Географија 5, уџбеник за пети разред основне школе

Наташа Поповић

Географија

Ed

uk a

pr om

o

Уџбеник за 5. разред основне школе

Наташа Поповић

ГЕОГРАФИЈА

Уџбеник за 5. разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко М. Влаховић

АУТОР И УРЕДНИК КАРАТА Др Милена Панић КАРТОГРАФСКИ ИЗВОР Републички геодетски завод

ИЛУСТРАЦИЈЕ Данило Речевић Драшко Тубић

uk a

ПРЕЛОМ И ДИЗАЈН „INART”, Београд

pr om

РЕЦЕНЗЕНТИ Ивана Мирјанић Коцић, професорка географије Проф. др Ђурђица Комленовић Проф. Слободан Богдановић Др Наташа Вујисић Живковић

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Мр Маријана Милошевић Биљана Никић

Ed

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко М. Влаховић, директор ШТАМПА Цицеро, Београд

o

ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА Доц. др Наташа Филиповић

Републички геодетски завод Републике Србије је решењем бр. 034-01-1-99/2019 од 07.08.2019. године дао сагласност за издавање и стављање у промет ове публикације са картографским садржајем.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:91(075.2) ПОПОВИЋ, Наташа, 1978Географија : уџбеник за 5. разред основне школе / Наташа Поповић ; [илустрације Данило Речевић, Драшко Тубић]. - Изд. 2. Београд : Eduka, 2019 (Београд : Цицеро). 107 стр. : илустр. ; 30 cm Тираж 2.000. - Регистар појмова: стр. 105107.

Издање бр.: 2, Београд, 2019. година

ISBN 978-86-6013-332-0

Тираж: 2000

COBISS.SR-ID 278250764

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00083/2018-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК

o

Буди истраживач – сам/сама ћеш истраживати и испитивати неке појаве и процесе

pr om

Уради/реши/посматрај – решаваћеш задатке и одговарати на питања која ће ти помоћи да лакше савладаш градиво

uk a

Подсети се – користићеш знања стечена у претходним лекцијама или претходним разредима

Ed

Да ли знаш? – овде се налазе занимљиви текстови или анегдоте у вези са градивом које учиш

Ризница нових речи – у њој ћеш наћи објашњење свих појмова који су ти нејасни

Сада знаш – у неколико сажетих реченица издвојени су најважнији делови градива које би требало да научиш

3

Садржај Човек и географија Увод у географију.................................................................................................................6 Најзначајнији истраживачи .............................................................................................6 Географски омотачи ...........................................................................................................9 Подела географије ..............................................................................................................9 Географија је повезана са другим наукама.............................................................11 Јован Цвијић ........................................................................................................................11 Наша одговорност према планети Земљи...............................................................12

Васиона и Земља

uk a

Планета Земља

pr om

o

Звезде .....................................................................................................................................14 Сазвежђа ...............................................................................................................................16 Галаксија.................................................................................................................................17 Сунчев систем......................................................................................................................17 Планете ..................................................................................................................................18 Сателити ................................................................................................................................21 Астероиди ............................................................................................................................ 23 Комете.....................................................................................................................................24 Метеориди ........................................................................................................................... 25

Облик Земље и структура њене површине........................................................... 26 Димензије Земље...............................................................................................................27 Глобус ..................................................................................................................................... 29

Ed

Земљина кретања

Земљина кретања..............................................................................................................32 Ротација..................................................................................................................................33 Последице ротације ........................................................................................................ 34 Смена обданице и ноћи ................................................................................................. 34 Привидно дневно кретање Сунца ..............................................................................35 Разлике у времену ............................................................................................................ 36 Револуција ............................................................................................................................37 Последице револуције ....................................................................................................37 Различита дужина обданице и ноћи .........................................................................37 Смена годишњих доба .................................................................................................... 39 Топлотни појасеви .............................................................................................................41 Календар............................................................................................................................... 43

Унутрашња грађа и рељеф Земље Постанак Земље ................................................................................................................ 45

4

Унутрашња грађа .............................................................................................................. 46 Врсте стена .......................................................................................................................... 48 Литосферне плоче ............................................................................................................ 49 Настанак рељефа ...............................................................................................................51 Унутрашње Земљине силе............................................................................................ 52 Веначне планине ............................................................................................................... 54 Громадне планине ............................................................................................................ 54 Вулканизам ...........................................................................................................................55 Земљотреси ........................................................................................................................ 57

Обликовање рељефа дејством спољашњих сила

pr om

o

Спољашње силе .................................................................................................................59 Речна ерозија и акумулација ........................................................................................59 Абразија ................................................................................................................................ 62 Еолска ерозија и акумулација...................................................................................... 63 Ледничка ерозија и акумулација................................................................................ 64 Крашка ерозија и акумулација .................................................................................... 65 Човек и рељеф ....................................................................................................................67

Ваздушни омотач Земље

Ed

uk a

Састав и структура атмосфере ................................................................................... 69 Временски елементи ....................................................................................................... 70 Температура ваздуха ...................................................................................................... 72 Ваздушни притисак.......................................................................................................... 72 Ветар....................................................................................................................................... 73 Влажност ваздуха и облачност ....................................................................................74 Падавине ...............................................................................................................................76 Време и прогноза времена .......................................................................................... 77 Климатски фактори .......................................................................................................... 77 Типови климе...................................................................................................................... 80 Човек и клима .................................................................................................................... 82

Воде на Земљи

Светско море и његова хоризонтална подела .................................................... 84 Својства морске воде ...................................................................................................... 86 Кретања морске воде ..................................................................................................... 87 Воде на копну ..................................................................................................................... 89 Човек и вода ....................................................................................................................... 94

Биљни и животињски свет на Земљи Распрострањеност биљног и животињског света ............................................. 96 Природне зоне................................................................................................................... 97 Угроженост и заштита живог света......................................................................... 103 РЕГИСТАР ПОЈМОВА ....................................................................................................... 105

5

1 Човек и географија Увод у географију Покушај да напишеш своју дефиницију географије. Шта очекујеш да ћеш учити из овог предмета?

pr om

o

Географија је једна од најстаријих наука. Њене корене налазимо у далекој прошлости, у првим покушајима човека да објасни простор у коме живи и дешавања у њему. Већ тада су настали први примитивни картографски знаци. Грчки научник Ератостен дао је име географији у 3. веку пре нове ере. Име географија настало је од две грчке речи: геа (Земља) + графеин (писати) = писати о Земљи, описивати Земљу. У то време Грци су познавали само један део око Средоземног мора, али су веровали да постоје и други делови света, које тек треба да упознају.

uk a

Ератостен

Ed

Најзначајнији истраживачи Да би се Земља могла описивати, морала се најпре истражити. Најзначајнији истраживачи били су:

Кристифор Колумбо (1451–1506) је био син сиромашног италијанског ткача. Ступио је у службу шпанског двора са идејом да нађе поморски пут до Индије. За Колумбов подухват шпанска краљица Изабела је обезбедила три брода и 120 чланова посаде. Бродови које је Колумбо добио од шпанске краљице

6

Колумбо је путовао четири пута, стизао до Америке и Карипских острва, али је био убеђен да је дошао до Азије. Шпанци нису били задовољни резултатима његових пловидби јер је Колумбо доносио мале количине злата и намирница које је успут налазио, а почело се и сумњати у његове поморске способности. Нико није ни помишљао да је откривен нови континент. Колумбо је умро у највећој беди. Одрекао се свих стечених титула.

1. Замисли да можеш да разговараш са Колумбом. Која би му питања поставио? Питања напиши у своју свеску.

pr om

o

2. Саслушај пажљиво питања која би Колумбу поставили твоји другови и другарице из одељења. Запиши питање које сматраш најинтересантнијим.

Ed

uk a

Васко да Гама (1469–1524) је био у служби португалског двора. Успео је да постигне оно што је Колумбо покушавао – опловио је Африку и пронашао морски пут за Индију. Из Индије је донео скупоцене метале, драго камење, предмете од злата и разне врсте зачина. То је подстакло не само Португалце, већ и остале Европљане да успоставе трговину са Индијом.

Пронађи на карти и у свеск у напиши имена океана којима је пловио.

Васко да Гама креће у истраживање

7

Америго Веспучи (1451– 1512) је био богати трговац из Фиренце (Италија). Он је утврдио да је Америка нови континент. Данас по њему носи име.

uk a

Америго Веспучи

pr om

o

Америка се не назива по Колумбу, иако ју је он открио. Ипак, једна држава у Јужној Америци се зове слично његовом имену. Пронађи је на карти. Како се назива та држава?

Ed

Фернандо Магелан (1480 –1524) је први опловио свет и тиме доказао да је Земља округла. Он лично није успео да заврши започету експедицију* јер је погинуо у сукобу са домороцима Филипинских острва, али остатак његове посаде је успешно завршио путовање. Вратили су се након скоро три године.

Пронађи значење нове речи: *ЕКСПЕДИЦИЈА Запиши значење овог појма у своју свеску.

Фернандо Магелан

8

Географски омотачи Ови и многи други истраживачи допринели су проширивању наших сазнања о Земљи. Данас знамо да њу чинe четири географска омотача. АТМОСФЕРА ваздушни омотач ХИДРОСФЕРА водени омотач ЛИТОСФЕРА стеновити омотач БИОСФЕРА омотач насељен живим бићима

ГЕОГРАФСКИ ОМОТАЧИ

pr om

o

Омотачи се међусобно веома разликују, самим тим што је литосфера у чврстом стању, хидросфера у течном, а атмосфера у гасовитом стању, али су и узајамно повезани и чине нераскидиву целину. Када бисмо, којим случајем, остали без атмосфере, наша планета би била незаштићена од удара небеских тела. Од прејаког Сунчевог зрачења дошло би до исушивања воде на Земљи, што би довело до нестајања живог света, биосфере. Ако бисмо, на пример, остали без хидросфере, такође би нестало живог света јер је и биљкама и животињама и човеку вода неопходна за живот. Дакле, иако различити, географски омотачи се међусобно допуњавају и једни без других не би могли да опстану. Повежи стрелицама појмове са географским омотачима: литосфера хидросфера биосфера атмосфера

uk a

авион планина ајкула дрво

Затим смисли појмове који се односе на географске омотаче и запиши их у свеску.

Ed

Подела географије Да би што детаљније и успешније проучили сваки омотач појединачно, географи су извршили поделу географије на физичку, друштвену и регионалну.

Физичка географија проучава природу Земље. Природу сваког предела чини рељеф, воде, клима, биљни свет, животињски свет и тло.

Рељеф проучава физичка географија

9

Друштвена географија проучава становништво, размештај и величину насеља, привреду ; дакле, све оно што је човек створио и што својим деловањем мења.

o

Насеље Шабац

pr om

Регионална географија проучава географске одлике појединих територија. Географске одлике сваког насељеног простора чине: природа, становништво, насеља и привреда. Према томе, регионална географија је сложена научна дисциплина јер обједињује географска знања физичке и друштвене географије.

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА

ГЕОМОРФОЛОГИЈА*

ГЕОГРАФИЈА СТАНОВНИШТВА

ГЕОГРАФИЈА КОНТИНЕНАТА

ГЕОГРАФИЈА НАСЕЉА

ГЕОГРАФИЈА ДРЖАВА

uk a

ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА

КЛИМАТОЛОГИЈА*

Ed

ХИДРОЛОГИЈА*

БИОГЕОГРАФИЈА*

ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА

Наведене науке дају неопходне информације географији да би она што боље проучила простор у коме живимо и који нас окружује.

*геоморфологија – наука која проучава облике рељефа Земљине коре *к лиматологија – наука која изучава климу *хидрологија – наука која изучава воде *биогеографија – наука која изучава биљни и животињски свет

10

Географија је повезана са другим наукама Географија је у тесној вези са: • геологијом, • метеорологијом, • биологијом, • физиком и другим наукама.

pr om

Јован Цвијић

o

Користећи се знањима ових наука, научници су објаснили појаве у географским омотачима Земље.

uk a

Јован Цвијић (1865–1927) је најзначајнији српски географ. Рођен је у Лозници, где је завршио основну школу, а након ње и гимназију. По завршетку гимназије, студирао је у Београду и у Бечу (Аустрија). У Бечу је докторирао на тему краса. Истраживао је кршевите пределе источне Србије и на основу тих проучавања написао више радова.

Ed

*крас – појавe које су настале растварачким деловањем воде на површини и у унутрашњости кречњачких стена

Истражи на интернету, а затим напиши која су најзначајнија дела Јована Цвијића.

Статуа Јована Цвијића у Студентском парку у Београду

Био је оснивач Српског географског друштва, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор универзитета Сорбона у Паризу и Карловог универзитета у Прагу.

Народна банка Србије је 17. септембра 2004. године пустила у оптицај новчаницу са ликом Јована Цвијића.

11

Наша одговорност према планети Земљи

o

њиховог решавања. Овај дан има за циљ да подигне свест становништву Земље о значају очувања околине. Више од 150 држава широм света учествује у обележавању овог дана и скретању пажње на проблеме са којима се суочавамо. „Сат за нашу планету“ је највећа светска акција у којој милиони људи, као и многе институције, компаније и организације, гасе светла на сат времена. Акцију су започели становници Аустралије, 2007. године, када је око два милиона људи угасило светла како би подигло свест о све израженијим климатских променама. Планета Земља је једина коју имамо и свако би требало да размисли на који начин је може учинити лепшом и чистијом.

Ed

uk a

pr om

Људи загађују све сфере Земљине. Развијају се индустрија и саобраћај, градови се шире, што доприноси већем стварању отпадног материја који загађује ваздух, воду и тло. У другој половина 20. века све више су у употреби компјутери и вештачки сателити, што омогућава бржу размену података и нових сазнања. Захваљујући интернету, подаци се лакше чувају и брже обрађују. Наука и технологија сваким даном све више напредују, али су порасле и потребе човека да користи природна богатства. Наша планета постаје све загађенија, што је утицало на то да се савремена географија укључи у борбу за заштиту природе. Шири се свест о штетном утицају човека на природу. Широм света 22. априла обележава се Дан планете Земље, када се указује на проблеме и тешкоће у којима се налази наша планета и могућност

„Сат за нашу планету“ у Паризу (Француска)

12

Сада знаш: • Географији је име дао грчки научник Ератостен у 3. веку пре нове ере.

• Кристифор Колумбо је стигао до Америке, мислећи да је дошао до Индије.

• Васко да Гама је пронашао поморски пут за Индију.

o

• Америго Веспучи је открио да је Америка нови континент.

pr om

• Фернандо Магелан је први опловио свет и доказао да је Земља округла.

• Наша планета се састоји од четири омотача: атмосфере, хидросфере, литосфере и биосфере.

• Географија се дели на физичку, друштвену и регионалну географију.

• Географија је тесно повезана са геологијом, метеорологијом, биологијом, физиком и другим наукама.

uk a

• Јован Цвијић је најзначајнији српски географ.

Ed

• „Сат за нашу планету“ је највећа светска акција у којој милиони људи, као и многе институције, компаније и организације, гасе светла на сат времена.

13

2 Васиона и Земља Васиона је бесконачно велики простор који нас окружује и у коме се налази безброј васионских тела. Назива се космос или свемир.

pr om

Посматрај ноћу небо када је ведро. Видећеш безброј с в е т л у ц а в и х т ач к и ц а – звезда. Наравно, нису све исте. Опиши по чему се разликују једна од друге.

o

Звезде

Звезде

uk a

Најбројнија васионска тела су звезде. Оне се увек налазе на небу, али их сакрива дневно плаветнило које ствара Земљин ваздушни омотач. Звезде су усијане и гасовите, имају своју светлост и топлоту и саме производе енергију.

Ed

Звезде можеш посматрати и у Народној опсерваторији у Београду, која је отворена 1932. године. Када је ноћ ведра, телескопи* су доступни посетиоцима ради посматрања васионских тела. Ако си у прилици, посети је и пренеси одељењу своје искуство.

Народна опсерваторија у Београду

14

*телескоп – справа која служи за посматрање васионских тела Звезда има преко сто милијарди, али ми их, наравно, голим оком не можемо видети све већ само две до три хиљаде.

pr om

o

Иако нам изгледају као да су близу, звезде су толико далеко да растојање до њих не можемо изражавати мерама којима се служимо на Земљи. Зато су астрономи* увели посебну мерну јединицу – светлосну годину. Светлосна година је пут који пређе светлост за годину дана крећући се брзином од 300.000 километара у једној секунди.

Ed

uk a

Пронађи у енциклопедији или на интернету ко је направио телескоп.

Нама најближа звезда је Сунце. Сунце је удаљено од Земље 150 милиона километара. Када бисмо могли авионом да долетимо до Сунца, требало би нам око 30.000 година за тај пут.

*астроном – научник који проучава васиону и васионска тела Телескоп

Звезде нам због велике удаљености изгледају као беличасте тачке. Али, у стварности, њихова боја је различита. Боја звезда зависи од температуре, која износи и до 7.000ОC.

15

Подсети се шта си учио о звезди Северњачи. Како је препознајеш на небу?

Звезде су огромни извори светлости, али до Земље, због њихове велике удаљености, допире веома мала количина. Све у природи има свој век трајања. Тако и звезде настају, трају и нестају. Већина звезда свој пут заврше огромним експлозијама.

o

Сазвежђа

Ed

uk a

pr om

Да би се лакше оријентисали на небу, астрономи су најсјајније звезде груписали у сазвежђа. Сазвежђа су звезде које су повезане у фигуре, онако како их је видела људска машта. Сазвежђа има укупно 88 и свако сазвежђе има одређене границе. Позната су: Велики и Мали медвед, Велика и Мала кола, Лабуд, Рак, итд.

Када је ноћ ведра, јасно се виде сазвежђа Велики и Мали медвед. Покушај да их пронађеш на небу. Сазвежђа Велики и Мали медвед

16

Сазвежђа Велика и Мала кола

Галаксија Звезде су, осим у сазвежђа, груписане и у галаксије*. Галаксија је много већи звездани скуп. Свака галаксија има више стотина милијарди звезда. Галаксија којој припада Земља назива се Млечни пут или Кумова слама.

o

Наша галаксија – Млечни пут

pr om

*галаксија – звездани скуп од преко стотину милијарди звезда Утврђено је да наша галаксија има од 200 до 300 милијарди звезда. Голим оком се види као беличасто-плава кривудава трака. Чине је звезде које су толико близу једна другој да се не могу разликовати.

Ed

uk a

Астрономи су, поред наше, открили велики број других галаксија. Крај космичком простору се нигде не назире.

Спирална галаксија

Реч галаксија потиче од грчке речи галактос, што значи млеко. Наша галаксија је добила назив Млечни пут јер подсећа на траг просутог млека. У народу је називају и Кумова слама због легенде по којој су кум и кума украли нарамак сламе. Док су је носили на леђима, слама је испадала и остављала траг на небу.

Сунчев систем Сунце је звезда средње величине у васиони, али је за нас најважнији извор светлости и топлоте. Ова усијана, гасовита лопта има пречник који је око 109 пута већи од пречника Земље. Запремина му је 1.300.000 пута већа од запремине Земље.

17

Сунчев систем* чине: · планете* · сателити* · астероиди* · комете* · метеори*

o

Метеор

Планете

Кометa

pr om

ид Астеро

Сате лит

uk a

*Сунчев систем – део васионе у коме се налазе васионска тела која обилазе око Сунца *планете – већа васионска тела која обилазе око неке звезде *сателити – мања васионска тела која обилазе око планета *астероиди – мале планете веома неправилног облика *комете – васионска тела која се састоје од камења, прашине, залеђених гасова и магличастог репа *метеори – мала васионска тела која лебде у васиони и немају одређену путању

Ed

Планете

Планете су хладна и тамна васионска тела лоптастог облика. Планете круже око звезда. Њихово кружење се одвија по елипсастим путањама, а трајање једног обиласка зависи од њихове удаљености од звезде. Око Сунца кружи осам планета. То су:

Меркур Венера Земља Марс Јупитер Сатурн Уран Нептун 18

Меркур Венера

Земља Марс

Јупитер

Сатурн

Уран Нептун

Распоред планета у Сунчевом систему

Без деветог путника

Користи слику на којој се види распоред планета Сунчевог система и у свесци напиши имена планета од највеће до најмање.

pr om

o

Некада је у Сунчевом систему била и планета Плутон. Међутим, августа 2006. године, научници су закључили да Плутон не може бити планета јер је сувише мала. Сада наука Плутон сврстава у групу тзв. патуљастих планета. Патуљастим планетама припада и Ерис (УБ313), која је откривена 2005. године.

Меркур, Венера и Марс су по грађи планете сличне Земљи. Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун имају тврдо језгро обавијено гасовима.

Путање планета око Сунца

Ed

uk a

Меркур је планета најближа Сунцу. Има температуру 350оC. Најудаљенија планета од Сунца је Нептун, температуре –220оC. Температура планета се смањује удаљавањем од Сунца. На Земљи просечна температура износи 15оC.

Планета Земља

Земља је јединствена зато што вода прекрива већи део њене површине. На другим планетама нема воде. На Земљи има живих бића. Научници нису пронашли жива бића ни на једној другој планети.

Једна од небеских луталица

Назив планета потиче од грчке речи планетас, што значи луталица. Назив је настао у време када су стари народи приметили да нека небеска тела мењају свој положај на небу.

Размисли и затим одговори зашто планете круже баш око Сунца, а не, на пример, око Земље. (Подсети се шта је то гравитација.)

19

Површина Меркура подсећа на површину Месеца, због мноштва кратера који су направили метеори.

Венера се окреће другачије од свих осталих планета, супротно од наше – код ње Сунце излази на западу а залази на истоку.

Венера

pr om

Марс има црвену боју због црвеног песка који прекрива читаву планету. На њему су чести ветрови и јаке олује.

o

Меркур

Марс

Највећа планета Су н ч е в о г с и с т е м а ј е Јупитер. Толико је велики да би могао у себе д а при м и све о с та ле планете.

Ed

Уран

uk a

Уран једном обиђе око Сунца за 84 године. Односно, година на Урану је дуга као 84 године на Земљи, па годишња доба трају по 21 годину.

Јупитер

Сатурнови прстенови су од леда и камења. Највећи комади камења су величине мање куће.

Нептун

Сатурн

20

На Нептуну настају олује које за хватају прос тор величине целе планете Земље.

Научио си шта су планете. Сада ћеш научити нешто више о васионским телима која круже око њих – сателитима.

pr om

Сателити су васионска тела које планете привлаче својом гравитацијом. Они су природни пратиоци планета.

o

Сателити

Ed

uk a

Меркур и Венера немају сателите, а Земљин пратилац је Месец. Највећи природни сателитски систем од 63 сателита има Јупитер, а затим Сатурн – 40. Марс има два сателита, Уран 27, а Нептун 8.

Месец у фази прве четврти

Земљин сателит је Месец

Месец је удаљен од Земље 380.000 km. Он нема ваздушни омотач као Земља.

– Присети се и напиши како се назива Земљин ваздушни омотач.

– Када месец пишемо великим, а када малим словом?

Због тога што нема ваздушни омотач, на Месецу не постоје појаве којих има на Земљи – нема неба, облака, ветрова, на њему не пада ни киша ни снег. Према томе, време се на Месецу не мења. Са Месеца се могу истовремено видети Сунце, Земља и звезде. На његовој површини нема траве, дрвећа, нити било каквог растиња – само прашина и стене. Прашина је мека као брашно, у њој је остао отисак стопала космонаута* као траг у снегу. Отисак стопала космонаута на Месецу

21

*космонаут – члан посаде васионског брода који истражује свемир

Замисли да си ти космонаут. Напиши које би васионско тело истражио.

o

Месец је по површини четрнаест пута мањи од Земље. Време које му је потребно да обиђе око своје осе износи 27,3 дана. Друга два кретања Месеца су око Земље (29,5 дана) и заједно са Земљом око Сунца (365 дана). Месец је увек истом страном окренут ка Земљи. Месец, као и Земља, добија светлост од Сунца и зато ће му увек једна половина бити осветљена а друга тамна. У зависности од положаја Месеца, Земље и Сунца, ми видимо четири месечеве мене (фазе).

млад месец

прва четврт

пун месец

прва четврт

Ed

uk a

последња четврт

млад месец

млад месец

pr om

Месечеве мене последња четврт пун месец

Месечеве мене (фазе)

Све четири месечеве мене заједно трају 27,3 дана. Израчунај и напиши колико траје једна месечева мена.

Када дођеш кући, ако је ноћ ведра, пронађи Месец на небу. Нацртај у којој се фази тренутно налази. Осим природног сателита – Месеца, Земљу обилази и велики број вештачких сателита. Вештачке сателите су направили људи и њихова намена је различита. Они служе за истраживање васионе, атмосфере, користе се у војне сврхе...

22

Први вештачки сателит направљен је у Русији 1957. године. Звао се Спутњик 1. Космонаут на Месецу

o

Вештачки сателит

uk a

pr om

Године 1961. први човек је полетео у свемир. То је био Рус Јуриј Гагарин, који је у свемиру провео 1 сат и 48 минута. Године 1969. први човек се спустио на Месец у склопу америчке експедиције Аполо 11. То је био Американац Нил Армстронг, који је крочивши на Месец рекао: „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство”.

Астероиди

Ed

Астероиди су васионска тела мања од сателита. Називају се и мале планете или планетоиди. Величина може да им буде од неколико стотина метара до неколико километара.

Астероиди су састављени од стена које су веома неправилног облика. Због мале масе, њих околна небеска тела привлаче својом гравитацијом. Највећи број астероида кружи између Марса и Јупитера.

Астероиди

Размисли због чега астероиди круже баш између Марса и Јупитера. Сети се шта си учио о Јупитеру.

23

Астероидима се дају имена државника, научника, земаља (нпр. Коперник, Србија, Југославија итд.).

Астероид Коперник

Комете

pr om

o

Комете имају два дела: језгро или главу и дуг, магличаст реп. Због тога се другачије називају и звезде репатице. Тек када се приближе Сунцу, комете постају видљиве. Тада њихов сјај премашује и најсјајније звезде. Удаљавањем од Сунца комета губи сјај, тамни и на крају потпуно нестаје. Комете су у прошлости изазивале страх код људи. Веровало се да оне најављују кугу, смрт, избијање рата, пропаст краља или државе.

Ed

uk a

Комета

Од комета које се појављују у близини Земље најпознатија је Халејева комета. Халејева комета је последњи пут виђена 1986. године, а појављује се сваких 76 година.

Халејева комета

Израчунај када ће се поново појавити Халејева комета.

Реч комета на грчком језику значи дугокоса.

24

Метеори Метеори

o

Метеор је васионско тело које лебди у васиони, а кад уђе у атмосферу Земље сагори и распрсне се у њој, а може и да падне на земљину површину. Кад падну на земљу, називају се метеорити, а у народу се називају звезде падалице.

pr om

Величина метеора је различита: могу бити као зрно прашине, а могу бити тешки и неколико хиљада килограма, па чак и тона. Ако су ноћи ведре, често можемо видети као да варница прелети преко неба или као да је са неба пала звезда. То се дешава када метеори великом брзином улете у Земљину атмосферу. Тада се усијају и испаре. Када падну на Земљу, називају се метеорити*.

Један од великих метеорита

Ed

uk a

*метеорит – ос татак метеора који је пао на Земљу

Сада знаш:

• Звезде су усијана и гасовита васионска тела која имају своју светлост, топлоту и саме производе енергију.

• Земљи најближа звезда је Сунце.

• Сазвежђа су звезде које су повезане у фигуре, онако како их је видела људска машта.

• Сунчев систем чине: планете, сателити, астероиди, комете и метеори.

• Планете су хладна и тамна васионска тела лоптастог облика.

• Сателити су васионска тела које планете привлаче својом гравитацијом, они су њихови природни пратиоци.

• Астероиди су мале планете веома неправилног облика.

• Комете су тамна васионска тела која се састоје од камења, прашине, залеђених гасова и магличастог репа.

• Метеори су мала васионска тела која лебде у васиони и немају одређену путању.

25