Географија 6, уџбеник за шести разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

Др Ђурђица Комленовић

ГЕОГРАФИЈА

pr om

Уџбеник за шести разред основне школе

uk a

ГЕОГРАФИЈА

Др Ђурђица Комленовић

Главни уредник Проф. др Бошко М. Влаховић Одговорни уредник Доц. др Наташа Филиповић Рецензенти Проф. др Емилија Манић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду Дубравка Петровић, професор географије ОШ „Лаза Костић”, Нови Београд Мр Ивана Ж. Коцић Мирјанић, професор географије ОШ „Радоје Домановић”, Нови Београд

pr om

Дизајн Марија Хајстер

Израда карата Др Милена Панић Картографска основа: Републички геодетски завод Републике Србије

Лектор и коректор Катарина Оклобџија Драгана Цуцић

uk a

Прелом Јелена Коштица

Издавач Едука д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

ИМПРЕСУМ СТАНОВНИШТВО

ГЕОГРАФИЈА Уџбеник за 6. разред основне школе

За издавача Проф. др Бошко М. Влаховић, директор Штампа BiroGraf Comp, Београд Издање бр.: 1, Београд, 2020. година Тираж: 2000

Републички геодетски завод Републике Србије је решењем бр. 034-01-1-39/2020 од 05.06.2020. године дао сагласност за издавање и стављање у промет ове публикације са картографским садржајем. CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:91(075.2) КОМЛЕНОВИЋ, Ђурђица, 1954Географија 6 : уџбеник за шести разред основне школе / Ђурђица Комленовић ; [израда карата Милена Панић]. - Изд. 1. Београд : Eduka, 2020 (Београд : BiroGraf Comp). - 154 стр. : илустр. ; 30 cm Тираж 2.000. - Речник мање познатих појмова: стр. 152. - Библиографија: стр. 153. ISBN 978-86-6013-429-7 COBISS.SR-ID 13900809

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00436/2019-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Садржај Водич кроз уџбеник

Географска карта

Географска/картографска мрежа Географска ширина, географска дужина, часовне зоне Географска карта и њен развој кроз историју Елементи географске карте Подела географских карата према садржају и величини размера Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти Оријентација, мерење на карти, сателитски навигациони систем СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА

6 8 11 14 16 20 24 27

Друштво и географија 30

Становништво

pr om

Друштвена географија, предмет проучавања и подела

Насеља

uk a

Становништво на Земљи Распоред становништва на Земљи Природно кретање становништва Миграције становништва Структуре становништва Савремени демографски процеси у Републици Србији, Европи и свету СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА

Настанак и географски положај насеља Насеља: тип, величина, функције и рурални процеси Урбанизација и унутрашња структура града СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА

Привреда

Привреда, делатности и сектори Пољопривреда и географски простор Индустрија и географски простор Делатности терцијарног сектора Делатности квартарног сектора Развијени и неразвијени региони и државе у свету Концепт одрживог развоја СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА

34 37 40 43 46 52 55

58 62 66 70

74 76 80 83 87 90 93 95

Држава и интеграциони процеси

Појам и настанак нових држава Географски положај, величина и границе држава Главни град и облик владавине Политичко-географска карта света и Европе после Другог светског рата Међународни односи и организације СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА

98 100 104 107 111 116

Географија Европе

pr om

Решења тестова – систематизација градива Речник мање познатих појмова Коришћена литература и извори Извори података за карте, табеле и шеме

120 122 125 134 137 140 144 146

Географске регије и регионална подела Положај и границе Европе Природне карактеристике Европе Становништво Европе Насеља Европе Привреда Европе Географске регије Европе СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА

148 152 153 154

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК

uk a

ПОДСЕТИ СЕ

Користи претходно стечена знања.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Најважније речи које треба да савладаш.

АКТИВНОСТИ

НОВИ ПОЈМОВИ

Решаваћеш задатке, објашњаваћеш појаве и процесе, а све у циљу лакшег савлађивања градива.

Појмови које треба да савладаш.

ЗАНИМЉИВОСТ

Занимљиви текстови који допуњују основни текст у уџбенику.

Научио/научила си У неколико сажетих реченица издвојени су најважнији делови градива које би требало да научиш.

Провери шта си научио/научила Реши одговарајуће задатке и провери своје знање.

Знање и вештине које ћеш стећи кад научиш ову тему.

РЕЧНИК Објашњење географских појмова.

Географска карта

l l

pr om

uk a

l l

Географска/картографска мрежа Географска ширина и географска дужина, часовне зоне Географска карта и њен развој кроз историју Елементи карте (математички, географски и допунски) Подела географских карата према садржају и величини размера Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти Оријентација у простору и оријентација карте, мерење на карти, сателитски навигациони систем.

l l

ГЕОГРАФСКА КАРТА

Географска/картографска мрежа КЉУЧНЕ РЕЧИ

pr om

На глобусу и географској карти постоје линије које подсећају на мрежу. На глобусу се она назива географска мрежа, а на карти картографска мрежа (слике бр. 1 и 2). Географску или картографску мрежу чине меридијани (подневци) и паралеле (упоредници) они се обележавају степенима (°).

географска/картографска мрежа, меридијани (подневци), паралеле (упоредници), екватор, Земљини полови, гринички меридијан

Облик наше планете Земље највише подсећа на неправилну лопту. Спљоштена је на половима и испупчена на екватору и подсећа на геометријско тело елипсоид. Али на нашој планети постоје бројне рељефне неравнине, због чега Земља има облик геоида.

Слика бр. 1 Географска мрежа

uk a

Меридијани или подневци су замишљене полукружне линије које спајају Северни и Јужни географски пол. Сви меридијани се пружају правцем север-југ и исте су дужине (слика бр. 3).

Према међународном договору, за почетни меридијан одређен је онај који пролази кроз опсерваторију Гринич, у близини Лондона у Уједињеном Краљевству Велика Британија и Северна Ирска. Почетни гринички меридијан обележен је са 0°, а насупрот њему је меридијан који је обележен са 180°. Ова два меридијана деле Земљу на источну и западну полулопту (слика бр. 3). Паралеле или упоредници су замишљене паралелне кружне линије које обавијају Земљу од запада ка истоку. Паралеле су међусобно паралелне или упоредне, зато их називају и упоредници (слика бр. 4). 6

Слика бр. 2 Картографска мрежа

гринички меридијан

Сва места која се налазе на истом меридијану имају подне у исто време – локално време. Зато се меридијани називају и подневци.

западна полулопта

источна полулопта

Слика бр. 3 Меридијани (подневци)

северна полулопта екватор јужна полулопта

Слика бр. 4 Паралеле (упоредници)

Најдужа паралела је екватор и обележава се са 0°. Екватор се налази на половини растојања између полова и дели Земљу на северну и јужну полулопту. Од екватора према северу и југу паралеле (упоредници) имају све мању дужину. Северни и Јужни пол су најкраће паралеле (упоредници) и представљени су тачкама. Полови су од екватора удаљени 90° и тако се и обележавају (слика бр. 4).

Ако је растојање између два меридијана 1°, колико их има на западној, а колико на источној Земљиној полулопти?

• • • • •

uk a

•

Географску или картографску мрежу заједно чине меридијани (подневци) и паралеле (упоредници). Замишљене полукружне линије које спајају Северни и Јужни географски пол називају се меридијани или подневци. Почетни меридијан пролази кроз опсерваторију Гринич у близини Лондона и обележава се са 0°. Гринички (почетни) меридијан и меридијан који је обележен са 180° деле Земљу на источну и западну полулопту. Замишљене паралелне кружне линије које обавијају Земљу од запада ка истоку називају се паралеле или упоредници. Екватор је најдужа паралела и обележава се са 0°, полови Земљину лопту на северну и јужну полулопту. Северни и Јужни пол су најкраће паралеле обележавају се са 90°.

•

pr om

На глобусу и географској карти испрекиданом линијом обележавају се Северни и Јужни повратник и Северни и Јужни поларник, а остале паралеле (упоредници) обележене су пуном линијом.

Шта су повратници и поларници? Зашто је важно да знаш где се они налазе?

Провери шта си научио/научила 1. По чему се разликује географска од картографске мреже? 2. На глобусу пронађи и забележи колико има паралела које су исте дужине. 3. Погледај глобус и израчунај колико има меридијана на западној полулопти ако је растојање између два суседна меридијана 10°. 4. На којој полулопти се налази Европа у односу на екватор? 5. Посматрај географску карту Африке. На којим се полулоптама налази дати континент у односу на екватор и почетни меридијан? 7

ГЕОГРАФСКА КАРТА

Географска ширина, географска дужина, часовне зоне КЉУЧНЕ РЕЧИ

. А

uk a

Б.

Слика бр. 5 Географска ширина (А) и географска дужина (Б).

Географска ширина је лучно растојање неког места од екватора на север или југ. Географска ширина може бити северна (N или СГШ) и јужна (S или ЈГШ). Најмању географску ширину имају места која се налазе на екватору (0°). Географски полови су најудаљеније тачке од екватора и зато имају највећу географску ширину. Места и тачке које се налазе између екватора и Северног пола могу имати од 0° до 90° N или СГШ. Северни пол се налази на 90° N или СГШ. Места и тачке које се налазе између екватора и Јужног пола могу имати од 0° до 90° S или ЈГШ. Јужни пол је на 90° S или ЈГШ. 8

Географска дужина је лучно растојање неког места од почетног (гриничког) меридијана на исток или на запад. Географска дужина може бити источна (Е или ИГД) и западна (W или ЗГД). Најмању географску дужину (0°) имају места и тачке које се налазе на почетном гриничком меридијану. Најудаљенија места и тачке од гриничког меридијана налазе се на меридијану који је од њега удаљен 180 степени источно или западно. Места и тачке које се налазе источно од почетног, гриничког меридијана могу имати од 0° до 180° E или ИГД. Места и тачке које се налазе западно од почетног, гриничког меридијана могу имати од 0° до 180° W или ЗГД.

pr om

Положај сваког места и тачке на Земљиној површини одређен је географском ширином и географском дужином (слика бр. 5).

географска ширина, географска дужина, часовне зоне

Научили смо шта чини географску и картографску мрежу. Знаш да екватор дели Земљу на северну и јужну полулопту, а почетни и њему наспрамни меридијан деле Земљу на западну и источну полулопту. Сада ћеш научити како се одређује положај сваког места или тачке на Земљи.

Погледај положај обележених тачка на слици бр. 5. На којим се Земљиним полулоптама, у односу на екватор и почетни меридијан, оне налазе? Прочитај и забележи у свеску географску ширину и географску дужину обележених тачака.

Стране света

Часовне зоне

Најавили су да Новак Ђоковић игра на турниру у Сједињеним Америчким Државама. Турнир почиње у 18 сати по локалном времену, обезбеђен је пренос меча. Међутим, у 18 сати код нас нема директног преноса. Зашто? Научићеш часовне зоне и умећеш да израчунаш колико је сати у било ком месту на свету. Подсети се: шта је ротација а шта револуција? У ком смеру Земља ротира око своје осе и око Сунца?

pr om

Земља се у току 24 часа једном обрне (ротира) око своје замишљене осе. Свака тачка се на Земљиној површини у току једног часа помери за 15° по географској дужини. Због тога је Земља подељена на 24 часовне зоне (слика бр. 6). Места која се налазе у истој часовној зони имају исто време које називамо зонално време.

Индијски океан

понедељак недеља ДАТУМСКА ГРАНИЦА

Атлантски океан

Тихи океан

uk a

ГРИНИЧКИ МЕРИДИЈАН

СТАНДАРДНЕ ВРЕМЕНСКЕ ЗОНЕ СВЕТА

Зонално време Локално време

ЗАПАД

(ГМТ) ИСТОК

Слика бр. 6 Часовне зоне

Прва, почетна часовна зона налази се до 7°30’ (7,5°) источно и исто толико западно од гриничког меридијана. Идући на исток следећа часовна зона има већу географску дужину за 15 °, и у овој зони додајемо један сат више. У свакој наредној часовној зони која се налази на истоку додаје се по један сат више. Ако идемо од прве, почетне часовне зоне на запад у свакој наредној зони одузимамо по један сат. Граница између часовних зона није одређена меридијанима већ је прилагођена границама држава, или оној часовној зони у којој се налази већи део територије државе. Наша држава се налази у средњоевропској часовној зони. У Румунији и Грчкој померићемо часовник за један сат унапред, а у Португалији један сат уназад. Због комуникација и саобраћајне повезаности са људима у различитим деловима света важно је познавање часовних зона, односно зоналног времена. 9

ГЕОГРАФСКА КАРТА

Највише часовних зона са прекоморским територијама имају Француска (12), Сједињене Америчке Државе (11) и Руска Федерација (11).

• • •

•

Положај неког места на Земљиној површини одређујемо у односу на екватор и почетни меридијан. Географска ширина је лучно растојање неког места од екватора према Северном или Јужном полу. Географска ширина места која се налазе на екватору имају географску ширину 0°, а места на половима имају географску ширину 90°. Географска ширина може да буде северна (N) и јужна (S). Географска дужина је лучно растојање неког места од почетног (гриничког) меридијана према истоку или западу. Географска дужина места која се налазе на почетном меридијану износи 0°, а на меридијану који се налази насупрот почетном 180°. Географска дужина може да буде источна (Е) и западна (W). Земљина лопта је подељена на 24 часовне зоне. Почетна часовна зона налази се до 7°30’ (7,5°) источно и исто толико западно од гриничког меридијана. Ако идемо од прве, почетне часовне зоне на исток у свакој наредној зони додајемо један сат више, а идући на запад у свакој наредној часовној зони одузимамо по један сат.

uk a

•

pr om

Међународна датумска граница је замишљена линија на Земљи, налази се супротно од почетног меридијана, на 180. меридијану. Датумска граница не прати меридијан већ има неколико скретања око група острва у Тихом океану. Преласком преко датумске границе идући од истока према западу додаје се један дан. Обрнуто, при преласку од запада према истоку један се дан понавља.

Провери шта си научио/научила

1. На географској карти Републике Србије одреди географску ширину и географску дужину следећих градова: Суботица, Неготин, Тутин и Приштина. Одговоре запиши у своју свеску. 2. На географској карти света пронађи неколико насељених места која имају 0° географске ширине и 180° географске дужине. Одговоре запиши у своју свеску. 3. Ако је код нас 8 сати пре подне, колико је сати у Јапану, а колико у Канади? Израчунај. 4. Нова година не стиже у исто време на свим континентима. На којим континентима стиже раније, а где касније? Објасни.

Географска карта и њен развој кроз историју КЉУЧНЕ РЕЧИ

pr om

Најстарије скице човековог окружења пронађене су у првобитним стаништима људи. Наши преци су на стенама, зидовима пећина, глиненим плочицама, посуђу, папирусу и кожи, цртежима представљали природне појаве и објекте у својој околини. Старе цивилизације Месопотамије, Кине, Индије, Египта правиле су различите планове и карте на којима су приказане области које су они познавали. Из античког и римског доба сачуване су прецизније географске карте на којима су приказани делови тада познатог света (слике 7 и 8). Велика географска открића од 15. до 17. века, утицала су на убрзан развој географске карте. Карте света постајале су све прецизније, допуњаване новим објектима које су откривали морепловци тог времена. За потребе колонијалних освајања највише су цртане поморске карте, карте појединих области и ваневропских континената. Нагли развој карте почиње у 19. веку у развијеним државама света. Српски географ Захарије Стефановић Орфелин израдио је у 18. веку многобројне карте руских, европских и балканских области. Прву карту српских земаља израдио је Сава Текелија 1805. године. Велики допринос развоју картографије Србије и Балкана дао је Јован Цвијић (слика бр. 9). Данас се у изради географских карата користе прецизни сателитски и аерофото снимци, статистички и дигитални подаци, географски информациони систем (GIS) и глобални позициони систем (GPS).

најстарије карте, развој карте, својства карте

Познато ти је из историје да су наши преци у давној прошлости путовали по свом окружењу, цртали путеве и објекте поред којих су се кретали. У старом веку народи су пловили Средоземним морем, скицирали и цртали своја путовања. Да ли си видео/ла неку стару скицу или цртеж? Да ли се овакав историјски извор може сматрати почетком развоја географске карте?

uk a

Слика бр. 7 Птоломејева карта

Слика бр. 8 Кеплерова карта света

Слика бр. 9 Порекло становништва северне Србије, аутор Јован Цвијић

ГЕОГРАФСКА КАРТА

GIS је информациони систем који прикупља, чува, обрађује и приказује географске податке. GPS je глобални позициони систем који се користи за навигацију у бродовима, авионима, аутомобилима. Овај систем се користи и за мерења у геодезији, рударству, геологији, грађевинарству и другим областима. GPRS је услуга која је на располагању корисницима мобилних телефона и омогућава им приступ интернету.

Географска карта и њена својства

uk a

pr om

Географска карта се разликује од слике или цртежа на коме је приказана умањена Земљина површина или поједини њени делови. Навешћемо основна својства географске карте: • на географској карти помоћу картографских знака и картографских метода приказани су природни и друштвени објекти и појаве; • сви објекти на карти су смањени у математичком односу, у размери карте; • свака карта је урађена у одређеној картографској пројекцији која служи за најверније преношење сферне Земљине површине на равну површину; • на карти се не приказују сви објекти, бирају се највећи и најважнији, зато је карта уопштен или генералисан приказ целе Земљине површине; • на карти се приказују и друге појаве и процеси као што су: клима, температура ваздуха, количина падавина, густина насељености, миграције и друго; • свака карта (осим немих карата) садржи називе (имена/топониме) географских објеката који служе да се корисник карте лакше оријентише и информише. На основу наведених својстава, географску карту можемо дефинисати на следећи начин: Географска карта је смањен, математичко-графички и уопштен приказ Земљине површине или њених делова на равној површини (погледај карту бр.1).

Карта бр. 1 Физичко-географска карта Републике Србије

Најстарије географске карте из античког периода урадили су Анаксимандар, Херодот, Ератостен, Хипарх и Клаудије Птоломеј.

Херодот

Ератостен

Птоломеј

• •

uk a

• • • •

На глиненим плочицама и папирусу древни народи Месопотамије, Кине, Индије и Египта цртали су и скицирали делове Земљине површине које су тада познавали. У античко и римско доба састављане су прецизније карте познатих делова света. Развој географске карте убрзано се одвија у доба велика географска открића. Савремени развој карте почиње у 19. веку у развијеним државама света. Српску картографију развијали су Захарије Стефановић Орфелин, Сава Текелија и Јован Цвијић. Географска карта је смањен, математичко-графички и уопштен приказ Земљине површине или њених делова на равној површини. У изради савремених карата користе се сателитски и аерофото снимци, статистички и дигитални подаци, географски информациони систем (GIS) и глобални позициони систем (GPS).

•

pr om

Из римског периода познате су путне географске карте (итинерери). Најстарију географску карту познатог света урадио је Марко Агрипа. У 16. веку велики допринос развоју географске карте дао је Герхард Меркатор, Фламанац из северне Белгије. Он је усавршио картографску пројекцију која је омогућила одређивање географске ширине и географске дужине.

Провери шта си научио/научила 1. Како су изгледале географске карте у време старих цивилизација? 2. Опиши историјске догађаје који су утицали на убрзан развој географске карте. 3. Наведи основна својства географске карте по којима се она разликује од сваке друге слике или цртежа. 4. Објасни како се данас израђују савремене географске карате.

ПОДСЕТИ СЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Наведи елементе географске карте по којима се она разликује од слике или цртежа. Свака географска карта садржи три групе елемената, који се међусобно разликују по улози у стварању карте и при њеном практичном коришћењу (шема бр. 1).

географски

ца размерника. Дужина основице зависи од размера карте и одговара одређеној дужини у природи. На слици бр. 10 дужина од 1 cm на карти одговара дужини у природи од 500 m. Знак "0" на размернику ставља се на првом подеоку идући слева удесно. Лева основица размерника увек се дели на већи број подеока. На датој слици има 10 подеока, дужина сваког подеока је 100 m. Растојање у природи којем одговара најмањи подеок на левој основици размерника назива се тачност размерника, која на датој слици износи 100 m. Растојање на карти најпре се мери лењиром или шестаром, а затим преноси на размерник где се очитава растојање у километрима.

pr om

математички

елементи географске карте, математички, географски и допунски

ЕЛЕМЕНТИ ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ

допунски

Шема бр. 1, Елементи географске карте

uk a

Математички елементи чине математичку основу карте. Њихова је улога да на карти одреде тачан положај свих елемената који су приказани и да омогуће коришћење карте. Математички елементи су: размер карте, картографска мрежа и оквир (рам) карте. Размер карте је број који показује колико је пута неко растојање у природи умањено и тако представљено на карти. Колико ће умањење бити зависи од величине територије која се представља. Што је територија већа, размер ће бити ситнији. Размер се представља бројчано, нпр. R = 1 : 500 000, што значи да 1 cm на карти одговара растојању од 500 000 cm у природи.

Подсети се шта чини картографску мрежу. Размисли како се одређује положај места и тачака на Земљи.

Линије меридијана и паралела на географским картама различито су представљене (облик и растојање линија). Преношење сферне, геоидне површине Земље на раван (хартију, карту) није могуће без деформација, па се примењују посебне конструкције које се називају картографске пројекције. Од изабране пројекције зависиће и облик мреже меридијана и паралела. Оквир или рам карте представљен је са једном или неколико линија које ограничавају географски садржај карте. Оквир се састо1 : 50 000 ји од унутрашњег и спољашњег дела. Споља1000 m 500 0 1 2 3 4 5 km шњи оквир нацртан је дебљом линијом која се поставља из естетских разлога. Унутрашњи (1 cm на карти = 500 m у природи) оквир ограничава садржај карте. Између ова два оквира, остављен је међупростор у који Слика бр. 10 Размер и размерник су уписани бројеви који означавају вредности географске ширине и дужине. Облик оквира Размерник је графички представљен раз- карте зависи од облика територије и примењемер. To је дуж која је издељена на више једна- не пројекције, а најчешће има облик правоугаких подеока. Један подеок назива се основи- оника, квадрата или трапеза. 14

ГЕОГРАФСКА КАРТА

Елементи географске карте

Допунски елементи карте служе као помоћно средство за разумевање и коришћене карте. То су: назив карте, легенда, називи географски објеката и појава, бројеви који означавају надморску висину и дубину у морима, подаци о изради и коришћењу карте.

пристаниште манастир

мост

Слика бр. 11 Картографски знаци

Легенда садржи употребљене картографске знаке и објашњења шта они представљају, као и остале информације које омогућавају лакше коришћење карте.

pr om

Eлементи који се увек представљају на картама називају се основни елементи карте. То су картографска мрежа и хидрографска мрежа.

фабрика

Географски елементи карте су: рељеф, клима, воде на Земљи, земљиште, распрострањеност биљног и животињског света, становништво, насеља, саобраћајнице, границе, привредни објекти и површине, као и и други објекти који се налазе у географској средини која се приказује на карти. Географски елементи на картама се представљају картографским знацима (слика бр. 11).

• • •

Географска карта садржи математичке, географске и допунске елементе. Математички елементи карте су размер карте, картографска мрежа и оквир (рам) карте. Географски елементи карте су: рељеф, клима, воде, биљни и животињски свет, државе, границе, насеља, саобраћајнице, привреда, културни и други објекти. Географски елементи представљају се на картама картографским знацима. Допунски елементи карте служе да олакшају распознавање и проналажење објеката на карти. То су: називи објеката, бројеви који означавају надморску висину, дубину у морима, назив карте, легенда, време издавања, име издавача карте и др. Картографска и хидрографска мрежа налазе се на свим картама и представљају њене основне елементе.

• •

uk a

Највећи глобус „Ерта“ (Eartha) налази се у згради компаније „Делорм“ у граду Јармауту (САД). Његов пречник је 1250 cm, тежак је више од 2500 килограма. Обим глобуса је 40 метара а површина је 494 m². Сваки континент је детаљно приказан и обојен тако да дочара различите пределе, вегетацију, главне градове и путеве. Један милиметар на глобусу одговара једном километру у природи. Глобус је 1999. године уврштен у Гинисову књигу рекорда.

Провери шта си научио/научила 1. Који елементи чине географску карту? 2. Ако је географска карта урађена у размеру 1: 500 000, а растојање између две тачке износи 5 cm, израчунај колико је њихово растојање у природи. 3. На топографској карти размера 1 : 50 000 измерио/ла си дужину пута од 3 cm. Израчунај стварну дужину у природи. 15

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Погледај географске карте у школском атласу. Да ли све карте приказују исту тему? Да ли су све урађене у истом размеру? Која је намена атласних карата?

опште географске карте, тематске карте, карте различитих размера

pr om

Постоји више чинилаца који се могу узети као основ за разврставање географских карта у сродне групе и подгрупе. Тако се, на пример, разврставање карата може извршити према: величини приказане територије, приказаној географској средини, размеру, садржају, намени, историјским епохама, начину коришћења и друго. Као основни чиниоци узимају се: величина картиране територије, географска средина (карте копна и карте мора), размер карте, садржај карте и намена карте.

uk a

Према садржајима који се приказују географске карте се деле на: опште географске и тематске. 1. Опште географске карте – на овим картама представљено је више елемената који су равномерно заступљени на карти. Опште географске карте садрже: рељеф, хидрографију, саобраћајнице, насеља, називе и границе. Ове карте се користе у школама (карта бр. 2).

ГЕОГРАФСКА КАРТА

Подела географских карата према садржају и величини размера

Карта бр. 2 Општа географска карта

pr om

2. Тематске или специјалне географске карте на којима се потпуније и детаљније представља један до два географска елемента садржаја. На овим картама приказују се и разноврсне невидљиве појаве и чињенице које су предмет изучавања разних наука (историја, биологија, статистика, геологија и друге).

uk a

Слика бр. 12 Морске струје

На тематским картама приказују се физичко-географски елементи (облици рељефа, типови тла, клима, воде на копну, биљне зоне). Физичко-географске тематске карте су: геолошке, педолошке, климатске, хидролошке, биогеографске карте (слика бр. 12).

Друштвено-економски елементи (становништво, насеља, привреда, саобраћај, туристичка места) на тематским картама се детаљније и потпуније приказују. Друштвено-економске тематске карте су: демографске, карте насељених места, историјске, политичке, привредне, саобраћајне, туристичке. Према размеру карте се деле на карте крупног, средњег и ситног размера.

1. Карте крупног размера су топографске карте и планови који приказују мање површине, али са великим бројем детаља. Размер је до 1 : 200 000. Планови су најдетаљније карте и раде се у размеру од 1 : 100 до 1 : 25 000, а најчешће од 1 : 500 до 1 : 5000. На плановима нема картографске мреже, обично је стрелицом уцртан правац севера (слика бр. 13). Слика бр. 13 План, R = 1 : 5000

ГЕОГРАФСКА КАРТА

Топографске карте се раде у размеру од 1 : 10 000 до 1 : 200 000. Ове карте садрже детаљне информације о приказаном подручју које се односе на објекте, саобраћајну мрежу, хидрографију, земљишни покривач, рељеф који је приказан изохипсама, границе просторних јединица, географска и друга имена, геодетску основу. Уцртана је и картографска мрежа. Топографске карте крупног размера користе се у војсци, на теренским истраживањима, пројектовању саобраћајница, користе их извиђачи и планинари (слика бр. 14). 2. Карте средњег размера раде се у размеру од 1 : 200 000 до 1 : 1 000 000. На овим картама приказују се географски елементи појединих мањих области, мањих држава, већих градова, урбаних региона. Ове карте садрже мрежу насеља и саобраћајница.

бр.

Топографска карта R = 1 : 100 000

Слика

uk a

pr om

3. Карте ситног размера приказују веће делове Земљине површине са географским елементима. Размер ових карата је од 1 : 1 000 000 па навише. На ситноразмерним картама приказане су државе, континенти или цела Земљина површина. Највећи број школских и атласних карата урађен је у средњем и ситном размеру (слика бр. 15).

(исечак)

Слика бр. 15 Ситноразмерна карта R = 1 : 17 500 000

Према површини територије која се приказује географске карте деле се на: ка-рте звезданог неба, карте небеских тела, карте света, карте Земљиних полулопти, континената, океана, карте које обухватају више држава, карте држава или других територијалних јединица. Географска карта има вишеструку намену. Најопштија подела је на: школске карте, информативне, војне и друге. Према начину коришћења карте могу да буду: кабинетске (зидне, стоне, атласне, дигиталне) и теренске (радне) карте које се употребљавају или стварају на терену (планови, топографске карте, скице, снимци, GPS записи).

У школама и у свакодневној употреби користе се збирке карата које су сложене у књигу, која се назива географски атлас. У атласу се налазе географске карте различитог садржаја и размера.

•

• •

pr om

•

uk a

• •

Подела географских карата врши се на основу површине територије, садржаја, размера, намене или на основу неких других обележја. Према садржају географске карте се деле на опште географске и тематске карте. На општим географским картама приказује се: рељеф, хидрографија, саобраћајнице, насеља, називи, границе. Ове карте се користе у школама на свим нивоима. На тематским картама детаљније и потпуније се приказују један до два елемента опште географске карте. На основу садржаја који је приказан тематске карте се могу поделити на: физичко-географске (геолошке, климатске, хидролошке, биогеографске) и на друштвено-економске тематске карте (демографске, карте насељених места, историјске, политичке, привредне, саобраћајне, туристичке). Према величини размера карте се деле на: карте крупног размера (топографске карте и планови), карте средњег размера (приказани су делови континената и држава) и карте ситног размера (карте света, континената, држава). Карте средњег и ситног размера најчешће се користе у настави географије.

•

Топографске карте користе планинари. Више ћеш сазнати на сајту: http://planinari.org.rs/vesti/K_Kartografija%20i%20orijentacija.pdf.

Провери шта си научио/научила

1. Које елементе садрже опште географске карте? 2. Који садржаји се приказују на тематским картама? 3. Наведи типове карата који постоје у твом географском атласу, а који у историјском атласу? 4. Где се још користе географске карте?

ГЕОГРАФСКА КАРТА

Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти КЉУЧНЕ РЕЧИ

Који се објекти представљају картографским знацима? Шта се представља бојом на картама? Како се исписују називи планина, река, насеља? Да ли се користи иста величина слова?

картографски знаци, методе за представљање рељефа

језеро повремено језеро мочвара стални снег и ледници

Слика бр. 16 Контурни знаци на топографским картама

uk a

pr om

Географски елементи карте приказују се картографским знацима који нам пружају информације о положају и особинама објекта који је приказан на карти. Сваки картографски знак приказује само један објекат. На картама различитог размера исти објекат се приказује различитим знацима. На пример, на картама крупног размера насеља су приказана са распоредом улица и са контурама целог насеља, док се на ситноразмерним картама насеља приказују посебним знаком у зависности од броја становника. Картографски знаци се деле на контурне, ванразмерне и линијске (шема бр. 2).

пустиња

КАРТОГРАФСКИ ЗНАЦИ

насеље преко 1 000 000 становника насеље од 500 000 до 1 000 000 становника насеље од 50 000 до 100 000 становника

линијски

рудник

Шема бр. 2 Подела картографских знакова

црква

контурни

ванразмерни

Контурним знацима представљају се већи објекти и површине. Овим знацима на картама су приказане површине и положаји објеката (континенти, океани, мора, језера) и појава. Контуре ових знакова подсећају на облик објеката и површине из природе. На картама крупног размера контурним знацима представљају се површине под шумама, воћњацима, виноградима, парковима, баштама, ливадама, пешчаре, мочваре и друго (слика бр. 16). 20

Ванразмерни знаци су симболи којима се приказују објекти које није могуће представити у размери карте. Ванразмерни знаци својим изгледом често подсећају на објекте које представљају (бања, фабрика, рудник, извор минералне воде, пећина). Ванразмерним знацима обележавају се насеља. На школским (зидне, атласне) картама географски садржај карте представљен је искључиво ванразмерним знацима (слику бр. 17).

аеродром фабрика Слика бр. 17 Ванразмерни знаци

Наведи шта се приказије у легенди на географској карти.

Линијским знацима приказују се сви објекти који имају линијски правац пружања. Овим знацима се представљају државне и административне границе, саобраћајнице, водени токови, далеководи, морске струје (слика бр. 18). Објекти који имају линијски правац пружања на картама крупног размера приказују се у размери карте.

државна граница републичка граница државна граница на политичкој карти железничка пруга пут река аутопут нафтовод

pr om

Шта је рељеф? Које се боје користе за приказивање рељефа? Шта су надморска и релативна висина? Шта је депресија?

Слика бр. 18 Линијски картографски знаци

uk a

Рељеф преставља један од најважнијих географских елемената који се приказује на картама. За приказивање рељефа користи се неколико метода, а то су: метод изохипси, метод боја (хипсометријски метод), метод шрафа и метод сенчења.

Е = 20 m Слика бр. 19 Метод изохипси

Метод изохипси састоји се у томе што се на картама све тачке са истом надморском висином спајају затвореним кривим линијама које се називају изохипсе или хоризонтале. Можемо их замислити и као линије по којима низ хоризонталних паралелних равни на једнаком међусобном растојању сече неко узвишење. Ако пресеке замишљених равни у одређеном размеру прикажемо на хартији, добићемо слику узвишења приказану изохипсама (слика бр. 19). Вертикално растојање између замишљених изохипси назива се еквидистанција и представља се у метрима. Величина еквидистанције обавезно се означава на картама. Када су изохипсе гушће, нагиби терена су већи, а када су изохипсе више размакнуте, нагиби терена су мањи. Овај метод омогућава одређивање надморске и релативне висине, мерење нагиба терена, израду профила терена и друго. Затворене криве линије које спајају тачке исте дубине у језерима, морима, океанима називају се изобате. Метод боја или хипсометријски метод користи се за представљање рељефа на картама средњег и ситног размера. Различитим тоновима (нијансама) једне или више боја обоје се унапред одређени висински појасеви који су одвојени изохипсама. За земљиште до 200 m употребљава се зелена боја. Тамнијим тоном приказује се земљиште од 0–100m, а од 100 до 200 m користи се светлија нијанса зелене боје. Земљиште од 200 m па навише боји се тоновима браон боје. Уколико је висина већа тонови боје су тамнији. Високи планински врхови који су под снегом и ледом у току целе године, остају бели, не боје се. Нијансама плаве боје приказују се дубине у морима и океанима. За приказивање изгледа рељефа метод боја се најчешће комбинује са методом изохипси, а може се применити и у комбинацији са осталим методама. 21

Слика бр. 20 Дубинско-висинска (хипсометријска) скала

pr om

Метод шрафа заснован је на цртицама различите дебљине и дужине којима се представља рељеф, његов нагиб и правац пружања планина (слика бр. 21). Дебљим, краћим и гушћим шрафама приказују се стрми, а дужим, тањим и ређим шрафама приказују се блажи нагиби терена. Падине са нагибом који је већи од 450 приказују се потпуно црне. Равнице и котлине се не шрафирају и беле су боје. Надморска и релативна висина не могу да се очитају. Због више недостатака овај метод се ретко користи.

Слика бр. 21 Рељеф приказан методом шрафа

uk a

Метод сенки заснива се на принципу расподеле светлости на топографској површини. Примењује се принцип вертикалног и косог осветљавања. Код вертикалног осветљавања планински врхови и равне површине представљају се белом бојом, стрмије планинске стране су приказане тамнијом, а блаже стране светлијом сенком. Код косог осветљавања стране које су окренуте извору светлости на карти ће бити беле боје, а супротне стране биће осенчане и тамније. За представљање рељефа овом методом користе се различите нијансе једне исте боје (браон, сива) које постепено прелазе једна у другу. Овај метод не даје податке о надморској и релативној висини. Метод сенки се ретко користи за приказивање рељефа.

ГЕОГРАФСКА КАРТА

На свакој карти на којој је рељеф представљен методом боја, у легенди је нацртана дубинско-висинска или хипсометријска скала (слика бр. 20). Скала показује да сваки тон боје на карти означава одређену дубину и висину у природи. Ова метода прегледно приказује рељеф, јасно се могу уочити основне рељефне целине (планине, котлине, равнице). Користи се у изради школских и атласних карата.

Изолинијама се приказују:

ГЕОГРАФСКА ПОЈАВА

НАЗИВ ИЗОЛИНИЈА

ваздушни притисак

изобаре

температура ваздуха

изотерме

облачност

изонефе

јачина земљотреса

изосеисте

салинитет мора и океана

изохалине

релативна влажност ваздуха

изохумиде

количина падавина

изохиете

трајање сунчевог сјаја

изохеле

• • • • • •

•

pr om

•

Провери шта си научио/научила 1. 2. 3. 4.

uk a

•

Географски елементи карте приказују се картографским знацима који се деле на: контурне, ванразмерне и линијске. Контурним знацима представљају се континенти, океани, мора, језера, шуме, воћњаци, мочваре. Ванразмерни знаци својим изгледом подсећају на објекте које представљају (бања, фабрика, рудник, извор минералне воде, пећина). Линијским знацима приказују се државне и административне границе, саобраћајнице, реке, морске струје, далеководи. За престављање рељефа на географским картама користе се методе: изохипси, боја (хипсометријски метод), шрафа и сенки. Изохипсе су затворене криве линије које повезују тачке једнаке надморсе висине, тачке исте дубине у морима, океанима повезују изолиније које се називају изобате. Бојама и њиховим нијансама представљају се унапред одређени појасеви рељефа који су представљени у дубинско-висинској скали. У методи шрафа користе се цртице (шрафе) различите дебљине и дужине којима се приказују облици рељефа, његов нагиб и правац пружања планина. Метод сенки заснива се на различитом осветљавању равних и стрмих рељефних страна. Користе се различите нијансе једне исте боје које постепено прелазе једна у другу.

Шта су картографски знаци и како се деле? Који се географски елементи приказују ванразмерним знацима? Како се приказује рељеф на географским картама? Опиши методе за приказивање рељефа које не пружају податке о релативној и надморској висини.

•

ГЕОГРАФСКА КАРТА

Оријентација, мерење на карти, сателитски навигациони систем КЉУЧНЕ РЕЧИ

Знаш како да се оријентишеш у природи. Подсети се шта је оријентација и које објекте или појаве можеш користити за одређивање страна света у природи.

оријентација, мерење на карти, сателитски навигациони систем

pr om

Географска оријентација представља одређивање главних страна света у односу на место на коме се налазимо. То се може урадити помоћу небеских тела, појава и ознака на земљишту, компаса, топографске карте, мобилног телефона. Да би се правилно користила географска карта потребно је оријентисати карту, одредити стране света. Горњи рам карте налази се у правцу севера, доњи је на југу, десни на истоку, а леви је у правцу запада.

Слика бр. 22 Оријентација карте помоћу компаса

uk a

Компас је инструмент који се користи за оријентацију. Његов основни део је покретна магнетна игла, чији је један део обележен бојом и увек се окреће према северу. На компасу су обележене главне стране света. Оријентација карте помоћу компаса је једноставна вештина. Карту је потребно поставити хоризонтално, положити компас равно уз рам карте, ротирати (окретати) карту заједно са компасом све док се смер севера на магнетној игли не поклопи са смером севера на карти. Пошто је одређен смер севера остале стране света није тешко одредити. Карта је тада правилно оријентисана у односу на терен и много је лакше да се чита (слика бр. 22).

Мерење на карти

На картама се могу измерити дужине линија, висине, дубине и површине неке територије. Равне линије најчешће меримо лењиром или шестаром, док криве линије меримо папирнатом траком или курвиметром (слика бр. 23). Висину рељефа или дубину у мору очитавамо уз помоћ дубинско-висинске скале и помоћу изохипси и изобата. Површине на картама меримо деобом на геометријске фигуре, помоћу мреже Слика бр. 23 Курвиметар квадрата, километарске мреже и помоћу планиметра. Нове технологије као што су савремене методе GIS-a, Глобални систем позиционирања, мобилни телефони и Гугл мапе омогућавају разноврснија, бржа и тачнија мерења него класичне географске карте. Мобилни телефон је бежични уређај за комуникацију на даљину. Користи се за оријентацију у природи, уколико је у њему инсталиран GPS (глобални позициони систем). GPS је просторни навигациони систем који пружа сигурну и прецизну информацију о простору и временским условима на сваком делу Земље или у њеној близини. Гугл мапе (Google Maps) апликациони су сервис интернет мапа које приказују раздаљину између две или више тачака. Могуће је мерити раздаљине преко океана и на другој страни Земљине лопте. 24

Шта су вештачки сателити и какав значај имају за живот на Земљи?

Сателитски навигациони систем У Земљиној орбити налази се неколико хиљада вештачких сателита. Они пружају поуздане податке о простору и времену у свим временским условима на Земљи и близу Земље. Најчешће су: телекомуникациони, метеоролошки, астрономски, навигациони, војни сателити и друго. Сателитски навигациони систем почео је да се развија у другој половини 20. века.

Слика бр. 24 GPS сателит

pr om

Глобални позициони систем – GPS је сателитски навигациони систем који је доступан свим државама света (слика бр. 24). Састоји се од 32 вештачка сателита који су распоређени у орбити Земље и они сакупљају и шаљу навигационе радио сигнале (податке). На Земљи се налази електронски уређај за пријем сигнала (ГПС пријемник-дигитални компас, мобилни телефон, дигитални часовник) и станица за праћење сателита. На основу радио сигнала GPS пријемници могу да одреде тачну позицију – стране света, надморску висину, географску ширину и дужину на било ком месту на Земљи, током целог дана и године и у свим временским условима. Глобални позициони систем (GPS) користи се у многим научним истраживањима, војсци, саобраћају, свакодневном животу као навигациони уређај у аутомобилу.

uk a

Сателитски навигациони систем Европске свемирске агенције назива се Галилео (Galileo).

Сваки сателитски навигациони систем захтева велика финансијска улагања која су намењена покретању сателита, развоју опреме и пријемника.

Апликација Гугл мапe Maps Measure омогућава мерење удаљености између две задате тачке и површине на Гугл мапама. Апликација Гугл мапе GeoGebra погодна је за приказивање и мерење удаљености између тачака на географским картама. Користе се једноставни алати за цртање линија и изломљених линија, као и основне рачунске радње помоћу којих се лако утврђује размер карте. Дигитални ортофото (ДОФ) дигитална је топографска подлога која поседује велико богатство информација регистрованих на фотографском снимку, али и све мерне особине топографских планова и карата. Дигитални ортофото користи се приликом пројектовања траса путне, гасне или водоводне мреже. -

Најпознатији сателитски навигациони системи су: NAVSTAR-GPS – сателитски навигациони систем развијен у Сједињеним Америчким Државама;

GLONASS – руски сателитски навигациони систем;

СОМРАЅЅ – кинески сателитски навигациони систем. 25

ГЕОГРАФСКА КАРТА

• • • •

pr om

•

Оријентација у простору је одређивање главних страна света у односу на место на коме се налазимо. Стране света можемо да одредимо помоћу небеских тела, појава и ознака на земљишту, компаса, топографске карте, мобилног телефона. На географским картама могу се измерити дужине линија, висине на рељефу, дубине у морима и површине неких територија. Брже и тачније мерење на географским картама омогућавају савремене технологије (глобални позициони систем, мобилни телефони и Гугл мапе). Вештачки сателити налазе се у Земљиној орбити и пружају поуздане податке о простору и времену на Земљи. Познати су: телекомуникациони, метеоролошки, астрономски, навигациони и војни сателити. Сателитски навигациони системи развијени су у Сједињеним Америчким Државама, Руској Федерацији, Кини и Европи.

Провери шта си научио/научила

uk a

1. Опиши оријентацију карте помоћу компаса. 2. На који начин могу да се измере дужине линија и површине територије на географским картама? 3. Наведи које савремене технологије можеш да користиш за оријентацију и мерење на географским картама. 4. Опиши значај вештачких сателита за живот људи на Земљи.

да:

Научио/ла си основне појмове о Географској карти, сада ћеш моћи

- одређујеш математички положај тачака и места на Земљи; - дефинишеш географску карту и њене елементе; - примењујеш картографске знаке и методе за представљање рељефа приликом самосталног уношења садржаја на нему карту; - анализираш, читаш, тумачиш општегеографске и тематске карте; - користиш географске карте различитог размера и садржаја приликом учења или за неке друге потребе; - приликом оријентације у простору користиш компас, географску карту и сателитске навигационе системе.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА 1. Ако је реченица/тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна заокружи слово Н. 1. Картографску мрежу на географској карти чине путеви, пруге и реке. Т Н 2. Меридијани су паралелне линије на карти и исте су дужине. Т Н 3. Највећа паралела је екватор, а почетни подневак је гринички меридијан. Т Н 4. Највећу географску ширину имају тачке на географским половима. Т Н

pr om

2. У левој колони наведени су географски појмови, а у десној врсте картографских знака. Повежи леву колону са десном и упиши одговарајући број на линије. 1. река 2. рудник ____ a) контурни знак 3. железничка пруга ____ б) линијски знак 4. бања 5. шума

____ в) ванразмерни знак

uk a

3. Погледај карту света и одреди географску ширину и географску дужину обележених тачака. а) Географска ширина тачке А је ________, а географска дужина је ________ . б) Географска ширина тачке Б је ________, а географска дужина је ________ .

4. Метод боја или хипсометријски метод користи се за приказивање: а) потока, река и извора, б) рељефа, дна океана и мора, в) ливада, пашњака и шума, г) градова, села и рудника. Заокружи слово испред тачног одговора. 27

ГЕОГРАФСКА КАРТА

5. Карта света размере 1: 8 000 000 припада: а) крупноразмерним (топографским) картама, в) ситноразмерним картама,

б) средњеразмерним картама, г) плановима.

Заокружи слово испред тачног одговора.

Слика бр. 1

pr om

6. Погледај слике – исечке географских карата и одговори на питања. Одговор напиши на линије.

Слика бр. 2

uk a

А) Којој врсти карата према размеру припадају приложене слике – карте? 1. _____________________________

2. _____________________________

Б) Којом картографском методом је приказан рељеф на сликама 1 и 2? 2. ___________________________________

1. ________________________________

В) Наведи за које се потребе користе карте. 1. Карта приказана на слици број 1 највише се користи ______________________________ 2. Карта приказана на слици број 2 највише се користи ______________________________

Допуни реченицу. Електронски уређај који уз помоћ сателита служи за оријентацију, одређивање надморске висине, географских координата места на Земљиној површини назива се ____________________________________ .

Друштво и географија

uk a

pr om

lД руштвена географија, предмет проучавања и подела

ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

Друштвена географија, предмет проучавања и подела КЉУЧНЕ РЕЧИ

У претходном разреду учио/ла си општу физичку географију која изучава физичко-географске особине на Земљи. У овом разреду поред картографије, учићеш друштвену и регионалну географију.

друштвена географија, предмет проучавања, подела друштвене географије

pr om

Географија је једна од најстаријих наука. Географска знања развијала су се кроз стари, средњи и нови век. На развој географије велики утицај имала су истраживања поморских путева до Азије и откривање нових копнених простора (15–16. век). У том периоду географске појаве и процеси су углавном описно приказивани. Истовремено јавила се потреба за израдом тачнијих географских карата. У 16. веку Меркатор је израдио прву савремену географску карту. У другој половини 19. века из географске науке издвајају се поједине дисциплине. Немачки географ Фридрих Рацел заснива антропогеографију, која је била претеча савремене друштвене географије. Темеље српској географији поставио је знаменити географ и научник Јован Цвијић. Он се успешно бавио физичком географијом, антропогеографијом и регионалном географијом. У другој половини 20. века Цвијић је проучавао просторну организацију људског друштва и тако је развио савремену друштвену географију.

Све географске области обједињује картографија. То је научна дисциплина која се бави методама израде, начином коришћења географских карата и глобуса.

uk a

Према предмету изучавања географија се дели на: – физичку географију, – друштвену географију, – регионалну географију.

Предмет проучавања друштвене географије је организација и функционисање људског друштва у географском простору. Друштвена географија проучава компоненте становништва, насеља и привреде, које су међусобно повезане и чине друштвено-географски систем. Задатак друштвене географије је да утврди елементе тог система, њихов размештај и размере у одређеном простору, функционалне везе и закономерности. Циљ друштвене географије је да научно објасни организацију и функционисање људског друштва у простору. Према предмету проучавања друштвена географија се дели на неколико дисциплина (шема бр. 3). ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

историјска географија 30

географија становништва

географија насеља

економска географија

Шема бр. 3, Подела друштвене географије

политичка географија

1. Историјска географија проучава друштвено-географске промене током историје. 2. Географија становништва проучава размештај, структуру и кретање становништва. 3. Географија насеља проучава постанак, положај, типове, функције и промене људских насеља у некој области или држави. 4. Економска географија изучава размештај привредних делатности у простору, узроке и последице тог размештаја. Економска географија се дели на: аграрну географију, индустријску географију, саобраћајну географију и туристичку географију. 5. Политичка географија проучава утицај природних услова и одговарајућих друштвено-економских фактора на постанак држава, њихов развој, уређење, границе и на њихову административно-територијалну поделу.

pr om

Проучавање елемената друштвене географије има велики значај за сагледавање и разумевање развоја људског друштва и проблема у савременом свету. Друштвена географија и њене дисциплине повезане су са свим физичко-географским дисциплинама и многим другим наукама: математиком, демографијом, медицином, психологијом, историјом, биологијом. У друштвено-географским истраживањима користе се достигнућа друштвених, природних, математичких и техничких наука.

uk a

Опиши везу хидролошких и климатских појава и процеса са друштвеном географијом и њеним дисциплинама. Објасни повезаност друштвене географије и историје.

Јован Цвијић је један од највећих српских научника. Проучавао је друштвену и физичку географију, геологију, геоморфологију, етнографију, антропологију и историју Србије и Балканског полуострва. Цвијић је изучавао миграције, сеоска и градска насеља, типове кућа, материјалну културу становништва, народну ношњу и покућство.

Јован Цвијић

Јован Цвијић је један од наших најпознатијих научника. Више информација пронађи на: http://www.SGD.org.rs, http://www.mgb.org.rs/posetite/muzejjovana-cvijica.

ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

• • •

Друштвена географија проучава становништво, насеља и привредне делатности људи на Земљи. Према предмету проучавања друштвена географија се дели на: историјску географију, географију становнишва, географију насеља, економску географију и политичку географију. Друштвена географија има велики значај јер нам олакшава сагледавање и разумевање друштвених процеса који се дешавају на Земљи.

Провери шта си научио/научила

Шта проучава друштвена географија? Објасни предмет проучавања друштвене географије. Наведи друштвено-географске дисциплине и предмет њиховог изучавања. Наведи географске дисциплине које је изучавао Јован Цвијић, највећи српски географ.

pr om

1. 2. 3. 4.

uk a

Научио/ла си основне појмове који уводе у друштвену географију, сада ћеш бити у стању да:

објасниш предмет, задатак и циљ изучавања друштвене географије; наведеш поделу друштвене географије; објасниш значај друштвене географије и њених дисциплина; објасниш везу између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса; - опишеш везу друштвене географије са осталим наукама.

Становништво lС тановништво на Земљи l Природно кретање становништва

pr om

l Миграције становништва

l Распоред становника на Земљи

l Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске

uk a

l Савремени демографски процеси у Србији, Европи и свету

Становништво на Земљи КЉУЧНЕ РЕЧИ

СТАНОВНИШТВО

Шта проучава географија становништва? Која наука проучава човека и његово порекло?

становништво, демографски развој, извори података

pr om

Демографија је наука која се бави проучавањем становништва. Еволуција човечанства представља развој људског рода који пролази кроз неколико фаза: првобитна заједница, антички период, средњи век, нови век и савремено доба. Антропологија је научна дисциплина која се бави проучавањем развоја људског друштва кроз историју. Порекло и ширење људске врсте предмет је проучавања многих наука и научних дисциплина, као што су: биологија, демографија, медицина, анатомија, социологија, психологија, антропологија, историја итд.

uk a

На основу фосилних остатака и костију, антрополози сматрају да је еволуција људског рода трајала веома дуго. Пре 4–5 милиона година људски род је почео да се развија у областима са повољном климом (источна Африка, југоисточна Азија – острво Јава). У давној прошлости наши преци бавили су се ловом, риболовом, сакупљањем плодова, правили су оруђе за лов, рад, разликовали су мушке од женских послова. Много касније, човек је користио ватру, правио је оруђе од камена и животињске кости. У последњем леденом добу, пре 75 000 година појављују се „нови или разумни људи“ (Homo sapiens). Појавом ових људи завршава се биолошка еволуција и започиње културни развој човечанства. Формирају се првобитне заједнице, настаје пећинско сликарство, усавршава се оруђе, граде се објекти за становање. У наредном периоду смањује се зависност човека од природе, развија се језик и писмо, повећава се број људи. Од праисторијског доба до данас мењао се број становника и просторни размештај на Земљи. На број и просторни распоред становника утичу: рађање, умирање, пресељење, ратни сукоби, елементарне непогоде и привредна развијеност области. Промене броја и распореда становника називају се демографски развој. Фактори који утичу на демографски развој међусобно су повезани.

Који су фактори у прошлости утицали на повећање или смањење броја становника у твојој средини? Наведи факторе који данас утичу на број становника у твојој средини. 34

У демографском развоју издвајају се три периода: 1. Од појаве човека на Земљи до 1650. године, споро се увећавао број становника; 2. У периоду од 1650. до 1950. године, долази до убрзаног повећања броја становника; 3. После 1950. године, број становника нагло расте. То се назива демографска експлозија. Становништво света се међусобно разликује по старости, полу, раси, вери, језику, образовању, економским активностима и другим својствима. Ове карактеристике називамо структуре становништва.

pr om

Основне податке о становништву и његовим структурама налазимо у: • попису становништва, домаћинстава и станова који се врши најчешће једном у 10 година на територији целе државе; • статистичким евиденцијама где се бележе рађање, умирање, склапање и развод брака; • историјским изворима (остаци материјалне и духовне културе); • научним студијама и научним часописима. Пописом становништва, домаћинстава и станова прикупљају се подаци о броју и саставу становништва (слика бр. 25). Добијени подаци обрађују се статистичким методама и објављују у књигама пописа. Подаци могу да се користе у разним научним анализама, поређењима и прогнозама.

uk a

Проучавање становништва има велики значај за планирање развоја привреде, здравства, просвете, социјалне заштите, просторног планирања, као и у многим другим областима.

Слика бр. 25 Статистички годишњаци Завода за статистику Републике Србије

СТАНОВНИШТВО

Најједноставнији облик пописа обавили су Вавилонци (3800. година п.н.е.). Први организован попис је обављен на француској територији Канаде, у Новој Француској 1665. и 1666. године. У 18. веку пописи се спроводе у Сједињеним Америчким Државама, Шведској, Финској, Француској. Први попис становништва у Кнежевини Србији био је 1834. године. Он није имао одлике савременог пописа. У прошлом веку пописи су били организовани сваке десете године. Последњи попис у Републици Србији, без територије Аутономне Покрајине Косово и Метохија, организован је 2011. године.

•

Еволуција људског рода је веома дуга. Научници су проценили да се људски род почео развијати у источној Африци и југоисточној Азији пре 4-5 милиона година. Кроз дуг историјски период број становника и просторни размештај се мењао. Промене броја и распореда становника назива се демографски развитак, на њега утичу: рађање, умирање, пресељење, ратни сукоби, елементарне непогоде, привредна развијеност географске области. Пописи становништва најпрецизнији су извори података о броју и саставу становника и могу да се користе у разним научним анализама, поређењима и прогнозама.

uk a

•

pr om

Изворе података о становништву наше државе можеш да пронађеш на званичној страници Републичког завода за статистику: https://www.stat.gov.rs/ publikacije/.

Провери шта си научио/научила

1. 2. 3. 4.

Опиши географске одлике регија света у којима је почео да се развија људски род. Наведи факторе који утичу на број и распоред становника у свету? Наведи неколико извора података о становништву. Зашто је важно познавати основне карактеристике становништва?

Распоред становништва на Земљи КЉУЧНЕ РЕЧИ

Популација је група становника која насељава одређену географску област. Популациони раст је увећање броја становника неке области, а популациони пад представља смањење броја становника те области. Нагли пораст броја становника проузрокован високим природним прираштајем назива се демографска експлозија или демографска експанзија.

Ам

ер

ик

Азија 60,48 %

ик

а1 5,3 2%

Европа 10,14 %

а7

Аф р

uk a

на

Аустралија 0,54 % 5,69 %

ер

рика

Пронађи у атласу карту света и на њој: Антарктик, Гоби, Намиб, Анде, Хималаје и амазонске селвасе. Опиши географске одлике ових области. Да ли у њима постоје услови за живот људи? Који делови наше државе су највише насељени и зашто?

Се в

а Аме

Највеће повећање броја становника забележено је у азијским државама, Кини и Индији. У свакој од ових држава живи више од милијарду становника. Смањење броја становника или популациони пад, забележен је у развијеним државама западне Европе. Просторни размештај становника света није равномеран (шема бр. 4). У Азији живи највећи део светског становништва, а најмање становника живи у Аустралији.

Јужн

pr om

Број становника на Земљи стално се мења. На основу историјских извора процењује се да је почетком нове ере на Земљи живело око 160 милиона људи. Током првог миленијума нове ере број становника се удвостручио. На почетку 19. века број становника је премашио једну милијарду. А 2018. године на Земљи живи преко 7,7 милијарди људи. Процењује се да ће до 2025. године на нашој планети живети преко осам милијарди становника.

становништво на Земљи, екумена, анекумена, густина насељености

Већ знаш које области на нашој планети имају најповољније услове за живот људи. Пронађи на физичко-географској карти света области које се налазе око екватора. Опиши њихове основне физичко-географске одлике. Размисли да ли су ове области погодне за живот и рад људи.

Шема бр. 4 Становништво света (2015. година)

Анализирај шему бр. 4 Становништво света (2015. година). Пронађи континенте на којима живи мањи број становника.

Субекумена је прелазна зона између екумене и анекумене. У овој зони живи мали број становника, најчешће је то номадско становништво.

uk a

pr om

На копненом делу наше планете (екумени) становништво није равномерно распоређено. Густина насељености показује просечан број становника који живе на 1 km2 неке територије (ст/km2). Изражава се бројем становника по квадратном километру (ст/1 km²). Просечна густина насељености у свету је 41 ст/1 km² (карта бр. 3).

Карта бр. 3 Густина насељености становништва у свету 2018. година (ст/km2)

СТАНОВНИШТВО

Стално насељени део светског копна назива се екумена. Границе екумене зависе од границе хладноће, границе суше и висинске границе. Екумена обухвата око 60,4% светског копна. Ненасељени делови светског копна називају се анекумена и њој припадају: ледене и безводне пустиње, високе планине, екваторијалне шуме, мочварне области.

На размештај становништва и густину насељености утичу природни и друштвени фактори који су заступљени у некој области (географски положај, рељеф, клима, воде, живи свет, природна богатства, привреда, саобраћај, итд.). Анализирај карту бр. 3 и издвој најгушће насељене области света. Наведи факторе који утичу на велику густину насељености. Око половине светског становништва живи у северном умереном топлотном појасу, у областима које имају повољан географски положај, погодну климу и плодно земљиште. У свету се издвајају области и државе велике и мале густине насељености (табела бр.1). Велика густина насељености је у пространим низијама, долинама река и приморским областима. У областима велике густине насељености живи више од 300 ст/km². Велика густина насељености је и у индустријским областима Европе, Азије и Америке. У областима мале густине насељености живи мање од 10 ст/km². Ове области заузимају више од половине екумене и у њима живи око 15% светског становништва. Области мале густине насељености су хладни, субарктички предели, пустиње и полупустиње, високе планине и прашуме. 38

У свету се издвајају пренасељене области у којима живи више хиљада становника на 1 km². Пренасељене су области у источној, југоисточној, јужној Азији, западној Европи, у делти реке Нил у Африци. Пренасељене области су и велики индустријски центри са околином који се налазе у развијеним државама Европе, Северне Америке, источне и јужне Азије. Просечна густина насељености у Републици Србији износи 102 ст/km². Велику густину насељености имају градови Београд, Нови Сад и Ниш. Малу густину насељености имају поједине општине на југу и истоку Републике Србије.

Државе велике густине насељености

мале густине насељености

пренасељене

Индија

Монголија

Монако

Холандија

Либија

Сингапур

Белгија

Мауританија

Бангладеш

УК В. Британије и Северне Ирске

Намибија

Јужна Кореја

Израел

Гвајана

Малта

Либан

Аустралија

Јапан

Табела бр. 1 Примери држава света са различитом густином насељености 2018. године

• •

Становништво представља скуп људи који живе у једној географској области. Државе са највећим популационим растом су Кина и Индија. У развијеним државама Европе бележи се популациони пад. Стално насељени део светског копна назива се екумена, а ненасељени анекумена. Густина насељености показује просечан број становника који живе на 1 km² неке територије (ст/km²). Велика густина насељености је у низијама, долинама река, приморским и индустријским областима Европе, Азије и Америке. Мала густина насељености је у хладним, субарктичким пределима, пустињама и полупустињама, високим планинама и прашумама. Пренасељене области су у: источној, југоисточној, јужној Азији, западној Европи, делти реке Нил (Африка), индустријским центрима развијених држава света. У Републици Србији просечна густина насељености износи 102 ст/km2. Велику густину насељености имају велики градови, а малу општине на југу и истоку наше државе.

• •

uk a

pr om

Када број светског становништва порасте за једну милијарду Уједињене нације то посебно евидентирају. За „Дан пет милијарди“ проглашен је 11. јули 1987. године, „Дан шест милијарди“ је 12. октобар 1999. године и за „Дан седам милијарди“одређен је 31. октобар 2011. године. Највиша тачка коју насељавају људи налази се у Индији (Азија) на 5476 m надморске висине. Следе насеља Индијанаца на Андима (Перу) на 5200 m надморске висине. Горња граница насељености у Републици Србији је село Јасеново на 1 200 m н.в. У Републици Србији, велику густину насељености има београдска општина Врачар (18 487 ст/km²). Мала густина насељености је у општинама: Прешево (11,5 ст/km²), Медвеђа, Трговиште, Босилеград (13,9 ст/km²), Жагубица (16,4 ст/km²).

• • • •

Провери шта си научио/научила 1. 2. 3. 4.

Наведи који фактори утичу на географски размештај становништва. Шта утиче на ширење границе екумене? Опиши географске факторе који утичу на густину насељености становништва У атласу анализирај географску карту, Густина насељености становништва у Републици Србији и издвој области велике и мале густине насељености.

Природно кретање становништва

Шта је густина насељености? Које области у свету имају велику густину насељености и зашто?

природно кретање становништва, наталитет, морталитет, природни прираштај, депопулација

pr om

Број становника на Земљи се стално мења. Према проценама Организације уједињених нација од 1. септембра 2018. године до 1. септембра 2019. године број становника на Земљи се повећао за 83 милиона. Овај број представља разлика између броја живорођених и броја умрлих становника на нашој планети у посматраном периоду. На промену броја људи који живе у одређеном временском периоду на Земљи или некој територији (континенту, држави, општини, граду) утичу природно и механичко кретање људи. Природно кретање становништва обухвата наталитет, морталитет и природни прираштај. Природно кретање становништва је биолошка промена броја становника и настаје као резултат рађања и умирања људи. Наталитет представља број живорођених људи у једној години, а морталитет број умрлих људи у једној години. Разлика између наталитета и морталитета назива се природни прираштај.

uk a

Наталитет зависи од старосне структуре становништва, животног стандарда, друштвеног положаја жена, образовне структуре, религиозних схватања, економске развијености области. Сиромашнија друштва и државе имају већи наталитет од развијенијих и богатијих друштава.

СТАНОВНИШТВО

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Слика бр. 26 Наталитет

Стопа наталитета је број живорођених становника у једној години у односу на 1000 становника у некој географској области (слика бр. 26). Стопа морталитета је број умрлих становника у једној години у односу на 1000 становника у некој географској области. Разлика између стопе наталитета и стопе морталитета представља стопу природног прираштаја. Вредности природног кретања становништва изражавају се у промилима (‰). У свету се издвајају географске области које имају високу стопу природног прираштаја. Овој групи припадају неразвијене државе Африке, Азије и Средње Америке у којима влада сиромаштво и глад становништва.

pr om

Депопулација је смањење броја становника у некој држави или области које настаје због негативне стопе природног прираштаја. У народу се та појава назива „бела куга“. У областима са депопулацијом бројније је старо становништво од младог. Већина држава Европе има негативну стопу природног прираштаја.

Ниску стопу природног прираштаја имају високо развијене државе света (Аустралија, неке државе Европе и Северне Америке).

Слика бр. 27 Вишечлана породица

uk a

Популациону политику примењују поједине државе света и њихове владе. Популациона политика односи се на скуп мера које држава предузима у циљу повећања или смањења наталитета. Развијене државе, у којима је ниска стопа наталитета најчешће пружају материјалне олакшице или неку другу помоћ породицама са више деце. У државама у којима је веома висока стопа наталитета, примењује се закон о смањењу наталитета и не препоручује се рано склапање бракова.

У Републици Србији (без АП Косово и Метохија) стопа природног прираштаја у 2018. години позитивна је у само шест градова/општина. Највећа стопа природног прираштаја је забележена у Тутину (7,7‰), мало нижа је стопа у Новом Пазару, Прешеву и Бујановцу.Позитивна стопа природног прираштаја забележена је и у Новом Саду (0,8‰) и београдској општини Звездара (0,3‰).

Информиши се које државе у свету примењују популациону политику ради смањења броја становника, а које подстичу увећање броја становника. Да ли се у Републици Србији примењују мере популационе политике?

Стопе наталитета, морталитета и природног прираштаја користе се за научна истраживања и поређења. Резултати истраживања могу да се користе за планирање и развој различитих потреба друштва (развој и изградња насеља, путева, школа, здравствених установа, привредних објеката). 41

Стопа наталитета, морталитета и природног прираштаја израчунавају се по формули: н = Н ∙ 1000 П

м = М ∙ 1000 П

пп = (Н-М) ∙ 1000 П

СТАНОВНИШТВО

где је: н – стопа наталитета; м – стопа морталитета; пп – стопа природног прираштаја; Н – број рођених (наталитет); М – број умрлих (мотралитет); П – укупан број становника. Висока стопа природног прираштаја је већа од 20,0 ‰, а ниска стопа је мања од 10,0 ‰.

• • • • • •

uk a

•

Биолошка промена становништва или природно кретање обухвата наталитет, морталитета и природни прираштај становништва. Стопа наталитета је број живорођених у једној години на 1000 становника у некој области. Стопа морталитета је број умрлих у једној години на 1000 становника у некој географској области. Разлика између стопе наталитета и стопе морталитета представља стопу природног прираштаја. Високу стопу природног прираштаја имају неразвијене државе Африке, Азије и Средње Америке. Ниску стопу природног прираштаја имају високо развијене државе света. Негативан природни прираштај назива се депопулација или „бела куга“, становништво се не обнавља. Већи број европских држава и Република Србија имају негативну стопу природног прираштаја.

•

pr om

Према подацима Републичког завода за статистику, у Републици Србији (без АП Косово и Метохија) у 2018. години забележен је негативан природни прираштај. Број живорођених износио је 63 975, а број умрлих 101 655. То значи да се број становника смањио за 37 680. Стопа природног прираштаја у Републици Србији износи -5,4‰ (смањење за 0,1‰ у односу на вредност из 2017).

Провери шта си научио/научила 1. Израчунај стопе наталитета, морталитета и природног прираштаја неке државе у којој живи 190,5 милиона становника, наталитет је 5,8 милиона и морталитет 3,4 милиона становника у једној години. 2. Објасни да ли наведена држава има ниску или високу стопу природног прираштаја? 3. Објасни шта је депопулација и наведи географске области у којима је забележена. 4. У којим деловима Републике Србије је негативан природни прираштај и зашто? 42

Миграције становништва КЉУЧНЕ РЕЧИ

Многе породице се пресељавају у неке друге области. Да ли би се ти негде преселио/ла и зашто?

миграције, врсте миграција, узроци миграција, последице миграција

Размисли шта утиче на повећање или смањење броја ђака у твојој школи.

uk a

pr om

Исељавање људи са неке територије назива се емиграција, а досељавање имиграција. Сваки човек који мења место боравка је мигрант. Миграције могу да буду добровољне и принудне. Добровољне миграције најчешће су појединачно пресељавање становника унутар државе или у неку другу државу (ради школовања, запослења, веће зараде). Принудне миграције настају као последица природних непогода (земљотрес, поплаве, вулканске ерупције), ратова, тероризма, епидемија (слика бр. 28). Миграције могу да буду унутрашње (у оквиру државе) и спољашње (у друге државе). Према растојању, удаљености коју прелазе мигранти, миграције се деле на: локалне, међурегионалне, међудржавне и међуконтиненталне. Према дужини трајања миграције могу да буду: дневне, недељне, сезонске, привремене и сталне.

Размисли, распитај се и одговор напиши у своју свеску. У средствима информисања често се говори о мигрантима и проблемима са којима се они срећу на путу ка неком „бољем и сигурнијем животу“. Из којих се држава становништво исељава? Распитај се у својој породици да ли имаш рођаке у некој другој држави. Када и зашто су отишли из Србије?

Становништво се пресељавало у скоро свим етапама развоја друштва. Миграције представљају промену места сталног или привременог боравка људи.

Слика бр. 28 Мигранти из Азије

Интерно расељена лица су принудни мигранти унутар сопствене државе (неалбанско становништво које је расељено из Аутономне Покрајине Косово и Метохија). Избеглице (прогнана лица) принудни су мигранти из једне државе у другу (протерани Срби из Републике Хрватске и Федерације Босне и Херцеговине, избегло становништво из ратом захваћених региона Блиског Истока). „Одлив мозгова“ означава посебну категорију миграната, они су најчешће млади, високообразовани људи који се исељавају из слабије развијених у високо развијене државе света. 43

uk a

pr om

СТАНОВНИШТВО

Најчешћи типови миграција у савременом свету су: • дневне миграције – становништво које се креће у току дана, ван места боравка због обављања неког посла, школовања, лечења, итд.; • сезонске миграције – кретање становништа ван места боравка у току једног месеца, више месеци ради обављања сезонских послова, школовања и слично; • миграције село–град – становништво које се пресељава у град због школовања, запослења, бољих услова за живот и образовања. Овај тип миграција карактеристичан је за недовољно развијене државе; • миграције од градских према приградским областима, присутне су у развијеним државама Северне Америке и западне Европе, становници се селе из градова у приградска насеља (због нижих трошкова живота, пренасељености, загађења, саобраћајне гужве у граду); • међудржавне и међуконтиненталне миграције – становништво одлази у друге државе ради школовања, привременог или сталног запослења, спајања породице (карта бр. 4).

Карта бр. 4 Правци миграција у 20. веку

Номади су групе људи који немају стално место боравка, баве се сточарством, ловом или риболовим. Најбројнији су у полупустињама, степама и тундрама Азије и Африке. Печалбари су групе људи који се крећу из мање развијених у развијене крајеве ради сезонских занатских или пољопривредних радова. У држави или месту досељавања (имиграција) демографски развој има позитивне карактеристике. Број становника расте, а структура становништва се мења. Имиграционе средине добијају најчешће радно способно становништво које доноси нове идеје и културу. Уколико се миграције догађају на релацији село–град у оквиру једне државе, имигранти се често суочавају са стамбеним и социјалним проблемима. Државе или места емиграције (из којих се становништво исељава) остају са малим бројем радно способног становништва, старо становништво је бројније, мања насеља остају са малим бројем становника или су потпуно ненасељена. Више информација о миграцијама становништва можеш да сазнаш на сајту: https://www.stat.gov.rs/oblasti/stanovnistvo/migracije-stanovnistva/. 44

Миграцијама у овом веку обухваћен је велики број становника, посебно из арапских држава Азије, Африке, као и из Јужне и Средње Америке. Ради спречавања неконтролисаног прилива илегалних имиграната, неке државе Европе и Сједињене Америчке Државе дуж својих државних граница подижу заштитне ограде. Према проценама Министарства вера и дијаспоре, страних амбасада, Српске православне цркве, у државама света данас живи око четири милиона становника пореклом из Републике Србије. Око милион наших сународника живи у Сједињеним Америчким Државама.

• • • •

•

pr om

•

Миграције су механичко кретање становништва и представљају промену места сталног или привременог боравка. Сваки човек који мења место боравка је мигрант. На мигрантска кретања становништва утичу: школовање, запослење и већа зарада, спајање породице, сиромаштво, климатске промене, земљотреси, вулканске ерупције, поплаве, ратови, тероризам, епидемије. Миграције могу да буду добровољне и принудне; унутрашње и спољашње (међудржавне и међународне); дневне и сезонске; од сеоских према градским насељима; од градских према приградским областима. Државе и места где се досељава становништво називају се имиграционе области, а државе и места одакле се исељава становништво називају се емиграционе области. У имиграционим областима број становника расте и структуре становништва се мењају. У емиграционим областима смањује се број становника и радно способног становништва, старо становништво је бројније, насеља остају са малим бројем становника или су потпуно ненасељена. У државама света данас живи око четири милиона становника пореклом из Републике Србије.

uk a

•

Провери шта си научио/научила 1. 2. 3. 4.

Шта је миграција, емиграција и имиграција? Опиши узроке и последице миграција. Објасни како миграције утичу на демографски развој у Републици Србији и свету. Који је српски научник, географ проучавао становништво и миграције становништва на Балканском полуострву?

Структуре становништва КЉУЧНЕ РЕЧИ

СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА

биолошка (полна, старосна, расна)

pr om

Становништво света се разликује по полу, старости, боји коже, образовању, верском опредељењу, језику којим говори, занимању и другим карактеристикама. Због ових разлика становништво је подељено у две основне групе. Основна подела структуре становништва приказана је на шеми бр 5.

структура становништва, биолошка, друштвено-економска структура становништва

СТАНОВНИШТВО

Опиши по којим карактеристикама се разликују становници у твојој средини од становника Азије или Африке? Зашто се у нашим школама, поред матерњег језика, изучавају два страна језика?

Шема бр. 5 Основна подела структуре становништва

uk a

Биолошка структура обухвата групе становника који се разликују по: полу, старости и раси (слика бр. 29). Полна структура представља однос броја мушког и женског становништва. Она је у нашој држави, али и у свету прилично уравнотежена. На промене ове структуре највише утичу: различити животни услови, друштвени статус жена и мушкараца, мигрантска кретања у развијене државе и ратови.

друштвено-економска (образовна, етничка, економска)

У Републици Србији (без АП КиМ) у 2018. години жене су биле бројније од мушкараца. Жене су чиниле 51,3% а мушкарци 48,7% од укупног броја становника. Старосна структура представља учешће становништва одређених година живота у укупном броју становника. Најчешће се издвајају три старосне групе: младо становништво (до 19 година); зрело (20 до 64 година) и старо (преко 65 година).

Слика бр. 29 Становништво света се разликује по урођеним карактеристикама

Важан показатељ старости неке популације је просечан животни век. Најдужи просечан животни век становништва у свету имају европске државе и Јапан (Азија). Најдуже живе (преко 80 година) становници Исланда, Швајцарске, Шпаније, Шведске, Норвешке (Европа), Аустралије, Канаде (Северна Америка), Јапана (Азија). Највећи број младог становништва имају државе Африке, где је просечан животни век кратак (од 40 до 50 година). У овим областима становништво се суочава са великим проблемима као што су недостатак пијаће воде и хране, а честе су разне болести и епидемије. 46

Слика бр. 30 Полно-старосна пирамида, становништво Р. Србије 2018. године

pr om

Полна и старосна структура становништва заједно се представљају у виду графикона који се називају старосно-полне пирамиде (слика бр. 30). Овим графиконима приказује се однос мушког и женског становништва разврстаног по старосним групама. На вертикалној оси пирамиде приказују се старосне групе, а на хоризонталној процентуални однос или број мушког и женског становништва. При основи старосне пирамиде приказује се најмлађе, а на врху најстарије становништво. Широка основа пирамиде показује да у тој популацији преовлађује младо становништво. Уколико је основа пирамиде ужа, у популацији је смањен природни прираштај и мањи је број младог становништва. Издвајају се три типа полно-старосне пирамиде: прогресивни, стационирани и регресивни. Прогресивни тип пирамиде има широку основу и постепено се сужава ка врху. Овај тип пирамиде указује на висок удео младог становништва у укупној популацији и на мању просечну дужину живота. Овај тип пирамиде карактеристичан је за државе Африке, Азије и Латинске Америке. Стационирани тип пирамиде показије да број становника стагнира или се незнатно мења, а вредности природног прираштаја крећу се око нуле. Удео зрелог становништва је висок и животни век је дужи. Овакав тип пирамиде је карактеристичан за развијене државе Европе. Регресивни тип пирамиде указује да се природни прираштај становника смањује или је негативан (депопулација). Мали је удео младог становништва, а велики зрелог и старог становништва. Овакав тип пирамиде карактеристичан је за високо развијене државе Европе, Јапан, САД и Аустралију. У Републици Србији (без АП Косово и Метохија) према подацима Савезног завода за статистику у 2018. години у укупној популацији највећи удео је мушког становништва од 40– 44 године и жена 60–64 године. У истој години удео лица млађих од 15 година је 14,3%, а старих лица (65 и више година) износи 20,2%. Уочава се смањење учешћа радног становништва 65,5%. Просечна старост становништва је 43,2 године. На повећање броја старих људи утиче и продужење очекиваног трајања живота, које за укупно становништво у 2018. години у Србији износи до 75,6. година.

uk a

Анализирај слику бр. 30. У којој старосној и полној групи је најбројније становништво?

На полну и старосну структуру утичу природно и механичко (миграције) кретање становништва. Познавање полне и старосне структуре становништва значајно је за планирање развоја државе или области. Расна структура обухвата групе људи које се разликују по боји коже, облику очију и носа, типу и боји косе (слика бр. 31). На основу ових биолошких обележја разликују се основне расе људи: европеидна (бела), монголоид– на (жута) и негроидна (црна).

Слика бр. 31 Основне расе људи

Мелези су настали мешањем европеидне, монголоидне и негроидне расе. 47

Којој раси припадају становници наше државе? У нашој држави живи мањи број Кинеза. Којој раси они припадају и шта је проузроковало њихово досељавање?

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је Општу декларацију о правима човека: „Сваком припадају сва права и слободе проглашене у овој Декларацији без икаквих разлика у погледу расе, боје, пола, језика, вероисповести, политичког или другог мишљења, националног или друштвеног порекла, имовине, рођења или других околности“.

uk a

pr om

Друштвено-економској структури припадају групе становника који се разликује по: образовању, етничком саставу, вери, језику, занимању. Главно обележје образовне структуре је писменост становништва старијег од 15 година. Школска спрема је један од важних показатеља образовне структуре становништва. Школска спрема показује ниво образовања (завршена основна, средња школа или факултет) и значајна је за квалитет радне снаге (слике бр. 32 и 33).

СТАНОВНИШТВО

Европеидна или бела раса насељава Европу, Азију, Северну, Средњу и Јужну Америку, северну Африку и Аустралију. Монголоидна или жута раса насељава Азију, а и Средњу и Јужну Америку. Негроидна или црна раса насељава Африку јужно од Сахаре. Припадници ове расе насељавају и Северну и Средњу Америку. Мелези су најбројнији у Средњој и Јужној Америци.

Слика бр. 32 Школа у развијеним државама

Слика бр. 33 Школа у неразвијеним државама Африке

У високо развијеним државама света образовни ниво становништва је на високом нивоу. Основно и средње образовање имају скоро сви становници. Број људи са универзитетским образовањем је у сталном порасту. Низак ниво образовања имају становници неразвијених делова света. Највећи проценат неписменог становништва живи у Африци. У свету је неписмено око 21% становника, од чега је више неписмених жена него мушкараца. Ти и твоји другови похађате основну школу. Које нивое образовања треба да завршиш да би се бавио послом који желиш? Наведи неколико проблема са којима се срећу људи који су неписмени.

Етничка или национална структура представља припадност становништва етничким групама или народима. Народи су историјски формиране групе људи које имају заједничко порекло, језик, културу, обичаје, традицију. У Европи живе три велике групе народа: Словени, Германи и Романи. У свету живи око две хиљаде народа, међу најбројнијима су Кинези и Арапи.

ХРИШЋАНСТВО

православље

католичанство

протестантизам

Шема бр. 6 Подела хришћанске религије

У већини држава света живе припадници више етничких група (више народа). Такве државе се називају етнички хетерогене државе. Овој групи држава припада Република Србија, Руска Федерација, Индија, Танзанија и многе друге. Малобројне су државе у којима највећи број становника припада само једној етничкој групи. Те државе називамо етнички хомогене. Овој групи припадају Чешка, Албанија, Норвешка, Јапан.

pr om

Важно обележје једног народа је језик. У свету се говори око 5000 језика. Најзаступљенији језици су: кинески, арапски, хинду, енглески и шпански језик. Висока заступљеност енглеског и шпанског језика у свету је последица колонијалне владавине у 19. и 20. веку. У неким државама у употреби је два или више службених језика (Швајцарска, Белгија, Канада). Народи света разликују се и по верском опредељењу, односно религији коју исповедају. Најстарије и најраспрострањеније религије у свету су: хришћанство, ислам, хиндуизам, будизам и јудаизам.

uk a

Хришћанство је настало пре две хиљаде година у Палестини и засновано је на веровању у Исуса Христа. Овој религији припадају правослаци, католици и протестанти (шема бр. 6). Хришћани преовлађују у Европи, Северној и Јужној Америци и Аустралији (слике бр. 34 и 35).

Слика бр. 34 Православна црква – Храм Светог Саве

Слика бр. 35 Католичка црква

Ислам је настао у седмом веку на Арабијском полуострву (Азија). Присталице ислама су муслимани, верују у Алаха и његовог пророка Мухамеда (слика бр. 36). Исламски верници преовлађују у северној Африци, југозападној, јужној и југоисточној Азији.

Слика бр. 36 Џамија

СТАНОВНИШТВО

Хиндуизам је једна од најстаријих религија и настао је у јужној Азији 1000 година п. н. е. Присталице ове религије верују у више богова. Будизам је настао у Индији у шестом веку п. н. е. Оснивач религије је Буда. Будизам је заступљен у југоисточној и источној Азији (слике бр. 37 и 38).

Слика бр. 37 Будистички храм

pr om

Слика бр. 38 Буда – оснивач будистичке религије

uk a

Јудаизам је настао у другом миленијуму п. н. е. Исповедају га Јевреји у Израелу (Азија) и Јевреји који су насељени у другим деловима света (слика бр. 39 и 40). Атеиста је особа која не припада ни једној религијској групи.

Слика бр. 39 Јевреј на молитви поред Зида плача

Слика бр. 40 Синагога

Економска структура представља структуру становништва према активностима и занимањима којима се људи баве. Према овој структури становништво се дели на активно и неактивно. Економски активно становништво обавља неку делатност и остварује зараду. То су запослени људи, послодавци, пољопривредни произвођачи и лица која траже запослење. Групу економски неактивног становништва чине људи са личним примањима (пензионери, стипендисти, лица која примају социјалну помоћ), као и издржавано становништво (деца, домаћице, стари родитељи без прихода). Структура привреде и њена развијеност утичу на економску структуру становништва. У недовољно развијеним државама света велики број становника бави се пољопривредом. У високо развијеним државама света становништво је запослено у услужним делатностима и индустрији, а мање у пољопривреди. Према проценама у Србији је активно 30% становника. У већини држава света живе људи различитог порекла и верског опредељења, говоре различитим језиком, различитог су образовног нивоа, различите старости и друго. Заједнички живот са људима који се по нечему разликују од тебе и твоје породице доприносе разумевању, поштовању, прихватању различитости, развоју толеранције и солидарности. 50

• • • • • • • •

uk a

•

Структура становништва подразумева поделу становништва на основу одређених биолошких и друштвено-економских обележја. Биолошке структуре обухватају групе људи које се разликују по биолошким карактеристикама које су стекли рођењем. Овој групи припадају полна, старосна и расна (боја коже) структура становништва. Полна и старосна структура становништва графички се приказују полном-старосном пирамидом. Основне расе људи су европеидна, монголоидна и негроидна. Мешањем основних раса настали су мелези. Друштвено-економска структура обухвата састав становништва који се разликује по образовању, етничком саставу, вери, језику, занимању. Писменост становништва је главно обележје образовне структуре. Низак ниво образовања и велики проценат неписмених становника је у неразвијеним државама света. У свету живи око две хиљаде народа. Већину држава насељавају припадници више етничких група (више народа). У Европи су најбројнији народи Словени, Германи и Романи. Становништво света користи око 5000 језика. Најстарије религије су: хришћанство, ислам, будизам, јудаизам. У нашој земљи и у Европи преовлађује хришћанство. Економска структура је подела становништва према активностима и занимањима којима се људи баве. Према овој структури становништво може да буде у категорији економски активног и економски неактивног. Структура становништва се прати редовним пописима становника.

pr om

•

Провери шта си научио/научила

1. Наведи основну поделу структуре становништва. 2. Именуј и опиши највеће религије света. 3. Које су географске области света карактеристичне по највећем расном мешању становника? 4. Наведи које групе људи припадају економско неактивног становништва. 5. Који поступци највише доприносе подстицању толеранције и солидарности?

Савремени демографски процеси у Републици Србији, Европи и свету демографска експлозија, пренасељеност, имиграционе и емиграционе области, старење становништва, демографски развој На број и распоред становништва у Републици Србији велики утицај имају савремене миграције. Знатан број радно способних и образованих људи сели се у велике градове наше државе, или су се преселили у развијене државе Европе и света. Ова категорија становништва напушта своје место боравка због школовања, запослења, или из породичних разлога. У Републици Србији све већа пажња се поклања демографском развоју. Да би се повећао наталитет неке државе, њени органи предузимају разне активности и мере: побољшава се здравствена заштита мајки и деце, материјално се помаже породицама са више деце, дају се материјалне олакшице за смештај деце у предшколским установама, за комуналне и друге социјалне услуге.

uk a

pr om

Укупан број становника на Земљи нагло и непрестано расте. Ова појава је последица пораста природног прираштаја и назива се демографска експлозија. Пораст броја становника у државама света није равномеран. Демографска слика Европе и света знатно се променила крајем прошлог и у овом веку. Развој индустрије утицао је на развој и ширење великих градова и стварање области велике густине насељености. Овим областима припадају развијене државе Европе, источне Азије и Северне Америке. Мале државе и области појединих држава постају пренасељене. У Републици Србији број становника је у сталном опадању. Становништво није равномерно распоређено. Најгушће су насељени велики градови, Аутономна Покрајина Косово и Метохија и Јужно Поморавље. Аутономна Покрајина Војводина и највећи део централне Србије захваћени су депопулацијом. Становништво се не обнавља, гасе се многа домаћинства (слика бр. 41), присутан је процес старења становништва, земљиште остаје необрађено, школе остају без ђака. Према подацима Републичког завода за статистику у 2018. години позитиван природни прираштај имале су општине: Тутин, Нови Пазар, Прешево, Бујановац, Нови Сад и београдска општина Звездара. Позитиван природни прираштај забележен је у нашој јужној покрајини (АП КиМ).

КЉУЧНЕ РЕЧИ

СТАНОВНИШТВО

Који фактори утичу на број и распоред становништва на Земљи? Шта представља природно, а шта механичко кретање становништва? Које структуре становништва највише утичу на друштвено-економски развој неке области?

Слика бр. 41 Напуштено домаћинство

У којим деловима света је висок природни прираштај становништва? Са којим проблемима се срећу вишечлане породице у неразвијеним државама света?

Демографски развој је комплексан процес кога чине природно и механичко кретање становништва, као и промене у демографским структурама. Између кретања и структура становништва постоји међусобна повезаност, односно, кретања становништва утичу на структуре и обрнуто. Демографски развој неке државе или регије условљен је њеним друштвеним и економским степеном развоја.

pr om

У новим срединама, у које се становништво доселило (имигрантске области) долази до мешања старог и новог становништва, преплићу се, допуњују и уважавају социјалне, етничке и културне разлике. Развија се солидарност, толеранција и живот у мултиетничком, мултијезичком, мултикултурном друштву.

Слика бр. 42 Сиромашно становништво Африке

У недовољно развијеним државама света висок је природни прираштај. Становништво се среће са великим животним проблемима који утичу на емиграцију (исељавање) у развијене области или државе света. У новије време, развијене државе Европе и Северне Америке представљају имигрантске области. У ове државе се досељава радно способно, младо и често образовано становништво из недовољно развијених држава. Области и државе из којих се исељава становништво називају се емигрантске области. Највеће емигрантске области су југозападна Азија, Африка, Средња Америка и европске државе у развоју.

Слика бр. 43 Подела хуманитарне помоћи

uk a

На демографски развој у недовољно развијеним областима света, Уједињене нације, Црвени крст, Црвени полумесец и многе друге међународне организације, разним активностима помажу да се ублаже друштвени и социјални проблеми становника (слике бр. 42 и 43).

Крајем 20. века, када је дошло до распада Југославије, велики број српског становништва преселио се из бивших југословенских република (Хрватске и Босне и Херцеговине) на територију Републике Србије. У истом периоду, из наше јужне покрајине Косова и Метохије, неалбанско становништво се преселило у централну Србију. Ове миграције су присилне и обухватиле су велики број људи.

• • • • •

• Демографска експлозија представља нагли пораст броја становника који је изазван растом природног прираштаја. Становништво света није равномерно распоређено. Издвајају се густо насељене и пренасељене, емигрантске и имигрантске области. У недовољно развијеним областима света становници се срећу са великим животним проблемима. Међународне организације разним мерама и активностима утичу на побољшање животних услова становника. Развијени делови света постали су вишенационалне, вишејезичке, вишекултурне средине у којима се развија толеранција и разумевање становништва. У Републици Србији број становника је у сталном опадању. Становништво није равномерно распоређено, најгушће су насељени велики градови, АП Косово и Метохија и Јужно Поморавље. Аутономна Покрајина Војводина и највећи део централне Србије имају негативан природни прираштај. То су области са депопулацијом у којима је присутан процес старења становништва. 53

Провери шта си научио/научила СТАНОВНИШТВО

1. Опиши распоред становништва у Републици Србији. 2. Размисли и наведи мере којима држава утиче на демографски развој у нашој држави. 3. Користи географску карту света и издвој области у којима је велика густина насељености. 4. Наведи факторе који су утицали на пренасељеност појединих области у свету. 5. Које области у свету су емигрантске, а које имигрантске и зашто?

Научио/ла си основне појмове о становништву, сада ћеш моћи да:

uk a

pr om

• објасниш утицај природних одлика области на пораст броја и размештај становника на Земљи; • анализираш природно и механичко кретање становништва у Републици Србији, Европи и свету; • објасниш утицај географских фактора на демографски развој у Републици Србији, Европи и свету; • анализираш структуру становништва света и Републике Србије; • користиш основне изворе информација о становништву; • анализираш савремене демографске процесе у Републици Србији и свету; • предложиш мере које могу да утичу на демографски развој у твојој средини; • доприносиш развоју солидарних односа и толеранције између различитих социјалних етничких и културних група становника.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА 1. Друштвена географија изучава: Одговор упиши на црте: а) ______________________ б) _____________________ в) ____________________ . 2. Допуни реченицу: Промене броја и размештај становништва назива се ___________________________ . 3. Сваки појам из леве колоне повежи са одговарајућим описом у десној колони. Упиши одговарајући број на линији. ______ а) кретање становништва ______ б) биолошка структура становништва ______ в) друштвено-економска структура становништва

pr om

1. пол и боја коже 2. миграције 3. религија и вера 4. природни прираштај

4. Погледај слику и одговори на питања. Одговоре напиши на линије. ЖЕНЕ

uk a

МУШКАРЦИ

% 60

60 %

А) Које структуре становништва су приказане на слици? _________________________________и _______________________________________ Б) Које старосне групе људи су најбројније? Мушкарци: _____________________________ Жене: ____________________________ В) Колики је удео жена старосне доби 80-84 године приказан на пирамиди? Очитај и запиши одговор у процентима. Жене: ____________________________ Г) Колики је удео мушкараца старосне доби 80-84 године приказан на пирамиди? Очитај и запиши одговор у процентима. Мушкарци: _____________________________

5. Наведи најзаступљеније језике и религије у свету: а) језик: ________________, __________________, ________________, ______________ . СТАНОВНИШТВО

б) религија: _____________ , _________________, ________________, _______________ . 6. Израчунај густину насељености и одговори на питање. а) Географска област има површину од 41 848 km² и на тој површини живи 16 853 000 становника. Простор за рачунање: ____________________________________________________ б) У коју групу по густини насељености припада ова област?

___________________________________________________________________________ .

pr om

7. Наведене су четири реченице/тврдње. Ако је реченица/тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна заокружи слово Н. 1. Највећи пораст броја становника је у Кини и Индији. 2. Земље Африке имају ниску стопу природног прираштаја. 3. Депопулација је негативан природни прираштај. 4. Највећа густина насељености је у жарком топлотном појасу.

Т Н Т Н Т Н Т Н

uk a

8. Допуни реченицу:

Разлика између стопе наталитета и стопе морталитета назива се ____________________ _________________________ .

9. Емигрантске области у свету су: 1. Северна Америка

2. Југозападна Азија

3. Северна Африка

4. Западна Европа

5. Средња Америка

Заокружи бројеве испред тачних одговора. 10. Допуни реченицу. а) Имигрантске области или државе у свету су: ________________________ . 11. На који начин наша држава подстиче повећање броја становника – популациону политику? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 56

Насеља

uk a

pr om

l Настанак и географски положај насеља l Насеља: тип, величина, функције и рурални процеси l Урбанизација и унутрашња структура града

Настанак и географски положај насеља КЉУЧНЕ РЕЧИ

pr om

Насеља су места у којима људи стално или привремено живе. Првобитна насеља настала су у географским областима у којима је било основних средства за живот наших предака. Бавили су се ловом, риболовом и сакупљањем плодова. У потрази за храном мењали су своје место боравка. За становање су користили природна склоништа (слика бр. 44). Нешто касније градили су склоништа од материјала из своје околине (слике бр. 45 и 46). Ширење породице утицало је на формирање бројнијих објеката за становање. На подизање и развој првих насеља утицао је развој пољопривреде (гајење биљака и животиња).

насеље, настанак насеља, географски положај насеља

НАСЕЉА

Већ доста знаш о старим цивилизацијама света. На којим просторима су живели наши преци? Како су изгледала њихова насеља?

uk a

Слика бр. 44 Пећина

Пећине, сојенице, земунице, колибе су места за становање људи у давној прошлости. Археологија је наука која изучава трагове људских делатности (материјалне остатке) од давне прошлости до данас. Истраживањем, откривањем и интерпретирањем понашања, обичаја и начина живота људи који су живели у праисторијском добу баве се археолози и антрополози.

Слика бр. 45 Сојеница

Наши преци су оставили материјалне трагове који сведоче о њиховом начину живота. Међу најстарије материјалне трагове убрајају се цртежи који су откривени на зидовима пећина Ел Кастиљо и Алтамира у Шпанији (Европа). На северозападу Аустралије на стенама полуострва Буруп, пронађене су слике које је у давној прошлости насликао наш предак. 58

Слика бр. 46 Земуница

Најстарија места становања људи на просторима Србије су пећина код села Градац, недалеко од Крагујевца и пећина Рисовача код Аранђеловца.

pr om

Касније, у Старчеву код Панчева (Србија), развила се старчевачка култура. На основу археолошких истраживања утврђено је да су се људи бавили земљорадњом (гајење житарица) и сточарством. Живели су у земуницама и надземним кућама, користили дрво, блато и сламу као грађевински материјал и правили разне предмете од керамике (слика бр. 48).

Слика бр. 47 Симбол Лепенског вира – облутак риболиког бића

Најстарије праисторијске културе у Европи развиле су се у долини Дунава (Србија). Најпознатија је култура Лепенског вира у Ђердапској клисури, код Доњег Милановца. Основна занимања становника била су сакупљање плодова, лов и риболов. Археолошким ископавањима утврђено је да Лепенски вир представља најстарије насеље у Европи (слика бр. 47).

Слика бр. 48 Старчевачка култура – дунавски предмети од керамике

uk a

Старчевачку културу заменила је винчанска култура, која се развила недалеко од Београда на обали Дунава, на локалитету Винча. Људи су градили куће (слика бр. 49) поређане у редове са улицама између њих, бавили се земљорадњом, сточарством, ловом, риболовом, сакупљањем плодова, правили предмете од глине, трске, алате од камена и прерађивали су вуну. Посебну одлику винчанске културе представља винчанско писмо. На керамичким посудама пронађени су урезани знаци (слика бр. 50). Древне цивилизације настале су и развијале се и на просторима осталих континената. Најпознатије су цивилизације древних Асираца, Вавилонаца, Персијанаца, Индијаца и Кинеза у Азији, Египћана у Африци, Инка, Маја и Астека у Јужној и Средњој Америци.

Слика бр. 49 Реконструкција винчанске куће

Најстарији градови у Азији настали су у долинама река: Еуфрат, Тигар, Инд и Хоангхо. У Египту (Африка) градови су се развили у долини реке Нил. Слика бр. 50 Винчанска култура – винчанско писмо

pr om

УНЕСКO је организација Уједињених нација за образовање, науку и културу, са седиштем у Паризу. Ова организација има195 држава чланица и десет придружених чланова. Република Србија је чланица ове организације. Посети сајт: https://whc.unesco.org.

Слика бр. 51 Јерихон

Археолошки локалитети имају велики историјски и културни значај. УНЕСКО и држава у којој се налазе археолошки локалитети посебну пажњу посвећују њиховој заштити и очувању.

uk a

Опиши где се налази насеље у коме живиш и по чему се твоје насеље разликује од неког другог, већег или мањег насеља у Републици Србији.

Најбројнија насеља налазе се у долинама великих река, низијама и котлинама Европе и Азије (слике бр. 53 и 54). Насеља са малим бројем становника развила су се у хладном климатском појасу, на високим планинама, у оазама и на ободима тропских шума. У веома хладним областима Азије и Северне Америке, удаљена свега 3° до 8° од Северног пола, постоје малобројна насеља у којима живи неколико стотина становника који се баве ловом и риболовом (слика бр. 55). На јужној Земљиној полулопти најјужнија насеља су у Јужној Америци (Чиле и Аргентина). На високим планинама у Јужној Америци, Азији и Африци насеља се налазе и на надморској висини до 5000 m. Малобројни становници баве се сточарством и земљорадњом. У оазама, полупустињама и пустињама, налазе се насеља где се становништво бави пољопривредом (слика бр. 56).

Слика бр. 52 Алеп

Слика бр. 53 Насеље у долини реке

НАСЕЉА

У југозападној Азији на реци Јордан (Израел) откривен је Јерихон, један од најстаријих градова на свету (слика бр. 51). Међу најстарије градове убрајају се и Дамаск и Алеп у Сирији (слика 52). Из античког периода познати су археолошки локалитети из времена старе Грчке и старог Рима. У свету постоје многобројни археолошки локалитети који су људским немаром урушени и запостављени.

Слика бр. 54 Насеље у котлини

Слика бр. 55 Стално насеље на Гренланду

Оазе су густо насељене области у пустињама, настале су поред воде. Богате су вегетацијом зато се становници баве пољопривредом. Слика бр. 56 Насеље у оази

• • • • • • •

uk a

•

Најстарија насеља развила су се поред река, на ободима шумских и равничарских предела, на раскрсницама путева. На локацију и развој насеља највише утичу природно-географски и друштвеногеографски фактори средине. За становање наши преци су користили пећине, земунице, сојенице и колибе. На простору Републике Србије најстарија места становања су пећина у селу Градац код Крагујевца и пећина Рисовача код Аранђеловца. У долини Дунава у Србији развиле су најстарије европске праисторијске културе: култура Лепенског вира, Старчевачка и Винчанска култура. Најстарији градови света настали су у Азији, то су Јерихон, Дамаск и Алеп. Најпознатије цивилизације у свету су: цивилизација древних Асираца, Вавилонаца, Персијанаца, Индијаца и Кинеза у Азији, Египћана у Африци, Инка, Маја и Астека у Јужној и Средњој Америци. Најбројнија и најмногољуднија насеља савременог доба налазе се у: долинама великих река, поред обала мора и океана, низијама и котлинама Европе и Азије. Насеља у којима живи мали број становника налазе се у хладним, поларним областима, на високим планинама, оазама и на ободима тропских шума.

•

pr om

На америчком тлу, у давној прошлости, развиле су се цивилизације познате по својим градовима, архитектури, уметности, религији, математици. Цивилизације Олмека, Маја и Астека настале су у Средњој Америци. Највећи број потомака Маја живи на полуострву Јукатан (Средња Америка). Инке су живеле у Јужној Америци на високим Андима. Државе и културу старих народа Америке уништили су шпански освајачи током 16. века. Најсеверније насеље је Ојмјакон (Азија), у Сибиру на 87° N. У овом селу живи око 500 становника који се баве сточарством (гајењем ирваса и дивљих коња) и риболовом. Температура се зими спушта до минус 70°C. Најјужније насеље је Пуерто Торо (Јужна Америка), у држави Чиле на 55º S. Насеља на великој надморској висини налазе се у Јужној Америци, на Андима, у државама Перу и Боливијa. Рударски град Ла Ринконада (Перу) налази се на 5085 m н.в.

Провери шта си научио/научила 1. Шта су насеља и који су географски фактори утицали на њихово формирање? 2. Наведи и опиши најстарије европске културе које су се развиле у долини реке Дунав. 3. Користи карте у историјском атласу и опиши древне цивилизације које су настале и развијале се у Азији и Африци. 4. Зашто је важно заштитити и чувати археолошке локалитете? 5. Користи географску карту света и пронађи области у којима се налазе најбројнија насеља света. 61

Насеља: тип, величина, функције и рурални процеси Познато ти је шта су насеља и како се деле. По чему се разликује град од села?

рурална област, село, град, мешовита насеља, деаграризација, величина насеља, функција насеља, привремена насеља

Села и градови разликују се по положају и величини територије, по броју и структури становништва. Послови којима се већина људи у насељу бави одређује функцију насеља.

СЕЛО СТАЛНА

НАСЕЉА

pr om

ПРИВРЕМЕНА

Погледај шему бр. 7 и подсети се шта знаш о насељима из претходних разреда.

ГРАД МЕШОВИТО НАСЕЉЕ НОМАДСКА И ПОЛУНОМАДСКА

Шема бр. 7 Основна подела насеља

uk a

На Земљи се издвајају области (територије) у којима је развијена пољопривреда и са њом повезане делатности (нпр. сеоски туризам, прерада воћа и поврћа, млека и меса). Такве територије називамо руралне области. Села (рурална насеља) су насеља у руралним областима. Ова насеља се разликују у државама света. У неразвијеним, и државама у развоју, села су насеља у којима живи мањи број људи који се углавном баве пољопривредом. Према положају, села могу бити планинска и равничарска (слике бр. 57 и 58). У планинским областима, села се формирају обично у речним долинама, котлинама и на планинским падинама. У овим областима насеља су збијеног типа, тј. куће су једна до друге са малим окућницама, где се становништво бави земљорадњом и сточарством. Села на великим надморским висинама су разбијеног типа, тј. куће могу да буду удаљене једна од друге и по више стотина метара. Становништво у овим селима углавном се бави сточарством. Села у равницама најчешће се формирају уз водене површине, дуж саобраћајница и на раскрсницама путева. Куће су једна уз другу са окућницом где се најчешће гаји воће, поврће, крупна и ситна стока.

НАСЕЉА

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Слика бр. 57 Планинско село

Слика бр. 58 Равничарско село

Велике пољопривредне површине, на којима се гаје житарице, индустријско и крмно биље (за исхрану животиња), удаљене су од кућа. У већим равничарским селима постоје објекти и установе у којима становници задовољавају своје потребе (школа, дом здравља, апотека, ветеринарска станица, дом културе, пошта, продавнице).

Европска унија (ЕУ) економска је заједница 28 европских држава са седиштем у Бриселу. УК Велике Британије и Северне Ирске је у процесу изласка из ЕУ.

pr om

У руралним областима Европе живи скоро половина становника Европске уније. Ове области производе највећи део прехрамбених производа намењених становништву Европе. Рурална политика Европске уније усмерена је на развој руралних области, побољшање квалитета живота људи на селу, одговорно управљање природним ресурсима (плодно земљиште, вода, шума) и заштиту животне средине.

Слика бр. 59 Фарма/ранч

У руралним областима развијених држава мали број становника се бави пољопривредом. Најчешће живе и раде на великим пољопривредним поседима који се називају фарма (Европа и Азија). У Аустралији, Северној и Јужној Америци оваква врста поседа назива се ранч (слика бр. 59). Становништво у руралним насељима развијених држава више се бави непољопривредним делатностима у свом месту или оближњем граду.

uk a

Села се разликују по површини своје територије без обзира на положај где се налазе. Географски положај села утиче на број становника. Тако на пример, у нашој држави, у Војводини и Мачви у појединим селима живи преко 5000 становника који се баве углавном пољопривредом. Највећу површину, као и број становника, имају села у низијама Азије (Кина, Индија), Средњој и Јужној Европи. Планинска села могу да имају велику површину, али најчешће немају велики број становника.

Слика бр. 60 Напуштено село

Становништво неразвијених држава и држава у развоју, које се бави пољопривредом, због лошијих услова живота све више напушта села и пољопривреду (сл. 60). Они се селе у градове где се запошљавају, школују и задовољавају остале животне потребе. Овај процес се назива деаграризација. У селима се због тога смањује број становника и остаје старо становништво (сл. бр. 61). Младо становништво је напустило село и природни прираштај је негативан. У нашој држави све су присутнији процеси деаграризације и депопулације. Држава Србија разним активностима покушава да подстакне развој руралних подручја.

Слика бр. 61 Село у Србији – пример старења становништва

У којим деловима света су се развили најстарији градови? Шта је утицало на њихов географски положај и размештај?

Према броју становника градови се деле мале (до 20 000 становника), средње (20 000−100 000 становника) и велике (100 000 до милион становника).

pr om

на:

Град је насељено место у коме се становништво не бави пољопривредом. Разликују се од села по површини територије коју заузима, броју становника, густини насељености, изгледу кућа и улица. На величину града утиче број становника. Око три четвртине градова света налази се у Европи, Азији и Северној Америци.

Градови који имају преко милион становника називају се милионски градови (слика бр. 62). Један од највећих градова у свету је Токио (Јапан), а у нашој држави једини милионски и највећи град је Београд.

Слика бр. 62 Милионски град Токио (Јапан)

uk a

У свету постоје градови са малим бројем становника. У Србији, са неколико стотина становника су градови Куршумлијска бања, Дивчибаре, Црна Трава (слика бр. 63). На физичко-географској карти Републике Србије пронађи средње и велике градове.

НАСЕЉА

Град и његова околина тесно су повезани. Под утицајем града у руралним насељима настају промене у изгледу, величини, делатностима људи и начину искоришћавања пољопривредних површина. Становници се запошљавају у граду, али не напуштају пољопривреду и своје насеље. Пољопривредне активности прилагођене су близини града и потребама градског становништва. Овај тип насеља назива се мешовито насеље.

Према делатностима којима се бави највећи број активног становништва, градови се деле на: индустријске, рударске, лучке, туристичке, административне, и друге (слика бр. 64). У градовима су развијене и друге делатности које задовољавају различите потребе становника града и окружења. Број градова, површина територије и број становника непрестано расте у свим деловима света. На пораст градског становништва посебно утичу миграције. Последица тога је промена (структуре становништва (полна, старосна, образовна).

Слика бр. 63 Мали град Црна Трава (Србија)

Слика бр. 64 Лучки град Ротердам

У ненасељеним областима и областима са малом густином насељености формирају се насеља у којима становништво привремно живи (слика бр. 65). Називају се привремена насеља и најчешћа су номадска насеља, истраживачке и метеоролошке станице, војне базе, итд.

Слика бр. 65 Привремено насеље номада

pr om

У нашој држави сеоски туризам све више се развија. Села Прилике, Кушићи, Сирогојно и још много других села позната су богатој туристичкој понуди и ван граница наше земље. У околини рударских копова у Србији налазе се рударска села. Најпознатија села у колубарском рударском басену у општини Лазаревац јесу Велики Црљени, Вреоци, Рудовци, Барошевац. Велики градови у Србији су Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Приштина. Највеће привремено насеље је међународни истраживачки центар на Антарктику, у коме борави око 1200 научника и њихових сарадника за време топлијих летњих месеци. Катуни и бачије су привремена сточарска насеља у планинским областима наше државе. Салаши су привремена пољопривредна насеља у Војводини која у новије време добијају туристичка обележја. Пимнице су привремена насеља у којима се складишти грожђе и производи вино, налазе се у виноградарским областима у источној Србији. •

• • •

uk a

•

У насељеним местима људи живе стално или привремено. Стална насеља су села, мешовита насеља и градови. • У привременим насељима становници привремено бораве ради обављања неке привремене активности. Територија у којој је највише развијена пољопривредна делатност назива се рурална област. У руралним областима Европе живи скоро половина становника Европске уније. Највећи део прехрамбених производа намењених становништву Европе производи се у руралним областима. Села се разликују по месту где се налазе, броју становника, активностима људи, структури становништва. Према положају где се налазе села могу бити планинска и равничарска. Процес деаграризације односи се на напуштање пољопривреде и села и пресељавање становника у градове. Мешовита насеља развијена су у близини градова. Град је насеље у коме се становници не баве пољопривредом. Према броју становника градови се деле на: мале, средње, велике и вишемилионске. На основу делатности којом се бави највећи број становништва, градови се деле на: индустријске, рударске, лучке, туристичке, административне, и друге.

Провери шта си научио/научила 1. 2. 3. 4. 5.

Дефиниши појам рурална насеља и наведи факторе који утичу на њихову различитост. Зашто се наша највећа села налазе у северном делу Републике Србије? Објасни појмове деаграризација и депопулација. У којим географским областима света је највећа концентрација милионских градова и зашто? У којим деловима Р. Србије су развијена привремена насеља? 65

Урбанизација и унутрашња структура града КЉУЧНЕ РЕЧИ

pr om

Нагло повећање броја градова и њихово просторно ширење, као и пораст броја становника у њима, назива се урбанизација. На повећање броја становника у градовима утичу природни прираштај и миграције становништва. Историјски период када се развијају цивилизације и настају први градови, у којима расте број непољопривредног становништва, може се сматрати почетком урбанизације. Значајан пораст броја градова и градског становништва настаје у 19. и 20. веку, у привредно развијеним државама Европе, Северне Америке и у Јапану. Урбанизација је интезивнија у недовољно развијеним државама јер већину становника чини сеоско становништво. Најчешћи фактори који мотивишу људе на пресељавање у градове су: повољнији услови за живот, већа могућност запошљавања и образовања, бољи посао. Процес урбанизације директно је повезан са деаграризацијом. Територијални размештај великог броја становника на релативно малом простору утиче на промену изгледа града. Изглед старог градског језгра (слика бр. 66) најчешће је сачуван, у њему се налазе различите установе (историјске, културне, верске, образовне, здравствене). На периферији града подижу се градска стамбена насеља (слика бр. 67), спортско-рекреативни центри, велики трговачки објекти и индустријске зоне.

урбанизација, градско језгро, приградска насеља, агломерација, конурбација, мегалополис, сиротињске четврти

НАСЕЉА

Којим пословима се баве људи у граду? Због чега се сеоско становништво пресељава у градове? Шта утиче на ширење градова, на пораст броја становника у градовима?

uk a

Слика бр. 66 Градско језгро – Париз

У непосредној близини града развијају се приградска насеља (слика бр. 68). Под утицајем града у овим насељима повећава се број становника који се не баве пољопривредом. Структура становништва и изглед приградских насеља се мења. 66

Слика бр. 67 Стамбено насеље на периферији града Београда

Слика бр. 68 Приградско насеље – Батајница код Београда

Област која настаје спајањем великих градова са околним насељима и мањим градовима назива се агломерација (слика бр. 69). Познате агломерације у свету су: Њу Делхи (Индија), Њујорк (Сједињене Америчке Државе), Шангај (Кина).

Бостон

Агломерација Град Мегалополис

pr om

Спајањем више суседних агломерација или конурбација на великим пространствима настају области које се називају мегалополиси. Највећи мегалополиси налазе се у развијеним државама света (слика бр. 70).

Слика бр. 69 Агломерација – Њујорк

Када се више агломерација или градова са сличним функцијама спаја дуж важних саобраћајница (ауто-пут, пруга, пловни канал) настаје нова област која се назива конурбација. Најпознатија конурбација у Европи је Рурска област у долини реке Рајне (Немачка), настала спајањем више градова.

Ворчестер

Спрингфилд

uk a

У појединим неразвијеним државама и државама у развоју, досељавање сеоског становништва у градове најчешће није плански организовано због чега настају сиротињске четврти или сламови (слика бр. 71). У њима постоје бројни проблеми: повећана незапосленост, недостатак стамбеног простора, сиромаштво, итд.

Сиротињске четврти у Африци називају се бидонвили, у Азији сампани, у Јужној Америци су фавеле. Највеће фавеле су у Бразилу око Рио де Жанеира. У њима живи више десетина хиљада сиромашних становника.

Њу Јорк

Трентон

Филаделфија

Вилмингтон

Балтимор Вашингтон

Слика бр. 70 Мегалополис БОСВАШ

Слика бр. 71 Највећа сиротињска четврт у Бразилу

Слика бр. 72 Народно позориште у Београду

pr om

Град и његова околина повезани су свакодневним кретањем људи, робе и услуга. Град опслужује околину различитим функцијама: административна, здравствена, образовна, културна, итд. (слика бр. 72). Истовремено околина граду пружа радну снагу, пољопривредне производе (слика бр. 73) и друге услуге.

Слика бр. 73 Пијаца у граду

uk a

О великим градовима света информиши се на сајту: https://www. turizmopedija.com/najveci-gradna-svetu-po-broju-stanovnika-i-popovrsini/.

Највећи мегалополиси у свету: • БОСВАШ (Бостон–Вашингтон) – САД, • САН-САН (Сан Франциско–Сан Дијего) – САД, • ТОКАИДО (Токио–Јокохама–Осака) – Јапан, • ЧИПИТС (Чикаго–Питсбург) – САД.

НАСЕЉА

На развој и ширење градова утицали су бројни природно-географски и друштвено-географски фактори. Урбанизација се одражава на промене у изгледу града, распоред стамбених, индустријских, саобраћајних, услужних и других објеката. Од градског центра (језгра) град се шире ка околним деловима, тј. периферији. Највећи део стамбених објеката је ван градског језгра, док у центру града остају пословни, туристички и административни објекти. Индустријски објекти се измештају на градску периферију.

• • • • • • •

У свету расте број градова. Они се развијају, просторно заузимају већу површину, број становника се повећава. Овај процес се назива урбанизација. Спајањем великих градова са околним насељима и мањим гадовима настаје агломерација. Агломерације у свету су: Њу Делхи, Њујорк, Шангај. Приградска насеља развијају се у непосредној близини агломерација. Спајањем више агломерација или градова који имају сличну функцију и налазе се поред важних саобраћајница настаје конурбација. У долини реке Рајне налази се европска конурбација. Мегалополиси су области које настају спајањем више суседних агломерација или конурбација на великим пространствима. Насеља каја настају у близини великих светских градова где живе становници који су се доселили из сиромашних области и села називају се сиротињске четврти или сламови. Град и његова околина тесно су повезани, одвија се размена добара, услуга и кретање људи.

Провери шта си научио/научила 1. 2. 3. 4.

pr om

uk a

• • •

Научио/ла си основне појмове који се односе на насеља, сада ћеш моћи да: објасниш појам насеља и опишеш настанак првих насеља; анализираш географски положај и размештај насеља; објасниш процесе у развоју насеља и да наведеш примере у Републици Србији, Европи и свету; објасниш типове насеља и њихову поделу; објасниш процесе урбанизације и деаграризације и њихову везу; анализираш урбане и руралне процесе и њихову везу са природним и механичким кретањима становништва, структурама становништва и глобалним појавама и процесима.

• • •

Направи са својим друговима зидне новине на тему: Познати градови света. Зашто се развијају сиротињске области око великих градова? Како изгледа градско језгро и које су установе у центру града? Да ли приградска насеља мењају свој изглед и како су спојена са градом?

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА 1. Археолошко налазиште Лепенски вир налази се у близини: НАСЕЉА

а) Сремске Митровице, б) Доњег Милановца, в) Бачкe Тополe, г) Горњег Милановца. Заокружи слово испред тачног одговора.

pr om

2. Наведене су реченице/тврдње. Ако је реченица/тврдња тачна заокружи слово Т, а ако није тачна заокружи слово Н. 1. Градац и Рисовача су пећине у Србији где су живели праисторијски људи. 2. Зидове пећина Алтамира и Ел Кастиљо осликали су праисторијски људи. 3. У долини реке Мораве развила се праисторијска Старчевачка култура. 4. Најстарији праисторијски градови у свету су Јерихон, Дамаск и Алеп. 5. Цивилизација Маја и Инка развила се у Јужној и Средњој Америци.

Н Н Н Н Н

uk a

3. Погледај слике број 1, 2 и 3.

Т Т Т Т Т

Одговори на питања.

Којим делатностима се бави највећи број становника у градовима који су приказани на сликама? Одговоре упиши на линије.

Слика 1 – Соко бања

Слика 2 – град Кос

Слика 3 – Хамбург

__________________________

___________________________

4. Сваки појам из леве колоне повежи са одговарајућим описом у десној колони. Упиши одговарајуће број на линије. 1. Насеље које се развија у непосредној близини града. 2. Насеље са привременим делатностима људи. 3. Насеље са пољопривредним делатностима људи. 4. Насеље са непољопривредним делатностима људи.

___ а) село ___ б) град ___ в) приградско насеље

5. Најстарији градови света Јерихон, Дамаск и Алеп, развили су се у: 1. Јужној Европи 2. Јужној Америци 3. Југозападној Азији 4. Северној Африци

Заокружи слово испред тачног одговора.

pr om

6. Ако је реченица/тврдња тачна заокружи слово Т, а ако је нетачна заокружи слово Н. 1. На формирање и развој насеља утичу хемијски и биолошки фактори. 2. Процес деаграризације односи се на напуштање пољопривреде и села. 3. Привремена насеља су катуни, салаши, пимнице и бачије. 4. Повећање броја градова и градског становништва назива се депопулација.

uk a

7. Допуни реченицу:

Т Н Т Н Т Н Т Н

Спајањем више градова са околним насељима у једну целину настају ______________________, а спајањем више конурбација настају _____________________.

8. Повежи град и село. Производе из леве колоне повежи са типом насеља у коме се они производе. Упиши одговарајући број на линије. 1. Трактор и аутомобил 2. Цвеће и воће 3. Грожђе и вино 4. Одећа и обућа 5. Месо и млеко 6. Кућни апарати

__________ а) село __________ б) град

9. Одговори на питање, одговор напиши на линији. У којим областима наше државе су присутне појаве деаграризација и депопулација? _______________________________________________________________________ . 71

uk a

Ed o

pr om

НАСЕЉА

Привреда l Привреда, делатности и сектори l Пољопривреда и географски простор l Индустрија и географски простор

pr om

l Делатности квартарног сектора

l Делатности терцијарног сектора

uk a

l Развијени и неразвијени региони и државе у свету l Концепт одрживог развоја

Привреда, делатности и сектори КЉУЧНЕ РЕЧИ

У првобитној заједници, да би задовољио своје животне потребе, човек је користио елементе из своје средине. Средина која није измењена људском активношћу назива се природна средина.

Природни ресурси су: Сунчева енергија, ветар, вода, земљиште, стене, руде, угаљ, нафта, природни гас, флора и фауна.

pr om

Својим активностима, људи су природну средину мењали и прилагођавали својим потребама. Измењена природна средина назива се географска средина.

природна средина, географска средина, привреда, привредне делатности, привредни сектори

ПРИВРЕДА

На који начин човек загађује географску средину? Које активности можеш да предузмеш да би ублажио загађивање локалне средине?

Активности наших предака у давној прошлости могу се сматрати зачецима развоја привреде и њених делатности.

uk a

Привреда обухвата производњу, размену и потрошњу добара и услуга ради задовољавања човекових потреба.

Шта су необновљиви, а шта обновљиви природни ресурси? Како се може заштитити животна средина од загађивања?

На привредни развој једне државе утичу бројни фактори. Најзначајнији су: становништво као радна снага, природни ресурси као сировине за производњу, средства за рад и технолошки напредак. Разликују се необновљиви и обновљиви природни ресурси.

Људи се баве разним занимањима која припадају одређеним делатностима и секторима. Привреду чине четири сектора: примарни, секундарни, терцијарни и квартарни сектор (шема бр. 8). Привреда се дели на производне и непроизводне делатности. Производне делатности обухватају оне секторе привреде који нешто производе. Непроизводне делатности пружају услуге. Примарни сектор обухвата производњу добара која служе за исхрану људи и животиња, и као сировине за индустрију. Примарне делатности су: пољопривреда, шумарство, лов и риболов (слика бр. 74). 74

ПРИВРЕДА

ДЕЛАТНОСТИ

ПРОИЗВОДНЕ

Примарни сектор

Секундарни сектор

НЕПРОИЗВОДНЕ

Терцијарни сектор

Квартарни сектор

Шема бр. 8 Подела привреде

Слика бр. 74 Примарни сектор – воћарство

Секундарни сектор обухвата експлоатацију, производњу и прераду сировина у готове производе. Секундарне делатности су: рударство и енергетика, индустрија, грађевинарство и производно занатство (слика бр. 75).

Квартарни сектор обухвата непроизводне делатности. То су: просвета, наука, култура, здравство, државна управа, војска и полиција (слика бр. 77).

•

• •

pr om

Слика бр. 76 Терцијарни сектор – туризам и угоститељаство

uk a

•

Природна средина је простор који није измењен активностима људи. Људи су мењали природну средину и прилагођавали је својим потребама. Измењену природну средину називамо географска средина. Привреда обухвата скуп свих делатности које се баве производњом, разменом и потрошњом добара и услуга ради задовољавања човекових потреба. На привредни развој утичу становништво као радна снага, необновљиви и обновљиви природни ресурси, средства за рад и технолошки напредак. Привреду чине четири сектора: примарни, секундарни, терцијарни и квартарни сектор. Привреда се дели и на производне и непроизводне делатности.

Слика бр. 75 Секундарни сектор – хидроелектрана

Терцијарни сектор обухвата непроизводне, услужне делатности: услужно занатство, саобраћај, трговина и банкарство, туризам и угоститељство (слика бр. 76).

Слика бр. 77 Квартарни сектор – зграда Ректората у Београду

Провери шта си научио/научила 1. 2. 3. 4.

Наведи и опиши основне разлике између природне и географске средине. Шта је привреда? Именуј привредне секторе. Наведи производне и непроизводне делатности.

Пољопривреда и географски простор КЉУЧНЕ РЕЧИ

ПОЉОПРИВРЕДА

земљорадња

сточарство

лов и риболов

Шема бр. 9 Основне гране пољопривреде

pr om

Пољопривреда је производна делатност која припада примарном сектору привреде. Сврстава се у најстарије и најважније привредне делатности којом се бави велики број људи на нашој планети. Пољопривреда обухвата производњу и искоришћавање биљака и животиња за исхрану људи и стоке, као и за производњу сировина за индустрију (шема бр. 9).

пољопривреда, фактори развоја, утицај на географски развој

ПРИВРЕДА

У нашим продавницама можеш да купиш разне прехрамбене производе. На амбалажи пише где су произведени (њихово порекло). У којим деловима света расте ананас, банана и авокадо? На који начин је допремљено до наших продавница?

На размештај и развој пољопривредне производње утичу природно и друштвено географски фактори.

uk a

Земљорадња и интензивно сточарство развијени су у низијама, долинама и планинским областима у којима је заступљена тропска, суптропска и умерена клима. Облик рељефа и надморска висина, тип земљишта, климатски услови и воде утичу на гајење одређених пољопривредних култура у некој области. Највише се гаје житарице, индустријско биље (сунцокрет, шећерна репа, шећерна трска, памук, јута) и крмно биље (биљке које се користе за исхрану животиња: сточна репа, бундева, детелина, грахорица и др.), воће, поврће, винова лоза и маслина. Граница пољопривредне производње поклапа се са границом насељености по географској ширини и надморској висини.

Примарном сектору привреде припада и шумарство које обухвата неговање, подизање и искоришћавање шума. Шумске површине су важан фактор животне средине и значајан привредни потенцијал.

У неразвијеним државама обрада пољопривредног земљишта и гајење стоке обављају се на примитиван начин, агротехничке мере се не примењују, приноси су мали, често не задовољавају потребе становништва. Овај вид пољопривреде назива се екстензивна или натурална пољопривреда (слика бр. 78). Пољопривредна имања су мала, поседи су уситњени, гаје се разноврсне културе и домаће животиње потребне за обраду земље, превоз робе и људи и исхрану становника.

На планинским и степским пашњацима развијено је екстензивно сточарство, гаје се говеда и овце. У областима поред великих река, језера, мора, океана развијен је риболов. Велико пространство под шумама, од екваторијалних до субполарних области, у планинским пределима, пружа изванредне могућности за експлоатацију дрвета и лов. Слика бр. 78 Натурална пољопривреда

Агротехничке мере су: мелиорација (наводњавање, одводњавање); механизација (примена машина и технологије); хемизација (вештачка ђубрива, хербициди, пестициди); селекција, укрштање и стварање високородних и отпорнијих сорти биљака и животиња. Специјализована пољопривредна производња односи се на гајење једне културе на великим површинама (пшеница, памук, дуван и друго) или гајење једне расе животиња на великим сточарским фармама.

pr om

Напредна интензивна, комерцијална пољопривреда, карактеристична је за развијене државе и неке државе у развоју (слике 79 и 80). Овај тип пољопривреде производи робу намењену подмиривању потреба становништва као и робу која је намењена извозу. У пољопривреди се користе савремене агротехничке мере којима се утиче на квалитет, повећање плодности пољопривредног земљишта и на приносе пољопривредних производа.

Пољопривредна земљишта се користе за пољопривредну производњу. Чине их: оранице, воћњаци, виногради, пашњаци, ливаде.

На који начин човек утиче на загађивање воде, ваздуха и тла? Наведи поступке којима ти можеш да спречиш загађивање у својој средини.

Земљишни поседи су укрупњени, производња је специјализована, пољопривредници се стално образују, прате и примењују најновија научна и техничка достигнућа.

uk a

Поред савремених пољопривредних машина за обраду земље користе се хеликоптери и авиони за запрашивање инсеката, контролу штеточина, превоз лако кварљиве робе, гашење пожара. Рачунари постају незаменљиви у управљању пољопривреним поседом.

Производња житарица, индустријског и крмног биља, воћа и поврћа, меса, млека, јаја и других производа у сталном је порасту. Ови производи служе за индустријску прераду, исхрану становништва и животиња, а вишковима се тргује. И поред тога у неразвијеним државама Азије, Средње Америке и Африке нема довољно хране. Становништво је неухрањено и гладно. Бројне светске организације ове проблеме покушавају да ублаже или их привремено решавају (допремање хране становништву).

Слика бр. 79 Виноград

На другој страни у развијеном делу света становници се опредељују за производњу и потрошњу здраве хране.

Слика бр. 80 Плантажа цвећа

Слика бр. 81 Противградне ракете

pr om

Стварајући пољопривредне површине и прилагођавајући их својим потребама, човек их истовремено и деградира. Крчење шума утиче на убрзано спирање земљишта и ширење пустиња (слика бр. 82). У пољопривредној производњи често је неконтролисана употреба вештачких ђубрива, хемијских средстава за заштиту биља. Изливањем хемикалија, разних уља и мазива из пољопривредне механизације, као и неправилним складиштењем, долази до великог загађивања животне средине.

Слика бр. 82 Крчење шума

uk a

Да би повећали приносе и заштитили животну средину, пољопривредници могу да користе нова научна и технолошка достигнућа и да се додатно образују.

Шта је ГМО – генетски модификован производ? Да ли је у нашој држави забрањена производња и продаја ГМО производа? Распитај се да ли су ти производи штетни за здравље људи. Које последице могу да настану њиховом употребом?

ПРИВРЕДА

Човек непрекидно мења простор у коме живи. Подиже шумске појасеве који служе за заштиту насеља и пољопривредних површина од разорне снаге ветра. На овај начин регулише се влага у земљишту. У пустињским пределима копају се артешки бунари, наводњавају се оазе. Човек апаратима и разним техникама ублажава последице раног мраза, спречава град (слика бр. 81), изазива вештачку кишу, подиже насипе, гради канале ради заштите од поплава или канале за наводњавање.

На Андима у Јужној Америци, на надморској висини до 1800 m расту банане, шећерна трска гаји се на висини до 2500 m, планинска жита успевају на 4000 m, а на 4400 m налазе се оранице под кромпиром. Шуме су неопходне за природну равнотежу и живот на Земљи. Према проценама шуме су обухватале око 30% копнене површине на Земљи. Због неконтролисане сече дрвета и киселих киша, Европа је изгубила око 70% свог шумског богатства, Бразил 40%, а Филипини 30%. Неке државе штету надокнађују пошумљавањем.

Површине под кромпиром на Андима

Ако желиш више да сазнаш о пољопривреди у Србији посети сајт: https://www.srbija.gov.rs/tekst/329884/poljoprivreda.php.

• • • •

•

• •

pr om

•

Пољопривреда је најстарија и најважнија делатност примарног сектора, обухвата обраду земљишта, гајење и искоришћавање биљака и животиња. Ова делатност обезбеђује храну за људе и животиње, али и сировине за индустрију. Природо-географски и друштвено-географски фактори утичу на развој и размештај пољопривреде. Основне гране пољопривреде су: земљорадња, сточарство, лов и риболов. Земљорадња и сточарство развијени су у низијама, долинама и планинским областима са тропском, суптропском и умереном климом. Риболов је развијен поред океана, мора, језера и великих река. У неразвијеним државама света заступљена је екстензивна (натурална) пољопривреда. Пољопривредна производња је примитивна и не задовољава потребе становништва. У развијеним државама света и појединим државама у развоју развијена је напредна, интензивна пољопривреда. Пољопривредна производња подмирује потребе становништва и знатне количине производа се извозе. Интензивну пољопривредну производњу одликује примена агротехничких мера и специјализација у производњи, чиме се утиче на квалитет и повећање приноса пољопривредних производа. Човек ствара нове пољопривредне површине, прилагођава својим потребама, штити их од елементарних непогода, а истовремено својим немаром деградира земљиште и загађује средину у којој живи.

uk a

•

Провери шта си научио/научила

1. 2. 3. 4.

Именуј и опиши географске факторе који утичу на развој и размештај пољопривреде. Наведи области на Земљи у којима су развијене натурална и интензивна пољопривреда. Опиши које се агротехничке мере користе у интензивној земљорадњи. Објасни како можеш да утичеш на спречавање загађивања пољопривредних површина (нпр. у парку, воћњаку, шуми, поред реке или језера).

Индустрија и географски простор КЉУЧНЕ РЕЧИ

енергетика

рударство

металургија ТЕШКА ИНДУСТРИЈА

pr om

Индустрија је најважнија производна делатност која припада секундарном сектору привреде. Она се бави експлоатацијом сировина минералног, биљног и животињског порекла, машинском прерадом сировина и производњом готових или полуготових производа.

индустрија, фактори развоја, утицај на географски простор

ПРИВРЕДА

Опиши којим пословима се баве људи следећих занимања и у којим привредним гранама могу да раде: машински и рударски инжењер, металостругар, бравар, заваривач, зидар, стручњак за информационе технологије.

Према начину производње и врсти производа индустрија се дели на тешку и лаку.

Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и није велики потрошач извора енергије и сировина (шема бр. 11).

На развој индустрије и размештај индустријских објеката поред географског положаја утичу природно-географски и друштвеногеографски фактори. На локацију индустрије више утичу друштвено-географски фактори (радна снага, саобраћај, тржиште, средства за производњу) него природно-географски. Наведи и опиши индустријске гране које се најчешће развијају у непосредној близини басена угља. Који фактори утичу на избор локације индустријских објеката?

метална

електро

Шема бр. 10 Гране тешке индустрије

uk a

Тешка индустрија обухвата производњу горива, сировина, машина и разноврсних уређаја за даљу производњу. За развој тешке индустрије потребна су велика улагања и велике количине енергије и сировина (шема бр. 10).

хемијска (петрохемија)

прехрамбена

текстилна

ЛАКА ИНДУСТРИЈА

дрвна, целулозе и папира дуванска гуме, коже и обуће лака хемијска

Шема бр. 11 Гране лаке индустрије

У првој фази индустријализације индустрија се развијала у најнапреднијим државама Европе и САД-у, у близини извора енергије и сировина. У осталим деловима света индустрија се интензивније развија после Другог светског рата. 80

У многим државама света, у новије време, стари и нови индустријски објекти измештају се и граде у периферним деловима градова, такозваним индустријским зонама (слика бр. 83). Индустрија је главни покретач привредног развоја државе, али је истовремено и највећи загађивач животне средине (слика бр. 84). Она је загађује отпадним водама, чврстим отпадом и испуштањем штетних гасова у атмосферу.

o Слика бр. 84 Фабрика целулозе, велики загађивач животне средине

uk a

Високоразвијене државе немају изражене еколошке проблеме, иако имају веома развијену индустрију. Оне предузимају различите мере да заштите своју животну средину (рециклажа отпада, пречишћавање воде, филтери на димњацима...).

Слика бр. 83 Индустријска зона

pr om

О утицајима привредних (економских) активности на животну средину прочитај на сајту: http://www.sepa. gov.rs/index.php?menu=209 &id=20007&akcija=showAll.

Индустријализација је процес развоја индустријске делатности у некој области или држави.

Рециклажа је прерада већ употребљених производа (отпада) који се поново користи у индустријској производњи.

У другој половини 20. века у високо развијеним државама развијају се научне технологије (микроелектроника, роботика, биотехнологија и генетски инжењеринг). Велику примену имају телефон, компјутер и интернет (слика бр. 85). Ново раздобље назива се информатичко доба. Уводе се нове технологије, материјали, врсте производње, еколошки захтеви за "чистом" и безотпадном производњом.

Слика бр. 85 Информационе технологије

Поред позитивних промена које су донели нови научно-технолошки проналасци, негативне последице огледају се у великој потрошњи енергије, земљишта, воде и сировина. Велики проблем представља одлагање, уништавање и прерада технолошког отпада. Информатичко доба довело је до поремећаја разних људских вредности, посебно до отуђења људи и недостатка времена за дружења, породичне обавезе, друштвене активности и друго. 81

ПРИВРЕДА

Европска агенција за заштиту животне средине саопштила је да су термоелектране на угаљ највећи загађивачи ваздуха и воде у Европи. Британија је међу највећим загађивачима, која има укупно 14 термоелектрана, Немачка има 7, а Француска и Пољска по 5 термоелектрана. Велика је загађеност ваздуха и у земљама Балканског полуострва.

• • • • •

•

Индустрија је најважнија производна делатност секундарног сектора. Бави се експлоатацијом и прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла и производњом готових или полуготових производа. Према начину производње и врсти производа индустрија се дели на тешку и лаку. Тешка индустрија обухвата производњу сировина, горива, машина и материјала за даљу производњу. Лака индустрија обухвата производњу средстава за свакодневну употребу и широку потрошњу. Процес развоја индустрије назива се индустријализација. У другој половини 20. века развијају се научне технологије. Велику примену имају телефон, компјутер и интернет (информатичко доба). Индустрија је највећи загађивач човекове средине. Највећи проблеми су загађивање тла, воде, ваздуха, неадекватно одлагање, уништавање и прерада технолошког отпада.

uk a

•

pr om

Термоелектрана

Провери шта си научио/научила 1. Објасни по чему се разликује тешка од лаке индустрије. 2. Наведи основне гране тешке и лаке индустрије. Опиши географске факторе који утичу на развој и размештај индустрије. 3. Како развој индустрије утиче на кретања и структуре становништва? 4. Које су индустријске гране највећи загађивачи животне средине?

Делатности терцијарног сектора Користи географску карту Европе или Србије и пођи на замишљено путовање. Одабери превозно средство (воз, аутобус, аутомобил, бицикл). Забележи којим путем ћеш се кретати. Кроз која насеља ћеш проћи? Опиши рељеф краја кроз који путујеш. Где ћеш се одмарати и шта желиш да видиш на свом путовању? Напиши у свеску, или испричај своје доживљаје са замишљеног путовања.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

саобраћај, туризам, фактори развоја, утицај на географски простор

Саобраћај

саобраћај

Саобраћај је делатност терцијарног сектора. Он омогућава кретање људи, робе, енергије, информација, повезивање народа и различитих географских области.

uk a

Према намени дели се на: путнички и теретни саобраћај и пренос информација. У односу на средину у којој се одвија дели се на: копнени, саобраћај на води, ваздушни и телекомуникациони (шема бр. 13).

туризам

ТЕРЦИЈАРНИ СЕКТОР

pr om

Делатности терцијарног сектора (шема бр. 12) непрекидно се развијају од 19. века, а највећи раст забележен је у другој половини 20. века. У томе су предњачиле развијене земље, на првом месту САД и Велика Британија. Број запослених је највећи у услужним делатностима.

трговина

угоститељство услужно занатство финансијске услуге

Шема бр. 12 Делатности терцијарног секора

САОБРАЋАЈ

копнени

саобраћај на води

ваздушни

телекомуникациони

Шема бр. 13 Подела саобраћаја

Слика бр. 86 Копнени саобраћај

Копнени саобраћај може бити железнички, друмски и цевоводни (слике бр. 86 и 87). У 19. веку развија се железница, а почетком 20. века почиње производња моторних возила. Изградња копнених саобраћајница захтева велика улагања и промене у животној средини. Граде се насипи, тунели, мостови и друго. Цевоводима се транспортује нафта, гас, вода и друго. Најгушћа мрежа нафтовода и гасовода постоји у државама које су богате овим сировинама или су њихови највећи потрошачи.

Слика бр. 87 Цевоводни саобраћај

Друмска возила су велики загађивачи животне средине. Зато се користе возила на електрични погон, ограничава се коришћење аутомобила (Пекинг), а препоручује се бицикл као превозно средство (слика бр. 88).

pr om

Шта су крузери и фериботи? Наведи њихов значај за привредни развој неке области. Погледај географску карту света и пронађи највеће морске луке. На географској карти Европе пронађи највеће луке на Дунаву.

Саобраћај на води одвија се на океанима, морима, језерима, рекама и каналима. Према намени граде се путнички, теретни, ратни, рибарски и специјални бродови. Саобраћај на води представља најјефтинију врсту превоза, зато се бродовима превози највећа количина робе. За одвијање саобраћаја на води изграђене су луке, које су уједно и веза воденог и копненог саобраћаја.

uk a

Ваздушни саобраћај је најбржи и најскупљи вид саобраћаја којим се превозе људи и терет. Развијене државе света имају велику и савремену ваздушну флоту, простране и опремљене аеродроме (слика бр. 89).

Слика бр. 88 Бицикл – превозно средство

ПРИВРЕДА

Које географске области у свету располажу великим залихама нафте и природног гаса?

Аеродром је површина са полетно-слетним стазама, са објектима за пријем и отпремање путника и робе. Постоје цивилни и војни аеродроми.

Телекомуникациони саобраћај обухвата поштански, телеграфски, телефонски (ПТТ), интернет и сателитски пренос информација. Телекомуникациони саобраћај може да буде кабловски и бежични. Мобилна телефонија и интернет омогућавају веома брзу комуникацију и пренос информација у свим деловима света. Највише корисника ових савремених технологија је у Азији, Европи и Северној Америци. 84

Слика бр. 89 Највећи аеродром у Србији "Никола Тесла"

ПОДСЕТИ СЕ

У којим местима се налазе аеродроми у Србији? Где се школују пилоти?

Слика бр. 90 Приморска дестинација

Први воз пуштен је у саобраћај 1825. године на рударској прузи Стоктон-Дарлингтон у Великој Британији. Највиша железничка пруга на свету саграђена је на високим Андима, у Боливији и Перуу, на надморској висини од 4 480 метара. Тунел испод мореуза Ламанш повезује Француску и Велику Британију. Најдужи друмски прелаз преко мора је мост, дуг 55 km, повезује Хонгконг са Макаом.

pr om

Туризам Туризам је привредна делатност која обухвата путовања људи ван места становања ради задовољавања различитих потреба (одмор, спорт, рекреација, лечење, научни скупови и друго).

Слика бр. 91 Планинска дестинација

uk a

На туризам утичу различити фактори: туристичке атракције (планине, мора, реке, споменици, традиција), клима, саобраћај, изграђеност туристичких објеката (хотели, ресторани).

Туризам се дели на: приморски, планински, бањски, сеоски, градски, културни, итд. (слике бр. 90–93). Развој, доступност и посећеност туристичких дестинација у сталном је порасту.

Туристичка дестинација је одређена област или место које туристи посећују и бораве у њему ради одмора или обављања неких послова.

Слика бр. 92 Град – туристичка дестинација

Најпосећеније туристичке дестинације у Европи су: градови, планине, медитеранско приморје, бање, села. На ваневропским континентима важна туристичка места су градови, планине, острва и приморја. Слика бр. 93 Село – туристичка дестинација

Масовне туристичке посете нарушавају и загађују животну средину. Немаром се често угрожавају природни ресурси, живи свет и станишта, историјско и културно наслеђе. На туристичким дестинацијама поклања се велика пажња одрживом развоју туризма, очувању природних и културних туристичких вредности.

• • • • •

Саобраћај је привредна делатност терцијарног сектора. Обухвата превоз људи, робе, информација и повезивање различитих географских области. Према средини у којој се одвија саобраћај се дели на: копнени железнички, друмски, цевоводни), саобраћај на води (поморски, језерски, речни, каналски) и ваздушни. Телекомуникациони собраћај обухвата поштански, телеграфски, телефонски, интернет и сателитски пренос информација. Туризам је привредна делатност и обухвата путовања људи ван места становања ради задовољавања различитих потреба. Најразвијеније врсте туризама су: приморски, планински, бањски, сеоски, градски, културни, верски. На развој туризма утичу туристичке атракције и вредности (планине, клима, море, реке, језера, споменици, култура и традиција, саобраћајнице, изграђеност туристичких објеката и друго).

uk a

•

pr om

Најпосећеније туристичке дестинације на свету у 2016. години биле су: Медитеран, Алпи, Лондон, Париз, Кина, Москва, Њујорк, итд.

ПРИВРЕДА

Погледај сајт http://www.serbia.travel/pocetna.1.html и направи презентацију туристичке дестинације по свом избору и прикажи на часу географије. Наведи и опиши најпосећеније туристичке области и места у нашој држави. Који вид туризма упражњава твоја породица? Зашто се организују ђачке екскурзије?

Провери шта си научио/научила 1. 2. 3. 4. 5. 86

Наведи делатности терцијарног сектора. Опиши типове саобраћаја који су развијени у твојој средини. Којом врстом саобраћаја не могу да се превозе људи? Опиши дестинације у којима је туризам развијен током целе године. Како саобраћај утиче на развој туризма и на посећеност туристичких места?

Делатности квартарног сектора КЉУЧНЕ РЕЧИ

Наши ученици често освајају прва места на светским такмичењима. Из којих предмета постижу врхунске резултате? Да ли знаш где се налазе Оксфорд и Кембриџ?

образовање, наука, култура, здравство, социјална заштита

образовање

здравство спорт

одбрана и безбедност државна управа

Шема бр. 14 Делатности квартарног сектора

uk a

Наука је значајна делатност која се бави откривањем нових знања и њиховим коришћењем у свим областима друштвеног развоја. У свету и у нашој земљи постоје бројни универзитети и научни институти у којима се научници баве истраживањима (слика бр. 95). Ове институције служе за унапређивање свих области друштва.

култура и уметност

КВАРТАРНИ СЕКТОР

pr om

Образовање је делатност која се бави школовањем и васпитањем људи. То је процес који обухвата усвајање одређеног система знања, формирање практичних умења и навика. Најзначајнија образовна институција је школа (слика бр. 94).

наука

Делатности квартарног сектора су: просвета, наука, култура, здравство, социјална заштита, државна управа, војска, полиција и судство (шема бр. 14). Ове делатности су веома значајне у развоју друштва.

Слика бр. 94 Основна школа

Слика бр. 95 Универзитет у Нишу

Цео свет користи научна открића и изуме научника нашег порекла. Шта су свету подарили Јован Цвијић, Никола Тесла, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Јосиф Панчић? 87

Слика бр. 96 Музеј савремене уметности у Београду

Здравство представља систем делатности као што су: лечење оболелих, превентивно лечење, производња и дистрибуција лекова. Здравствене услуге се остварују у здравственим установама, као што су: амбуланте, домови здравља, клинички центри (слика бр. 97), болнице, институти и заводи за јавно здравље.

uk a

pr om

Социјална заштита укључује организоване друштвене, економске, правне и друге мере, активности и услуге, чији је циљ да помогну људима. Социјалној заштити и установама помоћ пружају бројне државне, приватне, невладине организације, црквена удружења и други.

Опиши како се војска и полиција брину о безбедности људи.

Слика бр. 97 Војномедицинска академија у Београду

ПРИВРЕДА

Култура и уметност обухватају материјално и нематеријално културно наслеђе неког народа као што су: писмо, језик, фолклор, музика, народна традиција, празници, обичаји, слике, споменици, грађевине и друго. Најпознатије установе културе и уметности су: архиви, музеји, библиотеке, позоришта, галерије и друго (слика бр. 96).

Војска и полиција обезбедују мир, безбедност и ред, Државна управа врши послове управљања у држави, стара се о изради и спровођењу закона. У квартарном сектору запослено је највише људи. Нова научно-технолошка достигнућа доприносе бржем развоју свих привредних делатности, а посебно делатностима терцијарног и квартарног сектора. Комуникација, размена информација о достигнућима у свим областима одвија се свакодневно, путем интернета или мобилне телефоније.

Најзначајнија научна и уметничка установа у Републици Србији је Српска академија наука и уметности (САНУ), основана је 19. новембра 1841. године, под називом Краљевска српска академија. Од друге половине 20. века носи свој данашњи назив. Матица српска је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа. Основана је у Пешти 1826. године, а 1864. године пресељена у Нови Сад. 88

Више информација у музејима у Београду погледај на: https://belgrade-beat.rs/lat/ znamenitosti-beograda/muzeji и http://kultura.bg-info.org/muzeji.

Делатности квартарног сектора су непроизводне и пружају разноврсне услуге. То су: просвета, наука, култура, здравство, социјална заштита, државна управа, војска, полиција и судство.

•

Образовање је делатност која пружа образовне услуге. Најзначајнија васпитно-образовна институција је школа.

•

Наука је делатност која се бави откривањем и коришћењем нових знања у свим областима друштва.

•

Култура и уметност су делатности у којима се чува и представља културно наслеђе неког народа. Најзначајније установе су: архиви, музеји, библиотеке, позоришта, галерије.

•

Здравство је делатност која обезбеђује здравствену заштиту становништва, производњу и дистрибуцију лекова. Здравствене установе су: амбуланте, домови здравља, клинички центри, болнице.

•

Социјална заштита становника остварује се у установама чији је циљ да људима обезбеде друштвену, економску и правну помоћ.

•

Услуге безбедности становништву пружа војска и полиција. Државна управа врши послове управљања у држави, стара се о изради и спровођењу закона.

uk a

pr om

•

Провери шта си научио/научила 1. Које образовне установе постоје у твојој средини? 2. Опиши чиме се баве научници и како се користе резултати њиховог рада. 3. Наведи здравствене установе у твојој средини. 4. Које установе културе и уметности си посетио/посетила? 5. У којем привредном сектору је запослено највише људи и зашто?

Развијени и неразвијени региони и државе у свету КЉУЧНЕ РЕЧИ

ПРИВРЕДА

У претходном градиву помињали сте развијене и неразвијене државе света. Наведи демографске и привредне карактеристике развијених и неразвијених области о којима си учио/ла у овом разреду.

развијене државе и области, неразвијене државе и области у свету, државе у развоју

pr om

Државе и области у свету разликују се по привредној развијености. На привредни развој утичу природно-географски и друштвено-географски фактори. Развијене области и државе света имају развијену привреду, сопствене природне ресурса или су у могућности да их увозе, користе модерне технологије, велике количине производа извозе, становништво је образовано и има висок животни стандард. Ове области и државе налазе се у Европи налазе се у Европи, Северној Америци и у западном приобалном појасу Тихог океана (Јапан, Аустралија). Привредно развијене државе Европе су државе западне и северне Европе. Високо развијене државе света су: Сједињене Америчке Државе и Канада (Северна Америка), Јапан, Јужна Кореја, Сингапур (Азија) и Аустралија (слика бр. 98).

uk a

Погледај карту света у твом атласу и пронађи развијене државе.

Слика бр. 98 Град у развијеној држави

pr om

Неразвијене области света налазе се у Африци, Јужној и Средњој Америци и Азији (слика бр. 99). Иако су неразвијене, многе области у Африци богате су нафтом, разним и ретким минералима и металима. Један од разлога њихове неразвијености је дуга колонијална власт у прошлости и касније економска зависност од развијених држава света. На овим просторима често се догађају политички, верски и грађански сукоби. Многобројно становништво суочава се са великим проблемима као што су: сиромаштво, глад, болести и епидемије. Ове области су емигрантске, становништво се најчешће исељава у развијене државе Европе.

Слика бр. 99 Град у неразвијеној држави

uk a

У Јужној и Средњој Америци поред демографских различитости запажа се и разлика у привредном развоју. Неке државе се убрзано развијају, као нпр. Бразил, Аргентина, Чиле и Мексико. Остале државе, укључујући и острвске државе привредно су неразвијене. Становници су сиромашни и немају довољно основних услова и средстава за живот. Због тога емигрирају у Сједињене Америчке Државе. Неразвијене државе Азије обухватају простор од Каспијског језера до острва Нова Гвинеја. Већина држава је сиромашна и често политички нестабилна.

Остале државе припадају групи држава у развоју, којима припада и наша држава (слика бр. 100). Државе се разликују по расположивом природном богатству, привредном развоју и могућностима њиховог искоришћавања, структури становништва, здравственој заштити. Односи између држава треба да се граде на равноправности, међусобном уважавању и сарадњи.

Објасни како је географски положај утицао на привредни развој високо развијених држава света.

Слика бр. 100 Град у држави у развоју

•

• • •

•

У свету се издвајају државе које су привредно развијене, неразвијене и државе у развоју. Природни и друштвено-географски фактори имају пресудан утицај за развијеност неке области или државе. Развијене области и државе света имају развијену привреду, користе модерне технологије, велики су извозници разноврсних производа, животни стандард становника је висок, готово да нема неписмених . Развијене државе налазе се у Европи, Северној Америци, Азији и Аустралији. Неразвијене области су природно богате, али привредно сиромашне, становништво не може да обезбеди основне услове за живот (храну, лекове, образовање). Из неразвијених области становништво се исељава у привредно развијене државе света. Неразвијене области света налазе се у Африци, Јужној и Средњој Америци и Азији. Наша држава припада групи држава у развоју. Државе света своје односе граде и одржавају на принципима равноправности, међусобног уважавања и сарадњи.

pr om

•

uk a

ПРИВРЕДА

Погледај сајт https://www.nationalgeographic.rs/vesti/6540-23-najbogatije-zemljena-svetu.html. Пронађи наведене државе на карти света. О појединим сиромашним државама света информиши се на: https://www. nationalgeographic.rs/vesti/6530-najsiromasnije-zemlje-na-svetu.html. Пронађи те државе на карти света.

Провери шта си научио/научила

1. На карти света пронађи развијене области и државе, опиши факторе који су допринели њиховој развијености. 2. Пронађи на карти света неразвијене области и наведи факторе који највише утичу на њихову неразвијеност. 3. У коју групу по привредној развијености сврставамо нашу државу и зашто? 4. Именуј и опиши факторе који су утицали на привредну развијеност развијених области и држава у Европи.

Концепт одрживог развоја одрживи развој, одрживо коришћење ресурса Увођењем савремених технологија производња постаје ефикаснија, а често се смањује загађивање животне средине. У Немачкој, Француској, Јапану, Сједињеним Америчким Државама, Јужној Кореји и другим развијеним државама, у индустријским погонима интензивно се користе рачунари и роботи. Велики део научно-технолошких новина, обновљиви извори енергије и нови материјали који могу да се користе у индустријској преради, мање загађују животну средину, доприносе квалитетнијем и здравијем животу људи.

pr om

Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњих генерација не угрожавајући опстанак и потребе будућих генерација. На светском нивоу развија се концепт одрживог развоја чији је циљ да се успостави равнотежа између економског развоја људског друштва и очувања природе.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Зашто је неопходно заштити и унапредити животну средину? Које су предности коришћења обновљивих извора енергије? Како можеш да утичеш на смањену загађеност животног простора?

uk a

Концепт одрживог развоја на глобалном нивоу прихваћен је и усвојен на Конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју, која је одржана у Рио де Жанеиру 1992. године.

Транформација друштва према моделу одрживог развоја захтева промене у готово свакој области друштвеног живота. Ширењу идеје одрживог развоја у 21. веку допринеће и образовање. Охрабрује чињеница да еколошки садржаји постају незаобилазни елемент савремених образовних система многих држава. Индустрија и саобраћај највише утичу на загађивање животне средине. Ублажавање ових последица могуће је употребом обновљивих извора енергије, научно-технолошких достигнућа у производњи и у свакодневном животу људи (слике бр. 101 и 102).

Слика бр. 101 Робот – берач поврћа

Слика бр. 102 Аутомобил на електрични погон, произведен у Кини

Одрживи развој подстиче се увођењем технолошких иновација у све привредне делатности и у домаћинства. Роботи се користе за обављање опасних и ризичних послова (истраживање олупина брода, помагање након природних и других непогода и катастрофа, проучавање других планета, деактивирање бомби и мина). У будућности ће роботи заменити човека где год је то могуће. У Републици Србији роботи се највише примењују у аутомобилској индустрији. Робот може да функционише само уз ангажовање човека.

• • ПРИВРЕДА

• •

Одрживи развој се односи на развој привреде и друштва који задовољава потребе садашњих генерација без угрожавања опстанка и потребе будућих генерација. Нагли развој индустрије и саобраћаја, велика потрошња необновљивих ресурса највише утичу на загађивање животне средине. Коришћење обновљивих извора енергије, примена научно-технолошких новина и нових материјали у производним привредним делатностима и свакодневном животу, знатно умањују загађивање животне средине. Развијена еколошка свест становништва доприноси квалитетнијем и здравијем животу људи.

Шта је одрживи развој и како школа и појединци могу да допринесу његовом развоју? Наведи привредне гране које највише утичу на загађивање животне средине. Који извори енергије најмање утичу на загађивање животне средине? Наведи обновљиве изворе енергије који се користе у нашој држави.

uk a

1. 2. 3. 4.

pr om

Провери шта си научио/научила

Научио/ла си основне појмове о привреди. Сада ћеш моћи да: • уз помоћ географске карте анализираш утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привредних делатности; • објасниш утицај пољопривредне производње на географски простор; • повежеш размештај индустријских објеката и квалитет животне средине; • анализираш утицај саобраћаја и туризма на географски простор; • повежеш обновљиве изворе енергије и одрживи развој; • објасниш предности коришћења нових технологија у привредним делатностима и утицај на квалитет животне средине; • у локалној средини утичеш на квалитет животног простора; • вреднујеш алтернативе за одрживи развој у својој локалној средини, Републици Србији, Европи и свету.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА 1. Допуни реченицу: Области у којима човек није живео и где се не осећа његов утицај називају се ____________ ____________________________________. 2. Повежи привредне секторе из леве колоне са делатностима у десној колони. Одговарајућа слова упиши на линије.

______ а) производне делатности ______ б) непроизводне делатности

pr om

1. примарни сектор 2. секундарни сектор 3. терцијарни сектор 4. квартарни сектор

3. Ако је реченица/тврдња тачна заокружи слово Т, а ако није тачна заокружи слово Н. Т Н Т Н Т Н Т Н Т Н

uk a

1. Интензивна земљорадња развијена је на малим земљишним поседима. 2. Екстензивна земљорадња обезбеђује велике количине производа за извоз. 3. У неразвијеним државама пољопривреда не задовољава потребе становника. 4. Агротехничке мере и механизација примењују се у интензивној земљорадњи. 5. Неухрањеност и глад становника последица су интензивне земљорадње. 4. Екстензивно сточарство је развијено:

а) на великим фармама у развијеним државама; б) на планинским пашњацима на Балкану; в) у пустињским оазама у Африци и Азији; г) у стајама/шталама у земљама у развоју. Заокружи тачне одговоре.

5. Примарне привредне делатности су: а) индустрија, б) наука, в) пољопривреда, г) саобраћај, д) шумарство. Заокружи слова испред тачних одговора.

6. Одговори на питање, одговор напиши на линији. Како се називају мере којима се утиче на квалитет, повећање плодности и приноса пољопривредног земљишта? __________________________________________________________________________

ПРИВРЕДА

7. Ако је реченица/тврдња тачна заокружи слово Т, а ако је нетачна заокружи слово Н. 1. Гране тешке индустрије су: енергетика, рударство, машинска индустрија и др. 2. У многим државама индустријске зоне граде се у ужем градском језгру. 3. Гране лаке индустрије су: прехрамбена, текстилна, индустрије коже и обуће. 4. Просвета и здравство припадају секундарном привредном сектору.

Т Н Т Н Т Н Т Н

8. Сваки појам из леве колоне повежи са одговарајућим описом у десној колони. Упиши одговарајући број на линије.

1. Јапан 2. Уругвај 3. Немачка 4. Венецуела 5. Аустралија

pr om

_________ а) развијене државе _________ б) неразвијене државе

9. Одговори на питања, одговоре упиши на линије.

а) У којој области Азије се налазе државе које се због великих резерви нафте убрзано развијају?

uk a

__________________________________________________________________________ б) Напиши име две државе које се налазе у наведеној области. __________________________________________________________________________

10. Највише корисника савремених технологија живи у: а) Јужној Америци б) Аустралији в) Азији г) Африци д) Средњој Америци

Заокружи слово испред тачног одговора. 11. Одговори на питање. Одговор напиши на линију. Шта је одрживи развој? __________________________________________________________________________

Држава и интеграциони процеси

uk a

pr om

l Појам и настанак првих држава l Географски положај, величина и границе држава l Г лавни град и облик владавине lП олитичка карта света и Европе после Другог светског рата еђународни односи и организације lМ

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

Појам и настанак нових држава КЉУЧНЕ РЕЧИ

Шта је држава, који су њени елементи? У којим областима у свету су настале прве државе?

појам државе, елементи државе, настанак првих држава у свету

Држава је заједница људи који живе на одређеној територији под истом политичком влашћу. Основни елементи државе су територија, становништво и државна власт.

pr om

Територија једне државе је политички организована и има тачно одређене границе. Обухвата копнене и водене површине унутар државних граница, као и ваздушни простор изнад њих. Становништво једне државе сачињавају сви људи настањени на њеној територији. У неким држава настањени су и држављани других држава. Државна власт спроводи се на територији државе и организована је кроз три облика: законодавна власт (доноси законе), извршна власт (спроводи законе) и судска власт (контролише спровођење закона).

uk a

У давној прошлости, пре нове ере, на просторима југозападне Азије и североисточне Африке основане су прве државе. Ови географски простори у историји се називају Стари исток (карта бр. 5).

Карта бр. 5 Стари исток

Који су народи живели на територији Старог истока? Које области је обухватао (грчки) антички свет? Опиши основне карактеристике Римског царства. Прве државе Старог истока настале су у плодним равницама око великих река Тигра, Еуфрата, Јордана и Нила. На територији Старог истока живели су Феничани, Персијанци, Асирци, Палестинци, Јевреји, Египћани и многи други народи. Ови народи су створили прве државе као што су: Персија, Вавилон, Асирија, Египат итд. У приморју Средоземног мора (Европа) за време Античког периода постојали су градовидржаве Атина, Спарта, Коринт, као и Римско царство.

pr om

Пре нове ере, на истоку Азије у долинама великих река Хоангхоа и Јангцекјанга настало је велико Кинеско царство. На јапанским острвима основана је царска држава Јапан.

Посети сајт https://www.nationalgeographic.rs/vesti/9565-5-najstarijih-zemalja-na-svetu. html?p=2 и прочитај садржаје о најстаријим државама у свету.

•

Држава је облик организације друштва на ограниченој територији. Основни елементи државе су: територија, становништво и власт. У југозападној Азији и североисточној Африци, пре нове ере настале су прве државе. Најстарије државе су: Персија, Вавилон, Асирија, Египат, Кина, Јапан, Атина, Спарта, Коринт, као и Римско царство.

uk a

• • •

Провери шта си научио/научила

1. 2. 3. 4.

Дефиниши појам државе и наведи њене елементе. Која су државна обележја? У којем историјском периоду су настале прве државе? Наведи најстарије државе у Европи.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Географски положај представља положај државе у односу на друге територије или објекте у ближој или даљој околини.

Пронађи у атласу географску карту Републике Србије и одреди њен географски положај.

pr om

Географски положај чине: математичко, физичко, економско, саобраћајно и политичкогеографски положај.

географски положај, величина државе, енклава, ексклава, државна граница

Већ знаш картографску мрежу. Како се одређује положај неког места на географској карти?

Математичко-географски положај – представља положај и удаљеност неке територије од екватора и гриничког меридијана. Изражава се у степенима географске ширине и географске дужине. Физичко-географски положај одређује се према: рељефу, клими, воденим површинама, вегетацији и размештају природних ресурса.

uk a

Економско-географски положај је положај неког места или територије у односу на привредне објекте и развијене економске центре у ближој или даљој околини. Саобраћајно-географски положај представља положај неког места или територије у односу на главне саобраћајнице (копнене, водене, ваздушне) у географској области и свету. Политичко-географски положај односи се на положај неког места или територије на политичкој карти света, у односу на моћне политичке центре или државе света.

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

Географски положај, величина и границе држава

Географски положај најчешће се дефинише као повољан, мање повољан или неповољан.

Када се подсетиш свих компоненти географског положаја, поновиш градиво из претходног разреда, као и градиво из других предмета, моћи ћеш да на једноставан начин дефинишеш географски положај неке државе. На пример: Држава се налази северно од екватора и источно од почетног меридијана; претежно је планинска или приморска; привредно развијена; саобраћајно добро повезана са развијеним државама света.

100

Територија државе

Који историјски фактори утичу на величину територије државе?

Анализирај табелу бр. 2, и на политичкој карти света пронађи државе које су приказане у табели.

pr om

Територија државе има своје просторне компоненте: географски положај, величину, границе, становништво, престоницу или главни град. Површина територије појединих држава мењала се током историјског периода. Неке државе више не постоје, друге се уједињују или деле и тако постају територијално веће или мање.

Према површини територије најчешће се издвајају макро државе и микро државе.

Макро државе

Површина у милионима km²

Слика бр. 103 Ватикан

Микро државе

Површина у km²

Ст. Китс и Невис

269

17,08

Канада

9,97

Лихтенштајн

160

9,59

Сан Марино

9,16

Тувалу

8,51

Монако

1,95

Ватикан

0,44

Кина Сједињене Америчке Државе

Бразил

uk a

Руска Федерација

Аустралија

7,69

Табела бр. 2 Макро и микро државе света

Макро држава обухвата територију од неколико милиона km2. Државама које су приказане у табели бр. 2 припада половина светског копна. Микро државе, или патуљасте државе су државе-градови или острвске државе. Европске микро државе су углавном остаци средњовековних држава. Ваневропске микро државе представљају остатке колонијалних поседа или војних база. Неке од микро држава имају велику моћ на светској сцени, као што су: Ватикан – држава и седиште католичке цркве (слика бр. 103), Монако – туристичка држава.

Територија државе може да буде компактна (једноделна) и сложена (вишеделна или фрагментарна). Компактна или „једноделна” територија државе је погоднија за организацију саобраћаја, организацију живота и рада становништва. Овој групи припадају: Мађарска, Пољска, Француска, Белгија, Шпанија и друге. Сложена, „вишеделна” или фрагментарна територија обухвата државу која се састоји од много острва (архипелага) у морима или океанима. Овакву територију имају државе: Италија, Грчка, Данска, Јапан, Индонезија, Филипини и друге. 101

Део територије једне државе који је са свих страна окружен територијом друге државе назива се ексклава. Гибралтар је ексклава Велике Британије. Руска Федерација има ексклаву Калињинградску област на обали Балтичког мора између Пољске и Литваније.

Слика бр. 104 Монако, држава енклава

uk a

Државне границе

pr om

Република Сан Марино је планинска микро држава, енклава у Италији. Површина државе је око 61,2 km2. Главни град је Сан Марино, а званични језик је италијански. Ово је једна од најстаријих држава на свету, а данас је то једна од најбогатијих светских држава и позната туристичка дестинација.

Који фактори утичу на утврђивање и промене државних граница?

Државна граница је утврђена линија која раздваја територије две државе. На државним границама налазе се гранични прелази (слика бр. 105). На њима се обавља провера путника и робе при преласку из једне државе у другу. Државне границе могу бити природне и то су границе које су утврђене по природно-географским објектима: планинским венцима, рекама, језерима, каналима, пустињама, шумама, мочварама.

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

Држава чија је територија са свих страна окружена територијом друге државе назива се енклава. Енклаве су Андора, Монако (слика бр. 104), Сан Марино и Ватикан у јужној Европи, Лесото и Свазиленд у Јужноафричкој Републици.

Слика бр. 105 Интеграциона (повезујућа) граница у ЕУ

Политичке или геометријске границе утврђене су договором, као што су границе држава у Северној Африци (слика бр. 106). Овај тип граница има већина савезних држава у Сједињеним Америчким Државама и Аустралији. Слика бр. 106 Политичке границе у Африци

102

• • • •

• •

Географски положај подразумева положај државе или неке територије према другим територијама или објектима у даљој или ближој околини. Географски положај може да буде: математичко-географски, физичко-географски, економско-географски, саобраћајно-географски и политичко-географски. Територија сваке државе има своје компоненте: географски положај, величину, границе, становништво, престоницу или главни град. Државе света разликују се по површини и издвајају се макро и микро државе. Територија државе може да буде компактна (једноделна) и сложена (вишеделна). Државна граница је утврђена линија која раздваја територију две државе. Границе могу да буду природне (по планинама, рекама, језерима, каналима, пустињама) и политичке (геометријске) границе које се утврђују договором између држава. Политичка, економска и војна моћ државе утиче на стабилност државних граница.

uk a

•

Територија СР Југославије је од 1992. до 2000. године имала баријерне (изолујуће) границе. У том периоду уведене су санкције од стране Савета безбедности Уједињених нација због оптужби за учешће у рату у Босни и Херцеговини. Међународне санкције утицале су на велику економску кризу у држави.

pr om

Државне границе су важне за одбрану, привреду и остале друштвене карактеристике државе. У зависности од међусобних односа држава, границе могу имати различите функције и ефекте на становништво и привреду. Тако на пример, могу бити изолујуће (баријерне) границе које настају као последица блокаде или санкција. Филтрирајућу функцију имају оне границе на којима се селективно пропуштају људи и роба. Контактне границе налазе се између добросуседних држава, на пример између држава чланица Европске уније.

На стабилност и непроменљивост граница највише утиче политичка, економска и војна моћ државе, као и интереси великих сила. Промене граница ретко кад су се дешавале без оружаних сукоба. Савремени међународни односи подстичу комуникацију и сарадњу између држава.

Шта су етничке границе и да ли овакве границе постоје у савременом свету?

•

Провери шта си научио/научила 1. 2. 3. 4. 5.

Дефиниши шта представља географски положај неког места или државе? Шта чини просторне компоненте територије једне државе? На политичкој карти Европе пронађи енклаве и опиши њихов географски положај. Шта су државне границе и који је њихов значај? Опиши објекте који могу да чине природне границе.

103

КЉУЧНЕ РЕЧИ

pr om

Главни град је седиште власти и шефа државе, политичких партија, војске и дипломатских представништава. Он је симбол суверенитета и моћи државе. У главном граду налазе се важне институције, историјски и културни споменици, организују се разне културне, спортске, научне и друге манифестације и државне церемоније.

главни град, функција и типови главног града, монархија, република, шеф државе

У којим географским областима су настали први градови? Објасни појам и наведи пример града-државе.

У прошлости се мењала локација главних градова. Промена локације може да буде последица војних, одбрамбених, привредних или историјских разлога (слика бр. 107).

Слика бр. 107 Краков, некадашњи главни град Пољске

uk a

Постоје државе које су мењале називе главних градова или су враћале старе називе. Промена назива главног града најчешће је настајала после стицања независности државе или промене државног уређења. Неки главни градови носили су називе по актуелним политичким личностима, као нпр: Подгорица – Титоград (Црна Гора, слика бр. 108), Астана – Нурсултан (Казахстан) и други.

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

Главни град и облик владавине

Главни град није често и највећи град у држави. На светској политичкој карти издвајају се два типа главног града: европски и амерички.

Слика бр. 108 Подгорица, некадашњи Титоград

Европски тип - Главни града је културни, научни, економски, политички, демографски центар државе. Европски главни градови, са свим функцијама, постоје више векова, они су симбол економске моћи својих држава. Најстарији европски главни градови су: Лондон, Париз, Стокхолм (слика бр. 109), Атина, Рим, Беч, Београд, Будимпешта, Лисабон, Копенхаген. Слика бр. 109 Стокхолм (Шведска)

104

На политичкој карти Европе пронађи наведене главне градове (европски тип) и именуј државе у којима се налазе.

На политичкој карти света пронађи градове који припадају америчком типу главног града.

pr om

Главни градови су симболи разноврсних догађаја. Они расту и развијају се, популационо су разнолики, често представљају имиграционе области и раскрснице путева.

Слика бр. 110 Отава (Канада)

Амерички тип главног града настао је као резултат договора на нивоу државе. Овај тип има само административну функцију и мањи су од других градова у држави (слика бр. 110). Овој групи главних градова припадају: Вашингтон (Сједињене Америчке Државе), Отава (Канада), Канбера (Аустралија).

uk a

Главни град Пољске био је Гњезно, па Краков, а сада је Варшава, због централног положаја у држави. Главни град царске Русије својевремено је премештен из Москве у новоизграђени Санкт Петерсбург. Након пада царске Русије, главни град нове државе, Савеза Совјетских Социјалистичких Република, постала је Москва. Разлог за промену главног града је централни положај Москве. Главни град Јапана био је Кјото. Успостављањем монархије (царевина) Токио постаје главни град као приморски град који је погодан за успостављање везе са светом. Бразил је изместио функције главног града из Рио де Жанеира у унутрашњост државе у град Бразилију. Разлог пресељења главног града је насељавање унутрашњости државе, а не само приобалних области. После стицања независности неке афричке државе мењале су локацију главних градова у унутрашњост територије да би ојачале национално јединство и етничку интеграцију.

Облик владавине Облик владавине показује на који се начин одређује шеф и власт државе. Према облику владавине држава може да буде монархија или република. У монархији шеф државе или владар може да има титулу: краљ, цар, кнез, султан. Владар је наследно лице. Монархије могу да буду апсолутне, теократске и уставне.

Који су облици владавине били у Старом веку? Наведи древне царевине и краљевине које су ти познате.

105

Теократска монархија је Ватикан, седиште поглавара Католичке цркве. Папа има потпуну власт у Ватикану. Он је једини апсолутни теократски монарх у Европи.

pr om

Република је облик државе, у којој се шеф државе и сви органи државне власти бирају на одређено време, а грађани имају лична и политичка права. Шеф државе је председник републике, његова функција није наследна (слика бр. 111). На политичкој карти света током 20. века постепено одумиру монархије и повећава се број република. Републике су: Србија, Грчка, Италија, Мађарска, Чешка, Словачка, Словенија, Швајцарска, Немачка, Пољска, Руска Федерација, Сједињене Америчке Државе, Индија, Кина, Египат, Јужноафричка Република, Чиле, Перу, Аргентина и многе друге државе света.

У уставно-парламентарној монархији власт врши парламент, а монарх има симболичне надлежности. Уставне монархије у Европи су: Удружено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, Белгија, Луксембург, Данска, Лихтенштајн, Монако, Холандија, Норвешка, Шведска, Шпанија и Андора.

• • • •

Главни град државе је центар у коме се налазе важне политичке, војне, административне, економске, образовне, културне институције. У свету се разликују европски и амерички тип главног града. Облик владавине указује на који начин се бира шеф и власт у држави. Државе према облику владавине државе могу да буду монархије и републике. У монархијама шеф државе или владар је наследно лице и има једну од ових титула: краљ, цар, кнез, султан. Република је облик власти где се председник државе и државни органи власти бирају се на одређено време. Србија је по облику владавине република и на челу државе се налази председник републике.

uk a

•

Слика бр. 111 Зграда Владе Републике Србије

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

Апсолутна монархија је држава у којој монарх има потпуну државну власт. Најбројније апсолутне монархије налазе се у југозападној Азији (Уједињени Арапски Емирати, Катар, Бахреин, Кувајт, Саудијска Арабија, Оман).

• •

Провери шта си научио/научила 1. 2. 3. 4. 5. 106

Опиши главни град неке државе коју си посетио. Наведи државу у нашем окружењу у којој је главни град мењао назив. На којим континентима се налазе главни градови америчког типа? Наведи разлику између монархије и републике. Који облик владавине има Србија?

Политичко-географска карта света и Европе после Другог светског рата КЉУЧНЕ РЕЧИ

Шта је утицало на стварање колонија у прошлости? Које државе су имале велике поседе? Шта је утицало на распад колонијализма?

политичка карта света и Европе после Другог светског рата, савремена политичка карта света

uk a

pr om

После Другог светског рата на политичкој карти света промењене су многе државне границе (карта бр. 6). У Азији бивше колоније европских држава прогласиле су независност. У појединим државама промене су настале као последица заоштрених односа између две велике светске силе, Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) и Сједињене Америчке Државе (САД).

Карта бр. 6 Политичка карта света 2019. године

Након Другог светског рата на истоку Азије, Народна Република Кина је постала комунистичка држава. На полуострву Кореја настале су Северна Кореја (комунистичка) и Јужна Кореја (капиталистичка). 107

Погледај у атласу политичку карту света после Другог светског рата и анализирај промене које су се догодиле. Које су европске државе имале своје колонијалне поседе у свету?

У јужној Азији британске колоније прогласиле су независност, међу којима је највећа Индија. У југозападној Азији настају Израел, Јордан и Уједињени Арапски Емирати. Крајем прошлог века формирана је држава Палестина која нема међународно признање.

Уочи Другог светског рата у Африци биле су независне само: Етиопија, Египат, Либерија и Јужноафричка Унија.

После 1960. године највише држава стекло је независност. Крајем 20. и почетком овог века у Африци су настале нове државе: Еритреја и Јужни Судан.

pr om

У Јужној и Средњој Америци највећи број држава стекло је независност током 18. и 19. века. После Другог светског рата од колонијалних поседа европских држава независност су стекле махом острвске државе. Мања острва у овој области још увек припадају САД-у и европским државама.

uk a

Највећи број острвских држава Океаније стекао је независност после Другог светског рата. У колонијалној зависности остала су мања острва и архипелази.

Европа после Другог светског рата

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

У југоисточној Азији многе бивше европске колоније постале су независне државе, као на пример: Вијетнам, Малезија, Индонезија и друге државе.

Распитај се које су државе настале на Балканском полуострву крајем прошлог века. Да ли знаш шта је грађански рат и на којим просторима се дешавао крајем прошлог века? Након Другог светског рата у Европи су се десиле велике друштвено-политичке промене (карта бр. 7). Сједињене Америчке Државе уложиле су велика средства у обнову разрушене Западне Европе, са намером да смање утицај Совјетског Савеза (СССР) на европском простору. Многе државе искористиле су средства за обнову и развој привреде и убрзо ће постати важан конкурент Сједињеним Америчким Државама. 108

На политичкој карти Европе дошло је до промена државних граница, настале су нове државе, а површина територија неких предратних држава знатно је измењена. Највеће промене државних граница десиле су се у СССР-у. Након Другог светског рата и капитулације, Немачка је остала без неких делова своје територије и подељена је на Источну и Западну Немачку. Источна Немачка је 1961. године затворила границе са Западном Немачком и подигла Берлински зид који је раздвојио источни и западни Берлин. Током 1990. године, Берлински зид је срушен, Немачка се ујединила и Берлин је постао главни град.

o pr om

Карта бр. 7 Политичка карта Европе 2019. године

Пред крај 20. века на политичкој карти Европе дешавају се значајне промене. Чехословачка је мирним путем подељена, на две државе, Чешку и Словачку.

uk a

СССР се 1991. године распао и настало је 15 независних држава. Правни наследник СССР-а постала је Руска Федерација, која је најпространија држава света.

На просторима Балкана, Социјалистичка Федеративна Република Југославија престаје да постоји 1991. године. Издвајају се њене републике и стварају се четири нове државе: Словенија, Хрватска, Македонија, Босна и Херцеговина. Србија и Црна Гора остају заједно до 2006. године када се раздружују и постају самосталне (карта бр. 8). Распад СФРЈ обележен је ратом, веома жестоким сукобима који за последицу имају бројне људске жртве, велика материјална разарања и велики број избеглих становника.

Карта бр. 8 Политичка карта СФРЈ 1990. године

109

• • • • • • • •

•

После Другог светског рата распад колонијалног система условио је стварање нових држава у свету. На азијском континенту од колонија европских држава постале су нове независне државе (Вијетнам, Малезија, Индонезија, Индија, Израел, Јордан, Уједињени Арапски Емирати и др.). У Африци су седамдесетих година прошлог века постале нове, самосталне државе. Најмлађе су Еритреја и Јужни Судан. Већина држава у Јужној и Средњој Америци у 18. и 19. веку стекле су независност. Већина острвских држава постале су независне после Другог светског рата, а нека мала острва су остала у поседу европских држава. Поједине острвске државе Океаније стекле су независност после Другог светског рата, док су бројна острва још увек под контролом европских држава. После Другог светског рата у Европи су настале нове државе. Немачка је подељена на Источну и Западну Немачку, а 1990. године две Немачке су се поново ујединиле. Крајем 20. века Чехословачка је подељена на Чешку и Словачку. Најпространија држава света (СССР) распада се 1991. године, 15 република проглашава независност и настају нове државе. Крајем 20. века распада се СФРЈ, постају самосталне државе: Словенија, Хрватска, Македонија, Босна и Херцеговина. Србија и Црна Гора формирале су заједничку државу, која је престала да постоји 2006. године, а тада су ове две државе постале самосталне и независне. Распад СФРЈ обележен је ратом који је изазвао бројне људске жртве, велика материјална разарања и велики број избеглих становника.

pr om

•

uk a

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

Варшавски пакт или Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, био је војна организација, од 1955. до 1991. године. Све комунистичке земље централне и источне Европе осим Југославије биле су чланице овог савеза.

Провери шта си научио/научила

1. На географској карти света пронађи највеће државе Азије које су постале независне после Другог светског рата. 2. У ком периоду је највећи број држава Африке стекао независност? 3. Да ли постоје територије у свету које су још под контролом великих сила? 4. Шта је утицало на промене граница држава Европе крајем 20. века? 5. Опиши постанак нових држава на простору бивше СФРЈ.

110

Међународни односи и организације КЉУЧНЕ РЕЧИ

територијални интегритет, спорови, Уједињене нације, Европска унија, Савет Европе, НАТО савез

Наведи основне елементе државе. Опиши компактну територију државе и наведи значај државних граница. Под територијалним интегритетом подразумева се територијална целовитост једне државе, њена недељивост и неповредивост државних граница.

Сједињене Америчке Државе и развијене држава Европе развиле су такозвани концепт хуманитарне интервенције ради спречавања кршења људских права у неким деловима света. Овај концепт директно утиче на нарушавање територијалног интегритета и суверенитета неких држава.

pr om

Непоштовање територијалног интегритета често је повод за избијање сукоба. У Повељи Уједињених нација наводи се да територијални интегритет и суверенитет представљају кључне ставке које чине државу.

uk a

У већини држава света постоје националне мањине. Неке националне мањине желе сопствену назависност и отцепљење територије на којој живе и теже да формирају своју државу. То може да буде разлог сукоба, али та независност може да се оствари и путем договора.

Албанци из Аутономне Покрајине Косово и Метохија (Србија) залажу се за самоопредељење и траже сопствену независност. Република Србија сматра да се отцепљењем јужне Покрајине Косово и Метохија директно крши њен територијални интегритет.

Због сукоба и притиска већинског албанског становништва, неалбанско становништво расељено је у северни део Покрајине и у остале делове Србије. У малом броју општина у Покрајини, ван северног дела Покрајине, живи малобројно неалбанско становништво. Oд 1999. године Аутономна Покрајина Косово и Метохија под контролом је Уједињених нација. Почетком овог века на политичкој карти света издвајају се територије које немају потпуно међународно и политичко признање (табела бр. 3).

Сепаратизам је процес одвајања националне мањине од државе са којом се она не идентификује. Сепаратизам је често узрок међуетничких сукоба. Територијални суверенитет представља способност државне власти да има слободу вршења власти на одређеној територији и становништву.

територија

суверенитет

статус

Косово и Метохија

Србија

аутономна покрајина

Придњестровље

Молдавија

Абхазија

Грузија

Палестина

Израел

делимично призната држава

Северни Кипар

Кипар

нерешен статус

аутономна република аутономна република

Табела бр. 3 Међународно непризнате територије у Европи и Азији

Отцепљења и самопроглашења територија у свету често изазивају велику нестабилност у региону, сукобе великих размера који могу да трају и неколико деценија. 111

Погледај на политичкој карти света које државе имају поседе ван своје територије. Своја запажања забележи у свеску и прокоментариши са друговима.

uk a

Међународне организације

pr om

Држава Палестина није међународно призната држава, делимично контролише своју територију. Појас Газе у потпуности контролишу Палестинци, а други део државе, Западна Обала, под окупацијом је Израела. Израел као јеврејска држава формирана је 1948. године. Од тада се, са прекидима, воде ратни сукоби између Израела и суседних арапских држава. Кипар је острвска држава у Средоземном мору, подељена је на грчки (јужни) и турски (северни) део острва. Грчки део острва је међународно призната држава, а северни део острва није међународно признат. Границу која дели острво на два дела контролишу Уједињене нације.

Шта је евро (€)? У којим државама можеш да користиш овај новац? Да ли знаш зашто је у већини држава Европе евро званична валута?

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

У свету постоје и зависне територије или области које немају пуну политичку независност. Оне су под управом и контролом неких других држава света. На пример: Гренланд је под управом Данске, Гибралтаром управља УК Велике Британије.

Сарадња између држава и народа на глобалном нивоу све је интензивнија. У свету постоје многобројни облици повезивања и интегрисања, који могу да обухвате већи број држава у једној области, али и државе у различитим деловима света. Државе се повезују и интегришу у разне организације у којима имају заједнички интерес: политички, безбедносни, културни, хуманитарни и друго. Организација Уједињених нација (ОУН, скраћено УН) највећа су међународна организација на свету. То је удружење влада и држава на глобалном нивоу које сарађују на пољу међународног права, безбедности, економског и социјалног развоја. УН су основане 1945. од стране 51 државе. Данас су 193 суверене државе чланице УН (слика бр. 112). 112

Слика бр. 112 Застава УН

Организација Уједињених нација подељена је на административна тела, као што су Генерална скупштина, Савет безбедности, Економски и социјални савет, Старатељски савет, Секретаријат Уједињених нација, Међународни суд правде и тела која се баве управљањем осталих агенција УН.

uk a

pr om

Европска унија (ЕУ) организација је коју чини двадесет седам држава Европе (карта бр. 9). Унија своје корене води од Европске економске заједнице основане 1957. од стране шест европских држава. Од тада се проширила придруживањем нових држава чланица и стекла је економску и политичку моћ. Европска унија има законе који се примењују у свим државама чланицама (слика бр. 113). Интеграција у ЕУ подразумева економско повезивање, слободан проток људи, роба, услуга и капитала. Неке државе су кандидати за придруживање овој организацији, међу њима је и Република Србија.

Карта бр. 9 Државе чланице Европске уније 2020. године

Важне институције Европске уније су: Европска комисија, Европски парламент, Савет Европске уније, Европски савет, Европски суд правде и Европска централна банка.

Савет Европе је међународна организација европских држава са седиштем у Стразбуру, на граници Француске и Немачке. Сврха Савета Европе огледа се у остварењу основних личних и демократских права и слобода у Европи. Савет Европе је донео Европску конвенцију о људским и правима и основао је Европски суд за људска права. Савет Европе има у свом саставу 47 чланица, које су истовремено и потписнице Европске конвенције о људским правима (слика бр. 114).

Слика бр. 113 Застава ЕУ

Слика бр. 114 Застава Савета Европе

113

Светска банка је међународна финансијска организација основана 1945. године. Она саветује и улаже у економски развој држава света са циљем смањења сиромаштва. Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца међународна је хуманитарна организација са седиштем у Женеви. Основни циљ ове организације је заштита живота и здравља људи.

Многобројне међународне хуманитарне и невладине организације, покрети и удружења грађана различитим активностима помажу људима у свим деловима наше планете.

• •

• • • • •

Под територијалним интегритетом подразумева се право сваке државе на очување целовитости сопствене територије и неповредивост државних граница. У свету постоје територије које немају потпуно међународно и политичко признање (Палестина, Израел, Кипар, Кашмир). У јужној српској покрајини Косово и Метохија већинско албанско становништво је прогласило самосталну државу Косово. Ову самопроглашену државу не признаје Република Србија, као ни поједине државе света. Ова самопроглашена држава није међународно призната већ је под контролом УН. Државе у свету сарађују, повезују се и интегришу у разне организације ради политичких, безбедносних, културних, хуманитарних и других интереса. Европску унију (ЕУ) чини 28 држава Европе, које су економски, политички и законодавно повезане. Организација Уједињених нација (ОУН или УН) највећа је међународна организација која се бави очувањем мира, безбедности и сарадње међу државама света. НАТО организација је међународни војни савез и чине га 27 европских држава, Сједињене Америчке Државе и Канада. Познате међународне организације су и: Светска банка, Црвени крст и Црвени полумесец, ММФ – Међународни монетарни фонд, ФАО – организација УН за исхрану и пољопривреду, УНЕСКО – организација УН за образовање, науку и културу.

uk a

•

pr om

Међународни монетарни фонд пружа саветодавну помоћ у вези са финансијама, запосленошћу и неравномерним економским развојем. ФАО је организације Уједињених нација за исхрану и пољопривреду. Основана је 1945. године да би побољшавала производњу пољопривредних производа у свету и исхрану свих људи на планети. УНЕСКО је организација Уједињених нација за образовање, науку и културу.

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

НАТО организација је основана 1949. године. То је међународни војни савез у чијем је саставу 27 европских држава, Сједињене Америчке Државе и Канада. НАТО снаге су интервенисале у Србији 1999. године. Интервенција је проузроковала велике људске и материјалне губитке.

Погледај сајтове: https://europa.eu/european-union/about-eu/countries_hr#28država-članica-europske-unije и https://europa.eu/european-union/about-eu_hr и прочитаћеш основне географске чињенице о државама чланицама Европске уније. 114

Провери шта си научио/научила

pr om

1. Објасни шта се подразумева под територијалним интегритетом једне државе. 2. Зашто је важно да држава има међународно признање? 3. Пронађи на физичко-географској карти Србије Аутономну Покрајину Косово и Метохија и објасни тежње албанског становништва да формирају своју самосталну државу. 4. Наведи назив највеће међународне организације на свету и опиши њен значај. 5. Како се назива међународна организација која се бави заштитом живота и здравља људи?

Научио/ла си основне појмове о држави и интеграционим процесима. Сада ћеш моћи да: • • • • •

uk a

објасниш политичко-географску структуру државе; анализираш географски положај сваке државе; објасниш функцију државних граница; анализираш облик владавине појединачних држава у свету; објасниш процесе који су утицали на формирање савремене политичко-географске карте света; • анализираш утицај нарушавања територијалног интегритета на спорове између држава или региона; • наведеш и опишеш интеграционе процесе и организације у Европи.

115

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА 1. Допуни реченицу. Основни елементи државе су: 1. ____________________ 2. ______________________ 3. ______________________ .

_______ а) макро државе _______ б) микро државе

pr om

1. Монако 2. Кина 3. Бразил 4. Сингапур 5. Канада 6. Русија

2. Повежи величину територије држава из леве колоне са групом којој припада. Упиши слова на линије у десној колони.

3. Ако је реченица/тврдња тачна заокружи слово Т, а ако није тачна заокружи слово Н.

uk a

1. Територија државе може да буде компактна и сложена. 2. Државе Италија, Грчка, Данска, Јапан, Индонезија, Русија, Мађарска су енклаве. 3. Европске ексклаве су Гибралтар и Калињинска област. 4. Државна граница је утврђена линија која раздваја територије две државе. 5. Између држава Европске Уније границе имају филтрирајућу функцију. 4. Баријерне државне границе су:

а) сједињујуће, полупропусне и имају размену добара; б) између две државе које имају нестабилне политичке односе; в) отворене за грађанство и транспорт робе и капитала; г) изолујуће и имају режим одвајања државе од осталог света. Заокружи слово испред тачног одговора.

5. Повежи главне градове из леве колоне са типом којем припадају. Упиши слова на црте у десној колони. 1. Канбера 2. Београд 3. Беч 5. Отава 6. Вашингтон 7. Париз

116

______ а) европски тип главног града ______ б) амерички тип главног града

Т Н Т Н Т Н Т Н Т Н

6. Одговори на питање, одговор напиши на линије. Према облику владавине државе се деле на: 1. ________________________________ 2. ________________________________ . 7. Сваки појам из леве колоне повежи са одговарајућим описом у десној колони. Упиши одговарајући број на линије. _________ а) зависна територија _________ б) међународно непризната држава

1. Палестина 2. Гренланд 3. Косово и Метохија 4. Гибралтар 5. Кипар

pr om

8. Ако је реченица/тврдња тачна заокружи слово Т, а ако је нетачна заокружи слово Н. 1. У ЕУ између држава чланица је слободан проток људи, роба, услуга и капитала. Т 2. НАТО је међународна, хуманитарна организација и штити здравље и живот људи. Т 3. Чланице УН сарађују на пољу права, безбедности, економског, социјалног развоја. Т 4. Црвени крст и Црвени полумесец је међународна, хуманитарна организација. Т 9. Србија је:

uk a

1. чланица УН, 2. монархија, 3. чланица НАТО савеза, 4. република.

Н Н Н Н

Заокружи бројеве испред тачних одговора. 10. Допуни реченицу.

Територијална целовитост једне државе, њена недељивост и неповредивост државних граница назива се ____________________________________________________. 11. Социјалистичка Федеративна Република Југославија престала је да постоји 1991. године и до 2006. године на простору бивше СФРЈ настале су нове државе. На празним цртама напиши називе новонасталих држава. ___________________________ _______________________ _______________________ ___________________________ _______________________ _______________________ .

117

118

uk a

Ed o

pr om

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

Географија Европе l Географске регије и регионална географија l Положај и границе Европе

l Насеља Европе l Привреда Европе

pr om

l Становништво Европе

l Природне карактеристике Европе

uk a

l Географске регије Европе

119

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Географске регије и регионална географија КЉУЧНЕ РЕЧИ

регионална географија, географска регија

Из свакодневне комуникације знаш појмове: крај, област, регија. Покушај да дефинишеш ове појмове. Опиши географске одлике краја у коме живиш.

На физичко-географској карти света пронађи две пустиње или две планине које се налазе на приближно истој географској ширини. Један објекат излази на море, а други је у унутрашњости континента. Анализирај све природне и друштвене елементе и изведи закључак. Које су основне сличности и разлике између те две регије?

uk a

pr om

Упознао/ла си поједине природне и друштвене елементе географске средине који су значајни за изглед и живот на Земљиној површини. Елементи географске средине међусобно се спајају и условљавају и тако дају укупну представу о географској средини. Регионална географија проучава регије или појединачне територије на Земљи. Ова географска дисциплина објашњава везе и односе између природних и друштвенеих елемената у некој регији и на одговарајући начин повезује их у једну целину – регију. Предмет проучавања регионалне географије је регија. Регије су делови географског простора који се по неким географским карактеристикама слични или се разликују од неког другог простора. То могу бити континенти, државе или њихови мањи делови (карта бр. 10). Задатак регионалне географије је да издвоји најтипичније регије на Земљи; да проучи утицај природних и друштвених елемената и законитости у образовању и преображају регија; да проучи везе и јединство регија на Земљиној површини.

Сваку регију чине: рељеф, вода, клима, типови земљишта, биљни и животињски свет, људи и њихова насеља, привреда, путеви и други елементи географског простора. Географска регија се разликује од неке друге регије по једном или више елемената географског простора. Неки елеменати су више или мање заступљени и утичу на посебност, индивидуалност регије.

Карта бр. 10 Регионална подела Европе

120

Регионализација је поступак издвајања регија на основу унапред утврђеног критеријума на мање, засебне целине – регије. Почетком 2010. године Скупштина Републике Србије усвојила је Закон о регионалном развоју и Уредбу која је дефинисала статистичке регионе. Србија је подељена на пет статистичких региона. Подела на статистичке регионе урађена је у циљу равномерног регионалног развоја Републике Србије и усаглашавања са државама Европске уније.

Познавање регије са свим њеним географским елементима значајно је за: праћење и планирање развоја једне државе или регије, развој градова и осталих насеља, војно-стратешко планирање, научно истраживање, културно стваралаштво и друго.

• • •

Регионална географија је научна дисциплина географске науке и проучава регије на Земљи и утицај природних и друштвених фактора на њихов развој. Географске регије су делови географског простора који су по неким карактеристикама сличне или се разликују од неког другог простора. Регију чине физичко-географски и друштвено географски елементи географског простора. Познавање географских регија са свим њиховим одликама важно је за све видове планирања, научно истраживање, културно стваралаштво и друго.

•

uk a

pr om

Погледај сајт http://serbiamap.net/mapview.html?mapname=mapa-srbija-statistickiregioni. Анализирај карту Статистички региони Републике Србије. Пронађи регион у којем живиш и прочитај основне информације о том региону (површину, број становника).

Провери шта си научио/научила 1. 2. 3. 4.

Објасни везу физичке и друштвене географије са регионалном географијом. Дефиниши појам регија и опиши по чему се регија разликује од неке друге територије. Наведи значај регионалне географије и њену везу са привредним гранама. Анализирај физичко географску карту наше државе и опиши основне географске елементе у планинској и равничарској регији.

121

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Положај и границе Европе КЉУЧНЕ РЕЧИ

географски положај, границе, величина

Погледај слику бр. 114 и именуј континенте. Упореди површину Европе са осталим континентима.

pr om

Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти Земље. Европу пресеца почетни гринички меридијан, тако да се мања површина континента налази на западној полулопти. Највећи део Европе је у северном умереном топлотном појасу (карта бр.11).

Европа је један од мањих континената, једино је Аустралија мања од ње (слика бр. 115). Од седам континената на Земљи, Европа је трећи континент по укупном броју становника. Већи број становника имају Азија и Африка.

Слика бр. 115 Положај Европе на Земљи

uk a

Западне обале Европе запљускује Атлантски океан, на северу Северни ледени океан, а на југу је Средоземно море.

Вог ези

ни де Ар

122

л. не п Руд

Су де ти

цвалд Швар

Карта бр. 11 Европа

Према легенди назив Европа потиче од феничанске речи ereb што значи – запад или залазак Сунца. Према грчкој митологији континент је добио име по Зевсовој миљеници која се звала Европа.

Одреди географску ширину и географску дужину Европе. На физичко-географској карти пронађи северни поларник. Именуј регије Европе које се налазе у северном хладном топлотном појасу.

АЗИЈА

ЕВРОПА

pr om

На истоку Европа се граничи са Азијом. Граница је највећим делом копнена, пружа се преко највиших делова планине Урал, реком Урал, Каспијским језером, планином Кавказ, преко Азовског и Црног мора до мореуза Босфор, Мраморног мора, мореуза Дарданели, Егејског и Средоземног мора (карта бр. 11). Преко Босфора саграђена су два моста, тако да у овом делу Европа и Азија имају и копнену везу (слика бр. 116). Граница између Европе и Азије пролази преко држава Руске Федерације, Казахстана и Турске, тако да се територија ових држава налази на оба континента. Европа и Азија чине јединствену копнену целину – Евроазију.

uk a

На југозападу Европу од Африке дели мореуз Гибралтар, који је широк око 14 km (слика бр. 117). Британско острво од континенталног дела Европе раздваја канал Ламанш, испод кога је прокопан тунел. Тако је створена копнена веза између копненог и острвског дела западне Европе.

На физичко-географској карти Европе у атласу пронађи највеће европске луке у Средоземном и Атлантском приморју. Какав је њихов значај?

Европа и њене државе имају и границе на мору. Према међународном споразуму издваја се територијално море које се протеже од обале неке државе до 12 наутичких миља (22,2 km) ка пучини. Граница неке територије у ваздушном простору налази се 80 km од површине Земље, која је уједно и доња граница вештачких сателита.

Слика бр. 116 Босфорски мореуз

ЕВРОПА

Гибралтарски мз.

АФРИКА

Слика бр. 117 Гибралтарски мореуз

Гранични појас је део мора удаљен од копна 24 наутичке миље (укључује и територијално море). Економској зони припадају воде до 200 наутичких миља од обале, које укључују и воде територијалног мора и граничног појаса. Слободно отворено море обухвата воде Светског мора од границе економске зоне. У овој зони је слободна пловидба, риболов, прелет авиона, научна истраживања, постављање подморских цевовода, каблова и изградња вештачких острва. 123

По површини територије Европа се убраја у мање континенте, пространија је само од Аустралије.

•

По броју становника Европа је на трећем месту. Већи број становника живи у Азији и у Африци.

•

Европа се налази на северној и највећи део је на источној полулопти Земље. Мања површина континента (западно од гриничког меридијана) налази се на западној полулопти.

•

Европа излази на Атлантски океан на западу, Северни ледени океан на истоку, Средоземно море на југу и бројна ивична и заливска мора ових океана.

•

На истоку од Европе је Азија. Граница је претежно копнена, тако да ова два континента чине јединствену копнену целину – Евроазију.

•

Граница између Европе и Азије пролази преко држава Руске Федерације, Казахстана и Турске, тако да се територије ових држава налазе на оба континента. Мореузи Босфор и Дарданели раздвајају и спајају европски и азијски део државе Турске.

•

Европу од Африке раздваја Гибралтарски мореуз, који повезује Атлантски океан и Средоземно море. Преко Суецког канала и Црвеног мора Европа је повезана са Индијским океаном.

•

Због добре саобраћајне повезаности са осталим деловима света и централног положаја на Земљи, Европа има веома повољан географски положај.

uk a

pr om

•

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Европа је преко Суецког канала и Црвеног мора повезана са Индијским и Тихим океаном и државама које ови океани запљускују. Атлантски океан је спона са Америком и западним и јужним деловима Африке. Мора и океани на које Европа излази повезују је са осталим континентима, са којима је добро повезана и ваздушним саобраћајем.

Провери шта си научио/научила

1. На географској карти Европе одреди њен географски положај. 2. Објасни значај Средоземног мора за формирање првих држава и старих цивилизација. 3. На географској карти Европе пронађи државе чија се територија простире у Европи и у Азији. Опиши географски положај тих држава. 4. Погледај карту света и пронађи државе Африке које су најближе државама Европе. Објасни мигрантска кретања која су актуелна у данашње време.

124

Природне карактеристике Европе КЉУЧНЕ РЕЧИ

разуђеност обала, рељеф, клима, хидрографија, вегетација

Шта представља разуђеност обала и које облике разуђености познајеш?

Обале Европе Погледај физичко-географску карту Европе у атласу и пронађи: унутрашња мора, највећа полуострва, велика острва, архипелаге, мореузе, заливе, канале, вулкане.

Европа је најразуђенији континент. Њене обале су дуге око 41 000 km.

pr om

На северу континента воде Северног леденог океана и ивичних мора запљускују северне обале Скандинавског полуострва и полуострва Кола, острво Нова Земља, Шпицбершка острва и архипелаге на северу.

uk a

Западна обала Скандинавског полуострва излази на Норвешко море и има бројне фјордове (слика бр. 118). Између полуострва и континенталног дела налази се Балтичко море са три пространа залива Ботнички, Фински и Ришки. Балтичко море спојено је са Северним морем мореузима Скагерак и Категат.

Подсети се шта су плима и осека. За које делатности је важно познавање висине плимског таласа?

Слика бр. 118 Фјорд на Скандинавском полуострву

Жи

ро

нд

Атлантски океан

Обале Европе које запљускује Атлантски океан ниске су и нису много разуђене. Највећа полуострва су Јиланд и Бретања, а највећа острва Велика Британија, Ирска, Исланд и неколико мањих архипелага. У западној Европи највећи је Бискајски залив. На ниским обалама ове регије издвајају се естуари Гароне и Дордоње (слика бр. 119), Лоаре, Сене, Темзе. Острва и копнени део континента раздвајају канали, пролази и мореузи. На обалама западне Европе плимски талас је висок и до 15 m.

Слика бр. 119 Естуар Жиронда (Француска)

125

На географској карти Европе у атласу пронађи највећа полуострва, острва, архипелаге и заливе које запљускују воде Егејског и Јадранског мора.

Погледај географску карту Европе и издвој најкрупније облике рељефа. Како су настале низије?

uk a

pr om

Европа је нижи континент, где низије и планине до 500 m н.в. обухватају четири петине територије (карта бр. 12). Најстарији облици рељефа налазе се на северу континента, то је пространа Руска или Источноевропска плоча.

Рељеф Европе

Ed ни де Ар

Вог ези

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Обале Средоземног мора и његових унутрашњих мора, која дубоко залазе у копно јужне Европе, веома су разуђене. Најупечатљивији примери велике разуђености европског континента су Балканско, Апенинско и Пиринејско полуострво. Полуострво Пелопонез је прокопавањем Коринтског канала постало острво. Највећа острва су Крит, Сицилија, Сардинија и Корзика. Најразуђеније су обале Егејског и Јадранског мора, са мањим полуострвима, острвима и архипелазима, заливима, пролазима, мореузима, делтастим речним ушћима.

л. не п Руд

Су де ти

цвалд Швар

Карта бр. 12 Рељеф Европе

126

Преко старих магматских и метаморфних стена које граде Руску плочу, налазе се акумулативне равнице, највећа је Источноевропска низија. На ову низију наставља се Прибалтичка (Немачко-пољска), па Западноевропска низија. Панонска низија (слика бр. 120) у унутрашњости је континента, Падска низија на северу Апенинског полуострва, а Влашка низија у доњем току Дунава. Низијски рељеф простире се поред великих река (Темза, Рона, Ебро, Дунав, Вардар, Марица).

Слика бр. 120 Панонска низија

pr om

Погледај физичко-географску карту Европе, пронађи највеће планине у Европи. Како су оне настале?

uk a

Планине у Европи су различите старости, грађе и висине. Најстарије су раседне (громадне) Скандинавске планине на северу Европе. У средњој Европи раседне планине су Харц, Рудне планине, Шумава, Судети, Шварцвалд. У западној Европи су Ардени (слика 121), Вогези, Централни масив и све планине на острвима Велика Британија и Ирска. Раседне планине у јужној Европи налазе се у централном делу Пиринејског полуострва. На Балканском полуострву раседне планине су Српско-македонска маса и Родопске планине. У источној Европи раседна планина је Урал. Раседне планине су ниске без одређеног правца пружања, одвојене рововима и котлинама, богате су рудама и вегетацијом. На истоку Европе, у Источноевропској низији налазе се ниске планине и побрђа.

Слика бр. 121 Ардени

Набране планине су високе, кршевите, пружају се од јужне Европе до средње Азије и Хималаја. То су планине: Пиринеји, Алпи (слика 122), Апенини, Динарске и Шарско-пиндске на Балканском полуострву. Набране планине су и: Татре, Карпати, Балканске планине и Кавказ. На планини Кавказ налази се највиши врх Европе, Елбрус (5642 m). Слика бр. 122 Алпи

127

pr om

Слика бр. 123 Везув – вулкан код Напуља

На острвима Средоземног мора активни вулкани су Етна на Сицилији, Стромболи и Вулкано на Липарским острвима и Санторин у Егејском мору. У близини Напуља у Италији је вулкан Везув. На острву Исланд активни вулкани су Хекла, Крафла, Аскја и други.

Високе европске планине богате су рекама, ледничким језерима, шумама, пашњацима, теренима за скијање (слике бр. 124, 125 и 126). Преко превоја и кроз тунеле пролазе савремени аутопутеви и железничке пруге.

Слика бр. 124 Шуме на Карпатима

uk a

Кроз планине Алпе прокопани су бројни тунели. Најдужи тунели су Готхард (57 km) кроз швајцарске Алпе, Симплон (19,8 km) који повезује Италију и Швајцарску и Монблан (11,6 km) повезује Италију и Француску.

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Стварање планина још увек траје. Због сударања афричке и евроазијске тектонске плоче у јужној Европи су чести земљотреси, а постоји и неколико активних вулкана (слика бр. 123).

Слика бр. 125 Језеро Комо на Алпима

Алпи – тунел

Слика бр. 126 Скијашки терени

128

Клима Европе

pr om

Шта су климатски фактори и како утичу на климу? Како стални ветрови утичу на климу Европе? Који се климатски типови издвајају у умереном топлотном појасу?

uk a

Карта бр. 13 Клима Европе

На климу Европе утиче географски положај, као и велике географске области: Атлантски океан, Арктик и Сибир, Средоземно море, Афрички континент. Клима је такође условљена висином и правцем пружања планина, као и удаљеншћу од мора. У Европи се издваја неколико климатских типова, који се разликују по својим карактеристикама и вредностима климатских елемената (карта бр. 13). Клима јужне Европе је под утицајем ваздушних маса које стижу из северне Африке и Средоземног мора. У приморским областима заступљена је средоземна или медитеранска клима. Опиши одлике средоземне или медитеранске климе. Западна Европа је под утицајем Атлантског океана, топле Голфске струје и западних ветрова. Западни ветрови доносе са

Атлантика влажан и топао ваздух западним деловима континента у којима је заступљена атлантска (океанска) клима.

Опиши одлике атлантске климе.

У унутрашњости и на истоку континента заступљени су различите варијанте континенталне климе. У средњој Европи заступљена је умерено континентална клима. У низијама ове регије карактеристичне су високе температуре у току лета, мала количина падавина и чести сушни периоди. На истоку Европе клима је континентална. Лета су топла, зиме хладне и мала је количина падавина. Опиши одлике умерено-континенталне и континенталне климе. 129

Који је климатски тип заступљен у твојој средини? Опиши климу регије у коју идеш на летовање и на зимовање.

Опиши одлике субполарне климе. У високо планинским областима клима се мења са порастом надморске висине. Заступљена је планинска или алпска клима, са свежим и кратким летима и дугим зимама са снегом.

pr om

Најнижа температура, од када се мери температура у Србији, измерена је 13. 01. 1985. године у Карајукића Бунарима на Пештерској висоравни и износила је - 39,5°С. А највиша температура у Србији износила је 44,9°С, а измерена је у Смедеревској Паланци 24. 07. 2007. године. Најнижа измерена температура у Европи је -55°С у Уст-Шчугору у Русији. У острвском делу Европе најкишовитија је планина Пико на Азорским острвима (Португалија) са 6300 mm/год.

Хидрографија Европе

uk a

Подсети се шта су слив, речна мрежа и развође? Како се деле језера према постанку језерског басена? Шта су кањони и клисуре, и које облике речних ушћа знаш?

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

У северној и североисточној Европи, под утицајем сувог и хладног ваздуха из арктичке области, заступљена је субполарна и хладна варијанта континенталне климе. Зиме су дуге и веома хладне, лета су кратка и свежа. Количина падавина је мала.

130

Карта бр. 14 Речна мрежа Европе

Рељеф и клима утицали су на развијеност речне мреже у Европи (карта бр. 14). У северној Европи, на Скандинавском полуострву реке су брзе и кратког тока, многе од њих повезују језера и припадају сливу Норвешког, Баренцовог и Балтичког мора. Сливу Баренцовог мора припадају Печора и Северна Двина које протичу северним делом Источноевропске низије. Ове реке се заледе у зимском периоду, у пролеће, када се топи лед, изливају се и плаве околно земљиште. У Балтичко море, поред скандинавских река, уливају се реке које теку кроз средњу Европу. Највеће реке су: Западна Двина, Њемен, Висла и Одра. У овој регији бројна су језера, издвајају се: Оњега и Ладога (Русија), Венер и Ветер (Шведска) и више стотина језера у Финској и осталим државама ове регије.

pr om

Сливу Атлантског океана и његових ивичних мора припадају реке које теку преко западног дела Немачко-пољске низије, Западноевропске низије, преко Британског и Ирског острва и западног дела Пиринејског полуострва. Највеће реке су: Лаба (Елба), Везер, Рајна, Сена, Лоара, Гарона. Језера су Боденско и Женевско, а у Алпима су бројна ледничка језера, међу којима су Комо, Мађоре, Гарда, Бледско и Бохињско језеро. Реке Темза и Северн су веће реке на Британском острву, а Дуро, Тежо, Гвадијана и Гвадалкивир на Пиринејском полуострву. Реке које припадају сливу Балтичког мора и Атлантског океана повезане су густом мрежом канала.

Слика бр. 127 Балатон, језеро у Мађарској

uk a

У Средоземно море уливају се: Ебро, Рона, Тибар. У Јадранско море: По, Неретва, Дрим, у Егејско море: Вардар и Марица, а у Црно море Дунав, Дњестар, Дњепар, Дон. У овој географској области су језера Балатон у Мађарској (слика 127), Скадарско, Охридско, Дојранско, Плитвичка (слика бр. 128) и бројна ледничка језера на високим планинама Балканског полуострва. Реке средоземног слива пробијају се кроз кањоне и клисуре. Поједине реке теку кроз речне долине где се неизменично смењују котлине и клисуре. Овакве долине се називају композитне. Кроз најлепше композитне долине протичу Дунав, Јужна и Западна Морава, Увац, Вардар. Реке које се уливају у Средоземно море, у току сушног и топлог лета имају низак водостај, па неке мање реке и пресуше. У кречњачким пределима на Балканском полуострву постоје реке понорнице, највећа је Требишњица у Босни и Херцеговини.

Најдужа европска река Волга и река Урал уливају се у Каспијско језеро, највеће слано језеро на свету. Поред природних језера, у Европи су бројна вештачка (акумулациона) језера која су настала преграђивањем великих река. На Волги и Дону налазе се бројна вештачка језера, а на Дунаву је највеће Ђердапско језеро (Србија). Слика бр. 128 Плитвичка језера у Хрватској

131

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Карта бр. 15 Канал Рајна-Мајна-Дунав

Вегетација Европе

pr om

Црно и Северно море повезују реке Рајна–Мајна–Дунав и канали који их спајају (карта бр. 15). Каспијско језеро и Фински залив повезују Волга, њене притоке и бројни канали. На континенту је развијена густа мрежа канала, што има велики значај за пловидбу, наводњавање и одводњавање пространих равница.

uk a

Учићеш о вегетацији у Европи. Подсети се већ стеченог знања о биосфери.

Природне биљне зоне у Европи смењују се од југа ка северу континента, односно по географској ширини (хоризонтална зоналност), а у планинским пределима по надморској висини (вертикална зоналност). У хладним областима Северне Европе у којима је заступљена субполарна и оштра континентална клима распрострањене су тајге – четинарске шуме, са бором, јелом, аришом и смрчом. У севернијим деловима, у којима су ниже температуре и где се снег дуже задржава распрострањене су тундре (слика бр. 129). То је вегетација са лишајевима, маховинама и патуљастим брезама и јовом. У регијама које су под утицајем атлантске и континенталне климе заступљене су мешовите листопадне шуме које чине: храст, буква, јасен, јавор, граб и друго дрвеће. На високим Алпима изражена је вертикална вегетациона зоналност. Изнад листопадних шума, на надморској висини од 1800 m до 2500 m расту четинарске шуме, а 132

Слика бр. 129 Тундра у северној Европи

изнад овог појаса су планински пашњаци, док су највиши планински врхови под снегом. У унутрашњости континента где је мала количина падавина, у условима суве континенталне климе распрострањене су степе. Велике степске површине у низијама средње и источне Европе, узоране су и представљају највеће оранице на којима успева: пшеница, кукуруз, сунцокрет, шећерна репа, соја.

У областима око Средоземног мора природну вегетацију чине суптропске или средоземне зимзелене шуме. У њима расте храст китњак и плутњак, чемпрес, бор, маслина и ловор. На Балканском полуострву налазе се знатне површине са оскудном вегетацијом. Непланска сеча шума утицала је на спирање тла и стварање оголелих површина. У деловима медитеранске регије распрострањена је макија, коју чине зимзелене жбунасте врсте. На обрадивом земљишту гаји се маслина, винова лоза, лимун, мандарина, поморанџа и смоква (слика 130).

Слика бр. 130 Макија на острву Корзика

Природна вегетација у Европи је знатно измењена. Деловањем човека у географској средини нестале су поједине врсте, а ретке биљке су заштићене посебним законима.

• • • • • • •

uk a

•

Обале Европа су веома разуђене. Издвајају се пространа полуострва, острва, архипелази, заливи, пролази, канали, мореузи, делтаста и естуарска речна ушћа. Европа се убраја у ниже континенте. Највеће низије су: Источноевропска, Прибалтичка, Падска, Западноевропска, Панонска, Влашка. Најстарије планине су Скандинавске и планине у средњој, источној и јужној Европи. Најмлађе планине су Алпи, Карпати, Динариди, Шарско-пиндске планине, Кавказ са највишим врхом Европе (Елбрус 5642 m). Активни вулкани налазе се у средоземној области и на Исланду. Речна мрежа је густа, велике реке су повезане каналима. Велика и бројна језера налазе се у свим регијама Европе. У Европи је заступљена средоземна клима, разне варијанте умерене климе, пла-нинска и субполарна клима. Природну вегетацију чине листопадне, четинарске (тајге) и средоземне шуме, макије, степе, тундре и пашњаци. Природна вегетација у Европи је знатно измењена. Нестале су поједине врсте, а ретке биљке су заштићене посебним законима.

•

pr om

Због заштите биљних врста 1999. године је урађена научна публикација "Црвена књига флоре и фауне Србије". Поједине врсте биљака су истовремено стављене и на светску и европску Црвену листу, чиме је указано на њихов значај. У Србији данас постоји чак 215 врста биљака које су као природне реткости стављене под најстрожи степен заштите државе. На листи су: росуља, Панчићева оморика, Српска рамонда, Банатски божур, гороцвет, златни љиљан.

Провери шта си научио/научила 1. На физичко-географској карти Европе пронађи најкрупније облике рељефа и користи информације са интернета. 2. Опиши утицај рељефа и климе на развијеност речне мреже у Европи. 3. На географској карти Европе пронађи највећа ледничка језера. 4. Опиши климатске типове који су заступљени у јужној Европи. 5. Опиши вертикалну вегетациону зоналност на Алпима. 133

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Становништво Европе КЉУЧНЕ РЕЧИ

Подсети се онога што знаш о становништву света. Размисли: да ли се густина насељености у појединим регијама Европе разликује и зашто? Шта утиче на размештај становништва? Да ли могу да се издвоје депопулационе области у Европи? Објасни повезаност урбанизације и деаграризације у Европи.

број и распоред становника, природно кретање, миграције, структура становника

у хиљадама 800 600

Према подацима Уједињених нација из 2018. године, у Европи живи око 743 милиона становника (шема бр. 15).

400

200 0

На крају 21. века, због смањења природног прираштаја и старења становништва, процењује се да ће у Европи живети око 645 милиона становника.

1990.

pr om

год. 1950.

2020.

2040.

2060.

Шема бр. 15 Број становника у Европи и процена УН до 2060. године

Развој привреде у државама чланицама ЕУ утицао је на међудржавна и регионална мигрантска кретања становништва Европе.

uk a

Густина насељености је 71,5 становника по km². Највећа густина насељености је у великим градовима – Лондону, Паризу и Истанбулу, у индустријским областима и речним долинама западне Европе. Мала густина насељености је у северним и хладним областима Руске Федерације, Северне Европе и високим планинским пределима.

2000.

Имиграције су учиниле Европу мултиетничком, мултијезичком, мултирелигијском и мултикултурном средином.

Већина народа Европе припада индоеНаталитет и морталитет у Европи имају приближне вредности па се, природни при- вропској породици народа коју чине Словени раштај приближава нули. У неким деловима (шема бр. 16), Романи и Германи. Европе стопа природног прираштаја је негативна, становништво се не обнавља. Почетком овог века, због прилива имигрантског станоСЛОВЕНИ вништва, стопа природног прираштаја се повећава у северној и у западној Европи. Емиграција европског становништва била је најинтензивнија у време колонијализма. Велики број европских народа емигрирао је у Америку и Аустралију. Крајем прошлог и почетком овог века економски и политички разлози утицали су на имиграције становништва из афричких и азијских држава и ратом захваћених држава на Балкану у развијене државе, првенствено Немачку, Француску, Аустрију и Италију. 134

Источни

ЗАПАДНИ

ЈУЖНИ

Руси, Белоруси, Украјинци

Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби

Бугари, Срби, Хрвати, Словенци, Македонци, Црногорци, Бошњаци

Шема бр. 16 Словенски народи

Романи су Французи, Италијани, Португалци, Шпанци, Каталонци, Румуни, Молдавци, Валонци. Германској групи припадају Немци, Енглези, Холанђани, Швеђани, Норвежани, Данци, Исланђани.

У Европи живе и други народи: Грци, Албанци, Литванци, Летонци, Баски, Роми, Турци, Јевреји.

pr om

Европа је континент европеидног становништва, који говоре различитим језицима. Заступљени су енглески, немачки, руски, француски, шпански, италијански, грчки, бугарски, српски и други језици.

Слика бр. 131 Универзитет у Болоњи

Европу насељава и угро-финска породица народа: Мађари, Финци и Естонци. Келти су: Ирци, Велшани и Шкоти.

Већина становништва у Европи је хришћанске вероисповести. Најбројнији су католици, следе православци и протестанти. Исламској вероисповести, јудаизму и другим религијама припада мањи број становника.

Слика бр. 132 Универзитет у Сорбони

uk a

Жене чине бројније становништво Европе. Просечни животни век жена је 81 година и дужи је од просечног животног века мушког становништва, који износи 74 године. Најдужи животни век имају становници на Исланду, у Швајцарској и Аустрији.

Европа је континет који има дугу образовну традицију (слике бр. 131 и 132). Почетком овог века у Европи је остварена скоро потпуна писменост становништва (око 99%). На економску структуру активног становништва утиче развој привреде и друштва у целини. Аграрно становништво је бројније у државама у развоју, док је у индустријски развијеним државама већи број становништва запослен у индустријским привредним гранама и терцијарном сектору.

Универзитет је високообразовна установа коју чини неколико факултета. Најстарији универзитети у Европи основани су у 11. и 12. веку. Најстарији универзитети су: Болоња у Италији, Оксфорд и Камбриџ у Великој Британији, Сорбона у Француској, Упсала у Шведској, Краков у Пољској, Ломоносов у Руској Федерацији. Велика школа, претеча Београдског универзитета, основана је 1808. године. Универзитет Ломоносов у Русији

135

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Посети сајт https://www.srbija.gov.rs/tekst/36/stanovnistvo-jezik-i-vera.php и информиши се о појединим структурама становништва Републике Србије.

• • •

•

У Европи живи 743 милиона становника, густина насељености је 71,5 ст/km². У неким државама Европе стопа природног прираштаја је негативна. Европа је имиграциони континент на који су се из економских и политичких разлога доселили становници из афричких, азијских држава и ратом захваћених области на Балкану. Већина народа Европе припадају индоевропској породици народа коју чине Словени, Романи, Германи и други народи који говоре различитим језицима. Хришћанство је најзаступљенија религија у Европи. Исламској вероисповести, јудаизму и другим религијама припада мањи број становника. У Европи су бројније жене од мушкараца и оне имају дужи просечни животни век. Образовање становништва у Европи има дугу традицију. Најстарији универзитети основани су у 11. и 12. веку. На овом континенту неписмено је око 1% становника.

pr om

• • •

Издвој ретко и густо насељене регије Европе. Анализирај природни прираштај у државама Европе. Опиши структуру становника у Европи. Наведи називе најстаријих универзитета у европским државама. Објасни узроке и последице савремених мигрантских кретања становништва из Азије и Африке ка развијеним европским државама.

1. 2. 3. 4. 5.

uk a

Провери шта си научио/научила

136

Насеља Европе КЉУЧНЕ РЕЧИ

Учио си о насељима у свету. Опиши по чему се разликују насеља у Европи од насеља на осталим континентима. Који фактори су највише утицали на те разлике?

село, град, привремена насеља

У старом веку, у Европи, насеља су се развијала око утврђења, у речним долинама, низијама и приморским областима.

На развој и раст насеља утичу физичке и друштвено-географске одлике регије.

pr om

Слика бр. 133 Село у западној Европи

uk a

Сеоска насеља развијала су се у областима које су биле погодне за гајење пољопривредних култура, лов и риболов, експлоатацију шума и пашњака. Планинска села у Европи имају мали број становника, који се поред примарне пољопривредне делатности баве туризмом, рударством и услужним делатностима. Равничарска села у развијеним државама Европе шире се и подсећају на градове (слика бр. 133). Сеоско становништво у овим државама је образовано, а пољопривредна производња је специјализована и примењују се Слика бр. 134 Село у јужној Европи агротехничке мере. Оваква села типична су за Аустрију, Швајцарску, Француску, Немачку, ВеГрадови се рангирају према броју становлику Британију. ника, привредној развијености, политичком утицају, административној и образовној функРадно способно становништво из сео- цији. ских насеља свакодневно мигрира ка оближњем граду. Тамо се бави неким другим делатГлобални градови су највећи центри свеностима, али не запоставља активности у селу. тских компанија, робних и финансијских берзи, Ради одмора, пријатне, здраве и мирне среди- разноврсних услужних делатности (слика бр. не, градско становништво повремено мигрира 135). Лондон је једини глобални град у Европи. према селима. У слабије развијеним државама јужне и источне Европе, села су мање развијена, слабије су уређена и саобраћајно повезана са градом и околином (слика бр. 134). У овим селима присутна је деаграризација, депопулација и сиромаштво. Села се гасе. Највећи број градова у Европи развио се у средњем веку. Развој индустрије утицао је на нагли пораст и ширење градова.

Слика бр. 135 Берза у Лондону – глобални град

137

Главни градови или престонице значајни су због политичко-административне функције коју имају за државу или ширу регију. Велики градови се шире и спајају са приградским насељима и настају агломерације. Највеће европске агломерације су: Лондон, Париз, Ротердам, Милано, Мадрид, Рим (слике бр. 136 и 137). У свакој држави постоје градови који су регионални центри, као и остали већи или мањи градови са различитим функцијама.

pr om

Слика бр. 136 Милано

На географској карти Европе пронађи највеће градове и опиши њихов географски положај.

Слика бр. 137 Мадрид

uk a

У свету постоје само три глобална града. То су Лондон, Њујорк и Токио. Лондон, је један од највећих светских финансијских средишта у коме се налази већина британских и више од 100 највећих европских компанија. Лондон има велики утицај на политику, финансије, образовање, масовне медије, моду, уметност и културу света. Град је важна туристичка дестинација.

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Велики европски градови имају разне функције које су значајне за привредне токове у свету. То су Париз, Москва и Беч.

У Европи постоје и привремена насеља у тајгама, тундрама, на планинским пашњацима, пољопривредним, виноградарским и туристичким областима. У овим привременим насељима становништво борави због обављања сезонских послова или одмора (слика бр. 138). а)

б)

Слика бр. 138 Привремено насеља – а) катун

138

б) салаш

О најлепшим градовима и селима Европе погледај на сајтовима: https:// www.elle.rs/lifestyle/putovanja/16709-pobegnite-iz-guzve-10-evropskihgradova-koje-treba-posetiti-tokom-leta.html, https://www.ekspres.net/zivot/ turizam-najlepsa-sela-u-evropi.

• • •

•

pr om

• •

Провери шта си научио/научила

uk a

•

Насеља у руралним областима развијених држава Европе шире се и подсећају на градове, специјализована је пољопривредна производња, вишефункционална су. У слабије развијеним државама села су недовољно уређена, саобраћајно су слабо повезана, присутна је деаграризација и депопулација. Развој индустрије утицао је на нагли пораст и ширење градова у Европи. Велики европски градови се шире, спајају са околним насељима и настају агломерације. Највеће су: Лондон, Париз, Ротердам, Милано, Мадрид, Рим. Градови се рангирају према броју становника, привредној развијености, политичком утицају, административној и образовној функцији. Главни градови европских држава имају дугу традицију, вишефункционални су и зачајни су за привредне токове у свету. Једини глобални град у Европи је Лондон. Привремена насеља налазе се у тајгама, тундрама, на планинским пашњацима, пољопривредним, виноградарским и туристичким областима Европе.

1. Наведи и опиши по чему се разликују села у развијеним и села у слабије развијеним државама Европе. 2. У којим регијама Европе је присутна деаграризација и депопулација? 3. Опиши по чему се разликује глобални од светских градова. Наведи примере. 4. Објасни шта чини агломерацију и наведи примере у Европи. 5. Којим привредним делатностима се бави становништво у европским привременим

•

насељима?

139

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Привреда Европе КЉУЧНЕ РЕЧИ

На атласној тематској карти – Природна богатства Европе, пронађи највећа налазишта енергената и минералних сировина. Објасни њихов размештај и повежи са највећим градовима који се налазе у њиховој близини.

природни ресурси, привредна развијеност

pr om

Природни ресурси

Европа је водећи континент по привредној развијености у свету. У 18. веку развија се тешка индустрија, а убрзо и остале индустријске гране. Захваљујући домаћим сировинама и сировинама из колонијалних поседа, у Европи, првенствено у њеном западном делу, долази до наглог развоја индустрије и осталих привредних делатности.

Слика бр. 139 Ветропарк

uk a

Државе Европе немају довољно сировина и енергената и више од половине енергетских извора увозе за своје потребе. Велика налазишта каменог угља на Британском острву утицала су на развој индустрије у тој држави. Ова налазишта су знатно исцрпљена. Камени угаљ се експлоатише у Пољској и у Руској Федерацији. Мрки угаљ и лигнит су енергенти које користе термоелектране. Налазишта су у Немачкој, Руској Федерацији, нашој држави и у мањим басенима у осталим регијама Европе. Највећим резервама нафте и гаса располаже Руска Федерација. Европа експлоатише нафту и гас у Северном мору, а велике количине увози. Вода, као обновљив извор енергије, највише покреће хидроелектране на Скандинавском полуострву и у алпској планинској области. Електричну енергију у Европи производе бројне нуклеарне електране, али и електране које користе обновљиве изворе енергије као што су ветар, термалне воде, снага плимских таласа, биогориво (слике бр.139 и слика 140).

Слика бр. 140 Плимска електрана

Рудно богатство је током дуге експлоатације осиромашено. Лежишта гвоздене руде су у Шведској, Украјини и Пољској. Руда метала који се користи у производњи челика има у Португалији, Финској, Грчкој, Русији, Албанији и у косовско-метохијском делу Србије. Боксита (руда алуминијума) има у Грчкој и Мађарској. Обојени метали (бакар, олово, цинк) експлоатишу се на Балканском, Пиринејском и Скандинавском полуострву, у Пољској, Немачкој, Руској Федерацији, Чешкој, Финској. 140

Плодно земљиште налази се у низијама, долинама река, приморским областима и нижим планинским појасевима. Оно је различитог квалитета, али чини добру основу за развој пољопривреде. Простране четинарске шуме су у северним областима Руске Федерације, на Скандинавском полуострву. Мешовите и листопадне у планинским областима осталих регија Европе. Планински пашњаци омогућавају добру основу за развој сточарства. Највећа риболовна подручја су у Норвешком и Северном мору.

pr om

Подсети се који фактори утичу на развој и размештај привредних делатности. По чему се разликују развијене од неразвијених области? Шта је одрживи развој?

Привредна развијеност

Слика бр. 141 Челичана

uk a

Западна и северна Европа су индустријски развијеније од осталих регија континента. У прошлости је црна металургија била смештена у басенима каменог угља и око лежишта гвоздене руде. Због исцрпљивања лежишта, црна металургија је измештена у увозне луке и у близину тржишта. У производњи челика издвајају се Немачка, Пољска, Луксембург и Украјина (слика бр. 141). Индустрија која је заснована на алуминијуму развијена је у близини јефтиних извора хидроенергије, у скандинавским и алпским државама. Машинска и индустрија превозних средстава најразвијенија је у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији, УК Велике Британије и Северне Ирске. Тешка хемијска индустрија развијена је поред рафинерија у увозним лукама (слика бр. 142). Индустрија коже и обуће и текстилна индустрија карактеритичне су за слабије развијене државе. У развијеним државама концентрисане су електронска, фармацеутска индустрија, као и индустрија информационих технологија. За ове делатности потребна је високообразована радна снага и велика улагања.

Слика бр. 142 Рафинерија

Које марке аутомобила познајеш, и у којим државама Европе су ти аутомобили произведени? Да ли знаш које државе су познате по производњи авиона и шинских возила? Шта производе компаније Сименс, Филипс, Нокиа, Бајер? У којим државама се налазе поменуте компаније?

141

Слика бр. 143 Интензивно сточарство

pr om

Интензивно сточарство развијено је на фармама у Данској, Холандији, Немачкој, Француској и Великој Британији. Гаје се говеда, свиње и живина, добијају се велике количине меса, млека и јаја. На планинским пашњацима у Аустрији, Швајцарској и осталим деловима континента гаје се овце и говеда. Све чешће је заступљено фармерско гајење стоке (слика бр. 143). Екстензивно, традиционално сточарство је развијено у слабије развијеним државама (слика бр. 144). Европа је међу водећим произвођачима пшенице, кукуруза, сунцокрета, грожђа, поврћа и воћа. Европа је велики извозник пољопривредних производа, вина, цвећа, а велики је увозник меса, тропског воћа, чаја, кафе, пиринча.

Слика бр. 144 Екстензивно сточарство

uk a

Главни трговински токови одвијају се на континенту, а највећа трговинска размена обавља се са Сједињеним Америчким Државама, Кином и Руском Федерацијом. Европа увози: нафту, гас, аутомобиле, пољопривредне и електроиндустријске производе. Извози: пољопривредне производе, аутомобиле, производе хемијске индустрије и електроиндустрије.

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

У развијеним државама Европе заступљена је интензивна пољопривреда. У свим гранама специјализована је производња, примењује се савремена механизација и научно-технолошка достигнућа.

Највећи утицај на климатске промене, загађивање ваздуха, воде, земљишта имају термоелектране које се налазе у непосредној близини европских угљених басена. Највећа термоелектрана је „Белхатов“ код Лођа у Пољској, а велики број термоелектрана је у Немачкој, Украјини, Руској Федерацији, државама јужне Европе. У Европи се налази око 180 нуклеарних електрана. Ове електране су велики загађивачи животне средине. Највећа нуклеарна катастрофа догодила се 26. априла 1986. године када је дошло до квара на нуклеарној електрани Чернобиљ у Украјини. Тада је атмосфера била загађена великом количином радиоактивних супстанци. Обновљиви извори енергије у Европи се не користе довољно. Енергију ветра у Европи највише користе Данска, Немачка, Шпанија, Португалија, Ирска. Енергију Сунца највише користи Шпанија, енергију плимских таласа Француска, термалну енергију користи Исланд, биомасу Финска. Коришћење хидроенергије има дугу традицију, Европа има велики број хидроцентрала, највећа је Дњепарска хидроцентрала на Дњепру. На Волги, Дунаву и другим рекама саграђене су велике хидроцентрале. Постоји око 20 000 малих хидроцентрала које производе енергију у Европи. 142

• •

Европа је водећи континент по привредној развијености у свету. Индустрија се заснива на ограниченим домаћим енергентима и сировинама, а значајне количине се увозе. Обновљиви извори енергије (вода, ветар, термалне воде, снага плимских таласа, биогориво) све више се користе. Све индустријске гране су високо развијене, нарочито у развијеним државама западне и северне Европе. Пољопривреда је специјализована, примењује се савремена механизација и научно-технолошки је осавремењена. Главни трговински токови одвијају се на континенту, а највећу трговинску размену државе Европе обављају са Сједињеним Америчким Државама, Кином и Руском Федерацијом. Државе Европе највише увозе: нафту, гас, аутомобиле, електроиндустријске и пољопривредне производе. Европске државе извозе: пољопривредне производе, аутомобиле, производе хемијске и електроиндустрије.

• • • •

pr om

•

Провери шта си научио/научила

uk a

Пронађи на интернету садржаје о природним богатствима Европе. Које енергенте и сировине минералног порекла Европа увози? Које су највеће индустријске области у Европи? Опиши специјализовану пољопривредну производњу у развијеним државама Европе.

1. 2. 3. 4.

143

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Географске регије Европе КЉУЧНЕ РЕЧИ

Шта проучава регионална географија? Подсети се и наведи географске одлике по којима се регије могу разликовати.

регије Европе

uk a

pr om

Европа је континент са различитим природно-географским одликама које су утицале на становништво, њихов живот и рад у различитим историјским периодима. Становништво Европе, поред природног и механичког кретања, разликују се по биолошкој и економској структури. Природно-географске одлике условиле су регионалну поделу континента на пет географских регија: јужну, источну, средњу, западну и северну Европа (карта бр. 16).

Карта бр. 16 Регионална подела Европе према природно-географским одликама

Јужну Европу чине три велика полуострва Пиринејско, Апенинско и Балканско, острва и архипелази у Средоземном мору и осталим унутрашњим морима. Ова регија се често назива медитеранска или средоземна. Регија је преко мореуза Босфор и Дарданели повезана са Азијом, а Гибралтарски мореуз одваја јужну Европу од Африке. Источна Европа обухвата Источноевропску низију, ниска побрђа и раседне планине на истоку континента где се налази и граница између Европе и Азије. Јужни и југозападни део источне Европе излази на Каспијско језеро, Азовско и Црно море. Северни део регије, преко ивичних мора излази на Северни ледени океан, а на северозападној страни регија излази на Балтичко море и његове заливе. Ова регија је највећа по површини у Европи. 144

uk a

На основу природно-географских одлика у Европи се издваја пет различитих регија. Европске регије су: јужна, источна, средња, западна и северна Европа. Границе између регија нису дефинисане, најчешће су то државне границе. Свака од наведених регија може да се подели на мање целине које се по неким одликама разликују од неке друге области.

• • • •

pr om

Средњој Европи припадају државе које се налазе у средишњем делу континента. Северни део регије излази на Балтичко и Северно море, на западу се граничи са западном Европом. Преко високих Алпа, Панонске и Влашке низије граничи се са јужном Европом. Кроз средњу Европу протиче Дунав, па се често каже да је она алпска и подунавска регија. Западна Европа обухвата Западноевропску низију, раседне ниске планине и високе Алпе. У овој регији су острва Велика Британија и Ирска, као и мањи архипелази у Атлантском океану и Северном мору. Јужни део регије излази на Средоземно море и припада јој острво Корзика. На истоку западна Европа се граничи са средњом Европом. Западну Европу називају и атлантска Европа јер Атлантски океан има велики утицај на њене географске одлике. Северна Европа је регија која на северу излази на Северни ледени океан, на западу на Атлантски океан и његова ивична мора. На истоку се граничи са источном Европом. Од средње Европе је дели Балтичко море и Килски канал (полуострво Јиланд). Овој регији припадају Скандинавско полуострво, полуострво Јиланд, острво Исланд, архипелази Северног леденог океана и Норвешког мора. Границе између регија нису дефинисане, најчешће се узимају државне границе. Свака од наведених регија може да се подели на мање целине. На пример, у јужној Европи могу да се издвоје балканска или пиринејска регија, које се разликују по многим природним и друштвеним одликама, историјском и културном наслеђу, привредној развијености. Поред ове поделе, Европа може да се подели и на основу неких других географских специфичности, као што су: привредна развијеност, национална и језичка структура и друго.

Провери шта си научио/научила

1. На физичко-географској карти Европе издвој природно-географске регије. 2. Опиши географски положај сваке појединачне регије. 3. Користи географску карту Европе и пођи на замишљено путовање копненим саобраћајницама од полуострва Атине до Финског залива. Опиши у свесци и именуј: планине, низије, реке, језера, државе и градове који ће бити на твом путу. 4. Запиши којим језицима говоре народи у државама кроз које путујеш.

145

• • • • •

pr om

•

• објасниш како се издвајају географске регије и шта је регионална географија; уз помоћ географске карте анализираш географски положај Европе; на географској карти Европе издвојиш основне физичко-географске објекте и појаве, анализираш њихове везе и међуусловљеност у географској средини; објасниш демографски развој у Европи; објасниш утицај природних и друштвених елемената на развој насеља и на географској карти уочиш њихов размештај; објасниш утицај географске средине на развој и размештај привреде и привредних делатности у Европи; на географској карти издвојиш регије Европе.

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Научио/ла си основне појмове о географији Европе. Сада ћеш моћи да:

1. Допуни реченицу.

uk a

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА

Највећа полуострва у јужној Европи су:

1. ____________________ 2. ______________________ 3. ______________________ . 2. Раседне (громадне) планине у Европе су: а) Ардени б) Карпати в) Апенини г) Шварцвалд д) Вогези

Заокружи слова испред тачних одговора. 3. Одговори на питање, одговор напиши на линији. Ако путујеш бродом од Северног до Црног мора кроз која мора и мореузе треба да пловиш? __________________________________________________________________________ .

146

4. Ако је реченица/тврдња тачна заокружи слово Т, а ако је нетачна заокружи слово Н. 1. Панонска низија излази на Атлантски океан и налази се у западној Европи. 2. Динарске планине су набране и налазе се на Балканском полуострву. 3. Најстарије планине су Скандинавске планине и налазе се у северној Европи. 4. Татре и Карпати су раседне планине и налазе се у средњој Европи. 5. У средоземној области чести су земљотреси и има активних вулкана.

Т Н Т Н Т Н Т Н Т Н

5. Одговори на питање, одговор напиши на црте. Које енергенте Европа увози? 1. _______________ 2. ________________

pr om

Упиши одговарајући број на линије у десној колони. 1. Рона

6. Реку из леве колоне повежи са морем/језером у које се улива.

2. Дунав 3. Висла 4. Волга 5. Њемен 6. Ебро

_________ а) Каспијско језеро _________ б) Црно море _________ в) Средоземно море _________ г) Балтичко море

uk a

7. Ако је реченица/тврдња тачна заокружи слово Т, а ако је нетачна заокружи слово Н.

1. У Северном мору су највећа светска лежишта нафте и природног гаса. 2. Велика налазишта гвоздене руде су на Скандинавском полуострву. 3. Тајге и тундре распрострањене су у медитеранској климатској области. 4. Интензивна пољопривреда је одлика развијених држава Европе. 5. У Европи се налазе електране које користе обновљиве изворе енергије.

Т Н Т Н Т Н Т Н Т Н

8. Повежи европске главне градове са регијама у којима се налазе. Упиши одговарајући број на линије у десној колони. 1. Лондон 2. Лисабон ________ а) јужна Европа 3. Београд ________ б) западна Европа 4. Осло ________ в) северна Европа 5. Москва ________ г) средња Европа 6. Братислава _______ д) источна Европа 7. Праг

147

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

РЕШЕЊЕ ТЕСТОВА — СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА Тема/редни број задатка

Тачан одговор

ГЕОГРАФСКА КАРТА Страна 27–28

Н, Н, Т, Т.

а) 40° ЈГШ или S; 60° ЗГД или W. б) 60° СГШ или N; 80° ИГД или Е.

б)

в)

А) 1. Крупноразмерна; 2. Ситноразмерна. Б) 1. Изохипси; 2. Боја или хипсометрије В) 1. За теренска истраживања, у војсци. 2. У школама, настави географије

pr om

uk a

GPS пријемник или ГПС пријемник

ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА Стр. 55–56

становништво;

насеља;

привреда

1. 2.

демографски развитак

2. а);

4. 148

1, 4. б);

3. в).

А) полна; старосна. Б) Мушкарци: 55–59 година; Жене: 60–64 године. В) Жене: 18%; Мушкарци: 6%.

а) кинески, арапски, хинду, енглески. б) хришћанство, ислам, хиндуизам, будизам.

а) 16 853 000 становника : 41 848 km² = 403 ст./ km² б) Велике густине насељености.

Т, Н, Т, Н.

стопа природног прираштаја

3, 2, 5.

10.

развијене државе Европе и Северне Америке.

11.

Побољшава се здравствено стање мајки и деце; Материјално се помаже вишечланим породицама; Материјалне олакшице за смештај деце у претшколским установама; Материјалне олакшице за комуналне и друге социјалне услуге.

pr om

Стр. 70–71

б).

uk a

НАСЕЉА

Т, Т, Н, Т, Т.

бањски (здравствени) туризам; приморски туризам; индустрија (лучки град).

1. в);

Н, Т, Т, Н.

агломерације;

мегалополиси.

1, 4, 6. б);

2, 3, 5. а)

руралним областима планинске источне и јужне Србије

3. а); 4. б).

149

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Тема/редни број задатка

Тачан одговор

ПРИВРЕДА Страна 95–96

природна средина. 1, 2. а);

Н, Н, Т, Т, Н.

а), г).

в), д).

агротехничке мере

Т, Н, Т, Н.

1, 3, 5. а);

pr om

uk a

2,4. б).

а) Југозападној Азији; б) Кувајт, Катар, Бахреин, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија.

3, 4. б).

10.

в).

11.

Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњих генерација и не угрожава опстанак и потребе будућих генерација.

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Стр. 116–117

1. 150

територија, становништво, државна власт.

2, 3, 5, 6. а);

Т, Н, Т, Т, Н.

г).

2, 3, 6. а);

монархије; републике.

2, 4. а);

Т, Н, Т, Т.

1, 4.

10.

територијални интегритет.

11.

Република Србија, Република Словенија, Република Хрватска, Република Босна и Херцеговина, Република Северна Македонија , Република Црна Гора.

pr om

Страна 146–147

а), г), д).

Северно море, канал Ла Манш, Атлантски океан, Гибралтарски мореуз, Средотемно море, Егејско море, мореуз Дарданели, Мраморно море, Босфорски мореуз, Црно море.

Балканско, Апенинско, Пиринејско.

uk a

1, 4, 5. б).

1, 3, 5. б).

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

1, 4. б).

Н, Т, Т, Н, Т.

нафту, природни гас.

4. а);

Н, Т, Н, Т, Т.

2, 3. а);

2. б);

1. б);

1, 6. в);

3, 5. г).

4. в);

6, 7. г);

5. д).

151

миграција – промена места сталног или привременог боравка људи. монархија – облик државног уређења у којем се на челу државе, обично по наследном праву, налази један владар, суверен, монарх (кнез, краљ, цар, султан). морталитет – број умрлих људи у једној години на одређеној територији. мултиетнички – односи на више етничких група, вишенародни, вишенационални. наталитет – број живорођених људи у једној години на одређеној територији. одрживи развој – развој који задовољава потребе садашњих генерација не угрожавајући опстанак и потребе будућих генерација. петрохемијска индустрија – индустрија која се бави прерадом нафте, производњом нафтних деривата и земног гаса. плантажа – велика површина засађена одређеном пољопривредном културом. полно-старосна пирамида – шема у облику пирамиде којим се приказује однос становника према полу и старости у једном друштву. популација – становништво, људство које живи у одређено доба на одређеној територији. природна средина – средина која није измењена људским активностима. природни прираштај – разлика између наталитета и морталитета у једној години на одређеној територији. регионална географија – географска дисциплина која проучава географске регије. регија – део простора који се по неким географским карактеристикама разликује од неког другог простора. религија – вера, вероисповест. Веровање у натприродне силе и бића од којих зависи свет, веровање у Бога или богове као ствараоце света који управљају њиме. ресурси – природна богатства једне земље која се могу користити уз постојеће технологије. структура становништва – састав становништва. урбанизација – настајање и развијање градова у простору, пресељавање сеоског становништва у град, чиме се повећава број градског становништва. фарма – већи посед или специјализовано пољопривредно имање. цивилизација – свеукупност матријалних и духовних тековина неког друштва: примитивна, античка, средњовековна, модерна цивилизација.

uk a

pr om

анекумена – ненасељени део Земље. агломерација – област која настаје спајањем великих градова са околиним насељима и мањим градовима. географска средина – природна средина коју је човек изменио својим активностима. геотермална енергија – топлотна енергија (воде, извора, врела) која потиче од Земљине унутрашње топлоте. густина насељености – представља просечан број становника на јединици површине (km2). демографија – наука о становништву. демографски развитак – промене броја и распореда становништва. депопулација – опадање укупног броја становника (у једној области или држави) због исељавања или опадања наталитета. екумена – насељени део Земљине површине. емигрант – човек који се иселио из своје државе у неку другу. енергетски извори – природна богатства, сировине (угаљ, нафта, природни гас, ветар, дрво, Сунце, плима и осека, унутрашње топлотне воде, врела, гејзери, атомско гориво) из којих се добија енергија. енклава – држава чија је територија са свих страна окружена територијом друге државе. естуар – левкасти залив на ушћу реке широко отворен према мору. етнички – који се односи на народ, народност, на групу коју сачињава становништво истог језика, истих обичаја и особина. животни стандард – општи ниво животних услова, начина живљења, који се одређује према просечном реалном дохотку: висок животни стандард, низак животни. индустријализација – развој индустријске делатности у некој области или држави. имигант – човек који се доселио из своје државе у неку другу. колонија – земља, територија економски и политички зависна од друге државе. континентална држава – држава која нема излаз на море, са свих страна окружена копном. конурбација – спајање више агломерација или градова са сличним функцијама дуж важних саобраћајница. мегалополис – спајање више суседних агломерација или конурбација на великим пространствима. мелези – људи који су настали мешањем основних раса.

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Речник мање познатих појмова

152

Коришћена литература и извори

uk a

pr om

Barnes, T., B. Christophers. (2018): Economic Geographz: A Critical Introduction, UK: Wiley-Blackwell, Chischester. Вујадиновић, С., Д. Шабић. (2016): Регионална географија Африке, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд. Група аутора (2010): Велика општа илустрована енциклопедија Ларус – допуњено српско издање, Моно и Мањана, Београд. Грчић, М. (1994): Индустријска географија, Научна књига, Београд. Грчић, М. (2000): Политичка географија, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд. Грчић, М., Слука, Н. (2006): Глобални градови, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд; Географски факултет МГУ „М. Б. Ломоносов“ Москва. Давидовић, Р. (2004): Регионална географија Европе, Природно математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад. Дукић, Д., Љ. Гавриловић.(2008): Хидрологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Ђурђев Б., Д., Арсеновић, Д., Маринковић. (2016): Географија становништва, Природно-математички факултет, Демпартман за географију, туризам и хотелијерство, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад. Љајић, С. и др. (2016): Глобализација, економски и психолошки аспекти, Универзитет у Новом Пазару, Нови Пазар. Љешевић, М., Д. Живковић. (2001): Картографија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд. Манић, Е. (2013): Економска географија, Центар за издавачку делатност Економског Манић, Е. (2016): Економска географија, Уџбеник за 2. разред економске школе, Дата Статус, Београд. Манојловић, П. (2000): Математичка географија, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд. Петерца, М., Н.Радошевић и др. (1974): Картографија, Војногеографски институт, Београд. Родић, Д., М. Павловић. (1998): Географија Југославије II, Савремена администрација, Београд. Спетић, М., (2017): Географија за 2. разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Стаменковић, С., М.Бачевић. (1993): Географија насеља, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд. Степић, М., Б. Јанићијевић. (2006): Основи аграрне географије, Јантар-група, Београд. Тошић, Д. (2012): Принципи регионалазације, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд. Ћурчић, С., (1992): Географија насеља, Природно-математички факултет, Демпартман за географију, туризам и хотелијерство, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад. United Nations, Department of Economic and Social Affairs, Population Division (2015): World Population Prospects: The 2015 Revision, DVD Edition. United Nations, Department of Economic and Social Affairs, Population Division (2017): World Population Prospects: The 2017 Revision, Key Findings and Andvance Tables. ESA/WP/248. United Nations, Department of Economic and Social Affairs, Population Division (2018): World Urbanization Prospects: The 2017 Revision, Key Findings and Andvance Tables. Online Edition. Шабић, Д., С. Вујадиновић. (2014): Регионална географија Европе, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд. https://europa.eu/european-union/about-eu/countries_hr https://www.stat.gov.rs/oblasti/stanovnistvo/statistika-polova/ https://data.worldbank.org/ https://data.un.org/en/regions.html https://www.worldclimate.com/ https://worldometers.info/world-population/moldova/population/ http://www.serbiamap.net/en/mapview.html?mapname=mapa-srbija-statisticki-regioni

http://www.serbia.travel/pocetna.1.html http://www.scoutfp.org/strane/2012/orjentacija/orjentacija.pdf http://www.serbia.com/srpski/posetite-srbiju/kulturne-atrakcije/arheoloska-nalazista/lepenski-virnajstarije-urbano-naselje-u-evropi/ http://www.economy.rs/putovanja/5-najmanjih-drzava-u-evropi-zemlje-male-ali-primamljive-zaturiste/ https://www.beograd.rs/cir/upoznajte-beograd/1002-cinjenice-o-beogradu/ https://www.gradnja.rs/20-najvecih-gradova-na-svetu-u-2018-godini/ 153

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Извори података за карте, табеле и шеме Табела бр.1: https://population.un.org/wpp/Download/Standard/Population/ Табела бр. 2: Грчић, М.(2000): Политичка географија, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд, стр.160. Карта бр. 3: http://statisticstimes.com/demographics/countries-by-population-density.php/ Карта бр.4: https//populacion.un.org/wpp/Download/Standard/Migration/ Шема бр. 4: https://population.un.org/wpp/Download/Standard/Population/

uk a

pr om

Слика бр. 30 https://www.stat.gov.rs/oblasti/stanovnistvo/statistika-polova/

154