Читанка за други разред гимназија и средњих школа

Дизајн

Лектура и коректура

Издавач

ЕДУКА д.о.о., Београд

Змаја од Ноћаја бр. 10/1

Тел./факс: 011 3287277; 3286 443; 2629 903

Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

Edukapromo

37.016:821-82(075.3)

Журић. - Изд. бр. 4. - Београд : Eduka, 2023 (Београд : Цицеро). - 395 стр. : илустр. ; 27 cm

Тираж 2.000. - Књижевни појмовник: стр. 375-395.

ISBN 978-86-6013-470-9

1. Стишовић Миловановић, Ана, 1964- [приређивач, сакупљач]

2. Живковић, Вукосава, 1970-2020 [приређивач, сакупљач]

3. Журић, Јелена, 1959- [приређивач, сакупљач]

COBISS.SR-ID 114854665

© Едука д.о.о. Београд

I KWI@EVNOST BAROKA

Истражи

Припреми

Усвајамо ново градиво

Објашњења књижевнотеоријских појмова и градива које треба да усвојиш.

Подсети се Сажето подсећање на важне, раније усвојене, појмове или на поједина претходно обрађена књижевна дела (са линком).

Edukapromo

Занимљиво је знати Овде можеш да сазнаш

занимљивости о аутору и његовом делу, о важним научним и уметничким појавама и чињеницама, о историјском контексту.

Креативни задатак Кроз стваралачке поступке, вежбања, промишљања уз помоћ података о

филмовима, сајтовима, књигама, моћи ћеш да се самостално и маштовито изразиш. Обично је повезано

са корисним линковима и носи обележје САЗНАЈ ВИШЕ.

Научили смо

Садржи сажете приказе основних појмова и података који ти помажу

да јасно увидиш

богата и китњаста у изразу, али оригинална по идеји и прожета општељудским осећањима (такви мајстори су, између осталих, били шпански песник Гонгора и дубровачки

песник Иван Гундулић). Песници су дочаравали аристократске

декоре (салоне, вртове, замкове) у којима су сликали

жаваних жена необично духовито и префињено. У филозофском

погледу, књижевност барока је прожета религиозним погледом

на свет: живот је пролазан, грешан; болести и страсти и

https://drive.google.com/file/ d/1kSNkbGVEqtzoh0nrVoYhD9-

примера из историје (националне и светске),

књижевности (од митова и предања до

драмских и приповедачких дела) или из

филмова.

Калдерон је у поетско-филозофској драми

Живот је сан (1636) за окосницу узео управо

мотив сукоба између оца и сина. Подељена у

три чина, радња се дешава на пољском двору. Пољски краљ

КлоТалдо, старац

КларИн, лакрдијаш

(

Изнутра звоне ланци.)

Кларин: Боже, што то чујем!

Росаура: мене прожима сад лед, сада ватра.

Кларин: Чуј, ланци звоне? нек’ ми главу скину, ако то није нека подла хуља у тешкој казни. Страх мој то ми каже.

Сигизмунд (изнутра): Јао мени, несретнику!

Росаура: Тужна ли гласа! ево, нове патње.

И нове муке у души ме муче.

Кларин: И нови страх.

Росаура: Кларине!

Кларин: Што је, госпо?

Edukapromo

Росаура: Бјеж’мо куд било од те страшне куле!

Кларин: Право да кажем, нити немам снаге

да некуд бјежим.

Росаура: Зар то није нека слабашна свјетлост, то јадно дрхтање та блиједа звијезда, која издишући каткада сијевне,

12 / Барок (…)

сви

мени дана нису.

Птић у гнијезду се извали

и чим буде пун бисерја, шарен као цвијет од перја и крилати букет мали,

одмах лети лета лака кроз одаје бистра зрака и оставља благостање

гнијезда у стаблима,

а ја више душе имам,

но слободе много мање.

Звијер се роди: кожу чисту

чим јој оспу пјеге дивне

што се као звијезде чине

(захваљујућ умном кисту),

по нагону свом је она

већ опасна и смиона

и, окрутна према свима,

по свом лабиринту хара,

а ја, с много више дара,

ја слободе мање имам.

дође риба што не дише, рођена у муљу сама;

чим, кô бродић у љускама,

морем почне да се њише,

с валима се поиграва

и слободно премјерава

простор у свим смјеровима,

пливајући горе-доље,

а ја, с даром људске воље, ја слободе мање имам.

Поток тече, гуја дуга,

међу цвијећем што се свија

и дочим та сјајна змија

кроз цвјетњаке завијуга,

жубором пуним среће

Росаура:

Сигизмунд:

Кларин (потихо, својој

реци му да.

Росаура: о, то је једно јадно биће, што је под овим хладним сводом слушало твоје болне ријечи.

Сигизмунд (зграбивши је):

небесима и о земљи, иако ћеш ме у свом страху

назвати људским чудовиштем,

у тим невољама

знаност политичку,

училе ме дивље звијери

(…)

Клоталдо:

Гледајте га

опет у старом једном стању.

Базилије:

Јао, несретни, тужни кнеже, што си под црном звијездом рођен!

Кушај, Клоталдо, пробуди га, изгубио је цијелу снагу

од опијума што га испи.

Клоталдо:

узнемирен је, господару, и сам са собом разговара.

Базилије:

да послушамо, што сад сања.

Сигизмунд (у сну):

онај је човјек милосрдан

који силнике уништава.

Зато Клоталдо нека умре

од моје руке, а мој отац нека ми клечећ љуби ноге.

Клоталдо: Смрћу ми пријети, господару.

нек виде кнеза Сигизмунда

како свог оца побјеђује.

(Буди се.)

но јао мени! Гдје сам ово?

Базилије (Клоталду):

мене уопће нек не види.

Ти знаш што треба да учиниш.

Ја идем тамо да га чујем.

(Повлачи се.)

Сигизмунд:

Зар сам заиста ово ја?

да ли то себе видим овдје

у тешке ланце окована?

а ова кула, зар то није

гробница моја? – о небеса, какве сам само снове снио!

Клоталдо (за себе):

а сад му морам приступити, да га посвема разувјерим.

Сигизмунд: Је ли већ вријеме да се будим?

Клоталдо:

да, да, вријеме је да се будиш.

Та нећеш цијели дан спавати?

Јер откако сам говорио

Edukapromo

о оном орлу, слиједећи га спорим погледом у висини, ти си остао

онда је ово што сад видим

сасвим далеко и нестварно;

и све то није ништа чудно

за ме, у овом тешком стању,

да видим онда када спавам, ако сам сасвим будан снио.

Клоталдо:

Па, испричај ми, што си снио?

Сигизмунд:

Клоталдо, чак уз

претпоставку

да је заиста био сан,

нећу ти рећи што сам снио, већ само оно што сам гледô.

Кад се пробудих, затекох се (каква окрутност замамљива!)

гдје у постељи дивној лежим,

била је пуна шарних боја

као да ју је својим цвијећем

прољеће младо изаткало.

Ту многи људи племенити

мени се здушно поклонише

и прозваше ме својим кнезом, и помогли ми да одјенем

дивне одоре и украсе.

Био сам миран и зачуђен,

а ти си тада приступио, и улио

16 / Барок

Сигизмунд:

ти главу скинем.

Клоталдо: Таква окрутност према мени?

Сигизмунд: Ја сам имао власт над свима и свима сам се освећиво, а волио

Тако ето ствари стоје: сваки сања оно што је

само није свјестан тога.

И ја сањам да сам ту, спутан у том куту биједном, а снио сам да сам једном

уживао срећу сву.

Што је живот? махнитање. Што је живот? Пусте сање, празна сјена што нас ови. о, мален је дар нам дан, јер сав живот

а и по богатству тема и мотива које је чине погодном за велики број различитих ишчитавања

(политичких, психоаналитичких, стилистичких, филозофских, теолошких, етичких, антрополошких...).

(Jasna Stojanović, Špansko pozorište baroka, Filološki fakultet, Beograd, 2011, стр. 150–151)

МОНОЛОГ (гр. monos – један, једини; logos – говор, разговор), у најширем значењу, разго-

вор са собом, пред публиком или без ње. [...] у

ужем значењу, међутим, монолог подразуме-

ва специфичан начин драмског приказивања у

којем се драмско лице обраћа себи, тј. публици. Такав, обично

дужи драмски говор, одликује напетост својствена дијалогу

саопштава унутрашња борба јунака. у класицизму

сведока

(Tanja Popović, Rečnik književnih termina, Logos Art/Edicija, Beograd, 2010, str. 448)

(Према:Dragiša Živković, Zoran Konstantinović, „Barok” у: Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1986, стр. 68) * у српској култури је Живот је сан најприсутнији наслов шпанског класичног театра. Иако не тако често, ипак се без прекида изводи од XIX века до данас. После првог приказивања (24. фебруара 1874, Српско народно позориште, нови

8. новембра 1994, била је веома успешна, а комад се више година задржао на репертоару (Jasna Stojanović, Špansko pozorište baroka, Filološki fakultet, Beograd, 2011, стр. 120). на Великој сцени народног позоришта у Београду премијерно је Калдеронова драма изведена и 23. јануара 2012, у режији Слободана унковског.

Креативни

♦♦♦

се као хумано биће; увођењем мотива сна остварује се

http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/ izlozbe/Dramski_pisci_zlatnog_doba_ Spanije/Katalog.pdf

Edukapromo

Pedro Kalderon de la Barka, Život je san, prevod i pogovor Nikola Milićević, Izdavačko preduzeće „Rad”, Beograd, 1977.

Nikola Milićević, „Između sna i jave” (pogovor) u: Pedro Kalderon de la Barka, Život je san, prevod i pogovor Nikola Milićević, Izdavačko preduzeće „Rad”, Beograd, 1977.

Ljiljana Pavlović Samurović, Dalibor Soldatić, Španska književnost I, Nolit, Beograd; Svjetlost, Sarajevo, 1985. Jasna Stojanović, Špansko pozorište baroka, Filološki fakultet, Beograd, 2011.

Dragiša Živković, Zoran Konstantinović, „Barok” u: Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1986, str. 67–69.

Tanja Popović, „Monolog” u: Rečnik književnih termina, Logos Art/Edicija, Beograd, 2010, str. 448–449.

важне одлике барока

Барок (научили смо)

• Уз барок се везује наглашавање

• За барокни стил карактеристична је

• Често је негован

Edukapromo

Године ће пролазити.

Ко би могао набројати

тице, које се селе, или

сунчане зраке, које Сунце сели, са Истока на Запад

са Севера на Југ? Ко би могао да

предскаже

какви ће се народи селити и куда,

кроз стотину година,

што се тај национ српски селио?

Милош Црњански

то разумеш?

што

ослобађа. Мука наша удвостручи се, и рекох са сузама:

Докле ћеш

на имање твоје? Устани, Господе! Зашто спиш, зашто

као објекту култа. Структура

молитве је по правилу ритамски

организована у низовима

једнако сложених целина или у

правилној смени наглашених и

ненаглашених слогова. У грчким текстовима је чак и у метрички

састављеним стиховима, као права поезија. (Димитрије

Богдановић, историја старе српске књижевности, Српска

књижевна задруга, Београд, 1980, стр. 83)

Ова пространа област затвара низ књижевних средишта, а њихова жижа је једно време била Пећ, да би се затим књижев -

но средиште померило далеко на север, у Сремске Карловце, где ће свој рад наставити Чарнојевић и Шакабента, а започети

Козачински, Орфелин, Рајић и други. (Милорад Павић, Рађање нове српске књижевности, СКЗ, Београд, 1983)

Занимљиво је знати

МАНАСТИР РАЧА Највероватније је задужбина краља Драгутина Немањића.

У XVII веку монаси овог манастира почињу да преписују и умножавају књиге. Основана је преписивачка школа.

Благодарећи преданости преписивача, настала је посебна школа српске

Креативни

Песма је једини

простор избављења за реч или речи којима прети опасност да се сурвају из звука у

српскохрватскога књижевног језика дефинисана (је) само као ’чар, драж изазвана нечим угодним, применљивим; сласт, нарочито љубавна’ [...] Међутим, Тешић, лексикограф и сјајан зналац

II

Полијелеј. Сухо уље.

Стргнут печат с хрисовуље.

Изнад леле тужи jao.

У мочвари мрак заспао.

A сећањем, валовито, уз брегове крене жито.

A Љевишка, a Љевишка...

Модри ли ce она жишка?

(Постојиш ли, постојбино,

или маглом вејеш, трино?)

Златаст вео с Богомајке

разапне ce о заранке.

Прекрсти ce ребром, крове, над свиралом кућне зове.

III

Тескобно je. Крик y дистих: Чарнојевић, трешње – триптих!

Изван кобне патетике

жижи рубин тавне слике.

Уз кубе ce пали јечам. Звецне метал: Призрен, Звечан.

Каменолом који лети, арханђели то су Свети.

ластавицом трепне стреја. ланен глас je Сентандреја.

Реч до речи – дрхтав додир: прстен, рука, златан кондир.

Кућне сенке, y трептају, не гace ce – a не трају. разговор

облицима српског народног језика, са друге — српских књижевних: српскословенског, који је био у употреби до тридесетих

будућност ваља да буде прожето и обједињено

(1680—1749)

Свештеник, илуминатор, иконописац, преводилац, песник и

драмски писац. Рођен је у Срему и

већ је 1690. године из Срема прешао у Сентандреју, где је похађао

иконописачку и књижевну школу

калуђера Кипријана Рачанина Када је Венцловић 1717. године завршио школу, живео је као путујући црквени беседник по српским

Сејачи

Слишатељу возљубљени,

и ми сами, сви, сваки по себи —

излази на сејање сејати своје семе!

И то се разлико сеје:

каква је кому његова ћуд, тако и сије.

Један сије у своје тело,

други пак сије у своју душу.

Шетња по гробљу

И можете ли по костију прознати

Тко је био цар, краљ, принц?

Врло разгледајте грозљиви зглед,

Телеснога стаса зглавке, те кажите,

Који је био који јунак, војак, војвода ли,

Просјак, ил’ му на гласу кмет,  И врли бољарин богат?

Који ли је пак грбави старац

И фришак младић био;

Венцловићева

илустрација за драмски текст

својим сународницима на народном језику. Садржај његових беседа је занимљив. У њима Венцловић заузима критички однос према калуђерима; издиже човекољубље и личне вредности изнад наследних привилегија племства; бави се положајем жене у друштву, последицама примитивизма и незнања, значајем просвећивања; заузима рационални однос према

беседника из XVII века, затим житија, поетске прозе и драмских текстова.

Венцловић је писао о духовним и боготражитељским темама, у складу са средњoвековном идејом књижевног стварања. Бави се питањима душе, греха, покајања,

пролазности телесног живота. Често користи библијске метафоре, или парафразира библијски текст.

Венцловићево дело је и наговестило нове, барокне поступке књижевног стварања, јер се служи и богато украшеним стилом, контрастима, гомилањем синонима.

Занимљиво је да у његовом стварању

усвајамо

српска књижевност XVII и XVIII

века − мешање елемената старог

световног, средњовековног и барокног, црквеног и

грађанског, са елементима

просветитељства.

језик књижевног стварања у XVII и XVIII веку −

народни, српскословенски, рускословенски језик.

постоје и сасвим другачије, свакодневном животу ближе теме, нарочито у беседама које је казивао својим неуким сународницима, по завршетку богослужења. Венцловић говори о значају школовања, о суседским препиркама, добрим начинима вођења домаћинства, па и о важности личне хигијене.

Велики број сачуваних текстова је богато илустрован руком самог аутора. Као што се чинило у средњoвековним делима, украшавао је иницијале, сликао цветне орнаменте или људске фигуре.

Непун век пре Вука Стефановића, Венцловић је започео озбиљан посао реформе језика, желећи да се књижевност ствара на језику приступачном и „просцим људима”, јер је, како каже, користио „србски језик ради разуменија простим чловеком”.

Венцловић је сакупљао

нај-

рајић (1726–1801)

Гаврил Стефановић

, СКЗ, Београд, 1972.

Јован Деретић, историја српске

књижевности, Нолит, Београд, 1983.

Димитрије Богдановић, историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.

Ђорђе Трифуновић, кратак преглед југословенских књижевности средњега

, Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.

Александар Милановић, кратка историја српског књижевног језика,

2010.

науЧили смо КЊИЖЕВНИ

ПИСЦИ XVII и XVIII века ПОЈАВА диглосије

Орфелин)

СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК – (СРПСКОСЛОВЕНСКА ЕПОХА) Писци: Ђорђе Бранковић, Кипријан Рачанин, Јеротеј

Захарија Стефановић Орфелин, најобразованији и најдаровитији стваралац свога времена, био је аутодидакт (самоук), а

лежио је да му је „читање књига била једина академија

наука”. Пронађи податке о начину на који су се Срби школовали у XVII и XVIII веку, о томе

Сјетованије

безполезно

жизн своју слезно

прекраћавам, прекраћавам.

Никакву службу, ето, ја нејмам и срдцем падам к жалостним бједам,

ако учих се, али лиших се

све надежде, све надежде.

Јербо

Оженил би се, да женат будем, но мислим: зашто да ланац узмем

на моју главу?

Јер хоће с’ праву

њену свагдар, њену свагдар.

Био б’ монахом, откреши с’ свјета, али бојим се что млада љета

лажљиве сирене, љепотне жене, превариће, превариће.

Јавил би с’ двору, но има замку, која чест ловит а не науку

богата добрим

кажет и умним

без Палади, без Палади.

Пошел би к простим, но и там бједа, не знајућ окотов, згибну без сљеда, Палади мјесто јест тамо

Празно у свјету живит овако, свак скажет лудо за мене тако:

ето, учил се, к чему годил се

с науком он, с науком он.

Ето наука: богатим бити, свак мудар таков, и мож јавити

да новцов плоди дајут с природи

науку свим, науку свим.

Славни

чада

толикој

се

Добри моји синови ни у што сви стали, оружија са плећи врагом дат морали; сисе они змијеве сисати гоне се, са свих страна вражије напасти боје се.

Восток, запад, полуноћ бојали се мене, славне, храбре Сербије, бивше тогда једне;

а сад сједим жалосна, у ропству тужећи, и за мојом храбростју прегорко плачући.

Помрачи се и вид мој, руки ослабили,

згубила сам и снагу, сасвим ме сатрли.

Славна моја сва храброст на Косову паде, а тко ће ме утјешит, нејма тога саде.

Стреле своје на мене врази напрегоше, очи моје и срце најпре избодоше;

покрај мене тко ходи слободно ме стреља, шкрипе зуби на мене – то је свима жеља.

Косе моје на сабљу врази моји вијут

и ногама тлачу ме, а по лицу бијут; чада моја прогоне, Марсу

Зубе су ми избили и одсјевки хране, отрови поје мене и сине ми јадне;

Сербије жалосна, баце душу твоју!

Гди су сад ближњи моји? И сестра остави, сасвим мене презрјела,

Ученија нејмаду, оружје згубили, и врагами сатрени, себе помрачили; у поданство пали свуд, у велике беде, носе бреме велико, а јоштер не виде.

Цркве моје пропале от слободе своје –утјесњени левити, жално срце моје! Врази чада к трећему обору нагоне, различними муками к западу догоне.

Старешине све моје клоне се на страну, сви, по мраку ходећи, мене саму јадну остављају на муках, ах, жалости моја! Ах, Сербије пребједна! Гдје надежда твоја?

Ризи с мене њекоји моји раздераше, и нагу ме державним на срам објавише; себи славе тражећи, мене удручајут,

Аустрије,

је за владе царице Марије

Терезије српском народу у Аустроугарској

дозвољено да отвара грађанске школе, уки -

нути су неки манастири, а црквени празници сведени су на најмањи број. Прва штам-

парија за српске књиге отворена је у Бечу 1770.

године. Цар Јосиф II, у тежњи да цело царство уреди у

складу са идејама просвећеног апсолутизма, спро-

Edukapromo

КлАСициЗАм (основне одлике)

ХАРПАГоН: Хоћеш ли ми рећи, Жак, шта се то

прича о мени?

ЖАК:

Хоћу господине; али да вас то не

наљути?

ХАРПАГоН:

Неће.

ЖАК:

опростите, али сигурно да ћете се

наљутити.

ХАРПАГоН: Ни најмање. Напротив, било би ми пријатно и мило да чујем шта свет говори о мени.

ЖАК:

Господине, кад баш желите, рећи

ћу вам искрено да вам се свуда ругају,

нам са свих страна добацују стоти­

заједљивих шала на ваш рачун, и да су блажени

поштована начела стваралаштва ове епохе. То је чврсто затворена драмска структура усредсређена на један средишњи сукоб у коме учествује

писци: Корнеј, Расин (трагедија); Молијер (комедија);

однос према књижевним врстама

Edukapromo

Edukapromo

без обзира на религију, порекло

или друштвени положај. с тварају

се просвећене монархије , којима влада образован владар, заштитник уметника и мислилаца ( ф ридрих Други, Петар в елики, катарина велика).

в елика тековина просветитељства јесте стварање прве енциклопедије, настале на основу идеје

и жеље да се на једном месту скупе различита људска знања. међу чувеним енциклопедистима били су: Дидро, волтер, монтескје, русо. у уметности, а нарочито у књижевности, пишу се дела по укусу

морализаторској, педагошкој уметности, је најважнији задатак

шири знање и васпитава осећања.

Најчешће књижевне врсте у доба просветитељства су: романи (авантуристички, образовни, љубавни), путописи, дневници, мемоари, лирске песме (често сатиричне или политички ангажоване), али и кратке прозне форме (басне, афоризми). Најзначајнији писци епохе просветитељства су: Џонатан свифт (Гуливерова путовања), Данијел Дефо (Робинсон

),

филдинг (Том Џонс), волтер (Кандид), а у српској

Наш најважнији

циљ у животу треба да буде уздизање наше душе. Другим речима, напредак наших

духовних и моралних

никакву српску књигу на штампу

издао: зато сумњава се предузи-

мати је на свој трошак не знају-

ћи какву ће срећу књига имати.

уздам се да ће се наћи који, својему роду дображелатељ, сарајлија

и т р ебињанин, Новосађанин и

о сечанин, да пошље овде типо -

графу по неколико дуката за дати

му дрзновеније и показати му да

се находе људи који желе што до-

бро српски на штампи видити. а

ко што дâ, неће штетовати, јер ће

примити толико књига колико из-

носи сума коју положи. ја, увера-

вајући да ће књига моја бити веома полезна, не мислим у том себе

(1783)

узрок, него неразумије, слепота ума, покварено, пакосно и зло срце, и преко мере љубав к самом себи. ово су извори из који’ извиру све страсти које узнемиравају род человечески и које

чине да човек на човека мрзи, један другога хули, гони, удручава,

озлобљава, проклиње, у вечну муку шиље и врагу предаје − а што

је најгоре: под именом вере и закона, превраћајући и толмачећи закон свој по злоби и по страсти срца свога. кад ће нестати мржење

чловека

(одломци)

долазак

се. како нас упазе с торбом на леђима, познаду да смо странски људи; љубопитни за сазнати узрок нашега странствованија, заповеде нас звати к себи. Пењући се горе, пришапће ми Ника да ја

одговарам на оно што буду питали. „Не старај се”, рекао сам му.

Било и’ је око десетак. а када упазише они други што

„Знаш

те терам?” ја: „Не знам.” игуман: „ако ти будеш добар и послушан тако како читаш, ти ћеш код мене, док сам ја жив, остати. Но бојим се, кад ти чујеш како ја читам, ти ћеш ми се смијати, а ја сам љут, пак, ето ти кавга готова.” кад ја то чујем,

у опову близу ирига посветио,

воСТаНИ, СеРБИЈе!

ПЈеСНа На ИНСуРеКЦИЈу

сербије!

ти воздигни твоју царску главу горе

Да те опет позна и земља и море

Покажи европи твоје красно лице, светло и весело, како вид Данице. востани, сербије!...

спомени се, мати наша, твоје перве славе, твојих враждебника ти посрами главе!

Дивјег јаничара терај са врачара,

који свог истога сад не слуша цара!

востани, сербије!...

теби сад помаже небесна воља, и сад ти се показује судбина боља, сви ближњи твоји теби добра желе

се

востани, сербије!...

востани, сербије! мати наша мила!

теби вопију искрена чада,

храбро војују за тебе сада. востани, сербије!...

Босна, сестра твоја, на тебе гледа,

тебе ненавиди, не

ирио је и саветовао устаничке вође, био к арађорђев лични

Књижевност српског просветитељства − књижевност која има образовни и васпитни

карактер, дела српских писаца стварана су према интернационалним моделима.

доситеја

идеје о којима

образовни

и

Ако Стерија, као за живота, шета свако вече Јабучким друмом, могао бих га лако срести.

васко Попа

кућа. охо, охо! стани, јања! то је зло, велико зло! већ си

паднио у вода. рука чини тапа, тапа; вода чини упа, упа, теће си

се удавио, теће пропаднио. Нега да си убииш. како си убиим? Да

напуним пушка. Пу! убио си јања. ајде да го визитирамо. охо!

то ниа добро план. Да купим штранга, оскудну времену. Докса

си о теос, знам што да радим! Да украдим од јуца мало сарачику, што прави белила, па да се отруим. т о не коштуи ништа, и не

прави ларма. тако да умрим, да пропадним, кад немам живот!...

Збогом, зелено свет, сад си ми горко! ох, нећи јању да ти види!

Збогом, моја шпекулација, оћи јању да си пођини! ох, тамо да умрим (показује сандук). Да јоште видим мои срци! (отвори сандук) моје

)

Јања: ко и то?

Јуца (иза сцене): отворите!

Јања: Што ћиш!

Јуца: отворите, имам да вам штогод кажем.

Јања : Не могу, имам посо. ( ф ришко да си отруим, док није

провалила врата, шкиљи!)

Јуца: Бре, отворите! истекло вам толико сирће!

Јања: каимено! (Отвори брзо врата.) Позорје треће

Јања (вуче Петра за уво): овамо, какадемоне, овамо, нечисто дух, род сод фуриа! кои диро сирћету?

Петар: та шта ме вучете за уво? Нисам скот!

Јања: кои истеко сирћету, проклету пас?

Петар: та махните ме! јесам ли вам говорио стотину реди: „Господару,

Јања : к ерверос! ј

то тефтерија! т у је сву рачун. ( Виче. ) тридесет форинта!

Петар: ајде нек буде тридесет.

икуси тесера; једанпут пô форинта, тријанда. ј

дека тесера; ће тесера, дека окто; ће пенди, икуси трија. Дио, ће ена, трија; ће трија, екси; ће дио, окто; иња: ена фијуринија, ће тријанда трија крајцарија. е дна форинта и тридесет и три крајцара.

ли тако?

Петар: Шта?

Јања: Примио си

Петар: ајде добро.

Јања: сад, разбио

Петар: ја!

Јања

Петар: а?

:

тањире, два форинта.

тридесет крајцара.

рија. јоште се ми дужан ти мене осумнаест форинта, тридесет и три крајцара. разумиш?

Петар: Шта велиш?

Јања: ти си мени дужан осумнаест форинта

тиридесет четири крајцаре.

Петар: Добро, одби ми од плаће.

Јања: Дјаволско дух, преко плаћа!

Петар: Господару, ја те служим верно ево има једанаест година, па сад да сам ти још дужан;

чивутски!

Јања : Ха, Чивут, Чивут! т и си послô Чивут да ми кради новци и р о шилдова облигација

Пустаљијо, дај мои новци!

Петар: Шта велиш?

Јања: си чини глуво!

(1837)

https://youtu.be/SCysiy1hRgE Погледај

https://youtu.be/E6C4M_6Pj40

се појављују: лажљивац, варалица, расипник,

УсвајаМо ново градиво

Псеудокласицизам − правац

у књижевности; раширио се

под утицајем класицизма,

представљајући његов „лажни”

наставак. Тако је назван јер је

прави класицизам престао да

постоји пре појаве романтизма.

Почетком XIX века у европским

књижевностима дошло је до

сукоба романтичара и класичара.

Овај сукоб доживљен је и као

супротстављеност свега што је

ново, модерно и стваралачко

оном што је традиционално, старије и опонашатељско.

Најважније књижевне врсте у

просветитељства јесу: романи (авантуристички, образовни, љубавни, филозофски), путописи, дневници, филозофска писма, мемоари, лирске песме (сатиричне или политички ангажоване), али и кратке прозне форме (басне, афоризми).

Edukapromo

Edukapromo

бра и зла који слика симболише? к аква осећања препознајеш

предност ирационалном, измаштаном у односу на рационално и стварно. к ао књижевни правац, романтизам (према француском romantisme ), или романтика (према немачком Romantik − слично роману − у средњовековном смислу: фантастично, пустолов-

но, чудесно, осећајно), настао је крајем XVIII и трајао до среди-

не XIX века. Почео је у Немачкој, као реакција на виђење уметности у доба рационализма, просветитељства и класицизма. Прва најава романтизма била је побуна младих уметника, који желе да „доживе живот, или да се сањарењем склоне

свету обичних. кант каже да уметник, док ствара, може

се слободно

својом способношћу спознаје себе и света. За песнике романтизма, слобода је најважнија идеја

у свету којим

свеопшта неправда, те слободе нема, па уметник бежи од

https://drive.google.com/ open?id=1kSNkbGVEqtzoh0nrVoYhD97jWRY57We

најзначајнији аутори су: Блејк (Песме невиности, Песме искуства), Бајрон (поема

естетици и филозофији, обично у кратким поетскопрозним формама, медитативним

1204

Edukapromo

јенске групе инспирацију

УсвајаМо ново

градиво

новалис – псеудоним

немачког песника

и филозофа

Георга Филипа

фон Харденберга, припадника јенске

групе, чије дело

програмски обележава

романтизам последње деценије XVIII века.

Edukapromo

Фрагменти – кратки

записи, промишљања

о питањима

књижевности, естетике

Sehnsucht

сим

болизује чежњу за даљинама и лутање. Новалис га је први употребио, у роману Хајнрих фон Офтердинген , надахнут сликом свог пријатеља фр идриха Шведенштајна. у плавом цвету који у једној пећини, у сну, открива Новалисов јунак, симболички су садржани природа, човек и дух, тежња ка сазнању природе, односно самог себе – што је коначни циљ романтичара. а к о говориш немачки језик,

епски и драмски

елементи; одликују је изненадан и

неочекиван почетак, једноставан

језик, драматична радња и дијалог и, најчешће, трагична тема, наглашена

емоционалност и лирски тон, са

употребом рефрена. романтичарске баладе – после

усмене баладе, ауторска балада

цвета и стиче популарност у

делима немачких романтичара

већ у последњим деценијама XVIII

века, као једна од реакција на

претходни период и доминацију

рационалистичког поимања природе, човека

сарајлије. а 1828, у приказу збирке

Франц Шуберт

https://youtu.be/ JS91p­vmSf0

Бетовен https://youtu.be/ jSXZ1GhS6w0

Карл леве https://youtu.be/ sAzFQdQkpgM

ERLKÖNIG

Wer reitet so spät durch Nacht und Wind? Es ist der Vater mit seinem Kind; Er hat den Knaben wohl in dem Arm, Er fasst ihn sicher, er hält ihn warm.

Mein Sohn, was birgst du so bang dein Gesicht? –Siehst, Vater, du den Erlkönig nicht?

Den Erlenkönig mit Kron’ und Schweif? –Mein Sohn, es ist ein Nebelstreif. –

„Du liebes Kind, komm, geh mit mir!

Gar schöne Spiele spiel’ ich mit dir; Manch’ bunte Blumen sind an dem Strand, Meine Mutter hat manch gülden Gewand.” –

Mein Vater, mein Vater, und hörest du nicht, Was Erlenkönig mir leise verspricht? –Sei ruhig, bleibe ruhig, mein Kind; In dürren Blättern säuselt der Wind. –

„Willst, feiner Knabe, du mit mir gehn?

Meine Töchter sollen dich warten schön; Meine Töchter führen den nächtlichen Reihn Und wiegen und tanzen und singen dich ein.” –

само магле прамен. –

„мило дете, крени са мном и не стрепи!

Зар не чујеш,

Mein Vater, mein Vater, und siehst du nicht dort Erlkönigs Töchter am düstern Ort? –

Mein Sohn, mein Sohn, ich seh’ es genau: Es scheinen die alten Weiden so grau. –

„Ich liebe dich, mich reizt deine schöne Gestalt; Und bist du nicht willig, so brauch’ ich Gewalt.” –

Mein Vater, mein Vater, jetzt fasst er mich an!

Erlkönig hat mir ein Leids getan! –

Dem Vater grauset’s; er reitet geschwind, Er hält in Armen das ächzende Kind, Erreicht den Hof mit Mühe und Not; In seinen Armen das Kind war tot.

оче, оче, сад ме зграбио из мрака! Боли ме загрљај краља-виловњака!

оца проже језа, па јурну још јаче, а у наручју му дете рида, плаче; у двориште с муком и скршан улете,

наУчили сМо

Јохан Волфганг фон Гете (1749–1832)

Балада „Вилински краљ” (1782)

Сврстава се у

представнике европског

неокласицизма и романтизма, али његово дело по својој величини и свевременој вредности

превазилази оквире епохе којој је припадао.

кључног тона, даје овој песничкој врсти емфатични карактер” (Гете).

романтичарска балада настаје на фолклорним, фантастичким, митолошким елементима, где често алегоричност замењује симболичким представама, а постаје инспиративна и другим уметницима, композиторима и сликарима.

Johan Volfgang fon Gete, Pesme, priredili Branimir Živojinović i Mirko Krivokapić, preveo Branimir Živojinović, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2008.

Johan Volfgang fon Gete, Poezija i stvarnost, priredili Branimir Živojinović i Mirko Krivokapić, preveli Erih Koš i Jovan Bogićević, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2008.

Johan Volfgang Gete, Spisi o književnosti i umetnosti, Kultura, Beograd, 1959.

Mirko Krivokapić, Nemačka književnost, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2011.

Rečnik književnih termina (ur. Dragiša Živković), Nolit, Beograd, 1984.

Tanja Popović, Rečnik književnih termina, Logos ART/Edicija, Beograd, 2010.

а на том брегу се види

Лепоте девојке стас;

она сва у злату блиста,

и златну чешља влас.

са златним чешља је чешљем,

и пева још уз то,

а глас од песме звучи силно и чудесно.

Лађара у малом чуну

Њен дивљи заноси тон;

На стене не гледа доле, већ горе гледа он.

и сад лађару и чамцу

ја мислим да је крај: а све то са својом

Послушај песму Ich weiß nicht was soll es bedeuten (Das Lied der Lorelei)

https://youtu.be/dxu4BBimWk8

се окретао ка свакодневном. У складу са тим, неговао је

кратке форме: бајку, скицу, баладу, лирску песму; мада се у његовим оквирима развија и поучна и забавна литература која негује: фељтон, хумореску, дневник и слично. Ови елементи налазе се у стваралаштву великана романтизма какви су били Јохан Волфганг Гете и Хајнрих Хајне. * Немачки романтизам

или период Sturm und Drang (млади Шилер и Гете; одлике: критика феудалног

Edukapromo

ПреПорУчена литератУра

Слободан Глумац, „Иронични песник Хајнрих Хајне“, предговор у књизи: Хајнрих Хајне, Све слободе (изабране песме), Београд, 1975, стр. 9−39.

Миодраг Максимовић, „Хајнрих Хајне“, поговор у књизи: Хајнрих Хајне, Песме, Београд, 1964, стр. 97−102.

и друштвени односи – сатирично, реалистично

Истражи

н а слици видимо и копно, и

живи у највишим кру-

иако је бунтовник слободоумних погледа. Умире од маларије током борби за ослобођење Грчке од турске власти. Његов живот и дело уско су повезани. Бајронов слободарски дух и дело надахнули су многе велике песнике: Пушкина, Љермонтова, Ламартина . Бајрон ствара посебан тип јунака, „бајроновског јунака”. То је идеализован лик, који има таленат, страст, презир према друштву и друштвеним нормама, ароганцију, претерано самопоуздање, гордост, самодеструктивност. Тематски се овакав јунак

Edukapromo

дођи, дођи, пажу мали!

Зашто плачеш и жалујеш?

Зар те страх јер ричу вали

Ил’ дршћеш јер вихор чујеш?

нек не плаче твоје око;

Тврд и хитар наш је брод

ни најбржи не би соко

Мого стић му лет ни ход.”

„нек вал ђипа, вјетар ори,

не осјећам од њих страха:

Ипак, сир Чајлд, ме не кори,

да сам тужан, срца плаха,

Што ми мила мајка оста,

Што напустих оца свог,

Ти једин’ ми друг преоста,

Ти − и једин’ горе Бог.

Благослов ми отац дати

Без туге је жарко мого;

док се опет вратим, мати

Уздисат ће за мном много. ”

„доста, доста, чедо моје!

Потри плач у оку твом;

Чисте душе да сам твоје,

не бих био сух у мом.

дођи, храбри мој следниче,

Што си лица блеђанога?

Страх те вала што урличе

Ил’ душмана францускога.”

„Мислиш за свој живот стрепим?

не бије ме страха лед.

за својом женом хлепим,

Пријан

Погибељ ми пусти хлап

Што остављам све − је жалост!

да не кану сузе кап.

Сам на свијету сад без краја,

Сам гдје море бескрај плаче,

Што за друге до очаја,

нитко за њим кад не плаче?

Можда мој ће пас да пати

Кад му странац јести да,

ал’ пре но се

бајронисти и бајронизам”, поговор у књизи: Џорџ Гордон Бајрон, Путовање Чајлда Харолда, Загреб, 1965, стр. 245−247.

Куић, „Бајрон,

мита о самом себи”, уводни есеј у

Антологија енглеске романтичарске поезије, Београд, 1986, стр. 47−57.

Зоран Пауновић, „Џорџ

елементи романтичарске поеме у функцији су објашњења јунакових емоција, а често се аутор дела може поистоветити са јунаком (у ставовима, размишљањима, осећањима). Бајроновски јунак је незадовољан светом и осећа се спутано, заробљено, те стога покушава да нешто промени. За бајроновског јунака је типичан бег од стварности, који га води на реално или имагинарно путовање, које заправо представља потрагу за слободом

Креативни задатак

♦ Замисли себе у улози Малог Пажа. Како би текао твој разговор са Чајлдом Харолдом пре поласка на путовање?

Зашто? Прибележи своје ставове и ра-

који је у европски романтизам 20-их година XIX века унело стваралаштво енглеског писца Џорџа Гордона Бајрона. Њиме доминирају култ осећајности и побуне, усамљеничка гордост,

Сваки карактер, ма колико да је

особен, и све што треба да се прикаже, од камена па до

човека, има општих црта; јер све се

понавља, и нема ствари на свету

Цигани (одломак)

алеко спава.Тешко груди

Притиска страшан призор један.

Са криком се у тами буди.

Љубомори још увек предан,

руку пружа у мрак алеко...

али Земфира је далеко.

Покривач хладни само ту је.

И скаменила му се душа;

Уздрхтао се диже, слуша.

ал’ више нема шта да чује.

Тишина... нем је већ од страха.

Леди се, гори, безброј пута,

Из черге излази без даха,

Крај тихих кола страшан лута.

Свуд влада мук; и поља неме;

По небу тихо магле језде,

необично и мрачно време,

Тек варљиво трепере звезде,

И сјајни траг у роси само

Што некуд у даљину ходи

алеко немо иде тамо

Куд злослутна га стаза води.

на крају пута најзад виде: Бели се гроб пред њим у тами.

Клецају ноге, једва иде, Колена дрхте, усне бриде, Предосећање страшно мами. Иде... наједном − да ли снује?

две сенке види он пред собом И сасвим близу шапат чује над оскрнављеним гробом.

I ГЛаС Време је...

II ГЛаС Чекај...

I ГЛаС Морам, мили...

II ГЛаС не, не, још мало, бар док сване! I

II

ГЛаС

I ГЛаС

Уништаваш ме... муж је чудан.

II ГЛаС

још часак...

I ГЛаС

ако се без жене

Пробуди сада?

Edukapromo

аЛЕКо

Већ сам будан.

не журите се! Куд без мене?

Биће вам добро ту, крај гроба!

ЗЕМФИра

ах, бежи!

аЛЕКо

неће он далеко;

Причекај! Куд ћеш у то доба?

Лези!

(

Удара га ножем.)

МЛадИ ЦИГанИн ја умирем...

ЗЕМФИра

алеко!

не, убићеш га! не са тиме! Погледај, сав си

Шта чиниш то?

аЛЕКо

(1824)

мешао је епске жанрове са лирским и у једном згуснутом драматизму остваривао комплексне књижевне форме, разбијајући тако устаљене књижевнотеоријске каноне жанрова

поемама. ниједна од њих се не може сместити у канонски жанр поеме, који се

непромењен држао од Хесиодових Послова и дана и Вергилијевих

Хероика до пред крај 18. века, то јест до појаве Бајронове и његове, Пушкинове, романтичне поеме које су настале као резултат разграђивања жанра описних поема. (Милосава Стојнић, Руски писци 19. и 20. века, Свјетлост, Сарајево, 1972, страна 46)

научиЛи смо

Епско Лирско Драмско

приповедање;

типични епски

поступци:

дигресије, ретроспекције.

Edukapromo

Кључне речи: поема, лирски, епски и драмски елементи, драмски сукоб, симболичка значења.

лиризам у приповедању

описима (пејзаж у улози

дочаравања стања јунака, његовог

расположења и карактера);

писање у стиховима; снажно испољене страсти и

осећања главних ликова; језгровитост у изражавању (елиптичност у дијалозима); вишезначност појединих мотива (на примеру овог одломка):

степа – слобода, пространство, дивљина, неспутаност, самоћа, изгнанство; магла – помућено стање ума, неразјашњеност, недоречена осећања; ноћ – наговештај смрти, језа, стрепња, страх, зла слутња.

драмски дијалози; драмска композиција; драмски сукоб (међу јунацима и у појединцу).

ПрВа ГЛаВа

XXXV

а оњегин? − наш јунак чудни

на починак се жури касни,

а Петроград је многољудни

Пробудио добошар гласни.

Трговац уста, носач прође,

на пијацу кочијаш пође;

охћанка некуд с врчем крете,

а снег јој шкрипи испод пете.

јутарњи жамор већ се шири

И дижу се над крововима

Стубови новог, плавог дима.

Из радње, пекар, немац, вири,

И често, ко и сваког дана,

отвара прозор свог дућана.

XXXVI

ал’ заморна је балска врева,

Те јутро у ноћ преокрете,

И сад у слаткој сенци снева

Богатства и весеља дете.

Касно се диго новог јутра,

И живот пред њим све до сутра

једноличан и шарен пуче:

И сутра исто што и јуче.

Па да л’ је срећан

И онда кад му то не прија, нити да буде добре воље

Када га муче главобоље.

И најзад (мада кавгаџија)

напустио је кавге своје, Куршуме, сабљу и двобоје.

XXXVIII

И болест, чије су порекло Морали наћи већ лекари, Сплин, како би се негде рекло –наша чамотиња у ствари, овладала је њим помало.

Зацело њему није стало

Самоубиство да покуша, ал’ сада му је хладна душа; Ко Чајлд Харолд је недосежан

Ишо у салон из салона;

ни сплетке света, драж бостона, ни уздаси, ни поглед нежан, Баш ништа

XLII

XLIII

ал’ му баш по ћуди

не беше овај рад пун муке; није му ишло

јадам

И беспослици опет

да присвоји ум туђ и учен; Гомилу књига, ено, спрема

ХLVII

XLVIII

ослонивши на гранит раме,

Мој оњегин је мрачна лика

Сањао са мном усред таме

Као што песник себе слика.

И све је тихо било тамо;

Стража се у ноћ звала само

И с Миљонске је колска звека

Стизала до нас издалека.

Ширећи складно весла своја

на реци чун се њихо неки

И очараво нас далеки

рог, или смела песма која...

ал’ слађи је за шетње касне

Звук Тасове октаве страсне.

XLIX

јадрански вали, Брента, дрáге,

Видећу једном ја и вас,

И надахнућа пун и снаге

Ваш чаробни ћу чути глас!

драг је он деци аполона;

По гордој лири албиона

Мени је знан и сродан ми је.

о, ноћи златне Италије!

Уживаћу и ја у вама

Са млађаном Венецијанком,

Час брбљивом, час немом знанком

У чудним, црним гондолама.

Уста ће моја с њом да стекну

Петраркин говор и реч меку.

L

да л’ ће ми доћи час слободе?

је, време, ја јој кличем;

Када

Па тад под небом земље родне У афричко

LI

LII

LIII

Сав свет му беше на услузи, јер покојнику са свих страна

дођоше друзи и недрузи,

Ти стални гости свих сахрана.

до гроба су га отпратили,

Попови, гости, јели, пили,

а затим су се сви разишли

Ко да су некуд послом ишли.

наш јунак житељ села поста;

Тај расипник и ветрогоња

Постаде власник земље, коња, Лугова, вода − и ту оста.

чиме било.

LIV

дана

ТрЕЋа ГЛаВа

Татјанино писмо Оњегину

Пишем вам − шта бих знала боље?

И шта вам више могу рећи?

Сад зависи од ваше воље

Презрење ваше да л’ ћу стећи.

ал’ ако вас мој удес худи

Бар мало троне и узбуди,

Ви ме се нећете одрећи.

да ћутим, ја сам прво хтела,

И за срамоту мојих јада

не бисте знали ви ни сада,

Бар да се надам, да сам смела,

да ћете опет к нама доћи

И да ћу ма и ретко моћи

У селу да вас видим нашем,

да се веселим гласу вашем,

да вам што кажем, па да затим

о истом мислим и да патим

дане и ноћи дуге сама

док не дођете опет к нама.

ал’ особењак ви сте, знамо,

И тешка вам је селска чама,

а ми... ми ничим не блистамо,

но искрено смо ради вама.

Шго дођосте у наше село?

У степи, где мој живот траје,

ја не бих срела вас зацело

И не бих знала патња шта је.

Смиривши бурне осећаје,

Можда бих једном (ко ће знати?) По срцу

Знам,

је тебе упутио, Мој заштитник до гроба буди...

И невиђен си био мио, Твој поглед ме је свуд прогањо

У души давно глас одзвањо... не, није ми се сан то снио, јер чим си ушо, ја сам знала, Сва премрла и успламсала, И рекла: он је ово био! ја тебе често слушах сама; Говорио си са мном једном Кад просјаку помагах бедном И када блажих молитвама

Буру и јад у срцу чедном. Зар ниси ти и оног трена, о, привиђење моје драго, Промако кроз ноћ као сена, над узглавље се моје саго И шапнуо ми речи наде

Љубави пуне и искрене?

Ко си ти? Чувар душе младе

Ил’ кобни дух што куша мене?

Утишај сумње што ме гуше.

Можда су све то сање моје, Заблуде једне младе душе, а сасвим друго суђено је...

нек буде тако! Што да кријем?

Милости твојој дајем себе, Пред тобом сузе бола лијем

И молим заштиту од тебе...

Замисли: ја сам овде сама

И

Edukapromo

оСМа ГЛаВа

Писмо Оњегина Татјани

Знам, разјашњење тужне тајне

дубоко ће вас увредити.

Какав ће презир племенити

Изрећи ваше очи сјајне!

Шта хоћу? С каквом жељом кобном

отворићу вам срце своје?

Каквом ће сад весељу злобном

Повода дати писмо моје!

Кад ја у вашем срцу чедном

нежности искру спазих једном, да верујем јој

једно

риму, следећа четири обгрљену

и последња два парну Створио ју је

Александар Сергејевич Пушкин и у њој

у целини доследно испевао свој роман

Евгеније Оњегин. Касније су је прихватили и

користили и други, пре свих руски песници.

роман у стиховима – врста романа

писаног у стиховима прожетог

Подсети се

сувишан човек – тип романтичарског јунака

затајио. Пушкину је дозвољено да пиштољ замени. Испаљени

метак је само окрзнуо д’антеса. Пушкину је брзо пружена лекарска помоћ, али спаса није било. александар Сергејевич

Edukapromo

›

›

Истражи и промисли Подсети се књижевних дела у којима се

ах, сећам се тога јасно, беше зимње вече касно; сваки тињав одсев жара утваре по поду пише. дан чекајућ, срце снажим у књигама залуд тражим за Ленором бол да блажим. Име које подарише њој анђели, дивна драга којој име подарише

анђели, ње нема више.

И шум свилен, шумор тмурни, шум завеса тих пурпурних, неслућеном, чудном стрепњом обузима све ме више; да умирим срце, рекох: „То зацело сад је неко на прагу се моме стекô, куцнувши што може тише, посетилац неки позни, закуца што може тише на врата и

тамом блуди, бојазан ми пуни груди, слушајући, сањајући, снови ми се тешки снише, и загледан у тишину, самохрану пусту тмину, „о Ленора”, реч једину, изговорих тихо, тише, „о Ленора”, одјек врати што ми уста прозборише, само то и

Видећ птицу ебоносну,

тужно срце

због важног и строгог склада којим лик јој сав одише. „Мада ћубе черупане – рекох – плашљив ниси, вране, што сабласан трајеш дане сред жалова ноћи, кише –

кажи каквим именом те силе пакле окрстише?” рече Гавран: „никад више.”

Зачудих се весма томе, одговору прејасноме, мада смислом речи ове мени мало јасне бише: ал’ признајем, нема збора, не чух таквог одговора,

и не видех таква створа црних крила што се свише, звер ил’ тицу чија крила на Паладин кип се свише, с тим именом „никад више.”

но Гаврану с кипа бела та реч беше мудрост цела, реч једина с којом му се мисао и

све мисли које сазда у један се припев слише,

Edukapromo

– „божја милост то је рада да ти душу спасе јада, успомену да ти збрише: пиј напитак сладак да се на Ленору спомен збрише.” рече Гавран: „никад више.”

Гавран: „никад више.”

ил’ створе вражји, ђаволе ил’ тицо, кажи, заклињем те небом склоним и Господом понајвише, да л’ ћу душу намучену приљубити у Едену

име серафими подарише?” рече Гавран: „никад више.”

перје споји, белег лажи гнусних твојих, самоћом ме удостоји,

попрсје изабрао сам, прво, као највише у складу с

љубавниковом ученошћу, и, друго, због звучности саме речи Палада.

[...]

Скривени смисао први пут се јавља у стиховима: ’Извуци свој

своју изнад мојих врата!’ рече Гавран: ’никад више!’

Приметиће

Edukapromo

(Tanja Popović, Rečnik književnih termina, Logos ART/Edicija, Beograd, 2010, стр. 606)

салони чине дугу и праву алеју, јер им се покретна врата могу на

обе стране померити до близу зи-

дова тако да се једним погледом

могу видети скоро све одаје, овде је било сасвим друкчије, као што

се могло и очекивати од принчевог бизарног укуса. Собе су биле неправилно распоређене, тако да

се једним погледом могла видети

само једна. на сваких двадесет до

тридесет корака био је оштар са-

вијутак, а на сваком савијутку нов

ефекат. д есно и лево у средини

сваког зида био је по један дугу-

љаст и узан прозору готском сти-

лу, и они су гледали на затворен ходник који је спајао савијутке.

на њима беху стакла у боји, која

је била у складу са бојом украса

у соби коју осветљаваху. Крајња

Edukapromo

Edukapromo

Edgar Allan Poe, The Raven – Edgar Alan Po, Gavran, Рад,

2006.

Edgar Alan Po, Sabrane priče i pesme, Rad, Beograd, 2006.

Занимљиво је знати Едгар а лан По постао је

сама (групе Queen, Beatles, Iron

Edukapromo

Tanja Popović, Rečnik književnih termina, Logos ART/Edicija, Beograd, 2010.

Поема Гавран (The Raven) Луа Ридa https://youtu.be/tP7EjnbWKsQ?t=3 сазнај

Филм Пад куће Ашер (1928) у режији Жана Епштајна https://youtu.be/_-U6N-3lWX8?t=3

Филм Маска црвене смрти (1969)

https://youtu.be/_wsfjcVdQ9I

Едгар Алан По „анабел Ли” https://drive.google.com/ open?id=1aCQfAO0EKO6iaDFvuyK8zslJeNo5fKw

лирске песме, поеме, приповетке, романи, новински чланци; детективски роман

зачудно, онострано, елементи морбидног, застрашујућег, гротескног

евроПсКи романтизам (научили смо)

КУЛТ

ЕСТЕТСКА ФУНКЦИЈА КЊИЖЕВНОСТИ

ВЕЛИЧАЊЕ ОСЕЋАЊА

СЛОБОДА ИЗРАЗА

МЕШОВИТЕ ВРСТЕ (ПРОДОР ЛИРИКЕ У ЕПИКУ И ДРАМУ)

ПОЈАВА НОВИХ КЊИЖЕВНИХ

ВРСТА

романтизам (ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ)

ТЕЖЊА:

РОМАНТИЧАРСКИ ЈУНАК – НОСИЛАЦ СВЕТСКОГ БОЛА

И БОЛЕСТИ ВЕКА

КУЛТ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ – СЛОБОДАН ОБЛИК, ИНСИСТИРАЊЕ НА ЗВУКУ КОЈИМ СЕ ИЗРАЖАВА ОДРЕЂЕНО ЗНАЧЕЊЕ

евроПсКи романтизам

универзални

национални романтизам – теме су национално-историјске;

Џорџ

Edukapromo

али су лирском начелу подређене

писане врсте: поема (синтеза

и у романтичарској прози (приповетке и романи), али је

много ређе писана. Теме, стилови

српског

народној књижевности, наглашеност националноисторијске тематике и родољубивих осећања, мешање елемената различитих стилских праваца и књижевних жанрова,

лиризам, разноврсне теме.

Херојско-патријархални романтизам или предромантизам − одликује утицај класицизма, присуство националних и

историјских тема, налажење упоришта у народној књижевности (Вук, Сима Милутиновић Сарајлија, Петар Петровић Његош).

грађанско-демократски романтизам

1847. презименом Даничић, којим се потписао на првом научнополемичком раду Рат за српски језик и правопис. Тим је радом знатно допринео победи Вукових идеја. Написао је Малу српску граматику , научно у њој утемељивши српски

Edukapromo

ПрЕПорУчЕна

литЕратУра

Јован Деретић, Историја српске књижевности, Нолит, Београд, 1983.

Миодраг Поповић, Историја

1985.

наУчили смо

срПсКи романтиЗам (основне одлике)

новЕ тЕндЕнЦијЕ лаза Костић

грађанско-демократски романтизам – удаљавање од народне поезије и

херојско-патријархални романтизам или

предромантизам – утицај

класицизма, националне и историјске теме, упориште у народној књижевности (Вук, Сима Милутиновић, Његош)

роман иЗ саврЕмЕног Живота

приближавање европским песничким токовима (Бранко Радичевић,Змај, Ђура Јакшић)

ПУтоПис

трагЕдија

Први/ Прва

Edukapromo

Српска епска

књижевност бисер је у

европској ризници, који

ће немачки песници

тек откривати у

наредним столећима.

Дивим се тим чврсто

извајаним ликовима

и карактерима

протканим оним

дубоким, доследним

особинама, које

заслужују поштовање

неодступања од

вере у идеје и

предака. Та живописност

послужиће да увек

врати

ведрину и бистрину књижевне поруке у све оне

књижевности које се

буду напајале на том

извору.

Јохан Волфганг Гете

Edukapromo

Ми овђе сад не смијемо тражити

оно што мора бити у правом рома-

ну: зашто ће нам г. сочинитељ ре-

ћи, као у одговору на прву рецен-

зију, да је он највише пазио на мо-

рал, а у роман да се упуштао само

толико колико му је допуштао бла-

гообразни карактер народа нашега;

него да гледамо само оно што нам

г. сочинитељ у предисловију обриче, тј.: морал, старе обичаје српске

и благообразни карактер народа

нашега. Сад нека суде сами читате-

љи: је ли оно морал што су Мелиси

говорили родитељи да се уда за

Пармениона, па ће он умријети и

Видаковића:

јуноша  1815. и  Љубомир у Јелисијуму  1817. У то

је био најпопуларнији српски писац, па је

изазвао буру у књижевној јавности. Поред Видаковића, у полемици су учествовали

и лукијан

Видаковићев роман, типолошки гледано, заснован je на

моделима европског барокног романа простора и грађанског романа (Живковић, Деретић) и ту се још једном исказује веза понорница

послуже речи Јована Скерлића (1877–1914), водећег критичара и књижевног историчара с почетка прошлог века: „Његов узор у писању романа није више Милован Видаковић, но лесаж, Стерн и Виланд. 1838. изишао је у Новом Саду први део његовог ’шаљивог романа’ Роман без романа писаног још 1832, у коме је, као Сервантес што је некада са

Кихотом од Манче ударио на витешке романе, исмејавао фантастичне

руком, готово

грубо): Ах, није

ријеч о уживању ни мом ни вашем. Прави родољубац не треба да љуби своје

кад му се опише ови пет главни својства његови: I. Спрдња, II. Самољубије и презреније свију други људи, III. Самовољно владање и управљање земљом и народом, IV. Непостојанство и лаж, V. Домаћи живот. Писмо Вука

чрез то, на превелику срамоту своју и народа Српскога, а на

радост свију непријатеља Ваши, сами јавно показали да је по

Вашему мњенију боље и поузданије у Каравлашкој бити спаија, него у Србији књаз, и да се Ви у Србији

романа

ПРЕВОДИЛАЦ Нови завјет

ЛЕКСИКОгРАФ

https://drive.google.com/open?id=1Po4D b1Yk3HGBIdyB5a7pMXOT9CStIJeG

https://drive.google.com/open?id=1ZGF1 40odDMgCAAIL7w4OGCJBRWimsaQ0

Чудо да су

претрајали мали

народи може се

објаснити једино

њиховом поезијом.

У скривници

језика је тајна

опстанка и спаса, а она је претекла, јер је невидљива.

Матија Бећковић

ВлАДИКА ДАНИлО (сам собом)

А ја што ћу, али са киме ћу?

Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове,

сирак тужни без нигђе никога!

Моје племе сном мртвијем спава,

суза моја нема родитеља,

нада мном је небо затворено,

не прима ми плача ни молитве;

у ад ми се свијет претворио,

а сви људи паклени духови.

Црни дане, а црна судбино!

О кукавно Српство угашено,

зла надживјех твоја сваколика,

а с најгорим хоћу да се борим!

Да, кад главу раздробиш тијелу,

у мучењу издишу членови.

Куго људска, да те Бог убије!

Али ти је мало пô свијета

те си својом злошћу отровала,

но си отров адске своје

радити...”

Па им поче демонски месија лажне вјере пружат посластице.

Бог вас клео, погани изроди, што ће турска вјера међу нама?

Куда ћете с клетвом прађедовском?

Су чим ћете изаћ пред Милоша

и пред друге српске витезове, који живе доклен сунца грије?

Кад данашњу премислим вијећу, распале ме ужаса пламови: исклати се браћа међу собом,

италијански, француски, читао слободоумне философе и песнике, заносио се револуционарним идејама епохе и сањао о општенародном устанку

против Турака.

Његова путовања (у Русију 1833, када је завладичен, и 1836,

оба пута с дужим задржавањем у

Бечу; боравак у Бечу 1844. и 1847, путовање у Италију 1851) била су

увек и политичка и образовна. На њима је стицао нова знања, обогаћивао своје песничко искуство,

те с њим племе српско отроваше;

великаши, грдне кукавице,

постадоше рода издајице.

О проклета косовска вечеро,

куд та срећа да грдне главаре све потрова и траг им утрије;

сâм да Милош оста на сриједи

са његова оба побратима, те би Србин данас Србом био!

Бранковићу, погано кољено, тако ли се служи отачаству, тако ли се цијени поштење?

О Милоше, ко ти не завиди?

Ти си жертва благородног чувства,

воинствени гениј свемогући, гром стравични те круне раздраба!

Величаство витешке ти душе

надмашује бесмртне подвиге

дивне Спарте и великог Рима; сва витештва њина блистателна

твоја горда мишца помрачује.

шта леонид оће и Сцевола

кад Обилић стане на поприште?

Ова мишца једнијем ударом

престол сруши а тартар уздрма.

Паде Милош, чудо витезовах, жертвом на трон бича свијетскога.

Гордо лежи велики војвода

под кључевма крви благородне,

кâ малопред што гордо иђаше, страшном мишљу прсих надутијех,

кроз дивјачне тмуше азијатске, гутајућ их ватреним

турске,

што на вјеру праву не похули, што се не хће у ланце везати, то се збјежа у ове планине

да гинемо и крв проливамо, да јуначки

су наше главе

Момци дивни, исто кâ звијезде,

пали за чест, име и свободу.

И наше су утирали сузе

вјешти звуци дивнијех гусалах.

Просте наше жертве свеколике

кад је наша тврда постојбина

силе турске несита гробница. –

што је ово ево неко доба

те су наше горе умучале, не разлежу ратнијем клицима?

Почину ни рђа на оружје, остаде

Не држи нас овако, владико, но отршај оволико људства.

Свако гледа што ће чут од тебе, а ти си се нешто замрсио: нит што збориш нити нас отршаш, у образ си као земља дошâ; сам се шеташ пољем без никога, нит што једеш нити заспат можеш.

Крупно нешто учиш у памети, — збили ти се снови на Турчина!

истурчила; тек домаће нападнемо Турке, свој својега

Страшно племе, доклен ћеш спавати?

Неки један, то је кâ ниједан,

нâко да је више мученија.

Вражја сила одсвуд оклопила.

Да је игђе брата у свијету

да пожали, кâ да би помогâ.

Помрчина нада мном царује,

мјесец ми је сунце заступио.

Ух, што мислим, куд сам запливао?

Младо жито, навијај класове,

пређе рока дошла ти је жњетва.

Дивне жертве видим на гомиле

пред олтаром цркве и племена;

чујем лелек ђе горе пролама.

Треба служит чести и имену.

Нека буде борба непрестана,

нека буде што бити не може —

нек ад прождре, покоси сатана!

На гробљу ће изнићи цвијеће

за далеко неко покољење.

[...]

Мртво доба ноћи, све спава. Неко

збори кроза сан. Дигни се кнез

Јанко и кнез Роган да виде ко је,

кад онамо, ал’ Вук Мандушић го-

вори као на јави.

ВУК МАНДУшИЋ

Ал’ је ђаво, али су мађије,

али нешто теже од обоје? Кад је виђу ђе се смије млада,

Тада она вијенац расплете,

поче косу низ прса чешљати, а танкијем гласом нарицати, како славља са дубове гране.

Тужи млада ђевера Андрију,

мила сина Милоњића бана, који му је ланих погинуо од Тураках у Дугу крваву;

па се снахи не дао острићи:

жалије му снахин в’јенац

што је човјек, а мора бит човјек!

Тварца једна те је земља вара, а за њега, види, није земља.

Је ли јавје од сна смућеније?

Име

њега — у што тада спада? Покољење за пјесну створено,

Тежак

у њему чисти тамјан дими.

Славно мрите, кад мријет морате!

сам прошâ сито и решето,

свијет испитао,

отрови му чашу искапио, познао се

и каза ми: „Ево харачлије

у штитаре да купе хараче!”

Те ја скупи педесет момчади

и западни с њима под штитаре

да посјечем Турке изјелице.

Пучу пушке Љешанском нахијом;

мислим: иду Турци у хараче,

па на рају страву ударају.

Кад бој чујем у Прогоновиће,

те ја потец’ са оном дружином.

А кад тамо, мука и невоља!

Ударило двјеста харачлијах,

потурице, љута Арнаута,

на крваву Радунову кулу.

Сам се Радун у кулу нагнао

и с њим жена његова Љубица;

жена млада, ама соко сиви,

пуни пушке своме господару.

Радун гађа с прозора од куле, седмину је на обор убио.

Но му дошла бјеше погибија:

Турци бјеху сламу и сијено

око б’јеле куле нанијели

па зажегли са свакоје стране.

Плам се дигâ бјеше у небеса

и кулу му бјеше дохватио.

А он гађа пушком, не престаје;

попијева танко, гласовито,

припијева Баја и Новака,

припијева Драшка и Вукоту

и два Вука од села Трњинах,

Марковића и Томановића,

а кликује и живе и мртве —

види страшну уру пред очима!

Нама жива срца попуцаше,

кули Радуновој,

ње

турска — џефердара држах пред очима —

престриже га, остала му пуста, (плаче)

по ремику, кâ да трска бјеше!

Више жалим пуста џефердара

но да ми је руку окинула! Жâ ми га је кâ једнога сина, жâ ми га је кâ брата роднога, јере бјеше пушка мимо пушке.

Срећан бјеше, а убојит бјеше,

елементи? Издвој ситуације (и неке епизоде) у којима доминира лирски елемент. Објасни присуство суза и смеха у Горском вијенцу. Уочи разлике у врстама смеха (од ведрог, ироничног, до надмоћног) и суза (тужбалица, радост, љубав).

Горски вијенац се одликује богатством и упечатљивошћу стилских средстава.

Потруди се да издвојиш што више поређења, метафора, алегорија, да их

прибележиш и објасниш

отрови

најгрче су и најупорније.

Што је човјек, а мора бит човјек?

Тварца једна те је земља вара.

Слабостма смо земљи привезани.

Ко на брдо, ак и мало, стоји,

више види но онај под брдом.

Св’јет је овај тиран тиранину,

а камоли души благородној.

Тежак в’јенац, ал’ је воће слатко!

Воскресења не бива без смрти.

се призорима паралела историјских збивања и философских монолога игумана

Стефана. Горски вијенац је синтеза три рода поезије јер обухвата

све песничке форме.” (Јован Деретић, Историја српске књижевности, прилагођено)

Занимљиво је

да

троје-четворо момчади, но која су лијепа видјети, која ће имати по двије леденице и нож и бијеле

са елементима романтичарске поетике. најважнија дела: збирке

, еп Луча микрокозма, драмски спев Горски вијенац

ПрЕПорУчЕна

Милан Кашанин, Изабрани есеји, Рад, Београд, 1977.

Јован Деретић, Историја српске књижевности, Нолит, Београд, 1983.

Матија Бећковић, Над Његошевим рукописом, Слово љубве, Београд, 1997.

Исидора Секулић, Његошу, књига дубоке оданости, Нолит, Београд, 1985.

чојеку, друго никад никоме, зато што је потле о њој судио, кад је

хладније главе био, и пошто се спазио да је калуђер

La douceur de l’haleine de cette déesse surpassait tous les parfums de l’Arabie heureuse

Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече

испод поља звјезданије у прољећну тиху вече, сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди, те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.

Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола

Edukapromo

La douceur de l’haleine de cette déesse [Isis] surpassait tous les parfums de l’Arabie Heureuse

Nouveau dictionnaire de la conversation par Auguste Wahlen (Bruxelles, 1843. Тоme quatorzieme, 136–138).

густе траве, стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.

Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.

Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети –

завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!

Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће, од сребрног свога прага над прољећем кад се креће; зрак је виле младолике тако красан ка Атине, огледало

уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.

При зракама красне луне, при свјећици запаљеној

пламена се споји душа ка душици раскаљеној и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.

Ах, цјеливи, Божа мана, све прелести рајске лију!

Цјелителни балсам свети најмирисни аромати

што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.

Совршенство творенија, таинствене силе Боже,

ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!

Малена јој уста слатка, а ангелски

у другим Његошевим делима. Овде је јасно зашто је неко (можда и по наговору самог песника) приказани доживљај везао за митске јунаке, Париса и Хелену, и зашто је вршио

насиље над самим текстом. Ове еротске слике, с друге стране, критичаре-вулгаризаторе  упућивале су да у њима откривају стварносне и биографске чињенице из песниковог живота, уместо

романтичарски  декор,

наУчили смо

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ, АНТИЧКА КЊИЖЕВНОСТ, БИБЛИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ

ДРАМСКИ СПЕВ – ЕПСКИ, ЛИРСКИ, ДРАМСКИ ЕЛЕМЕНТИ

КЛАСИЦИСТИЧКИ И РОМАНТИЧАРСКИ УТИЦАЈИ

МИТСКО И ИСТОРИЈСКО ВРЕМЕ

ЗАПАДНОЕВРОПСКИ И БАЛКАНСКИ ПАТРИЈАРХАЛНО-ХЕРОЈСКИ СВЕТ ХРИШЋАНСТВО И ИСЛАМ

ХИМНА МЕСЕЧНОЈ НОЋИ (РОМАНТИЧАРСКИ УТИЦАЈИ)

МИТОЛОШКА РАВАН –ДУХОВНА ПОДЛОгА: КОСМИЧКО И СВЕТО ИСКУСТВО СУБЛИМИРАНОг ЕРОСА: ТЕЛЕСНА СТРАСТ > БОЖАНСКА ЉУБАВ

УОБЛИЧУЈЕ

по разним местима у Срему.

песме му доносе славу и у Кнежевини Србији, коју је неколико пута посетио. Током једне од тих посета, у страху да његово присуство не изазове немире међу великошколском омладином, власти га удаљавају из Београда. Оболева од туберкулозе, која је у то време била неизлечива. Враћа

у Беч 1849. и уписује се на студије медицине. Наставља књижевни рад и објављује још једну збирку песама. Бранко Радичевић је преми

Збогом, житку, мој прелепи санче!

Збогом, зоро, збогом, бели данче!

Збогом, свете, некадањи рају –ја сад морам другом ићи крају!

О, да те тако ја не љубља’ жарко, још би’ гледо твоје сунце јарко –слушо грома, слушао олују, чудио се твојему славују, твојој реци и твојем извиру –мог живота вир је на увиру!

О, песме моје, јадна сирочади, децо мила моји’ лета млади’!

Тедо’ дугу да са неба свучем, дугом шарном да све вас обучем,

Примењујемо

https://drive.google.com/ open?id=111jijz3prZp6YeJPYGslX_

реформу –

објављује на народном језику; аутор сатирично-алегоричног спева Пут, у коме се залаже за Вукову реформу и оспорава

Вукове непријатеље (нарочито Јована Хаџића).

Ове песме су пуне радости, ведрине, безазлене, умиљате, али и чулне. Има песама које су сложеније и по облику и по осећањима. У њима нема наративности. Осећања се исказују непосредно, или кроз слику. У већини тих песама преовлађују тужни тонови и суморна, елегична расположења. Бранко

наУчили смо

УТИЦАЈИ НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ

песме животне радости − дитирампске („Девојка на студенцу”, „Враголије”)

Истражи и промисли Јакшићево песничко стварање познајеш

Орао

у револуцији 1848–1849. Живи у оскудици, што га приморава да прихвата разне послове, често се селећи. Неко време борави

сликарства. У Бечу се дружи са Бранком Радичевићем и Ђуром

али убрзо успева да оде на Академију финих уметности у Минхен. Настањује се потом у Кикинди где живи од сликарства. Од 1857. прелази у Србију и ради као сеоски учитељ и као гимназијски учитељ цртања. Живи у сталној немаштини, тешко издржавајући бројну породицу и налазећи утеху у уметничком стварању, песничком и сликарском. Оболева од

живи у дуговима, гоњен и отпуштан из државне службе. Смрт га затиче на положају коректора Државне

слободно,

којег мучи

„светски бол”, који је незадовољан стварношћу и од ње бежи. Он

је горд, охол, усамљеник по избору, али и по принуди. Одлази у

потрагу за слободом, где може бити оно што жели, неоптерећен хладним законима света.

Трагедија овог, као и сваког бајроновског јунака, лежи у чињеници да се, пре или касније, мора вратити у реалност, међу људе, у баналну свакодневицу.

Песма „Орао” је на известан начин Јакшићева програмска песма јер су управо емоције и расположења о којима говори доминантни у целокупној његовој рефлексивној поезији.

наУчили смо

Edukapromo

Усвајамо ново градиво

Песма „орао” као програмска песма – представља објашњење

С белом булом,

Са зумбулом,

шарен-рајем,

Рајским мајем,

Цвећем, миром,

Са лепиром,

летимо ти ми

Срца топити,

Ћију ћи!

Моје тице мале, јадни сиротани!

Прошли су ме давно моји лепи дани –

Увело је цвеће, одбегô ме мај;

А на души оста, кô скрхана биљка,

Ил’ кô тужан мирис увелог босиљка,

Једна тешка рана, тежак уздисај.

На Липару 1866

Поноћ

... Поноћ је.

У црном плашту нема богиња;

Слободне душе то је светиња...

То глухо доба, тај црни час –

Ал’ какав глас?

По тамном крилу неме поноћи

Кô грдан талас један једини

Да се по морској ваља пучини –

лагано хуји – кô да умире,

Ил’ да из црне земље извире.

Можда то дуси земљи говоре?

Ил’ земља куне своје покоре?

Ил’ небо, можда, даље путује

Edukapromo

Да моју клетву више не чује?

Па звезде плачу, небо тугује,

Последњи пут се с земљом рукује...

Па зар да неба свету нестане?

зар да земљи

злоба није?...

Можда се краде да нам попије И ову једну чашу радости?

Примењујемо научено и проширујемо знање

Наглашени романтичарско-бајроновски став , истакнут у песми „На л ипару”, показује доследност у Јакшићевом поетском виђењу света. Оба дела песме говоре о бајроновском доживљају света − о „светском болу”, утамниченој индивидуи,

Усвајамо ново градиво

Употреба стилских фигура: ономатопеје, апострофе, алитерације,

наУчили смо

„на липару”

еуфонија –

асонанца и

алитерација; ономатопеја, анафора...

Edukapromo

„Ћутите, ћут’те”, „Падајте,

„Јевропи”, „Калуђери”). У неким песмама изражена су нежнија, лирска осећања: туга, очајање, потреба за људском топлином, љубављу и лепотом, чежња за миром и спокојством у природи. У тим песмама („Мила”, „На ноћишту”, „Небо моје”, „Поток жубори”, „Кроз

ноћ”), као и у другима у којима је одбацивање света дато више посредно („Стазе”,

у овим драмама јесте сукоб хероизма и издаје, налик Његошевим идејама.

Јакшићев приповедачки рад обим

нији је од поезије, али по вредности

заостаје за њом. Јакшић је један од најранијих и најплоднијих српских

приповедача у време када се припо ветка ретко пише. У темама његових

приповедака примећује се постепено

кретање од историје ка савремености, од романтизма ка реализму . Пише

романтично-историјске приповетке с темама из средњег века, пуне пре

теривања разних врста („Син седога

Гамзе”, „Неверна Тијана”), а касније

прелази на савремену тематику и пи ше о невољама сељака у Војводини и

Србији и о другим друштвеним поја

вама („Сирота Банаћанка”, „Српско

чобанче, „Кривосечка механа”).

(Јован Деретић, Историја српске

књижевности , прилагођено)

Занимљиво је знати

романтик међу песницима

омладинског доба.

Утицаји – утицај народне

поезије мањи него код других

романтичара; видљив утицај Петефија, Бајрона, Змаја.

теме − песниково ја, отаџбина и народ, природа, љубав, бајроновски идеали.

лирика − типично романтичарски

Edukapromo

конфликт између снажне, изузетне индивидуалности и средине која је

окружује.

Поеме: „Невеста Баја Пивљанина”, „Мученица”

драме: Сеоба Србаља, Јелисавета, кнегиња црногорска, Станоје Главаш.

Ђура Јакшић је био свестран уметник: песник, приповедач, драмски писац и сликар. Познат је по свом боемском животу. Његов живот се, између осталог, одвијао у боемском

Приповедачки рад: од романтизма ка реализму („Син седога гамзе”, „Неверна Тијана”, „Сирота Банаћанка”, „Српско чобанче”, „Кривосечка механа”). Никола Лазаро, Ђура Јакшић у кафани после повратка са дринског бојишта (1876)

, а 1864. и сатирични

Змај (наслов представља игру речи: 3. мај по јулијанском календару био је дан одржавања  Мајске скупштине 1848). Назив часописа Змај

постаје саставни део његовог имена. У Пешти завршава студије медицине, а по повратку у Нови Сад започиње лекарску праксу.

Две најбоље збирке његових песама јесу Ђулићи и Ђулићи увеоци, посвећене радости брачног и породичног живота, а потом и тузи због прераног губитка жене и деце.

Идем, станем, кâ очајник клети, Опет зборим речи без памети: „Не сме нам умрети!”

Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком где нам чедо спава.

Чедо с’ буди па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, кâ очајник клети, Зборим речи, речи без

са српским народом и са целим човечанством, па се елементи љубавне лирике спајају са родољубивом поезијом. У раним, предђулићевским песмама, осећа се сета, меланхолична уса-

мљеност, чежња за љубављу. Сетно, меланхолич-

но расположење одликује и прве Ђулиће: Мрачни,

кратки дани / суморно јесење... – први песников

губитак била је сестрина смрт, након које ће се

појавити чекана драга. Са снажењем љубави јача

и ведро расположење, да би се у тренутку брачног сједињења са вољеном женом осећање животне радости прелило на цео свет (

нестајање политичких слобода, однос власти и народа.

Снове снивам

Снове снивам, снујем снове,

снујем снове бисерове,

у сну живим, у сну дишем, ал’ не могу ситне снове,

не могу их да напишем.

Снове снивам, снове снујем, у слике бих да их кујем, ал’ су санци полетанци,

Један од најзначајнијих књижевника српског романтизма. Песник, новинар, драмски писац. Школовао се у  Новом Саду, Панчеву и Будиму,

сарадник. У Сомбору је релативно мирно провео остатак живота. Умро је 1910. године у Бечу, а сахрањен је у Сомбору. Књижевно стварање почео је у јеку романтизма, уз Змаја, Јакшића и друге истакнуте писце. За непуних десет година постао је најпознатији представник нашег  романтизма Писао је највише лирске, али и

епске песме, баладе и романсе; три драме: Максим Црнојевић , Пера Сегединац , Ускокова љу -

; естетичку распра-

Међу

Срце моје самохрано, ко те дозва у мој дом?

неуморна плетисанко, што плетиво плетеш танко међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце лудо, шта ти мислиш с плетивом?

ко плетиља она стара, дан што плете, ноћ опара, међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце кивно, убио те живи гром!

што се не даш мени живу разабрати у плетиву

међу јавом и мед сном!

Edukapromo

Примењујемо научено и проширујемо

од романтичара и приближава класицистима, али истовремено и модерним песницима, а то чини не само у

јим научно-теоријским, естетичким и философским радовима. Костић је песник и философ, који је говорио да „нема песника без мислиоца, ни правог мислиоца без маште”. У његовом делу снажно су повезане песничка имагинација и песничка рефлексија, стварање

Santa Maria della Salute

моли Богородицу за опроштај. Инспирација за песму

Edukapromo

SANTA MARIA DELLA SALUTE

Опрости, мајко света, опрости штo наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, штo ти земаљски сагреши створ: кајан ти љубим пречисте скуте, Santa Maria della Salute. Зар ниje лепшe носит лепоту, сводова

Она ме гледну. У душу свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезну’, јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, — сву вечност за те, дивни тренуте! —

Santa Maria della Salute

Зар мени јадном сва та дивота?

Зар мени благо толикo све?

Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка штo сад тек зре?

Ох, слатка воћко танталска рода, што ниси мени сазрела пре?

Опрости моје грешне залуте, Santa Maria della Salute.

Две се у мени побише cилe,

мозак и срце, памет и сласт.

Дуго су бојак страховит биле,

ко бесни олуј и стари храст:

напокон силе сусташе миле, вијугав мозак одржа власт, разлог и запон памети худе, Santa Maria della Salute.

Памет ме стегну, ја срце стисну’, утекох мудро од среће, луд, утекох од ње — а она свисну.

Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну, смак света наста и страшни суд — о, светски сломе, о, страшни суде, Santa Maria della Salute

Тако ми

путе, Santa Maria della Salute

нас је све ко у мужа и жене, само што није брига и рад, све су милине, ал’ нежежене, страст нам се блажи у рајски хлад; старија она сад је од мене, тамо ћу бити доста јој млад где свих времена разлике ћуте, Santa Maria della Salute.

Edukapromo

слуте, Santa Maria della Salute

Santa Maria della Salute

поезију, у његову лабудову цесму. У првој строфи те песме песник се, за љубав лепоте која треба да је свачија, да везује исток

и запад, Словене и латине, одриче своје некадашње срдње због сече словенских

цркви, и извињује се Богородици:

Опрости, мајко света, опрости што наших гора пожалих бор, ка ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор. Презри, небеснице,

Santa Maria della Salute.

обичних људи има два главна душевна стања:

философски начин. [...] Костићева поезија није поезија срца и осећања, него

поезија духа и маште, поезија логоса,

Међутим, љубав у „Santa Maria della Salute”

(Милан Кашанин, Изабрани есеји, Рад, Београд, 1977)

Усвајамо ново градиво

Зачетник модерне српске поезије.

Хеленизам, Шекспир

Есејист, књижевни критичар, филозоф, новинар.

Песник („Међу јавом и мед сном”, „Спомен на Руварца”, „Santa Maria della Salute”).

Драмски писац (Пера Сегединац, Максим Црнојевић, Гордана или ускокова љуба).

Писац поема („Ђурђеви ступови”, „Самсон и Далила”).

Преводилац (Илијада, Краљ Лир, Ромео и Јулија, Хамлет).

Edukapromo

књижевну вредност први су недвосмислено указивали српски модернисти, после Првог светског рата, посебно Станислав Винавер и

Милош Црњански, налазећи – у песниковом

поступку, у слободном стиху и ритму –

родоначелника модерног српског песништва и свог претечу. Црњански је у њој видео

„најлепшу песму XIX века, свих европских литература”. Коста Руварац (1837–1864), рођени брат историчара Илариона и Димитрија Руварца, био је прозни писац, преводилац, књижевни

критичар, оснивач пештанске књижевне дружине „Преодница”, у којој је био и Лаза Костић. Овај велики песников пријатељ умро је млад, у 27. години, недуго пошто је на Универзитету у Пешти одбранио докторску дисертацију.

Уочи нове године је било,

сам се дома подоцкан

од вечере из друштва весела;

дванаест као да беше.

Тишина је;

ал’ не тишина блаженог санка, већ као тишина око боника тешког; подухује ветар, као

испрекидано грчевито

дискање болесниково.

двориште тамно, само тек

уз опали прикућак као да се миче

нешто бело;

помислим да је неспокојни дух

покојна каква гласа

Топлота блага, наложена пећ, у њојзи тиња

да вампир не буде. –

То старо лето, стара година!

Каква је страшна

да још једаред устане из гроба,

да се повампири!

Страхота! ратос таких мисли!

Разузурим се, окренем пећи леђа

и мислим шта да читам, да растерам те мутне видове

Писмена се по листовима муте, начинише се црна страшила

што о њима проричућ причају;

а јеванђелске свете истине

озбиљнијом тек чине опсену.

Јест’, ено је, те грдне блуднице

откровеније што је открило, показује ми откривену блуд, превија се у мучном напону, –

ил’ умире ил’ рађа?

А уз њу се прикучила аждаха, седмоглави змај,

на првој глави глава мртвачка, из вилица јој модри плам

полагано по црном диму лиже кô да нешто пише, –у млазових прочитам сричући: Руварац! шта, Руварац? је ли, звери?

Ха! по том сам те познô, блудна кћери: Ти жено, ти си стара година;

а ти, аждахо, ти си душа јој,

издахнула те умирући сад,

па, блудница, у часу последњем још има каде да се породи! –

Ал’ стани, шта то јекће?

Кô напрег од кашља, заптивен, сух.

На умору је л’ ропац године?

На мојим вратма куцнуо неко.

збиља: куц, куц, куц!

Ја нехотице дахнух: улази!

Отворише се врата нечујно,

ступи једна бела сенка –

није сенка, мртвац;

Казивô сам му да се сећа на њ,

и да ће њега памтит вечито,

јер сећа га се, то зацело знам.

кад год се поје „памјат вјечнаја”.

Душевна свест јој сва је његова,

а несвест тела даће другоме.

Кад видим да му годи приповест, употребим тренутак угодан:

Па кад смо се већ тако састали,

позајми ми од знања свога што!

позајми ми од – гост ме прекине.

„Опет позајми! море, докле ћеш?

у Преходнице новци су ми сви!” –

Позајми ми од своје науке,

освести мене шта да верујем

о јамачности општег ускрса?

Ил’ хтеде сад угодљив загладит,

у прве што ми зајам одби мој,

ил’ извештајем дирнут љубавним,

тек он се диже, исправи се дуг,

у чело упре прстом десничним,

а шувачним у голе кукове,

заори глас кô подземаљски гром:

„Алфа и Омега!”

И збиља беше лубањи му вид

(у продужењу с плећним костима)

кô мало алфа, а под шуваком

савијаху се бледи кукови

кô велико омега. „Разумеш?

објаснићу ти стихом у књизи!

Отвори књигу!” Ја је отворим.

Ја преврћем, ал’ и

пажљиво у главама уплетен вреба стих.

„Ха! ево га! гле! ја сам алфа и –

окренем се, ал’ – нема

госта мог.

Гле проклетника! преварио ме!

Обазирем се, гленем у књигу,

и гле – почетак страсти

Христове,

издајство Петра, петлов

кукурик:

зацело је те речи прочитô

па, у бризи да час не пропусти,

по закону асоцијације

идеја сродних помислио је

да кукурикну петô заиста,

и зато тако изневери ме.

Ал’ ништа зато, хвала, госте мој,

навеки хвала! Рекô си ми

дост'. –

Алфа и омега!

О мудра смрти, о самртничка, жива мудрости!

Алфа је глава, алфа то је ум, почетак свега, душин неимар, штo y њој зида будућности сјај;

а омега, јест, омега је кук, срамота, трбух, лакомост и блуд, зидара умног вечни рушитруд –то омега је свему, свему крај.

https://youtu.be/8scozr0jb-o

на столу, најбоље такој беди тешило.

Бадава! свака врста,

Креативни задатак

Преводећи шекспирове драме, Хамлета и

је стварао нове речи, кованице: У

− преображај, обресити се −

јав, отровник − тровач, некајни

Краљу Лиру: лизов − улизица, кезизуб − хуља која се смеши, цепидуб − који сече храстове, измудровани − сувише префињен, отмен. (Душан Пухало, „Преводи лазе Костића”, Зборник историје књижевности, САНУ, Београд, 1968, стр. 141).

♦ Издвој кованице из песама лазе Костића које смо обрађивали

Stanislav Vinaver, Zanosi i prkosi Laze Kostića, Forum, Novi Sad, 1963.

и књижевности, књ. 23, САНУ, Београд, 2011. Драгиша Живковић, „Лаза

1988. „Архитекстуалност и интертекстуалност

Edukapromo

у основи речи „реализам” налази се ла -

тинска реч res што значи „ствар”, односно realis – „стваран”. к њижевност реализма

настоји да представи и опише видљиву

друштвену стварност и односе у њој. р еализам је назив за књижевну епоху

друге половине XIX века која има изграђе-

не одлике, представнике и замисли. т о је

књижевни и уметнички правац који настоји

да стварност у делима прикаже верно, без

страсти, објективно. треба га разликовати

од реализма у ширем смислу речи, као сти-

ла писања, књижевног поступка и метода,

који се појављује од антике до данас, у свим епохама, и у коме књижевност жели да по-

каже објективно људску стварност, онакву каква јесте

1857.

Подсети се

уметничког стварања и стварности, уверљивости дела и истинитости приказаног, означава се појмом mimesis (подражавање, опонашање). Још у античко доба, славни филозоф Аристотел у

знаменитом делу Поетика пореди књижевно стварање и историографију. Историја, каже Аристотел, говори само о појединачном и одређеном

догађају, а песништво приказује и оно што се није догодило, али је могуће по законима вероватности и нужности, те отуда има способност да створи дела универзалног значења.

реалистичка поетика полази од аристотеловог схватања умет-

ности као опонашања природе. у основи реалистичког схватања уметности и књижевности крије се стара, пореклом античка, филозофија и учење о мимезису. Мимезис, опонашање стварности, према реалистичкој филозофији уметности треба да

Edukapromo

у књижевности, јавиће се и позитивистичка критика и позитивистичка

се под утицајем позитивизма развијала и наука о књижевности. у овој области нарочито је значајно

име иполита тена. у свим областима се верује у детерминизам, који

диште својих интересовања стављају бављење друштвеним односима и питањима, а представљају

(аристократију, интелектуалце, сељаке, провинцијалце, чиновнике итд.). р еализам

човеку, снагама

њиме владају,

Edukapromo

само представнике у

књижевности, већ и у

другим уметностима.

Један од најзначајнијих

сликара реализма био

је Гистав Курбе (1819–1877). Он је сматрао да

уметник мора да се др-

жи личног непосредног

доживљаја док ствара

уметничко дело. С тим

у вези је чувена његова

изјава: „Не могу да сликам анђеле зато што их не видим.”

Edukapromo

халуцинантног, тајанственог и натприродног нема у реалистичком мотивацијском систему. Психолошка анализа ликова дата је с обзиром на човекове друштвене реакције. стилски израз реализма избегава метафору, хиперболу и лирске паралелизме, а најрадије употребљава поређење и неметафорички епитет. (Драгиша Живковић, Теорија књижевности, Драганић, Београд, 2001, стр. 172)

између 1870. и 1890. године у Француској

се јавља натурализам , књижевни правац

сматра првим

Балзак групише

потпуну историју француског

друштва из

које сам ја више

научио него од свих

професионалних

историчара,

економиста и

статистичара тога доба.

Фридрих енгелс

манифест (lat. manifestus, проглас) – врста текста у којем се објављују нове идеје.

личи

на природу. зар друштво не ствара од човека, према средини у

којој он развија своју делатност, толико различитих људи коли-

ко има подврста у зоологији? иако их је теже уочити, разлике

између војника, радника, управитеља, адвоката, беспосличара,

научника, државника, трговаца, морнара, песника, сиромаха, свештеника, исто су тако велике као разлике између вука, лава, магарца, гаврана, ајкуле, морског пса, овце итд. Према томе, било је и увек ће бити друштвених врста, као што има и зоолошких врста. кад је Бифон написао величанствено дело покушавајући да у једној књизи изложи целу зоологију, зар такво дело не би требало написати о друштву? [...] и ако сам, такорећи, био

оноре де Балзак (1799–1850)

неуспешног студирања правних наука, посветио се писању. У почетку

је Последњи шуан (1829) који представља прекретницу у његовом

Међу његовим најпознатијим романима налазе се: Шагринска кожа (1831), Евгенија Гранде (1883), Чича Горио (1834), Рођака Бета (1846), Сјај и беда куртизана (1847).

шуан – монархиста (од француске речи chouаn), надимак је за

групе сељака на западу и северу Француске који су 1793. године основали контрареволуционарни

Париз, јула 1842.

снази, чувени француски

писац оноре де Балзак био је стално заду-

жен. зато није чудо што је на питање једног

пријатеља шта је меница овако одговорио: „ м

је

хартије које кошта 25 сантима. Чим се ја на њему потпишем, не-

више никакве вредности.”

(Политикин забавник, 15. фебруар 2013, год. LXXV, број 3184, стр. 16)

Креативни задатак

♦ Прочитај у целини Предговор Људској комедији о нореа де Балзака (можеш га наћи у књизи: О реализму , приредио александар илић, Просвета, Нолит, завод за уџбенике,

1984, стр. 38−52). Направи табелу у

ПреПорУчена

литератУра

Душан Милачић, Балзак, живот и рад, Београд, 1949.

О реализму, приредио Александар Илић, Просвета, Нолит, Завод за уџбенике, Београд, 1984.

Иполит Тен, Студије и есеји, Београд, 1954.

Ингрид Шафранек, Повијест свјетске књижевности, књига 3, Загреб, 1982.

Штефан Цвајг, Балзак, Народна просвјета, Сарајево, 1959.

аналитичке студије

Истражују принципе

друштвеног уређења

и обухватају само

Физиономију

брака (1829).

Филозофске студије

Истражују узроке

друштвених појава.

Дела која припадају

овим студијама обилују

просветитељским идејама и

католичким мистицизмом, а међу најпознатијима су:

Шагринска кожа (1831),

студије друштвеног живота

Анализирају последице друштвених

Edukapromo

Луј Ламбер (1833), Тражење апсолутног (1834), Серафита (1835) и др.

појава и описују конкретне примере из

друштвеног живота. Ове студије се

деле у шест подгрупа с обзиром на то да

обухватају дела која представљају

различите средине. У заградама наводимо

најпознатија дела из сваке групе:

2. призори из провинцијског живота (Евгенија Гранде, Изгубљене илузије);

3.

4.

5.

6.

Истражи и промисли

Подсети се чувених комедија

Жана Батисте Поклена

Поповића. каквим су

ј а ња стицали

коју су од њега храбро крили, и нехотице стао да упоређује своје сестре, које су му у детињству изгледале тако

лепе, са Парижанкама, које су олича -

вале образац идеалне лепоте, када је

уочио сву неизвесност будућности ове

велике породице која је у њега полага-

ла све своје наде, и приметио штедњу

на свакој ситници; када је запазио да

породица пије комиљак, и још многе

друге ствари које није потребно наво -

дити, онда е жен силно зажеле да се

истакне и успе по сваку цену. као што

се дешава код светлих карактера, он

је хтео све то да постигне само својом

личном заслугом. а ли, био је изра -

зито јужњачког духа; на делу, његове

одлуке наиђоше на она колебања која

обузимају младиће када се нађу на

морској пучини, не знајући на коју ће страну ни под којим

карактера одражавају пишчево настојање

да пружи широку и верно анализирану

слику друштва. То је најзначајнија

књижевна врста у европском реализму,

нарочито у његовој раној фази. Писци су

се трудили да пруже

Занимљиво је знати

• Балзак је увек истицао да

реалистом”.

• Читајући даље Људску

је богати гроф и министар.

Креативни задаци Прочитај у целости Балзаков роман Чича Горио током читања руководи се истраживачким задацима: 1. Пронађи у роману податак о тачном времену у ком се одвија

приказана радња. у корелацији с наставом историје, истражи друштвено-историјске прилике карактеристичне за то време у Француској и повежи их са ликовима и догађајима у роману (однос између племства и буржоазије, успон буржоазије, моћ новца).

2. Почев од пансиона госпође Вокер, анализирај како је Балзак представио

хијерархију.

3. образложи начин на који је приказан развојни пут

наУчили смо

елементе: 1) друштвеног романа; 2) породичног романа; 3) љубавног романа; 4) романа

романа.

карактеристике главних ликова романа Чича Горио

чича горио – статичан лик (нема развоја током радње; мономан је – човек којим

једна страст).

ежен

Истражи и промисли

размисли о томе шта те највише очарава у књижевним делима. колико пажње посвећујеш не само

него и начину на који говори? колико су ти

писца? какав је твој однос према делима у

фантастике, чудесног? издвој једно

николај Васиљевич гогољ (1809−1852)

Р одио се у Украјини у скромној племићкој породици. Већ у гимназијским дани-

показао је интересовање

књижевност, нарочито за драму и позориште. Отишао је најпре у Петроград, где

радио слабо плаћен чиновнички посао. Једно време је предавао историју на Петроградском универзитету, а радио је и као приватни учитељ. Из овог периода потиче његово пријатељство са десет година старијим писцем Александром Сергејевичем Пушкином, који га је подстицао на књижевно стваралаштво. После успеха своје

прве збирке приповедака

Вечери на салашу крај Дикањке (1831−1832), са мотивима

из украјинског фолклора, сасвим се посветио књижев-

ном раду. Тада су настала

и његова најзначајнија де -

ла: комедија Ревизор (1836),

приповетка Шињел (1841) и роман Мртве душе (1842).

Последњих година живота запао је у тешку душевну кризу

и одао се верском мистици-

доспео у надлештво и ко га је примио, то нико није знао да каже. ма колико се директор и разни начелници

на једном те истом месту, на једном те истом положају, на једној

те истој дужности, увек је био преписивач, па су људи закључили да је тако, сигурно, и на свет дошао већ потпуно формиран, у

вицмундиру и са ћелом на глави. у надлештву му нису указивали

поштовања.

мува. Претпостављени су се према њему односили некако хладно и деспотски. Помоћник шефа

кад су се већ сви одморили од канцеларијског шкрабања пера, трчкарања,

обављања својих и туђих послова, и свега онога што добровољно, и то у већој мери него што је потребно, намеће себи неуморни човек, када чиновници журе да преостало време посвете уживању: ко је покретљивији, тај хита у

разноразне шешире, неко на забаву, да вече утуче делећи комплименте

дрвеном, необојеном столу, подвивши ноге пода се, као турски паша. Ноге су

му биле голе, то је обичај кројача док раде. На њима се, пре свега, истицао палац, добро познат акакију акакијевичу, с унакаженим ноктом, дебелим и јаким као корњачин оклоп. о врату му је висило клупко свиленог конца, а на коленима су му лежале неке крпе.

Петрович

на!” акакију акакијевичу било је

љут, он је

повукао или кад би се, како се његова жена изражавала, „једнооки ђаво

и давао свој пристанак, штавише, стално се клањао и

касније

пијан, па се зато јефтино нагодио,

тебе, Петровичу, овај... Ваља знати да се акакиј акакијевич изражавао, углавном, предлозима, прилозима и честицама без икаквог значења. а кад би ствар била посебно тешка, имао је

Edukapromo

тако да би често

и

чује његове речи и ефекте – поправи га некако да бар још мало потраје.

акакиј акакијевич изађе на улицу као у сну. „тако, значи, стоји

ствар”, говорио је себи, „искрено речено, нисам ни претпоста-

вљао да се сукно толико истрошило, овај...” а затим, после краћег ћутања, додаде: „значи, тако! ето, како се све то завршило, а ја,

поштено говорећи, нисам ни слутио да је у таквом стању.” онда

је дуго ћутао, да би на крају рекао: „тако, значи! то је, стварно, потпуно неочекивано, овај... то никако... значи, тако стоје ствари!”

рекавши то, уместо да оде кући, несвесно се упути на супротну

страну. успут га прљави димничар добро закачи и оцрни му читаво раме, а с једне грађевине сручи се на њега капа пуна креча. он то уопште није приметио и

Сусреће се у свим облицима књижевног

стварања, као што су: поезија, драма,

епске форме. Друштвена сатира

се јавила још у античкој Грчкој у

Аристофановим комедијама, развијала

се преко ренесансног романа Гаргантуа

и Пантагруел Франсоа Раблеа, а потом, захваљујући Молијеровим комедијама и

Ла Фонтеновим баснама, и у класицизму.

У делима реалиста XIX века, а нарочито у Гогољевој комедији Ревизор

Гогољеве

приче открива нам да је и у најневинијим описима, ова или она

реч, понекад предлог или прилог, на пример реч ’чак’ или ’скоро’

уметнута на такав начин да због ње безазлена реченица експлодира

у дивљи кошмарни ватромет; или, пасус

недужног изгледа? то је,

кулисе које га заклањају.

оног тајног

чиновник, постаје отелотворење и

(Tanja Popović, Rečnik književnih termina, Logos ART/Edicija, Beograd, 2010, стр. 675–676)

Гогољев јунак је најчешће „пошљак” („пошл ы х” – обичан, плитак, отрцан, баналан, тривијалан), човек без садржаја, аутоматизован; такви су ликови из Старовремских спахија [...], као и најчувенији „јунак” Гогољевих приповедака акакије акакијевич Башмачкин, „пошљак”

аката. он свој живот сумблимише у

доводи до физичког

же Набоков: „... Негде поткрај приповетке чини

се, како ка-

ситница

„Шињела”. (Дејан Вукићевић, „особености

Креативни задатак Пажљиво прочитај

ПреПорУчена

литератУра

Николај Васиљевич

Гогољ, Шињел и друге

приче, превели др

Зоран Божовић и Вида

Стевановић, Новости, Београд, 2010.

Владимир Владимирович Набоков, „Николај Гогољ (1809–1852)” у: Есеји, превела с енглеског Маја Врачаревић, NNK international, Београд, 2006.

Дејан Вукићевић, „Особености Гогољеве приповетке”, Поља, бр. 12, 2015.

Tanja Popović, Rečnik književnih termina, Logos ART/Edicija, Beograd, 2010, стр. 675–676.

Александра М.

Угреновић, „Сказ – од формалистичке до структурно-семиотичке перспективе (’Како је

направљен Гогољев Шињел’ Б. М. Ејхенбаума и ’О Гогољевом реализму’ Ј. М. Лотмана) у: Ускрснуће књижевности, 100 година руског формализма (ур. проф. др Драган Бошковић), Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац 2014.

250 / Реализам

sneering (енгл.)

трансцендентан (лат. transscendens, transscedere,

ипак је осећао да стоји очи у очи с нечим што је глупо и

нелогично, и није знао шта да ради. алексије александрович стајао је очи у очи са животом, с могућношћу

ана подиже главу и осмехну се, као да се буди. – зар још ниси легао? Чудо то! – рече, скиде башлику, и не заустављајући се оде даље у собу за облачење. – Време је већ, алексије александровичу – говорила је иза врата.

– ана, треба да говорим с тобом.

– с а мном? – рече она изненађено, и изиђе и погледа га. – Шта ли је то? о чему то? – упита, пошто седе. – е, дела да разговарамо, кад је тако потребно.

јест, затворила се,

он не зна шта је љубав.” – алексије александровичу, ја те, збиља, не разумем – рече она. – Буди јаснији, реци шта налазиш… – Чекај, допусти да завршим. ја те волим. али ја не говорим о

себи; у овом случају, главна су лица – наш син и ти сама. Понављам,

лако може бити да ће ти се моје речи учинити савршено непотребне

и неумесне; можда су резултат моје заблуде. у том случају, молим те да ми опростиш. али ако осећаш да моје речи имају ма и најмањег основа, ја те молим, размисли, и, ако ти срце говори, реци ми… а лексије а лександрович, и не опажајући то,

свака

несрећна породица несрећна је на свој

начин.”

Породични роман је врста романа

који обрађује грађу из породичног

живота, обично сукобе између појединца

и породице у светлости породичног

морала, васпитања, личних и породичних интереса, права и обавеза.

руској књижевности

Edukapromo

интернационал, Београд, 2006)

темом кризе породице, брака, прељубе и развода лав Николајевич т олстој се осим у роману Ана Карењина бавио и у

другим својим делима: у приповеткама „Породична срећа” и

„кројцерова соната”, као и у драми Живи леш к ао инспирација и прототип јунака а лексеја Вронског,

л аву т олстоју је послужио руски официр гроф р ајевски. о н

је као добровољац учествовао у српско-турским сукобима, по-

гинувши у с рбији. Његова мајка, грофица р ајевска, подигла је цркву као задужбину свом

задатак

начин је смисао мота у вези са толстојевим романом. своја размишљања можеш да упоредиш са онима које је

толстојев савременик Ф. м. Достојевски

ник, Београд, 1981, страна 181–183. Прочитај роман у целини. током читања руководи се следећим истраживачким задацима: 1. размисли о тврдњи тумача толстојевог романа како нема области руског друштва седамдесетих година XIX века која њиме није обухваћена. обрати пажњу на то како су приказане петроградска и московска средина,

ПреПорУчена

литератУра

Драган Недељковић, „Теза, антитеза и синтеза”, предговор у књизи: Л. Н. Толстој, Ана

Карењина, Сарајево, 1982.

Ромен Ролан, Живот Лава

Толстоја, Београд, 1962.

Милосава Стојнић, „Ана

Карењина” Лава Толстоја, у

едицији Портрет књижевног дела, Завод за уџбенике и

наставна средства, Београд, 1983.

Виктор Шкловски, „Композиција романа Ана Карењина”, поговор у књизи: Л. Н. Толстој, Ана

Карењина, Сарајево, 1982.

5. и стражи одлике т олстојевог наративног поступка и

писац: Лав Николајевич Толстој

назив романа: Ана Карењина (у ранијим варијантама: Моћна женска и Два брака)

време настанка:

романа у

МОТИВАЦИЈА

ЛИКОВИ ♦

искључиво позитивни или искључиво негативни, већ су представљени у својим психолошким нијансама, са врлинама и манама. Осим тога, реалистички ликови су ликови у развоју, што значи да се они развијају током радње и доживљавају различите психолошке и карактерне промене. Реалисти своје ликове узимају из свих друштвених слојева тако да се у књижевности јављају и представници најнижих друштвених

ПРИПОВЕДАЧ

психологију и механизме деловања писци прецизно

Ликови се, као у природним

Мајкл Фарадеј (1791−1867) –

(1861).

Најзначајнији

и гњатовић, м илован Глишић,

Радоје Домановић, с теван с ремац,

нушић. најзначајнији теоретичар је светозар марковић. о сјећање за живу стварност, за потенцијал ријечи као што су: кочијаш, сељак , тржница, тополивница, зеленаш , умножава референцијалне могућности, жаргон свакодневице, уводи нова лица (трговци, капетани, сељаци, радници), а од писаца се почиње очекивати да успоставе везу са

Edukapromo

подиже сувремена питања, да представља истински живот народ-

ни са гледишта сувремене науке, једном речи да је по мислима

и осећањима сувремена. а књижевник је дужан да разуме живот

људски са свима разностручним приликама што их живот ствара; да разуме потребе које се рађају у

на питања што их живот задаје сваким тренутком. а то може само човек са сувременим образовањем.

–фотографски. Дагеротипија (од француске речи daguerreotypie) назив је иначе за први фотографски поступак, чији је проналазач француски сликар луј жак манде Дагер (1787−1851). он је успео да обави фотографисање помоћу бакарних плоча сребрних и посребрених слојем јодида сребра,

што задовољава „нежни” укус лепих сестара који су они искварили. Браћо песници, разлика је међу певањем и мишљењем!...

IV

Говорећи о нашој лепој књижевности, ја сам готово

говорио о оним предметима што су печатани у листовима. може

ми се пребацивати пристрасност што не поменух

ствари што се у њима налазе. на то одговарам ово: мој циљ није

да разматрам поједине предмете

делим њен општи

ПреПоручена

литература

Драгана Вукићевић, Поетика читања – критика прозе 1868−1901, Задужбина Андрејевић, Београд, 1998.

Димитрије Вученов, „Светозар

Марковић и развитак српске

књижевности”, у књизи: Трагом

епохе реализма, Крушевац, 1981.

Јован Деретић, „Реализам”, у књизи: Историја српске књижевности Нолит, Београд, 1983.

Драгиша Живковић, Почеци српске књижевне критике, Рад, Београд, 1957.

Весна Матовић, Критичка мисао српских социјалиста (1868−1914) Институт за књижевност и уметност, Београд, 1991.

Живан Милисавац, „Утицај

према друштвеној и политичкој стварности. Доведено до

тê треба удати,

ћемо са Шамиком?

Шамика нек учи школе. — Да, нек учи школе, ал’ школе много

буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити. Добро, нека буде фишкал. ту је већ судба

фишкал”. т ако се лако дао господар с о фра преломити на вољу госпође. […] VII Глава

(Газда Софра са своја два пријатеља Кречаром и Чамчом путује трговачким пословима. Једну ноћ су одлучили

софра

а Чамча прислушкује.

биртији прави лопови. с ад улазе, сад излазе, сад нови долазе. л опови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и

остали.

— Шта мислите, какви су то људи?

— судац није ни један!

— то су трговци!

— и то „рацки”.

— Да, ти су најбогатији!

— како се неће обогатити кад на сваком рифу преваре, а овамо пô године посте.

— тај мали широки, тај мора

мерова граха, а педесет центи зејтина.

— тај ће наш бити — тај ће мој бити!

сад клопкају на вратима.

— отварајте!

не одговара им се.

— Развалићемо врата! почну

с

издизати.

прекрсти се, повикне „помози, свети никола”, па стане пред врата

као стари работник, свој стари посао тера. је ли

бал код њега, или у кафани, свуд је он омладини на руци.

н ема више Чамче. н ова времена, нов нараштај. о н у новоме

нараштају задоста чини. када је бал, ма ванцаге падале, иде у

пешту и дамама све нужно купује. ако којој требају рукавице, да

му два цванцика. он купи за четири цванцика пар. све га хвале

како зна добро. „Букете” свеже зими, па с њима на фијакеру на

бал, то је њему мила забава. к од кројача чека по три сата док хаљине нису готове, и то све савесно изређује, исплати и рачун. не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је

бал започео, он је за пô сата ту.

и кад је на балу све готово, Шамика као тријумфатор дође – vene, vidi, vici, сви му се клањају. Донео је и доста бомбона, шећерлеме. сви се Шамики клањају.

п а како живи Шамика? н а балу поједе једно-два јела, коју

чашу вина. к ад је сам код куће, на подне два-три јела, навече једно јело, парче сира или ма шта, чашу-две вина.

никада нико Шамику пијана није видео. никад Шамика гадно

псовао није.

код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. зими, лети, којој је шта требало, иде у пешту па доноси. оматорио је, али

кад изиђе из куће, лепо

прошао покрај њега да му није што уделио. о ц у, матери, сестрама

vene,

сте, Herr von Kirić,

ewiger Jud.

„Гумиласти”, ни ви нисте више „кабинетсштик”. тако живи Шамика. многи би помислили да је Шамика несрећан човек. није тако.

смо

газда софриног лика могли да запазимо баш захваљујући овој

Занимљиво је знати

Женидба и удадба, као тематско-мотивско језгро у

поведака и романа јакова игњатовића, потекло

стварности његовог времена

културним моделима, што доводи

у чему склапање

Трагом епохе реализма, Багдала, Крушевац, 1981.

Драгиша Живковић, Европски оквири српске књижевности, књига 2, Просвета, Београд, 1994.

сага – реч троструког значења: изворно то је херојска приповетка староскандинавске литературе о подвизима

(1860)

(1869)

(1875)

Истражи

по срезу.

— ј еси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.

— јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком

фес с кићанком до рамена за врат.

— и ти ћеш са мном... Реци нек окрену кола. — кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хајд’, пењи се! — Ђуко

ти она

зна? права марва!

— само, Ђуко, паметно! нећу ником да си словца проглавио.

ј а нећу да ми се рекне да узимам

јабуку из руке, дигну

од њих.

— та свакојако, господине! нема оних старих година.

— н ема, ја — нестало је оног берићета. п амтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.

— јес’, богме, господине! — потврђују остали.

— н ема ти данас ни берићета — ништа! и зопачио се

учевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. Даље опомену их да се добро чувају „републиканаца” и уопште бургијаша, немирних и подозривих

људи, и чим кога опазе, да им је дужност одмах га јавити свом старешини, а он ће већ даље чинити што треба.

насетова их много и много. а и ваљало је да их насетује. сад је тек први

пут изишао у вучевицу откако га поставише да је капетан над тим срезом. он је често походио села, али се увек дешавало да

вучевицу

— ама ти ништа,

капетана, па намигне — као вели: „Гости се ти, господине, још

мало! твој верни Ђуко зна шта ради. не бери ти бриге!” утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки. — е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с

њим већ уредили посао. Ђуко приђе колима и извуче торбу, па

као заклањајући је за се да не

скупо, није вајде!

— јес’, истина, поскупо, ама је и ваљано!

је то глава шећера!

Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — није вајде, добра глава, само штета што је

окрњена... —

је, руке ради, „понесе деци”. одатле је кренуо у прхово, Драгојевац, мрђеновац, миокус, итд. по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији. свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да

нема каких бургијаша итд., шта већ иде у званичну дужност тако

врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога. свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан. свуда је био добро почашћен и дочекан. и, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине да је понесе својој деци „тек руке ради”... Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу „по званичној дужности” својој. кад се већ вратио и био надомак владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:

— па, Ђуко, јесу л’ батли вучевчани, а?

— Добро је, господине, добро!

— само је могло још и боље бити. Штета је што је она рђа окрњи, а свуд бих је могао дати по три талира.

— а пошто прође овако?

— једва по дукат.

— а колико си их већ завезао?

— онолико колико смо села обишли.

— Баш смо на штети што је окрњена — рече

рачунавши у себи додаде:

— знаш, Ђуко, колико смо на штети?

— колико, господине?

— педесет и четири села — равних

— их, забога, господине! много...

штети. — ах, то је све

уз непрестано освртање ка

источним изворима. Па опет, српска проза

трага и за властитим, аутентичним изразом

који, природно, проналази у националној

усменој књижевности. Отуда се код многих писаца лако могла

препознати употреба сказа, и то на свим

нивоима – изражајном, композиционом и

значењском. Начини на које се сказ користи

нису

српски приповедачи су неговали

једну врсту фолклорне приповетке у којој је

сељак − причалац приповедао о свакидашњем

животу на селу. Писане живим народним

језиком, са изобиљем народних израза, често

са елементима хумора, ове приповетке су

представљале реалистички приказ сељака и живота на селу, патријархални морал и

Edukapromo

радни живот српског сељака. Српска сеоска

Шапчанина,

представника прерасла у упечатљив приказ српског села и означила највиши реалистички

домет српских приповедача друге половине

XIX века: Јована Грчића Миленка, Милована

Глишића, Јанка Веселиновића, Лазе

Лазаревића, Илије

ПреПоручена

литература

Димитрије Вученов, „Главне фазе у развоју српског реализма”, у књизи: Трагом епохе реализма, Багдала, Крушевац, 1981.

Милорад Најдановић, Сеоска реалистичка

приповетка у српској књижевности 19. века, Београд, 1968.

Јован Скерлић, „Милован Ђ. Глишић”, Сабрана дела, књига 3, Просвета, Београд, 1964.

Тања

Београд, 2011.

др -

болнице у Београду. Његов

да се жените!

мене као стид:

е, бога ти, мамо, боже здравља!

хвала

деце, стићи ће и боља

е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?

а она ми прича. прича се увек морала свршити „моралом” који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос. није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи”, али

— волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.

тада га Бог шаље, те му „са дна мора” доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „а ко се за њих стара?”, пита Бог. — „ти, Господе!” одговара аранђео. — ту се цакле очи моје матере. она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал” приповетке: „Чујеш”, каже, „ко се стара за ова два црва?”, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „ти, Господе! ко, него ти?”

chapeau

владика унакрст! само што ми је нешто хладно по листовима. Гле! а ко ми је то

метнуо порцуланско око на лист? та то је мртвац! јао, јао! не

могу да вичем. ма... ма... — сине, окрени се на другу страну! кад сам се разбудио, видим да свиће. протеглим се и покушам

да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме

мисао поведе далеко натраг: сетих се ње, каролине! сетих се кад сам јој главом лежао у

крилу

сад ми је било све јасно! сад сам видео шта

сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли

да је последње парче тако велико да не може у ковчег:

— каку службу, брат Ђоко?

— па тако! на пример, код општине штогод. на пример... ја...

тако... ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати?

— оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак.

Дигоше се. — Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ? зар

заувек? зар је то могућно!?

али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој:

— зар већ идете?

она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. — и сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? одмах?

— одмах!

не знам како смо се опростили. ништа

соби и мрачно и загушљиво, и таваница се

спуштати, и дим од дувана

до врата!” и врата се затворише. мама се врати.

— мамо! — Шта, брате?

— мамо!... ја.. ти...

мало па је — доцне!

мамо, не знам зашто, али ето

усвајамо ново градиво

Психолошка приповетка је врста

приповетке усредсређене на

осећајни, унутрашњи свет јунака.

Због тога је најчешће писана у

форми првог лица. У њој је радња

подређена преживљавањима,

мотивима и душевним реакцијама

главних јунака.

Поетски реализам је један од токова

у развоју европског реализма, а настанак термина изворно је

везан за немачку књижевност.

Његова основна одлика јесте

уношење поетских елемената у

реалистичку слику стварности.

Писци се труде да уз представљање

видљиве стварности унесу и оно што је невидљиво, духовно, те у

градњи јунака посебну важност

психолошка мотивација. На плану нарације битна је улога

лирских мотива који расветљавају

психолошка стања и промене

у јунаку, граде атмосферу и

симболичка значења. Поетски

реализам се више занима за

судбину појединца него за ширу

судбину друштва. Преовладава

критика

га је као „оптимисту”, „идеалисту”, „чувара патријархалног света”, „моралисту”, и тако даље, пренебрегавајући да је управо лаза к. лазаревић први писац српске

с тим у вези, књижевни историчар милан кашанин је, управо анализирајући приповетку „ветар”, истакао:

„Рафинованошћу осећања, сложеношћу мисли, поетском атмосфером, силином речи, ’ в етар’ стоји усамљено у српској књижевности свога времена. т о је прича која антиципира (најављује) модерну прозу XX века.”

научили смо

писац Лаза Лазаревић

дело „Ветар”

књижевна врста (психолошка) приповетка

тема неостварена љубав

мотиви жена као сновиђење, мотив вечитог нежење, ауторитативна мајка, пријатељство

тип јунака тип интровертног интелектуалца облици приповедања сказ, унутрашњи монолог, субјективни приповедач реалистички елементиимодернистички елементи социјално-психолошка мотивација симболичка значења (ветар, очи,

нема разгранате фабуле (уместо тога представљају се расположења) мотивска превласт изолованих сфера живота (породица, завичај)

Кључне речи: психолошка приповетка, субјективни приповедач, унутрашњи монолог, тип интровертног интелектуалца, модернистички елементи.

субјективизација казивања (унутрашњи монолог)

Истражи и промисли

заједно:

− е, по богу, јурета!

− мâ! Драга мâ! послије загрљаја, загледаше се једно другоме у очи, у модре, ситне, бистре очи, које по нашим острвима нараштаји један другоме предају, каогод што предају и обле главе, округласте обра-

зе, радост живовања, јако вјерско осјећање, нејаку моћ мишљења

и скучен број ријечи. јурјева мати, луца, изгледаше као његова старија сестра, старија за десетак година, не више. имађаху исти затупаст нос, кратку заобљену брадицу, бијеле и румене образе. настадоше

то бива кад су острвљани узбуђени.

− а како си, мâ?

− а добро, јурета, како си?

− а добро! а ћâ?

− а добро је и ћâ!

− а миш?

− а добро је и миш!

па онда се жена нешто намрачи, узе највећу троножну сто-

лицу са наслоном па је привуче ка огњишту. син сједе и узе савијати цигарету. жена поче

се много нагну, а кад поново проговори, глас јој поста непоуздан као

− а ти си писа’ да ћеш доћ... тако... до десет дан?

− а јес’, приварио сам вас!...

− а био си око цилог свита?

− а не око цилог, али далеко, у омерику.

− видио си пуно паиза?

− пуно!

Edukapromo

− и црних људи?

− и жутих!... а је ли јематва била добра?

− а ниј’! крупа обила винограде! имали смо

и шес’ уља!...

трећег одморка,

− о, Госпе од анђела! Шта је!?

− а добро није, ниј’, ниј’! − понављаше

− за муке исукрстове, мâ, шта је? је болесна?

− Била!..

− ах!... је... умрла?

− ... је!

столицу.

− је истина, мâ?

−

најлепши цвите

сух, чврст човјек од четрдесет и пет година, вукао је за оглав њихова магарца Рижана, а миш га је гурао у сапи. узалуд

је јоји понављала: „Доша’ је јурета, ево га!”, њих двојица не ос-

врнуше се докле Рижан под бременом не искочи на обалу. тада

миш, живолазан младићак од шеснаест година, загрли брата, а

марко само се рукова с јуретом рекавши:

− еј, по бога, импровижада. а како си?

− а добро сам, ћâ − одговори јурета. − а миш нареста?

− а ка’ зла трава! − вели стари, па запаљеном кресавицом најприје освијетли лице ј уретино, па припали лулицу. п ошто одби неколико димова, стави руку на раме јуретино:

− а канда си пуно патија?

− а зашто, ћâ?

− а зато што си пуно блид и очи су

− петнаест талира, ћâ!

навикли самовању! ено поварете марице, која

није знала за његову љубав, која је тек почетком те ноћи све дознала, па сад хита к њему да узме прстен!... пламичак на столу заигра, њешто

шкрипну вратницама и јурета, ужаснут, устаде.

али то је трајало тренутак. права његова нарав, тежачка и мрнарска, надвлада тренутну слабост, и он, оборив главу, изговори розарије за покој

поварети!

сркутати и пушити.

− мâ, ја данас нећу излазити!

− ни у цркву! знаш ли да је данас недиља?

− никуд! ја ћу лећи у камарицу, а ти ћеш рећи

− то је грих! ја сам ништо сањала, мало

устала, у зору, кад је сан од Бога. Доиста је луца чекала

Edukapromo

њиховог

милар живота; нека га на

али су први

Edukapromo

земље, јер се ја, иако сам племенити србин, нисам навикао баш

на толико витештво, и би ми зазорно!

механџија се добродушно насмеја и тапну ме по рамену, па ће охоло рећи: − Хе, странче, ти се већ уплашио?! међер

надалеко!...

− па шта мислите радити? − упитам стидљиво.

− како шта мислимо! видећеш ти само наше јунаштво! нема

наше куражи надалеко, кажем ти. п рошао си многи свет, али сам сигуран да већих јунака ниси видео. Хајдемо тамо заједно. ја морам пожурити. таман ми да пођемо, кад се, тек, пред вратима чу пуцањ бича. провирим напоље, кад – ал’ имам шта видети: један човек са неком тророгљастом, сјајном капом, а у шареном оделу, јаше једног другог човека у врло богату

обичног, грађанског кроја, и заустави се пред механом, те се скиде.

механџија изиђе и поклони се до земље, а онај човек у шареном оделу уђе у механу,

− Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једно-

ставно указасте. ваше наде које су поло-

жене на мене исувише су ласкаве. тешко је руководити народним жељама у овако

важне дане, али ја ћу уложити све своје

силе да поверење ваше оправдам, да вас

свуда искрено заступам, и да свој углед и

даље високо одржим. Хвала вам, браћо, на избору.

− ж ивео, живео, живео! − осу се са

свију страна.

− а сада, браћо, дозволите да са овога

места проговорим неколико речи о овом

важном догађају. н ије лако претрпети

муке и болове који нас очекују; није лако издржати

томци врлих предака, да кроз наше

према оним мукама, па

кукавичким

тако је! живео, живео!

Edukapromo

идеални

савршено уређено друштво. Такође, текст у коме се простор државе (града, острва и

слично) представља тако да у њему

владају хармонија и идеални међуљудски

односи може се назвати утопија.

Утопија има своју супротност: дела у

којима су дати несклад и поремећени

међуљудски односи, и то се назива

https://drive.google.com/ open?id=1nb_Y6Y4e0BO_CfXkSKuneCNJSf28fX3

школу. колико ти је у сећању остао

рад

био, тешко му је било, али је ипак морао, јер га је нешто ипак гонило. Док је задржавао друге, задржавао, а после, богме, и сам стаде помишљати на сеобу. „куд сви, туд и голи Хасан”, па тако и он. једнако се исељавају његови у скопље, у велес, у серез, у солун, а они најбогатији што су, чак и у стамбол! само се он још једнако нешто устеже и одуговлачи, и одвраћа их, а њих, како који месец, све

мање. проређују се и у кафани, и на теферичу на баиру нишаве, и у џамији. – море, куд потеглисте – говори

обућар

демек – узречица: дакле, бива; што кажу, што ће рећи

колај – без муке, лако

ашколс’н – браво! живео!

кузун – кузум, у обраћању, за изражавање наклоности: јагње моје алиш-вериш – купопродаја, трговање, пазар стиза – стиже, пристиже адет – обичај берем – барем,

– ставри бе, како си, комшијо, што прајиш бе?

– исполај на Господа,

Што ће му чиниш... к’смет му такав... – е, истин’ рече, ибиш-ага;

присмељеш се на сиротињу! ако је сиротиња – резилак ич нема! – Да не дава Господ, комшијо ставријо; резилак нема! зборимо

си саг, а резилак нема, де!

– ех, ибиш-ага! памтиш ли што збореше у турско јоште време

амет-ага колоферлија. – „и мен’ ми, рече, душа иска баклаву и

кадаиф, ама што ће прајим, када и леб па по неки дан не стиза да

ручам!” та саг и сас мен’ алис тај си је, ете, работа... Да сам си од-и

крајналиску, ели од-и пре-метарску фамилију, и сас њин кемер –

купија би целу сагур-киптијан-махалу! ама што да прајим, кад си немам ни за пударску ели пољачку колибу!... Што да чиним?... ела,

научи ме ти, ибиш-аго! – Што

бидне за давање.

– ех, за тој ће ласно бидне! тол’ко теб’

човек сам, пуж несам, та да си понесем

кам, ете, да гу даднем некому добром

друштво

од тридесет ду-

ката... имашем јоште једну од четрдесе’ и пет, ама гу, ете, поарчи

спремаећи девојче, знаш, удавам гу... а саг искочија неки лош адет,

па искају паре сас девојку (мираз викају), а ја си јоште у оној време узедо’ домаћицу, сал девојче... без паре. ни бешлак ми, бре, не донесе, сал што донесе: бунду, либаде, чифт фустани, тесте чорапе, црпац и магаре. тол’ко му беше! ја моју домаћицу узедо’, а беше гу, јоште гу не беше петнаест године, а керку саг удавам има гу повише од-и седамнаест године. а комшијске девојке, њојне другарице, јоште си седе... немају мираз... лош адет искочија, ибиш-ага. – лош, ставријо, много лош адет. поубаво тејаше да бидне, да си остаде онај стари адет.

писарин што се вика саг – а у госпођу начелниковицу,

хич

без тепелак!” – „море, какав тепелак ти

спомињеш при овај мој мали ајлак!”, вика па муж писарин.

Edukapromo

омут – свежањ (мала количина)

кабулити – пристати на нешто, одобрити, нешто трпети

– беда, недаћа, незгода

– дрвени грађевински материјал, грађа бина – кућа, зграда

дијалекатски језик – представљају праву умјетничку ризницу и подстицај за не-

престана и нова читања сремчеве нишке прозе, а поједине текстове (Ивкова слава, Зона Замфирова, Ибиш-ага) сврстава у сам врх српске

књижевности.

(Горан максимовић, „свијет, прича и комични стил у нишкој прози стевана сремца” у: Стил, 2004, стр. 291–305)

Креативни задатак

одликама наративног

сремца; посебно

ПреПоручена литература Стеван Сремац, Нишка проза, Просвета, Ниш, 2003.

Асим Пецо, „Стеван

Edukapromo

филолог, бр. 51, Београд, 1995. Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo, 1989.

Vladimir J. Prop, Problemi komike i smeha, Dnevnik – Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1984.

Горан Максимовић,

и

чије је све биће саздано из

малодушности. Живот те

средине тече једнолично и

одмерено, као шеталица на

зидноме сату;

Edukapromo

Сцена из позоришне преставе Госпођа министарка у режији Здравка Шотре (1966)

сима поповић живка, његова жена ДаРа, кћи Рака, синчић ЧеДа уРоШевић, зет Др нинковић, секретар мин. спољних послова Родбина госпа-живкина: ујка васа, тетка савка тетка ДаЦа јова поп-аРсин теЧа панта миле, његов син соја, распуштеница теЧа јаков, сава миШић,

Гђа ната стеФановић, учитељица енглеског језика, полицијски писар, анка, служавка, Штампарски шегрт Риста тоДоРовић, кожарски трговац пеРа каленић пеРа, писар из административног одељења први жандар

Други жандар први послужитељ из министарства Други послужитељ из министарства Девојчица кројачица први грађанин

ШеГРт: јесте! (Предаје му шест кутија.)

ЧеДа (ишчуђава се): охо! па колико је то?

ШеГРт: Шест стотина.

ЧеДа: Шест стотина?!!!...

ШеГРт: толико је госпођа поручила.

ЧеДа: Добро, добро, иди!...

ШеГРт (оде). 338 / Српски реализам

ЧеДа, ДаРа

ЧеДа (отвори пакет, вади једну визиткарту и слатко се смеје)

ДаРа (наилази из собе): Шта се ти тако слатко смејеш?...

Ч е Д а : а ма, како да се не смејем? Читај, молим те! (Даје јој визиткарту.)

ДаРа (чита): „живана поповић министарка”. (Говори.) па шта?

ЧеДа : к ако па шта? о ткуд се на картама пише „министарка”! као да је то занимање: министарка.

ДаРа: па кад она неће никог да запита, но све сама ради.

ЧеДа: па онда – шест стотина визиткарата! колико година мисли она да ће бити министарка? и ли мисли можда да своје

визиткарте растура по народу као прокламације?

ДаРа: а, видиш, написала живана.

ЧеДа:

ДаРа: код зубног лекара.

ЧеДа: Шта ће тамо?

Д а Ра : Шта

ЧеДа:

телефону.

ДаРа:

ЧеДа:

Edukapromo

(1978)

живка (долази споља под шеширом

ШеГРт (остави хаљину преко столице).

живка: тако, сад можеш ићи!

ШеГРт (оде.)

ДаРа: Где си, бога ти, носила ту нову хаљину?

живка: Фотографисала сам се; дванаест кабинет и једна

за излог. а била сам и код зубног лекара. је ли ме тражио ко?

Edukapromo

ЧеДа: Донете су визиткарте.

ДаРа: забога, мајка, шта ће ти шест стотина?

живка: како шта ће ми? толика фамилија,

за успомену и, иначе, потрошиће се то за три

је л’ те, децо, а примећујете ли ви штогод на мени?

ЧеДа: ништа?...

живка: а кад се насмејем? (Смеје се.)

ЧеДа: златан зуб.

ДаРа: забога, мама,

ДаРа: па што си навукла злато на њега?

живка:

живка:

у разговору насмејем, а мене чисто срамота.

ЧеДа: сасвим!

живка: не знам само, да л’ би лепо стајало да

стране направим један зуб?

ЧеДа: то би лепо било због симетрије.

живка: нико ме на телефону није тражио?

ЧеДа: јесте. неки др нинковић.

живка: је л’ рекô да ће доћи?

ЧеДа: јесте.

живка: Баш добро!

ДаРа: ко ти је то опет?

ЧеДа: врло добро, и ја имам с вама да разговорим реч-две.

ДаРа (узме хаљину са столице

IV

живка, ЧеДа

ЧеДа (кад су остали сами): ја сам се решио, мајка, да дефинитивно уредим ствар.

живка: врло добро, а и ја сам се баш решила

уредим ствар.

ЧеДа: ја сам, дакле, решио да ви још данас разговарате са оцем...

живка: Чекај, чекај да ја прво теби кажем шта сам ја решила.

ј а сам, видиш, драги мој зете, решила да узмем

натраг.

ЧеДа: како да је узмете натраг?

живка : т ако, да се ти лепо и љуцки

оставиш жену

ЧеДа: како, молим вас?

живка

ЧеДа: тако. а зашто то, молићу?

живка:

ЧеДа: је л’ те? Гле, молим вас, ко би то рекô?!

живка: и она сад може да

си ти!

ЧеДа: како, молим?... Реците то још једанпут.

живка: ама, шта се ти ту ваздан ишчуђаваш?

њу бољу прилику, па ето ти.

ЧеДа: тако! е, сад разумем!

живка: па нема ту, брате, шта да се буниш. ево, размисли сам, шта си ти и ко си ти: једна обична вуцибатина...

ЧеДа (увређен): Госпођо министарка!...

живка: ама, де, ми ово разговарамо пријатељски и

јер,ето, шта си ти свршио – ништа. нити

ЧеДа: ама, кога да поправите?

живка: тебе не, не бој се!... него ствар...

да ми тебе најуримо.

ЧеДа: тако! а то сте ви смислили?

живка: ја, дабоме! тебе да најуримо, а Дару да удамо као што јој приличи.

ЧеДа: Диван план! истина, рачун је направљен без

свеједно. а шта би ви, госпођо министарка, рекли кад би вам ја рекао да не пристајем на све то?

живка: п а ти, ако си паметан човек, и ако зрело размислиш, увидећеш и сам да је овако за тебе боље. могао би чак да добијеш класу, ако се

ЧеДа:

живка: па добро,

живка

живка

ЧеДа: Гле’те, молим

зет?

живка: почасни конзул.

ЧеДа: како?

живка : т ако, почасни конзул н и... Чекај, молим те. (Вади из ташне једно цедуљче и чита.) почасни конзул никарагуе.

ЧеДа: Господе боже, ко вам је то опет?

живка: Човек из дипломације и онако од реда, као што и приличи једној министарској ћерки.

ЧеДа: е, то ми је мило! а шта је иначе тај никарагуа?

живка: кој’ никарагуа?

ЧеДа: па тај ваш будући почасни

живка:

живка: Гледај ти своја пенџета!

ЧеДа: а јел’те, молим вас, смем ли знати како је име никарагуи?

живка: ама, какав никарагуа, убио те бог!

ЧеДа: па тај наш зет.

живка: а, за њега питаш. име му је Риста тодоровић.

ЧеДа: Дакле, Риста? е, то је лепо, то је одиста лепо. а, велите, зубни лекар проводаџија?

живка: па јесте, он!

ЧеДа: слушајте, па поручите проводаџији да дође к мени да про-

говоримо. Реците му, врло ћемо се лако споразумети, јер смо од истог заната, и ја знам да вадим зубе.

живка: ти?

ЧеДа: о, те још како! предњаке вадим по неколико одједанпут, а

кутњаке по један, али кад један извадим, све остале заљуљам. па зато баш и кажем, реците вашем зубном лекару нек дође к мени.

живка: није потребно, јер ствар је већ потпуно уређена. Данас ће већ доћи младожења на виђење са девојком.

ЧеДа: ама, којом девојком?

живка: па са твојом женом.

ЧеДа: и доћи ће овамо никарагуа да је гледа?

живка: Разуме се!

ЧеДа: е, то је лепо! слушајте, па треба казати девојци да се обуче. а, шта мислите, треба ли ја да се обучем?

живка : а м а, шта ћеш ми ти? уд ај се ти за твој рачун, ако ти треба, а нас остави на миру.

ЧеДа: сасвим, право кажете, ја ћу се удати

рачун! (Шчепа шешир.) ја ћу вас звати у сватове! (Оде нагло.) V живка (сама)

живка (прилази телефону. Вади из ташне

на пример: узбудљиво смешни трећи чин је врхунац вербалне и ситуационе комике зато што су сплетке и заплети које упоредо плету једно против другог живка и њен зет Чедо, уз помоћ других, мотивисани првенствено

ПреПоручена

литература

Славко Леовац, предговор „Бранислав Нушић” у: Бранислав Нушић, Госпођа министарка, Ожалошћена породица, Покојник, Веселин Маслеша, Сарајево, 1986.

Јосип Лешић, Бранислав Нушић – Живот и дјело, Матица српска, Нови Сад, 1989.

Горан Максимовић, Тријумф смијеха, Просвета, Ниш, 2003.

Rečnik književnih termina, (ur. Dragiša Živković), Nolit, Beograd, 1986.

1.

ВРЕМЕ И ОКОЛНОСТИ

Србија стиче политичку независност,

а званично признату на Берлинском

конгресу 1878. године. У овом периоду

Београд постаје књижевни и културни

центар. Долази до општег културног

напретка (оснивају се позоришта,

научна и спортска друштва, покрећу ce

бројни часописи).

ТЕМЕ

Разноврсни видови народног

живота − реализам открива „малог

човека” и његов свет; регионална тематика је најчешћа (у језик продиру

провинцијализми, дијалекатска

обележја, говор сталежа...). Реалисти

су летописци друштвеног живота свог

завичајног подручја: села, паланке,

Београда, других урбаних средина.

УТИЦАЈИ

У романтизму доминира немачки, а

у реализму утицај руске књижевности (Гогољ, Гончаров, Толстој, Достојевски).

Гогољев „сказ” постаје основни облик приповедања (код Милована Глишића, Стевана Сремца и других).

Западни реализам утиче само на поједине ауторе (на пример: стваралаштво француских реалиста утиче на рад Симе Матавуља).

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИСИ:

Отаџбина (Владана Ђорђевића) ♦ Звезда (Јанка Веселиновића)

♦ Српски преглед (Љубомира Недића)

♦ Стражилово (Нови Сад) ♦ Бранково коло (Сремски Карловци)

♦ Босанска вила (Сарајево)

светозар марковић (1846−1875)

Певање

(1822−1889) Милан

(1822−1878)

(1852−1908)

(1873−1908)

Протореализам

То је прелазно раздобље од романтизма ка реализму и његова централна фигура у нашој књижевности јесте Јаков Игњатовић.

Одлике: старомодне технике приповедања и компоновања, поучни

делови и дидактичке секвенце, авантуристичко-мелодрамски тип сижеа, одсуство дубље анализе, неразвијена реалистичка мотивација

карактера (јунаци се дају као готови карактери, вреднују се коментарима у тексту, а не развијају се њихови карактери према животним околностима). У протореализму постоји спој реалистичког начина писања са предреалистичком традицијом (највише просветитељством, сентиментализмом, романтизмом).

Пример − Јаков Игњатовић, Вечити младожења (одломак)

— Знате, Herr von Kirić, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела да може умрети. Да је видите, не

бисте је познали. Старца би још лако задобили, он

вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио. Но ту још има помоћи.

Шамика се збунио.

у земљу гледа.

л’ ме разумели?

Светозара Марковића,

је своје теоријске ставове изложио у два чланка: Певање и

мишљење (1868) и Реалност у поезији (1870). Истичу се као главни циљеви литературе: примарност прозе, познавање народног, свакодневног живота као претпоставка вредности, утилитарна функција

књижевности и роман као средишњи жанр („епопеја наших дана”). Међу главним следбеницима су Милован Глишић и Лаза Лазаревић. Модел

ћеш, и „земља јеси, у земљу одитеши”! али дај ти, брате, штогод у жива уста! Видите: то је чисто…, како да ти кажем?..., то је страшно погледати! Довде одсечено − а човек хоће хлеба!

Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла. Оно, додуше, ни ја их толико баш не

ПОЕТСКИ РЕАЛИЗАМ

Тематско-мотивски план прозе овог

типа близак је фолклорном реализму по

томе што представља изоловане сфере живота (породицу, село, завичај, ужу

регију) често сведене на лично, приватно искуство и представу појединца. Поетски реализам уводи у текст лиризацију

и субјективизацију казивања, а

радње се често завршавају идеалним

стањима склада и среће после потреса

и напетости. Међу најзначајнијим представницима поетског реализма

(такав постаје однос

Лазе Лазаревића према програмском

реализму

улазило

руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа! Само

Edukapromo

ж ивећи заточен, у осами

и немилости, везир се сетио

живље свога порекла и своје

земље. јер, разочарање и бол

одводе мисли у прошлост. сетио се оца и мајке. (умрли

су обоје још док је он био скроман помоћник надзорника царских штала, и он је дао да им се опервазе гробови каме-

ном и подигну бели надгроб-

ни нишани.) сетио се Босне и

села жепе, из ког су га одвели кад му је било девет година.

Било је пријатно, тако у

несрећи, мислити на далеку

земљу и раштркано село жепу, где у свакој кући има прича о

његовој слави и успеху у Цариграду, а где нико не познаје и не слути наличје славе ни цену по коју се

Доцу код Травника. Основну школу и гимназију завршио је у Вишеграду и Сарајеву, а студије историје у Грацу, где је дипломирао 1919. и докторирао 1924. године. У периоду између два светска рата био је у дипломатској служби у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу и Берлину.

Књижевни рад започео је писањем поезије и лирске прозе.

Од 1920. године, када објављује

приповетку Пут Алије Ђерзелеза, почео је његов приповедачки рад. Током наредних неколико година, Андрић је

лет и ишчезнути.

и з околних села поврве свет да види мост. и з в ишеграда и

Рогатице су долазили варошани и дивили му се жалећи што је у

тој врлети и дивљини а не у њиховој касаби.

− ваља родит везира! − одговарали су им жепљани и ударали

дланом по каменој огради, која је била права и оштрих бридова,

као да је од сира резана а не у камен сечена.

још док су први путници, застајкујући од чуђења, прелазили преко моста, неимар је исплатио раднике, повезао и натоварио своје сандуке са справама и хартијама, и заједно са оним везировим људима кренуо пут Цариграда.

оно камење, па пише нешто; па

му се накостријешиле, би реко

ето годину и по, а кад

оним зеленим

тако ћутке и невидљиво, а брзо, умиру у себи. и овога јутра везир је био уморан и неиспаван, али миран и

сабран; очни капци су му били тешки а лице као слеђено у свежини јутра. мислио је на странца неимара који је умро, и на сиротињу која ће јести његову зараду. мислио је на далеку брдовиту и мрачну земљу Босну (одувек му је у помисли на Босну било нечег мрачног!), коју ни сама светлост ислама није могла него само делимично да обасја, и у којој је живот, без

и питомости, сиромашан, штур и опор. и колико таквих покрајина има на овом божјем свету? колико дивљих река без моста и газа? колико места без питке воде, и џамија без украса

укршта највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе

ничем што је тајно и

(одломак)

Истражи и промисли

пут међу србима”.

ПриПреми се за читање Алија Ђерзелез је велики јунак муслиманске

тескера – писмо, потврда, дозвола

заптија – стражар, жандар кириџија – човек који

робу на коњима салебџија – продавац салепа, врућег и слатког, окрепљујућег пића

џамбас

час му

је недостајала ријеч, као што то бива код људи од дјела, и онда би

ширио своје дуге руке и кружио прецрним очима, као у кунића, у

којима се није разликовала зјеница.

један по један, приближавали су му се ови бјелосвјетски

ханџиница

теревенчити

џанум

Диздар-ага стао на

капију па се смије крезубим устима.

Ђерзелез је стајао часак онако с јабуком у руци, а

нису му могли разабрати израз

и критичара Драгана стојановића и михајла пантића. *

Две ствари у „аникиним временима” немогуће је мимоићи. то су моћ лепоте коју неко лепо

над људима, и поремећај који испољавање (а поготову злоупотреба) такве моћи изазива у свету.

нарушавање установљеног реда, огрешење о затечене норме, прекорачивање граница оног што важи за уобичајено, прихватљиво или морално, изазивају – самим тим што границе, норме и ред постоје – реакцију савести, недокучиву њену „игру” са околностима и догађајима. уобичајено је ’нормално’, а нормално и добро се неретко изједначују, с разлогом, а и упркос разлозима. усвојени ред, признате норме и наметнуте границе, све то подупире живот и даје му неки ’смисао’, али, истовремено, нужно га чини и мање или више скученим. (Драган стојановић, „лепота и мржња. ’аникина

андрића”, Свеске Задужбине Иве Андрића, 1999)

Разноликост андрићевих приповедака

ком, крајњи резултат

ПреПоручена литература

Драган Стојановић, „Лепота и мржња. ’Аникина времена’ Иве Андрића”, Свеске Задужбине Иве Андрића, 1999.

Михајло Пантић, „Још једном о Андрићевим приповеткама”, у: Модернистичко приповедање, 1999)/ Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, „Svjetlost” izdavačko preduzeće, Sarajevo, 1966, стр. 250.

(према: Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, „Svjetlost” izdavačko preduzeće, Sarajevo, 1966, стр. 250)

(1930–2023)

бели као у глупог августа, одозго ме гледа. „сад би”, каже, „могао да ме пустиш.”

Кад су цветале тикве преведен је

тринаест језика.

Редован је члан Српске академије наука и уметности. Живи у Београду као професионални књижевник. Међу његовим делима позната је збирка приповедака Фреде, лаку ноћ (1967), драма Увођење у посао (1983), као и романи: Кад су цветале тикве (1968), Петријин венац (1974), Чизмаши (1983), Гори Морава (1994).

глупи август – кловн

гелиптер – у жаргону, иронично: неспретњаковић, незналица

опет дуго чеках.

он најзад подиже главу. лице му је било

ним, чију сам праву боју дању познавао, и шиљато и бледо као у мртваца.

„још чекаш? па, завршио си посао.”

Би ми га готово жао.

„није до овога”, рекох, „морало да дође.”

он се опет закашља. сачека да га то прође, па се насмеја црним устима.

„мислиш? а мени, видиш, није жао. Да могу, опет бих исто

учинио. сад поготову.”

„онда је све у реду”, кажем. „ја идем.”

и пођем.

тада он викну за мном:

„Чекај! Чекај још мало!”

застадох.

њ ега опет спопаде, дуго, тако да ми се учини да ће се

сада заиста загушити. и п ак, негде на врхунцу, хракнувши,

опет искашља. затим се некако усправи на колена и још

једном зачух његов тихи,

испрекидани, мртвачки глас: „Бога му”, изненада рече сасвим пријатељски, „виде

ли ти некад те јебене тиквине

цветове?”

мало се зачудих. „ н е знам”, рекох. „ н е

сећам се.”

он се осмехну.

„ја јесам. Било их је онде, иза шумице. у оним кукурузима.”

Би ми непријатно. Шта ће му то?

„сад идем”, рекох. њ е га уто већ опет стеже. з а кашљавајући

Edukapromo

рекло

би се, наша књижевна јавност реаговала је у овом случају

начин који недвосмислено говори да је поменути роман тражио

да буде разматран наспрам преовлађујућих обележја једног дела

књижевне продукције прве половине шездесетих година, и то у карактеристичном односу нечега што је једноставно, потресно, савремено и животно. (Љубиша јеремић, „казивања Драгослава михаиловића о патњи и милости”, у књизи: Драгослав михаиловић, Петријин венац, српска књижевна задруга, Београд, 1981, страна 10)

Креативни задатак

Edukapromo

aлегорија (грч. – пренесени говор) – пренесе -

но значење песничке слике или читавог дела: метафора продужена на читаво дело (јавља се на пример у баснама, а и цела Дантеова Божанствена комедија може се тумачити као велика алегорија). aлузија – стилска фигура у којој се упућује на неки познати догађај, дело, лик или ситуацију.

Најчешће се читаочева пажња усмерава на неко

друго књижевно дело или мит.

амбијент (лат. аmbire – обилазити, опкољавати) –

у прозним књижевним делима то је друштвено-историјски или географски простор у коме се

одвија радња; у поезији је то најчешће имаги -

нарни, природни, митолошки или друштвени с вет у коме се формира доживљај песничког субјекта.

aмблем – устаљени општеприхваћени симбол. Поред симбола који имају јединствено значење у неком књижевном делу, постоје и устаљени симболи: крст је симбол хришћанства, полумесец ислама, вага правде, маслинова гранчица мира и сл. Такве, устаљене симболе називамо амблемима.

aнафора (грч.) – понављање исте речи, односно групе речи на почетку сваког стиха

назив у буквалном преводу са старогрчког значи „неповезан, без везника”. Ову фигуру први помиње Аристотел. Антика је разликовала асиндетон по врстама речи (низање глагола, именица итд.) и по броју речи појединих чланова низа (да ли се неки члан састоји од једне или више речи). Ова фигура је била омиљена код грчких и латинских писаца, као и код средњовековних песника, а нарочито у доба барока. Међу бројним примерима у нашој литератури може се издвојити онај у приповетки Мост на Жепи: „И живот се настави, сјајан, миран, једноличан.” aсонанца – стилска фигура

асонанцом.

антитеза – стилска фигура у којој је супротстављено две или више речи или појмова уочљиво различитог значења. Називамо је и поређење по супротности. Док поређење показује делимичну сличност између појава, антитеза истиче њихову оштру супротност

балада – лирско-епска врста у којој се спајају лирски, епски и драмски елементи; одликују је изненадан и неочекиван почетак, једноста-

ван језик, драматична радња и дијалог и, нај-

тон, са употребом рефрена. бајронизам – назив за духовну климу и литерарни манир који је у европски романтизам 20-их

година 19. века унело стваралаштво енглеског писца Џорџа Гордона Бајрона. Њиме доминирају култ осећајности и побуне, усамљеничка

гордост, одбацивање друштвених стега и норми, склоност ка егзотичном, мрачном, понекад и

демонском, осећај патње, „светског бола” изазваног негодовањем због несавршености света.

Бајронизам је имао велики утицај на представ-

нике српског романтизма, пре свега на стваралаштво: Бранка Радичевића, Ђуре Јакшића и

Лазе Костића.

бајроновски јунак – тип јунака који је обележен

Марини, Торквато Тасо у Италији; Лопе де Вега са својим комедијама

– период у немачкој књижевности између 1818. и 1848. године и представља прелаз од још увек владајућег романтизма ка следећој

уметничкој епохи реализму. Од романтизма пре-

узима сентименталност, интересовање за историју, природу и фолклор, а од реализма окретање ка савременој стварности и њеним проблемима.

Кључна разлика у односу на дотадашњи романтизам јесте у томе што се бидермајер није бавио монументалним темама, херојима, идејама, већ се окретао ка свакодневном. У складу са тим, неговао је кратке форме, као што су: бајка, скица, балада, лирска песма; мада се у његовим оквирима развија и поучна и забавна литература која негује: фељтон, хумореску, дневник и слично. Елементи бидермајера налазе се у стваралаштву великана романтизма какви

(1787–1862),

(1805–1868) и

(1791–1872). У српској

елементи

бидермајера налазе се у делима Јована Стерије

Поповића и, нарочито, Јакова Игњатовића.

биографија – прозно књижевно дело које описује живот неке, најчешће познате, личности.

Зачеци биографије налазе се у описима живота и подвига владара, војсковођа и ратника у

наводе се три система организовања стиха: 1) квантитативна (античка) версификација у

се

слогови мере стопама (нпр., трохеј (– U ); јамб (U–), без обзира на границу речи; 2) силабичка (слоговна), са цезуром на утврђеном месту (као што је на пример десетерац); 3) тонска (акценатска) заснована на броју и распореду акцентованих слогова у речима или у групама речи (акценатским целинама). Данашња версификација најчешће је силабичко-тонска.

високи реализам – назив за раздобље пре свега у руској књижевности 70-их и 80-их година 19. века, чија су општа својства: увођење есејистичких елемената, обухватање „тоталитета стварности” у роману (филозофска размишљања и разматрања многих тема везаних за морал, законе, реформе у друштву и слично), увођење новог приповедног поступка

и друге врлине чине их достојним њихових дама. Најчешћи мотиви у витешким романима везани су за легенде о Александру Македонском, за келтске легенде о краљу Артуру и његовим витезовима, као и за такође келтске легенде о љубави Тристана и Изолде. врсте стихова – у зависности од тога колико укупно слогова речи у њима садрже, стихови имају

се налази ван књижевног дела (у

и жи-

књижевној и културној традицији) и који тек посредством једног поетског чина постаје

књижевноуметничко дело.

гротескно – истовремено се појављују у једној сцени и комични и трагични елементи, тако да приказано истовремено делује и смешно и тужно. О гротескном и гротески посебно афирмативно је писао романтичар Виктор Иго у Предговору Кромвелу

дактил – (грч. – прст, мера за дужину и време) –тросложна стопа у античкој метрици (–UU) која је употребљавана у

речи integrare – успоставити, обновити)

драмске врсте – фарса (карикирани ликови, гротескне ситуације, вулгарни хумор),

књижевна врста у

европском реализму, нарочито у његовој раној фази. Писци су се трудили да пруже што упечатљивију и ширу слику друштвене стварности, а према њој су имали аналитичан и критичан однос. Карактеристике друштвеног романа најбоље је образложио управо Оноре де Балзак у Предговору Људској комедији. Он је истакао да

Edukapromo

пародија утопије, односно негативна утопија, и чувени примери су романи: Хакслијев Врли нови свет и Орвелова Животињска фарма.

експозиција – увод у драмски сукоб, прва фаза драмске радње. елегија (грч.) – тужна песма, развила се из античког елегијског дистиха. У националним књижевностима Европе под елегијом се најчешће подразумева меланхолично-медитативна песма, која се може јавити у различитим стиховним облицима. еп – назив за највећу епску форму, која има богат и дуг историјски развој. Настао је још у старо доба (први датира из времена старих Сумера), из јуначких песама и песама о боговима. Еп се састоји од широког и опширног описивања догађаја, средине, обичаја и јунака. Због великог опсега, дели се на певања, књиге или сцене. Како обухвата велики број догађаја и ликова, о којима се приповеда на детаљан начин, често су у основни ток

ци) низање догађаја и упечатљиви ликови као

носиоци радње.

епилог (грч. – размишљање, закључак, крај разговора)

последња сцена у драми у којој се сумира или коментарише њена радња ; 2)

епоха, књижевна – један од најширих појмова у књижевној периодизацији. Означава дужи историјски одсек времена, у коме се запажа јединство разнородних жанровских, теоријско-пое-

улице”.

заплет – постављање драмског сукоба; друга фаза

драмског сукоба.

звуковна организација песме – начин на који је

песма организована у строфе и стихове; врста стиха, рима и врста риме.

И

идеализација – приказивање изузетно позитивних и узвишених својстава људске природе.

идеја – у књижевности, основна мисао (тенденција, теза); свеукупни, вишесложни смисао књижевног дела.

идиом – облик књижевног изражавања.

изоколон – паралелизам по граматичкој структури реченице.

имагинација – способност повезивања непосредног доживљаја, осећања, сликовитог опажања.

инверзија – обртање уобичајеног реда речи у реченици. У поезији овакво обртање доприноси

општем утиску ритмичности.

инвокација (од латинске речи invocatio, што значи

призивање) – антички термин за фигуру у којој

песник призива музу, или божанство које га је

се могу произвести

комични (шаљиви) ефекти.

канцонијер – у почетку збирка песама различитих аутора, а касније збирка песама једног аутора (један од најпознатијих канцонијера на свету јесте онај Франческа Петрарке посвећен љубави према госпи Лаури)

карактеризација ликова – карактер значи нарав или ћуд. Означава скуп особина неке ли-

осећања сажаљења и страха.

Учествовање у патњи ликова трагедије гледаоца чини мудријим и духовно богатијим (с тим

што се катарза може односити и на ликове, тј.

не нужно на гледаоце).

класицизам – књижевни правац који је свој пуни процват имао у Француској, Немачкој, Енглеској и Русији током 17. и 18. века, да би у првим деценијама 19. века још увек трајао у

неким књижевностима у виду псеудокласицизма (лажног класицизма). Главни представници: Боало, Корнеј, Расин и Молијер ( Француска), Лесинг (Немачка); представник псеудокласицизма код нас јесте Лукијан Мушицки (1777–1837)

клетва – по свом пореклу клетва је архаична

народна творевина и може бити самостална или чешће у склопу

/ од идеала силних, вјечитих / та сјајна ватра бит ће смрт,

Edukapromo

композиција

ја књижевног дела: догађаји, ликови,теме, ситуације и мотиви повезани у јединствену уметничку целину. Посебан композициони значај у књижевном делу имају почетак и крај, који се могу назвати предњим и задњим оквиром дела.

контрапункт – израз који долази из музике, у којој представља једно од начела компоновања. У књижевности, реч је о повезивању разнородних и често супротстављених тема, идеја и осећања у имагинативни склад уметничког дела. критички реализам

лирска мисаона (рефлексивна) песма – врста лирске песме у којој је изражено промишљање света. У центру мисаоне песме јесте мисао о некој појави, коју песник изражава

– врхунац драмског сукоба, трећа фаза драмске радње.

легенда – појам који се јавља у више значења.

Може бити спис о животу и делима светаца. По међународној класификацији народне прозе то је понародњено апокрифно и хагиографско казивање у чију се веродостојност верује, са

доста чудесних елемената; легенда поучава и забавља.

лексикон

Edukapromo

људима. У нашој поезији родољубива песма била је посебно негована у време буђења националне свести у 19. веку, за време балканских ратова и Првог и Другог светског рата.

лирски десетерац – назива се и симетрични десетерац; стих од десет слогова у лирској народној

песми, слободни распоред акцената у десетерачком стиху.

лирски интимни дневник – врста песничке збирке у којој се хронолошким редоследом износи р азвој догађаја и осећања лирског субјекта.

покрета, удружења, о свом дугорочном програму и начелима. У књижевности се под манифестом подразумева текст у коме писац или група писаца прокламује основна начела новог начина писања, који се по правилу супротставља до тада

владајућим књижевним конвенцијама.

мелодија стиха – сваки облик варирања интонације у стиху који може бити силазно-узлазан и обрнуто.

мемоари – приповедно дело у којем

била једно од најчешћих и најомиљенијих

стилских средстава романтичара.

метонимија – стилска фигура преношења значења. У њој се оно преноси на основу логичке

надахнуће

нарација

народна

народна епика – термин који се користи као синоним за епско песништво или усмено песништво.

Подразумева свеукупан број епских стилизованих форми у стиху.

народне романсе – епско-лирске народне песме, по карактеру ведре, често хуморне, са изненадним преокретима у радњи и често неочекиваним разрешењем. Тема која преовладава у романсама јесте љубав. Расплет разноликих љубавних доживљаја по правилу је, за разлику од баладе, срећан.

натурализам – књижевни правац који се наставља на реализам и јавља су у Француској између 1870. и 1890. године. Његов оснивач је писац

новела – врста приповетке са мотивима из свакодневног живота. Њена главна особина јесте с ажетост, а радња је

је нарочито упечатљив.

речи

речи

супротног значења. Најчешће је реч о именици и њеном атрибуту. Многа позната књижевна дела имају

наслове који су дати управо у овој стилској фигури: Цвеће зла (збирка песама Шарла Бодлера), Жива смрт, Позната незнанка (песме Антуна Густава Матоша), Зимско љетовање (роман

Владана Деснице) и др.

он-форма – приповедање у трећем лицу (Er-form).

оњегинска строфа – врста строфе од 14 стихова која се може рашчланити на три катрена и један дистих са схемом риме: абаб

палилогија

упоређивање (од грч. упоређивање). Првобитно је означавала

узвишен и пун реторичких средстава.

Развијала се у оријенталној књижевности, а најпознатије су библијске параболе:

дрим и лудим девојкама, о богаташу и сиромашном Лазару. паралелизам

школе.

по етски реализам – један од токова у развоју

европског реализма, а настанак термина изворно је везан за немачку књижевност. Његова

основна одлика јесте уношење поетских елемената у реалистичку слику стварности. Писци се

труде да уз представљање видљиве стварности унесу и оно што је невидљиво, духовно, те у градњи јунака посебну важност добија психолошка мотивација. На плану

симболичка

реа-

лизму по томе што представља изоловане сфере

често

на искуствено, лично, приватно искуство и представу појединца о томе. Поетски реализам уводи у текст лиризацију и субјекти-

визацију казивања, а радње се често завршавају

идеалним стањима склада и среће после потреса и напетости.

(нарочито у прози и књижевној критици) ка реализму и натурализму. Развија се посебно и позитивистички метод у проучавању књижевности. У области изучавања књижевности преимућство добија историја, која треба да буде непристрасна и објективна. Књижевност се схвата првенствено као историјска појава, а књижевна дела као документи историје, сведочанства њених промена и развитка. „Позитивизам је”, пише Хенрик

„руководећи се принципима природних наука, наметао књижевним изучаваоцима или ситничаве фактографске

(између

филологије и пишчеве биографије), или тражење закона третираних на строго детерминисан начин. Стављајући пред

напоре научника изван саме књижевности – према биографији и личности писца.” Позитивизам је дејствовао у три главна правца у којима је дао најважније доприносе: у области биографије аутора; у области психологије, која се прихватала као неотуђиви део биографије и као потреба да се уметничко стваралаштво објасни психологијом ствараоца; у области историцизма, који је

израз позитивистичког уверења да уметничка и књижевна дела изражавају своја доба, па су, према томе, и споменици историје.

полисиндетон – врста стилске фигуре, где у буквал-

ном преводу са старогрчког та реч значи „са ви-

порука – у књижевном делу је мисао или идеја

коју писац посредно, путем свог дела, упућује читаоцима. Смисао поруке увелико зависи од

читалачког разумевања. Уколико је порука у

делу претерано наглашена или саопштена на

непосредан начин, називамо је тенденцијом.

Сматра се да такав начин изношења поруке у

књижевности квари укупан утисак о уметничкој

вредности књижевног дела. Такође, вредна дела

најчешће садрже више различитих идеја.

пословице – мудре изреке у којима је народ изразио своје разнолико искуство живота.

поступак in medias res (у преводу са латинског – усред збивања; у средиште ствари) – подразумева почетак текста у коме се без околишања

прелази на ствар, на оно што је

које су у далекој

и неважној вези са радњом.

потпуни реализам – вид

фази. Писци бирају оне исходе који омо-

гућавају стварање илузије стварности

ритам).

прозодија – учење о дужини и краткоћи слогова.

пролог – почетна сцена драме, која чини посебан увод у радњу, односно говор, обично у стиховима, који један глумац или више глумаца упућује

публици пре почетка радње.

протагонист – главно лице у драми, а понекад се израз користи и као уопштена ознака за главни лик у роману, причи, филму

и нашој књижевности када се истовремено јављају и критичке идеје и књижевна дела која раскидају са традицијом романтизма и стварају духовну климу спремну за п ромене и новине. Користе се још и називи: бидермајер, сирови или стихијски реализам, рани реализам, романтични реализам, прелазно доба од романтизма ка реализму. Јаков

Игњатовић, као први српски реалистички писац, припада овом посебном виду реализма у

нашој књижевности и главни је његов представник. Код нас се протореализам одвија

расплет – разрешење драмског сукоба, последња, пета фаза драмске радње.

рационализам (латински ratio значи разум) – филозофско учење засновано на идеји да је људски разум основ свега што човек ствара и што може спознати, па је средиште свих интересовања постала духовна вредност, коју чине разум, воља, слобода, емоције. Француски филозоф Рене Декарт већ у XVII веку говорио је о рационализму. Значајни филозофи тог доба (Хобс, Хјум, Лок, Спиноза, Лајбниц, Волтер) такође сматрају да су здрав разум, критичко промишљање о свету

формирања личности. реализам (латински realis – стваран, истинит, објективан) – књижевни правац који

дошло је до сукоба романтичара и класициста. Овај сукоба је доживљен и као супротстављеност

свега што је ново, модерно и стваралачко ономе што је традиционално, старије

романтичари високо ценили. Реалисти у средиште својих интересовања стављају бављење различитим друштвеним односима и питањима, а представљају различите слојеве друштва (аристократију, интелектуалце, сељаке, провинцијалце, чиновнике итд.). Реализам је нарочиту пажњу посвећивао обичном човеку, снагама и мотивима који покрећу друштвени живот и њиме владају, као што су: новац, социјални пороци, економска зависност. Проза је најпогоднији језички израз који одговара овим тенденцијама, те је она постала доминантна у реализму. Најчешће неговане књижевне врсте били су роман и приповетка. Реалисти су

халуцинантног, тајанственог и натприродног

нема у реалистичком мотивацијском систему. Психолошка анализа ликова дата је с обзиром на човекове друштвене реакције. Стилски израз реализма избегава метафору, хиперболу и

лирске паралелизме, а најрадије употребљава

поређење и неметафорички епитет

ретардација – један од битних поступака у техници епског причања којим се задржава и успорава развој радње и одлаже њен исход.

реторичко питање – фигура конструкције; емоционално обојено

може да се понавља. Овим се појачава осећај-

ност лирске песме и подвлачи јединство њене

мелодичности.

рима (или слик) – потпуно или приближно по-

дударање гласова у речима у песми. Јавља се

најчешће на крају два стиха или више стихова, ређе полустихова. Према положају који зау-

делима немачких романтичара већ у последњим деценијама

рационалистичког поимања природе, човека и света; настаје на фолклорним, фантастичким, митолошким елементима,

идеју „светског бола”, уметнички бег од стварности. У романтизму, имагинација, машта, постаје веома значајна. Уметникова осећања су најчешће исказана кроз пејзаж, а дескрипције природе увек су у складу са осећањима лирског субјекта. Карактеристично је мешање књижевних

врста, које се назива и жанровски синкретизам. У новом добу се стварају нови облици и нарушава се устаљена подела књижевних родова и врста. Драма се ослобађа правила три јединства, често је писана у стиху, а теме су

најчешће љубав и родољубље. Ствара се лирско-епски спев, а највише се пишу кратке песничке форме. У прози се подстиче стварање

новог типа романа – сентименталистичког, чија је основна тема љубав. Најзначајнији представници романтизма јесу: у Немачкој Новалис, браћа Грим, Шилер, Гете; у Енглеској

Блејк, Бајрон, Чарлс Дикенс; у Америци Едгар

Алан По; у Француској Виктор Иго; у Русији

Пушкин, Љермонтов. романтичарска иронија – термин немачких

презиром. Иронијом су ови песници

ограниченост свега што постоји, као и подсмех својој стваралачкој немоћи. На репрезентатив-

не примере романтичарске ироније може се наићи у роману Евгеније Оњегин А. С. Пушкина. роман у стиховима – врста романа, као што му сам назив каже, писана у стиховима и, уз то, прожета песниковим личним проживљавањима, која нису везана за сам сиже романа,

значење је: бајка, прича, мит; док се под њом подразумева и дугачка легендарна прича о јуначким делима, то јест прозни еп. Данас се највише под сагом подразумева прича о судбини једне породице, док је првобитно била епско прозно предање о јунацима у

келтској књижевности.

сатира (латински satira, првобитно satura, значила је – мешавина, чинија напуњена разноврсним

секундарна литература – састоји се од различитих текстова који објашњавају време и околности настанка дела или се баве пишчевом биографијом. Секундарна литература обухвата и књижевнокритичке или есејистичке текстове, који се баве тумачењем и вредновањем дела. сентенција (или гнома) – кратка, сажета изрека

која садржи неку општу мисао или моралну истину примењиву на различите случајеве у

животу, а поучност је њено важно обележје. Сентенција подсећа

у српској

половине 19. века. Угледајући се на руске приповедаче, пре свега на раног Гогоља, српски приповедачи су неговали једну врсту фолклорне приповетке у којој је сељак – причалац приповедао о свакидашњем животу на селу. Писане живим народним језиком, са изобиљем народних израза, често са елементима хумора, ове при -

поветке су представљале реалистички приказ сељака и живота на селу, патријархални морал и радни живот српског сељака. Српска

сеоска приповетка има своје порекло у

Милована Глишића,

Јанка Веселиновића, Лазе Лазаревића, Илије Вукићевића, Светолика Ранковића и других.

сиже

делу представљени, док фабула представља це-

локупан (хронолошки поређан) збир догађаја

који су се одиграли у књижевном делу

симбол – реч или скуп речи које означавају неки

конкретан предмет, а упућују на неки апстрактан појам, знак који има више потенцијалних

значења. Писац приказује нешто обично и сва-

кидашње сагледавајући у томе дубљи смисао.

на који се садржина дела претвара у форму и значење дела. Постоји стил писца, стил епохе, стил жанра.

стилска формација – назив за књижевни систем који чини низ сродних текстова на стилском, језичком и значењском плану.

стилске фигуре – представљају различита изражајна средства у књижевном делу, попут: персонификације, поређења, контраста, метафоре, градације, асонанце, алитерације и сл.

стих – најмањи део песме, један ред у песми, који чини ритмичку организацију (постоји више врста стихова, а неки од њих су: осмерац, десетерац, двоструко римовани дванаестерац, хексаметар и др.).

строфа – низ стихова повезаних у посебну метричко-ритмичку или синтаксичко-интонациону целину

структура дела – унутрашња форма дела, скуп најважнијих композиционих, стилских, језичких и мотивских особина.

субјективност – израз личног искуства.

субјективни приповедач – изједначава се са не-

ком личношћу у делу или коментарише догађаје са личног становишта.

сувишан човек – тип је романтичарског јунака који је пун противречности. Мада се осећа

супериорно у односу на своју околину, ипак се у животу предаје бесциљном деловању и не искоришћава своје могућности. Склон је самоуништењу,

Edukapromo

особинама књижевног дела као језичког уметничког текста. Бави се питањима процеса уметничког стваралаштва, питањима природе језика

или терца рима (од италијанских речи tercina/terza rima , што значи трећа рима) –

и страдање човека

изузетних особина представља као последица његовог слободног, и често херојског деловања. Трагедија тако приказује крајње човекове границе и могућности, па је њено изражајно средство најчешће стих и сложен песнички стил.

народна песма, саставни део култа

мртвих.

уметничка књижевност – предмет науке о књижевности; односи се и на писану (ауторску) и на усмену (народну) књижевност, стих или прозу.

уметник – творац уметничког дела.

уметничка епоха – историјски период у развоју

уметности.

уметнички доживљај – утисак који се стиче у сусрету са светом уметничког дела.

универзалност – општељудска и свевременска

вредност уметничког дела.

унутрашњи монолог – књижевно изражавање

подсвесних

Сматра се да је Лав Толстој

коришћењем овог поступка снажно утицао на развој модерног романа.

унутрашњи приступ проучавању дела (назива се још и иманентни приступ проучавању књижевности) – заснива се искључиво на тексту, бавећи се његовим значењем и структуром дела (мотивима,

перипетија, расплет).

фантазија – способност повезивања непосред

чне

јер се њихово деловање заснива на дејству гласова. У ову групу стилских фигура спадају: асонанца, алитерација, ономатопеја, анафора, епифора, симплоха и анадиплоза.

фиктивни приповедач – начин приповедања када се становиште приповедача помера са једног лика на други.

фикција – измишљање, начин приказивања без стварне основе.

форма – облик књижевног текста, стих и проза. Форма је увек условљена садржином

обрнуто.

формула (формулативност) – састоји се од једне

стих од шест двосложних или тросложних метричких јединица (стопа). Број слогова у хексаметру варира у зависности од употребљених стопа. Хомерови епови су написани хексаметром. Основна метричка схема хексаметра: –UU/–UU/–UU/ –UU/–UU/–U (или – –).

Edukapromo

химна – врста лирске похвалне, свечане песме

свог стварања.

ри, међу којима је најпознатији песник Јован Хаџић, народну књижевност схватају као природну, наивну поезију, коју њени творци, народни песници, стварају „без сваког труда и муке”. Али изнад народне, они стављају „учену” поезију, која се ствара уз помоћ науке и по прописаним правилима.

Edukapromo