Српски језик за други разред гимназија и средњих стручних школа by Izdavačka kuća Eduka

Др Душка Кликовац Мр Љиљана Николић Српски

ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА 2Edukapromo

језик

Др Душка Кликовац

Мр Љиљана Николић

СРПСКИ ЈЕЗИК

Главни уре�ник Др Бошко Влаховић

О��оворни уре�ник

Др Наташа Филиповић

Пре�ме�ни уре�ник

Др Јелена Журић

Рецензен�и

Др Светлана Торњански, професор

Мр Валентина Паровић, професор

Урош Пре�ић, Панчево Мср Наташа Распоповић,

Илус�рације Младен Анђелковић

Дизајн Иван Танић, Агенција Мани �ва

Из�авач

ЕДУКА д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1

Тел./Факс: 011 3287277; 3286 443; 2629 903

Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

За из�авача

Др Бошко Влаховић, директор

Edukapromo

Ш�ам�а: Цицеро, Београд

Издање бр.: 3, Београд, 2023. година

Тираж: 2000

650-02-673/2019-03.

КЛИКОВАЦ, Душка, 1960-

језик 2 : за други разред гимназија и средњих стручних школа / Душка Кликовац, Љиљана Николић ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. бр. 3. - Београд : Eduka, 2023 (Београд : Цицеро). - 251 стр. : илустр. ; 27 cm

Тираж 2.000. - Решења задатака: стр. 235-245.Речник: стр. 247. - Регистар.

ISBN 978-86-6013-471-6

1. Николић, Љиљана, 1934-2014 [aутор]

COBISS.SR-ID 121358857

ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА

ЗА

српског језика и књижевности,

Иси�ора Секулић, Нови Сад

српског језика и књижевности, Гимназија

српског језика и књижевности,

Врњачка Бања, Врњачка Бања

Гимназија

професор

Гимназија

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број:

Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику. Наведене радње представљају кршење ауторских права. CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

37.016:811.163.41(075.3)

Српски

3 ШТА ЈЕ ШТА У УЏБЕНИКУ ............................................................................................ 6 РАЗВОЈ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА ОД ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА ДО ДАНАС 7 Подсетимо се... како се до XIX века развијао књижевни језик код Срба 7 Вукова реформа књижевног језика и правописа ........................................... 7 Развој књижевног језика код Срба од друге половине XIX века до данас 13 ШТА СМО НАУЧИЛИ 16 СРПСКА КЊИЖЕВНА НОРМА ............................................................................... 17 Основни принципи српске књижевне норме ................................................ 17 Ћирилица и латиница ................................................................................................ 17 Језичка култура .............................................................................................................. 21 Језичка ситуација у Србији ...................................................................................... 27 ШТА СМО НАУЧИЛИ ..................................................................................................... 29 ПУБЛИЦИСТИЧКИ И АДМИНИСТРАТИВНИ ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛ 31 Функционални стилови српског књижевног језика ................................. 31 Новинарски (публицистички) функционални стил ................................. 33 А дминистративни функционални стил........................................................... 50 ШТА СМО НАУЧИЛИ 59 РЕЧ СА ГЛЕДИШТА ПРОМЕНЕ И ГРАЂЕЊА .................................................. 61 Реч ......................................................................................................................................... 61 Морфема ............................................................................................................................. 63 Промена речи .................................................................................................................. 64 Творба речи ...................................................................................................................... 66 ШТА СМО НАУЧИЛИ ..................................................................................................... 69 ВРСТЕ РЕЧИ 71 Критеријуми по којима се речи деле на врсте .............................................. 72 Граматичке категорије речи ................................................................................... 73 ШТА СМО НАУЧИЛИ ..................................................................................................... 75 ИМЕНИЦЕ .......................................................................................................................... 77 Значења и граматичке категорије именица .................................................. 77 Врсте именица по значењу ...................................................................................... 79 Синтаксичке функције именица ........................................................................... 83 Деклинација именица................................................................................................. 84 Правопис ............................................................................................................................ 93 ШТА СМО НАУЧИЛИ ..................................................................................................... 94 ПРИДЕВИ ........................................................................................................................... 95 Опште значење придева............................................................................................ 95 Синтаксичке функције придева ........................................................................... 95 САДРЖАЈ Edukapromo

4 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Граматичке категорије придева 96 Род, број и падеж 96 Придевски вид ................................................................................................... 97 Степен поређења .................................................................................................. 100 Врсте придева .............................................................................................................. 102 Поименичавање придева ....................................................................................... 105 Придевска значења изражена именицама................................................... 105 ШТА СМО НАУЧИЛИ .................................................................................................. 106 ЗАМЕНИЦЕ 107 Употреба заменица .................................................................................................... 107 Именичке заменице .................................................................................................. 108 Личне именичке заменице ............................................................................. 108 Неличне именичке заменице ........................................................................ 111 Придевске заменице................................................................................................. 112 Присвојне заменице ........................................................................................... 113 Показне заменице................................................................................................ 114 Правопис ......................................................................................................................... 116 ШТА СМО НАУЧИЛИ 118 ПРИЛОЗИ ....................................................................................................................... 119 Значење и врсте прилога ....................................................................................... 119 Синтаксичке функције прилога ........................................................................ 121 Компарација прилога ............................................................................................... 122 Заменички прилози 122 Прилошка значења изражена именицама ................................................... 126 Правопис 126 ШТА СМО НАУЧИЛИ 128 БРОЈЕВИ .......................................................................................................................... 129 Значење и подела бројева ..................................................................................... 129 Главни (кардинални) бројеви 130 Основни бројеви 130 Чи�ам и размишљам (1) 133 Збирни бројеви 135 Бројне именице на -ица .................................................................................... 136 Бројни придеви ..................................................................................................... 137 Редни бројеви .............................................................................................................. 138 Правопис ......................................................................................................................... 138 ШТА СМО НАУЧИЛИ .................................................................................................. 142 ГЛАГОЛИ 143 Значења и врсте глагола ........................................................................................ 143 Граматичке категорије глагола ......................................................................... 146 Синтаксичке функције ............................................................................................ 151 Конјугација .................................................................................................................... 151 Презент...................................................................................................................... 152 Императив ............................................................................................................... 154 Глаголски прилог садашњи ........................................................................... 155 Имперфекат ............................................................................................................ 156 Трпни глаголски придев 157 Инфинитив 158 Аорист 159 Edukapromo

5 Радни глаголски придев ........................................................................... 160 Глаголски прилог прошли ....................................................................... 161 Промена помоћних глагола ..................................................................... 162 Перфекат ............................................................................................................ 163 Плусквамперфекат ....................................................................................... 164 Футур I ................................................................................................................ 164 Футур II ............................................................................................................... 165 Потенцијал 165 Чи�ам и размишљам (2) ........................................................................... 166 Пасив (трпно стање) .............................................................. 169 Одрични облици глагола .......................................................................... 170 ШТА СМО НАУЧИЛИ 172 ПРЕДЛОЗИ ..................................................................................................................... 173 Значења предлога ...................................................................................................... 173 Правопис ......................................................................................................................... 178 ШТА СМО НАУЧИЛИ .................................................................................................. 182 ВЕЗНИЦИ ........................................................................................................................ 183 ШТА СМО НАУЧИЛИ .................................................................................................. 187 РЕЧЦЕ 189 Значења и функције речци 189 Правопис 192 ШТА СМО НАУЧИЛИ 194 УЗВИЦИ ........................................................................................................................... 195 Значења узвика ........................................................................................................... 195 Правопис ......................................................................................................................... 197 ШТА СМО НАУЧИЛИ .................................................................................................. 198 ПРАВОПИС ..................................................................................................................... 199 Спојено и одвојено писање речи ........................................................................ 199 Именичке сложенице, полусложенице и синтагме .......................... 199 Придевске сложенице и полусложенице ................................................ 204 Правописни знаци .................................................................................................... 206 Како се деле правописни знаци ................................................................... 206 Тачка ............................................................................................................................ 207 Две тачке ................................................................................................................... 208 Црта ............................................................................................................................. 208 Заграда ....................................................................................................................... 209 Цртица ........................................................................................................................ 209 Остали помоћни знаци...................................................................................... 210 Скраћенице .................................................................................................................... 213 Опште (домаће) скраћенице .......................................................................... 213 Мерне и друге међународне скраћенице и латинске скраћенице ......................................................................................... 214 Акроними ................................................................................................................. 214 Имена и презимена ............................................................................................. 216 КОЛИКО ЗНАМ 217 РЕШЕЊА ЗАДАТАКА.................................................................................................. 235 РЕЧНИК ............................................................................................................................ 247 РЕГИСТАР ИМЕНА И ПОЈМОВА ............................................................................ 248 Са�ржај

Edukapromo

6 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић ШТА ЈЕ ШТА У УЏБЕНИКУ ОСНОВНИ ТЕКСТ ПРИМЕР ДЕФИНИЦИЈА Вежбања и задаци Квиз ДОДАЦИ: шале, цитати, занимљиви подаци и питања, додатна објашњења РЕЧНИК сасвим лаки прилично лаки мало тежи Желим да урадим више...

Edukapromo

7 РАЗВОЈ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА ОД ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА ДО ДАНАС Подсетимо се... како се до XIX века развијао књижевни језик код Срба Вукова реформа књижевног језика и правописа Крајем XVIII века образују се савремене европске нације. У том процесу велику улогу имао је и књижевни језик, као једно од важних националних обележја. У српској средини су у погледу књижевног језика постојале две идеје. По првој, као књижевни језик требало је усталити славеносрпски; ту идеју заступали су већина интелектуалаца и црква. По другој, књижевни језик је требало створити на основи народног језика; њу су заступали неки књижевници. У тадашњим историјским околностима победила је друга идеја. Највећу заслугу за стварање савременог књижевног језика и правописа код Срба има Вук Стефановић Караџић (1787–1864): он је нашем књижевном језику дао оптималну основицу – народни језик; а увођењем фонолошког правописа омогућио је Вук С�ефановић Караџић (рад Уроша Кнежевића, педесетих година XIX века) 1. Допуни текст датим речима и одговарајућим бројевима: српскословенски, руски, рускословенски, старословенски, славеносрпски, народни. Први књижевни језик свих Словена звао се __________________________. Настао је у другој половини __________ века, а његови творци су солунска браћа Ћирило и Методије. Крајем __________ века писменост долази и у српске земље. У XI или XII веку код Срба се устаљује српска редакција старословенског језика или __________________________________ језик. У исто време користи се и ___________________________ језик, али не чист, него с примесама тог књижевног језика. Од тридесетих година па до краја __________ века Срби као књижевни језик усвајају руску редакцију старословенског или ___________________________ језик. Неки писци упоредо користе и ___________________________ књижевни језик. У другој половини XVIII века настаје ___________________________ језик – хибридан језик, без јасних правила, који народ није могао разумети. Да би их читаоци боље разумели, многи писци пишу и на језику који је био близак ________________________ језику. Edukapromo

8 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић да се тим језиком пише на најлакши могући начин. За разлику од славеносрпског језика, који се морао дуго учити, уз опасност да се никад сасвим не научи, Вуков језик су Срби знали – јер су њиме говорили. Постављајући народни језик у основицу књижевног, Вук је срушио непотребне преграде између српског народа и његовог књижевног језика. Вук у том послу јесте био најуспешнији, али није био први. Знамо да у другој половини XVIII века многи писци (Захарија Орфелин, Јован Рајић и други) пишу и језиком који је у основи био народни. А 1783. године, у свом програмском тексту Писмо Харалам�ију, потребу да се пише народним језиком износи и образлаже Доситеј Обрадовић; сам његов језик, међутим, има доста црквенословенских речи у њиховом изворном, црквенословенском лику. Вук је и у правописној реформи имао претходника. То је био Сава Мркаљ, који у свом кратком, али изузетно важном делу Сало gебелоīа јера либо [=или] азбуко�ро�рес (1810) реформише црквену ћирилицу избацивањем непотребних слова (деветнаест!) – држећи се одраније познатог начела немачког филолога Аделунга „Пиши као што говориш, а читај као што је написано”. Мркаљ предлаже 29 „писмена”, која ће сва бити „јединозвучна” (означавати по један глас); није имао џ , имао је х, а за гласове љ, њ, ћ и ђ предвидео је групе ль, нь, �ь, gь, напомињући да их касније треба заменити појединачним знаковима. За глас ј предвидео је слово Ϊ . Мркаљ, нажалост, није могао да своју реформу и спроведе у дело. Реч пи̏смено, данас застарела, значила је „слово” – исто што и у грчком grámma. Од ње је, дословним превођењем грчког grammatik (téchnē), настала реч пи̏сменица, данас такође застарела. Данас се уместо ње употребљава реч īрама�ика, преузета из грчког. е̄ От данас све наше правописание под ово долази начало: ПИШИ КАКО ШТО ГОВОРИШ. 2. Прочитај следећи одломак из Живо�а и �рикљученија Доситеја Обрадовића (1783): Место рожденија мојега било је варош Чаково у Банату Темишварскому. Отац мој звао се Ђурађ Обрадовић, родом Србин, по занату ћурчија, и трговац [...]. Толико сам мален остао по оцу сирота, да једва га памтим; но растући, кога год сам чуо о њему говорити, није га нико без уздизања спомињао. Доситејев језик се од чистог народног разликује: а) по појединим речима; б) по склопу реченице; в) и по речима и по склопу реченице. Заокружи слово испред тачног одговора.Edukapromo

имала онај значај који су

каснија

али је у њој Вук применио Мркаљеву азбуку (са образло-

жењем да „за серпски језик лакша и чистија не може

бити од ове”).

Прекретница у реформи српског књижевног језика и правописа била је издавање, 1818. године, речника српског језика

нацрту Лукијана Мушицког, архимандрита ма

настира Шишатовац и једног

Edukapromo

9 Подстакнут од стране Словенца Јернеја Копитара (1780–1844), угледног слависте, цензора словенских књига и кустоса бечке дворске библиотеке, Вук је 1814. године издао прву српску граматику, коју је назвао Писменица сербскоīа Ϊезика. Њу је написао по узору на Словенску īрама�ику Аврама Мразовића (објављену

Будиму,

године). Она

1794.

није

имала

Вукова дела,

називом Ср�ски

њемачким и ла�инским ријечма . Рјечнику је Вук прикључио и кратку Ср�ску īрама�ику. Тиме је описао народни језик –

лексику и

Вуку

у изради

речника помогао Копитар, који је српске речи превео на латински и немачки. Ср�ски рјечник је прво дело штампано новом, Вуковом ћи-

од најпросвећенијих људи тога доба), ћ, љ, њ, џ и

(ово последње преузео је из латинице). У Ср �

Вук је применио и нов правопис – фонолошки , чији је принцип да свакој фонеми одговара једна графема, као и да бележи изговор након гласовних промена насталих у промени и творби речи ( ср � ски, оца, оче ). Дотадашњи правопис је био етимолошки – заснован на чувању делова од којих је реч настала (србски, о�ца, о�че). За основицу књижевног језика Вук је узео говор свог родног Тршића. То је био источнохерцеговачки дијалекат – млађи дијалекат ијекавског изговора (треба поменути и да се Вукова породица у Тршић била доселила из племена Дробњака под Дурмитором и чувала свој говор, који је и сам припадао том дијалекту). Такав избор је био добар: њиме је говорио велики број Срба, на њему је постојала богата народна књижевност, а на њему је написана и богата дубровачка уметничка књижевност. Тридесетих година XIX века Вук ће неке текстове писати и екавским изговором, чиме ће поставити основе и екавске норме. Ср�ски рјечник садржи преко 26.000 речи. Вук намерно није узимао речи из књига, него само оне речи које је чуо сам у народу. Рјечник има и етнографску вредност, јер је у одредницама Вук описао и многе народне обичаје, веровања и предања. Развој књижевноī језика оg �рве �оловине XIX века gо gанас Слàвист(а) је стручњак за славистику – науку која проучава језике и књижевности словенских народа. Сама реч славѝстика долази из француског (slavistique). Цêнзор (и це̏нзор) је онај који обавља цензуру. Цензýра (од лат. censura, према censere – „дати мишљење, проценити, оценити”) означава процену и оцењивање јавних публикација, али значи и „законски одобрено скраћивање, прерада или потпуна забрана текстова, из етичких, политичких и др. разлога”. Ку̏ стос (од лат. custos – „чувар”) јесте стручњак коме је поверен надзор над музејом или галеријом, одн. збирком која се у њима налази. Архимàндрит (и архимàндрӣт) (грч.) је највиши монашки чин до владике у православној цркви. Ср�ски рјечник, ис�олкован њемачким и ла�инским ријечма (1818)

– под

рјечник, ис�олкован

његову

граматику – који је желео да уведе као књижевни.

је

тог

рилицом, коју и данас употребљавамо. Вук је, наиме, Мркаљеву реформу довео до краја: увео је слова ђ (по

ском рјечнику

10 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Првобитну основицу свога књижевног језика Вук је касније дограђивао: 1836. године гласовни систем је употпунио увођењем сугласника х, који он у свом говору није имао, али га је чуо у говору Дубровника и југозападне Црне Горе (хљеб, хи�ар, орах и сл. уместо љеб, и�ар, ора). Године 1839. одустао је од јекавског јотовања сугласника g, �: почео је писати gјеца, �јера�и (уместо ђеца, ћера�и), како је чуо у Дубровнику и како говори и муслиманско становништво у Босни и Херцеговини. Све је то унео у друго издање Ср�скоī рјечника (1852), које садржи преко 47.000 речи. 3. Ево шта Вук у свом Ср�ском рјечнику из 1818. пише под одредницом ђаволак: Ђаволак, лка m. hyp. v. ђаво. Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко (док још није знало за се), па га однијо у Свету гору, и тамо га одранио и научио књизи. Кад му је било већ око 18 година, онда га поведе уза се, као ђака, и пође амо у свијет да пише. Кад дођу у прво село, а то ђевојке уватиле коло па играју (ваља да је била неђеља, или какво весеље). Кад угледа ђак ђевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера: „Шта је оно дуовниче! шта је оно?” А калуђер као намргођен одговори му: „Не гледај онамо синко, нити питај шта је: оно је ђаво”. Онда ђак најумиљатијим гласом рече: „Дела дуовниче, Бога ти! да купимо онога једног ђаволка, па да га поведемо намастиру.” Подвуци речи које у данашњем књижевном језику гласе другачије и препиши их на одговарајућа места: а) речи које се разликују од данашњих по томе како гласе: ________________________________________________________; б) речи које илуструју разлике у правопису: ________________________________________________________. 4. Подвуци речи на основу којих можеш закључити да је Вук овај текст написао пре 1836. године: Био је [Вељко Петровић] прави ајдук и тим се именом дичио и поносио до своје смрти. Као прави јунак, и ђе је ваљало, није умио лагати. Тако је био искрен и простодушан да му човјек никакве тајне није могао казати. Истина да је слабо био побожан и душеван, али му је опет могао човјек, као правом јунаку, у по ноћи без икакве свједоџбе небројено благо повјерити. [...] Колико је на новце и на остали плијен био лаком на војсци, толико за те ствари није марио кад и је имао, него и је штедро поклањао свакоме [...]. Русе је неисказано љубио и млоге је обичаје од њи попримао, нпр. с астала јести, косу стрићи, мараму око врата носити, пунч пити, мрсити, карте играти итд. Само није ћео од њи да прими да жену посади са собом за астал, него је она морала с његовим снаама (а са својим јетрвама) пољевати гостима да се умивају, доносити јело, дворити и тањире мијењати. (Из Жи�ија ајgук Вељка Пе�ровића) Погледај у Ср�ском рјечнику речничке чланке под одредницама крчма, шеīр� и школа. Издвој из њих оно што ти је било занимљиво и припреми се да то усмено изложиш на часу. Edukapromo

језик, жив, врцав, набрекао од животних сокова, веома

неугодно прецизан, чврст (као челик, каже Белић), пун искуства, бодар и горак, подсмешљив и подругљив, убодљив, ослоњен на колективну

колективно уопштен, многогласно резонантан. Језик који

Вук је био свестан тога да књижевни језик не може бити сасвим једнак простонародном језику, који у себи није развио могућности за изражавање апстрактних појмова. Тај недостатак Вук је нарочито уочио преводећи Нови завје�; у предговору је, стога, дао подужи списак речи којих нема у народним говорима, а које је он ипак употребио у свом преводу. Неке од њих биле су црквенословенске (али посрбљене),

сам, следећи творбене

творио пут богаћењу

значи „знање стечено искуством”. Резонàнтан (од лат. resonans) значи, кад је у питању

„звучан, звонак, снажан”. Реч ра̏ционāлан долази од латинске речи rationalis, а ова је настала

разуман, разборит” и „који је практичан, добро осмишљен”.

Реч àпстрактан (од латинског abstractus) значи „који постоји само као појам, који није опипљив, него мислен, мисаон”. Глагол àпстраховати настао је од латинског abstrahere –„извлачити, одвајати” (од trahere – „вући”) и значи „одвојити у

мислима, изузети, оделити; одбацити оно што је случајно или небитно”. Супротно од а�с�рак�ан јесте кòнкретан (од лат. concretus,

а неке је

он

језика. Тако је он о-

нашег књижевног језика из обају могућих извора: преузимањем из других језика и стварањем нових речи по домаћим обрасцима. Највећи противници Вукове реформе били су: српска православна црква (са митрополитом Стратимировићем на челу) –

и унијаћења; славеносрпски писци (међу којима је најжешћи био Милован Видаковић) –из страха од губитка књижевне традиције; власт у Србији, са кнезом Милошем на челу – из политичких разлога. Као година

Вукових идеја узима се година 1847, када су изашла три значајна дела, на народном језику и Вуковим правописом: Вук је објавио свој превод Новоī завје�а , којим је показао да је нов књижевни језик довољно богат и гибак да се њиме могу изразити и сложени садржаји; филолог Ђура Даничић је објавио своју научну расправу Ра� за ср�ски језик и �раво�ис , у којој је научном аргументацијом одбранио Вукову реформу; а песник Бранко Радичевић је објавио своје Песме . Исте године Његош је објавио Горски вијенац – такође на народном језику (друге дијалекатске основе), али не сасвим чистом, и старим правописом. Тако је постало јасно да језик „орача и пастира” може, уз оплемењивање, вршити функцију књижевног језика. Вукова ћирилица и правопис озваничени су у Србији 1868, четири године после његове смрти. Развој књижевноī језика оg �рве �оловине XIX века gо gанас Реч èмпӣрија (од грчког empeiría – „искуство”)

глас,

од ratio –

Има значење „који се заснива на

сковао

принципе српског

из бојазни од покатоличења

победе

„разум”.

разуму,

опипљив”. Друго значење је „одређен, прецизиран”. Конкрèтизовати значи „учинити стварним” и „тачно одредити одн. одређивати”.

Сјајан је

и велико мноштво, и зато

сумња,

одређује,

нарогушен према свему што је изван његова круга, активистички оспособљен за самоодбрану и самопоштовање, али и за поклич, за мржњу, за рушење. Језик сељака и тежака, дуго понижаваних и притискиваних, који су постали ствараоци историје. И све је тај чудесни језик могао, заиста све, осим да изражава апстрактне појмове и апстрактно мишљење. (Из књиге Меше Селимовића За и �ро�ив Вука)

a ово од concernere –„разабирати”); значи „стваран,

Чудесни језик

то

одређен,

емпирију

целовит, громадан,

не

све

сигуран, рационалан, борбен, ироничан

пркосно

Edukapromo

Основно значење речи

вре̏ло (и врéло) значи

„извор воде (обично јак),

извориште реке” (па се

говори о �ланинском

врелу или врелу Босне).

У етимолошкој је вези с

глаголом вре�и, а исти

корен (само с превојем

вокала) има и реч извор

У̀бог (и у̏бог) је „јадан, бедан, сиромашки”.

Реч елѝта долази из француског (где гласи élite,

према élire – „одабрати”)

и означава одабрани, врхунски, најистакнутији

круг људи у друштву или

неком његовом делу.

Реч консòлидовати долази од латинског consolidare, што потиче од solidus –„чврст”. Значи „учврстити, ојачати; средити, сређивати”.

Игнòрисати (од лат. ignorare) значи „не хтети знати, презирати; занемарити, занемаривати”. Континуѝтēт (од лат. continuitas) значи „непрекидност, повезаност, сталност, трајност, постојаност”.

Перспекти́ва (од лат. perspectiva ars – „наука

12 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

о оптици”) овде значи „будућност, изгледи у будућности”. Скок у културу У претходним генерацијама рођен је мит: изузетно је велика срећа нашег народа што је из најнародскијих врела потекла његова писана реч. Разгрнимо пусту илузију романтичарских расположења и наћи ћемо убогу истину: наш је народ доживео незавидну судбину да се језик његове културе (у XIX веку) заснује на говору његових најмање културних представника – неписмених људи. У једном (тако касно наишлом) тренутку наше невеселе историје нашли смо се пред неизбежношћу да ускочимо, брже-боље, невични, с пребијеном традицијом писане речи, у узавреле токове европске културе. Ту су културу носили народи с негованом прошлошћу писаног текста, народи Дантеа, Монтења, Шекспира, Гетеа... А иза нашег Вука је лежало – неколико векова пустиње и једно Косово. Скокови из такве пустоши у културу увек су опасни, једва изводљиви. Културни израз је инструмент танане конструкције над којим се морају надносити генерације и генерације да би му измамиле правилан одјек. А нама је, ето, било суђено да нам, у данима једног Пушкина, невешта рука, тек извучена такорећи испод плуга, црта прва наша слова за нашу реч. [...] И у Вуково време је постојала, наравно, српска културна елита. У Војводини, по градовима. Србија је тада горела у устанцима, сва јуначка и сва неписмена. Војвођани су неговали писани текст, поетски и прозни, не изванредно успешно, али с добронамерним полетом. На језику несигурном, тетуравом, подупртом црквеним и руским узором у свим оним појединостима где домаће језичко средство није досезало или се чинило неугледним. Али се о том језику мислило, дискутовало. Само што је ту стално било несагласности, збуњености, обезглављености. Средина је, у ствари, тражила свог вођу за поход у реформу. И Вук је тако никао на месту које су му, својом бригом, Војвођани припремили. Реформа се у принципу могла обавити на два начина. Или да се затечени, већ унеколико уходани, претежно „славјаносербски” језик војвођанске културне елите консолидује, нормира; или да се затечено стање што је могуће више игнорише, па да се уради све испочетка. Прво би решење обезбеђивало увек важни континуитет, а тиме и присност контакта с источнословенским културним полетом у његовим златним пушкиновским данима. Друго је решење искључивало обе ове важне предности, али је нудило изузетну могућност да се реши један од наших тада најпречих социјалних проблема: ако би се језик неписмених, што значи главнине народа, вешто преточио у ткиво писаног текста, та би се неписмена главнина такорећи преконоћ нашла пред перспективом да се дуговековни мрак савлада – не би јој били туђи и тешки закони писаног текста. Трезвен, далековидан, Вук је, срећом по нас, изабрао ово друго решење. Тиме је масовност културе обезбеђена, а с њоме и изванредан темпо нашег општег уздизања. Ако Вуку због нечег морамо данас бити дубоко одани захвалним сећањем, онда је то, свакако, првенствено због овога. (Из књиге Милке Ивић О Вуковом и вуковском језику) Edukapromo

Зближавању књижевних језика Срба и Хрвата допринео је и Бечки књижевни договор, који су 1850. године потписали са српске стране Вук и Ђура Даничић, а са хрватске један број Гајевих присталица.

Развој књижевног језика

XIX

двословне графеме; у употребу је, међутим, ушла једино

графема đ (уместо дотадашњег dj). Нове генерације српских књижевника, одмах

и Бранком Радичевићем, пишу

с тим што у основицу књижевног језика улази и шумадијско-војвођански дијалекат.

13 Готово упоредо с Вуковом делатношћу, присталице Илирског покрета у Хрватској, предвођене Људевитом Гајем, напуштају дотадашњи књижевни језик и – тежећи уједињењу тадашње Хрватске, Далмације и Славоније, као и свих Јужних Словена –тридесетих година XIX века стварају књижевни језик сличан Вуковом. Крајем XIX и почетком ХХ века Хрвати свој књижевни

Вуковом

правопис.

језик саображавају

и усвајају Вуков

код Срба од друге

За

вуковског књижевног језика један од најзаслужнијих био је даровити, образовани и изузетно вредни Ђура Даничић (1825–1882). Поред расправе Ра� за ср�ски језик и �раво�ис, Даничић је написао Малу ср�ску īрама�ику, која је била прва научна граматика српског језика, затим Рјечник из књижевних с�арина ср�ских, Ис�орију облика и друга дела значајна за српску филологију. У Југославенској академији знаности и умјетности (у Загребу) покренуо је израду капиталног дела у историји српске и хрватске културе – Рјечника хрва�скоīа или ср�скоīа језика (1880). Сарађивао је с Вуком у изради другог издања Ср�скоī рјечника (1852), а превео је и С�ари завје�. Предложио је и реформу латинице, према којој би се избегле

половине

века до данас

развитак

за Даничићем

новом књижевном језику,

Осим писаца, језик обогаћују и интелектуалци различитих струка. На почетку ХХ века уобличава се тзв. београдски стил – који није био стил у уобичајеном смислу речи, него урбани, интелектуални облик књижевног језика, који се одликовао пре свега богатијим речником и разрађенијом реченицом. За његово обликовање најзаслужнији су књижевни историчари и критичари Богдан Поповић, Павле Поповић и Јован Скерлић, као и правник, социолог и историчар Слободан Јовановић. Београдски стил се обликовао под великим утицајем француског језика, будући да су између Србије и Француске тада постојале јаке политичке и културне везе, а и многи српски интелектуалци школовали су се у Француској. Развој књижевноī језика оg �рве �оловине XIX века gо gанас Право име Ђуре Даничића било је Ђорђе Поповић. Иако је био екавац (рођен је у Новом Саду), писао је ијекавски, поштујући Вукову норму. Ево како завршава свој спис Ра� за ср�ски језик и �раво�ис: „Штогод рекох, не рекох ништа никоме за љубав, нити што коме уз пркос; него рекох, што овако мислим, и што сам за све ово тврдо увјерен. Ако сам у чему погријешио, врло би ми мило било да ме ко исправи.” Edukapromo

на

14 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Кад је, 1918. године, створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, језик Срба и Хрвата и званично почиње да се сматра једним језиком. Он има три имена: ср�скохрва�ски (у српској средини), хрва�скоср�ски и хрва�ски или ср�ски (у хрватској средини). Међутим, није никада био јединствен, него је имао две варијанте – источну и западну, које су одражавале различите традиције и културне утицаје. Источна је имала два изговора – екавски и ијекавски, два писма – ћирилицу и (нарочито после Другог светског рата) латиницу, била је отворенија за лексичке позајмљенице из страних језика и мање окренута традицији; западна је имала један изговор – ијекавски, једно писмо – латиницу, била је затворенија за стране лексичке утицаје (више пуристички настројена) и више се ослањала на стару хрватску књижевну традицију. Најозбиљнији покушај да се развитак заједничког књижевног језика усклади на обе стране учињен је Новосадским договором, 1954. године, који су потписали најпознатнији српски и хрватски писци и лингвисти. Као резултат тог договора усклађен је правопис и покренута израда речника српскохрватског одн. хрватскосрпског књижевног језика, који су радиле Матица српска и Матица хрватска. Хрватска страна је, међутим, убрзо коначно одступила од заједничког књижевног језика. Матица српска је довршила Речник ср�скохрва�скоīа књижевноī језика (у шест томова).

језичко чистунство – настојање да се из књижевног језика уклоне све речи страног порекла. Присталица пуризма

пу̀рист(а). Хрватске речи у српском Током више од седамдесет година постојања државе Југославије између српске и хрватске варијанте дошло је до знатног лексичког мешања. И новостворени изрази најчешће су били једнаки у Београду и Загребу. Што се тиче кроатизама (хрватских речи) у српском, можемо их поделити на неколико слојева. Први

возило, �о�раīа,

gрвореg, реgослеg, �емељи�,

Други, знатно бројнији слој чине

које

задржавају неодређени хрватски призвук, али се без већег отпора употребљавају у Србији. Такве су мучнина (īађење), у�ала (за�аљење), �рехлаgа (назеб), оgīој (вас�и�ање), �ос�о�ак (�роцена�), зна�ижеља (раgозналос�), некре�нина (не�окре�на имовина), смеће (ђубре), хир (ћеф, ка�риц), конобар (келнер), завреgе�и (заслужи�и), �о�рими�и (с�ећи, gоби�и), на�окон (најзаg), �о�у� (као), �ес�енина, īласило итд. Том слоју можемо придодати и лингвистичке термине који су у циљу уједначавања усвојени Правописом из 1960 – зарез (уместо дотадашњег за�е�а), везник (уместо свеза), �ворба речи (уместо īрађење речи). Следећи слој сачињавали би повремено употребљени кроатизми, као разина, уро�а, с�анови�, не�а�ворен, наgомес�и�и, о�онаша�и итд. Најзад, велики број хрватских речи, нпр. јуха, īлазба, влак, увје�, �јеgан, назочан, �иска�и, �росвјеgова�и итд., потпуно су туђе српском језичком осећању и њихово преузимање никад није долазило у обзир. Вештачки обновљени хрватски архаизми данас су познати у Србији захваљујући медијима, али изазивају само подсмешљиве коментаре. (Иван Клајн, из Ср�скоī језичкоī �риручника, скраћено) Edukapromo

Пурѝзам (од латинског purus – „чист”) је

је

слој чине оне које су данас потпуно изгубиле хрватско обележје, нпр. бројка, исхоg, учинак, уређај, �ечај,

īласина,

навоgно итд.

речи

још

као

културе. Притом, код Срба се језик није променио, док су у осталима учињене

од српског. Ипак, иако су сви ти језици проглашени и признати за различите књижевне језике, они остају, са лингвистичког становишта, варијанте истог језика, будући да имају исту дијалекатску основу, исти (или готово исти) гласовни и граматички систем и заједничку основну

лексику.

Edukapromo

15 С распадом СФР Југославије, 1991. године, сваки народ почиње своју варијанту заједничког језика називати посебним националним именом – Срби српским, Хрвати хрватским, Бошњаци босанским (тачније би било: бошњачким, како препоручује и Одбор за стандардизацију српског језика), Црногорци црногорским – и изграђивати

различите интервенције како би се

више

га

инструмент сопствене националне

они што

разликовали

Развој књижевноī језика оg �рве �оловине XIX века gо gанас

језик на

народног

фонолошки правопис

• 2. издање 1852. године,

су му постављени

средином XIX века (Бечки

књижевни договор), а

званично почиње да се сматра једним књижевним

језиком од 1918. године.

47.000 речи

Победа Вукових идеја: 1847.

година; изашла дела:

• Вуков превод Новоī завје�а

Ра� за ср�ски језик и �раво�ис Ђуре Даничића • Песме Бранка Радичевића • Његошев Горски вијенац

16 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић ШТА СМО НАУЧИЛИ Вук Стефановић Караџић (1787–1864) Заједнички књижевни језик Срба и Хрвата Претходници: • у реформи књижевног језика: Доситеј Обрадовић и други писци који пишу у основи народним језиком • у реформи писма и правописа: Сава Мркаљ (Сало gебелоīа јера либо азбуко�ро�рес) Вукова ћирилица и правопис озваничени у Србији 1868. год. Године 1991, с распадом СФР Југославије, народи који га употребљавају почињу његове варијанте називати посебним националним именима: ср�ски, хрва�ски, босански (у нашој науци бошњачки), црноīорски.

• књижевни

основи

•

Уводи:

Темељи

Имао две варијанте: источну (екавска и ијекавска, записивана ћирилицом и, касније, латиницом) и западну, (ијекавска и записивана латиницом). Разликовале су се највише у лексици. Најважније дело у реформи: Ср�ски рјечник

(са

) у

с Јернејом

•

• 1. издање 1818. године

Ср�ском īрама�иком

сарадњи

Копитарем, 26.000 речи;

Даничићем, преко

У српској средини имао назив ср�скохрва�ски. Edukapromo

у сарадњи с Ђуром

Основни

дијалеката у књижевни језик, нити се књижевни језик своди на те дијалекте: он је надограђен синтаксичким конструкцијама

цивилизацијских задатака које треба да испуни.

Српски

17 СРПСКА КЊИЖЕВНА НОРМА

принципи српске књижевне норме

књижевни језик има два изговора – екавски и ијекавски. Његову основицу чине два дијалекта: источнохерцего-

је ијекавског изговора) и

изговора). Међутим, не улазе све особине тих

Српски

вачки (који

шумадијско-војвођански (који је екавског

и лексиком којe су резултат његовог развоја

језик се служи двама писмима – ћирилицом и латиницом

књижевни језик има различите функционалне стилове – варијетете настале пре свега у зависности од области у

језик се записује двама писмима – ћирилицом и латиницом. Ћирилица је по Уставу обавезна у службеној употреби, (тј. у раду државних органа). У јавном језику (који обухвата школство, издаваштво, масовне медије, као и привредни, културни и политички живот) у употреби је и латиница. Ћирилица је традиционално српско писмо. Латиницом се Срби користе од почетка ХХ века, а нарочито од Другог светског рата. Ћирилицу су, вероватно крајем IX или почетком Х века, сачинили ученици Ћирила и Методија, по узору на грчка велика слова. Српска ћирилица је више пута реформисана, а свој коначни вид добила је реформом Вука Стефановића Караџића (па се по њему назива и вуковица); он ју је први пут применио у свом Edukapromo

Српски

којој се употребљава. Ћирилица

латиница Српски

(Из књиге Милана Шипке Приче о речима)

Калигрàфија (од грчког kaligraphia, према kalós –„леп” и graphía – „писање”) је

вештина лепог писања.

18 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Ср�ском рјечнику, 1818. године. Има 30 графема и свака одговара по једној фонеми у српском језику: А ево како изгледа калиграфско букварско писмо: Мало рукописно слово ш може се писати и без цртице испод и са њом – ово друго нарочито у речима у којима то олакшава читање ( шишмиш , ш�и�и�и и сл.). Грчког порекла је и латиница, која се развила у античко доба Римског царства. Опште латинично писмо – на којем су заснована сва данашња латинична писма – има 26 слова: ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ. Латиница коју Срби користе настала је првих деценија XIX века, као део језичких реформи у оквиру Илирског препорода у Хрватској; њен творац је вођа тог покрета Људевит Гај (па се она назива још и īај(ев)ица). Слова која су му недостајала Гај је Слова У језику наших предака реч буква није значила само врсту дрвета него и оно што ми данас подразумевамо кад кажемо слово: „писани знак за глас”. По томе је и књига из које се уче слова, или „букве”, добила назив – буквар Осим буквара, од старе речи буква (која још живи у руском језику) настале су и наше

(„дослован”,

тачан”,

букве до букве”, тј. „од слова до слова”) и буквално („дословно”).

речи буквалан

„сасвим

„од

А а Б б В в Г г Д д Ђ ђ Е е Ж ж З з И и Ј ј К к Л л Љ љ М м Н н Њ њ О о П п Р р С с Т т Ћ ћ У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Џ џ Ш ш

–Edukapromo

19 узео из чешког, а делимично и из пољског језика. Имала је четири двословне графеме: gj / dj, dž, lj, nj. Тај недостатак покушао је у другој половини XIX века да исправи Ђура Даничић, тада главни тајник (=секретар) Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу, за потребе израде Рјечника хрва�скоīа или ср�скоīа језика ЈАЗУ. Од четири његова предложена знака – Đ, G, L, N – у ширу употребу ушао је само први. A a B b C c Č č Ć ć D d DŽ dž Đ đ E e F f G g H h I i J j K k L l LJ lj M m N n NJ nj O o P p R r S s Š š T t U u V v Z z Ž ž Ср�ска књижевна норма / , / 1. Напиши графему К малим писаним словом: а) ћирилице: ___________; б) латинице: ____________.

Напиши графему Ђ латиницом (великим и малим словом): ____________. 3. Напиши латиницом и писаним словима следеће речи: а) Њу Џерси: ____________________________; б) Љиљана: ____________________________.

Препиши следеће речи ћирилицом: а) injekcija: _________________________________; б)

_________________________________: в)

_________________________________.

konjugacija:

konjunktivitis:

У стручним и научним текстовима осим слова наше латинице користе се и слова Q, W, X, Y. Где се она смештају унутар наше абецеде? Edukapromo

по пергаменту употребљавали оловни штапићи.

Реч с�ил потиче од латинске речи stilus, која је

означавала металну писаљку којом су писали стари

Римљани; с једне стране је

писаљка била заоштрена, да би се њоме могло писати по навоштеним таблицама,

пљосната, да би се написано могло поравнати, тј. обрисати.

А глагол �иса�и је најпре

значио „цртати, шарати, сликати“; то значење се сачувало, рецимо, у изразу

ле� као у�исан („насликан”), као и у речима иконо�исац („онај који слика иконе”)

и живо�исан („који је као насликан”).

(Подаци преузети из књиге М. Шипке Приче о речима)

Реч аналфàбет(а) (и аналфàбēт или аналфабéта) – од грчког analphábētos, што значи „онај који не зна азбуку” – означава неписменог човека, али и уопште нестручњака, незналицу.

Edukapromo

c, d...);

20 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Свако писмо има свој редослед графема, који се не сме мешати. Утврђени низ графема у ћирилици назива се азбука (према старословенском називу за прва два слова – аз и буки ), а у латиници абеце g а (према именима прва четири слова – а, бе, це, gе). Та два назива – нарочито азбука – могу да се употребе и за утврђене низове графема у сваком писму, али се у том значењу чешће употребљава термин алфабе� – настао према именима прва два слова грчке азбуке (алфа и бе�а). Штампана слова могу бити усправна и искошена – тзв. курзив (од латинског scriptura cursiva – „писмо које трчи”). Курзивна слова се употребљавају за примере у оквиру текста или за истицање; у ову другу сврху употребљава се масни слог, а понекад и размакнуто писање – тзв. спационирани слог Писање и писаљке Реч оловка чува сећање на време кад су се за извлачење равних линија (по којима су се писала слова)

друге

Реч лек�ира долази од латинског legere – „читати” (преко фр. lecture); лектира је „оно што се чита, штиво”. Од тог глагола настала је и реч лек�ор (лат. lector – „читач”) – стручна особа која чита неки рукопис, текст, у фази припреме за штампу и исправља језичке и стилске грешке. Лектор је и стручњак који исправља говор глумаца у позоришту или на филму, или говор спикера на радију и телевизији, као и наставник који држи вежбе студентима за неки страни језик. Од исте латинске речи настала је и реч лекција (лат. lectio). Реч библио�ека је грчког порекла. Сложена од две речи: biblíon – „књига” и th kē „ормар, ковчег, складиште” (као други део речи означава складиште или збирку онога што је исказано првим делом). Сама реч biblíon настала је од имена феничког града Библоса, одакле су стари Грци набављали листове папируса. Од имена тог града потиче и назив Библија. (Подаци преузети из књиге М. Шипке Приче о речима) е̄ 6. Шта значе изрази оg алфа gо омеīа, или оg аз gо ижице, или оg а gо ш? 7. Да би се ћирилични текст рашчланио на ставке (делове) у набрајању, могу се користити: а) само

латинична

Читање

ћирилична слова (а, б, в, ī...); б) само латинична слова (a, b,

в) и ћирилична и

слова (а, б, в, ī... или a, b, c,

...). Заокружи слово испред тачног одговора.

21 За означавање бројних вредности употребљавају се арапски бројеви, који воде даље порекло из Индије. За означавање редних бројева употребљавају се и римски бројеви. Ср�ска књижевна норма 8. Заокружи реч која је исправно написана латиницом: L j i l j a n a, Lj i lj a n a 9. Ако знамо да су римски бројеви настали имитацијом руке и њених делова, напиши шта су симболизовали следећи бројеви: а) I: ______________________; б) V: ______________________; в) X: ______________________. Језичка култура Језичка култура обухвата, најпре, културу усменог и писаног изражавања – познавање и поштовање норми књижевног језика у говору и писању. Она, затим, подразумева и неговање логичног и економичног изражавања, чиме се ствара и култура мишљења. Даље, она обухвата познавање различитих функционалних стилова, чиме се постиже сврисходна и стваралачка употреба језика. Тиме се језичка култура повезује са културом друштвеног понашања. Култура говора повезана је и са културом слушања – слушања и поштовања туђег говора (без обзира на говорников језик или дијалекат), као и њиме саопштеног мишљења – без обзира на то да ли се оно поклапа с нашим или од њега разликује. Језичка култура обухвата и познавање страних језика –активно или пасивно, као и основна теоријска знања о језику уопште. Таквим језичким образовањем човек шири своје духовне хоризонте. Неговању културе изражавања служе граматике, речници и различити приручници са језичким саветима, објашњењима језичких појава и сл. У граматикама се обавештавамо о језичком систему нашег језика, као и о правилима књижевног језика која важе на фонетском, морфолошком и синтаксичком нивоу. Данас има више граматика у којима се описују особине српског књижевног језика. Овај уџбеник писан је великим делом на основу Грама�ике ср�ског језика за гимназије и средње школе аутора Живојина Станојчића и Љубомира Поповића. Знатно је обимнија граматика Савремени ср � скохрва � ски језик I и II Михаила Стевановића, која описује и нормира некадашњи српEdukapromo

У набрајањима можемо

употребити не само као

и него и везник �е; за

прилог �онекаg сетити се

да има мноштво синонима

(ка�каg, каgикаg,

�ока�каg, īgекаg, каgш�о,

�окаgш�о итд.); поред

именица са суфиксом

-лац употребити бар

повремено и оне са -�ељ (брани�ељ и сл.), утолико

погодније што само од тог

Edukapromo

(слуша�ељка,

итд.); не

22 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић скохрватски књижевни језик. У новије време појавиле су се граматике посвећене неким областима српског језика –Син � акса савременог ср � ског језика – Прос � а реченица и Син � акса сложене реченице (имају више аутора, уредник је Предраг Пипер) и Творба речи у савременом ср � ском језику 1 и 2 Ивана Клајна. Постоје, затим, граматике намењене ђацима основне школе, странцима који уче српски језик итд. О значењу речи, њиховом пореклу, нагласку, начину писања и др. обавештавамо се у речницима различитих намена. Сматра се да правилан језик мора да буде богат, јасан, економичан (кратак), леп, да одржава континуитет са културном баштином (али не и да вештачки одржава застареле облике) и да избегава непотребне стране речи. Правила књижевног језика излажу се и у различитим приручницима за неговање језичке културе. Поменућемо Речник језичких недоумица Ивана Клајна, Ср � ски језички � риручник , чији су аутори Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан и Бранислав Брборић, Језичке доумице I, II Егона Фекетеа, Кул �уру говора Милана Шипке, Како се каже М. Телебака итд. Утицајем енглеског језика на српски бави се Твртко Прћић у књизи Енглески у ср�ском. Занимљивостима у вези с речима и изразима у српском језику бави се Милан Шипка у књигама Приче о речима и Заш�о се каже. Речи које су пале у засенак Треба се сетити да поред биљни све� или зеленило кажемо и рас�иње, поред век и с�олеће, поред хлаgноћа и с�уgен, поред с�ановник и жи�ељ, поред ранији или �ре�хоgни и �ређашњи, па тако и �о�оњи а не увек каснији; не само на�ас�и и на�аg него насрну�и и наср�ај; не само узнемири�и него и обес�окоји�и и онес�окоји�и; да не понављамо хиљаду пута

прилоге

Па и на

речи односи се потреба за већом

�осебно, кад имамо

нарочи�о

особи�о.

граматичке

разноликошћу.

суфикса

облик

заборавити

условне

Ако буgе постоји и тип Буgе ли... и тако даље. (И.

�риручника

прилагођено)

имамо женски

�ревоgи�ељка

да поред

конструкције типа

Клајн, из Ср�скоī језичкоī

1) Речник ср�скохрва�скоī књижевноī и нароgноī језика

2) Речник ср�скоīа језика а) Даје податке о речима страног порекла – језику из ког су преузете и о њиховом значењу у нашем језику. б) Прикључен је Право�ису и даје податке о томе како се реч пише.

Једнотомни речник савременог српског језика;

23 Ср�ска књижевна норма

в)

има око 80.000 речи. г) То је највећи, али још незавршен једнојезични речник нашег језика. 3) Велики речник с�раних речи и израза 4) Право�исни речник

Погледај наведене речнике и повежи назив сваког од њих с одговарајућим описом:

За истакнуте речи напиши бар по два синонима: а) У овом �ериоgу бурних догађаја тешко је сачувати свој мир. б) Иако је то изгледало готово немогуће, успели смо.

Објасни значењске разлике које могу постојати између речи у следећим паровима: а) чистоћа – чистота б) осећај – осећање

Допуни следеће изразе једним од понуђених израза: а) притисни – изврши притисак на ___________________________ кисели купус тањиром да се не би покварио. _______________ њега да учини то што хоћеш. б) преступио – починио преступ Тркач на 100 м је притворен јер је __________________________. Тркач на 100 м је дисквалификован јер је __________________. в) помогли – указали помоћ Повређеном су ___________________________ да устане. Повређеном су ___________________________ и позвали лекара. Edukapromo

24 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Од других језичких приручника поменућемо Речник језичких неgоумица Ивана Клајна, Кул�уру īовора Милана Шипке и Ср�ски језички �риручник, чији су аутори Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан и Бранислав Брборић. Утицајем енглеског језика на српски бави се Твртко Прћић, у књизи Енīлески у ср�ском. Сматра се да правилан језик мора да буде богат, јасан, економичан (кратак), леп, да одржава континуитет са културном баштином (али не и да вештачки одржава застареле облике) и да избегава непотребне стране речи. 5. Преиначи следеће реченице тако да буду краће и јасније: а) Метеоролози очекују процес постепеног побошљања временских прилика. б) Појавиће се поново период ниских температура. в) Нови хотел је обогатио визуелни садржај града. г) Код многих грађана је присутан страх. д) Директор сектора за информисање ПТТ-а каже да је присутан тренд опадања броја писама и да то није случај само код нас већ и у светским оквирима.

Помози обућару да се одлучи за један од следећа два натписа на вратима своје радње (заокружи бољи натпис): Вршим поправке свих врста обуће. – Поправљам све врсте обуће.

„Преведи” на свакодневни језик следеће изразе: а) путничко возило: _____________________________________________; б) телефонски апарат: _________________________________; в) потрошена су велика средства: _________________________________.

Следеће еуфемистичке изразе замени једном речју (која ће директније и снажније означити оно о чему је реч): а) (био је) под утицајем алкохола: ______________________________; б) сложена (ситуација): ______________________________; в) обуставити испоруку електричне енергије: ______________________________. 9. Препиши следећу реченицу у активном облику: Терориста је ухапшен од стране полиције. 10. У следећем новинском наслову има непотребних речи. Препиши га без њих: Позитиван развој процеса стабилизације политичких прилика Edukapromo

25 Ср�ска књижевна норма Елементарна непогода Ако кажем „Дошло је до наплате неоправдано високих рачуна” или „Наплаћени су неоправдано високи рачуни”, избегао сам да наведем ко је тај који узима више него што му припада. А чак и ако додам „...оg с�ране градског водовода”, то помало звучи као да је нека елементарна непогода задесила рачуне, а не да су људи из водовода погрешили. У наше дехуманизовано, шалтерско, компјутерско време, можда је таква безличност нормална појава. Свеједно – с њом не треба да се миримо, ни у језику ни у животу. (Из књиге Ивана Клајна Језик око нас) 11. Објасни зашто следећу реченицу не можеш ставити у актив: Почињен је и већи број привредних преступа. 12. Препиши следећи текст избегавајући употребу израза gоћи gо и употребљавајући глаголе уместо глаголских именица: Јутрос у 5.20 часова дошло је до земљотреса на 350км источно од Београда. Дошло је до пуцања зидова, опадања малтера и улегања друма. Дошло је до замућивања извора. Дошло је до одроњавања већих блокова стена и до померања водоводних цеви. ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ Који текст је краћи и лепши? ____________________________________ 13. У савременом преводу једне књиге која припада жанру епске фантастике употребљен је имперфекат. Прочитај га замењујући га перфектом, а онда објасни какав стилски ефекат има имперфекат: Тако īовораху принчеви Нолдора; и многи се престрашише кад чуше ове страшне речи. Зато Финголфин и Тургон, његов син, īовораху против Феанора. А Галадријела, једина жена од Нолдора која с�ајаше тог дана висока и храбра међу посвађаним принчевима, беше нестрпљива да крене. 14. Пун наслов Вуковог речника гласи Ср�ски рјечник, ис�олкован њемачким и ла�инским ријечма. а) Подвуци облик речи који је данас архаичан. б) Реч ис�олкован је застарела; данас се употребљава реч ______________________________________________. Edukapromo

почиње у 20:30. __________________

26 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Инфлација речи „Чајни маслац” пише на омоту једне врсте бутера која се већ одавно продаје у нашим самопослугама. Зашто чајни? Значи ли то да је та врста маслаца погодна само за сервирање уз чај, а да љубитељи других напитака треба да потраже кафени маслац, лимунадни маслац, јогуртмаслац и тако даље? Не, то очигледно није. Пре ће бити да је оно чајни додато напросто зато да би натпис деловао достојанственије. Све намирнице носе неке епитете: млеко је �ас�еризовано, пиринач īлазиран, сир �уномас�ан, уље јес�иво и рафинирано, па на шта би личио јадни маслац да на њему пише само маслац и ништа више? Из сличних разлога, свакако, и на кеси шећера пише „Шећер конзумни бели”. Али ово су само најбезазленији примери једне бољке која иначе има много шире размере и коју бисмо могли назвати „инфлацијом речи”. [...] Станови су скупи, као што знамо, а и струја. Али речи су очигледно биле и сувише јефтине када је оснивано „Пословно удружење произвођача за индустријску производњу станова и других инвестиционих објеката” или „Пословно удружење електропривредних предузећа за дистрибуцију електричне енергије Србије”. Ипак нам је утеха што смо многе називе установа наследили од наших предака, који нису били овако заражени бирократском благоглагољивошћу као ми данас. [...] Да наша велика позоришта нису оснивана у прошлом веку, него тек данас, сигурно је да не би носила тако кратке и старомодне називе као „Народно позориште” [...]. Већ би се нашао неко да их крсти „Културно-просветни и образовни центар за јавно приказивање позоришних комада, опера, балета и других врста уметничких сценских приредаба...” Да сваком буде јасно чиме се бави дотична установа! (Из књиге Ивана Клајна Језик око нас) 15. Напиши домаће синониме истакнутих речи и израза: а) То је gефини�ивно најбољи филм који сам гледала. __________________________________ б) Неопходна је им�лемен�ација споразума. ____________________________________________ в) Пријавио се на кас�инī, али га нису изабрали. ________________________________________ г) Покварио ми се кулер у ком�ју�еру. __________________________, __________________________ д) Организовали су један вркшо� о ин�ер�ерсоналним конфлик�има. __________________, _______________________________, ________________________________ ђ) У нашој улици отворен је један компјутерски шо�. __________________________________ е) Објавили су лис�у кандидата. ________________________________________ 16. Неке речи, изрази, конструкције или начин писања проширили су се у нашем језику под утицајем енглеског. Замени истакнути израз или правописни знак у оквиру истакнутог броја оним који је више у духу одн. по правилима српског језика: а) Моје име је

б) Хоћеш ли

нана

? _______________________________ в) Хвала

. _______________________________ г) То је најпознатији филм Чарли Чаплина. _______________________________ д) Државни секретар је охрабрио преговоре између сукобљених страна. ђ) Филм

е)

Прочитај по правилима српског језика израз Резолуција

Иван. _______________________________

један

чај

Вам за информацију

То кошта 55,000 динара. __________________ 17.

1244

Edukapromo

проучавање и др. Уз то, за језике које сама пријави

учинила за албански, босански, бугарски, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински

да би заштитила и унапредила те језике

и практичне мере

индоевропској

је несродан с другим индоевропским језицима. Пише се латиницом. Припадници албанске националне мањине живе највише на Косову и Метохији, а мањим делом и у јужној Србији.

– Urnoni. (чита се „урнони ”)

– Faleminderit. (чита се „фаљеминдерит”)

• Мађарски језик не припада

Köszönöm.

27 Ср�ска књижевна норма Језичка ситуација у Србији У Србији, осим Срба, живе и националне мањине – народи чија је матична земља нека друга. Србија је приступила Евро�ској �овељи о реīионалним или мањинским језицима, чиме је преузела обавезе којима је циљ заштита тих језика. Тај документ одређује опште обавезе државе да штити регионалне и мањинске језике, спречава њихову дискриминацију, олакшава њихову употребу

у јавном и приватном животу, омогућава њихово подучавање и

–

и хрватски –држава

на

да ће примењивати

а Србија је то

се обавезује

то

у различитим подручјима

(образовање, административна власт и јавне службе, средства јавног информисања, културне активности, економски и друштвени живот и др.). Важан институционални облик заштите језика националних мањина у Србији јесу национални савети националних мањина, основани управо да би се старали о спровођењу поменутих мера.

поменуте језике националних мањина, за чешки, македонски, грчки, немачки језик и буњевачки говор важе опште обавезе из Повеље. Ево основних података о оним језицима националних мањина који нису досад спомињани, а затим и како се на тим језицима каже Изволи�е и Хвала • Албански језик припада

њихове јавне употребе

Уз

породици, али

индоевропској, него угро-финској породици језика (сродан је с финским). Пише се латиницом. Припадници мађарске националне мањине живе у Војводини.

Edukapromo

– Tessék. (чита се „тешек ”) –

(чита се „кесенем ”)

I I I

ћирилицом.

– Nech sa pāči. (чита се „њех са пачи ”)

– Dakujem. (чита се „ђакујем”)

– Нај ше пачи.

– Дзекуем. (чита се „дзекујем”)

• Румунски језик припада романској групи језика. Пише се латиницом. Припадници румунске националне мањине живе углавном у Банату.

Edukapromo

– Poftiți. (чита се „пофтиц”)

– Mulțumesc. (чита се „мулцумеск ”)

• Бу гарски језик је јужнословенски;

28 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

русински језик су словенски. Припадници националних мањина који њима говоре живе углавном у Војводини.

се пише латиницом, а русински

• Сло вачки и

Словачки језик

пише се ћирилицом. Припадници бугарске националне мањине живе већином у неким областима које се граниче с Бугарском. –

„заповјадајте

) –

(чита се „благодарја”) • Ромски језик потиче из Индије, а по пореклу је индоевропски. Пише се латиницом. Његови говорници су углавном раштркани по различитим подручјима. –

ава

) –

(чита се „фалаче”) ( I I I I I I I I I

Заповядайте. (чита се

”

Благодаря.

Аva. (чита се „

”

Falače.

Има два изговора:

екавски (цве�, цве�ови, волео, ле�о, снегови) и

ијекавски (цвије�, цвје�ови, волио, ље�о, сњегови).

Логично и

економично

изражавање, чиме

се ствара и култура мишљења.

29 ШТА СМО НАУЧИЛИ Српски књижевни језик

У јавној и приватној употреби има два писма: ћирилицу и латиницу. Службено писмо је

ћирилица.

Култура

њиме

Познавање различитих функционалних стилова. Познавање страних језика.

Језичка култура Edukapromo

слушања туђег говора и

саопштеног мишљења.

Култура усменог и писаног изражавања.

30 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Edukapromo

31 Реч хо̏моген (од грчког homogenés: homós – „исти” и génos – „род”) значи „који је исте структуре или истог порекла; уједначен у свим својим деловима; истородан, истоврстан, једнак, јединствен”. Супротно је хе̏тероген (од грч. heterogenés, што садржи реч héteros –„други, различит”) – „који није од исте врсте, који је састављен од разнородних елемената, разнородан”. За споразумевање Језички стил личне комуникације –разговорни ФС Језички стилови јавне комуникације Књижевноуметнички Научни ФС Административни ФС Публицистички ФС Функционални стилови Функционални стилови су настали према областима људске делатности. Ево њихове поделе: 1. Повежи врсте варирања са варијететима који су њихови резултати: територијално функционални стилови социјално дијалекти функционално идиолекти индивидуално социолекти Функционални стилови српског књижевног језика Да се подсетимо онога што знамо од прошле године: српски језик – као ни било који други језик – није једнообразан, хомоген, него варира (раслојава се) у зависности од више чинилаца – да ли служи уметничком или неуметничком изражавању, да ли се њиме говори или пише, у којој се прилици употребљава, у којој области људске делатности, која га друштвена група употребљава итд. Публицис�ички и админис�ра�ивни функционални с�ил ПУБЛИЦИСТИЧКИ И АДМИНИСТРАТИВНИ ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛ

Edukapromo

32 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић А ја што ћу, али са киме ћу?

руках, малена и снага,

сламка међу вихорове, сирак тужан без нигђе никога?! Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве; у ад ми се свијет претворио, а сви људи паклени духови. 2. Напиши којим функционалним стиловима припадају следећи текстови: а) Најважнији и најопштији тип рекцијских глагола су прелазни (транзитивни) глаголи, који се допуњавају именичким изразом у акузативу (без предлога). Таква допуна се назива прави објекат, или једноставно – објекат (тј. објекат у ужем смислу); уп. пр. 53. и 54. б) в) За петнаестак минута, град величине кликера праћен олујним ветром, јаком кишом и снажном грмљавином сручио се јуче око поднева на шире подручје Београда. Кровови су се зачас забелели на Старом граду, Врачару и Савском венцу, али и на Палилули, Вождовцу, Чукарици, Раковици и Новом Београду, општинама у којима је невреме највише „беснело”. Усред дана видљивост се свела на свега неколико корака, поготово у ужем центру, па је и саобраћај у граду накратко био у застоју. Чак је ГСП „Београд” на пола сата превентивно искључио електричну мрежу, тако да нису саобраћали трамваји. г) За путовање у иностранство путник треба да поседује важећи пасош са роком важења од најмање шест месеци од дана завршетка путовања. Путник је лично одговоран за исправност и важење свог пасоша. Службеници у туристичкој пословници (организатора путовања или агенције овлашћеног посредника) нису надлежни нити овлашћени да утврђују важење и исправност пасоша и путних докумената путника. д) – ’Оћете вина? – Ма не... – ’Ај’те, одлично је. Да пробате, да попијете једну добру чашу. – Али само пола чашице од ракије, само да пробам. Оволицко. Edukapromo

Мало

једна

Уопште

Новинарски функционални стил је онај који срећемо у средствима масовних комуникација – у штампи, на радију и телевизији. Намењен је најширој публици, која је разнородна – по узрасту, образовању, делатностима, интересовањима и др. Стога

мора бити сразмерно једноставан, јасан и разумљив. Овај функционални стил је жанровски веома разноврстан. Новинарски жанрови се деле на следеће основне врсте:

1) фактографски: вест, извештај, интервју; одликују се пре свега истинитошћу и тачношћу;

2) аналитички : чланак, коментар, фељтон, једним делом уметничка критика; задатак им је да свестрано

ки преиспитају неки догађај или појаву;

3) белетристички: репортажа, хумористички текстови, једним делом и уметничка критика; ти текстови изражавају

његове утиске. Неки жанрови се јављају у свим медијима (интервју, вест, коментар...), а

пи јесу наслови (у штампи), одн. називи емисија (на радију и

телевизији). Они могу примаоца поруке (читаоца, слушаоца или

гледаоца) да

33 Публицис�ички и админис�ра�ивни функционални с�ил

о новинарском функционалном стилу

и критич

и лични

за неке

на

доживљај новинара

други су специфични

медије (нпр. контакт-програм постоји само

радију

телевизији).

стила

Важан елеменат новинарског функционалног

у штам-

(нпр. називи телевизијских емисија Квадра�ура круга, Двоугао, Све боје живо�а, Талена� као судбина, Ага�е и

У штампаним медијима често постоји цео насловни блок: наднаслов, наслов и поднаслов. Наднаслов смешта текст у његов најшири контекст (област). Наслов износи суштину текста. Поднаслов даје кратак садржај текста. Однос између текста и насловног блока различит је, у зависности од врсте штампе. У тзв. озбиљној штампи наслови су пре свега информативни и слова су умерене величине. Насупрот томе, у тзв. жутој штампи наслов може бити већи од самог текста, а некад се цео текст и састоји само од насловног блока; слова су често и стилизована према садржају. Новинарски (публицистички) функционални стил Реч белетрѝстика долази од француског belles lettres и означава књижевност у ужем смислу речи („лепу књижевност” – романе,

привуку или да одбију. Стога су они често упечатљиви, иновативни, експресивни

сл.).

приповетке, новеле, путописе итд.). Edukapromo

Edukapromo

34 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Вест Вест је најкраћи, а и најважнији новинарски жанр, чији је циљ да читаоца кратко а потпуно обавести о неком догађају или појави. Она мора бити актуелна („свежа”), значајна и занимљива за друштвену заједницу. У њој новинар износи чињенице , без свог коментара и личног става. Вест мора да одговори на пет основних питања: КО, ГДЕ, ШТА, КАДА, КАКО, а може давати одговор и на додатно питање ЗАШТО. Реченице треба да буду кратке, јасне, прецизне. Вест може саопштавати шта се догодило или шта ће се догодити (ово друго је вест-најава). Она има структуру, која се често назива „структура обрнуте пирамиде”: информације се ређају по важности – на почетку се дају најважније информације, а затим, како текст иде даље, следе информације све мањег значаја. Вест има следеће делове: • главу (или лид – од енг. leаd „водити, предњачити, бити први”); то је почетак, уводни део текста; у лиду се налазе најбитније чињенице, које дају одговор на пет (односно шест) основних питања, и наводи се извор података; Пожутело новинарство Жу�а ш�ам�а је она која привлачи публику сензационализмом и садржајима који подилазе најнижем укусу. Тај израз је скован током новинског „рата” између листа New York Journal В. Р. Херста и листа New York World Ј. Пулицера. „Рат” је добио Пулицер, који је у својим новинама почео користити сензационалистичке наслове и као теме увео моду и спорт и почео се служити карикатуром и стрипом. Његове новине су назване жу�им по боји кошуље коју је носио јунак једног од првих стрипова, „Жути дечак”. Парадоксално, једна од данашњих најпрестижнијих награда за новинарство (као и за књижевност и компоновање музике) носи Пулицерово име. Исто значење као жу�а ш�ам�а имају и изрази булеварска ш�ам�а и �аблоиди Такве новине се препознају и по томе ш�а пишу – теме су обично из света забаве, естраде, шоу бизниса, бизарних животних прича или црне хронике, и како пишу –сензационалистички и поједностављено, ослањањем на стереотипе и асоцијације, више се користећи нагађањима и трачевима него чињеницама. Такве новине се препознају и по фотографијама које привлаче пажњу (често неукусним) и експресивним језиком, који не преза ни од жаргонизама ни од вулгаризама. Одабери једне „озбиљне” и једне „жуте” новине и упореди наслове у њима. Уочи којим језичким средствима настоје да привуку пажњу наслови у „жутим” новинама.

позоришту у

је јуче, 23. фебруара 2020. године, уручена награда „Доситеј Обрадовић” за животно дело проф. др Светомиру Бојанину, чувеном дечјем психијатру, лекару и хуманисти. Жири је радио у саставу: Мирко Васиљевић, Славко Гордић, Војислав Јелић (председник), Марко Недић, Драган Симеуновић. „Лауреат је, водећи сталну о

35 • тело, у којем се разрађују и допуњују подаци из главе вести: објашњава се у чему је значај вести (зашто вест треба читати), разјашњавају се подаци из главе вести и износе додатни детаљи, цитира се особа која је извор информације. У телу се износи и позадина (бекграунд – од енг. background) – допунски подаци који омогућавају читаоцу да разуме текст (нпр. историјске чињенице, стручни детаљи или неки подаци који су изнесени у ранијим текстовима). Позадина се често уводи изразима иначе, међу�им, да �одсе�имо, �рену�но и сл. Да ли је ово вест о нечему што се догодило или вест-најава? На која питања се одговара у глави вести? ______________________ Које се информације наводе као позадина? У који пасус су смештене те информације? _______________________ НАГРАДА „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ” ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО ЗА 2019. ГОДИНУ У Народном

бригу о деци и школи, језику и књизи, духовности и народном просвећивању, у свему близак делу и идејама које су истим стазама водиле нашег просветитеља Доситеја Обрадовића”, истакао је жири у образложењу награде. Награду додељује Задужбина „Доситеј Обрадовић” уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, а поштујући значај и домете овога признања, Задужбини су се придружили Народна банка Србије и Народно позориште. Награда се састоји од плакете с ликом Доситеја Обрадовића – дар Народне банке Србије, дипломе – рад уметника Добрила Николића и новчаног износа који даје Министарство културе и информисања Републике Србије. (Задужбина „Доситеј Обрадовић”, 24. фебруар 2020, прилагођено) Публицис�ички и админис�ра�ивни функционални с�ил 1. Прочитај вест коју је објавила Политика 31. 7. 2014, а затим уради задатке: Јутрос невреме у Медвеђи, бујице однеле локалне путеве МЕДВЕЂА – Олујно невреме праћено јаком кишом, које је јутрос око шест сати захватило подручје општине Медвеђа, оштетило је асфалтне путеве и стамбене објекте у више села, рекао је Танјугу председник те општине Слободан Драшковић. Edukapromo

Београду, на сцени „Раша Плаовић”

36 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Извештај Извештај је, осим вести, најчешћи новинарски жанр. Као и вест, и извештај мора да буде актуелан, даје одговор на пет (односно шест) основних питања и пише се по принципу „обрнуте пирамиде” : у глави (лиду) текста налазе се најважније информације, а затим иду оне мање важне. Такође, и извештај даје само проверене и тачне информације, без личног суда новинара. Може имати бекграунд и садржавати цитате. Реченице су кратке и јасне. Међутим, док вест само јавља о нечему, извештај информише. То значи да даје више података, који појаву или догађај исцрпније описују; евентуално изјаве учесника у догађају, додатна објашњења, можда и сугерише даљи ток или могуће последице догађаја. Такође, извештај износи и хронологију (развој) догађаја. Извештај може бити класични (општеинформативни), репортерски (који говори о току догађаја и који новинар пише „с лица места” – присуствујући нпр. некој утакмици, митингу и сл.) и интерпретативни (аналитички) – кад новинар, не заузимајући став, чињенице објашњава и ставља у одређени контекст и одговара и на питање „Зашто?”. Ако у догађају учествују две или више страна, новинар наводи изјаве (ставове) представника свих страна. Бујичне воде су у потпуности однеле већи део пута од пет километара ка селу Капит и насељу Чокотанци, затим ка селима Маровац, Ђелекаре и Рујковац. „Више од 100 домаћинстава је због потпуног оштећења више путева одсечено од остатка општине, а бујица је у насељу Чокотанци однела становницима ситну стоку и уништила воћњаке и њиве са кукурузом и поврћем. Важно је да нема људских жртава. Оно што можемо сами одмах ћемо почети да санирамо, али неопходно нам је потребна и помоћ Владе Србије”, рекао је Драшковић. Невреме које је захватило Медвеђу трајало је око два сата и на том подручју је пало око 50 литара кише по квадратном метру. (Танјуг)

Политика преузела ову вест? ________________________________ 2) Заокружи лид вести. На која питања он одговара? _______________________________ 3) Шта садржи тело вести? _____________________________________________________ 4) Шта је садржано у последњем пасусу? _________________________________________

Одакле је

Одабери или смисли неки догађај (прошли или будући) и, поштујући новинарска правила о писању вести, напиши о њему вест.

Edukapromo

37 Публицис�ички и админис�ра�ивни функционални с�ил Заокружи пасус који је глава извештаја. На која питања се у том пасусу одговара? ___________________________________________________ Које додатне информације даје новинар? _______________________ _____________________________________________________________________________ А које занимљиве детаље износи? ________________________________ _____________________________________________________________________________ Да ли је, по твом мишљењу, новинар успешно пренео атмосферу која је владала на концерту? __________________________________ За атмосферу је новинар рекао да је вансеријска. Предложи прикладније синониме:

Да ли је дата и хронологија

догађаја? _______________________ У коју врсту извештаја спада овај извештај? КОНцЕРТ „БАЈАГЕ И ИНСТРУКТОРА”: ДО КРАЈА УПРКОС КИшИ БЕОГРАД, 23. јуна 2013. (Бета) – Група „Бајага и инструктори” свирала је у суботу увече на Доњем граду Београдске тврђаве пред најмање 30.000 људи, који су се великим делом задржали до краја концерта упркос јакој киши. Бајага и његова група свирали су два и по сата, укључујући два „биса”, током којих је управо и почео најјачи пљусак у Београду. Први велики налет кише, која је до тада само промицала у капима, почео је током извођења хита „Време” са последњег албума. Без обзира на временску непогоду, атмосфера у публици је била вансеријска, а публика је чак аплаудирала громовима. На

овог

дим и прашина”, мада су кичму наступа чиниле песме из целе каријере групе. Концерт „Бајаге и инструктора” почео је у 21.30 извођењем песме „442 до Београда”. Током извођења још једног старијег хита, „Горе, доле”, на бини су се појавили „тројица Жика” – гитариста „Инструктора” Жика Миленковић, глумац и некадашњи бубњар „Екатерине велике” Жика Тодоровић и басиста „Yu групе” Жика Јелић. Међу гостима на концерту је био и Саша Лошић, фронтмен сарајевског „Плавог оркестра”. Концерт је завршен песмом „Зажмури”, коју је дочекало неких 10.000 људи, с обзиром на то да је последњих десет минута вечерашњег Бајагиног наступа у Београду део публике ипак морао да напусти због пљуска и грмљавине. 3. Одабери један догађај важан за твоју школу или одељење и напиши извештај о њему.

____________________________________________________.

(ток)

концерту је промовисан последњи албум

бенда „Даљина,

38 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Интервју Интервју је јавни разговор новинара с неком особом који има циљ да се јавност обавести о догађају, појави или личности од општег друштвеног интереса. Иако теме интервјуа могу бити разнолике, по правилу интервју има неки непосредни повод. Постоје две врсте интервјуа: 1) класични интервју – тема је нека појава, догађај, проблем; 2) интервју-портрет (или интервју-профил) – тема интервјуа је сама интервјуисана личност; новинар тежи да је осветли из што више углова – да прикаже њену спољашњост, место на којем живи, биографију, њен карактер, гледишта, анегдоте о њој... Питања морају бити јасна, прецизна, сажета и конкретна. Не треба постављати више питања одједном. Треба избегавати дугачке констатације и сугестивна питања (на која би интервјуисани могао да одговори само са „Да” или „Не”), као и стереотипна питања Интервју мора имати складну композицију: питања морају логично да следе једно за другим, а сам интеврју треба да буде заокружена целина. Да би интервју био успешан, новинар се мора добро за њега припремити, тако што ће се темељно обавестити о теми. Питања могу бити унапред припремљена, али новинар мора бити у стању и да импровизује – да, ако осети да је то у датом тренутку прикладно, постави и непланирано питање. Ако се интервју објављује у штампи, новинар после разговора пише интервју (при томе га, по потреби, скраћује и дотерује), а затим може да га достави интервјуисаној особи на одобрење (тзв. ауторизацију). Реч интèрвјӯ преузета је из енглеског (interview) и, осим разговора с неком личношћу намењеним јавности, може да означава и метод добијања података путем разговора (у оквиру неког научног истраживања и сл.), а у новије време и разговор који се води ради упознавања неке особе (нпр. приликом запослења). ЗЛО СЕ ЧЕСТО МАСКИРА У ДОБРО Дуго сам писала само бајке, јер су једино оне, у временима ужаса, нудиле наду да се и у беспућу може наћи пут. Гроздана Олујић трећа је жена у 55-годишњој историји НИН-ове награде која је добила ово престижно признање. Награђена је за роман „Гласови у ветру” у издању Српске књижевне задруге. Према образложењу жирија, у роману Гроздане Олујић, кроз причу о српској грађанској породици, уметнички убедљиво се појављују важне традиције европског романа: породични роман, који је битно одредио уметнички лик књижевности и у 19. и 20. веку, и емигрантски роман, који битно обележава важну модернистичку традицију, како српске, тако и светске књижевности. Edukapromo

39 Публицис�ички и админис�ра�ивни функционални с�ил (1) Колико Вам значи НИН-ова награда? Много. Лицемерно би било рећи нешто друго ако се зна да је више од педесет година успела да сачува свој сјај и свој углед одлазећи у руке најзначајнијим нашим писцима од Меше Селимовића, Црњанског, Тишме, Киша, Пекића, преносећи славу наше књижевности широм света не само „Хазарским речником” већ и књигама млађих аутора. (2) Иако су Вам романи преведени на 28 језика, у свету хваљени и награђивани, једно време сте писали искључиво бајке. Зашто? Живели смо у страшном времену и тонули не видећи свим тим ужасима ни крај ни излаз. А бајка, стара и мудра, нудила је и једно и друго, мада се не би могла назвати наивном. Зна бајка да постоји завист, болест, смрт. Али, нуди малом читаоцу наду да се и у беспућу може наћи пут, у ужасу може открити зрнце светлости, зрнце наде, али, да јабука среће не пада јунаку бајке сама од себе у крило. За њу се треба поштено намучити, открити стазу у беспућу, ући у склад са самим собом и светом око себе. Није случајно на питање једне мајке шта да чита сину не би ли постао велики научник, Ајнштајн рекао: „Бајке, бајке, бајке”, свестан да бајке обогаћују и машту и језик и вољу. Можда је то разлог што сам двадесетак година живота посветила бајкама и тек онда се вратила роману. (3) Рекли сте да се овај роман у Вама таложио три деценије. шта је било пресудно да почнете да га пишете? Брзо нестајање људи које сам волела. Свет се, наједном, почео сужавати, а онда су ужаси нових ратова захватили читаву земљу. Роман је, сам за себе, почео да се излива на странице књиге заједно са страхом мог главног јунака Данила Арацког не од смрти, већ од заборава. „Гласови у ветру” су књига о сећању и забораву, сага о Арацкима који су успели да истрају кроз векове и ратове и, упркос свему, успели да сачувају људскост у себи. (4) Ваш јунак се спасава љубављу? На 17. спрату њујоршког хотела, у једној ноћи, Арацки проживљава судбине неколико поколења својих предака и одлучује да се врати у свој завичај, испуни свој људски дуг и сачува дете свог давно изгубљеног брата. (5) Хоћете ли се вратити свету бајки? Не знам. Понекад ми се чини да не бирам ја књиге, него оне мене. Уосталом, не мислим да свет бајки припада само деци. Неке од мојих бајки штампане су у најелитнијим часописима на енглеском језичком подручју, јер бајка казује највеће истине света које су одрасли заборавили. Није случајно Исидора Секулић забележила да је „бајка мала орахова љуска у коју може да се сложи роман, трагедија, комедија”. (6) Када сте написали прву бајку? Случајно. Једна од мојих првих бајки настала је као утеха за мог сина којег је тих дана мучио шарлах. Причала сам му причу о дечаку насталом из чежње жене да има дете. Она је о малишану сањала и у сну и на јави, да би се он најзад родио из њене сузе. Следећи пут, причајући сину ту бајку, заборавила сам како се дечак родио, а он ме је упозорио да запишем то што причам како ми се следећи пут дечак не би родио из лубенице. Затим су бајке почеле да се множе. Син је оздравио, ја сам на бајке заборавила, али сам им се вратила са радошћу. У бајкама се све завршава Edukapromo

40 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Шта је новинар узео као наслов и поднаслов интервјуа? Шта стоји после насловног блока, а пре питања и одговора? Да ли питања у овом интервјуу поштују правила која су горе наведена? Које питање би се могло оквалификовати као стереотипно (образложи свој одговор)? ____________________________________________ Која питања се тичу списатељице Гроздане Олујић? _________ _____________ А која се тичу општијих тема? ___________________________ За која питања би се могло рећи да нису унапред припремљена (објасни по чему то закључујеш)? _________________________________ _______________ Да ли овај интервју сматраш успелим? Образложи свој одговор писмено у свесци. лепо. У савременом свету није тако. Зло се често маскира и, неретко, уз помоћ различитих видова маркетинга, успешно представља као добро. (7) Рекли сте да је у човеку ипак сачувано зрнце доброте. Како га оснажити? Љубављу и нежношћу, уколико нисмо заборавили оно што је нама, некад у детињству пружано. (8) Која је улога књижевности данас? Освешћујућа, уз све напоре „Великог брата” и „Луде куће” да се потре и уништи све за шта је вредно живети. (9) Провели сте добар део живота у иностранству, данас живите у Србији. Где смо ми у односу на тај остатак света? Тренутно у напору да га стигнемо, можда да покушамо да схватимо шта нам је чинити а шта ни за живу главу не прихватати. (10) После свих путовања увек се враћате Београду... С љубављу се увек враћам Београду, мада сам сваки пут, враћајући се из Америке, Лондона, Париза схватила колико је још потребно радити да би Београд постао заиста бели град, разбацан по брежуљцима, загрљен двема рекама. Београд би могао бити један од најлепших градова Европе, иако је леп овакав какав је, шарен, жив, отворен и срдачно шашкаст. Али, кад већ о градовима питате, постоје још два која издвајам. Један ћу прећутати, а други је Бечеј на Тиси, митски мали град мојих романа, окружен водама и светлошћу... Тај град у Бачкој, присутан је у Данилу Арацком и у сну и на јави. (11) На шта Вам личи савремени живот? Као у неком лудом карневалу под маскама, бацамо иза леђа годину за годином, а сваки тренутак је драгоцен, у сваком је могуће усрећити некога осмехом, лепом речју, или убацити у њега зрно мржње које се брзо претвара у насиље. (НИН, 21. 3. 2010, прилагођено)Edukapromo

Чланак

Чланак спада у аналитичке новинарске жанрове. И он је, као и вест, извештај, интервју посвећен важним друштвеним

појавама, али те појаве обрађује дубље и свестраније него ти

информативни жанрови. Такође, за разлику од њих, не бави се

дневним догађајима, него трајнијим појавама (нпр. корупција, рекетирање, грешке на моделима нове серије аутомобила високе класе, усамљеност у старости, антидепресиви, нови гуруи, дрога...). Садржи готово све остале новинарске жанрове – од вести, преко репортерског описа људи, појава и ситуација, до коментарисања и

41 Публицис�ички и админис�ра�ивни функционални с�ил

оцене.

озбиљну

недељнике и специјализоване периодичне

који читаоцима нуде позадину актуелних појава. Чланак је сразмерно дуг и сложене структуре . Новинар најпре даје слику ситуације (обично је то неки сликовито испричан догађај, анегдота, занимљива изјава и сл.), затим ту ситуацију анализира, и на крају износи закључак (евентуално са предвиђањем даљих догађаја). Анализирајући неку појаву, новинар је смешта у шири друштвени контекст и труди се да је осветли са различитих страна. Иако је његов избор чињеница и извора информација субјективан, он износи и чињенице које поткрепљују супротстављена гледишта, остављајући тако читаоцу да сам извуче закључак. Живот азиланата у Србији СЕЛО ТУГЕ И СТРАХА Боговађа је постала синоним за азиланте, али и за незадовољство мештана који тврде да преко њихових леђа „држава решава свој проблем”. Представници Европе недавно су први пут посетили центар за азиланте у овом селу. Помоћ сада подједнако жељно очекују и азиланти и мештани. Непун сат и по вожње од Београда, тек неколико стотина метара од бучне Ибарске магистрале, готово надреална слика – уз узани сеоски друм, махом у мањим групама, промичу десетине погнутих пролазника за које истог трена слутимо да их је овде довела неописива невоља. Они који нам се примичу ходају с рукама у џеповима, загледају нас с подједнаким занимањем које и сами показујемо за њих, они које аутомобилом престижемо враћају се „кући” носећи кесе 4. Изабери личност из свог окружења коју поштујеш, дивиш јој се или ти је због нечега занимљива и направи интервју с њом. Затим га запиши, одреди му наслов и поднаслов и напиши увод. Edukapromo

Спада у

информативно-политичку штампу – нарочито у

часописе

42 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић с робом купљеном у сеоским продавницама. До „куће” је од центра села далеко, бар из перспективе људи свиклих на сопствени или јавни превоз. СРБИЈА И ЕВРОПА: Почетком новембра је у Боговађу, село за чије је постојање јавност сазнала тек када је израсло у синоним азилантске муке и незадовољства локалног становништва њиховим доласком, стигла подједнако неочекивана и важна делегација. У Центар за азиланте дошли су заштитник грађана М. М. и комесар Савета Европе за људска права Н. Н. Уз њих се налазило и неколико представника овдашњег Комесаријата за избеглице и три новинарске екипе. Управо је М. иницирао долазак Н., уверљиво објашњавајући да скривање проблема са азилантима у Србији никоме није од користи, те да Европа има право не само да зна, него и моралну обавезу да материјално помогне њихово збрињавање. У два сата, колико је трајао обилазак Центра и оближњих шумица у којима је углавном под шаторима смештено више азиланата него у зиданом здању, те у разговору са азилантима и представницима локалне заједнице, важан гост из Европе имао је прилику да се упозна с муком коју, свако на свој начин, деле држава, локално становништво и избегли из далеких земаља. Комесар Савета Европе није давао изјаве, стигао је, како је објаснио домаћинима, да се упути у стање, те да сходно својим обавезама пренесе утиске и поруке европским званичницима и Влади Србије како би се што пре решио проблем смештаја азиланата. Топли дани који су се одужили и првих дана новембра нису могли да прикрију страховање да ће врло брзо решавање проблема постати ургентно, јер киша, снег и ниске температуре извесно неће чекати одобрење, нити било чију сагласност. Нажалост, када се о проблемима говори, бројке су бруталне. Кроз овај центар од оснивања су прошли азиланти из 33 државе. Тренутно их је највише из Сирије, Либије, Алжира, земаља у којима се оружаним сукобима не назире крај, али их је у великом броју и из афричких држава у којима се смењују ратови, немаштина, глад, прогон, болести, отимачина... Ових дана у Центру је смештено 160 азиланата, највише што је могуће организовати. Ако постоји лепша страна, онда је то чињеница да су под чврстим кровом смештена сва деца и жене. Само се претпоставља, јер је прецизну евиденцију немогуће водити, да је у шуми под искрзаним шаторима, урушеним баракама и у земуницама надомак Центра још око 230 азиланата. Бројно стање се свакодневно мења, углавном са доласком нових невољника. Од оних који су тренутно ту тек осморо поседује лична документа. СПАСИЛАц И КРИВАц: Једна реченица, безброј пута поновљена на разним језицима, довољна је да опише шта ови несрећници желе: „Само да када дође зима, кад пада киша, имам где да се склоним, где да спавам, али није нам ни пријатно овде, осећамо да нас мештани не прихватају и плашимо се.” Страх је централни трг око којег се окупља читава Боговађа. Мештани, који кажу да их има нешто више од 250, плаше се незнаних придошлица. Објашњавају да им није пријатно ни по дану, а камоли по мраку, да децу не смеју да пусте да се сама играју у двориштима, да је било крађа летине и живине, упада у викендице и куће, одношења делова намештаја, покућства, постељине... „Чак и када

Edukapromo

43 Публицис�ички и админис�ра�ивни функционални с�ил ништа није однето, штету су правили тиме што су телефоном позивали рођаке у далеким земљама и правили људима огромне рачуне”, тврди један од домаћина. Истовремено, готово сви уверавају да немају ништа против азиланата, али да они нису проблем ни Боговађе ни мештана, већ државе која је обавезна да реши проблем одговарајућег смештаја и збрињавања. Због тога су, са јасно изнетим захтевима, по ко зна који пут одржали још један протест и двосатну блокаду локалног пута. И то неколико дана по доласку Комесара СЕ који је, узгред, напоменуо да уважава њихове аргументе и да ће их уважити и Србија и Европа. „Сви су у праву и сви су у страху”, кратко каже П. П., управник центра у Боговађи. Њему је свакако најтеже; азиланти га доживљавају као спасиоца, успео је да чак и онима смештеним у шуми који се не воде ни у каквој евиденцији обезбеди по пола векне хлеба и неколико конзерви дневно. Мештани га, пак, због положаја на којем се налази сматрају саодговорним за атмосферу у селу. Ни држава га не милује – некима који је представљају не допадају се Сјеклоћини јавни иступи у којима вапи за помоћ и решавање заједничке муке. Такви би је најрадије ћушнули под тепих. И сменили управника. цЕНА: Центар у којем су смештени азиланти заправо је власништво Црвеног крста Србије. Некада је био одмаралиште. За боравак, три оброка дневно и основне хигијенске потрепштине, наравно уз трошкове одржавања, воде и струје, за оних 160 азиланата под његовим кровом Комесаријат Црвеном крсту плаћа осам евра дневно по азиланту. Када се узме у обзир број избеглих и дужина њиховог боравка, сума није мала. Али се још намиче. Сви су убеђени да би Европа много могла да помогне. Надају се и да хоће. За њу је то мали износ. У Центру у Боговађи својски се труде да азилантима омогуће све што могу. Сиротињи већој од наше много није ни потребно. У кантини, уколико имају какву уштеђевину, могу да купе најосновније, осим алкохола, по који морају до радње у центру села. И лекари из Лајковца редовно их обилазе и прегледају у амбуланти. Обезбеђени су им часови српског и енглеског језика, које држи професор арабистике и англистике К., презимењак управника центра; не жели да призна, али баш он најбоље зна сваку појединачну тугу азиланата. Није вољан да о томе говори. Штуро саопштава тек да су то добри људи, да не праве инциденте, да разумеју у каквој је ситуацији Србија, да желе да уче, да комуницирају са свима и да, једног дана, своју срећу нађу далеко одавде и од земаља из којих су утекли, јер не верују да ће тамо у скорије време ишта кренути на боље. ИшЧЕКИВАЊЕ: Свим азилантима је, прећутали или то нерадо признали, крајњи циљ нека од западноевропских држава. Већини је непријатно да се фотографише, окрећу главу, али у томе има и помало практичности – не желе да им објављена фотографија представља сметњу у покушају да се „удоме” негде на западу. Прећуткује се и следеће: многи су покушавали и успевали да се докопају Хрватске или Италије, али су их експресно у авионима враћали назад у Београд, Скопље, у Црну Гору... Оданде одакле су успели да се пробију ка бољем животу. Када не гледају у небо страхујући од кише и зиме, труде се да се забаве. Обезбеђење Центра тврди да већих инцидената међу азилантима није било. Односно, ретко, тек када алкохол уздрма неког од њих, појача и тугу и бес због Edukapromo

44 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Од чега се састоји насловни блок овог чланка? __________________ __________________ Шта се износи у наднаслову, а шта у поднаслову? ____________________________________________________________________________ Да ли, по твом мишљењу, наслов привлачи пажњу читаоца? Шта новинар износи у првом пасусу (пре првог поднаслова)? ____________________________________________________________________________ Кога је све интервјуисао новинар да би написао овај чланак – другим речима, чије све ставове износи? _________________________ _____________________________________________ Да ли се он притом ставља на нечију страну? _________________________________________ Какву слику догађаја и учесника нуди – „црно-белу” или сложенију? __________ ______________________________________________________________________ Подвуци речи и изразе којима новинар износи свој став одн. своје утиске. Да ли новинар на крају доноси неки закључак? _____________ ______________ Каквим тоном завршава текст? _______________________ _____________________________________________________________________________ Какав је утисак на тебе оставио овај чланак? Коментар За разлику од вести и извештаја, основна сврха коментара није да обавести, него да утиче. Обично се сматра највишим обликом новинарства. Коментар је посвећен крупним питањима – домаћим или међународним. Постоје основне врсте коментара: уводник (редакцијски коментар) и колумна (ауторски коментар). (1) Уводник (редакцијски коментар) објављује се поводом догађаја или појава важних за читаво друштво. У њему се не изражава појединачно мишљење, него гледиште редакције (или ситуације у којој се налази. Углавном покушавају да се обавесте о стању у домовини, о могућности да крену даље, науче понеку реч енглеског и српског, схвате бар делиће информација које се сваке вечери у Дневнику објављују о оружаним сукобима широм света. Најрадије, ипак, гледају фудбал. У њега се сви разумеју. Умесно је, на крају, цитирати и једног од људи у пратњи делегације која је обишла азиланте последњих топлих дана новембра: „У оваквим условима, уз све проблеме, у страху и за данас и за будућност, мислим да бих се ја понашао веома лоше.” (Нови магазин; стварна имена су замењена измишљеним иницијалима)

Edukapromo

45 Публицис�ички и админис�ра�ивни функционални с�ил колегијума, уредништва, власника листа). Објављује се обично на првим странама листа, а може бити потписан или не. По тону је обично смирен и одмерен. Следећи уводник објављен је у листу „Политика” пред почетак Светског фудбалског првенства у Бразилу. УВОДНИК Александар Милетић ВРЕМЕ „СПОРЕДНЕ СТВАРИ” Фудбал, некада давно безазлена игра а данас поприште корупција светских размера, могао би да подигне тужбу против свих оних који га по навици вређају кад га називају „најважнијом споредном ствари на свету”. Шта је ту споредно ако владе не заседају за време мундијала, ако политичари и краљеви имају одавно резервисане карте за Рио, ако кладионице очекују да се око наредног шампионата света први пут заврти више од 1,3 милијарде евра, ако десет највећих клубова има укупан дуг од 2,2 милијарде евра, па су поврх тога међу њима и три којa „Форбс” – да парадокс буде већи – процењује да највише вреде: Реал 2,5 милијарди, Манчестер јунајтед 2,3, Барселона 1,9… „Њујорк тајмс” и „Гардијан” недавно су открили да је један функционер Фифе примио мито од пет милиона долара за подршку Катару на гласању за домаћина Мундијала 2022, али и нови случај намештања мечева у режији светских кладионица. И зато се јуче на Фифу окомио бивши ас Дијего Марадона, коме сметају такве нечасне радње, исти онај Марадона који је руком дао гол Енглезима и још се хвалио тиме на сва звона. Али, и један Мишел Платини (председник Уефе), који важи за фудбалског витеза првог реда, кад год дели лекције из морала, не би смео да заборави да се његова Француска на један мундијал пласирала на исти начин (Анри je дао гол руком Ирцима). Шта тек рећи за председника Фифе Јозефа Блатера кад говори о светлој будућности фудбала, у којем је, баш у његово време, корупција доживела своје најплодније дане. Док свет тресе фудбалска грозница, домаћин 20. светског првенства Бразил подељен је на оне који једва чекају да њихов тим започне борбе за шесту титулу и оне који жестоко протестују против одлука владе да се толики новац троши на фудбал. У име ових других огласио се недавно и улични уметник Паоло, који је на једном зиду у Сао Паулу направио мурал на којем дете са виљушком и ножем плаче над тањиром у којем је фудбал, а на његовом другом цртежу је, поред осталог, и порука: „Треба нам храна, а не фудбал!” И док се једни позивају на значај „духовне хране” (фудбал је у Бразилу светиња), други се питају колико би гладних уста могло да се прехрани са осам милијарди евра, колико је коштала организација шампионата. Нас неће бити у Бразилу, па с мање жара ишчекујемо овај самит најбољих селекција него Јужну Африку пре четири године. Ипак, наличје фудбала које откривају Бразилци у својој немаштини могло би и нас да наведе на слична питања: да ли је у реду да држава толико улаже у фудбал, а да фудбалски клубови Србије дугују заједно око сто милиона евра и да притом немамо репрезентацију на мундијалу. Какви су ефекти таквог улагања и да ли би тај новац могао да се употреби у боље сврхе, чак и онда када немамо проблема са поплавама. Edukapromo

46 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Којим је темама посвећен овај уводник? ____________________________________________________________________________ Колико су те теме важне, и за кога? ____________________________________________________________________________ Напиши како би гласила теза коју заступа уводничар у сваком пасусу: (1) ________________________________________________________________________ (2) ________________________________________________________________________ (3) ________________________________________________________________________ (4) ________________________________________________________________________ Да ли аутор износи своје ставове отворено или увијено? _______________________ Овај уреднички коментар је мање типичан по томе што се аутор служи и експресивним средствима и разговорном лексиком и фразеологијом. Пронађи места у тексту која то илуструју. Да ли аутор негде помиње себе у 1. лицу? __________________________ Шта је сврха овог уводника? У ком погледу он жели да утиче на читаоца? Како је овај уводник деловао на тебе? (2) У колумни (ауторском коментару) аутор изражава своје лично мишљење, које може да се сукобљава и са оријентацијом листа и са евентуалним колумнама других аутора. Аутор анализира и процењује неку појаву, али искључиво из свог угла, дајући и начину размишљања и стилу којим пише лични, оригинални печат. Колумна једног аутора појављује се одређеног дана у недељи, увек на истом месту у листу, са сталним наднасловом и јасно истакнутим именом аутора, често и с његовом фотографијом. Реч кòлумна или колу̀мна дошла нам је из енглеског језика (column) и своди се на латинску реч columna, што значи „стуб”. Наиме, колумна обично има дужину од једног новинског ступца. Истог је порекла и реч колона, која и сама може означавати новински стубац; та нам је реч пак дошла из француског (colonne). 21. Палићки филмски фестивал БОГ У ПЕшТИ, ЧЕХОВ У СТЕПИ... Теофил Панчић У једној, рекло би се, „просечној” години, на Палићу је приказано и неколико врхунских, вансеријских филмова Ако ме рачуница не вара, било је ово моје осмо посматрачко-коментарско учествовање на Фестивалу европског филма на Палићу, иначе двадесет и првом по реду. [...] Иначе, фестивал као фестивал, било је нешто шушура и гламура, домаћих и увозних Угледних Гостију и Познатих Личности, онолико колико то рецесијске околности дозвољавају. Не спорим, тако и треба да буде, по чему би се иначе Edukapromo

47 Публицис�ички и админис�ра�ивни функционални с�ил Чиме се одликује језик којим је написан овај коментар? Пронађи језичке особине које ти падају у очи. Заокружи речи које су ти необичне или сасвим непознате. Зашто аутор пише великим словом неке речи које се иначе не пишу тако? Пронађи места у тексту где осећаш ироничан тон. фестивали разликивали од редовних биоскопских пројекција или у најбољем случају разних панорама и циклуса? Само што је ваш извештач, авај, потпуно оперисан од смисла за сав тај фестивалски „друштвени живот” и не занима га ама баш ништа осим филмова... ВРХУНЦИ: Већ прве вечери, на самом отварању Фестивала, приказан је убедљиво најбољи филм овогодишњег Палића, Бели бог Корнела Мундруцоа (Mundruczo), смештен у тек благо искошену Будимпешту данашњице или веома блиске будућности: пси мешанци и они који „нису мађарске расе” готово су изгнани из живота, на њих се мора плаћати сумануто висок порез, иначе им следи одлазак у кафилерију; девојчица долази код оца на вишемесечно „чување” и доноси свог „доџа”, чему се отац противи. Настаје прави карамбол, пас завршава на улици, гањају га из кафилерија, што су сцене које подсећају на рације „расно непоћудних” у блиској европској прошлости, затим га се дочепа тренер борилачких паса, који од њега методама одвратне и сурове манипулације прави убилачку звер, а девојчица и даље све време трага за њим. Њен пас постаје нековрсни вођа �окре�а керећег о��ора, и убрзо пси „преузимају” опустелу Пешту... Даље погледајте сами, али треба рећи да Мундруцо савршено контролише и величанствено упечатљивим филмским језиком реализује једну снажну метафору, лагано се шетајући кроз жанрове и између њих; а то што је екипа Белог бога урадила са псима – има их преко двеста педесет! – то јест како ти пси глуме и како их Мундруцо и екипа воде и режирају, е то још није виђено! Један од оних драгоцених тренутака који гледаоца врате у стадијум дечије фасцинираности умећем: гледаш отворених уста и питаш се – па како, забога, како?! Седам дана касније, када сазнаш да Бели бог није добио ниједну од главних награда, запиташ се то исто: па како, забога, како? Људи су, а не пси, велика мистерија. [...] ПРЕИСПИТИВАЊА. [...] Специјално признање жирија, сасвим заслужено, добио је шведски Турис�а Рубена Остлунда, проницљиво написана и постављена, беспрекорно изведана студија љубавних и брачних веза: један наизглед ситан догађај на зимовању шведске породице у француским Алпима, један тренутак постиђујуће мужевљеве људске слабости и инстинктивног кукавичлука, супругу ће натерати у помало помпезно и драмеће преиспитивање читавог тог односа и саме мужевљеве личности – јер, како то обично бива, у том ће преиспитивању себи бити додељена однекуд баш позитивна а свом партнеру однекуд баш негативна улога... А да је све много, много сложеније од тога, до краја филма ће се уверити и разочарана супруга; овај је, пак, гледалац ламентирао над тим како ће високо култивисани савремени човек овако или онако изумрети јер је, брате мили, постао – напросто прекомпликован за (само)одржавање... [...] (Из недељника Време)

Edukapromo

48 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић У ком лицу аутор говори о себи? _______________________ Како употребљава 2. лице једнине и 2. лице множине? _____________________ _____________________________________________ Која својства разговорног језика запажаш у тексту? Како аутор износи свој суд – јасно или увијено? ___________________________ По чему се овај коментар разликује од малочас наведеног редакцијског коментара? Критика

Критика (приказ) је критички коментар новоизашлог уметничког дела – нпр. књиге или филма, или новог уметничког догађаја – концерта, позоришне или балетске представе, ликовне изложбе... У критици новинар даје информације о том делу одн. догађају, изражавајући притом и свој лични суд о њима, тј. дајући своју оцену. Прочитајмо други део позоришне критике о представи Ромео и Јулија коју је, 1954. године, написао књижевни критичар Милан Богдановић. После увода о самом делу Ромео и Јулија Вилијама Шекспира, он каже следеће: 5. Одабери неку тему која се теби чини важном и занимљивом и напиши коментар о њој. Морам одмах рећи да приказ Ромеа и Јулије у Југословенском драмском позоришту убрајам без резерве у врло висока наша сценска остварења. И одајем пуно признање редитељу, Ма�и Милошевићу. Али да би то било велико позорје у пуном смислу речи, прави шекпировски Ромео и Јулија, чини ми се да му је нешто недостајало: виша мера заноса који би вртоглавије опијао, пунији колорит у амбијенту, и споља и унутра, и поузданије, у топлини и јасности, казивана реч. А то управо и јесте оно на чему ова од крви и нерва грађевина почива. Ако је за колорит добрим делом, у ономе спољном, одговорна сценографија (Миленко Шербан), која је ствари решавала исувише линијски, у два тона и хладно геометријски, делокализовано а као амбијент неутралисано, за реч, за њену недовољност у тону и јасности кривица пада на млађе глумце, на некога мање, на некога више. Старији глумци – С�рахиња Пе�ровић (управо незабораван као патер Лоренцо), Ма�а Милошевић, Нада Ризнић, Ана Паранос (дивна!), да не ређам остале, могли би, и требало би, најзад, да млађима постану, у том погледу, узор и школа, што још увек, нажалост, није случај, и не само у овом театру! Изгубљена шекспировска реч, то је изгубљени златник. А овога пута се са златницима расипало! У осврту на глуму, у целини врло квалитетну, задржао бих се углавном – и само – на носиоцима главних улога. За мене је Олга С�иридоновић, као Ђулијета, била знатно више прикладна Шекспиру овде, но њен партнер Бранко Плеша, као Ромео. Она је топло вибрирала, девичански, а зрелином жене која је стасала за љубав, са акцентима емоције који су пробијали и продирали (нарочито у сцени на балкону). Edukapromo

(приказ)

суд (отворено, увијено, оштро, ублажено, добронамерно или не итд.)?

наводе на такав закључак.

У ком лицу критичар говори о себи? _______________________________ Неке реченице критичар

Edukapromo

49 Публицис�ички и админис�ра�ивни функционални с�ил О којим све елементима представе говори Милан Богдановић? Кажи како он говори о њима – сасвим похвално, похвално али с резервом, или критикујући. Шта критичар замера млађим глумцима? ________________________ _______________ Како критичар изражава свој

изразе које те

Подвуци

завршава узвичником. Зашто он то чини? Пронађи метафоре у тексту. Какав ефекат њима постиже критичар? Закључи: да ли се критичар изражава више као научник или као уметник речи? __________________________________ 6. Изабери једно од следећих питања и писмено одговори на њега, образлажући свој став: 1) Шта ми се у овој критици допада, а шта не? 2) Да ли је оваква критика позоришног дела корисна или не? 7. Одабери једно уметничко дело или догађај и напиши критику (приказ). Имала је у овој својој изразито досад најбољој улози изједначенију линију давања из себе, без искиданости, коју иначе често показује, па и овде у два-три маха, са оним неочекиваним експлозијама у гласу које нису потпуно у „штиму” са правим тоном. Али је доиста деловала искрено, љупко, са приживљавањима под чијим се утиском остаје. И била је „италијански” непосредна, сва у „првоме покрету”, што је овде несумњиво квалитет. И баш зато жалим за сваком њеном речју коју сам изгубио, а било их је. – Плеша је дао врло добру улогу, чак местимично изврсну, али није дао Ромеа. Да не би изгледало да потцењујем овог запажено талентованога младог глумца, рећи ћу му да је овде више био Хамлет неголи Ромео. Али то нека не прими за комплимент, утолико мање што се и тај Хамле� није понегде добро разумевао. Жалим исто тако што се и Мира Глишић (костими) није више еманциповала од сивога и хладнога у видним стварима на сцени, али су се сви њени квалитети, иначе, овде још једном потврдили. – Жалим не мање што ми, нестручно говорећи, сценска музика (С�анојло Рајичић) нимало није помогла да потпуније доживим Шекспира. [...] Критике су овде учињене за потврду суда који смо напред већ дали: да је Ромео и Јулија у Југословенском драмском позоришту представа високога ранга, коју треба гледати, која ће потрајати, и која ће зацело деловати да се укус наше публике брани од површнога и ништавнога на сцени, чему почиње да подлеже.

50 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Уопште о административном функционалнoм стилу Следећи текст је део једног уговора који путник склапа са туристичком агенцијом која му организује путовање. Реченице смо обележили бројевима: Ово је текст којим се једна институција – туристичка агенција – обраћа путнику – дакле, појединцу. Да ли је језик којим је написан овај текст формалан или неформалан? _________________ Да ли је он предвиђен да се изговара или само да се пише одн. чита? _______________________ Израз орīаниза�ор (�у�овања) употребљен је у тексту више пута. Подвуци га свугде где се јавља. Да ли би се у обичном језику једна иста именица толико пута понављала? Шта би било употребљено уместо ње? _______________________ Који се још израз понавља више пута? ____________________________ А колико пута се јавља именица �у�ник? ______________ Зашто је број „седам” написан и бројем и словима? ____________ У тексту налазимо и реч општег значења објека� (у 3. реченици). Шта све она може да значи у овом контексту? Да ли су реченице дугачке или кратке? ___________________ ________ Има ли експресивних, емоционално обојених речи? ____________ Административни функционални стил служи званичној комуникацији између установа и појединаца, као и између установа или држава . Овај стил је формалан и типично писани . Он мора бити недвосмислен и прецизан ; чињенице се морају изнети јасно и потпуно У њему се не користе синоними, тако да се кључне именице понављају; нема емоционално обојених речи нити Измена програма путовања – (1) Организатор има право на измене у Програму путовања, ако су проузроковане ванредним околностима које организатор путовања није могао предвидети, избећи или отклонити. (2) Уколико до измене путовања дође пре почетка путовања, организатор је дужан да путника обавести у што краћем року, а најкасније 7 (седам) дана пре отпочињања путовања. (3) Програмом предвиђени смештај организатор може заменити смештајем у другом објекту исте или више категорије, у истом месту које је предвиђено Програмом путовања. (4) Ако организатор путовања без оправданих разлога изврши битне измене у Програму, и путник због тога одустане од путовања, организатор путовања ће му вратити цео уплаћени износ. Административни функционални стил

Edukapromo

чење остало исто? ___________________ Облик

значење остало исто? ___________________

Публицистички и административни функционални стил 51 стилских фигура; реченице су дугачке; особе се називају према улози коју имају у датој званичној ситуацији. Честе су именице општег значења које обухвата различите конкретније појмове. У 1. реченици у тексту употребљен је један облик пасива: ако су [измене] �роузроковане ванре�ним околнос�има... Њу можемо преиначити тако што ћемо уместо пасива употребити актив: ако су их �роузроковале

. Да ли

пасива

употребљен и у 3. реченици: у ис�ом мес�у које

Проīрамом �у�овања . Замени га обликом актива: ____________________________________. Да ли и је и у том случају

Део

гласи уколико �о измене �у�овања �ође �ре �оче�ка �у�овања. Подвуци у њему глаголске именице, а затим преиначи реченицу тако што ћеш уместо њих употребити глаголе: уколико орīаниза�ор _________________________________________. Административни функционални стил тежи употреби глаголских именица уместо глагола, као и облицима пасива – често без правог разлога. Кампање за једноставан језик У неким земљама се воде кампање против непотребно компликованог језика који се употребљава у администрацији, пословању и другим јавним областима. Ево једног примера из британске кампање за једноставан енглески: Оригинална верзија ОПШТЕ ПРАВО ЗАДРЖАВАЊА – Извршилац посла придржава право да у свом поседу задржи сву робу у вредности износа средстава која му дугује наручилац посла, или у вредности износа средстава које извршилац изда у име наручиоца, а уколико се део робе испоручи, премести или прода, опште право задржавања примењиваће се на робу која остане у поседу извршиоца. Извршилац има право наплате трошкова лежарине и свих осталих трошкова, за које је време право на задржавање робе придржано. Ови услови ступају на снагу по потписивању уговора. Верзија на једноставном енглеском НАШЕ ПРАВО ДА ЗАДРЖИМО РОБУ –Имамо право да задржимо сву робу или један њен део све док нам се не исплате сва дуговања према овом уговору. Дуговања укључују накнаде, порезе и издатке које смо исплатили неком другом превознику, складишту или установи. Док задржавамо робу и чекамо исплату дуговања, зарачунаваћемо вам лежарину и све остале неопходне трошкове. Уговор се односи на робу коју задржавамо на овај начин. (Подаци и пример су из Кембричке енцикло�е�ије језика Дејвида Кристала) Edukapromo

ванре�не околнос�и

је зна-

је

је �ре�виђено

2. реченице

52 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић У административном језику се, као што смо видели, заменице избегавају. Једна од одлика тог језика јесте и реч ис�и која се употребљава уместо заменице: Зато се Путнику не препоручује да на путовање носи вредне предмете, а у супротном да исте преда уредно на чување или да их носи са собом. Пошто она ништа не доприноси јасноћи реченице (подједнако је јасно и ...�а их �ре�а уре�но на чување), треба је избегавати. Административни функционални стил се обично дели на три подстила, који се употребљавају у различитим делатностима: у дипломатији се користи дипломатски подстил, у законодавству правни, а у области послова – административно-канцеларијски.

Ком подстилу административног функционалног стила припада текст наведен на почетку? 2. Прочитај следећи текст и уради задатке: Дужност путника је да видљиво означи свој пртљаг личним подацима, и да лична документа, ствари и вредности не оставља у паркираном превозном средству, јер организатор не одговара за њихов нестанак. Препоручује се да се документа, злато, вредне ствари, технички инструменти и медикаменти носе искључиво у ручном пртљагу. Путник има обавезу да пријави губитак, оштећења или нестанак пртљага у току пута представнику организатора или непосредног извршиоца услуге. Пронађи: а) глаголске именице и оне изведене од придева; б) глаголе у облицима пасива; в) израз општег значења употребљен уместо конкретног ау�обус, комби и сл. 3. Упрости следећи текст тако што ћеш избацити непотребне речи, а реч ис�и заменити заменицом: Организатор је дужан да путника обавести о свакој битној промени Програма најкасније у року од 5 дана пре почетка путовања, а путник има рок од 48 часова од дана пријема обавештења о промени одговорити организатору да ли прихвата исту. Edukapromo

Административни текстови су жанровски веома разно -

лики, а већина жанрова је писана по утврђеним правилима . Неки се пишу на већ датим обрасцима, који се допуњавају личним подацима; такви су документи као што

су сведочанства, диплома, уверења и сл., као и уплатнице, признанице и др. И документи који се не пишу на обрасцима, као што су извештаји, пословна писма, званична обавештења и сл., имају утврђене делове који се наводе одређеним редом.

Документи којима се обраћамо некој институцији имају следећу структуру:

Подаци о

пошиљаоцу

документа

Подаци о

примаоцу

документа

Израз

поштовања

и, ако знамо, титула (и презиме)

Разлог писања

документа и

Edukapromo

Име и презиме Адреса Телефон Имејл

Назив установе Адреса (Име особе која прима документ)

ПРЕДМЕТ:

Поштовани/уважени...

Место

Публицистички и административни функционални стил 53 Молба,

и пословно писмо

жалба

С уважавањем/поштовањем,

Прилог:

образложење,

потребним подацима Ако се прилажу још неки документи, написати који су

са свим

то.

и датум писања документа Завршни израз учтивости Својеручни потпис Назив одн.

садржина документа (молба, жалба, приговор, пословна понуда итд.)

54 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Подаци морају да буду потпуни и прецизни , изнесени језгровито и јасно . Стил треба да буде одмерен – ни претерано формалан ни фамилијаран. Обраћање треба да буде учтиво , с поштовањем. Документ треба да буде написан уредно, без граматичких, правописних или словних грешака. У обраћању користимо податке које знамо о примаоцу, уз претходни израз поштовања, нпр. Пош�овани īос�о�ине Пе�ровићу , Уважена īос�ођо, или, ако ништа не знамо о особи која ће примити наш документ, само Пош�овани. 1. пример: молба Марија се уписала на прву годину студија и жели да конкурише за место у студентском дому. За то јој је потребна одговарајућа потврда из Студентске службе њеног факултета. Ево како може изгледати њена молба Студентској служби: Марија Николић Ул. липа 11 34 000 Крагујевац Тел. 061/123-4567

Филолошки факултет Студентски трг 3 11 000 Београд Београд, 1. IX 2018. год. ПРЕДМЕТ: Молба за издавање уверења о уписаној првој години студија Поштовани, Молим вас да ми издате уверење о упису на прву годину студија на Филолошком факултету. Оно ми је потребно да бих конкурисала за место у студентском дому. Уписана сам, као буџетски студент, на основне студије на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима, број индекса 123456. С уважавањем, Марија Николић Подаци о подносиоцу молбе Место и датум писања молбе Назив документа и предмет молбе Израз поштовања Завршни израз учтивости Потпис Подаци о примаоцу Разлог писања документа и образложење Оно што омогућава да се молба испуни Edukapromo

marijan@example.com

Публицистички и административни функционални стил 55 2. пример: приговор (рекламација) Марија је купила лаковане ципеле, али је после десет дана ношења лак почео да пуца. Зато пише приговор (рекламацију) продавници у којој је купила ципеле: Марија Николић Ул. липа 11 34 000 Крагујевац

Ул. топола 33 11 000 Београд Београд, 11. IX 2018. год. ПРЕ ДМЕТ: Рекламација Поштовани, У вашој продавници сам 1. IX 2018. год. купила лаковане ципеле. После десет дана ношења лак је почео да пуца, тачно на месту где се ципеле савијају. Напомињем да их нисам носила по киши нити огребала. Молим вас да ми оштећене ципеле замените за нове или, ако то није могуће, да ми вратите новац. Прилог: – копија рачуна С уважавањем, Марија Николић Подаци о подносиоцу Место и датум писања молбе Израз поштовања Завршни израз учтивости Потпис Подаци о примаоцу Разлог писања документа и образложење Захтев чијим би се испуњењем купац обештетио Edukapromo

Тел. 061/123-4567 marijan@example.com Продавница „Неда”

56 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић 3. пример: пословно писмо Пословно писмо се може писати и на тзв. меморандуму –листу који у заглављу има већ одштампано име предузећа или установе. Дечји вртић „Сунчица” Ул. дечја 11 18 000 Ниш Гђа Нада Петровић, директор Ниш, 1. 12. 2018. ПРЕДМЕТ: Понуда Поштована госпођо Петровић, Задовољство нам је што сте нам се обратили с молбом да Вас обавестимо о условима снабдевања нашим производима. Обавештавамо вас да смо спремни да вас свакодневно снабдевамо свим врстама хлеба и пецива. Ценовник својих производа вам достављамо у прилогу. Цене наших производа обухватају и превоз нашим камионима, и то и више пута у току дана. Очекујући Ваш одговор, срдачно Вас поздрављамо. Комерцијални директор Марко Марковић Пекара „Кифлица” Ул. Занатска бр. 33 18 000 Ниш Тел. 018/123-456 Број жиро-рачуна 1234567 Подаци о подносиоцу Место и датум писања молбе Подаци о примаоцу

на претходну преписку Неопходна обавештења у вези с предметом писма Предвиђање будуће акције и поздрав Марко Марковић Назив документа Edukapromo

Позивање

мотивационо

релевантне за оно за шта се пријављује. Те податке је најбоље приказати систематично, распоређене у рубрике. Ево једног примера:

Edukapromo

ЛИЧНИ ПОДАЦИ Марија Николић Ул. липа 11

34 000 Крагујевац Тел. 061/123-4567

marijan@example.com

Датум рођења: 10. V 1994. год.

ОБРАЗОВАЊЕ 2017–2018. мастер студије, Филолошки факултет у

Београду, смер Српски језик и књижевност; стекла звање

(просек оцена 9)

2013–2017. основне студије, Филолошки факултет у Београду, смер Српски језик

8,70)

ДРУГЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ 2015. Летња школа креативног

Публицистички и административни функционални стил 57 Радна биографија, пропратно писмо и

писмо

посао,

да садржи све податке о кандидату

Ако неко жели да конкурише за

праксу, стипендију и сл., неопходна му је радна биографија ( Curriculum Vitae – скраћено CV ). Она треба

мастер професора српског језика и књижевности

књижевност,

професора српског језика

књижевности (просек оцена

стекла звање дипломираног

писања, Филолошки факултет у Београду 2014. Школа глуме и говора Позоришта „Дадов” РАДНО ИСКУСТВО 2017–2018, прво полугодиште: наставник српског језика у ОШ „Милош Црњански” у Београду ДОДАТНА ЗНАЊА И ИСКУСТВА Знање страних језика: енглески (ниво Б2), француски (ниво Б1) Рад на рачунару: MS Office Име и презиме А дреса становања Место Број телефона Имејл адреса Датум рођења Сви степени у формалном образовању од средње школе навише, обрнутим хронолошким редом: период, назив образовне институције, стечено звање, ев. просек оцена. Свако радно место, обрнутим хронолошким редом: период запослења, назив фирме, радно место Друге квалификације које могу бити важне за оно на шта се конкурише Додатна знања и искуства која могу бити важна.

Марија Николић

Ул. липа 11

34 000 Крагујевац

Тел. 034/123-456, 061/123-4567 marijan@example.com

ОШ „Свети Сава”

Букурешка бб

34000 Крагујевац Г. Јовану Јовановићу, директору Крагујевац, 1. VIII 2018.

Предмет: ПРИЈАВА НА КОНКУРС

Поштовани господине Јовановићу,

Пријављујем се на конкурс за наставника

српског језика и књижевности у Вашој школи који је

објављен у листу

креативног писања, као и школу глуме и говора у Позоришту „Дадов”. Волела бих да и своја стечена знања и вештине

58 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

„Послови” од 25. VII 2018. године. Срдачно, Марија Николић

– радна биографија – диплома о завршеном факултету – диплома о завршеним мастер студијама – уверење о држављанству – препорука директора ОШ „Милош Црњански” Радна биографија треба да буде технички сређена (наслови истакнути величином или типом слова, одељци јасно издвојени), без граматичких, правописних и словних грешака. Уз радну биографију шаље се пропратно писмо. То је кратко писмо којим се кандидат пријављује на дати конкурс. Завршила сам Филолошки факултет у Београду, смер Српски језик и књижевност, с просеком 8,70, а затим и мастер студије на истом факултету, с просечном оценом 9,00. Завршила сам, такође, курс

мом

може да посведочи и препорука директора основне школе „Милош Црњански”, у којој сам радила једно полугодиште. Верујем да својим квалификацијама, својом усмереношћу на лично и професионално усавршавање, као и својим ентузијазмом и љубављу према струци и наставничком раду могу допринети раду Ваше школе. У пријаву на конкурс може се уметнути и део у којем ће кандидат објаснити своје мотиве за конкурисање и разјаснити и допунити чињенице из радне биографије, детаљније представити своја знања и умења и могући допринос раду дате институције. То је, онда, тзв. мотивационо писмо. Оно се пише нарочито кад се конкурише за додатно школовање, стипендију, праксу или волонтерски рад. На пример, Марија је својој пријави могла додати мотивациони део (текст на левој страни). 4. Напиши своју радну биографију. 5. Марија, која је завршила Филолошки факултет, смер Српски језик и књижевност, жели да стекне неко радно искуство у својој струци. За почетак би желела да волонтира као лектор у издавачкој кући „Култура”, чији је директор Петар Петровић. Напиши како би могло изгледати њено мотивационо писмо. Edukapromo

Прилог:

применим у раду с децом у школи. О

раду у школи

занимљиви

моделу

обрнуте пирамиде”: најважније информације на

почетку, а следе оне мање важне.

Публицистички и административни функционални стил 59 ШТА СМО НАУЧИЛИ

неку

– новинар изражава и своје утиске, лични доживљај: репортажа,

Аналитички – свестрано и критички преиспитују

појаву: чланак, коментар, фељтон, делимично уметничка критика. Белетристички

хумористички текстови, делимично уметничка критика.

по

Фактографски – одликују се истинитошћу и тачношћу: вест, извештај, интервју. Пишу се

„

Могу да садрже и позадину

Одговарају на основна питања: ко, ��е, ш�а, ка�а, како (и заш�о).

(бекграунд) појаве или догађаја.

Морају бити

актуелни, значајни и

за заједницу. Саопштавају чињенице, без личног става новинара. Делови: глава (лид) и тело. Вест и извештај Новинарски жанрови Интервју Тема може бити нека појава, догађај, проблем (тзв. класични интервју) или интервјуисана личност (тзв. интервју-портрет). Има непосредни повод. Edukapromo

Обрађује важне друштвене

појаве, на продубљен

и свестран начин.

Новинар анализира појаву, осветљавајући је са различитих страна.

Сразмерно дуг и сложене структуре.

Уводник (редакцијски

коментар): изражава

гледиште редакције.

60 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Чланак Посвећен трајнијим, а не дневним темама.

Колумна (ауторски коментар): аутор изражава лично мишљење. Критика (

) Даје информације о догађају и лични

оцену новинара. Административни функционални стил Недвосмислен

и прецизан. Чињенице

износе

и потпуно. Кључне именице се понављају. Нема емоционално обојених речи. Тежи глаголским именицама уместо глагола и облицима пасива. Служи званичној комуникацији, формалан је и писани. Већина жанрова је писана по утврђеним правилима, некад и на задатим обрасцима. Подстилови: – дипломатски; – правни; – административно-канцеларијски.

Edukapromo

приказ

суд,

је

се

јасно

Коментар

61 Преда мном је био друм сив и звонак као метал. Крај њега у јарковима преосталим од априлских пљускова крекетале су жабе... Километар и по даље, у Каранову, светла су горела једино у фабрици мог очуха и у платнари. Градић се чинио као заспало дете, али то је било погрешно поређење. Караново ни у сну није спавало до краја. Као мачка која полусклопљених, сужених очију вреба миша, и Караново је полуотворених прозорских окана вребало љубавнике, пијанице и друге ноћне птице. Она два милиционара пред банком и Народним одбором била су савршено непотребна. У Каранову није могло да се деси нешто чему већ сутрадан цео град не би знао порекло. (Из романа Гроздане Олујић Гласам за љубав) РЕЧ СА ГЛЕДИШТА ПРОМЕНЕ И ГРАЂЕЊА Овај текст састављен је од речи. Речи имају своја својства. 1) Реч се састоји од сталног скупа гласова који стоје у тачно одређеном редоследу. На пример, реч сив значи „који је боје пепела”; кад год се образује низ гласова с-и-в у том редоследу, ствара се реч са тим значењем. У другом редоследу – в-и-с, ти гласови стварају другу реч, са значењем „узвисина”. А у редоследу с-в-и образују још једну реч – која је номинатив множине од придева сав. У нашем језику распоред в-с-и не образује реч. Реч је, обично, и акценатска целина – има само један акценат (акцентовани самогласник је у следећим примерима истакнут): дру м, зво нак, по ређење, два, савршено итд. 2) Реч има своје значење: скуп гласова повезан је с неким појмом. Речи се по свом појединачном (тзв. лексичком) значењу веома разликују: сив значи „који је боје пепела”, друм је „дужи колски пут”, крекетати значи „оглашавати се крекетом” итд. 3) Реч има и своју функцију у реченици. На пример, у реченици Друм је сив реч друм има функцију субјекта, је је спона, а сив је именски део предиката. Реч је утврђени гласовни скуп (или најмање један глас) који има значење и функцију у реченици. Реч Edukapromo

а) друм, метал, пљусак, поређење: ________________________________; б) крекетати, горети, чинити се: ________________________________; в) савршено, сутрадан: ________________________________; г) пред(а), од, у: ________________________________;

д) и, али: ________________________________; ђ) сив, звонак, погрешан, ноћни: ________________________________; е) као, једино, не: ________________________________;

ж) два: ________________________________;

з) он, мој, који, онај, нешто: ________________________________. Која врста речи

Edukapromo

62 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Речи у српском језику деле се на десет врста. Неке врсте речи су променљиве – приликом употребе у реченици мењају облик. Неке су непроменљиве – не мењају се.

Одреди којим врстама припадају следеће речи из наведеног текста:

није заступљена у одломку? ________________________________

речи именице предлози придеви везници заменице речце глаголи узвици

Иза сваког облика крију се две различите речи. Упиши како гласе и којој врсти речи

(један пример смо дали):

Променљиве речиНепроменљиве

прилози бројеви 2.

припадају

Морфема

Реч може да се састоји од једне морфеме (нпр. �у�, с�ар, на, сив, gва ) или – што је обичније – од више њих ( јеgн-ом, с�ар-ин-а, �ре-�ус�-и-�и).

Морфема је најнижа језичка јединица која има значење (лексичко или граматичко).

Реч делимо на морфеме тако што поредимо различите облике једне речи, односно речи

значење. Закључујемо, дакле, да су и то морфеме. Оне служе за промену облика речи. У афоризму се налазе и речи кошарка и кошаркашки. Њиховим поређењем са речима кош, кошара, кошаркаш, закључујемо да су њихови недељиви делови – морфеме

Реч са �леgиш�а �ромене и �рађења 63 У овом афоризму употребљена је реч кош (у облику кошеви, кошева ). Она се састоји од једне морфеме – кош – која има одређено лексичко значење: „обруч са мрежом у који се убацује лопта”. Таква морфема назива се коренска морфема (или корен). Исти тај корен налазимо и у речима кошарка, кошаркаш, кошаркашки . Све речи с истим кореном сачињавају породицу речи. Поређењем облика кош, кошеви и кошева уочавамо, најпре, њихов заједнички део кош, а затим и делове -ев, -и и -а. Делови -ев, -и и -а носе граматичко значење (-ев- означава множину, а -и и -а падеже у множини

на делове који би имали

– следећи: кош (коренска морфема) и -ара (у речи кошара), -ка (у речи кошарка), -аш (у речи кошаркаш ) и - ски (у речи кошаркашки ; сугласничка група је упрошћена, тако да је с испало). Морфеме -ара, -ка, -аш и -ски служе да се образују нове речи и обично имају неко лексичко значење (морфема -аш, на пример, означава вршиоца радње, а морфемом -ски образује се придев).

– номинатив, односно генитив). Ниједан од њих не може се даље поделити

неко

у творбеној вези. Морфема

нај-

која се приликом таквог поређења може издвојити. Зашто се уличне корпе за отпатке не подигну на висину кошева за кошарку? Била би то провокација којој нико од наше кошаркашке нације не би одолео. Кошеви би били пуни, а Београд чист. (Афоризам из збирке Бео�раgе, gобро ју�ро Душана Радовића) 3. Напиши од колико се морфема састоје речи се, за, не, оg, чис�: _________________. Edukapromo

које су

је

мања јединица

Edukapromo

64 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Промена речи Облици кор�у и кор�а разликују се по морфемама у-, односно - а . Пошто се њима мења облик речи, оне се зову наставци за облик речи. Део кор�- јесте граматичка основа: Граматичка основа именских речи добија се тако што се од облика генитива једнине одузме наставак за облик: земљ-е, �осл-а, gе�е�-а. граматичка основа наставак за облик корпа Кад бисмо корпу за отпатке подигли на висину коша, корпа би била пуна.

Морфема -ник се у деклинацији речи �у�ник јавља у још своја два лика. То су ____________ и ____________.

Морфема брз у компарацији придева гласи ____________.

Напиши које ликове има префикс раз- у следећим глаголима: разблажити: _________; расплакати: __________________;

_________; ражџарати: __________________;

Неке морфеме гласе увек исто, а неке се донекле мењају у зависности од гласовног окружења. На пример, морфеме наш, не, �о- имају увек тај исти лик, а морфеме оg-, брз-, улиц- мењају се морфофонолошким алтернацијама.

рашчистити:

разабрати: _________; расути: __________________.

Упореди речи улица и улични и ову другу подели на творбене морфеме: __________-____. Ова друга морфема служи за: а) промену облика речи; б) творбу нове речи. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

Упореди облике �ун, �уна, �уно, �уне, и ову последњу реч подели на морфеме: _________-_____. Друга морфема служи за: а) промену облика речи; б) творбу нове речи (Заокружи слово испред тачног одговора.)

Подвуци све речи с кореном цар: Цар отпосла царске изасланике да по читавом царству траже најмлађег царевог сина еда би га како зацарио пре него што се врате старији царевићи.

10.

11.

12.

Edukapromo

Реч са �леgиш�а �ромене и �рађења 65 Глаголи имају две граматичке основе: (а) инфинитивну (аористну) и (б) презентску. (а) Инфинитивна (аористна) основа издваја се на два начина: код глагола чији се инфинитив завршава наставком -�и одбије се тај наставак ( �иса-�и ); код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи или -с�и одбије се наставак -ох од облика 1. л. јд. аориста (gођ-ох, јеg-ох). (б) Презентска основа се добија одбијањем наставка -мо од облика 1. л. мн. презента (�ише-мо, gође-мо).

Напиши како гласи граматичка основа следећих именских речи: кућа:

прозор: ______; петао: ___________________; пиле:

дрво: ______; дрвеће:

време:

село: ______; цео: ___________________; један:

________________;

___________________;

________________;

________________.

речи на граматичку основу и наставак за облик:

отпатке, висину, кошарку, кошаркашке, Београд, чист.

Усправном цртом подели

уличне,

У речи висину, наставак за облик -у има овај садржај: а) женски род; б) акузатив; в) једнина. Заокружи слова испред тачних одговора.

Која су граматичка значења изражена морфемом -е у речи о��а�ке? _______, ___________________, ___________________.

13.

у следећим речима: градови, краљеви, путевима, зидова. Неки облици променљивих речи немају наставак. Тада се тај облик препознаје управо по његовом одсуству; на пример, за облик јелен знамо да је номинатив једнине зато што нема наставак - а (као генитив једнине), - у (као датив једнине) итд. Видели смо да се такав знак у лингвистици назива нулти знак; у овом случају у питању је нулти наставак. Зато можемо рећи да се облик номинатива јд. јелен састоји од граматичке основе јелен- и нултог наставка -Ø. Наставци за облик имају разна граматичка значења – падежа, броја, лица итд.

кош , као и већина једносложних именица му-

рода, у облицима множине испред наставка за облик има уметак ( инфикс) -ев- : кошеви ; именица брод има уметак -ов-:

промени именица постоје и други инфикси.

14. Подвуци уметке (инфиксе)

Именица

шког

броgови. У

читати

66 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Творба речи Ако реч није настала од неке друге речи, за њу кажемо да је проста. Такве су, на пример, речи жена, бра�, црн, чврс�, ја, јеgан, рећи итд. Ако је пак настала од неке друге речи (једне или више њих), за такву реч кажемо да је твореница. Реч од које је настала твореница назива се мотивна реч. Творенице можемо раставити на делове. Перица: Тата, зашто се каже да се дрва цепају, када се дрва секирају? Кошаркаш је у последњем трену убацио лопту у кош. Својом прецизношћу је обрадовао бројне обожаваоце кошарке. 16. Подели усправном цртом облик глагола на граматичку основу и наставак за облик: били, одолео, знамо, говори.

Наставак за облик -у у облику �оgи�ну (у реченици Заш�о се кор�е за о��а�ке не �оgи�ну као кошеви) има граматичка значења глаголског облика, лица, броја и стања. Напиши која су то тачно значења: а) глаголски облик: _____________________________________; б) лице: ________; в) број: ________. Да ли тај облик носи и граматичко значење рода? _____________________________________ Заједно са речцом се облик �оgи�ну има значење: а) актива; б) пасива. (Заокружи слово испред тачног одговора.) Инфинитив глагола Инфинитивна (аористна) основа Презентска основа

17.

15. Попуни табелу уписујући инфинитивну и презентску основу глагола: Edukapromo

писати одолети подићи бити

19.

Реч са �леgиш�а �ромене и �рађења 67 Који ће део мотивне речи послужити за грађење нове речи (који ће, дакле, бити творбена основа нове речи), разликује се од случаја до случаја; то може бити њена граматичка основа (цела или окрњена) или корен. Ако је нека реч настала тако што је од мотивне речи узета основа и није додат никакав суфикс, онда кажемо да је нова реч добијена нултим суфиксом. На пример, од глагола лови�и нултим суфиксом настала је глаголска именица лов; њен састав обележићемо овако: лов-Ø Реч су̀фикс долази из латинског, где гласи suffixus. Та реч пак долази од suffigere, што значи „придодати”. творбена основа суфикс кошаркаш Мотивна реч Суфикс Изведени глагол трен -у(ти) тренути корак роб јак корачати

Подели усправним цртама следеће речи на творбену основу и суфикс: прецизност, бројни, братски, својина, листић, јагњад.

18.

Од речи ноћ изведи друге речи следећим суфиксима: -ни, -ник, -и-(с наставком на облик -�и) и напиши којим врстама припадају добијене речи: ___________________, по врсти је ___________________; ___________________, по врсти је ___________________; ___________________, по врсти је ___________________. 20. Допуни следећу табелу, изводећи глаголе од датих мотивних речи: Према томе како је настала, реч кошаркаш можемо поделити на део кошарк - и морфему - аш . Први део потиче од именице кошарка (то је, заправо, њена граматичка основа: кошарк-а). Морфема -аш носи значење вршиоца радње и, захваљујући њој, од именице кошарка добили смо именицу кошаркаш, која значи „онај ко игра кошарку”. Она се назива суфикс. Творба речи помоћу суфикса назива се извођење. Реч кошаркаш је изведеница, а реч кошарка, од које је она настала, назива се мотивна реч. Онај део речи који остане кад се одузме суфикс назива се творбена основа. Реч кошаркаш, дакле, дели се на творбену основу кошарк- и суфикс -аш: Edukapromo

68 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Реч убаци�и делимо на у- и баци�и. Морфема у- постала је од предлога у (и задржала његово лексичко значење) и додаје се испред речи баци�и, тако да чини с њом целину; она се назива префикс . У тексту постоји још један глагол настао префиксацијом: префикс _________ додат је глаголу ____________________________. Неке речи настају истовременим додавањем и префикса и суфикса. На пример, глагол обожава�и настао је тако што је именици боī додат истовремено и префикс о - и суфикс - ава (с наставком за облик -�и). Неке речи настају од двеју мотивних речи: именица Беоīраg настала је од придева бео и именице īраg. И именица јуīоис�ок настала је од двеју мотивних речи – јуī и ис�ок – спајањем њихових граматичких основа. Између тих основа налази се спојни самогласник -о- ; пошто се умеће између других делова речи, и то је уметак (инфикс). Постоје и други модели за грађење нових речи, али се творенице по правилу могу поделити на творбену основу (једну или више њих) и префиксе, суфиксе и инфиксе. Префикси, суфикси, инфикси и наставци за облик обухватају се термином афикси. 21. У центру следећег цртежа дата су четири глагола, а около су написани префикси. Префиксацијом сачини што већи број глагола: а) пливати: _____________________________________________________; б) сећи: _____________________________________________________; в) казати: _____________________________________________________; г) носити: _____________________________________________________. Напиши који су префикси најпродуктивнији –то јест, који се могу спајати с највећим бројем глагола: ___________________________________. 22. Следеће речи настале су истовременим додавањем префикса и суфикса на основу мотивне речи. Раздвој их на префикс, творбену основу и суфикс: а) довратак: __________________________; б) нарамак: __________________________. 23. Подвуци спојни самогласник -о- (уметак) у речима које га имају: храброст, југоисток, разоткрити, пољопривреда. Ко исшину īуgи, īуgалом īа ūо ūрсшима бију. Реч прèфикс долази из латинског, где гласи praefixum; ова пак реч потиче од глагола praefigere –„додати испред”.

Edukapromo

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Реч: утврђени гласовни скуп који има значење и функцију у реченици.

Морфема: најнижа језичка јединица која има значење (лексичко или граматичко).

Реч се може састојати

од једне морфеме (сив)

или више њих (сив-кас�).

коренске морфеме (имају лексичко значење): кућ-а

Edukapromo

префикси, суфикси (обично имају лексичко значење): у-�иса�и, �ис-ар)

наставци за облик (имају граматичко

значење): кућ-а

инфикси: -ов-/-ев- и друга

проширења у промени речи, -о- / -е- (спојни самогласници) у грађењу речи.

Деоба речи:

граматичка основа + наставак за облик речи: кор�-а

Деоба речи:

• творбена основа + суфикс: улич-ни

• префикс + реч: у-баци�и

• префикс + творбена основа + суфикс: �о-вра�-ак

• итд.

са �леgиш�а �ромене и �рађења 69

Реч

Морфологија врсте и облици речи грађење

речи афикси

70 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Edukapromo

Критеријуми по којима се речи деле

Подела на врсте речи није заснована само на једном

ријуму, него је резултат укрштања више критеријума. То су:

а) значење; б) функција у реченици (синтаксичка функција); в) облик. а) Свака врста речи има своје

других

71 ВРСТЕ РЕЧИ

на врсте

крите

, по којем се

Реч крѝтēријум (или крѝтēрӣј) потиче од грчког krit rion (према krínein –„разлучити”) и значи „основа према којој се нешто оцењује, класификује, односно разликује од нечег другог, мерило”. е̄ Врсте речи Значења именицеИменују бића, предмете, материју и апстрактне појмове. придевиИменују својства именичких појмова. заменицеУпућују на именичке појмове и на њихове особине. прилози Одређују глаголску радњу по месту, времену, начину итд.

Исказују колико има именичких појмова на броју или који су они по реду. глаголиИменују радњу, стање и збивање. предлозиОзначавају односе између именичкихпојмова. везнициОзначавају односе између реченичних делова и реченица. речце Служе за потврђивање / одрицање и постављање питања; исказују субјективни став; повезују делове текста; служе за истицање итд. узвициИзражавају осећања, служе за дозивање, подражавају звукове итд. Edukapromo

значење

разликује од

врста. Значења врста речи приказаћемо следећом табелом:

бројеви

Ђерзелез, калуђер, адет: _______________________________;

б) корачати, чудити се, знати: _______________________________;

в) напред, хладно: _______________________________; г) и, а, па: _______________; д) хм: _______________; ђ) ли, не:

Edukapromo

један:

72 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић 1. Прочитај следећи текст и уради задатке: Ђерзелез је корачао напред и сам се чудио што говори с калуђером. – А реци ти мени зашто се ваше жене не крију? – Ето тако – у нас зар тако адет, шта ли. Ко ти зна; женска ћорава посла. То ми калуђери не знамо; немамо жена па и не знамо. – Хм! Још један час га је гледао, а онда се хладно окрену и пође брже. (Из приповетке Иве Андрића Пу� Алије Ђерзелеза)

Напиши којим врстама припадају следеће речи: а)

_______________; е)

_______________; ж)

_______________; з)

_______________; и)

_______________. 2) Заокружи слова испред непроменљивих речи. 3) Промена речи које су наведене под б) назива се __________________________________. 4) Препиши речи које имају компарацију: _______________________________________________. 5) Деклинацију имају речи наведене под словима __________________________________. б) Свака врста речи има своју типичну функцију у реченици (синтаксичку функцију), која је у вези са њеним значењем. Неке речи (именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи и прилози) могу саме имати функције чланова реченице или синтагме. Најважније функције именица су субјекат и објекат, придева – атрибут и предикатив, глагола – предикат, а прилога – одредбе глагола. Предлози, везници и речце, као речи апстрактног значења, јесу помоћне речи – обележавају различита граматичка значења. Насупрот свим другим врстама речи, које су делови реченица, узвици имају вредност читаве реченице. в) Променљиве речи имају различите облике, који се стварају трима врстама промене – деклинацијом (имају је именице, придеви, заменице и неки бројеви), конјугацијом (имају је глаголи) и компарацијом (имају је придеви и неки прилози).

ми, ко:

ћорав:

с, у:

Дакле,

одређених вредности.

Edukapromo

73 Врс�е речи Кад год се употреби у реченици, једна именица мора бити употребљена у неком падежу и броју: или у номинативу, или у генитиву итд.; или у једнини, или у множини. Дакле, те вредности именица мора имати у свакој својој употреби и оне су алтернативне. Граматичка категорија је систем алтернативних вредности које се обавезно приписују једној врсти речи. Пошто за сваки падеж, као и за једнину и множину, именица има различит облик, падеж и број су обличке (морфолошке) граматичке категорије именице Именице имају још једну граматичку категорију – то је род. Колико вредности има та граматичка категорија? ______________ Међутим, граматичка категорија рода код именица по нечему

категорија падежа и броја: за сваку вредност тих двеју категорија именица има различит облик, али

нема: она је увек једног истог рода. Род је именици „унутрашње”, неодвојиво, инхерентно својство. Другим речима, једна именица има само један род и свака именица појединачно сврстава се (класификује) у групу именица мушког, женског или средњег рода. Ког је рода именица ноīа? __________________ Пошто је род унутрашње својство именице, и свака именица се сврстава у групу именица мушког, женског или средњег рода, род је за именицу инхерентна (класификациона) граматичка категорија. Граматичка категорија за чије вредности једна врста речи има различит облик називају се обличке (морфолошке). Оне граматичке категорије за чије вредности не постоји посебан облик називају се инхерентне (класификационе). Реч инхерèнтан (од латинског inhaerens) значи „неодвојив, прирођен”. Граматичке категорије речи У лажи су кратке ноге. Ко нема у глави, има у ногама. Устао је на леву ногу У овим реченицама именица ноīа употребљена је у различитим облицима: у првој је употребљена у номинативу множине, у другој у локативу множине, а у трећој у __________________________. Падеж

имају своје вредности . Падеж има се-

акузатив, вокатив,

има

вредности: једнину и мно-

који се састоји од

је различита од граматичких

за род

и број су граматичке категорије именице. Те две граматичке категорије

дам вредности: номинатив, генитив, датив,

инструментал и локатив. Број

две

жину.

граматичка категорија је систем

5. Колико вредности

______________________;

74 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Да бисмо истакли разлику између те две врсте категорија код именица, кажемо, на пример, да именица но īа , која је женско ī роgа, у првој реченици с�оји у номинативу множине. 2. Упореди следеће реченице и допуни дату тврдњу: Устао је на леву ногу. Ставио је новчић на леви длан. Посадио је унука на лево колено. Пошто придеви имају посебан облик за мушки, женски и средњи род (тј. за сваку вредност граматичке категорије броја), број је код придева ______________________ категорија.

Придеви и неки прилози имају степен поређења као граматичку категорију. Она има три вредности: _____________________, ______________________ и ________________________. Пошто за сваку вредност постоји посебан облик (нпр. ле� – ле�ши – најле�ши), степен поређења је _________________________ категорија.

Колико вредности има граматичка категорија лица код глагола? Пошто за свако лице постоји посебан облик (�ишем, �ишеш,

категорија

�ише...), лице је ________________________________

(допуни).

има граматичка категорија вида код глагола? ____________________ Одреди вид следећих глагола: а) писати: __________________; б) дописати: __________________;

__________________; г) преписивати: _____________________. Пошто се свака глаголска лексема понаособ сврстава у групу свршених или несвршених глагола, глаголски вид је _______________________ граматичка категорија. 6. Одреди вредности морфолошких категорија које употребљене лексеме имају у

: глаголски облик:

лице:

број:

род:

стање:

потврдност / одричност:

б) придева

: род: ______________________; број: _________________; падеж: __________________; в) именице музика: падеж : ______________________; број: ______________________. Именица музика има и једну класификациону категорију: она је _____________________________ рода. И глагол слуша�и има једну класификациону категорију: он је _____________________________ вида. Edukapromo

в) преписати:

реченици Слушао је gобру музику: а) глагола слуша�и

______________________;

____________________;

gобар

Критеријуми за поделу на врсте речи:

1) значење;

2) функција у реченици;

3) облик (ако су у

питању променљиве речи).

Променљиве речи имају граматичке

Edukapromo

категорије – морфолошке (обличке) и

класификационе (инхерентне). Променљиве

именице предлози

придеви везници

заменице речце глаголи узвици

прилози бројеви

НАУЧИЛИ

ШТА СМО

речи

Непроменљиве речи

Врсте речи

76 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Edukapromo

и граматичке категорије именица Именице означавају бића ( мушкарац, жена, g е� е, g елфин, лас�а) и природне или вештачке објекте (облак, �ланина, кућа), материју (воgа, �есак, бла�о), као и апстрактне појаве (живо�, �равgа, бол, неgос�а�ак). У следећем тексту подвуци именице: У

употребљена именица чобанин , у своја два облика. Напиши који су то облици: Именица како гласи у тексту Падеж Број чобани чобанин Именица чобанин има и род, али је он исти у свим њеним облицима: она је ____________________________ рода. Именице имају три граматичке категорије: две обличке – падеж и број, и једну класификациону – род. То значи да именица мења свој облик у зависности од тога у ком броју и падежу стоји; насупрот томе, једна именица је (осим ретких изузетака) у свим својим облицима увек истог рода. Да бисмо исказали разлику међу тим граматичким категоријама, кажемо, на пример, да у реченици Чобани су нашли Аску именица чобанин, која је мушког рода, с�оји у номинативу множине. ИМЕНИЦЕ Неколико тренутака чобани су стајали као скамењени од чуда, али онда су се прибрали. Кад је Аска дошла до првих дрвета и ту нагло променила облик и ритам игре, а вук се налазио још на чистини, старији чобанин је скинуо пушку, нанишанио и опалио. Одјекнула је шума и полетело суво лишће заједно са ретким, уплашеним птицама. [...] Рањени вук је имао снаге да бежи свега стотинак корака, а онда се срушио у једном честару. Стражњи део тела био му је одузет, али је предњим ногама копао земљу, измахивао главом и кезио зубе. (Из приповетке Иве Андрића Аска и вук, прилагођено)

Значења

тексту је три пута

78 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Граматички број у којем ће именица бити употребљена зависи од броја објеката (предмета) које именица означава (тзв. реалног броја): ако означава један објекат, именица ће стајати у једнини; ако означава већи број објеката, стајаће у множини. Изузетак су збирне именице, које обликом једнине означавају већи број објеката. Уз бројеве gва, �ри и че�ири именице мушког и средњег рода стоје у облику на -а – тзв. паукала, о којем ће више бити речи у поглављу о бројевима (gва човека, �ри �исма). Падеж у којем ће именица бити употребљена зависи од њене функције у реченици (субјекта, правог објекта, неправог објекта итд.). Што се категорије рода тиче, разликујемо две врсте рода – природни и граматички, и три њихове вредности – мушки, женски и средњи. Природни род имају само именице које означавају бића (најчешће особе), и он је једнак полу означеног бића. На пример, именице мушкарац, с�арац, момак су природног мушког рода –јер означавају особе мушког пола, а именице жена, с�арица, gевојка су природног женског рода – јер означавају особе женског пола. Именице gе�е, чеgо, млаgунче означавају бића чији пол није очигледан, одн. са гледишта друштвене заједнице још није важан; у том смислу би се могло рећи да су оне природног средњег рода. Граматички род одређује се по промени (деклинацији) именице. Њега имају све именице, а код оних именица које означавају нешто неживо одређује се по облику придевске речи која стоји уз њу: �ај �о�ок, �а река, �о језеро. Веза између природног и граматичког рода није случајна: именица �о�ок је граматичког мушког рода зато што припада истој деклинационој врсти као именица момак; именица река је граматичког женског рода зато што се мења као жена; именица језеро је граматичког средњег рода зато што има исту промену као именица чеgо. У неким случајевима, међутим, граматички и природни род се не поклапају; на пример, именица слуīа мења се као именица жена – дакле, граматичког је женског рода; међутим, пошто означава мушкарца, природног је мушког рода. 1. Следеће три именице су природног женског рода. Напиши који је њихов граматички род: а) девојчица: ___________________________; б) девојче: ___________________________; в) девојчурак: ___________________________. Видимо да су род промениле оне именице за које важи следеће: а) неутралне су; б) имају нарочиту стилску вредност. Заокружи слово испред тачног одговора. Edukapromo

(од грчког katēgoría, што значи „тужба, тврдња”) значи „група једнородних или сличних предмета, појава или појмова”. Категòрисати или категòризовати значи „сврст(ав)ати, груписати у категорије”. Исти грчки корен као и реч ка�еīорија, али различито значење у српском језику,

79 Врсте именица по значењу Именица Аска је име јединственог бића. Именице које означавају појединачна бића и објекте називају се _____________________ _____________________. И именица чобанин означава биће; али она није име тог одређеног бића, него назив за категорију – тј. све људе који се баве одређеним послом. Такве именице, које именују бића и објекте као припаднике одговарајућих категорија, називају се __________ _______________________. Именица земља означава некакву материју. Такве именице називају се _____________________________________. Да ли се именица земља у том значењу употребљава у облику једнине или у облику множине? __________________________ Може ли имати облик множине? __________________________. Именица лишће означава скуп објеката (листова), али као скуп у којем се појединачни предмет не разазнаје. Такве именице називамо _________________________________. Да ли именица лишће има облик множине? __________________________. У тексту се налази и именица чуgо; она ту означава стање у којем су се чобани налазили, њихово осећање зачуђености. Како се називају именице које означавају нешто што се не може видети ни опипати? _________________________________ Препиши и друге такве именице из текста: ________________________________________, _____________________________________, ________________________________________, _____________________________________. Именице Реч катèгōрија

придев категòричан –„јасно одређен, одлучан; о коме нема сумње” (нпр. ка�еīорична нареgба).

Следеће именице су природног мушког рода. Одреди њихов граматички род: а) момак:

б) момчина: ________________; в) момче:

____.

има

________________;

________________; г) отац: ________________; д) тата:

Именице Никола, комшија, влаgика, �а�а, с�арешина су природног ____________________ рода, а граматичког ____________________ рода.

низу подвуци оне именице граматичког женског рода које могу озна-

могу

и природног мушког и природног женског рода): војвода, кукавица, тврдица, муштерија, Стева, ухода, варалица.

следећем

чавати особе и мушког и женског пола (тј.

бити

Неке именице су двородне. У следећем низу подвуци именице које могу бити и мушког и женског

лавеж , дремеж,

рода:

ситнеж, трулеж, сталеж. Edukapromo

80 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Именица gрво је у тексту употребљена као _________________________ (упиши назив врсте именица). Састави реченицу у којој ће она бити градивна именица: _____________________________________________________________________________. Именице, дакле, можемо према њиховом значењу поделити на врсте. (1) Заједничке именице. Именују бића, предмете и конкретне појаве, али не појединачно, него као припаднике категорија (млаgић, мачка, кућа). Пошто означавају оделите појаве, које се могу бројати, ове именице имају и једнину и множину. Међутим, неке заједничке именице налазе се само у облику множине – то су тзв. pluralia tantum: анали, �ан�алоне, леђа, кола итд. Те именице означавају објекат који се састоји (или се некад састојао) од два дела (евентуално више њих). (2) Властите именице . То су имена појединачних појмова –људи, животиња, географских појмова, небеских тела. Пошто именују појединачне појмове, не би требало да имају облике множине; међутим, дешава се да више појединачних појмова има исто име, и онда се оно може употребити и у множини: У gругом разреgу има неколико Ана; Мораве се сас�ају коg С�алаћа и с�варају Велику Мораву. И у оквиру властитих именица неке су плуралија тантум: Карловци, Хаваји, Ал�и, Заgушнице. Имена ствари од имена људи Нека имена научника, проналазача и др. постала су заједничке именице. На пример, аутомобил мерцеgес је добио име по кћери немачког инжењера Готлиба Дајмлера, изумитеља првог бензинског аутомобилског мотора, која се звала Мерцедес. Реч мансарgа потиче од презимена француског грађевинара из 17. века Франсоа Мансарда, који је био познат по томе што је градио станове у поткровљу. Први познати мецена – човек који подстиче и материјално помаже уметнике – био је Гај Клиније Мецена, угледан и богат грађанин старог Рима. А први сенgвич је направио пре више до 200 године слуга грофа од Сендвича: док је једанпут играо карте, гроф је огладнео, али није хтео да прекида игру, па је наложио слузи да му за јело донесе нареске шунке између две кришке хлеба.

Објасни по чему знамо да је именица леђа pluralia tantum: ______________________________________________________________________________________. Edukapromo

(3) Градивне именице. Означавају неку материју (која некад може послужити и као грађа – одакле и њихово име): во g а, � есак, земља, g рво, камен, зла �о итд. Пошто се материја не може бројати, ове именице могу стајати само у граматичком облику једнине – оне су тзв. singularia tantum. У

на други начин одвоји један њен део. Део материје могу означити прилози као што су мало, мноīо, gовољно, сувише

нпр. кад не значе саму материју, него врс �у неке материје: У овом рес � орану служе g обра вина – дакле, добре сорте вина. Међутим, иако се не може бројати, материја се ипак може количински одредити – тако што се сипа у неки суд, или

и сл., али и неке именице, као што су комаg (gрве�а, ме�ала,

� арче

Именице Чисша се злаша рђа не хваша.

Исправи мало слово у велико тамо где је то потребно: Добила сам на поклон једну лепу кату и ставила је одмах у вазу. – Познајеш ли ону лепу кату?

У следећем низу именица подвуци властите именице: Ниш, Нишлија, Европа, Европљанин, Марс, Марсовац. Шта закључујеш: а) почетним великим словом пишу се само властите именице; б) почетним великим словом пишу се и властите именице и друга властита имена (имена држављана, становника места и сл.). Заокружи слово испред тачног одговора. 9. Испред следећих градивних именица стави одговарајуће заједничке именице које означавају један део материје (наведи, где можеш, више могућности): а) _____________________________________ кромпира; б)

в)

вина;

облику множине могу стајати само ако донекле промене значење:

земље),

(хлеба, �а� ира), ка � (во g е, уља), īу� љај (во g е, сока), залоīај (хране) итд.

_____________________________________ леда;

_____________________________________

г) _____________________________________ прућа; д) _____________________________________ сена; ђ) _____________________________________ супе. Edukapromo

Реч су̏плетӣван – која има

опште значење „допунски,

допуњујући, накнадни” долази од

латинске речи suppletivus, а ова

од supplere – „додати, допунити”.

У граматици, суплетивни облик

је облик од другог корена који

замењује облик неке речи чија је промена непотпуна (нпр. облик компаратива од придева �обар гласи бољи).

Заједничка именица у множини

дрво, дрвеће, дрва, дрвље, дрвета (Одговор на стр. 238)

82 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић (4) Збирне ( колективне ) именице . Означавају скуп појединачних објеката узет у целини – као некаква маса, у којој се појединачни објекат не разабира: лишће, цвеће; �расаg, �елаg; �лемс�во, сељаш�во, с�уgен�арија. И ове именице имају само облике једнине. Међутим, постоје случајеви кад збирне именице функционишу као суплетивни облици множине. То је пре свега случај код оних именица – као што су gе�е, бра�, унуче, чељаgе, �расе – које немају регуларне облике множине. Испред таквих збирних именица, онда, може стајати и број: �е� оро g еце, �е� орица браће, gвоје унучаgи и сл. (5) Апстрактне именице. Све досадашње именице имале су конкретна значења – бића, предмета, видљивих и опипљивих објеката. Постоје, међутим, и апстрактне појаве – оне које нису доступне чулима, и њих означавају тзв. апстрактне именице: мисао, реч, наgа, срећа, ле�о�а, gаљина, храброс� итд. Међутим, граматички се оне понашају или као заједничке (па имају и једнину и множину) или као градивне (па имају само једнину). У апстрактне именице убрајају се и глаголске именице –именице које су настале од глагола и означавају радњу, стање или збивање: чи�ање, �оринуће, вожња, сеоба, се�ва, кукњава, īрабеж, излазак, у�ис.

Допуни

израз једном од речи из понуђеног низа: Бацали су на њега

следећи

камење.

једнини

Заједничка именица у

Збирна

именица трн дугме перо

омладинац радник Крūеж и шрūеж ūô свеша gрже.

10. Напиши прво облике множине датих именица, а затим одговарајуће збирне именице: 11. У следећим стиховима подвуци апстрактне именице: Када ја у вашем срцу чедном Нежности искру спазих једном, Да верујем јој нисам смео; Навици нисам дао маха, Слободу празну нисам хтео Да изгубим пун чудног страха! Edukapromo

83 Синтаксичке функције именица Основне функције именица у реченици јесу функција субјекта – граматичког и логичког, и објекта – правог и неправог. То су специфично именичке функције – њих могу вршити само именице и именичке заменице. Међутим, именице могу – захваљујући својој променљивости – вршити и функције за које су специјализовани придеви и прилози. То су функције атрибута, предикатива, прилошких одредби и др. У наведеним функцијама именице или могу стајати саме, или уз њих могу стајати различите одредбе и допуне. Именица са својим одредбама и допунама чини именичку синтагму. Именица одн. именичка синтагмаФункција у реченици чобани оg чуgа �ушку суво лишће са ре�ким, у�лашеним ��ицама у јеgном чес�ару Именице 12. Одреди да ли се истакнуте апстрактне именице понашају као заједничке или као градивне: а) Није могао да изусти ни реч. б) Тај догађај улио јој је мало наде. в) Чекаћу те само десет минута. г) Време је протицало бескрајно споро. д) Задубио се у писање и није чуо телефон. ђ) Доста ми је сеоба у животу! 13. Понекад се једна иста апстрактна именица може различито граматички понашати, у зависности од свог значења. У следећим паровима примера једна именица означава осећање, а једна догађај који изазива то осећање. Одреди свакој значење: а) Обузела ју је неописива срећа б) Ко рано рани, две среће граби. в) Осетио је дубоку радост. г) У животу није имао много радости 14. Попуни табелу, одређујући коју синтаксичку функцију имају дате именице одн. именичке синтагме (саме или у предлошко-падежним конструкцијама) у наведеном Андрићевом тексту: Edukapromo

Ген.у̏ченӣк-агрȃд-аМȃрк-аЂȏрђ-а Дат.у̏ченӣк-угрȃд-уМȃрк-уЂȏрђ-у Ак.у̏ченӣк-агрȃд-ØМȃрк-аЂȏрђ-а Вок.у̏ченӣч-егрȃд-еМȃрк-оЂȏрђ-е Инстр.у̏ченӣк-омгрȃд-омМȃрк-ом Ђȏрђ-ем Лок.у̏ченӣк-угрáд-уМȃрк-уЂȏрђ-у

Ном.у̏ченӣц-игра̏д-ов-и Ген.у̏ченӣк-āгра̏д-о̄в-ā Дат.у̏ченӣц-имагра̏д-ов-има Ак.у̏ченӣк-егра̏д-ов-е Вок.у̏ченӣц-игра̏д-ов-и Инстр.у̏ченӣц-имагра̏д-ов-има Лок.у̏ченӣц-имагра̏д-ов-има

84 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Деклинација именица ири врсте. I. Именице прве врсте По првој именичкој врсти мењају се именице мушког рода чији се номинатив једнине завршава на сугласник (тј. које имају нулти наставак (-Ø)) и именице мушког и средњег рода чији се номинатив једнине завршава наставцима -о или -е при чему – граматичка основа именица средњег рода остаје у свим падежима иста. Именице мушког рода Именице мушког рода Једнина Ном.у̏ченӣк-Øгрȃд-ØМȃрк-оЂȏрђ-е

Множина

Погледај табелу и обрати пажњу на акузатив једнине именица мушког рода. Акузатив именице ученик – као и других именица које означавају људска бића или животиње – једнак је _____________________, а акузатив именице īраg – као и других именица које означавају неживе појмове – једнак је ____________________ (допуни именима одговарајућих падежа). Каg иgеш вуку на часш, ūовеgи ūса уза се. 15. Допуни следеће реченице именицама Ренgīен и ренgīен: Да ли знаш за ______________________, човека који је пронашао ______________________? Деклинација именица Именице се према деклинацији традиционално деле у четири врсте (с тим што се именице прве и друге врсте понекад спајају у једну групу). Edukapromo

85 У вокативу једнине именица мушког рода наставак може бити -е (војниче) и -у, ако се основа завршава на предњонепчани сугласник (млаgићу, возачу). Неке именице, нарочито оне страног порекла, имају вокатив једнак номинативу, да би се избегле гласовне промене (�е�ак; Џек, Фриц, Хајнрих). Именице које се завршавају на р понашају се различито: оне које се завршавају на -ар и -ир а означавају носиоца занимања могу имати и -е и -у (īоспоgаре и īоспоgару, �ас�ире и �ас�иру), а оне на -ор и именица цар имају наставак -е (gирек�оре, царе). Наставак -у имају и неке именице код којих се то не би очекивало (Французу). Именице Хеј, мачку! Хеј, мачкићу! Хеј, мачоре! Хеј, мацане! 16. Допуни реченице одговарајућим облицима именица датих у загради: а) Посекли су стари _____________________________, јер је почео да се суши. (храст) б) Тај председник је увек уз _____________________________. (народ) в) Чим је видео _____________________________ паса, и наш кућни љубимац му се придружио. (чопор) г) Често помињу _____________________________. (покојник) Закључујемо да језик биљке „види” као _____________________________, да скупове живих бића третира као _____________________________, а људе који нису више живи као _____________________________ (допуни речима живи, неживи). 17. Допуни реченице речима из заграде: а) Читали смо ___________________. („Шћепан Мали”) б) Купили су ___________________. (нов „голф”) в) Навијам за ___________________. („Рудар”) 18. Допуни реченице и изразе одговарајућим облицима заменице који (пази да ли се она односи на бића или на предмете!): а) Ено оног младића _____________________________ смо јуче упознали. б) То је проблем _____________________________ не могу лако да решим. в) То је народ _____________________________ у нашој земљи цене и воле. г) план _____________________________ смо донели д) директор _____________________________ су поставили ђ) пројекат у _____________________________ смо се сви укључили Edukapromo

20.

Кинез: _________; ђ) братац: ______________________; е) Милош: _________ / ______________________;

21.

86 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Именица ī ра g , као и већина једносложних и један број двосложних именица мушког рода, у множини испред падежног наставка добијају уметак (инфикс) -ов- одн. -ев-. Изузетак су неке једносложне именице (gан, нерв), именице које значе меру или новчану јединицу (īрам, јен) и имена народа или племена (Чеси, Го�и). Један број именица које означавају људска бића у једнини се завршавају на -ин, а у множини се наставци додају на окрњену основу, без тог завршетка (чобанин – чобани, Јеврејин – Јевреји). Генитив множине именица мушког и средњег рода има обично наставак -ā (при чему је дуг и слог који претходи наставку); већина именица са сугласничком групом на крају основе има и непостојано а – �ољубаца, �рену�ака. Неколико именица има наставак -и и -ију (с�е�ени, īос�ију).

Напиши како гласи номинатив множине следећих именица: а) Србин: _______________; б) грађанин: ________________________; в) мештанин: _______________; г) Турчин: ________________________. 23. Подвуци именице које у множини губе завршетак -ин: витамин, делфин, варошанин, дурбин, варварин, паганин, Латин, Чачанин.

Именице īос�оgин и влас�елин немају системске облике множине, него се уместо њих употребљавају збирне именице _______________________ и _____________________.

22.

24.

Међу следећим једносложним именицама мушког рода подвуци оне које множину граде без уметка: коњ, пањ, крст, прст, зуб, руб, ђак, џак, пас, час, рис, спис, Рус, Шкот, волт, инч, пламен, подвиг.

Подвуци именице које у множини имају двојаке облике – са уметком или без њега: дух, вук, паук,

гласи вокатив једнине следећих именица: а)

б)

в)

г)

д)

ранац, рак, крак, знак, лептир. 19. Напиши како

кум: _________;

Џозеф: ______________________;

пријатељ: _________;

Лазар: ______________________;

ж) мајстор: _________; и) Бах: ______________________. Edukapromo

87 Именице мушког рода на -о са дугоузлазним акцентом – Пéро, Ми́ко итд. – могу имати две промене: Перо, Пера, Перу итд., или Перо, Пере, Пери (као именице женског рода на -а). У 1. врсту укључиле су се и именице страног порекла као што су �орнаgо, ау�о, бијенале; оне су у једнини мушког рода, али у множини средњег. Именица финале је у једнини средњег или мушког рода. Неке именице страног порекла имају на крају дуг самогласник; он у промени остаје као део основе: ку�е – ку�еа, �абу – �абуа. По првој врсти мењају се и именице мушког рода које су страног порекла и у номинативу једнине се завршавају на - и ( �акси ). Оне у промени задржавају тај самогласник, а између њега и падежног наставка пише се ј (�аксија). Именице које се завршавају на -у (кану) задржавају то -у као део основе (кануа). Именице 25. Допуни реченице одговарајућим облицима именица са�, месец, �ар: а) Тачно је десет ____________________. – Мода ручних ____________________ је, како изгледа, прошла. (сат) б) Отад је прошло пет ____________________. – Колико ____________________ има Венера? (месец) в) Вечерас ћу гледати клизање, јер је на реду такмичење ____________________. – Сви клизачи имају неколико ________________ клизаљки. (пар)

Именица човек има облике множине од другачије основе (суплетивне облике): номинатив гласи љуgи. Акцентуј облике номинатива и генитива множине: људи (ном. мн.) – људи (ген. мн.) 27. Именица бра� уместо облика множине има збирну именицу _____________________. 28. Неколико именица у генитиву множине имају и наставак -а и наставак -ију. Подвуци облике генитива множине који су ти обичнији: прстију – прста, ноктију – ноката, прсију – прса.

Подвуци име Иво које се мења по првој врсти: Прочитали смо две приповетке Иве Андрића. Гледали смо карикатуре Ива Кушанића. 30. Покушај да направиш множину од именица меgо и зеко (кад се мењају по првој врсти), одн. нес�ашко, �лашљивко. Закључујемо да домаће именице мушког рода које у ном. јд. имају наставак -о или -е: а) имају облике множине; б) немају облике множине. Заокружи слово испред тачног одговора. Edukapromo

26.

29.

б)

в) Сада су у моди хаљине са великим _________________________. (деколте)

г) Обе владе су дале своје _________________________. (деманти)

д) Молим вас, предајте нам своје _________________________. (резиме)

ђ) Не знам ко ће победити у _________________________. (дерби)

е) Купила

Једнина Множина Ном.сèл-опо̏љ-есе̏л-апо̏љ -а Ген.сèл-апо̏љ-асе̑л-āпȏљ-ā Дат.сèл-упо̏љ-усе̏л-имапо̏љ-има Ак.сèл-опо̏љ-есе̏л-апо̏љ-а Вок.сèл-опо̏љ-есе̏л-апо̏љ-а Инстр.сèл-омпо̏љ-емсе̏л-имапо̏љ-има Лок.сèл-упо̏љ-усе̏л-имапо̏љ-има

88 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Именице средњег рода

Боље је gа село ūроūаgне неīо у селу обичај. 31. Напиши како гласи номинатив множине следећих именица страног порекла на -о и -е: а) кимоно: _____________; б) трико: __________________________; в) торпедо: _____________; г) клише: __________________________; д) интервју: _____________; ђ) табу: __________________________. Заокружи слова испред именица које су у множини средњег рода. 32. Допуни реченице облицима једнине или множине од именица страног порекла које су дате у заградама:

а) Њихови _________________________ су инспектору били сумњиви. (алиби)

На врху зграде су уметнички _________________________. (атеље)

Допуни реченице одговарајућим облицима именице ак�: а) Сликали су и мртве природе и ______________________. б) __________ су у фасцикли у ормару. в) Терористички ______________________ су наишли на општу осуду. 34. Погледај табелу и уочи у којим падежима именице 1. врсте средњег рода имају исте облике, и у једнини и у множини. То су ______________________, ______________________ и ______________________. 35. Реченица Село окружује �оље двосмислена је. Објасни зашто. Edukapromo

сам свежег _________________________. (броколи) ж) Свака секта има свог _________________________. (гуру) з) Били смо у _________________________. (Чиле) 33.

38.

Ном. и̏ме ду̀гмеимèн-адугмèт-а Ген.и̏мен-аду̀гмет-аимéн-āдугмéт-ā Дат.и̏мен-уду̀гмет-у имèн-има

дугмèт-има Ак. и̏ме ду̀гмеимèн-адугмèт-а Вок. и̏ме ду̀гмеимèн-адугмèт-а Инстр.и̏мен-омду̀гмет-ом имèн-има дугмèт-има Лок.и̏мен-уду̀гмет-у имèн-има дугмèт-има

Неке именице које своју основу проширују са � имају не само системску множину (која је наведена у табели)

тивну (нпр. gуīмићи), а неке, нарочито

89 II. Именице друге врсте По 2. врсти мењају се именице средњег рода које своју граматичку основу у свим падежима осим у ак. и вок. јд. проширују –најчешће сугласницима н или �. Оне се по правилу у номинативу једнине завршавају на -е. Једнина Множина

него и супле-

оне које означавају младунчад,

(�расе – �расићи). Као суплетивна множина могу функционисати и збирне именице (�расаg). Именице као � раса g мењају се по четвртој врсти, а оне као �расићи су именице прве врсте мушког рода у множини. Као суплетивна множине именице gе�е функционише збирна именица gеца, која се мења по трећој врсти у једнини. Именице 2. У српском језику има само једна именица средњег рода која у ном. јд. има наставак -а Која је то именица? (Одговор на стр. 238) Умиљашо јаīње gве овце сиса. 39. Упиши задате облике именица време и кубе и акцентуј их: Номинатив једнинеГенитив једнинеНоминатив множине време кубе 36. Акцентуј облике номинатива и генитива множине именице чуgо: чуда (ном. мн.) – чуда (ген. мн.) 37. Подвуци именице које у генитиву множине имају непостојано а: ребро, крило, стабло, средство, гнездо, сунце, копље, ушће.

само суплетивну

Подвуци именице прве врсте средњег рода које су pluralia tantum: окна, уста, леђа, ребра, прса, врата, копља, кола. Edukapromo

40.

41.

42.

Лок.жèн-и

жèн-ама

90 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић III. Именице треће врсте По 3. именичкој врсти мењају се именице које се у номинативу једнине завршавају на кратко -а. Типичне за ову врсту су именице природног женског рода (жена, сес�ра), али се по њој мењају и неке именице природног мушког рода (Никола, Лука, С� ева, су g ија, слу ī а, коле ī а, с � арешина, зана � лија, ī аламџија, �а�а, браца).

жèн-е

жéн-ā

жèн-е

же̏н-е

ЈеднинаМножина Ном.жèн-а

Ген.жèн-е

Дат.жèн-и жèн-ама Ак.жèн-у

Вок.же̏н-о

Инстр.жèн-ōмжèн-ама

множина следећих именица:

Напиши како може гласити суплетивна

а) ждребе: _____________, ___________________________; б) јагње: _____________, ___________________________; в) пиле: _____________, ___________________________.

одговарајући облик и напиши по којој врсти и броју се мења: Поделили су свој __________________ јабуке. Именица gеца мења се као именица __________________ врсте у __________________.

Именицу gеца стави у

Именица gрво може, у зависности од значења, у множини имати регуларан облик именица 2. врсте – gрвè�а, може имати и облик именица 1. врсте – gрва, а може се употребљавати и збирна именица – gрвеће. Допуни реченице одговарајућим речима: а) Од силног _______________________ не видиш шуму. б) Око наше зграде посадили су неколико _______________________. в) Отишао је у шуму да донесе _______________________ за потпалу.

Именица јаје у једнини обично проширује основу са �, па се мења по ______________ врсти, а у множини тог проширења нема, па се мења по ______________ врсти. 44. Допуни реченице одговарајућим облицима именица чуgо, небо и �ело: а) Свугде је путовао и нагледао се свакојаких ___________________ / ___________________. б) Киша је падала као да су се ___________________ отворила. в) Кад се стока узнемирила, све је узаврело од њихових ___________________.

43.

Edukapromo

са именицама страног порекла ( норма – норми ). Именице

-у.

45. Подвуци именице 3. врсте које су pluralia tantum: маказе, усне, санке, биљке, но̏вине, панталоне, наочаре, свеске, мердевине.

46. а) Који наставак у вокативу једнине имају вишесложне

91 Иако је регуларни наставак у вокативу једнине -о , он може бити и другачији (Ана, Милице). У генитиву множине најчешћи наставак је -а. Кад се основа именице завршава сугласничком групом, множина се гради на уобичајени начин само ако су у питању групе -с�, -зg, -ш�, -шћ ( лас � а – лас � а, звез g а – звез g а итд.). Остале именице или уз наставак -а умећу непостојано а ( оловка – оловака ) или имају наставак -и (молба – молби); ово друго је случај нарочито

рука, но īа имају увек, а именица слуīа најчешће, наставак

Именице

именице које се завршавају на -ица (учи�ељица, сес�рица, Зорица)? ___________________ б) Који наставак у том падежу имају двосложне именице на -ица (��ица, злица)? в) Ком облику је једнак облик вокатива личних имена Вера, Јованка, Никола, као и заједничких именица мама, �а�а и сл.? г) Следеће именице имају двојаке облике вокатива; упиши их: судија: _____________________ / _____________________; владика: _____________________ / _____________________. 47. Акцентуј облике номинатива и вокатива следећих именица: а) Стана – Стано; б) Љуба – Љубо; в) Ниџа – Ниџо. 48. Напиши како гласи генитив множине следећих именица: а) сестра: _____________; б) трешња: _________________________;

лопта: _________________________; г) шанса: _________________________; д) химна: _____________; ђ) рука: _________________________; е) бресква: _____________; ж)

49. Неке именице 3. врсте у генитиву множине могу имати и наставак -а и наставак -и. Подвуци облик који је теби обичнији: битака – битки, оловака – оловки, сметња – сметњи, приповедака – приповетки, конзерва – конзерви. Edukapromo

в)

гошћа: _________________________.

али ћуg никаg.

где гласи synkrētismós, што значи „савез Крићана” (од sýn- – „са”, Krêtes – „Крићани” и -ismos – суфикса који означава уређење, учење или правац у најопштијем смислу). Осим изједначавања двају или више облика речи, та реч

означава и уједињење, спајање, прожимање различитих елемената у култури, религији, науци, у традицији и сл.

ком): с�вар, ноћ, љубав, млаg

�аме�, чађ.

Ном.ствȃр-Ø ствȃр-и

Ген.ствȃр-и ствáр-ӣ

Дат.ствȃр-и ствáр-има

Ак.ствȃр-Ø ствȃр-и

Вок.ствȃр-и ствȃр-и

Инстр.ствȃр-ју / ствâр-иствáр-има

Лок.ствȃр-и ствáр-има

У деклинацији именица 4. врсте

50. Подвуци именице

51.

92 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић IV. Именице четврте врсте

врсте су граматичког женског рода и у номинативу једнине се завршавају на сугласник (тј. нултим настав-

Именице четврте

ос�,

Једнина Множина

нарочито примећујемо синкретизам падежа – њихову обличку изједначеност – која, иначе, постоји у свим именичким деклинацијама (у множини су изједначени облици датива, инструментала и локатива). Видимо да у инструменталу једнине ове именице могу имати и наставак -ју / -у (овај други после јотованог сугласника) и наставак -и. Први је чешћи, али неке именице имају само други. Именице кокош, кос� и ваш имају два облика генитива множине: кокоши и кокошију итд. По четвртој врсти мења се и именица кћи, која у свим падежима осим у номинативу једнине има основу кћер-. Номинатив (а и вокатив) на -и, као и проширену основу у другим падежима ( ма � ер- ), има и именица ма �и ; међутим, на ту проширену основу додају се, осим у вок. јд., наставци 3. врсте. Именица вече је средњег рода, мења се по 2. врсти и проширује основу сугласником р . Међутим, у свим падежима осим у ном., ак. и вок. јд. замењује се именицом вечер, која је женског рода и мења се по 4. врсти. Вук gлак

у мења,

долази из грчког,

Реч синкретѝзам

које се мењају по 4. врсти: караван, зараван, мисао, посао, част, пост, лист, маст, глад, пад, страх, бојазан, во, со.

Подвуци именице 4. врсте које су pluralia tantum: груди, речи, наочари, вести, чини.

Допуни реченице облицима инструментала именица које су дате у загради; ако су могућа два облика, упиши онај који је теби обичнији. а) Размеће се својом __________________________. (памет) б) Шта ћеш с том __________________________? (пећ) в) Радила је свој посао с великом __________________________. (љубав) г) Заклео се својом __________________________. (част) Која именица може имати само наставак -и? ___________________________ Који је наставак теби обичнији код осталих именица? ____________________ Edukapromo

52.

59.

93 Правопис Речца не се с именицама пише спојено: невера, неис�ина, незнање, неразумевање и сл. Именице Невоља свачему човека научи. 61. Повежи речи знаком „ ” тамо где је то потребно: Ако зове у не доба, то значи да је запао у неку не згоду. Не васпитаност и не увиђавност сигурно нису његове особине. Не буди не осетљив и јави се. 53. Упиши облик генитива множине именица кокош, кос�, ваш који је теби обичнији: а) У дворишту је било много __________________. (кокош) б) Бацили су псу неколико ___________________. (кост) в) Наш пас никако да се ослободи ___________________. (ваш) Који ти је наставак обичнији? ____________ 54. Допуни реченице из народне бајке одговарајућим облицима именице кћи: Живео једном у некој пећини сиромах човек који имаше само једну _____________. А _______________ његова беше веома мудра. Једанпут оде сиромах цару да му овај нешто удели, а цар га запита ко га је научио мудром говору. А када сиромах рече како га је ______________ научила, цар рече: – Понеси ово својој ______________ и реци јој да ми из тих јаја излеже пилиће. 55. Допуни реченице из народне бајке одговарајућим облицима именице ма�и: Жена овога ловца обеси његову пушку о клин. Кад јој се син опаше снагом, заиште од _________________ ону пушку да иде с њом у лов, а __________________ му је не хтеде дати. [...] Кад му ован то рече, он плачући отиде кући и каза _________________ шта је и како је. 56. Допуни реченицу облицима именице вече: Те _____________________ / Тог _____________________ све се одвијало као и обично. 57. Пошто је промена 4. врсте маргинална за именице женског рода (будући да таквих именица има сразмерно мало), многе од именица 4. врсте су суфиксацијом прешле у именице 3. врсте. Упиши такве именице 3. врсте: а) мати: __________; б) кћи: ________________ / ______________________; в) кокош: __________; г) ваш: ________________.

Допуни реченицу одговарајућим обликом именице �оgне: После ____________________________ сенка почиње да се премешта иза куће. Та именица проширује основу сугласником __________.

58.

Допуни реченице одговарајућим облицима именица очи одн. уши: а) Није могао да верује својим __________________. (очи) б) Како волим те смеђе _________________! (очи) в) Том псу глава се не види од великих ___________________. (уши)

Напиши по којој се врсти мењају следеће именице: а) око, ухо: ___________________________; б) очи, уши: ___________________________. Edukapromo

60.

Врсте (по значењу):

• заједничке: мачка, кућа;

• властите: Милан, Србија;

• градивне: воgа;

• збирне: лишће;

• апстрактне: реч, срећа, ле�о�а.

Значење:

означавају бића (човек)

и објекте (кућа),

материју (воgа),

Edukapromo

апстрактне појаве (живо�). Специфично именичке функције: субјекат (граматички и

Класификациона

категорија: род.

Морфолошке

категорије: падеж, број

Деклинација:

1. врста: ученик, īраg; село, �оље;

2. врста: име, gуīме;

3. врста: жена, �а�а;

4. врста: с�вар.

94 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић ШТА СМО НАУЧИЛИ

Именице

логички), објекат (прави и неправи).

95 Опште значење придева Подвуци у тексту придеве. На који именички појам се односе придеви �окра�ка и окруīла у реченици Браgа му �окра�ка, окруīла? ____________________________ Шта они означавају у вези с тим именичким појмом? _____________________________ Уопштено говорећи, придеви означавају особину која се приписује неком именичком појму. Синтаксичке функције придева У изразу � ихо � риро g но осмејавање особине које означавају придеви � ихо и � риро g но приписују се појму који означава именица осмејавање непосредно – стоје одмах уз именицу (испред ње). Заједно са том именицом чини именичку ____________________________. Кад тако одређују именицу, они имају функцију ____________________________. У реченици Бра g а му је � окра � ка, окру ī ла особине које означавају придеви �окра�ка и окруīла приписују се појму браgа посредно – преко глагола јесам . Ти придеви имају функцију ____________________________________________________. ПРИДЕВИ Брада му пократка, округла, и власи на глави беле као снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и милостив; очи пуне живота и неке особљиве сладости. Како ме је погледао, предобио је све срце моје... И кад не би се смејао, на лицу би му неко тихо природно осмејавање цветало. (Из дела Доситеја Обрадовића Живо� и �рикљученија) Леūа реч и īвозgена враша ошвара.Edukapromo

96 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Придев може одређивати именицу непосредно, тако што ће стајати одмах уз њу (обично испред ње). Тада заједно са именицом чини именичку синтагму, у којој има функцију атрибута Придев може одређивати именицу и посредно, преко глагола јесам / би�и; тада у реченици има функцију именског дела предиката. У реченици Власи на ī лави су му беле као сне ῑ истакнут је именски део предиката. Њега сачињава придев беле, али са одредбом као снеī. Таква синтаксичка јединица, чија је главна реч придев и која уз придев садржи и неки зависни члан, назива се _______________________. У тексту постоје још две придевске синтагме; у оба случаја главна реч је придев � ун , који има своје допуне. Препиши их: _____________________________, _______________________________. Придев са својом одредбом или допуном сачињава придевску синтагму . У њој је придев главна реч , а одредба или допуна зависни члан. Граматичке категорије придева Придеви имају следеће граматичке категорије: род , број , падеж , вид и степен поређења . Пошто за вредности сваке од тих граматичких категорија постоје посебни облици, све су оне морфолошке. Род, број и падеж На плану значења, придев одређује именицу. Да би се тај однос исказао и на плану облика, придев се слаже (конгруира) са именицом у роду, броју и падежу. Придеви разликују мушки, женски и средњи род, једнину и можину, као и седам падежа.

Напиши коју синтаксичку функцију имају истакнути придеви: а) Поглед му је љубак и милостив. б) његов љупки и милостиви поглед

Подвуци придевску синтагму и заокружи придев који је њена главна реч: а) Торба ти је тешка као туч, шта ли носиш у њој?! б) Та књига је достојна сваке пажње. в) Она је положила пријемни испит и врло је поносна на то. И ја мислим да је то изузетно велики успех. Edukapromo

3. Стрелицом

придева у мушком роду изгледа овако: Једнина Множина неодр. видодр. виднеодр. видодр. вид Ном.ле̑п-Øле̑п-ӣлéп-иле̑п-ӣ Ген.лéп-але̑п-ōг(а)лéп-ӣхле̑п- ӣх Дат.лéп-уле̑п-ōм(е)лéп-ӣм(а)ле̑п-ӣм(а) Ак.ле̑п-Ø / лéп-а ле̑п-ӣ / ле̑п-ōг(а) лéп-еле̑п-ē Вок.ле̑п-ӣле̑п-ӣле̑п-ӣле̑п-ӣ Инстр.лéп-ӣмле̑п-ӣмлéп-ӣм(а)ле̑п-ӣм(а) Лок.лéп-уле̑п-ōм(е)лéп-ӣм(а)ле̑п-ӣм(а)

вид Погледајмо следеће примере: Образ му је чист и млад. Његов чисти и млади образ зрачио је ведрином. Имао је чист и млад образ. У првој и трећој реченици придеви чис � и мла g налазе се у облику неодређеног вида , а у другој – у облику одређеног вида . Коју синтаксичку функцију имају придеви у првој реченици? _____________________________ Да ли је у првој реченици могуће употребити облик одређеног вида? ___________ Коју функцију придеви имају у другој и трећој? _________________________________________ Придеви могу стајати у одређеном и неодређеном виду. Кад је у функцији именског дела предиката, придев може стајати само у неодређеном виду. Кад је у функцији атрибута, може стајати у оба вида. Деклинација

и одређеног вида

Приgеви Сиш

Придевски

придева неодређеног

īлаgну не верује.

повежи сваки придев у Доситејевом тексту са именицом с којом он конгруира.

Допуни следеће реченице стављајући придев из заграде у одговарајући падеж: а) Сахарин служи за справљање лекова ______________________ дијабетичарима. (намењен) б) Толико о преписци између Рилкеа и Жида, _________________ почетком овог века. (вођен) в) Разговарамо с директором културног центра, ________________________ пре неколико година. (основан)

Edukapromo

(лепи)леп-олеп-а ген. леп-ог(а) леп-е дат. леп-ом(е) леп-ој

ак.=ном./ак.леп-олеп-у вок.леп-и леп-олеп-а

инстр.

ном.леп-и

леп-алеп-е ген.

леп-их

Множина

дат. леп-им(а)

ак.леп-е

вок.леп-и

леп-алеп-е

инстр. леп-им(а)

лок.

леп-им(а)

98 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Примећујемо да у једнини облици неодређеног вида придева у мушком роду имају у већини падежа исте наставке као именице мушког рода; стога се та промена назива именичка. Облици одређеног вида имају наставке специфичне за придеве; стога се таква промена зове придевска. У множини је промена придевска (осим у номинативу и акузативу). Размотри табелу и одговори: по чему се у једнини разликују облици одређеног и неодређеног вида осим по наставку? ___________________ А по чему се разликују облици неодређеног и одређеног вида у множини? ________________________________ Начелно говорећи, придевски вид служи да означи одређеност (познатост), односно неодређеност (непознатост) именичког појма. Зато је уз показну заменицу природније употребити облик одређеног вида: �ај чис�и и млаgи образ. Међутим, у савременом српском језику значењска разлика између одређеног и неодређеног вида у великој мери се изгубила (нарочито у екавским говорима); једино што је сигурно јесте да у неким синтаксичким функцијама – а функција именског дела предиката је једна од њих – придев мора стајати у неодређеном виду. Заједно са слабљењем разлике у значењу одређеног и неодређеног вида престале су да се разликују и деклинације тих облика. У номинативу једнине уопштио се наставак неодређеног вида (па се као одредница у речнику придев наводи управо у неодређеном виду), а у осталим падежима уопштили су се наставци одређеног вида: чешће ће се рећи човек необичноῑ изīлеgа него човек необична изīлеgа. То се догодило чак и код придева који у номинативу уопште немају облик одређеног вида: Нашао сам �у реч у Вуковом Рјечнику (много чешће него у Вукову Рјечнику). Тако уобичајена деклинација придева изгледа овако:

Мушки родСредњи родЖенски род Једнина ном.леп

леп-им леп-ом лок. леп-ом(е) леп-ој

99 Неки придеви имају само одређени или само неодређени вид (који се разликују само у ном. и ак. јд.); тако придеви gесни, су�рашњи, бра�ски имају само одређени, а придев сес�рин само неодређени вид. Приgеви

Прочитај следећи текст: Лукави, хладни и пословично опрезни вук, коме ни људи ни животиње нису могли ништа, био је најпре изненађен. То изненађење претварало се све више у чуђење и чудну, неодољиву радозналост. а) Подвуци придеве у одређеном виду. б) Заокружи придев у неодређеном виду. в) У тексту има два придева чији се вид не може одредити на основу наставка. То су придеви ________________________ и ________________________.

Напиши како следећи придеви гласе у одређеном виду: а) дубок: ______; б) плитак: ___________________; в) добар: ______; г) зао: ___________________.

Допуни следеће реченице одговарајућим облицима придева весео и насмејан: а) Мој брат је увек _______________________ и _______________________. б) Мој ______________________ и ______________________ брат осваја свачију наклоност. в) Увек ______________________ и ______________________, мој брат осваја свачију наклоност.

Облици неодређеног вида придева сачували су се у неким устаљеним изразима. Допуни следеће реченице одговарајућим придевима: а) То сазнање га је погодило као гром из _______________________ неба. б) Верујем да је тако великодушну понуду одбила _______________________ срца. в) Невероватно је да је нешто тако могло да се деси на прометном месту и усред _______________________ дана. 9. Следећи придеви дати су у одређеном виду. Подвуци оне који могу имати и неодређени вид: јучерашњи, стари, главни, пријатељски, леви, мали, успешни. 10. Видели смо да се акценат у неодређеном и одређеном виду придева разликује. Акцентуј придеве у следећим паровима реченица. а) Власи су му седе. – Само његове седе власи одају његове године. б) Брада му је бела и округла. – Његова бела и округла брада свима пада у очи. Кад су се деклинације одређеног и неодређеног вида „помешале”, у зависним падежима уопштили су се наставци одређеног вида. Акцентуј облике придева у табели на стр. 68 онако како их ти изговараш и уочи да ли се уопштио акценат одређеног или неодређеног вида. Edukapromo

Заокружи слово испред

2. Ако је неко стигао

зло gоба, значи да је: а) стигао кад је свима било незгодно; б) стигао касно ноћу; в) прекинуо друге у разговору.

Заокружи слово испред тачног одговора.

3. Допуни израз одговарајућом

на стр. 238) Сшарије је

(в)

11. По броју

100 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Степен поређења Облици компаратива добијају се додавањем наставака за компаратив на граматичку основу придева. Облици суперлатива добијају се додавањем префикса нај- облицима компаратива. Облици компаратива и суперлатива увек су одређеног вида. Постоје три наставка за компаратив: -ији, -ји (односно -и са јотованим претходним сугласником) и -ши. (а) Двосложни и вишесложни придеви имају наставак -ији (слобоgан – слобоgн-ији).

придеви с кратким самогласником имају обично наставак -ији (нов – нов-ији), али неки имају -ји (gуī – gуж-и).

(б) Једносложни

Једносложни придеви с дугим самогласником имају обично наставак -ји (млаg – млађ-и), али неки имају -ији (слан – слан-ији).

Двосложни придеви који компаратив граде од окрњене основе добијају наставак -ји (gубок – gубљ-и). (д) Придеви ле�, лак и мек добијају наставак -ши. Неколико придева има суплетивне (допунске) облике компаратива: за облик компаратива користи се реч друге основе (gобар – бољ-и, зао – īор-и) или измењена основа (мали – мањ-и). За такве придеве каже се да имају неправилну компарацију. Неки придеви компаратив граде од окрњене основе: слаg-ак – слађи, gуб-ок – gубљи, gеб-ео – gебљи.

У реченици Неће би�и зῑореῑ gа обучеш још неш�о истакнути израз значи: а) Може бити од користи да обучеш још нешто. б) Горе ће бити ако обучеш још нешто. в) Зло

обучеш

(г)

ће бити ако не

још нешто.

тачног одговора.

Знам

именицом:

īа као злу (у значењу „знам га по злу”). (Одговори

јушро оg вечери.

слогова, придеви заgовољан, с�реман, боīа�, сиромашан су ______________________________________________. Они облике компаратива граде наставком ___________. 12. Придеви �рав, си�, с�ар у основи имају: а) дуг самогласник; б) кратак самогласник. Они облике компаратива граде наставком _____________. Edukapromo

101 Ја сам највиши. Приgеви 13. 1) Напиши како гласи компаратив следећих придева: а) брз: ________; б) црн: _____________________; в) фин: ________; г) бесан: _____________________; д) тесан: _____________________; ђ) густ: _____________________; е) широк: _____________________; ж) танак: _____________________; з) груб: ________; и) кос: _____________________; ј) лош: ________; к) велик: _____________________. 2) Заокружи слова испред придева који компаратив граде од окрњене основе. 3) Два једносложна придева имају дуг самогласник, а компаратив граде наставком -ији. То су придеви ______________________ и ______________________. 4) Неправилну компарацију има придев ______________________.

Придеви чес� и чис� имају у компаративу различите наставке. Најпре их акцентуј, а затим напиши њихове облике компаратива: а) чест: _________________; б) чист: __________________. 15. Компаратив од придева с�роī гласи _____________________, од врућ _____________________, а од риђ _____________________. 16. Заокружи слова испред тврдњи које важе за придев наīлув: а) Има само облик позитива. б) Има облике за сва три рода. в) У ном. јд. м. р. има само облик неодређеног вида. 17. Заокружи слова испред тврдњи која важи за придев омањи: а) То је компаратив од придева мали б) То је компаратив од придева омален. в) У ном. јд. м. р. има само облик одређеног вида. г) Нема суперлатив. Edukapromo

14.

следећем

кратак, мини, ошамућен,

1) Пронађи:

102 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Врсте придева Придеве по значењу можемо поделити на неколико врста. Навешћемо најважније. (а) Описни (квалитативни) придеви означавају квалитет именичког појма: висок, �ажљив, вреg ан, мрк. Степен поређења је пре свега одлика ове групе придева. 4. Живе�и с неким на gоброј нози значи: а) бити у пријатељским односима; б) заједно уживати у богатству; в) живети далеко од некога. Заокружи слово испред тачног одговора. (Одговор на стр. 238) Не бије се шуш с роīашим. 18. У српском језику неки придеви су непроменљиви. Подвуци такве придеве у

гроги,

сјајан, смеђ, браон, тамноплав, тегет, беж, бледосмеђ, вишеструк, мултиплекс, преносив, портабл. Ти придеви су: а) домаћи; б) страног порекла. Заокружи слово испред тачног одговора.

низу:

супер,

подвуци придеве: Старац је до заранка седео на кућном прагу, а кад се хладовина са северне стране куће сузила – сунце ју је обрисало топлим сунђером – с муком се пребацио под дуд, са штапом у десној и троношцем у левој руци.

19. У следећој реченици

а) присвојни придев: _______________________; б) месне придеве: _______________________, _______________________, _______________________; в) придеве у локативу једнине: _______________________, _______________________, _______________________. г) придеве који у номинативу

имају само облик одређеног вида: _____________________, ______________________, ______________________, _____________________.

мушког рода

облику стоји придев �о�ао:

б)

г)

Напиши у ком

а) род: _______________________;

број: _______________________; в) падеж : _______________________;

вид: _______________________; д) степен поређења: _______________________.

облик који ће имати

вредности: множина,

Придев �о�ао стави у

следеће

средњи род, акузатив, суперлатив: _______________________. Edukapromo

21. Заокружи слова испред израза у којима је придев

а) Милица има златне руке – умешна је у сваком послу.

б) Око врата јој сија златна огрлица.

в) Сваки занат је златан.

г) Тај датум је у нашој историји исписан златним словима.

(од Ис�очна Евро�а).

5. Допуни изразе присвојним придевима

103 (б) Градивни ( материјални ) придеви говоре од чега је појам означен именицом: gрвен, ме�ални, свилен, кожни, �лас�ични. У начелу немају степен поређења. (в) Присвојни ( посесивни ) придеви казују коме припада појам означен именицом уз коју стоје: очев, мајчин, човеков, човечји, школски . Припадање треба схватити у широком смислу: некад присвојни придеви означавају различите врсте односа према именичком појму. Немају степен поређења. Неки у номинативу мушког рода имају само облик одређеног вида, а неки само неодређеног. Кад је придев изведен од вишечланог имена суфиксима -ов, -ев и -ин, делови имена се и даље пишу одвојено: Кнез Михаилова улица, Винсен� ван Гоīов, �е�ка С�анин; ако је придев од таквог имена изведен другим суфиксима, пише се спојено: ванīоīовски (од

Гоī

слив (од Црно море), ис�очноевро�ски

Ван

), Црноморски

изведеним од именица које означавају животиње. _____________________

(„лажне

_____________________ услуга („услуга која наноси штету”) _____________________ врућина („велика врућина”) Да ли у тим изразима изведени придеви имају и даље присвојно значење? _____________________________________________ 6. Од имена Тан�ал, Ахил, Пир начини присвојне придеве и упиши на одговарајућа места, тако да добијеш устаљене изразе: _____________________ победа _____________________ муке _____________________ пета 7. Допуни израз присвојним придевом изведеним од имена лика из грчке митологије: _________________________ �осао (у значењу „узалудан, бесмислен посао”). (Одговори на стр. 238) Приgеви Сребрно сеgло не чини gобра коња. Царска се не ūориче.

У реченици На �ој слици ис�ао је gрвенији неīо у �рироgи придев gрвен стоји у

Он је:

направљен од дрвета”;

описни, и значи „који је укочен,

сузе

сузе”)

20.

компаративу.

а) градивни, и значи „који је

б)

крут, уштогљен”. Заокружи слово испред тачног одговора.

зла�ан

као описни:

употребљен

Edukapromo

23.

gечји, војнички,

gржавни само облик _______________________ вида (допуни).

24. Допуни реченице

104 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић (г) Месни придеви показују место именичког појма: īорњи, gоњи, gесни, леви, овgашњи, �амошњи. У начелу немају степен поређења. Сви наведени придеви у номинативу имају само облик _____________________________ вида. (д) Временски придеви показују време којем припада именички појам: ју � арњи, вечерњи, g анашњи, ле � ошњи, он g ашњи . Начелно говорећи, немају степен поређења. Сви наведени придеви у номинативу имају само облик _____________________________ вида.

Напиши како гласи синоним за истакнуту реч:

дође

(Одговор на стр. 238)

Следеће реченице допуни присвојним придевима сес�рин („који припада сестри”) и сес�рински („који се односи на сестре”): а) То је права

љубав. б) То је _______________________ књига.

Спадне снег,

април, а лањско лишће се још држи.

22.

_______________________

Придеви бра�ов, бра�овљев, Миличин у номинативу једнине имају само облик _______________________ вида, а придеви бра�овљи,

беоīраgски,

придевима

од имена Дон Кихо�: а) То је _______________________________ мач. б) То његово ________________________________ понашање заиста нема сврхе. Присвојно значење има само придев _______________________________. 25. У табелу препиши све придеве и напиши какви су по врсти: На прошлогодишњем летовању читали смо у вечерњим сатима комшијској деци бајке. Нарочито им се допала бајка „Оловни војник”. Наслов је био исписан на корицама књиге златним словима у горњем десном углу. Придев Врста придева �рошлоīоgишњи Edukapromo

одговарајућим

изведеним

Поименичавање

105

придева

именице: мла g а, Мила, Бачка,

. Оне се могу мењати по име-

) или по придевској (Бачка,

), а именица млаgа мења се и по једној и по другој. Придевска значења изражена именицама Најважнија придевска значења – описно, градивно и присвојно – могу се, осим придевима, изразити и именицама у зависном падежу (с предлогом или без њега). На пример, присвојно значење у изразу Пе�ров шешир изражава се присвојним придевом (Пе�ров), а у изразу шешир Пе�ра Пе�ровића – именичком синтагмом у генитиву без предлога (Пе�ра Пе�ровића). Приgеви У gобру се не ūонеси, у злу се не ūовеgи.

поименичени придев: а) У добру је лако добар бити. б) Ово је моја драга пријатељица Драга.

Од неких придева постале су

Грчка, Драīи, блаīо, Косово, Високо

ничкој промени (Мила, блаīо, Косово

Француска, Драīи, Високо

26. Подвуци

придев мења по именичкој или

Донели су млади цвеће. б) Донели

младој

в) Летос су многи били у Грчкој.

Одреди

придевског значења истакнутих предлошко-падежних конструкција: а) песме Десанке Максимовић: __________________; б) ваза од кристала: ___________________; в) девојка црних очију: __________________. Edukapromo

27. Напиши да ли се истакнути поименичени

придевској промени: а)

су

цвеће.

28.

врсту

Морфолошке

категорије:

род, број,

падеж, вид, степен поређења.

Најважније

синтаксичке

функције: атрибут,

именски део

предиката.

Опште значење: означавају особину која се приписује

именичком појму.

Edukapromo

Придеви

Могу се поименичити: млаgа, блаīо.

Врсте:

• описни: велик, �ажљив;

• градивни: gрвен, кожни;

• присвојни: мајчин, очев, човечји, школски;

• месни: īорњи, леви;

• временски: gанашњи.

106 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић ШТА СМО НАУЧИЛИ

107

заменица Прочитај следеће стихове Мирослава Антића и подвуци у њима заменице: Свашта умем, стварно умем, само себе не разумем. Ја крчио с оцем шуму. Још и сад ми шаке бриде. Моме сину, господину, тешко да по млеко иде. Тешко му да ђубре баци, срамота га да га виде. Размисли о значењу речи син и ја. Која од те две речи изазива представу неког појма и има своје значење и ван конкретне говорне ситуације? ______________________ А која реч мења свој садржај у зависности од тога ко је изговара? ________________________ Која реч може бити праћена, па чак и замењена гестом? _____________________ Због такве разлике у значењу, кажемо да реч син означава, а да реч ја упућује. Упућивање, указивање језичким изразима назива се деикса; заменица ја је, дакле, деиктичка реч. Заменица ја налази се у тексту још у облику ____________, а облици му и īа су облици заменице _____________. Заменица му у реченици Тешко му gа ђубре баци упућује на појам означен синтагмом ________________________. На шта упућује заменица себе? ______________ У тексту је употребљена једна заменица која означава припадност, и то припадност говорнику: _________________. Она конгруира са именицом ___________________ и има синтаксичку функцију ___________________________. Да ли се заменицом сваш�а упућује на нешто (да ли се уз њу може употребити показни гест)? ______________ У тексту она има следећу синтаксичку функцију: _______________________________. ЗАМЕНИЦЕ Реч деѝкса потиче од грчке речи deîxis, која значи „доказ, приказ”. Edukapromo

Употреба

108 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Не постоји једна дефиниција која би обухватила све заменице. Међутим, оно што типичне заменице одваја од других врста речи јесте њихова деиктичка природа, способност да упућују – било на нешто што постоји у стварности (свету око нас), било на појам који је споменут у тексту (усменом или писаном). Оне заменице које нису упућивачке надовезују се на упућивачке неком сличношћу с њима. Према свом граматичком понашању заменице се деле на именичке и придевске. Именичке се у реченици понашају као именице – имају синтаксичке функције граматичког или логичког субјекта, или правог и неправог објекта. Придевске заменице се понашају као придеви – најчешће имају функцију атрибута и конгруирају с именицом у роду, броју и падежу. Именичке заменице Подвуци именичке заменице у тексту: У тексту су употребљене три личне заменице: ________________, ________________ и _______________, и три неличне: ______________, _______________, _______________. Личне именичке заменице Личним именичким заменицама говорник упућује на учеснике у комуникацији и на предмете и појаве о којима је у комуникацији реч. ЂОКА: Ал’ ја се нисам бранио. КАПЕТАН: А ти – што ниси, брајко! Ко ти је крив! ЂОКА: Ја нисам зликовац, ја нисам ни за шта крив, ја протестујем!... КАПЕТАН: Ћут’, кад ти кажем! Гле ти њега, он мисли звао га неко овде да говори! (Из комедије Бранислава Нушића Сумњиво лице, прилагођено)Edukapromo

множине на групу у којој се налази (при чему саговорника

може да укључи или не). Заменицом за 2. лице једнине говорник упућује на саговорника, а за 2. лице множине на групу у којој се

налази саговорник или на више саговорника. Заменицом за 3.

лице говорник упућује на особу или особе које не учествују у комуникацији, као и на предмете и апстрактне појмове. Заменица за свако лице упућује на појам означен субјектом. Све личне именичке заменице имају падеж

Ном.јȃ ти̑ ȏн, òноòна

Ген.мèне, метèбе, тењèга, гање̑, јесèбе

Дат.мèни, митèби, тињèму, муњȏј, јојсèби

Ак.мèне, метèбе, тењèга, га, њњу̑, је, ју сèбе, се

Вок. ти̑

Инстр. мнȏм/мнóмето̏бōмњи̑м/њи́мењȏм/њóмесо̏бōм Лок.мèнитèбињèмуњȏјсèби

Edukapromo

Ном. ми̑ ви̑ òни, òнаòне

Ген.нȃс, насвȃс, васњи̑х, их

Дат.на̏ма, намва̏ма, вамњи̏ма, им

Ак.нȃс, насвȃс, васњи̑х, их

Вок. ви̑

Инстр. на̏ма ва̏мањи̏ма

Лок.на̏ма ва̏мањи̏ма

109

заменице су следеће: Једнина Множина

Личне

за 1. лице јâ ми̑ за 2. лице ти̑ ви̑ за 3. лице ȏн

облицима

за

лице сèбе

за 1. лице једнине говорник упућује на себе, а за 1. лице

именичке заменице

(у

ȏн, òна, òно; òни, òне, òна)

свако

(се̏бе), се Заменицом

је инхерентна категорија (ја и �и је једнина, ми и ви множина; ми није множина од ја, као што ни ви није множина од �и). Тим заменицама је род природни: зависи од пола говорника и саговорника. Заменици за 3. лице – он – род и број су обличке категорије (па има облике он, она, оно, они, оне, она). Личне заменице се деклинирају на следећи начин: Заменице За

лицеЗа 2. лицеЗа 3. лице За свако лице Једнина

као обличку категорију; заменицама за 1. и 2. лице број

Множина

110 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Саговорнику се можемо обратити заменицом 2. лица једнине (�и), али и 2. лица множине (Ви). Употребом тих заменица саговорници успостављају међу собом однос блискости (присности), односно удаљености (уздржаности и већег поштовања). Као што видимо, личне заменице имају у генитиву, дативу и акузативу двојаке облике – наглашене (акцентогене) и ненаглашене (енклитичке). У акцентогеном облику заменица се појављује иза паузе (на почетку реченице, иза запете и сл.), онда када се њоме износи нова информација: – Коῑа си виgео? – Виgео сам њеῑа, или уопште кад има потребе да се нарочито нагласи (Дај �о мени (а не њему)!). У енклитичком облику стоји кад се њоме износи позната информација (када упућује на некога већ поменутог): – Да ли си виgео Марка? – Виgео сам ῑа, или уопште кад нема потребе за нарочитим наглашавањем (Дај ми �о). Ко се хвали, сам се квари.

У малочас наведеном одломку из Сумњивоῑ лица две личне заменице употребљене су и у акцентогеном и у енклитичком облику. То су заменице ___________ и ___________. Објасни употребу тих облика.

Допуни реченице одговарајућим облицима личних заменица датих у загради: а) Нико није био задовољан ________________. (ја) б) Хоће ли неко да пође са ________________? (ја) в) Ко _____________ је видео?

Ко _____________ је видео?

д) Није _____________ нико видео.

ђ) Ја сам _____________ видела. (она) 3. У реченици С�аgе преgа њ заменица он налази се у акузативу једнине, у облику који данас звучи архаично (нарочито на екавском подручју). Замени тај облик акузатива оним који је обичнији, уз одговарајућу измену у лику предлога.

(он) г)

(она)

У једној од следећих реченица заменица ми стоји у акцентогеном, а у другој – у енклитичком облику. Подвуци њен акцентогени облик: Он се нас бојао. – Он нас се бојао.

Подвуци реченицу у којој се лична заменица и именица Јован односе на исту особу: Јован је радио за себе. – Јован је радио за њега.

Напиши које падеже нема лична заменица за свако лице себе: _____________________________________________________________________________________. Edukapromo

Неличне

именичке

заменице

упитно-односне ко шта/што

неодређененеконешто

одричнениконишта

опште свакосвашта друге ико, било ко, ма ко, ко год...

ишта, било шта, ма шта, шта год...

Наведене заменице се мењају по следећем обрасцу:

Ном. ко̏ шта̏, што̏ Ген.кòга (ко̏г)чèга (че̏г) Дат.кòме (ко̏м)чèму Ак.кòга шта̏, што̏

111 Заменице 7. У којим ћеш се случајевима саговорнику обратити са �и? А у којим ћеш се случајевима саговорнику обратити са Ви? 8. Пролазници на улици, ако нису сасвим млади, један другоме ће се обратити са Ви. Напиши како ће се један другом обратити: а) службеник на шалтеру и странка: ________________________________; б) келнер и гост: ________________________________; в) лекар и пацијент:

речи, али су

вези

да би се добио одговор ја, �и, он

поставља

питање Ко? или Ш�а?. Ко се односи на бића, а ш�а на ствари. Те упитне заменице могу бити употребљене и као односне, а од

праве и неодређе-

За

________________________________. Неличне именичке заменице Неличне именичке заменице нису деиктичке

с личним заменицама:

и сл.,

се

њих се

не, одричне и опште заменице.

бићаЗа ствари

Вок.– –Инстр.ки́ме/ки̑мчи́ме/чи̑м Лок.кòме

Боље ишша неīо нишша. 9. Род заменица ко и ш�а је инхерентна категорија. Одреди њихов род по облику глагола: а) Ко је дошао? ______________________ б) Шта се догодило? Edukapromo

(ко̏м)чèму (че̏м)

12. Раздвој

13.

112 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Придевске заменице Подвуци у тексту придевске заменице – оне које конгруирају с именицом у роду, броју и падежу. Придевске заменице се према значењу деле на присвојне и показне . У тексту су употребљене две присвојне заменице: _________________ и _________________, и следеће показне: __________________, __________________, ___________________, ___________________, __________________, __________________. Ми и не знамо колике снаге и какве све могућности крије у себи свако живо створење. И не слутимо шта све умемо. Будемо и прођемо, а не сазнамо шта смо све могли бити и учинити. То се открива само у великим и изузетним тренуцима као што су ови у којима Аска игра игру за свој већ изгубљени живот. Њено тело се више није замарало, а њена игра је сама из себе стварала нове снаге за нову игру. И Аска је играла. Изводила је све нове и нове фигуре, какве не познаје школа ниједног учитеља балета. (Из приповетке Иве Андрића Аска и вук) 10. У примерима Да ли је ко gошао? и Да ли си ш�а ураgио? упитне заменице ко, ш�а имају значење: а) упитних заменица; б) неодређених заменица. Заокружи слово испред тачног одговора.

Акцентуј истакнуте речи у следећој реченици: Ко год га је видео, штогод га је питао. Напиши синониме тих заменица: ________________, ________________. Закључујемо: заменице

g, ш�оīоg по значењу припадају ________________________

а заменице ко īоg, ш�о īоg по значењу припадају ________________________ заменицама.

11.

коīо

заменицама,

цртом речи тамо где је то потребно: а) Когод пожели, може да дође. в) Штогод чиниш, себи чиниш. б) Ако когод дође, нађи му се. г) Говори ли штогод или само ћути?

усправном

Прочитај следеће реченице: Он је био неко. Ако положиш тај испит, то је нешто. У њима се истакнутим неодређеним заменицама: а) истиче значај означеног појма; б) умањује значај означеног појма. Заокружи слово испред тачног одговора.

Прочитај следеће реченице: Свашта ти пада на памет! Нећу са сваким да се дружим. Истакнуте опште заменице имају: а) неутрално значење; б) пејоративно (погрдно) значење. Заокружи слово испред тачног одговора.

14.

Edukapromo

и њихов означава се да нешто

заменицама ње�ов, њен

не учествују у комуникацији (и то су заменице за 3. лице

једнине и множине). Присвојним

за 1. лицемој

за 2. лицетвој

за 3. лицењегов, њен (њезин)њихов

за свако лицесвој

упитно-односначији

неодређенанечији

одричнаничији општа свачији

Ак.= ном./ген.

113 Заменице Присвојне заменице Присвојне заменице означавају припадност једног именичког појма другом Једна група присвојних заменица је везана за учеснике у комуникацији: заменицом мој говорник означава да нешто припада њему; та присвојна заменица одговара личној заменици ја и то је присвојна заменица за 1. лице једнине. Заменицом �вој означава да нешто припада његовом саговорнику (и то

заменица

лице

је

за 2.

једнине);

односно особама

припада особи

које

заменицама за 1, 2. и 3. лице множине – наш, ваш, њихов – говорник означава да нешто припада

којој

налази он, саговорник или особе које не учествују у комуникацији. Заменица свој означава припадност појму који је означен субјектом (Ја сам �рочи�ала свој заgа�ак, Ти си � рочи � ао свој за g а� ак, Они су � рочи � али свој за g а�ак итд.), али може стећи и значење описног придева. Пошто разликују лица, то су личне присвојне заменице. Да би се као одговор добиле заменице мој, � вој, ње ī ов итд., поставља се питање упитном заменицом чији : Чији је ово заgа�ак? – Мој. Та заменица може бити употребљена и као односна ( ученик чији смо за g а� ак чи � али ), а од ње се праве неодређена, одрична, општа и друге заменице. Све те присвојне заменице су неличне – не разликују лица. Присвојне

множина Личне

групи у

се

заменице једнина

наш

ваш

Неличне

друге ичији, ма чији, било чији, чији год... Ти си МОЈ плен.

суg, њеīова и ūравgа. Заменице мој, �вој, свој и који имају два низа облика, од којих је други настао изједначавањем и сажимањем самогласника, нпр. мојеīа > мооīа > моīа. Ево промене заменице мој:

Чији

Ном.мȏј Ген.мòјеī(а) – мȏг(а) Дат.мòјем(у) – мȏм(е)

Вок.–Инстр.мòјӣм Лок.мòјем(у) – мȏм(е) Edukapromo

114 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Показне заменице И показне заменице, паралелно именичким и присвојним, могу бити личне и неличне. Значење личних показних заменица повезано је са учесницима у комуникацији: заменицама овај, овакав, оволики говорник указује на нешто што је близу њему (па су то показне заменице за 1. лице); заменицама � ај, � акав, � олики говорник указује на нешто што је близу саговорнику (па су то показне заменице за 2. лице); заменицама онај, онакав, онолики говорник указује на нешто што је удаљено и од њега и од саговорника (па су то показне заменице за 3. лице). Личне показне заменице упућују на то који је појам у питању (овај, �ај, онај), какав је он (овакав, �акав, онакав) или колики је (оволики, �олики, онолики). Неличне показне заменице не разликују лица. Упитним заменицама се пита да би се као одговор добила лична показна заменица (Који је кишобран �вој? – Овај). Упитне заменице могу бити употребљене као односне (То је кишобран који сам неgавКакав ошац, шакав син. С ким си, онакав си. Сирће своје буре највише īризе. 15. Следеће реченице имају различита значења захваљујући употребљеној присвојној заменици. Одреди коме припада кућа: а) Милан је довео Јована у своју кућу. Кућа је __________________________________. б) Милан је довео Јована у његову кућу. Кућа је __________________________________.

У реченици Ово је мој бра� значење присвојне заменице може да се изрази и личном заменицом у дативу (која је и обичнија). Напиши како тада гласи реченица: __________________________________________________________.

Напиши речи или изразе који су синонимни заменици свој у следећим примерима, где она има значење описног придева: а) Друго је туђа, а друго своја земља. б) Увек је био свој. в) Није сав свој. г) Овде смо сви своји. д) Постао је свој човек. 18. Допуни реченице речима изведеним од заменице свој: а) Разделио је сву своју _____________________ и сад нема ништа. („оно што човек поседује”) б) Тај нови проналазак има многа добра ____________________. („особине, одлике”) в) Урадио је тај посао ____________________. („здушно, залажући се, улажући сву своју снагу”) г) Летос сам посетио ____________________. („родбина”) Edukapromo

16.

17.

Личне

Неличне

1. лицеовај

2. лицетај

за 3. лицеонај

упитно-односне који

онакавонолики

какав

колики

неодређененекоји/некинекакав(неколики)

одричнениједан/никојиникакав(николики)

опште сваки, свисвакакавсваколики

друге

икоји, иједан,

ма који, било који, који год...

икакав, ма какав, било какав, какав год...

Заменице овај, �ај, онај деклинирају се по следећем

Мушки родСредњи родЖенски род Једнина

Ном.òвāј òвō òвā

Ген. òвог(а) òвē

Дат. òвом(е) òвōј

Ак.òвāј/òвог(а)òвō òвӯ

Вок. – – –

Инстр. òвӣм òвōм

Лок. òвом(е) òвōј

Ном.òвӣ òвā òвē

Ген. òвӣх

Дат. òвӣм(а)

Ак. òвē òвā òвē

Вок. – – –

Инстр. òвӣм(а)

Лок. òвӣма(а)

иколики, ма колики, било колики, колики год...

115 но ку�ила). Од упитно-односних заменица граде се неодређене, одричне, опште и др. заменице. Показне заменице приказане су следећом табелом (у заграду су стављене заменице које се ређе јављају): Заменице Показне заменице упућују на идентитет појма упућују на одлике појма упућују на количину појма / број појмова

овакав оволики за

за

такав толики

обрасцу:

Множина

Иако су показне заменице у основи придевске речи (па конгруирају са именицом у роду, броју и падежу), могу се употребити и самостално, као именичке. Тада се налазе увек у облику једнине средњег рода и у реченици најчешће имају функцију субјекта или објекта (Ово је мој кишобран; Ш�а је �о?; Дај ми оно). Edukapromo

116 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Правопис • Предлози се пишу одвојено од личних заменица: са мном, уза се, за �е. • Спојено се пишу не само заменице нико, ико, свако, није g ан, ијеgан, никоји него и којеко, ш�ош�а, којечији, којекакав и сл. Међутим, одвојено се пише ни јеgан и и јеgан у изразима који служе за истицање: ни јеgан јеgини, и јеgан и gруīи. • Заменице које садрже префиксе и-, ни- предлози раздвајају на саставне делове (Ни о чему нисам размишљала), осим предлога без- (без икоīа, без ичеīа). • Пише се спојено �о које уноси значење неодређености: Нађе се �окоја gобра јабука, а одвојено се пише �о које има деобно значење: Сви су gобили �о јеgну јабуку. • Одвојено се пише и �е које служи за истицање: и �е какав. • Кад �о има деобно значење, пише се одвојено: Сви су добили �о неш�о, а спојено се пише по које уноси значење неодређености: Чућеш од ње�а �онеш�о занимљиво. • Речца �од пише се спојено кад је ненаглашена и појачава неодређено значење: Ако �е ко�од (= неко) �и�а. Кад је �од наглашено, пише се одвојено: Ко �од да �е �и�а, од�овори му.

Допуни реченице показним заменицама овај, �ај, онај: а) Куда ћете ____________ године на летовање? б) године, 2000, нисмо ишли на летовање. в) давне године кад смо се упознали, лето је било кишно.

У следећем примеру истакнута реч може се заменити показном заменицом. Напиши која је то заменица. – Крсто, мангупе један! – дрекну Дуле устајући, али Крсте већ нигдје није било у близини.

19.

20.

Edukapromo

22. Допуни реченице задатим облицима заменица:

а) Њему није _________________________________ стало. ( gо + нико)

б) Нисам _________________________________ ништа узела. (оg + нико)

в) То није _________________________________ вези са мном. ( у + никакав)

г) Нећу да разговарам _________________________________.

( с + нико)

д) Нисмо говорили _________________________________. ( о + ниш�а)

ђ) Они немају поштовања _________________________________. ( �рема + ниш�а)

е) Да ли он мари _________________________________ и _________________________________?

(за + ико) (за + иш�а)

ж) Је ли то _________________________________ интересу?

( у + ичији)

з) Остао је _________________________________.

(без + ико)

и) Тај закључак се не заснива

117 У се и у своје кљусе. Заменице 21. Усправном цртом раздвој речи тамо где је то потребно: а) Гледај предасе и држи књиге узасе. б) Моја мајка много брине надамном и то ми смета, али се сњом о томе не може разговарати. в) Зашто то није рекао предамном, него иде замном и оговара ме? г) Дете се привило узањ и само сњим разговара.

23. Усправним цртама подели речи тамо где је то потребно: а) Мој назовипријатељ Пера стварно је немогућ: јавља се кадгод му нешто треба, и тада тражи штошта и којешта, а он сам не би никоме помогао. б) Тај писац није написао ниједну јединцату добру причу, а о роману да и не говоримо! в) Она купује којекакве непотребне ствари, али ниучему другом не претерује. г) Макога да питаш и скимбило да разговараш, свако ће ти исто рећи. д) Покоји ти већ пут говорим: ако наставиш да правиш свакојаке глупости, имаћеш итекаквих проблема. ђ) Покоји пут ти кажем да узмеш штогод ти треба! Edukapromo

_________________________________ разлозима. ( на + никакав)

Личне за 1. лице ja

2. лицетивитвојваштајтакавтолики за 3. лицеон (облици

он, она, оно, они, оне, она)

за свако

Неличне

његов, њен њиховонајонакавонолики

лице себе (се)свој

упитно-односне ко, шта/шточијикојикакавколики

неодређененеко, нештонечијинекинекакавнеколики

одричненико, ништаничијиниједанникакавниколики

опште и др. свако, свашта

ико, ишта

свачији ичији

сваки, сви икоји

118 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић ШТА СМО НАУЧИЛИ Личне заменице (именичке и придевске) јесу упућивачке (деиктичке) речи. Заменице Именичке Придевске присвојне показне

мимојнашовај овакавоволики за

... ...

...

... свакакав икакав ... сваколики иколики ...

Edukapromo

Значење

Прочитај

? ___________________

реченици Чврс�о, искрено, срgачно, чес�и�о, снажно – �ако се рукују љу g и о � ворени, енер ī ични, си īурни у себе,

њима (погледај

119

и врсте прилога

следећи текст и подвуци у њему прилоге: Коју врсту речи одређује већина прилога у тексту (погледај, на пример, прве две реченице)? _____________________ Коју врсту речи одређује истакнути прилог у реченици који су у суш�ини gубоко �лашљиви и невас�и�ани

о, снажно су прилози, а речи о�ворени, енерīични, сиīурни,

– придеви. Објасни разлике

које врсте речи одређују и какве су по променљивости)? ____________________________________________________________ Прилози су одредбене речи, које имају неко специфично одредбено значење , најчешће везано за глаголску радњу – места, времена, начина и количине. ПРИЛОЗИ Прилози се називају и àдверби – од латинског adverbium, а ово од ad verbum – „уз глагол”. Како се људи рукују? Хладно, лабаво, опуштено, безвољно: људи који се тако рукују су млакоње. А можда их море бриге које ми не знамо? Чврсто, искрено, срдачно, честито, снажно – тако се рукују људи отворени, енергични, сигурни у себе, здрави. А можда су они само лепо васпитани? Са два прста (и чачкалицом у зубима) – тако се рукују фићфирићи, људи подсмешљиви, и који су у суштини дубоко плашљиви и неваспитани, који завиде другом, па желе, као узгред, да ипак покажу свој презир. А можда су они сувише сами, очајни, немају никог ко би их волео. Људи који се с вама рукују благо, чак опрезно, али срдачно и топло, који вас гледају у очи и смеше вам се, који затим повлаче руку неосетно, као да је чувају – то су музичари. Волим да се рукујем с музичарима. (Из приповетке Лазе Лазића Како се љуgи рукују) Ко лаīано иgе, gаље ће ошићи.

зg рави речи чврс � о, искрено, ср g ачно, чес �и�

зgрави

међу

Edukapromo

120 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић 1) Прилози за место су, на пример, īоре, gоле, на�реg, �озаgи, gесно, лево, gалеко итд. Значење свих тих прилога подразумева неки оријентир – нешто у односу на шта се оријентише неки објекат; на пример, место које је gесно оg мене мењаће се како ја променим положај. Неке речи могу бити употребљене и као предлози (стоје уз именицу или именичку заменицу у зависном падежу) и као прилози (стоје самостално): С�ани испреg мене. – С�ани испреg. 2) Прилози за време су, на пример, јуче, gанас, су�ра, ују�ру, увече, лани, јесенас, �роле�ос, ле�и, зими, ноћу, ју�рос, синоћ... Неки од њих такође подразумевају оријентир: ако је данас понедељак, јуче означава недељу; ако је данас среда, јуче је био уторак. Неки прилози за време могу бити употребљени и као предлози. Постоје и прилози за учесталост радње: ре�ко, чес�о, увек, �онекаg... Λанас јесмо, сушра нисмо. 1. Однос између

речи су�ра и су�раgан исти је као однос између значења речи јуче и израза: а) тог дана; б) претходног дана; в) следећег дана; г) сваког дана. Заокружи слово испред тачног одговора. (Одговор на стр. 239) 1. У следећим реченицама подвуци прилоге за место: а) Мој друг Пера станује близу школе. – Нема потребе да идемо аутобусом. Пера станује близу. б) На предњој страни бине била је софа, а иза стилски ормар. – Иза софе је стајао стилски ормар.

значења

У следећим реченицама подвуци прилоге за време: а) Доћи ћу код тебе после. – Доћи ћу код тебе после утакмице. б) Тако је било пре, а сад више није тако. – Тако је било пре сто година. 3. Исправи следећу реченицу замењујући истакнути израз одговарајућим прилогом: Јуче увече смо ишли у биоскоп: ___________________________. 4. Допуни следеће реченице прилозима су�ра и су�раgан: а) Рекао је: „Доћи ћу ________________.” б) Рекао је да ће доћи ________________, али није дошао. 5. Подвуци прилоге који означавају учесталост: прекосутра, обично, ретко, пролетос, повремено, ноћас. Edukapromo

6. Подвуци прилоге: а)

успешно решење

признање. в) Пошто је он поступио пријатељски,

Синтаксичке

121

Прилози за начин су, на пример, брзо, gобро, ус�ешно, изврсно, љу g ски, јуначки, кришом ... Често су постали од описних придева и тада имају облик једнак облику средњег рода придева.

Прилози за количину су, на пример, мало, мноīо, gовољно, сувише и сл. Они могу означавати и интензитет вршења радње и степен особине.

функције прилога Видели смо да прилози најчешће одређују глаголе, тј. имају функцију прилошких одредби . Међутим, могу одређивати и придеве и друге прилоге, нпр. Он је врло/ � рилично/изузе � но/ неверова � но с � ре � ан или Он � ланинари врло/ � рилично/ изузе � но/неверова � но с � ре � но . Ту функцију имају нарочито прилози за количину. У том случају је прилог зависни члан придевске одн.

синтагме. Прилози

одређивати и именице: мноīо/мало �ланинара, мноīо/мало снеīа. Такав прилог захтева уз себе именицу у генитиву (и с њом образује партитивну синтагму). 2. Спавати ни̏чицē значи спавати: а) лицем надоле; б) на леђима; в) немирно, вртећи се; г) без снова. Заокружи слово испред тачног одговора. (Одговор на стр. 239) Прилози Много је дана, много година, много је горких било истина; [...] много сам кајô, много грешио и хладном смрћу себе тешио; многу сам горку чашу попио, многи сам комад сузом топио.

прилошке

могу

и ти неки прија-

нарочито ти је прво поглавље добро.

Лоше намере лоше пролазе. б) Ко нађе

и успешно заврши посао, добиће посебно

учини

тељски гест. г) Добро си то написао,

Препиши из текста прилог за начин који није настао од придева: ______________________________. 8. У тексту има два прилога који означавају степен особине. То су _________________________ и _________________________. 9. У следећем одломку из песме Поноћ Ђуре Јакшића подвуци речи које одређује прилог мноīо: Edukapromo

10.

11.

одмах, сутра, далеко, нежно, много, покајнички, кратко,

12.

122 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Компарација прилога Прилози су у начелу непроменљиве речи, али неки од њих –пре свега прилози за начин – имају једну обличку категорију: степен поређења ( Иван � рчи брзо , али Јоца � рчи брже). Пореде се, међутим, и неки други прилози (Иван мноῑо учи, а Јоца учи још више; Иван с�анује gалеко, а Јоца с�анује gаље итд.). Заменички прилози У овом одломку Јеротије, говорећи Вићи, каже: она наша канцеларија . При том употребљава показну заменицу онај , којом Каg највише īрми, најмање кише иаgа. Из вароши Велије Где се једе јелије Где се жели желије Где се седи селије Где се воли врелије Где се мисли челије Где се прича зрелије Где се ћути целије Где се живи смелије Одатле су делије ЈЕРОТИЈЕ (на вра�има): ’Оди, господине Вићо. ВИЋА: Јесте ли сами? ЈЕРОТИЈЕ: Сам. Не можеш у целој кући да нађеш места где можеш поверљиво да разговараш. Она наша канцеларија права јурија; тек зинеш, а неко упадне! Овде опет, можемо! (Се�а.) Дедер, сад, молим те, господине Вићо, прочитај ми још једанпут ту депешу, али полако, реч по реч. (Из драме Бранислава Нушића Сумњиво лице)

Подвуци прилоге који могу имати компаратив:

одлично.

Допуни следеће реченице обликом компаратива или

прилога датог

него што ће остати код куће. (радо) б) Пушење је ____________________ забрањено. (строго)

суперлатива

у загради: а) Он ће __________________ доћи

У песми под насловом Оgакле су gелије Љубивоје Ршумовић употребљава прилоге у компаративу: Неки од тих прилога заиста постоје у нашем језику, а неке је смислио песник. Покушај да одредиш значења неких од њих: а) Како се једе јелије? б) Како се жели желије? в) Како се мисли челије? Edukapromo

требљен један заменички прилог за време,

говорник

означава да је канцеларија удаљена и од њега и од Виће. Каже и: Овgе, о�е� можемо [�оверљиво gа разīоварамо]; при томе употребљава прилог овgе, да би упутио на место на ком се налази. Да је то место близу саговорнику, рекао би �у. Како би рекао да је то место далеко и од њега и од Виће? _______________________ Речи овgе, �у, �амо, онgе „пуне” се значењем у говорној ситуацији, тако што се њима упућује на неки елеменат из окружења (у овом случају, на место) – који је близак говорнику, саговорнику, или је удаљен од обојице. По тој упућивачкој функцији они су слични показним заменицама, а по томе што су непроменљиви и што имају прилошко значење сврставају се у прилоге. Стога у оквиру прилога образују посебну групу која се назива заменички прилози Да би се као одговор добило овgе, �у, �амо /онgе, пита се заменичким прилогом īg е . Пронађи га у тексту. Да ли је он употребљен упитно или односно? ___________________________ Како гласе неодређени, одрични и општи заменички прилог образовани од

_______________________

имати и друга прилошка значења – временско,

који упућује на време

То је заменички прилог _______________________.

прилози су непроменљиве речи које имају прилошка значења (места, времена, начина, количине и узрока), али су по употреби слични показним заменицама. Место које означавају заменички прилози за место може бити различите врсте: (а) место на којем се нешто налази; (б) правац или место завршетка кретања; (в) путања кретања; (г) место почетка кретања; (д) место које је крајња граница кретања. У подгрупи заменичких прилога који означавају правац одн. место завршетка кретања систем је нарушен: системски прилог камо се у савременом српском језику Прилози Боље икаg неīо никаg. Како сејеш, шако ћеш и жеши. Колико је узбрgица, шолико и низбрgица. Гgе

шу шрава не расше. САД ћу да вам дођем ТАМО, да видим КАКО пливате! Edukapromo

īgе? _______________________, _______________________,

Заменички прилози могу

начинско, количинско и узрочно. У тексту је упо-

кад

изговара свој исказ (тј. на тренутак који је за њега „садашњи”).

Заменички

он уgари,

Неупућивачки

место блиско саговорнику

за место далеко од обојице

упитно-односни

туту

тамо/онде тамо/онамо

неодређенинегденекуд(а) (где)

одричнинигденикуд(а) (нигде)

општисвугдесвукуд(а) (свугде)

другиигде, ма где, било где, где год...

икуд(а) (игде)...

туд(а)одатледотле

онуд(а)одандедонде

где куд(а) (где)куд(а)одакледокле

некуд(а)однекледонекле

никуд(а)ниодакле, ниоткуд(а)

свукуд(а)одасвуд(а)

икуд(а), ма куд(а),

било

куд(а), куд(а)

год...

иоткуд(а), било

откуда,

Edukapromo

ма откуда,

откуда

год...

ма докле, докле год...

124 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић веома ретко употребљава, тако да га замењују прилози куg (а) (који књижевнојезичка норма у том случају препоручује) и, у разговорном језику чешћи, īg е ; а прилог � амо проширио се и на значења места које се налази далеко од оба саговорника. Ево система заменичких прилога за место: Заменички прилози за место за место налажења за правац/ место завршетка кретања за путању кретања за место почетка кретања за крајњу границу кретања Упућивачки за

место блиско говорнику овдеовамоовуд(а)одавдедовде за

за нешто

блиско

говорнику

за нешто

блиско

саговорнику

за нешто

далеко од обојице

упитно-односни

сад(а)овакооволико

тад(а)тако толикозато, стога

онда онакоонолико

кад(а)како

коликозашто (само у�и�но)

неодређенинекад(а)некаконеколико

одричниникад(а)никакониколиконизашта

општиувек свакако

другиикад(а), ма кад(а), било кад(а), кад(а) год...

врсти припадају по свом

икако, ма

како, било

како,

како год...

иколико, ма колико, било колико, колико год...

изашта

125 Остали заменички прилози приказани су следећом табелом: Заменички прилози...

Упућивачки

...за време...за начин...за количину...за узрок

Неупућивачки

Прилози

У следећим стиховима Мирослава Антића подвуци заменичке прилоге и напиши којој

значењу: Ко зна куд ћеш? Ко зна зашто? Ко

тамо чека? Ал’ ако се икад вратиш, мораш знати: ту ћеш стати. 14. Упитни прилог колико може имати и значење количине (Колико снеīа је �ало?) и значење броја (Колико īос�ију �и gолази?). Покушај да образујеш одговарајуће реченице с неодређеним прилогом неколико; закључујеш да тај прилог: а) има и значење количине и значење броја; б) има само значење количине; в) има само значење броја. Заокружи слово испред тачног одговора. Edukapromo

13.

зна шта те

126 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

• Спојено се пишу прилози īgеīgе, којеīgе, īgекаg, ка�каg, �ока�каg, gонеgавно, којекако, куgикамо, они сложени с мало-: малокаg(а), мало�ре, а и прилози �осве, наgасве, оgвајкаgа, �акорећи и сл. Међутим, одвојено се пишу gо мало�ре, оg малочас • Спојено се пишу прилози с префиксима не-, ни-, и -: не само некако, никако, нио�куg(а) и сл. него и ни�ош�о, ниуколико, ионако (али: Може и овако и онако). Речца не пише се спојено с прилогом чије значење одриче: немало, не�рис�ојно. • Речце ма и било уз прилоге пишу се одвојено: ма īgе, било како, како било. • Речца īо g пише се састављено кад је у саставу неодређеног прилога (и тада није наглашена): каgīоg (=некад), али одвојено кад је у саставу општег прилога (и тада је наглашена): каg īоg (=било кад). • С цртицом се пишу прилози ка g- �а g , колико- � олико, ов g е-онgе, īоре-gоле, збрgа-зgола, мање-више, gан-gанас и сл. Прилошка значења изражена именицама Подвуци у следећим реченицама прилошку одредбу за време: Тада је неко позвонио. У том тренутку је неко позвонио. Видимо да је у првој реченици временско значење исказано заменичким прилогом �аgа, а у другој – предлошко-падежном конструкцијом у �ом �рену�ку. Дакле, значења која имају прилози – месно, временско, начинско, узрочно – могу се исказати и именицама у зависном падежу (с предлогом или без њега). 15. Одреди врсту прилошког значења истакнутих предлошко-падежних конструкција: а) Књига стоји на столу б) Улица је затворена због радова. в) Састанак почиње у десет г) Радили смо цео дан без престанка. Edukapromo

Правопис

127 Прилози

Акцентуј истакнуте речи и одреди врсту заменичког прилога: Где год нађеш згодно место, ту дрво посади. ______________________ Седи гдегод. _____________________ 17. Подели усправном цртом речи тамо где је то потребно: а) Јави се кадгод ти нешто треба. Ионако се не виђамо често. б) Небо је било сасвим ведро, само се погдегде видео понеки бели облачак. в) Малогде ћеш видети тако поштеног човека. Не би никако одао тајну коју му повериш и нипошто не треба да сумњаш у њега. г) Стално скиташ којекуда и малогде имаш мира. То ниуком случају није добро и ми немало бринемо због тога. д) То што је била гужва у саобраћају ниуколико га не оправдава што је закаснио. Он се и иначе понаша неодговорно и низашта га није брига. ђ) Коликогод задатака да урадиш, биће добро, јер доскора ниси умео да урадиш ниједан. 18. Препиши правилно речи које су неправилно написане: Био је надасве узбуђен, шеткао је тамо амо по соби и говорио збрда здола. Кад се колико толико смирио, рекао је да поодавно није доживео тако нешто.

16.

Edukapromo

Имају специфично одредбено значење

– места (īоре, лево),

времена (gанас, су�раgан), начина (лако, јуначки),

количине (мноīо, �ревише).

Непроменљиви су, осим што неки имају степен поређења (мноīо – више – највише, gалеко – gаље – најgаље).

Edukapromo

Прилози

Одређују глаголе

(брзо хоgа�и),

али и придеве (�рилично брз)

и прилоге (�рилично

брзо), као и именице (мноīо љуgи).

Постоје заменички

прилози –

непроменљиве заменичке речи које упућују на место

(овgе, �уgа), време (саg(а), каg(а)), начин (овако, никако), количину (оволико, неколико) и узрок

(за�о, с�оīа).

128 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић ШТА СМО НАУЧИЛИ

129 Значење и подела бројева Прочитај следећи текст и подвуци у њему бројеве. У синтагми јеgне ноћи број јеgан је изгубио своје бројно значење и приближио се значењу једне заменице; то је заменица __________________________. Прва реч у тексту је оgјеgан�у�. Као врста речи, она није број, него ___________________________. Она је, међутим, сложена од префикса оg-, броја ________________________ и речи �у� (која је по постанку именица). Напиши неки синоним за реч оgјеgан�у�: _____________ _______________________. У тексту срећемо и реч gесе�ак. То је приближан број добијен додавањем суфикса ___________ на број ____________________. Тај приближни број значи „око десет, отприлике десет”. Можеш ли такав број да изведеш и од броја gеве�? ______________________ А од јеgанаес�? _______________________________ Шта мислиш – зашто? _____________ У синтагми gва �и�а имамо број gва. Он казује колико људи има на броју. Такви бројеви називају се главни (кардинални). С друге стране, у синтагми �рећи �и� имамо број �рећи. Он показује која је то особа по реду. Такви бројеви називају се редни. Бројеви се деле на главне (кардиналне), који казују колико појмова има на броју , и редне , који казују који је неки појам по реду. БРОЈЕВИ Одједанпут, једне ноћи, два типа упала у нашу кућу..., упалила светло и неко ме вуче за пиџаму: „Диж’ се!” „Шта је, бре?” велим. А кроз прозор видим, трећи тип стоји у дворишту, пази на кућу отпозади. „Диж’ се. Јеси ли ти Владимир Сретеновић?!”... Дрпише мог буразера! Он блед, а вели: „Пустиће ме; то је нека грешка.” Ексер што је грешка! Прође десетак дана, прође месец – њега нема. (Из романа Драгослава Михаиловића Каg су цве�але �икве) Реч ка̏рдинāлан долази од латинске речи cardinalis, а ова од cardo – „стожер”. Значи „главни, битни, основни, најзначајнији”. Карgинална īрешка је суштинска, основна, пресудна грешка.

Edukapromo

(1)

(2) збирни

(3) бројне

(4) бројни

Edukapromo

130 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Главни (кардинални) бројеви

(кардинални) бројеви казују колико нечега има на броју. Најважније врсте кардиналних бројева јесу:

Главни

бројеви;

именице на -ица;

придеви.

уз које се могу употребљавати бројеви зову се бројиве, а оне уз које се бројеви не могу употребљавати – небројиве. Основни бројеви То су, на пример, бројеви је g ан, g ва, � ри, че � ири..., g есе �, је g анаес � , g ванаес � ..., g ва g есе � , g ва g есе � (и) је g ан, g ва g есе � (и) g ва..., � ри g есе � ..., с � о (с �о� ина), g вес � а ( g ве с �о� ине)..., хиљаgа, милион, милијарg а итд. Од свих главних бројева имају најширу употребу. Употребљавају се уз заједничке именице (ако нису плуралија тантум) и уз бројиве збирне именице које не означавају бића (нпр. �е� gуīмаgи). Уз заједничке именице које означавају особе употребљавају се онда ако су те особе женског пола ( g ве ученице ), и ако су мушког пола или ако се пол особа не прецизира (нпр. gва ученика су или само мушкарци или се о полу ништа не каже). Са граматичке тачке гледишта, основни бројеви могу бити: (а) прилошке речи, (б) придевске речи и (в) именице. (а) Бројеви �е�, шес�, сеgам..., јеgанаес�, gванаес�..., gваgесе�, �риgесе� итд. су прилошке речи – непроменљиви су. Иако, са гледишта значења, они одређују именицу уз коју стоје по броју, именица свој облик управља према њима – мора стајати у облику генитива (тзв. партитивном генитиву). Тако се образују партитивне синтагме: �е� љуgи, gванаес� с�олица, �риgесe� �и�ања итд. (б) Број јеgан разликује три рода (јеgан, јеgна, јеgно) и може се деклинирати. Исто важи и за број g ва (с облицима g ва, g ве, gва), као и за број оба. Бројеви �ри и че�ири немају посебне облике за мушки, женски и средњи род, али се могу деклинирати. Пошто се понашају као придеви, бројеви јеgан, gва, �ри, че�ири јесу придевске речи. Ево деклинације бројева g ва, оба , �ри и че�ири: Шшо јеgан луg замрси, сшо муgрих не моīу размрсиши. Мушки и средњи род Женски родМушки, женски и средњи род Мушки, женски и средњи род Ном., ак., вок.двȃ, о̏бадве̑, о̏бетри̑ чèтири Ген. двáјӯ, обáјӯдвéјӯ, обéјӯтри́јӯ четири́јӯ Дат., лок., инстр.двáма, обáмадвéма, обéматри́мачèтӣрма

основни

бројеви;

Именице

131 Бројеви gва, оба, �ри, че�ири се, међутим, у савременом језику све мање деклинирају (нарочито број че�ири) – почињу да се понашају као прилози. То се догађа нарочито онда кад испред њих стоји предлог: gошла је са gве gруīарице и �ри gруīа, налази се између g ве ва � ре . Кад се испред њих не налази предлог а стоје у дативу или инструменталу, морају се деклинирати: �озајмила је свеску gвема gруῑарицама, иīрају се gвема лоп�ама. У генитиву без предлога норма препоручује да се деклинирају: боље је оgноси gвеју земаља него оgноси gве земље. Уз бројеве gва, оба, �ри, че�ири именице мушког и средњег рода,

и придеви и придевске заменице који с њима конгруирају стоје у облику на -а (тзв. паукалу): она g ва човека, �ри мала gечака, че�ири лепа писма. Именице женског рода уз ове бројеве стоје у номинативу множине: gве gевојке, �ри ученице. Синтагме коју бројеви gва, оба, �ри, че�ири образују с именицом називају се паукалне синтагме. Реч пау̀кāл долази од латинског paucus – „мали, малобројан”. Домаћи термин – паралелан терминима јеgнина и множина – био би малѝна. Ем сте мали, ем сте паукални! Бројеви 1. Допуни следеће реченице одговарајућим падежним облицима синтагме која је дата у загради: а) Живео сам у тој кући с мајком и ________________________________. (две сестре) б) Ово су торбе ___________________________________________. (моја три друга) в) Отарасили смо се ________________________________. (оба проблема) г) Рекла сам то ______________________________________. (две пријатељице) 2. Синтагма која у дативу гласи нама gвема, у номинативу гласи ______________________. 3. Спој линијама синтагме с леве стране са тврђењима на десној страни: сеgам веверица број конгруира са именицом јеgно gрво број одређује облик именице gве īране Edukapromo

као

132 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић (в) Бројеви с�о�ина, хиљаgа, милион, милијарgа итд. граматички се понашају као именице: могу се деклинирати. Ипак, најчешће стоје у акузативу – који је преузео улогу свих падежа (другачије речено, и оне почињу да се употребљавају као непроменљиве – и тако се приближавају прилозима). Ти бројеви захтевају да именица уз њих стоји у партитивном генитиву и образују с њом партитивну синтагму: с�о�ину gинара, хиљаgу īоgина. 4. Прочитај следеће стихове из песме Јевро�и Ђуре Јакшића и уради задатке: Милионима народи пиште, Милион груди просипа крв –Милионима пале кућиште, Милион људи гмиже кô црв. а) Милион је по значењу основни број, а по граматичком понашању _______________________________ (допуни).

На црти поред сваког стиха упиши у ком падежу она стоји.

У ком падежу и броју стоји именица љуgи уз број милион? ________________________

У реченици Оg милион љуgи �амо је ос�ало само неколико хиљаgа именица милион је: а) променљива, па се понаша као именица; б) непроменљива, па се понаша као прилог; в) у таквом облику да не може да се каже да ли је променљива или не. Заокружи слово испред тачног одговора. 6. У следећем пару реченица заокружи слово испред оне која ти је обичнија: а) У тој школи има стотину ученика. б) У тој школи има стотина ученика. У тој реченици именица с�о�ина стоји у следећем падежу: _______________________. Она се понаша као: а) именица; б) прилог. Заокружи слово испред тачног одговора.

Хиљаду милиона се зове ____________________________, а милион милиона се зове ________________________. 8. Период од десет година назива се _________________________________. Edukapromo

б)

в)

10.

Edukapromo

133 Читам и размишљам... (1) Пажљиво прочитај следећи текст и уради задатке: Од �е� навише, основни бројеви су потпуно непроменљиви. Зато код њих – а најчешће и у мушком и средњем роду бројева 2, 3, 4 – наш језик прибегава истом средству као и македонски и други језици који су изгубили промену по падежима: уместо наставцима, падежне односе изражава предлогом. Тако кажемо са хиљаgу gинара, у �е� с�анова, у �ослеgње gваgесе� и gве īоgине, на че�ири �очка, реч је о шезgесе� љуgи, задржавајући исти облик броја као у номинативу. Штавише, кршимо и оно добро познато правило по коме се предлог са не сме употребљавати у инструменталном значењу. Погрешно је рећи „Сече са ножем”, „Множим са бројем месеци у години”, али није погрешно „Сече са �е� ножева”, „множим са gванаес�”; није погрешно, јер се никако друкчије и не може рећи. Постоји, међутим, један падеж који се не може заменити никаквим предлогом, а то је датив. Имате десет пријатеља, и свима сте послали позивнице за свадбу. Како ћете довршити реченицу: „Послао сам позивнице...”? Одговор је, наравно, „десеторици пријатеља”. Значи, уместо броја gесе�, који је непроменљив, узели смо бројну именицу gесе�орица, а она се мења као и свака именица женског рода. [...] Значи, решен проблем? Нажалост, не. Јер ако мало пажљивије размотримо ове бројне именице, видећемо да су веома чудно распоређене. Облици на -ица важе само за мушки род, и то само за људска бића (немогуће је рећи „шесторица прозора”). Ако треба означити уједно и мушкарце и жене, ту су облици gвоје, �роје, че�воро, који важе и за средњи род. Али ако су само жене – за њих наш патријархални језик уопште није предвидео бројне именице! Уз то, облици gвоје, �роје итд. практично су непроменљиви: њихови падежи као „трога”, „четворма”, „осмерима” итд. живе још само на страницама граматика. Бројеви За приближан број употребљавају се бројеви као што су g есе � ак, �е� наес � ак, с �о� инак, изведени од неких основних бројева.

Подвуци основне бројеве од којих се изводи приближан број на -ак: девет, десет, четрнаест, петнаест, шеснаест, двадесет, двадесет један, стотина, хиљада, милион.

Заокружи слово испред оне реченице у којој се износи субјективна оцена говорника (да је време од петнаест минута кратко или незнатно): а)

петнаест минута. б) Морате

петнаестак

Морате причекати око

причекати

минута.

134 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Подвуци реченицу која говори о томе шта означавају бројне именице на -ица.

Заокружи слово испред реченица у којима је значење друштва исказано и предлогом и падежним наставком: а) Марија је изашла са другарицом. б) Марија је изашла са двема другарицама. в) Марија је изашла са два друга.

Заокружи слово испред реченица у којима је значење места исказано само предлогом у, не и падежним наставком: а) Те две породице живе у једној великој кући. б) Не можеш истовремено да живиш у две куће. в) Слике тог сликара могу се наћи у многим кућама по нашем граду. г) Удар грома је оштетио електричне апарате у четрнаест кућа.

Да ли у реченици Милан gаgе јабуке gвема gевојкама истакнути број можеш заменити бројем �е�? _____________________ Како би се могла исказати реченица са таквим значењем? _____________________________________________________________________

Прочитај текст И. Клајна на стр. 113 и напиши зашто, по његовом мишљењу, не постоје бројеви који означавају особе женског пола. 7. Зашто су у тексту неке речи штампане курзивом? 8. Шта означава знак „[...]“ у тексту? (Одговор на стр. 242) Према томе, ако у малопређашњој реченици уместо gесе�орице �рија�еља ставите gесе� �рија�ељица или gесе�оро gеце, та се реченица напросто не да саставити. Тако исто, можете рећи „Дивим се gвема женама”, па и �рима и че�ирима, али преко тога, ма какав се још идеал од жене појавио, граматика вам забрањује да се даље дивите: од �е� жена никакав датив не постоји. (Из књиге Ивана Клајна Језик око нас, прилагођено) 1. Напиши резиме текста (у највише три реченице). Прва реченица је започета: Пошто су основни бројеви од �е� навише потпуно непроменљиви, ____________________________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________________________ Edukapromo

којима се

означавају млада бића (gвоје gеце, �роје �елаgи), а могу

употребљавати и уз именицу браћа; в) употребљавају се уз именице типа �илићи

Збирни бројеви су, осим ретких случајева, непроменљиви.

су се сачували само облици генитива збирних бројева gвоје, обоје и �роје: gвоīа, обојеīа/обоīа, �роīа (евентуално и че�ворīа) и датива: gвома, обома, �рома, че�ворма. Именица коју

синтагма: �е�оро ученика, gесе�оро љуgи.

11. У следећој групи

збирни бројеви: један, два, деветнаест, двадесет (и) пет,

десет, хиљада, милион.

12.

13.

135 Збирни бројеви То су, на пример, бројеви g воје, � роје, че � воро..., g есе � оро, јеgанаес�оро..., gваgесе�оро, �риgесе�оро..., gевеgесе� gеве�оро Образују се од бројева 2–20, а затим и од вишечланих бројева који се завршавају бројевима 2–9. Збирни бројеви имају три употребе: а) означавају скуп особа мушког и женског пола: �роје ученика значи „и ученици и ученице” (за разлику од �ри ученика); б) употребљавају се уз бројиве збирне именице

се

одређују (која стоји после њих) мора

образује

Бројеви

Донекле

стајати у партитивном генитиву; тако се

партитивна

основних бројева подвуци оне од којих се могу образовати

девет, сто, сто један, сто

деведесет (и)

Упиши одговарајуће збирне бројеве: а)

браће и

в) _________________________ младића и девојака

_________________________ супружника (2) б) _________________________

сестара (4)

(20)

Упиши словима збирни или основни број који одговара задатом броју (обрати пажњу на то да ли именица означава биће или ствар!): а)

дугмади

б) _________________________ телади

в) _________________________ господе (10)

Дате именице одреди основним и збирним бројевима и стави их у одговарајући облик: а) дете (2): ____________________, ____________________________ б) чељаде (3): ____________________, ____________________________ 15. Упиши одговарајуће облике синтагми које су дате у загради: а) Милица је однела поклон _____________________________________. (њих двоје) б) Разговарали су с _____________________________________. (нас троје) в) _____________________________________ нисмо дали ништа. (њих троје – у дативу) г) Од _____________________________________ морамо нешто изабрати. (то двоје) Edukapromo

_________________________

(6)

(20)

14.

136 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Бројне именице на -ица Изведене су од збирних бројева. Означавају скуп мушкараца, па се употребљавају уз заједничке именице у множини које означавају такав скуп, као и уз збирну именицу браћа: gвојица момака, �ројица браће, gесе�орица раgника, gваgесе�орица с�уgена�а. Деклинирају се. Захтевају да именица уз њих стоји у партитивном генитиву и заједно с њом чине партитивну синтагму. 16. Замени истакнути израз збирним бројем: И једно и друго је тачно. ____________________________________________ 17. Повежи бројеве с одговарајућим именицама: двама сестрама двема супружницима двома друговима

Напиши синтагме с бројним именицама на -ица које су синонимичне са датим синтагмама са основним бројевима: а) два младића б) четири војника в) три брата 19. Повежи линијама изразе са њиховим значењима: а) gесе� љуgи мушкарци и жене заједно gесе�оро љуgи само мушкарци gесе�орица љуgи пол особа се не прецизира б) нас gвоје само мушкарци нас gвојица мушкарац и жена заједно нас gве само жене 20. Допиши бројну реч која означава број 3 а односи се: а) само на мушкарце: вас _________________________________; б) само на жене: вас _________________________________; в) на особе оба пола: вас _________________________________. 21. Напиши који пол особа означавају следеће синтагме: а) пет ученика: _______________; б) пет ученица: ____________________; в) петоро ученика: _______________; г) петорица ученика: ____________________. Edukapromo

18.

Бројни придеви

То су, на пример, бројеви јеgни, -е, -а (гласи као множина броја јеgан), gвоји (-е, -а), �роји (-е, -а), че�вори (-е, -а) итд. (гласе као множина збирних бројева). Као и сви придеви, имају три рода (мада увек у множини) и деклинирају се. Конгруирају са именицом коју одређују у роду, броју и падежу. Употребљавају се:

уз именице плуралија тантум: gвоје �ан�алоне, �роје санке, че�воре наочари итд.;

б) уз именице које означавају

рукавице (у значењу „три пара рукавица”, за разлику од �ри

22.

а) 5, кола б) 10, врата в) 4, маказе

23. Замени

24. Напиши колико

137

а)

функционалне целине састављене од два

: �роје

рукавице – „три појединачне рукавице”). У овом другом случају уместо бројних придева чешће се употребљава реч �ар: �роје рукавице мање је уобичајено него �ри �ара рукавица. Међутим, у неким случајевима таква замена није могућа: може се рећи само �роја вра�а, не и �ри �ара вра�а. Бројеви Гgе су кола муgросши, шу су gвоја луgосши. 25. Уз следеће именице напиши кардинални број којима се оне бројно одређују (у неким случајевима могућа су два броја): �е�, �е�оро, �е�орица, �е�ори (-е, -а): а) ______________________________ девојака, б) ______________________________ књига, в) ______________________________ / ______________________________ младића, г) ______________________________ врата, д) ______________________________ градова, ђ) ______________________________ панталоне, е) ______________________________ ћебади, ж) ______________________________ прасића, з) ______________________________ уста, и) ______________________________ писама, ј) ______________________________ маказе

предмета

Напиши словима одговарајуће бројне придеве уз дате именице:

број и именицу �ар одговарајућим бројним придевом: а)

пара

ципела б) 6 пари рукавица

појединачних

има у следећим

Edukapromo

предмета

случајевима: а) троје ципеле: __________________; б) три ципеле: _______________________; в) шесторе чарапе: __________________; г) шест чарапа: _______________________.

Edukapromo

138 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Редни

Означавају који је по реду дати појам. По граматичком понашању, то су придевске речи: могу стајати у мушком, женском и средњем роду, у једнини и множини. Конгруирају с именицом уз коју стоје. Правопис • Бројеви од 200 до 900 имају два лика: g вес � а, че � ирис �о, gеве�с�о и gве с�о�ине, че�ири с�о�ине, gеве� с�о�ина. Вишечлани бројеви пишу се одвојено: с�о че�рgесе� (и) сеgам, �риgесе� (и) �рећи, gвес�а �еgесе� (и) �роје, сеgамgесе� (и) сеgморица (везник и је необавезан). Међутим, творенице од тих бројева пишу се састављено: gваgесе� �е� – gваgесе��е�ица, g ва g есе ��е�оīо g ишњак, g ва g есе ��е�оīо g ишњица, је g на gваgесе��е�ина (али: gваgесе� �е�ина), gваgесе��е�очасовни итд. Први део творенице може се изразити бројкама; у том случају се између цифара и слова пише цртица: 25-īоgишњак, 48-часовни, 80-их īоgина. • Реч �у� пише се спојено у речима јеgан�у�, gва�у� и �ри�у�, али одвојено у свим осталим случајевима: с�о (и) јеgан �у�, �рви �у�, неки �у�, који �у�. У облику �у�а увек се пише одвојено: gва �у�а, мноīо �у�а. • Спојеви с предлозима у и на и збирним бројевима пишу се састављено: уgвоје, на�роје • Кад се приближност означава помоћу два броја или помоћу споја именице и броја, између њих стоји цртица: gва-�ри gана, корак- g ва . Међутим, ако се један од тих чланова састоји од двеју речи, пише се црта: gваgесе� �е� – �риgесе�. • У различитим називима, ако бројци претходи пуна реч, не пише се цртица: рено 5, А�еље 212. 26. У реченици Јеgни ће gоћи оgмах, а gруīи ће мало закасни�и реч gруīи има значење: а) редног броја; б) придева („остали”). Заокружи слово испред тачног одговора. 27. Напиши словима следеће вишечлане бројеве: а) 78: ____________________________; б) 122: ____________________________; в) 1955: ____________________________.

бројеви

28. Напиши словима обе варијанте следећих бројева:

а) 500: ________ / ___________________________;

б) 600: ________ / ___________________________.

29. Напиши словима следеће разломке:

а) 1/33: ____________________________________;

б) 30/3: ____________________________________.

30. Напиши цифром први део следећих речи:

а) трогодишњи: __________;

б) десетомесечни: __________;

в) седамдесетпетогодишњица: __________.

г) тридесетосатни: __________.

31. Вертикалном цртом раздвој речи тамо где је

32.

139 Бројеви

то потребно:

начетворо. – Поделила је колач начетворо деце. б) Верујем само утроје људи. – Играли су карте утроје.

а) Преломио је штап

Додај цртицу где је то потребно: а) Читала сам књигу три четири сата и остало ми је још само страницу две да је завршим. б) На рођендану ће бити десетак петнаест људи. Рачунај да ће свако појести два три парчета торте. 33. Напиши који правописни знак треба уписати у квадратић у следећи израз: тридесет пет ⎕ четрдесет 34. Заокружи слово испред исправно написаног назива радио-станице: а) Радио-8 б) Радио 8 в) Радио – 8 г) Радио „8” 35. Упиши одговарајући правописни знак: а) На изборе је изашло 44⎕5% грађана. б) Утакмица почиње у 18⎕00. в) Та станица је на 92⎕4MHz. 36. Следећем броју телефона додај одговарајући правописни знак: 123 657. Тај знак се назива _____________________________________. Edukapromo

37.

21.

103.

600. ___________________________________________________;

3000. ___________________________________________________;

5.000.000. ___________________________________________________.

38. Напиши

петој страни: ___________________________________; б) напомене на петој, осмој и деветој страни: __________________________; в) у једанаестом члану Закона: _____________________________; г) у једанаестом,

39. Препиши

40.

140 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић • Редни бројеви у којима је на другом месту број стотине, хиљаде или милиона пишу се састављено: gвес�о�и, gвехиљаgи�и, gвомилиони�и. • Ако се редни број пише римским цифрама, иза њега се не пише тачка (јер римске цифре увек означавају редни број): Рођен је крајем XIX века. Ако се редни број пише арапским цифрама, иза њих стоји тачка: Нашао је мес�о у 2. реgу; Први ср�ски ус�анак избио је 14. фебруара 1804. īоgине. Међутим, тачке нема ако непосредно следи неки други знак интерпункције (црта, други део заграде, запета): на�омене на 1, 2, 3. и 4. с�рани; Иво Анgрић (1892–1975). Тачка се не пише ни у случају кад се број може читати и као редни и као главни: на�омене на с�р. 13 и 14. • У датумима, месец се може писати словима, римским бројем без тачке или арапским бројем с тачком: 1. I 1971. или 1. 1. 1971. или 1. јануар 1971. Писање нуле испред једноцифреног броја (01. 01.1971) не препоручује се изван техничких текстова и пословне кореспонденције.

Напиши словима следеће редне бројеве: а)

д)

___________________________________________________; б)

___________________________________________________; в)

г)

бројеве у следећим примерима: а)

дванаестом и тринаестом члану Закона: ___________________________.

цифрама редне

напомена на

правилно следећи пример: Вук Караџић (1878.–1864.)

Додај потребне правописне знакове. а) Београд 2 VIII 1982 б) Ниш 4 7 1990 в) Суботица 21 III 2008 г) Шабац 11 2 2000

Препиши правилно, цифром редни број: а) То је четврти филм Квентина Тарантина. _________________ 42. Заокружи слово испред примера који су правилно написани: а) У 80. години још је била у одличној кондицији. б) У 80-ој години још је била у одличној кондицији. в) У 80-тој години још је била у одличној кондицији. г) У осамдесетој години још је била у одличној кондицији. Edukapromo

41.

означавамо разломке: �оловина, �рећина, че�вр�ина, �е�ина... И оне се нормално ређају до

gваgесе�ине, али се онда показује да

недостају не само за бројеве с последњом

цифром јеgан (дакле за разломке 1/21, 1/31, 1/41 итд.) него и за оне с последњом

цифром gва. Једини излаз је да кажемо „двадесет први део”, „седамдесет други део” и сл., што није нимало идеално решење:

нешто није у реду. Како то да за приближно десет имате gесе�ак, за приближно сто

с�о�инак, за приближно 10.000 gесе�ак

141 Бројеви „Рупе” у систему бројних речи Значи, ако би нека редитељка феминисткиња хтела да преради Есхилову трагедију „Седморица против Тебе”, тако да на град не нападају седам јунака него седам јунакиња, она то никако не би могла да искаже у наслову. Морала би да задржи барем једног мушкарца, како би се комад могао звати „Седморо против Тебе”. Из истих разлога, било би немогуће

Но да ли су бар за мушкарце ови бројеви комплетни? Замислимо да се седморици Есхилових јунака постепено придружује један по један саборац, тако да добијамо „осморицу против Тебе”, „деветорицу против Тебе” и тако редом. До gваgесе�орице све би било у реду, а онда –како гласи збирни број од 21? Даље би опет све било нормално, од gваgесе� gвојице до �риgесе�орице, али би се исти проблем поновио за 31, 41 и све бројеве који се заршавају на јеgан. Идући даље, открили бисмо да збирни бројеви не постоје ни за стотине, ни за хиљаде.

пронаћи [...] назив за све�у Тројицу у некој религији где би ту улогу, уместо три мушка божанства, имале три богиње.

[...] Узмимо именице којима

пише „29/30 укупне масе”, ми ћемо то нормално прочитати gваgесе� и gеве� �риgесе�ина, али како да прочитамо „30/31 укупне масе”? [...] Сличне „рупе” могле би се наћи на много места у овој граматичкој категорији. Кад би нешто и за лексичке фондове постојала „контрола магацина” као за оне у привреди, службеник задужен за бројеве морао би да одговара на низ неугодних питања. На пример: „Друже, овде имате придев gвојни, �ројни, че�ворни. Где је наставак? Како ћете звати че�ворни �ак� кад му приступи још једна држава?” „А тек ово gвојак и �ројак? Зашто немате бар че�воројак

„Овде

ако у неком уџбенику

, кад сте већ почели?”

вам међу приближним бројевима

хиљаgа, а за приближно хиљаду – немате ништа?” [...] Наравно,

не

да све бројеве од нуле до бесконачног обухвати онако потпуно и објективно као што их обрађује математика. Па ипак, недостаци и недоследности у систему бројних речи сувише су велики да би се објаснили само „људском природом”. Пре ће бити да је узрок у наслеђу из прошлости: у томе што бројне речи задржавају обележја једне старије и примитивније епохе језичког развоја. Именице, глаголи или придеви лакше се прилагођују потребама модерног живота, јер то код њих пре свега значи да се напуштају застарели изрази, а усвајају нови. Код бројева, напротив, проблем није у измишљању нових речи, него би требало изменити граматичке и творбене обрасце, а то је већ много теже. Овакви какве смо их наследили, ти обрасци носе печат једне много простије и мање „математизоване” цивилизације него што је данашња. Не морамо веровати антрополозима који тврде да се у језику неких примитивних племена цео бројни систем своди на „један, два, три, четири, много”. Ипак је сигурно да је у доба пре развоја модерне науке језик имао посла само с мањим бројевима и најелементарнијим рачунским операцијама. Групе од триста или хиљаду људи ретко су се виђале, а још ређе су тачно пребројаване; разломци као 1/21 или 1/1000 били су тада „виша математика”. И недостатак женских збирних бројева био је разумљив у једној патријархалној средини, где се није могло замислити да три, пет или седам жена ради нешто на своју руку, без мушкараца. (Из књиге Ивана Клајна Језик око нас)

људи нису рачунари. Од језика се

може ни очекивати

Edukapromo

основни: јеgан..., �е�..., с�о/с�о�ина...

Бројеви

главни

збирни: gвоје... gевеgесе� gеве�оро

бројне именице на -ица: gвојица... gевеgесе� gеве�орица

Прилошке речи: �е�

редни: �рви... с�о�и

Edukapromo

бројни придеви: gвоји, -е, -а

Придевске речи: јеgан, gва, �ри, че�ири Именичке речи: с�о�ина, хиљаgа, милион...

Основни бројеви

Збирни бројеви

на -ица

gвоје gеце/�илаgи/�илића

142 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић ШТА СМО НАУЧИЛИ скуп особа мушког пола: gвојица млаgића уз именице плуралија тантум: gвоја вра�а уз именице које означавају предмете у пару: gвоје рукавице Бројни придеви скуп особа мушког и женског пола: gвоје ученика уз бројиве збирне именице које означавају млада бића:

Бројне именице

143 Значења и врсте глагола Подвуци у тексту глаголе. Шта означавају глаголи разgера�и се, шали�и се, �о�рча�и? ____________________ А шта означавају глаголи зна�и, �о�лаши�и се? _____________________ Шта би означавали глаголи īрме�и, сева�и, наоблачи�и се? _____________________ Глаголи означавају радњу, стање или збивање. Сва та три случаја могу се обухватити лингвистичким термином ситуација. Видимо да се глаголи међусобно разликују по граматичким особинама. Глагол �о� рча �и је непрелазан, глагол � оломи �и __________________________, а глагол разgера�и се _________________________. Ипак, сва три глагола имају нешто заједничко: означавају радњу која се приписује неком вршиоцу (или, општије речено, ситуацију која се приписује неком носиоцу). Према свом значењу и синтаксичком понашању, глаголи се деле у две групе: I. личне (персоналне); II. безличне (имперсоналне). ГЛАГОЛИ Изгубио Насрадин-хоџа бисаге, па се раздера у махали пред светом колико га грло носи: – Чујте, људи! Главом да се нисте шалили, него да ми одмах нађете моје бисаге! Ако их не добијем сада одмах, ја знам лепо шта ћу учинити! Поплаше се људи, па потрчаше да поломе ноге. Нађу му их, па ће га онда један радознали запитати: – Ама, хоџа ефендија, а да нешто нисмо нашли ове твоје бисаге, реци, душе ти, шта би урадио. А хоџа им одговори: – А богме да их нисте нашли, а ја бих узео ону стару врећу што ми је код куће, па бих од ње направио себи друге бисаге. Ето то бих урадио; а шта бих друго и знао да радим? (Из народне приче Насраgин-хоџина �ре�ња)

Edukapromo

нечему итд. Реч фа̏култатӣван долази од латинског facultativus и значи „који се може бирати, изборни; необавезан”.

Личи на реч факу̀лтēт (која, преко немачког fakultät, долази од латинског facultas –„способност, моћ”), која означава највишу образовну установу, део универзитета. Тако се на факул�е�у могу слушати и обавезни и изборни (факул�а�ивни) предмети.

оg некоīа, личи�и на некоīа, влаgа�и неким, �оче�и с нечим, инсис�ира�и

144 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић I. Лични (персонални) глаголи означавају радњу која има вршиоца, односно стање које има носиоца. Нпр. глагол раgи�и подразумева да неко ради; другим речима, та радња има вршиоца. Слично томе, глагол зна �и подразумева да неко има неко знање; другим речима, та радња има носиоца. Синтаксички, ти се глаголи слажу (конгруирају) са именицом која означава вршиоца радње или трпиоца стања и која у реченици има функцију субјекта. У нашем језику таква је већина глагола. Лични глаголи се према прелазности (тзв. глаголском роду) деле у три групе: (1) прелазне, (2) непрелазне и (3) повратне. (1) Прелазни ( транзитивни ) глаголи типично означавају радњу коју вршилац врши на неком трпиоцу (предмету, бићу и сл.); синтаксички, такви глаголи имају прави објекат, којим је означен трпилац радње: īраgим кућу, смишљам �есму, бацам ло �� у, слушам музику, зовем g ру īа итд. Неки прелазни глаголи не захтевају да се уз њих изрекне прави објекат: – Ш� а ра g иш? – Чи � ам (не мора да се каже Чи � ам књи īу ). Такви глаголи називају се факултативно прелазни. (2) Непрелазни (интранзитивни) глаголи означавају радње које се врше без трпиоца или стања (велики део тих глагола означава кретање одн. мировање): ићи, се g е� и, лежа �и, ћу�а� и, � а̏с � и, болова � и, црвене �и итд. Синтаксички, они не могу имати прави објекат. Међутим, могу имати неправи објекат: зависи�и

на

Играмо се ПРЕЛАЗНОСТИ:

и плашите

! А да ти мало ућутиш ...и смириш се?!

ја вас јурим, ловим, хватам,

ви бежите

се

Edukapromo

а реч се значи „један другог”, односно „један с другим” и може се сматрати

заменицом. (в)

неправи повратни глаголи: беле�и се, наgа�и се, чуgи�и се, љу�и�и се, ба�рīа�и се,

глаголи; реч се

у њима речца. Неправи повратни глаголи могу имати неправи

1. Одреди

а) разговарати: ______________;

145 (3) Повратни (рефлексивни) глаголи садрже реч се. По значењу се деле на три групе; то су: (а) прави повратни глаголи: чешља�и се, умива�и се, ку�а�и се, ис � рави � и се итд. – означавају радње које вршилац врши сам на себи; у њима се реч се тумачи као акузатив заменице себе; (б) узајамно-повратни глаголи : рва�и се, �ући се, збра�ими � и се, с � рија � ељи � и се итд. – означавају

на другом,

радње које врше најмање два вршиоца један

gоче�а�и се итд. – сви остали

објекат: ла�и�и

нечеīа,

а�и

нечему, жали�и се на неш�о итд. Ко

Ко се у коло хваша, у ноīе се узgа. факултативно прелазни непрелазни Глаīоли

повратни

је

се

наg

се

се чува,

Боī īа чува.

да ли су истакнути глаголи прелазни или непрелазни: а) Ако их не добијем сада одмах, ја знам лепо шта ћу учинити. добити:

знати:

учинити:

б)

да поломе ноге.

___________________;

__________________.

Потрчаше људи

потрчати: ___________________; поломити: ___________________.

следећи глаголи:

б)

г)

Напиши какви су по прелазности

преговарати: _______________________; в) оговарати: ______________;

приговарати: _______________________.

Дате глаголе препиши на одговарајућа места: плакати, викати, говорити, запомагати, цвилети.

У тексту Насраgин-хоџина �ре�ња има три повратна глагола. Препиши их: ______________, __________________________, __________________________. Они припадају групи __________________________ повратних глагола и у њима је реч се __________________________.

Подвуци непрелазне глаголе који имају само неправи објекат: одбити, одустати, одговорити, одболовати, одударати, одлетети. Edukapromo

Edukapromo

раg

скаку�а�и,

146 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић II. Безлични (имперсонални) глаголи означавају радњу која нема вршиоца, односно стање које нема носиоца. Обично су у питању нека дешавања у природи: сви�а�и, свану�и, смркава�и се, смркну�и се, сева�и, īрме�и, gува�и, киши�и, снежи�и итд. Такве реченице немају субјекат, а безлични глаголи стоје у тзв. безличном (имперсоналном) облику – а то је облик 3. лица једнине средњег рода: Свануло је; Свиће; Већ се смркава; Грмело је и севало целу ноћ итд. Као што видимо, могу бити непрелазни и повратни. Већина тих глагола могу бити употребљени и као лични (персонални). У том случају конгруирају са именицом која означава вршиоца радње: Зора је сванула; Дува јак ве�ар и севају муње итд. Граматичке категорије глагола Већ смо поменули да глаголи имају једну класификациону категорију – глаголски вид. Наиме, глаголи се у српском језику деле, према свом начину представљања радње, на несвршене и свршене Несвршени ( имперфективни ) глаголи означавају радњу у њеном трајању или понављану радњу , као и трајна, континуирана

глаголи означавају

као целину или један тренутак у току вршења радње (почетни или завршни): gоби�и, �роше�а�и се, �осумња�и, ураgи�и, скокну�и, �ас�и итд. Радње означене несвршеним и свршеним глаголима могу се заиста разликовати; тако је радња означена глаголом скочи�и различита од оне означене глаголом скака�и, јер се састоји од једног покрета, а ова друга од више таквих покрета. Међутим, радња може да буде иста, али да је глаголи различитог вида различито представљају: глагол раgи�и (који је несвршен) посматра радњу у њеном трајању, а глагол ураgи�и (који је свршен) види је као целу, завршену, са почетком и успешним завршетком. Глагол лежа�и (који је несвршен) означава континуирану радњу, а 6. Подвуци безличне глаголе: а) Снежило је цео дан, а онда се разведрило и појавило се сунце. б) Грмело је и тутњало да се земља тресла. в) Прво је севнуло и муња је преломила небо. Затим су пале прве капи кише. Падало је целу ноћ.

стања: има�и, ше�а�и, сумња�и,

и�и,

�аgа�и итд. Свршени (перфективни)

радњу

тако да образују видске парове.

несвршених глагола свршени се по правилу добијају префиксацијом (�иса�и – на�иса�и, �ри�иса�и, рас�иса�и итд.), а од свршених се несвршени добијају суфиксацијом (�ри�иса�и – �ри�исива�и, рас�иса�и – рас�исива�и итд.). За разлику од наведених глагола, чији се вид може препознати већ по њима самима, постоје и глаголи који могу бити и несвршени и свршени, и чије се значење прецизира тек у контексту. То су тзв. двовидски глаголи

8. Следеће

147 �олежа�и (који је свршен) исту радњу, али с њеним ограниченим трајањем. Глагол сеgе�и (који је несвршен) означава континуирану радњу, а глагол засес�и (који је свршен) почетни тренутак, али подразумева да је радња настављена и даље, итд. Несвршени и свршени глаголи су, како видимо, у творбеној и значењској вези,

виgе�и, чу�и итд.,

који се завршавају на -ира�и и -иса�и: �елефонира�и, анализира�и, о�ериса�и, конс�руиса�и итд. Глаīоли Инфинитив глагола из текста Његов глаголски видКако гласи његов видски парњак

пресећи,

Несвршени Свршени

Напиши ког су вида следећи глаголи из текста Насраgин-хоџина �ре�ња: а) изгубити: _____________; б) раздерати

_______________________;

_____________; г)

_______________________;

Од

: јес�и, руча�и,

као и многи глаголи

секнути, сећи,

пресецати, испресецати

се:

в) носити:

шалити се:

д) наћи: _______________________; ђ) знати: _______________________.

глаголе

на несвршене и свршене:

Подвуци свршене глаголе: скочити, поскочити, скакати, поскакати, поскакивати.

У следећим реченицама (чији је аутор Иво Андрић) подвучени су глаголи. Напиши како гласи инфинитив сваког подвученог глагола, затим одреди његов вид, а онда напиши како гласи његов видски парњак: Док је седела, жена се непрестано изувала и обувала. Час би извукла једну ногу из мокасина, час другу, да их неколико тренутака доцније обе весело сакрије у своју меку црвену обућу. Edukapromo

разврстај

10.

Edukapromo

148 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић У тексту Насраgин-хоџина �ре�ња глаголи се јављају у различитим облицима. У ком времену стоји глагол зна�и у реченици Ја знам ле�о ш�а ћу учини�и? _____________________ У ком лицу стоји? _____________________ А у ком броју? _____________________ Да ли стоји у активу или у пасиву? _____________________ Да ли стоји у потврдном или одричном облику? _____________________ Глаголи имају следеће морфолошке категорије: (1) глаголски облик; (2) лице; (3) број; (4) род; (5) стање; (6) потврдност / одричност. Дакле, глаголи мењају свој облик у зависности од тога у ком глаголском облику стоје, у ком лицу, броју и роду, у ком су стању, да ли су употребљени потврдно или одрично. Промена глагола назива се конјугација. Глаголски облици могу бити лични (финитни) и нелични (инфинитни). Лични облици разликују 1, 2. и 3. лице; по значењу се деле на глаголска времена и глаголске начине (модусе). Глаголска времена смештају радњу у неки временски одсечак Глаголи по томе да ли подразумевају вршиоца радње лични безлични по прелазности прелазни непрелазни повратни по виду свршени несвршени 11. Напиши ког је вида двовидски глагол у следећим реченицама: а) Урадићу то чим ручам. ___________________ б) Немој ми сметати док ручам. ___________________ в) Нећу да те пустим напоље док не видим да си завршио задатак. ________________ г) Више не види добро, па носи наочаре. ___________________ д) Нећу да му телефонирам сваки час.

ђ)

е) Телефонирала

али

исти глагол ићи ће у више

___________________

Кад почне да телефонира, не уме да престане! ___________________

сам му,

ништа нисам сазнала. ___________________ 12. Дате глаголе распореди у табелу (један

рубрика!): киснути, кишити, покиснути, сквасити, поквасити се.

Глаголски

(финитни)

Глаголска временаГлаголски

презент

перфекат

аорист

плусквамперфекат

имперфекат футур (први)

13.

императив потенцијал футур други

инфинитив глаголски прилози: садашњи

прошли глаголски придеви: радни трпни

149

или будућност. Глаголски начини означавају иреалну

радњу, обично с неким односом говорника

остварењу.

– прошлост, садашњост

(нестварну)

према њеном

облици Лични

Нелични (инфинитни)

начини

Глаīоли Глагол како је употребљен у тексту Инфинитив тог глаголаГлаголски облик оgлучила

Напиши које глаголско време смешта радњу у садашњост: __________________________. Која глаголска времена у својим основним значењима означавају прошле радње? __________________________________________________________________________________________________ Својим основним значењем футур први смешта радњу у ______________________________. 14. Назив глаголског облика спој линијом са одговарајућим обликом глагола чини�и, одн. учини�и (све су облици 1. л. јд.): императив чинио бих инфинитив буgем чинио имперфекат чинећи потенцијал био сам чинио / бејах чинио футур други чинио футур први чини аорист чињен глаголски прилог садашњи чинио сам глаголски прилог прошли учиних радни глаголски придев чини�и трпни глаголски придев чинићу плусквамперфекат учинивши перфекат чињах 15. Напиши који су глаголски облици употребљени у следећем вицу: Одлучила два мрава да пребију слона и први каже: – Ја ћу га срушити, а ти га изгази. Edukapromo

150 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Лице, број и род глагола зависе од лица, броја и рода субјекта, пошто се у тим обличким категоријама глагол слаже (конгруира) са субјектом. У зависности од тога ко врши радњу – говорник, саговорник или лице које не учествује у комуникацији (одн. неки неживи или апстрактни појам) – глаголи, ако су у неком времену или начину, стоје у првом, другом или трећем лицу У зависности од тога колико појмова врши радњу, глагол стоји у облику једнине или множине. Они глаголски облици у чијем се саставу налазе глаголски придеви (радни и трпни) разликују и мушки, женски и средњи род. Глагол, такође, може стајати у активу или пасиву . Глагол је у активу ако се радња коју он означава приписује вршиоцу; субјекат тада означава вршиоца радње: Миле је на�исао заgа�ак. Глагол је у пасиву ако се радња коју он означава приписује трпиоцу; субјекат реченице тада означава трпиоца радње: Заgа�ак је на�исан. Према томе, сви глаголи имају облик актива, а облик пасива могу имати само прелазни глаголи. Најзад, у зависности од тога да ли се радња исказује као остварена или не, глагол може стајати у потврдном и одричном облику. 16. Попуни табелу уписујући глаголе и њихове облике из прва два пасуса текста Насраgин-хоџина �ре�ња: Глагол како се налази у тексту Инфинитив глагола Време/ Начин ЛицеБрој Род СтањеПотврдност/ одричност Edukapromo

Синтаксичке

151

функције Глаголи у личном облику имају функцију предиката. Глаголи у неличним облицима (сами или заједно са својим одредбама и допунама) имају друге функције. На пример, глагол у инфинитиву може имати функцију субјекта (Ћаска �и је � рија � но ), а глагол у облику глаголског прилога функцију прилошке одредбе (Ћаскајући, нису ни �риме�или каg је �рошло вече). Конјугација Глаголски облици се добијају од двеју граматичких основа: (1) од презентске основе, која се издваја тако што се од облика 1. л. мн. презента одбије наставак -мо: чи�а-(мо), носи-(мо),

итд.;

(аористне) основе, која се издваја на два начина: (а) код глагола чији се инфинитив завршава наставком -�и испред којег стоји самогласник, одбије се тај инфинитивни наставак; (б) код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи или -с�и одбије се наставак -ох од 1. л. јд. аориста: gођ-(ох), �ек-(ох), �ле�-(ох), сеg-(ох), �рес-(ох) итд. На основу презентске основе, одн. њеног односа са инфинитивном основом, глаголи се деле у врсте и свака има своје особености у конјугацији. У оквиру сваке врсте постоје глаголи који се мењају нешто другачије него што је то за ту врсту уобичајено. Глаīоли 17. Обележи с којим именицама одн. заменицама конгруирају истакнути глаголи (нацртај стрелицу усмерену од глагола ка именици одн. именичкој заменици). Затим напиши у којим граматичким категоријама конгруирају: Изгубио Насрадин-хоџа бисаге, па се раздера у махали пред светом колико га грло носи... Ето то бих ја урадио изгубио: се раздера: носи: бих урадио: 18. Напиши које прилошко значење – временско, начинско или узрочно – имају истакнуте синтагме с глаголским прилозима: а) Помоћи ћеш ми придржавајући кишобран. б) Рекавши то, окренула се и отишла. в) Бојећи се прекора, није рекао родитељима шта се десило. _________________________

чује-(мо)

(2) од инфинитивне

Edukapromo

1. врста �рес�и

2. врста ора�и

�иса�и

3. врста кисну�и

4. врста �и�и

5. врста чи�а�и разуме�и

6. врста мисли�и виgе�и

7. врста gржа�и

152 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Глаголски облици се граде додавањем наставака за облик на глаголске основе. Са гледишта грађења, глаголски облици могу бити прости – ако се састоје од једне речи, и сложени – ако у њихов састав улази и помоћни глагол. Нелични глаголски облици (инфинитив, глаголски прилози и глаголски придеви) само су прости. Лични глаголски облици могу бити прости и сложени. Прости су: презент, императив, имперфекат и аорист. Сложени су: перфекат, плусквамперфекат, футур I, футур II и потенцијал. Презент У свом основном значењу презент ситуацију означену глаголом смешта у садашњост. Гради се од презентске основе (која у 3. л. мн. може бити окрњена – без самогласника е или и) и наставака за лица: Примери: чувам, волим, разумем 19. Напиши како гласе инфинтивна / аористна и презентска основа следећих глагола: Глаголске врсте ИнфинитивПрезентска основа Инфинитивна/ аористна основа

раgова�и се

ЛицеЈеднинаМножина 1. -м -мо 2. -ш -те 3. -Ø -у, -ју, -е Edukapromo

21.

а) певати: ________, _____________________;

б) бринути: ________, _____________________;

в) носити: ________, _____________________;

г) брати: ________, _____________________;

д) ковати: ________, _____________________;

ђ)

клети: ________, _____________________;

е) млети: ________, _____________________;

ж) храмати: ________, _____________________;

з) почети: ________, _____________________;

и) окренути: ________, _____________________.

153 Глаīоли Живош нам враћа само

gруīима gајемо.

Да ли да га заспемо питањима... ...или да заспимо? 20. Упиши облике 1. лица једнине и 3. лица множине презента следећих глагола:

оно шшо ми

(Иво Андрић)

глагола како гласи 1. л. јд. презента: а) сести седети седати б) лећи лежати легати в) устати устајати стајати

Допуни текст 1. л. јд. презента глагола датих у загради: Чекај да __________________________ (попети се) на дрво и да __________________________ (спасти) своју мачку. Не знам само како је успела да __________________________ (обрести се) тамо горе. Пазићу да не _________________________ (сломити) ону суву грану. Кад би хтела већ једанпут да _________________________ (оканити се) тог пењања по свакаквом дрвећу!

Ако је Мика нехотице стао Пери на ногу и Пера каже: „Извини се”, да ли је прикладно да се Мика извини или да се извине? Edukapromo

Напиши испод сваког

22.

23.

154 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Императив Императивом говорник подстиче саговорника на (не)вршење неке радње. Гради се од 3. л. мн. презента, одбацивањем наставка за презент и додавањем наставака за облике императива – за 2. лице једнине -и, -Ø. У 1. и 2. лицу множине на те наставке додају се још наставци за лица -мо, одн. -�е. Инфинитив глагола 3. л. мн. презентаИмператив трести трес-у трес-и, трес-и-мо, трес-и-те пити пиј-у пиј-Ø, пиј-Ø-мо, пиј-Ø-те зујати зуј-е зуј-и Ако се у 3. лицу множине испред презентског наставка налази ј а самогласник је испред тог ј кратак, императив ће имати наставак -Ø: �и�и – �иј-у – �иј-Ø, уми�и – умиј-у – умиј-Ø; ако је пак тај самогласник дуг, императив ће имати наставак -и: īаји�и – īај-е – īај-и, зуја�и – зуј-е – зуј-и. За 1. лице једнине и 3. лице једнине и множине облици императива не постоје: не може се нешто наредити самоме себи (осим у 2. лицу) или неприсутним особама. Ако ипак желимо да нешто наложимо особама које нису ту, употребићемо конструкцију с речцом нека и 3. лицем једнине одн. множине презента глагола: Нека неш�о на�ише, Нек оgмах оgу �амо. Чини gобро, не кај се, чини зло, наgај се. 24. Неки глаголи имају у презенту више од једног облика. Подвуци за сваки глагол облике који су теби обичнији: а) знати: Ко то зна? – Ко то знаде? б) вапити: Човек вапије, људи вапију. – Човек вапи, људи вапе. в) дати: ако ти они дају – ако ти они даду – ако ти они дадну г) пљескати: Он пљеска, они пљескају. – Он пљешће, они пљешћу. д) отићи: ако он оде – ако он отиде – ако он отиђе 25. Глагол вре�и у 3. л. јд. презента гласи ______________________, а у 3. л. мн. презента ______________________.Edukapromo

27. Напиши како гласи 2. л. јд.

а) казати: ___________; б) певати: ________________________; в) разумети (као уме�и!): ________________________; г) смејати се: ___________; д) покрити:________________________; ђ) тајити: ___________; е) сашити: ________________________; ж) продати: ___________; з) блејати: ________________________; и) разбити: ___________; ј) давати: ________________________.

28. У следећем одломку

155 Глаголски прилог садашњи Овај глаголски облик означава радњу која је истовремена с радњом предиката. Гради се само од несвршених глагола, тако што се на облик 3. лица множине презента дода наставак за облик глаголског прилога садашњег -ћи: �ишу – �ишући, раgују се – раgујући се. Може се попридевити – онда кад се употребљава и деклинира као придев: �екућа воgа, иgућа īоgина. Глаīоли 1. Напиши како гласи синоним за истакнуту реч: Друге ствари појмили смо некако лакше, благодарећи томе што је професор географије радо примењивао очигледну наставу. (Одговор на стр. 242) 26. Подвуци облик императива у следећем одломку из приповетке Глава шећера Милована Глишића: – Не шал’те се главом – искоси се Ђука чисто љутито. – Јок! То нипошто да нисте урадили! Одмах ћете му укварити ову добру вољу. У комуникативној функцији забране у овој реченици употребљен је још један глаголски облик: _____________________, и

једна речца: _____________________ (препиши их).

глагола:

императива следећих

из романа Травничка хроника Иве Андрића подвуци облике глаголског прилога садашњег: У неко доба млађи почеше и да певуше. Било је незгодно што нико није знао неку француску песму, а турске нису хтели да певају. Најпосле, Мазалта, Бенционова снаха, отпева једну шпанску романсу, тешко дишући од узбуђења и од преране угојености. Њена свекрва, срдачна, жива жена, толико се расположила да је ударала дланом о длан, њишући се горњом половином тела и поправљајући тепелук, који је од пенушавог вина стално ишао накриво. 29. Напиши како гласе облици глаголског прилога садашњег од следећих глагола: а) носити: _________________; б) киснути: _________________; в) држати: _________________; г) путовати: _________________; д) сећи: _________________. Edukapromo

1.-ах-Ø, -ијах-Ø, -јах-Ø-ас-мо, -ијас-мо, -јас-мо

2.-аш-е, -ијаш-е, -јаш-е-ас-те, -ијас-те, -јас-те

3.-аш-е, -ијаш-е, -јаш-е-ах-у, -ијах-у, -јах-у

Глаголи на -а�и граде имперфекат од инфинитивне основе, додавањем наставака за облик -ах... (чи�ах). Остали глаголи граде имперфекат од презентске основе

156 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Имперфекат Типично означава доживљену и трајну ситуацију у прошлости. Гради се само од несвршених глагола, од инфинитивне или

наставака за облик и личних на-

ЛицеЈеднина Множина

презентске основе, додавањем

ставака:

– окрњене, наставцима -ах и -ијах (чујах, �ресијах), и пуне, наставцима -јах, при чему ј јотује крајњи сугласник основе (ношах, �оњах). Каg се синовац жењаше, ни сшрица не ūишаше, а каg се ражењаше, и сшрину ūриūишиваше. 30. Истакнуте реченице замени синтагмама с глаголским прилогом садашњим: а) Пошто никога није познавао, осећао се непријатно. б) Док је прелетао преко планине, авион је запао у ваздушни ковитлац. в) Сијалица је слабо горела и повремено трептала. д) Ако се будеш свесрдно залагао, доспећеш до првог тима. ђ) Слушао ју је а да није придавао много значаја томе што је говорила 31. Подвуци попридевљени глаголски прилог садашњи: а) Путујући светом, велики путујући циркус доспео је и у наш град. б) Летећи авионом, стижете брзо. Летећи тањири, кажу, крећу се много брже. в) Његов претећи тон свима је сметао. Нико не воли кад неко говори претећи. 32. Прочитај почетак народне приповетке Дјевојка цара наgмуgрила и подвуци у њему облике имперфекта: Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну кћер, која бејаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. 33. Следеће глаголе стави у 1. л. јд. и у 3. л. мн. имперфекта: а) ићи: _________________________, _________________________; б) бринути: ______________, _________________________; в) мислити: ______________, _________________________; г) певати: ______________, _________________________; д) пити: ______________, _________________________; ђ) имати: ______________, _________________________. Edukapromo

у употребу су

gи�ломирани

īрана�а, неусељен с�ан и сл. У тим случајевима

има функцију својствену придевима. Само у придевској функцији јављају

157 Трпни глаголски придев Трпни глаголски придев се употребљава за грађење облика пасива. Гради се наставцима -н, -�, -ен, на које се додају придевски наставци за облик (-ø, -а, -о у једнини и -и, -е, -а у множини). На инфинитивну основу глаголи на -а�и додају наставак -н (gржан) или -� (проgа�), а глагола на -ну�и наставак -� (збрину�и – збрину�). Наставак -ен се додаје на (окрњену) презентску основу (� лес�и – � ле� ен); кад се презентска основа завршава на -и, сугласник испред ње се јотује: носи�и – носим – ношен (али

онесем

Од

пасив (реч �ар�ици� значи „глаголски придев”): Позвани смо на о�варање изложбе. Међутим,

правог придева: Сви �озвани су gошли. Трпни

у начелу,

ушли и облици трпног придева од неких непрелазних глагола:

придев

се трпни придеви саграђени од повратних глагола: заљубљени �ар (према заљуби�и

се). Глаīоли Понуђен кô ūочашћен. е) украсти: _______________; ж) чути: _______________; з) лити: _______________; и) отрести: _______________; ј) спáсти: __________________. 34. Прочитај одломак из романа Три �ослера�на gруīа Ђорђа Балашевића и подвуци у њему трпне придеве: Емилијина мајка ми је отворила врата. Била је отмена као предратна фотографија. Имала је класичну фризуру, отрпљену под хаубом, везену, ручно рађену крагну, широку и уштиркану, и ортодоксну професорску хаљину, боје млевене кафе, која је, у ствари, и највише вукла на тон старих слика. У овом тексту трпни глаголски придеви употребљени су: а) за грађење пасива; б) као прави придеви. Заокружи слово испред тачног одговора. Каква је то фризура која је о�р�љена �оg хаубом? 35. Напиши како гласи трпни придев сачињен од следећих глагола: а) видети: _______________; б) држати: _______________; в) покренути: _______________; г) градити: _______________; д) увозити: _______________; ђ) увести (свршено према увози�и): ___________________________; 36. Следећи глаголи имају двојаке облике трпног придева; напиши како ти облици гласе: а) послати: _________________, ____________________________; б) уврстити: _________________, ____________________________. Edukapromo

зато gоне�и –g

– gонесен).

трпног глаголског придева могу се градити облици пасива; то је тзв. партиципски

често стиче функцију

придев се,

гради само од прелазних глагола. Ипак,

�равник, неекс�лоgирана

трпни

се), у�лакано gе�е (према у�лака�и

Инфинитив

158 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Инфинитив – који је основни облик глагола – може имати следеће завршетке: (а) -�и, иза инфинитивне основе која се завршава на самогласник (чи�а�и, кова�и, носи�и); (б) -�и, иза инфинитивне основе која се завршава на -с- (�рес�и, мус�и, крас�и, �лес�и), при чему се аористне основе тих глагола

на -с- ( � рес-ох ), -з- ( муз-ох ), - g - ( кра g -ох ) и -�- (�ле�-ох); (в) -ћи, при чему се аористне основе тих глагола завршавају на -к-, -ī-, -х- (рећи – аорист рек-ох, лећи – аорист леī-ох, врћи – аорист врх-ох). Лакше је вероваши неīо ићи ше ūишаши. Нико се није научен роgио. Немој стрепети. Вода ће проврети, али неће покипети 37. Подвуци трпни придев који има придевску функцију: а) Кад су кола натоварена, кренули су даље. Натоварена кола с муком су се котрљала. б) Да би посетиоци лакше прошли, столица је склоњена у страну. На тој склоњеној столици касније су нашли заборављен кишобран.

Међу следећим глаголима подвуци оне чији се трпни придеви употребљавају само као прави придеви: забринути се, бацити, смрзнути се, чути, сазидати, измислити.

Заокружи слово испред реченице у којој је истакнута реч трпни придев од глагола заīрис�и: а) Загризена јабука је лежала бачена поред стазе. б) Он је загрижени навијач „Радничког”.

Допуни другу реченицу стављајући задати трпни придев и именицу у одговарајући облик и редослед: а) повреда, задобијен Тако ____________________________ ____________________________ дуго се лече. Лечи се од ____________________________ ____________________________ на утакмици. б) роба, купљен _____________ ________________________ у другим радњама оставите на улазу. _____________ ________________________ можете одмах понети.

завршавају

38.

39.

40.

Edukapromo

43.

159 Постоје парови глагола изведених од придева у којима је глагол који се завршава на -е �и непрелазан, а на -и �и прелазан (нпр. беле�и – „постајати бео”, бели�и – „чинити да нешто буде бело”). Међутим, код већине глагола сачувало се само непрелазно значење, а завршетак може бити било који од поменута два (оīрубе�и, занеме�и и ослаби�и, омршави�и). Оживе�и има само тај лик и кад је непрелазан и кад је прелазан. Аорист Аорист типично означава доживљену прошлу радњу. Гради се најчешће од свршених глагола, тако што се на инфинитивну (аористну) основу додају следећи наставци за облик аориста и наставци за лица: ЛицеЈеднинаМножина 1.-ох, -х -ос-мо, -с-мо 2.-е, -Ø -ос-те, -с-те 3.-е, -Ø -ош-е, -ш-е Глаīоли Λва лоша убише Милоша. Примери: gођох, виgех, �обеgих. 41. Напиши облике инфинитива глагола од којих је дато 3. лице једнине презента (у неким случајевима могући су двојаки облици): а)

ђ) заспе:

е) сагнем

ж)

Како гласи инфинитив глагола од кога 1. л. јд. презента гласи gовеgем? ________________________________ А како гласи инфинитив глагола ако 1. л. јд. презента гласи gовезем? ________________________________

цвили: __________________; б) цури: __________________; в) зри: __________________; г) трули: __________________ / _____________________________; д) дере се: __________________

_____________________________

__________________;

се: __________________;

оденем се: __________________. 42.

Упиши одговарајуће глаголе: затупети – затупити а) Од гледања телевизије се може сасвим _______________________________. б) Требало би мало ________________________________ ту оштру ивицу. Edukapromo

Инфинитив

(о�)�ева�и, 3. л. мн.

носи�и, 1. л. јд.

(�ро)живе�и, 3. л. јд.

(на)�иса�и, 1. л. јд.

(�ри)gржа�и, 3. л. мн.

160 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Радни глаголски придев Употребљава се за грађење перфекта, плусквамперфекта, потенцијала и футура II. Гради се од инфинитивне основе, додавањем следећих наставака за облик: Мушки родЖенски родСредњи род Једнина-о -ла -ло Множина-ли -ле -ла Код неких глагола испред наставка -о стоји непостојано а : �ресао (према тресла), ишао (према ишла). Радни глаголски придев служи за грађење перфекта, плусквамперфекта, потенцијала и футура II, а може се употребљавати и као прави придев. 44. Прочитај народну приповетку под насловом А ш�а �и је? и подвуци у њој облике аориста: Један човјек којега је болио зуб, срете другога човјека гдје јауче из гласа, па га запита шта му је, а кад му онај одговори да га је ујела змија, он му рече: „Е, ја мишљах тебе зуб боли!” 45. У следећем одломцима из народних приповедака истакнути су облици презента. Напиши како би гласили облици аориста: а) Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду, а љуску завије у мараму. После неког времена, идући тако по свету, нађе лисицу... б) Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: – Отвори врата! Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила. Из одломака препиши облике презента од којих се облици аориста разликују само по акценту: 46. Глагол о�ићи у аористу има двојаке облике. Напиши како гласе облици 1. лица једнине: ________________________________ / ________________________________ 47. У табелу упиши задате облике аориста и имперфекта датих глагола (за аорист употреби свршен, а за имперфекат несвршен глагол):

глагола Аорист Имперфекат

Edukapromo

51.

161 Глаголски прилог прошли

означава радњу која претходи радњи означеној предикатом. Гради се углавном од свршених глагола, тако што се на инфинитивну (аористну) основу дода наставак -вши (или, архаично, -в): �оīлеgа-(-�и) + -вши > �оīлеgа-вши. Код неких глагола код којих се аористна основа завршава на сугласник, између ње и наставка стоји -а-: моī-а-вши. Глаголски прилог прошли од глагола �оћи, изаћи и сл. гласи �ошавши, изашавши итд. Глаголски прилог прошли се ретко попридевљује: бивши �реgсеgник, новоgошавши. Глаголски прилог прошли од глагола gоћи, изаћи и сл. гласи gошавши, изашавши Глаīоли 48. Напиши како гласе облици мушког и женског рода једнине радног глаголског придева следећих глагола: а) писати: _________________; б) лити: _________________________________; в) ићи: _________________; г) моћи: _________________________________; д) плести: _________________; ђ) красти: _________________________________. Заокружи слова испред глагола код којих у облику мушког рода радног глаголског придева постоји непостојано а.

Упиши двојаке облике мушког рода једнине радног глаголског придева следећих глагола: а) сагнути се: _________________ / ________________________; б) тргнути: _________________ / ________________________.

Подвуци попридевљени радни глаголски придев: а) Прошлог пута кад су ишли на излет рекли су да им је дан необично брзо прошао. б) Зашто не бациш то прецветало цвеће? Брзо је прецветало од врућине.

Типично

49.

50.

Неки радни придеви који се завршавају на -ио, -ила итд. имају као прави придеви завршетак -ео, -ела итд. Допуни следеће изразе придевом који одговара датом радном придеву: а) Руке су јој ослабиле. – њене ___________________________________ руке б) Олабавио сам конопце. – ___________________________________ конопци в) Реформе су закасниле. – ___________________________________ реформе 52. Подвуци облике глаголског прилога прошлог: Ветар би фијукнуо подигнувши људе на прсте и расплашивши јато гладних гавранова. 53. Начини глаголски прилог прошли од следећих глагола: а) прочитати: __________________; б) кренути: ___________________________; в) отрести: __________________; г) отићи: ___________________________. Заокружи слово испред глагола који у облику глаголског прилога прошлог имају непостојано а. Edukapromo

1.јесам, самнисамјесмо, смонисмо

2.јеси, синисијесте, стенисте

3.јест(е), јенијејесу,

162 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Промена глагола јесам, би�и и х�е�и Сложени глаголски облици, као и облици пасива, граде се с помоћним глаголима. Као помоћни глаголи могу бити употребљени глаголи јесам, би�и и х�е�и (који, осим као помоћни глаголи, могу бити употребљени и другачије). Глагол јесам има само облике презента – акцентогене и енклитичке: Лице Једнина Множина Потврдни облик Одрични облик Потврдни облик Одрични облик

сунису С глаголом јесам као помоћним гради се перфекат – актива и

Глагол би�и има све облике осим трпног глаголског придева. Ево неких глаголских облика од тог глагола: Са глаголом би�и као помоћним граде се плусквамперфекат, потенцијал и футур II, као и већина облика пасива. ПрезентИмперативАористИмперфекат Једнина1. лицебудем бихбејах/бех 2. лицебудешбудиби бејаше/беше 3. лицебуде би бејаше/беше Множина 1. лицебудемобудимобисмобејасмо/бесмо 2. лицебудетебудитебистебејасте/бесте 3. лицебуду бишебејаху/беху 54. У следећим реченицама подвуци онај глагол јесам који има функцију помоћног глагола: Јутро је. Јутро је свеже и пријатно. Јутро је било свеже и пријатно. 55. Глаголски прилог садашњи од глагола би�и гласи ___________________________________, а глаголски прилог прошли ___________________________________. Edukapromo

пасива.

ПрезентИмперативАористИмперфекат Потврдни облик Одрични облик Једнина

Множина

1. лицехоћу, ћунећу хтех/ хтедох хоћах

2. лицехоћеш, ћеш нећешхтеднихте/ хтеде хоћаше

3. лицехоће, ћенеће хте/ хтеде хоћаше

1. лицехоћемо, ћемо

2. лицехоћете, ћете

нећемохтеднимохтесмо/ хтедосмо хоћасмо

нећетехтеднитехтесте/ хтедосте хоћасте

3. лицехоће, ћенеће хтеше/ хтедоше хоћаху

Перфекат

У свом основном значењу смешта радњу

помоћног глагола јесам и радног

163 Глагол

има све облике осим трпног придева; ево неких (у презенту има и акцентогене и енклитичке облике):

х�е�и

глаголом х�е�и као помоћним образује се футур I.

у прошлост – временски одсечак који претходи садашњем тренутку. Гради се од

глаголског придева: Ја

Ти си �евао/�евала итд. Код повратних глагола,

помоћни глагол се изгубио (а налазио се иза речи се): Он се вра�ио,

вра�ила (насупрот: Ја сам се вра�ила,

Ми смо се вра�или итд.). Уз заменице ме, �е помоћни глагол се у неформалном говору често изоставља, али то не треба чинити у формалном говору или у писању: Неко ме је звао, Чес�о �е је �омињала. Перфекат без помоћног глагола назива се крњи перфекат: Текао Дунав широк и разливен. Њега не треба бркати са случајевима када је помоћни глагол изостављен зато што се подразумева из контекста: Дунав је �екао и �екао. Глаīоли Гgе си био – ниīgе, шша си раgио –нишша. 56. Глаголски прилог садашњи овог глагола гласи __________________________, а глаголски прилог прошли __________________________. 57. Препиши следеће реченице стављајући предикат у перфекат: а) Она се стално смеје. ______________________________________________________________________________________ б) Он ме често позива на вечеру. ______________________________________________________________________________________ Edukapromo

презента

сам �евао/�евала,

у 3. лицу једнине

Она се

Ти си се вра�ио,

164 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Плусквамперфекат Означава прошлу радњу која је претходила некој другој прошлој радњи. Гради се од перфекта или имперфекта помоћног глагола би �и и радног глаголског придева: Био сам � евао или Бејах/бех �евао. Футур I Овај глаголски облик смешта ситуацију у будућност. Гради се од презента глагола х�е� и и инфинитива: ја ћу � ева � и, �и ћеш сес�и. Кад се помоћни глагол нађе иза инфинитива, пише се одвојено од глагола ако се овај завршава на -ћи: ићи ћу. Ако се инфинитив глагола завршава на -�и или -с�и, помоћни глагол се додаје окрњеном инфинитиву (инфинитиву без крајњег -и), при чему се � из окрњеног инфинитива губи: �ева� + ћу > �ева�ћу > �еваћу, сес� + ћу > сес�ћу > сесћу >сешћу. У говорном, па и у писаном језику футур се често гради, уместо са инфинитивом, са конструкцијом gа+презент (Ја ћу gа �евам). Граматичари препоручују употребу инфинитива: Ја ћу �ева�и. Ко ūрсш gа, и руку ће gаши. 58. Међу истакнутим облицима глагола налазе се и облици крњег перфекта. Подвуци их. а) Догађаји су наваљивали са свих страна, сударали се и ковитлали по Европи и великом Турском царству и допирали чак и у ову котлину... б) Био једном један цар и имао три сина. 59. У следећој реченици Иве Андрића подвуци плусквамперфекат: Многобројни апсеници, који су се, као увек, пред Карађозом били повукли у своје ћелије или у најудаљеније углове Авлије, нису ништа од свега тога могли да виде или чују. 60. Напиши како гласи плуксвамперфекат глагола би�и у 3. лицу једнине мушког рода: ___________________________________________. 61. Подвуци облике футура у одломку из приповетке Вереници Данила Киша (прилагођеном овој прилици): Анди је био решио да се не врати кући на вечеру. Преко лета ће ловити рибу у реци, а затим ће ићи од села до села и помагати сељацима. Кад скупи доста новца, купиће чамац и отићи своме деди, на Цетиње. 62. Растави усправним цртама речи тамо где је то потребно: а) – Наћићемо се – рече ми Светлана – и поразговараћемо о свему. Испричаћеш ми шта се све догодило и казаћеш ми шта те мучи. б) Мајстор Перо – рећиће му начелник, када је овај ступио предањ – рецими, богати, какав ти је онај шегрт Чеда. Edukapromo

II

165

II означава будућу ситуацију пре, за време или после које ће се одиграти нека друга будућа ситуација и која је често хипотетичка. Гради се од презента помоћног глагола би�и и радног глаголског придева: буgем раgио/раgила. Потенцијал Типично означава претпостављену (замишљену) ситуацију. Гради се од аориста помоћног глагола би�и (с тим што облик 3. лица множине гласи би и што су облици за сва лица по правилу ненаглашени) и радног глаголског придева: ја бих раgио, ишла бих. Постоји и потенцијал други, који се гради од потенцијала помоћног глагола би �и и радног глаголског придева: ја бих био раgио, била бих ишла. Не употребљава се често. Глаīоли И камен би речима ūоgиīао. 63. Подвуци облике футура II у одломку из приповетке Замак осве�љен сунцем Данила Киша: Ја ћу онда да се правим као да ништа не примећујем, само ћу лепо захвалити и наставићу да идем даље, уколико будем могао. Ако се пробудим, то је онда сан. А ако се не пробудим, а не будем могао да идем – то значи да сам зачаран. [...] Само ти, Динго, немој ништа да се плашиш када будеш угледао замак, сав у светлости. 64. Подвуци облике потенцијала у одломку из романа Травничка хроника Иве Андрића: Узмучили се и забринули бегови, иако се то по њиховим лицима и мирним димовима које одбијају не би могло да примети. Споро и неодлучно говоре, један по један, и нагађају шта би то могло бити и колико има лажи а колико истине у овим вестима, шта би требало предузети да се ствар извиди и можда већ у зачетку спречи.

Заокружи слова испред реченица у којој су облици глагола би�и акцентогени: а) Да ли би ми неко могао помоћи? б) Они ту мало бише и одоше. в) Шта ти би да то кажеш? г) То не би било добро. 66. Подвуци облике потенцијала другог у одломку из романа Сеобе Милоша Црњанског: Да јој је дошао муж, она би му била рекла зашто је то учинила. Рекла би му била да је то учинила зато што је онако осрамоти пред светом, при растанку, не опростив се у реду од ње. Edukapromo

Футур

65.

166 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

и размишљам... (2)

пажљиво следећи текст и уради задатке у вези с њим. Аутобус, изузетно, није био пун, па су могли да седну све четворо: професор, његова жена, син и ћерка. Пошто је сео, професор се загледао у штампано обавештење прилепљено изнад прозора на супротној страни, које је гласило: „Поштовани путници, да би се јефтиније и брже возили молимо вас да карте за вожњу купујете у трафикама.” После неколико тренутака је узвикнуо: – Децо, ко може да примети језичку грешку у овом натпису? – Ух, не гњави децу с твојом граматиком – умешала се његова супруга. – Ниси сад у школи. – Нека, деци то није досадно – бранио се професор. – То им дође као неки квиз. Зар не, децо? – Јесте – одговори син – само ја не могу да пронађем никакву грешку... – А ти, Верице? – забринуто упита професор ћерку. – Па... – рече девојчица и занеме. – Аман, децо, погледајте пажљивије! – узвикну професор. Грешка просто боде очи, немогуће да је не видите! – Нађите је, децо – рече мајка уморним гласом – иначе ваш отац од муке неће вечерати. После дуже паузе, јави се поново син: – Мислим да сам пронашао. Погрешно је оно „би”, јер се не каже „да би се ви возили”, него... – Тако је! – сав озарен узвикну отац. – Како се правилно каже? – Да бис�е се возили. – Тачно. – Ух, па како то нисмо одмах приметили! – вајкала се девојчица. Њена мајка, међутим, изјави: – Право да вам кажем, ја то не бих приметила ни да сам цео дан зурила у ону цедуљу. – Истина је – помирљивим гласом рече професор – да је употреба облика би уместо бисмо односно бис�е веома распрострањена и да зато понекад промакне и људима с доста слуха за језик. Ето, пре два дана сам у једној телевизијској драми чуо „ми би то знали”, „како би ви поступили” и слично, а такве облике можете редовно наћи у новинама, па и у књижевним текстовима. Јесте ли се некад упитали откуда та грешка? Чланови његове породице не одговорише ништа, али он настави: – Видите, кондиционал, или потенцијал или погодбени начин ако више волите тако да га зовете, има то би у три од укупно шест лица: �и би раgио, он би раgио, они би раgили. Додајте томе и прво лице, у коме, као што ви добро знате, Edukapromo

Читам

Прочитај

могли Руси да

изједначе свих шест лица, зашто не можемо и ми? На то ћу ја

вама да одговорим другим питањем. Шта представљају

бих, би, бисмо, бис�е? Тачно. То је аорист од

глагола би�и. Е, видите, руски језик је изгубио аорист, такво време у њему више не постоји, и зато Руси вероватно и не осећају би као глагол, него као неку непроменљиву честицу. У српскохрватском, напротив, аорист постоји, кажемо раgисмо, раgис�е, gођосмо, gођос�е, па је нормално да и у кондиционалу кажемо раgили бисмо, раgили

Edukapromo

167 имамо бих , али се х често изоставља у говору. То значи да је облик би у већини, па отуда склоност да се он пренесе и у преостала два лица, уместо бисмо односно бис�е. Тако нешто се и догодило у руском, где у свих шест лица кондиционала имамо само би: у руском је сасвим правилно „ми сказали би” и „ви сказали би”. Путници с предњих седишта зачуђено су се освртали да виде ко то држи предавање у аутобусу. Не обраћајући пажњу на њих, професор

– Ви

ако су

је наставио:

ћете сад вероватно упитати:

наши

заправо ти

облици

–

приметиш – рече

– Тачно, аорист се у данашњем књижевном језику све мање употребљава. Поготову онај од глагола би�и. Кажемо „Где сте ви били кад сам ја био на мору?”, а сасвим би необично звучало, у савременом говору, „Где ви бисте кад ја бих на мору”. Употребљавамо тај аорист само још у неким устаљеним изразима, али и ту опет само облик би , на пример „Шта ти би?”. То и јесте разлог што се облици бих, бисмо, бис�е све више губе и у кондиционалу. Његов син је и даље хтео нешто да каже, али га професор умири покретом руке. – Чекај, Бане. Ја тачно знам шта тебе мучи. Облици помоћу којих градимо кондиционал нису потпуно једнаки с аористом од би �и , јер од тог аориста треће лице множине гласи они бише, а у кондиционалу не постоји „радили бише”, него само „радили би”. То си врло добро запазио. То је једна, како би лингвисти рекли, структурна слабост у данашњем српскохрватском кондиционалу. Треће лице аналогијом делује на прва два, нагони их да и она одбаце облике аориста бисмо, бис�е и замене их јединственим би. Том дејству се није лако одупрети. – Па ипак – настави он, док су се жена и деца нешто дошаптавали међу собом – ја ћу ти рећи да тај разлог није пресудан. Ако размислиш о другим глаголским временима и начинима, видећеш да они увек разликују три лица множине по облику: раgимо, раgи�е, раgе; раgићемо, раgиће�е, раgиће; раgили смо, ра g или с � е, ра g или су и тако даље. Да није тога, наш језик Аналòгија (од грч. analogía) значи „делимична сличност између две појаве, истоврсност, подударност”. Појава која је слична другој, њој одговарајућа или с њом подударна јесте њој анàлогна. Глаīоли 2. У лингвистици реч аналогија означава појаву да се неки језички облици поводе за другима који су им слични. Зашто мала деца понекад говоре хоћем и можем? (Одговор на стр. 242)

бис�е.

Знам, Бане, знам шта хоћеш да

сину, који је покушавао да га прекине.

168 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић би морао уз глаголе обавезно да употребљава личну заменицу, као што чине руски, француски или енглески, да би показао које лице врши радњу. Зато ни у кондиционалу не би било оправдано да ту разлику изгубимо. Ако ти кажеш „Сутра би радили до подне”, како ће твој саговорник знати да ли ти мислиш „Ми бисмо радили”, „Ви бисте радили” или „Они би радили”? Стога је најбоље да и даље кажемо бисмо и бис�е, као што прописује граматика, а облик би раgили да задржимо само за треће лице множине. Наравно, ако ти, Бане, имаш неке противаргументе, слободно их изнеси. – Не, тата – рече Бане – ја сам само хтео да кажем да је требало још пре три станице да сиђемо. Али пошто нисам успео да прекинем твоје предавање, сад ћемо се возити до крајње станице, па ћемо узети аутобус у супротном правцу... (Из књиге Ивана Клајна Језик око нас) 1. Зашто се у говору обично употребљава би за сва лица потенцијала? Која аналогија ту делује? 2. Који облик има глагол би�и у потенцијалу у руском језику? Подвуци реченицу у којој професор износи претпоставку зашто је то тако. 3. По чему се разликују прилике у руском и српском језику у вези с обликом би?

Професор наводи два разлога из којих је веза између облика аориста и облика потенцијала слаба. Који су то разлози? 1) _________ 2) _________ 5. Заокружи пасус у којем професор износи одлучујући аргумент у прилог свом ставу да треба да се употребљава ми бисмо, ви бис�е, а не ми би, ви би. Резимирај његов аргумент у једној реченици (почетак смо написали): Кад би се у свим лицима употребљавао облик би, онда _____________________________ 6. Исправи, по професоровим упутствима, грешке у облицима потенцијала у следећим реченицама: а) Ако би били љубазни да ми додате ту оловку, била би Вам веома захвална. б) Не би им ништа замерили што су погрешили, јер би то и нама могло да се деси. в) Да имамо времена, радо би отишли на планину. Тамо би се шетали и добро би се одморили. г) Да би дошли на ред, морате ујутру доћи раније. Да сте данас то урадили, уштедели би себи један дан. (Одговор на стр. 242) Edukapromo

сам Плусквамперфекатбио сам хваљен, бејах хваљен

похваљен

Имперфекатбејах хваљен

Футур I бићу хваљен

Императив

хваљен

похваљен

169

(трпно стање)

пасива могу имати само прелазни глаголи. Пасив се гради на два начина: (1) од трпног глаголског придева и помоћног глагола јесам/ би�и – тзв. партиципски пасив; (2) од активног облика глагола и повратне речце се – тзв. рефлексивни пасив. Ево како изгледа партиципски пасив од глагола хвали �и и �охвали�и

императив, 2. л.

хвалити похвалити Презент бивам хваљен бивам похваљен Перфекат хваљен сам похваљен

био сам похваљен, бејах похваљен Аорист бих хваљен бих

Пасив

Облике

(1. или, за

јд.):

бићу похваљен Футур

будем

хваљен

похваљен

буди

Потенцијал био бих хваљенбио бих похваљен Инфинитивбити

бити

садашњи будући

будући похваљен Глаголски прилог прошли бивши хваљен бивши похваљен Рефлексивни пасив од глагола чи�а�и одн. �рочи�а�и гласи: презент: чита се, прочита се, перфекат: читао се, прочитао се, футур I: читаће се, прочитаће се, итд. У значењу радње која се одвија у садашњости може се употребити само рефлексивни пасив (Та књиīа се у�раво саg чи�а), док презент партиципског пасива од истог глагола означава само радњу која се понавља (Та књиīа чес�о бива чи�ана). Глаīоли Гвожђе се кује gок је вруће. Edukapromo

хваљен

похваљен Глаголски прилог

хваљен

170 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Одрични облици глагола Ако је глаголски облик прост, одрични облик се гради додавањем речце не испред глагола: иgем – не иgем, иgи – не иgи. Ако је глаголски облик сложен, у одрични облик се ставља помоћни глагол: ишао сам – нисам ишао, ишао бих – не бих ишао, ићи ћу –нећу ићи. Речца не се пише одвојено од глагола, осим у глаголима нећу и немам (у свим лицима), као и у заповедној речци немој, немојмо, немој�е (која је постала од одричног облика глагола). Кад су у питању глаголски придеви – радни и трпни – речца не се пише спојено, осим ако није нарочито наглашена у супротној конструкцији ( Био је � о неус � ео � окушај – Био је � о не ус � ео , неīо сензационалан �окушај). Шшо не боли, шо није живош, шшо не ūролази, шо није срећа. (Иво Андрић) 67. Из одломка из романа Травничка хроника Иве Андрића препиши облике партиципског и рефлексивног пасива: Чим је госпођа Давил стигла, настала су у великој и запуштеној згради Француског конзулата нова времена. [... ] Кућа се чистила, дотеривала; у њој је извођен низ промена, како би се колико год је могућно прилагодила потребама нових становника. Преграђиване су собе, зазиђивани прозори и врата и пробијани нови. У недостатку намештаја и тканина, употребљени су турски сандуци, ћилими и босанско платно. Застрта и чиста кућа изгледала је потпуно измењена. Кораци нису непријатно по њој одјекивали као раније. Кухиња је изграђена потпуно изнова. Све је мало-помало добијало печат француског живота, умереног и разумног, али богатог истинским задовољствима. а) Партиципски пасив: ______________________________________________________________________; б) рефлексивни пасив: ______________________________________________________________________. 68. Предикат у следећим реченицама из актива пребаци у партиципски пасив, а заменицу одн. именицу у функцији објекта стави у функцију субјекта: а) Видели су га кад је изашао из куће. б) Пшеницу ћемо посејати на време. в) Ако те буду искритиковали, немој да се обесхрабриш. 69. Предикат у следећим реченицама пребаци у рефлексивни пасив, а именицу у функцији објекта стави у функцију субјекта (вршиоца радње изостави): а) Ту серију људи много гледају. б) У нашој улици комшија зида нову кућу. Edukapromo

171 Глаīоли 70. Усправном цртом раздвој речи тамо где је то потребно: а) Небих никад тако нешто урадио. б) Он никад неће ништа да каже, тако да човек незна шта му се мота по глави. в) Немогавши дасе снађе у новим приликама, напустиоје земљу. г) Неговори тако гласно и немој да шушкаш тим папирима! Од тебе немогу ништа да радим! д) Нипошто то немој радити, јер то ниуколико неби променило ствари – рекао је мој пријатељ неумољивим гласом, неосврћући се на моје разлоге. 71. Напиши инфинитиве истакнутих глагола: а) То је човек који мистериозно нестаје и нико онда не зна где је. ______________________ б) Толико је вредан да никад не стаје и не одмара се. ______________________ 72. Спој знаком „ ” речцу не с попридевљеним глаголским придевима и прилозима: а) Не одговарајући на питање, само је слегнуо раменима. Сви су оценили да је то био не одговарајући поступак. б) Пошто је из старе школе не исписан, него избачен, остао је не уписан у школу. в) Чак и не позван и не најављен, ти си увек добродошао! г) Ограда је годинама стајала на киши не рђајући, јер је била од не рђајућег челика. д) Не дирај не зарасле ране и не избледеле успомене и не бацај не увело цвеће! ђ) Не измишљај не постојеће разлоге и не понашај се као не дорасло дете! Edukapromo

Могу бити лични (персонални): раgи�и, и безлични (имперсонални): смркава�и се; ови други увек стоје у 3. л. јд. ср. р.

По прелазности (глаголском роду)

деле се на прелазне (зиgа�и), непрелазне (хоgа�и) и повратне (умива�и се).

Значење: означавају радњу, стање или збивање (једном речју – ситуацију).

Класификациона

Глаголи

Морфолошке категорије: глаголски облик, лице, број, род, стање, потврдност/одричност

Лични (финитни) Нелични (инфинитни)

Глаголска временаГлаголски начини

презент: мислим

перфекат: мислио сам

аорист: �омислих

Edukapromo

плусквамперфекат:

био сам мислио

имперфекат: мишљах

футур (први): мислићу

императив: мисли

потенцијал: мислио бих

футур други: буgем мислио

инфинитив: мисли�и

глаголски прилози: садашњи: мислећи

прошли: �омисливши

глаголски придеви: радни: мислио

трпни: мишљен

172 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић ШТА СМО НАУЧИЛИ

Двовидски

категорија: глаголски вид – несвршени (скака�и) и свршени (скочи�и).

глаголи: руча�и.

Глаголски облици

се налазе у зависним падежима. Спој предлога и именичке речи одн. синтагме назива се предлошко-падежна конструкција Предлошко-падежне конструкције имају различита

значења – месно, временско, узрочно, циљно, значења

друштва, изузимања итд. (а) Месно значење имају следећи

173 Значења предлога Подвуци предлоге, а затим заокружи именице, именичке заменице или именичке синтагме испред којих предлози стоје. У првој реченици предлог у означава однос између два појма – газда Андријине жене и позоришта. То је просторни однос. У трећој реченици предлог оg, чије је основно значење просторно, не означава однос у простору, него однос у ________________________. Предлози су непроменљиве речи које означавају односе међу предметима и појавама. Стоје испред именичких речи и синтагми, које

предлози: у (gрвеће у шуми), на

g (зīраgа �ореg банке), оg и gо (Оg Беоīраgа gо Ниша је с�иīао за �ри са�а), �реg (С�оји �реgа мном), између (Полица се налази између вра�а и зиgа), �рема (Окренуо се �рема � розору ), кроз (Вири кроз �уко �ину), низ (Сиђи низ с�е�енице) итд. (б) Временско значење имају предлози �ре и �осле (Наћи ћемо се � ре / � осле часова ), као и предлози у, на ( Ви g ећемо се у не g ељу, на � разник ), о g и g о ( Ра g и о g � онеgељка g о �е� ка ), ПРЕДЛОЗИ 1. Увући се некоме �оg кожу значи: а) ставити се у нечији положај; б) додворити се некоме; в) излудети некога, учинити да изгуби стрпљење. Заокружи слово испред тачног одговора. (Одговор на стр. 243) Било је и вечери кад је газда Андрија водио своју жену у позориште. То су били за њу радосни сати. Од детињства је волела позориште, нарочито оперу. Осим тога, за њу је био срећа сваки тренутак у ком није морала да буде насамо са мужем, јер тада је он био онај мирни, озбиљни газда Андрија, са својим познатим „лепим начином”, без трага оног само њој познатог наличја. (Из приповетке Иве Андрића Злос�ављање) Сва је хука на вука, а иза вука и лисица сиша.

(веверица на gрве�у), �оре

Edukapromo

174 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић �реко (Преко неgеље не с�иже gа излази) итд. Основно значење предлога �ре и �осле је временско, а основно значење ових других предлога је месно. (в) Узрочно значење имају предлози збо ī ( Није g ошао у школу збо ῑ � рехла g е ), усле g ( Нисмо нику g а о ��у� овали усле g не g ос �а� ка новца ), о g ( Поскочила је о g ра g ос �и ), из ( Није �роīоворио из с�раха gа не ис�аgне смешан), за (Наīрађен је за оgличан ус�ех). (г) Циљно значење имају предлози раgи и зараg (О��у�овали су на језеро раgи/зараg оgмора) и �о (О�ишла сам �о хлеб). (д) Значење заједнице има предлог с (Разīоварам с gруīом). (ђ) Допусно значење има предлог у�ркос (Донели су �у оgлуку у�ркос �ро�ивљењу већине). (е) Значење изузимања имају предлози осим и сем (Сви су с�иīли осим слављеника). (ж) Значење поређења има предлог оg (Марко је виши оg Милана). (з) Значење одсуства има предлог без (Буgи без бриīе). (и) Значење намене има предлог за (�оклон за моју мајку). Предлози имају и друга значења. На �елефону или �ореg �елефона? Има оних који сматрају да је израз би�и на �елефону „нелогичан”, па употребљавају израз би�и �ореg �елефона. Ево шта о томе каже Милан Шипка у својој књизи Занимљива īрама�ика: „Је ли ико од вас помислио да неко тамо с друге стране жице – зато што се говори Ко је на �елефону? – чучи на апарату и држи у руци слушалицу? Држећи се такве ’логике’, почећемо се питати како је Бранко Радичевић могао написати Девојку на с�уgенцу, кад је она била крај с�уgенца!? Или, како се може ићи на бунар по воду, а да се не упадне и не утопи? Исто тако, можемо се запитати како лети идемо на море (кад, у ствари, летујемо на морској обали), како то парничари дају једни друге на суg (као да се пењу на кров судске зграде) и тако редом. Таква ’логика’ тешко да може користити језику; она га чак осиромашује. Није, рецимо, исто ако кажемо ићи на суg и ићи у суg, јер се у суg може ићи и по неко уверење, а да се при томе не буде на суgу, тј. на суђењу.” Другим речима, предлози су вишезначне речи – имају основна значења (обично просторна), али и друга. Ако сам на �елефону, значи и да телефонирам; ако сам �ореg �елефона, могу да радим и нешто друго. Стога, кад чујемо „Пера Перић поред телефона”, можемо лепо да му кажемо: „И ја сам поред сточића за телефон, па шта?!” Edukapromo

на функцију

у реченици.

је то функција неправог објекта ( ī овори

2. Напиши с којим падежом се употребљавају

а) према, к(а), насупрот, упркос

б) у, на, кроз, уз, низ, пред, за, над, под, међу

в) с(а), пред, за, над, под, међу

г) у, на, о, по, према

д) од, из, с(а), код, поред, испред, иза, између,

175 Неки предлози с месним и временским значењем могу стајати и испред прилога: gо �амо, оg gанас gо су�ра. Предлози се могу јавити и узастопце, један иза другог: �ан�алоне за �о кући, gо�ире gо ис�оg колена, gва камена оg �о gесе� кила. У наведеним случајевима предлози имају своје лексичко значење. Међутим, оно у неким случајевима може донекле или сасвим избледети, одн. постати апстрактно; тада они

� и о нечему, зависи � и о g нече īа, охла g не � и � рема нечему,

на неш � о, увери � и се у

нечему). Преgлози 1. Преостале предлоге из текста упиши у табелу, заједно са падежом у којем стоји именичка

синтагма после њега и са значењем које има (предлоге који се

упиши само једанпут): Предлог Падеж у којем стоји именичка реч одн. синтагма Значење предлога

за

само указују

именице

Најчешће

навићи се

неш�о, инсис�ира�и на

реч одн.

понављају

(одн. предлошко-падежне конструкције)

дати предлози:

попут, без, пре, после, сем итд.

око, због,

Одреди од којих су врста речи постали предлози у следећим реченицама: а) Ко више себе пљује, на образ му пада. б) Кренуо је пут реке. Покушај да одговориш на следеће питање: зашто се може рећи бицикл је иза куће, али не и кућа је ис�ре� бицикла? Edukapromo

Edukapromo

176 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Неки се предлози могу употребити с два падежа. При томе њихово значење може остати исто (разлику уноси употребљени падеж) или различито. Рецимо, у примерима Писмо је у фиоци и С�ави �исмо у фиоку предлог у означава однос између писма и унутрашњости фиоке, али у првој реченици локатив означава да је унутрашњост фиоке место на којем се писмо налази, а у другој акузатив означава да је унутрашњост фиоке место на које је усмерено кретање писма. Исту разлику уносе акузатив и локатив употребљени с предлозима на и о. Слично томе, предлози � ре g , за, на g , �о g и међу могу бити употребљени с акузативом (кад означавају место завршетка кретања) и с инструменталом (кад означавају место на којем се нешто налази). На другој страни, кад се предлог �о употреби с акузативом и с локативом, сасвим мења значење ( О�и g и �о кишобран, �а g а киша и Ше�аћемо �о шуми). У свом основном облику, предлог с (пише се без апострофа) састоји се само од једног сугласника: облик са настао је у спојевима као са мном, са сином, са женом, са шураком, који се без додатног а (некадашњег „полугласника”) не би могли изговорити. (Упореди: к мени, али ка кући; уз īлаву, али уза зиg.) Неки писци сматрају да је и испред вокала боље употребити облик са, нпр. са овим, са Евро�ом, са изузецима Испред сугласника који не задају тешкоће у изговору предност свакако треба дати облику с: с новцем, с �обом, с раgницима, с мојим �рија�ељем, с gуīачком косом итд. Распрострањена је, али не и оправдана, тежња да се облик са уопшти, услед чега појединци кажу чак и „са тим”, „са тешком муком”, „са поштовањем”, „са обзиром” и сл. уместо исправног с �им, с �ешком муком, с �ош�овањем, с обзиром. Све што је речено важи и за исти предлог с генитивом: са зиgа, са ше�ње, и�g., али с крова, с �воје с�ране, с малоī екрана, �оīлеg с �розора, боље него са крова и слично. (Из Ср�скоī језичкоī �риручника Ивана Клајна) 4. Објасни разлику између значења истакнутих предлошко-падежних конструкција: а) Капут виси о чивилуку. – Окачи капут о чивилук. б) Морско прасе лежи шћућурено међу саксијама са цвећем. – Морско прасе се завукло међу саксије са цвећем. в) Седи с нама за сто! – Седео је дуго с нама за столом 5. Објасни која значења имају истакнуте предлошко-падежне конструкције с предлозима с(а) и у и напиши с којим су падежом употребљени. а) Подигни ту салвету с пода! б) Поћи ћу с тобом и на крај света! в) У Милице дуге трепавице.

стварају се, обично од неке

именице, изрази који ће описати те односе – тзв. предлошки

изрази. То су, на пример, за време (нечеīа), у �оку (нечеīа), у оквиру (нечеīа), у зависнос�и оg (нечеīа), на основу (нечеīа), у оgносу на (неко ī а / неш � о), у �оī ле g у (нече ī а), у циљу (нече ī а), � омоћу (нече ī а), у знак (нече ī а), о g с � ране (неко ī а / нече ī а), у скла

(нечим) итд.

177 Неки

могу

и самостално, без имени

Тада имају свој акценат и прелазе у прилоге. Број предлога

предлози се

употребити

це.

у језику је ограничен. Међутим, пошто се непрекидно јавља потреба за прецизнијим описивањем (обично апстрактних) односа међу појавама,

g у с

Видели смо да сваки предлог иде уз именицу у одређеном падежу. Кад два предлога иду уз исти падеж а оба се нађу у истој реченици уз исту именицу, онда се реченица може упростити тако што ће се именица употребити само једанпут: Имамо баш�у и ис�реg и иза куће (и предлог ис�реg и предлог иза иду уз именицу у генитиву). Али ако се у реченици јаве предлози који захтевају различите падеже, мора се – кад год је то могуће – употребити и именица и заменица: са ш�и�ом или на њему (не може се рећи са или на ш�и�у). 2. Предлог по правилу стоји испред именице (каже се Носи марамицу збоῑ кијавице, а не Носи марамицу кијавице збоῑ). Изузетак су два предлога, који могу стајати и иза именице. Који су то предлози? Има ли неке разлике кад су употребљени испред и иза именице? (Одговор на стр. 243) Преgлози

Подвуци предлоге: а) Стани поред. – Стани поред мене. б) Ако седнем иза овог човека, нећу моћи ништа да видим. – Ако седнем иза, нећу моћи ништа да видим. в) Дођи после код мене. – Дођи код мене после школе.

Подвуци предлошке изразе: а) Срећом, у време експлозије нико није био у згради. б) Вратићу се крајем недеље. в) У оквиру осмине финала Купа шампиона данас се играју три утакмице. г) Одева се лепо, без обзира на моду. д) У случају пожара мора се извршити општа евакуација. Edukapromo

сам једва нашла

178 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Предлози gо и оg с прилозима каg(а), �аg(а), саg(а) пишу се и спојено и одвојено: gокаg и gо каg(а), gо�аg и gо �аg(а), о�аg и оg �аg(а). Прилози се пишу одвојено и с покретним самогласником кад се више истичу. Предлог за уз прилог са g (а) пише се одвојено кад означава намену (За каg �о �реба gа ураgим? – За саg!), а спојено кад има значење привремености (Засаg(а) gобро с�ојимо). Предлошке везе с речима које означавају периоде дана или године, старосне доби и сл. пишу се одвојено: у зору, � ре g зору, � реко ноћи (али: � реконоћ ), о g ју � рос, g о синоћ, на īо g ину (али g оīо g ине ), о g � ам � ивека, �о g с � арос � , за мла g ос � и (али о g малена ), на часак (али начас ), за часак (али зачас ). Спојено се пишу прилози g овече, увече, � ре g вече, ују � ро, изју � ра, � рекосу � ра. Спојеви предлога и именице �оgне пишу се одвојено ако имају прилошко значење (долазе на питање Ка g ? ): � ре �о g не, � осле Сарадница једне новинске рубрике добила је задужење да напише чланак о масовном „шверцовању” београдских младића и девојака, који у овим гужвама и не помишљају да купују маркице. Она пише: „За не поверовати је да

градском превознику. Или је можда баш за поверовати?” За не поверовати је да је таква синтакса за објавити у угледном дневном листу. Младим новинарима је за учити граматику матерњег језика. Тамо ће сазнати да у српском језику предлози нису за употребљавати испред глагола... (Из књиге Ивана Клајна Ис�еци �а реци, прилагођено) 8. Упрости истакнуте изразе: а) Да ли си за предлог или против предлога? _____________________________________ б) Колачи се могу правити и с путером и без путера. в) Нису сигурни да ли ће температура сутра бити испод нуле или изнад нуле. г) Организовали су превоз на аеродром и са аеродрома. _____________________________________ д) Можете доћи с пратиоцем и без пратиоца. _____________________________________ 9. Допуни реченице изразима из заграде – једним или, тамо где је то могуће, обама: а) _____________________ се нисмо видели. (Отад(а), Од тад(а)) б) _____________________ се то догађа? (Откад(а), Од кад(а)) в) Видећемо како ће се касније осећати, _____________________ је добро. (засад(а), за сад(а)) г) Овај колач ти је ______________________, а други остави за касније. (засад(а), за сад(а)) Edukapromo

Правопис

особу која редовно плаћа своје дажбине

10. Раздвој усправном цртом речи тамо где је то потребно:

а) Провела сам код пријатељице читаво преподне.

б) Шта радиш сутра преподне? в) Радио је од јутра довечери.

11.

12.

о �ом �о�ом пише се одвојено.

179 �оgне, �о �оgне, gо �оgне, �о �оgне, а заједно кад сачињавају именицу: Провели су јеgно забавно �о�оgне; �оīа �ре�оgнева. Предлошке везе с називима годишњих доба пишу се одвојено: у �ролеће, на �ролеће, с јесени. Предлози испред личних заменица увек се пишу одвојено: �реg �обом, �реgа мном, �реgа се. Спојено се пишу прилози за�о, за�им, �о�ом, с�оīа итд., али одвојено ако се значење заменице чува (Да ли си чуо за �о?, Чезне за �им, По �ом(е) је �ознајем, Скини �о с �оīа с�ола). Спојено �ри�ом значи „истовремено”, а одвојено �ри �оме „поврх тога, уз то”. Израз

Преgлози

била неиздржљива, али је преконоћи попустила.

г) Тога поподнева врућина је

усправном цртом предлог од назива годишњег доба: Сјесени полазимо у школу, напролеће ћемо ићи на екскурзију, а налето на море.

Одвој

Усправном цртом раздвој речи тамо где је то потребно: а) Предамном је ишла девојчица, а узаме дечак. б) Сви су стали узањ. в) Крени самном, а не замном. г) Камен је хладан, па стави нешто подасе. д) Пазила је насе. 13. Допуни реченице једним од израза из заграде: а) Ниси ти ___________________. Нисам те звао _____________________ што нисам хтео да ти сметам. (зато, за то) б) Нисам га препознала _____________________ људима. Звала сам га. Он се, _____________________, није одазвао. (међутим, међу тим) в) Ћутао је и _____________________ гледао у под. Нове сијалице троше веома мало струје. _____________________ су и појефтиниле. (притом, при томе) Edukapromo

3. Ићи некоме уз длаку значи:

а) пркосити некоме; б) повлађивати некоме; в) подилазити некоме.

4. Ако је неко пао на̏узнāк, значи да лежи: а) на боку; б) на леђима; в) на стомаку.

5. Ако се нешто дешава одѝскона, значи да се дешава:

а) од давних времена;

б) по свој прилици; в) заиста, стварно.

6. Урадити нешто нау̀штрб (и на̏уштрб) некоме, значи урадити:

а) на корист некоме; б) на штету некоме; в) нешто тако да неко

не чује.

Заокружи слова испред тачних одговора.

(Одговори на стр. 243)

(али:

о��рве, оgреgа, оgока, увис, уис�ину, укош�ац, укра�ко, улево,

д) Читај _____________________. Изашао је _____________________

180 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Одвојено се пишу следеће везе предлога и именице: без сумње, без � рес � анка, g о малочас, за ина � ( у ина � , из ина �а ), на �рескок, на �ример, на срећу, на несрећу, оg мало�ре, оg �оче�ка, �о с�рани, с леђа, у с�вари. Спојено се пишу прилози gонеgавно, gоскора, забаgава, заgуīо, заузвра � , изблиза, изнова, ис � оче � ка, набоље, навелико (али: �рī овина

алеко, на

омак, на

охва �

нажалос

на своју велику жалос � ), наиска � , наовамо, нао g ме � , наруку

брgо), на�осле�ку (али: на крају), ус�у� (=узīреgно), на�ољу (али: Иīрали

се на ливаgи и на �ољу), на�речац, нашироко,

унакрс�,

оīлеg, у�ола, у�рс�е.

на велико ), на g

� (али:

� рими � и неш � о на руке ), узбр g о (али: Пели су се уз

су

уне�овра�, унеg

једним од израза из заграде: а)

се ____________________ своје собе. ___________________ је била задовољна. (наизглед – на изглед) б) Рекао је то некако _____________________. _____________________ су расле булке. (успут, уз пут) в) Радиш то _______________________! Купио сам то врло јефтино, готово ________________________. (забадава,

немој

______________________ милога,

да

Сūоља īлаgац, а изнушра јаgац. 14 Допуни реченице

Жалила

за бадава) г) ______________________,

то да радиш!

немој то

радиш! (забога, за бога)

као способан човек. (наглас, на глас) ђ)

нешто _____________________. Научи то _____________________. (напамет, на памет) е) Ствар је, _____________________, решена. Може се и _____________________. (такорећи, тако рећи) ж) Све сам, _____________________, урадио како треба. Све сам, _____________________ велико, урадио како треба. (зачудо, за чудо) з) Цела чета наступа _____________________. Пратићемо га _____________________. (укорак, у корак) Edukapromo

Пало ми је

181 Преgлози

Усправном цртом раздвој речи тамо где је то потребно: а) Узми се упамет! Он је отишао заувек и безсумње треба да га заборавиш. б) Он је уистину незгодан човек. Например, неће ти се уинат јавити кад те види. в) Не знам да ли се то десило нажалост или насрећу. г) Неће бити наодмет да га држиш наоку. 16. Спој речи знаком „ ” тамо где је то потребно: а) На далеко је познат по томе што прича на дугачко, на широко и у празно, и тако у недоглед. б) Твоје невоље нису ни из далека тако велике као што мислиш. Ухвати се с њима у коштац све ће ускоро кренути на боље. в) Решење нашег проблема у истину је на дохват руке. Испричаћу ти у кратко шта треба да урадимо.

15.

Edukapromo

Означавају односе међу предметима и појавама.

Стоје најчешће испред именичких речи и синтагми, које се

налазе у зависним

падежима. Тај спој је

предлошко-падежна конструкција.

Предлози

Значења:

• месно: у, на �оре�, о�, �о, између, уз;

Предлошки изрази: за време, у �оку, у оквиру, у зависнос�и о�, у о�носу на, �омоћу, о� с�ране, у скла�у с... Edukapromo

• временско: �ре, �осле, у, на, �реко;

• узрочно: збо�, усле�, о� из, иза;

• циљно: ра�и, зара�, �о;

• заједница: с(а);

• допусно: у�ркос;

• изузимање: осим, сем;

• поређење: попут;

• одсуство: без;

• намена: за;

• апстрактна значења.

182 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић ШТА СМО НАУЧИЛИ

То

су непроменљиве речи.

Подвуци

183

у тексту везнике.

комуникативна реченица – О�ворио је gућан �ре неко-

īоgина, али īа је за�ворио, јер је морао у војску – састоји се од двеју независних предикатских реченица. Коју комуникативну функцију оне имају? ___________________________ Оне су повезане везником _______________, који показује да међу њима постоји супротност. Наредна комуникативна реченица – Каg је оgслужио рок, вра�ио се, и �аgа је �о gруīи �у� о�ворио gућан – такође се састоји од двеју независних предикатских реченица, али су оне повезане везником ____________, који означава да су ситуације њима означене сукцесивне. У последњој комуникативној реченици две независне предикатске реченице повезане су везником __________, који означава да се од двеју ситуација остваривала само једна. Везници и, али и или не повезују у тексту само независне предикатске реченице, него и зависне реченице, синтагме и речи. Заокружи их и објасни које синтаксичке јединице повезују. У реченици Био је gобар мајс� ор, али сиромах подвуци синтагму и реч које су повезане везником али . Коју синтаксичку функцију оне имају? ________________________________________ ВЕЗНИЦИ Било му је двадесет две или двадесет три године. Врло је рано отпочео радњу на своју руку. Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску. Кад је одслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан. Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и оног другог, доцније отвореног дућана. Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији. Онај први није имао врата, него само ћепенак, а мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто. Пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркујући девојке које су се враћале с чесме, или би с оним комшијом преко сокака разговарао... (Из романа Стевана Сремца Зона Замфирова, прилагођено) Су̏кцесӣван (од латинског successivus, према succedere –„следити, низати се”) значи „који се одвија, долази један за другим, узастопно”. Право реци, ūа īлеgај ше ушеци. Лавица јеgно окоши, али лава. Или лонцем о камен или каменом о лонац, шешко лонцу свакојако! Edukapromo

Трећа

лико

184 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Напоредни везници повезују синтаксичке јединице који имају исту синтаксичку функцију – независне предикатске реченице које имају исту комуникативну функцију, а зависне предикатске реченице, синтагме и речи које имају исту функцију у реченици. Напоредни везници деле се на три врсте: саставне , који повезују међусобно сагласне јединице; супротне , који повезују јединице међу којима постоји супротност; раставни везник, који повезује јединице од којих важи само једна. У трећој комуникативној реченици налазимо зависну реченицу јер је морао у војску, која је по врсти _____________________, а у четвртој каg је оgслужио рок, која је по врсти ____________________. Њихову врсту и значење препознајемо по везницима јер и каg. Зависни везници стоје на почетку зависних реченица и одређују њихову врсту и значење. Исту функцију као везници имају и везнички спојеви; тако се супротни однос може изразити и везничким спојем � а и � ак , а зависне реченице могу почињати везничким спојевима �ре неīо ш�о, као ш�о, као gа, неīо ш�о, неīо gа и сл. Ако коза лаже, роī не лаже. Везници Саставни: и, ни, ни�и, �а, �е. Раставни: или. Напоредни Зависни: gа, ако, јер, иако, маgа, каg, gок, чим, �ош�о, ш�о... Супротни: а, али, неīо, но, већ. Edukapromo

Требало је да то

урадиш јуче,

а не данас.

б) Кад порастеш и

размислиш, каж’ће ти се само.

в) У мом крају саградили су солитер и

мањих кућа. г) Или купи алат, ил’ остави занат.

185 Врсту и значење зависних реченица не показују само зависни везници него и друге врсте речи – односне заменице и заменички прилози (ко, ш�а, који, какав, колики, чији; īgе, куgа, оgакле, о�каg, колико итд.) и речце (ли, gа ли, нека). Пронађи у тексту зависну реченицу која почиње односном заменицом који; она је по врсти _______________________________________. Везници

који су све супротни везници употребљени у тексту: ______________________________________________________________________________________.

Одреди које синтаксичке јединице стоје у напоредном односу (независне предикатске реченице, зависне предикатске реченице, синтагме или речи) и врсту тог

Пример Врста синтаксичких јединица које стоје у напоредном односу Врста напоредног односа а)

1. Напиши

односа:

3. Неки везници, међу којима и везник и, могу служити за истицање. У следећем одломку из приповетке Вођа Радоја Домановића подвуци везник и који служи само за истицање: Радили смо и мучили се, па све узалуд. Одвајали смо и од уста својих те сејали, али наиђу бујице па снесу и семе и земљу са врлети, и остане го камен. Хоћемо ли ми вечито овде остати и радити од јутра до мрака, па опет бити и гладни и жедни, и голи и боси? Edukapromo

неколико

186 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић 4. Заокружи зависне везнике и подвуци зависне реченице које њима почињу: а) Досркаше кафу, па се господин Арса и газда Таса дигоше да иду у начелство. б) Кад смо му све објаснили, рекао је да се слаже с нашом одлуком. в) Кад ми досадише њена питања, прекипе нешто у мени и, да бих је каквом тешком увредом ућуткао, ја дрекнух: – Ви сте хипотенуза! – Јух! – врисну осетљива стрина и заклати се да падне у несвест. г) У Јапану се верује да ирис, цвет из фамилије перуника, штити. Јапанци су на сламнате кровове кућа садили ту биљку да би се заштитили од лоших утицаја и пожара. д) Није ми сасвим јасна та женска логика, али сам знао да говори истину. И било ми је драго што то каже, мада је звучало сувише озбиљно и неопозиво. 5. Предлоге подвуци, а везнике заокружи: а) Изашли смо упркос киши. – Изашли смо иако је падала киша. б) Нисмо изашли напоље јер је падала киша. – Нисмо изашли напоље због кише. в) Све ћемо сазнати после завршетка заседања. – Све ћемо сазнати пошто се заседање заврши. г) Ако не будеш радио, нећеш ништа имати. – Без рада нећеш ништа имати. 6. Усправном цртом раздвој реч тамо где је то потребно: а) Положио је иако се није надао. – Чак иако те буду одбили, ти не одустај. б) Био је то итекакав напор! Итеколико смо се трудили! Edukapromo

Напоредни – повезују

реченице и реч.

чланове који имају исту синтаксичку функцију.

Саставни:

и, ни, ни�и, �а, �е.

Везнички спојеви: �а и�ак, пре не�о ш�о, као ш�о, као �а, не�о ш�о, не�о �а... То су непроменљиве речи.

Раставни: или.

Супротни:

а, али, не�о, но, већ. Edukapromo

�а, ако, јер, иако, ма�а, ка�, �ок, чим, пош�о, ш�о...

187

ШТА СМО НАУЧИЛИ Везници

реченица и одређују

врсту и

Зависни – стоје на почетку зависних

њихову

значење:

Edukapromo

МИЛИСАВ (Таси): Умеш ли ти да звизнеш?

ТАСА: Умем, господине Милисаве.

МИЛИСАВ: Е, ево,

облика глагола);

• упитне речце: ли, g а ли (која се

• узвична речца: ала;

• искључне речце: само, јеgино;

• поредбене речце: као, неīо;

• показне речце: ево, е�о, ено;

• речце за истицање: у�раво, баш; РЕЧЦЕ

189 Значења и функције речци Подвуци речце у тексту. У првој реплици налазимо упитну реченицу; она је образована помоћу речце ___________. У трећој реплици употребљена је показна речца __________. Ако би се допунила неком именицом, та именица морала би да стоји у следећем падежу: _____________________________. У четвртој реплици налазимо заповедну речцу __________, искључну речцу ____________, поредбену речцу ____________ и речцу ____________, која је синонимична са макар. Одрични облик глагола образује се помоћу речце __________. Речце су непроменљиве речи са разноликим значењима и функцијама. Ево неких

потврдна

g а (служи за потврђивање) и одрична речца не (служи за одрицање и за грађење одричног

речца: •

речца

једном речцом иако се пише одвојено), зар

сматра

; • заповедна речца: нека, немој;

Таса

Јест, он нек буде звиждаљка, да од њега буде бар неке фајде... Само, не рече шта ћемо са г. Жиком. Знаш шта, нек остане овде као резерва. (Из комедије Бранислава Нушића Сумњиво лице, прилагођено) Боље врабац у руци неīо īолуб на īрани. Edukapromo

ће да звижди. ЈЕРОТИЈЕ:

190 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић • модалне речце – показују став говорника према ономе о чему говори: сиīурно, наравно, зацело, gакако, верова�но, ваљgа, можgа, ни�ош�о итд. И речи још, �ек, већ, чак, бар убрајају се у речце, али су блиске и прилозима. Се се сматра речцом кад је у склопу неправих повратних глагола: бори�и

љу�и�и

gешава�и се.

се,

вредан као _________________ лењ као ___ лак као _____________________ тежак као __________________ горак као __________________ сиромашан као _________________________ богат као _________________ го као ______________________ ћути као ___________________ спава као _________________ крије нешто као помрчина као (Одговори на стр. 244) 1. Допуни текст одговарајућим речцама: – Јоцо, јеси _________ готов? – Нисам __________. Где _________ ми је каиш?! – ____________ ти каиша на столици, __________ га не видиш?! Пожури, сви ће доћи на време, __________ ћемо ми закаснити! – Боље да закаснимо _____________ да уопште не дођемо.

1. Допуни устаљена поређења:

У сваком низу речи подвуци речцу: а) али, ала, ако; б) тај, такав, ето, ту; в) неко, нека, неки.

следећем

ЈЕРОТИЈЕ: Кажем ја теби, Анђо, не шаљи дете у госте тетки,

Е, ето ти сад, она се провела, а

можеш ти да се проводиш. АНЂА (размишља): А можда је ово каква добра прилика? ЈЕРОТИЈЕ: Хм, добра прилика; Ђока, добра прилика! Иди, бога ти! Добра је прилика господин Вића, а не Ђока! Ето, човек је хоће, није да неће. Баш пре неки дан опет ми је рекао... У том тексту налазимо, између осталих, и модалну речцу _______________ и речцу за истицање ________________. У склопу глагола �ровес�и се одн. �ровоgи�и се реч се је: а) речца; б) заменица. (Заокружи слово испред тачног одговора.) 4. Заокружи слово испред правилне реченице: а) Ено аутобуса! б) Ено га аутобус! в) Ено аутобус! 5. Заокружи слова испред реченица у којима је реч неīо речца: а) Боље је умети него имати. б) Не зна онај који куса, него онај који дроби. в) Боље је делити него просити.

Подвуци речце у

тексту:

али ти: нека се дете проведе мало.

сад

Edukapromo

лов на њих. Штавише, Норвежани су средином

века пустили на слободу неколико крда ових животиња.

3) Они станују у лепој и великој кући. Додуше, налази се у прометној улици, тако да им често смета бука.

а) Текст који следи умањује значај онога што је претходно речено.

б) Текст који следи доноси образложење онога што је претходно речено.

в) У тексту који следи тврдња која је раније

191 На почетку друге реченице налази се супротна речца међу�им. Шта би се догодило кад би се она избацила? ____________ Један број речца спада у текстуалне конекторе – изразе који служе да повежу делове текста у јединствену смисаону целину. Такве речце најављују значење следећег дела текста и тако сигнализирају читаоцу шта треба да очекује у наставку. У њих спадају супротне речце међу�им и �ак, закључна речца gакле, допусна речца и�ак, као и речце иначе, наиме, gоgуше, �акође, ш�авише, уос�алом и др. Речце Такозване кругове у пољу – фигуре које изненада освану ујутру на пшеничним пољима – проучавају многи научници већ неколико деценија. Међутим, порекло тих фигура је и даље тајна.

Ако неко жели да цветом искаже вољеној особи верност, свакако ће јој поклонити букет ириса. Наиме, ирис означава верност и наду.

Мошусна говеда су почетком ХХ века готово истребљена, због чега је Норвешка донела закон којим се забрањује

прошлог

изнета биће појачана.

Повежи подвучене речце са значењем које имају у датом тексту: 7. Допуни текст речцама из понуђеног низа: штавише, такође, дакле, рецимо, ипак, иначе. Као што се добро зна, временске прилике је могуће предвиђати и без метеоролошких уређаја. ________________, ако ујутро на ливадама има росе, дан ће бити леп. Изостане ли светлуцање росе, ваздушни притисак је испод нормале, па треба очекивати захлађење и падавине. ___________________, невреме се може очекивати кад инсекти и птице које их лове лете ниско као и кад ветар дува с југа или југозапада. _______________, поглед у небо открива највише. Ниски и сиви облаци доносе дуготрајне кише, а велики и тамни облаци доносе олује с грмљавинама. Edukapromo

192 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Речца ли се пише одвојено у независним реченицама – упитним ( Да ли g олазиш?, Долазиш ли?, Је ли � ако?, Би ли ми �о учинио? ) и узвичним ( Дивно ī ли ју � ра! ). Пише се одвојено и у зависним реченицама – условним (До īо g и ли се � ако, немој се изненаgи�и) и намерним (Сео је не би ли gошао себи). Узречица је ли пише се одвојено, али спојено кад је редукована у множинском облику: јел�е. Неки везници постали су срастањем с речцом ли и тада се пишу спојено: али, или, неīоли, (а) камоли, некмоли, каgли (у значењу „а оно”); одвојено се пише само ако ли. Јелте, молићу, бисте ли то вратили на место, не би ли вам глава остала на месту? 8. Растави усправном цртом реч тамо где је то потребно: а) Дали знаш? Ако не знаш, учишли? б) Јесили ми се уморила? в) Кадли ће ово бити готово?! г) Таман смо мислили да кренемо, кадли се она појави. д) Аколи ми дође, све ћу му рећи. ђ) Он је то боље урадио неголи смо се надали. е) Није стигао ни воде да попије, акамоли да се пресвуче. ж) Небили ми то учинила, молим те? Edukapromo

Правопис

193 Речце gе и gер пишу се састављено с императивом: gајgе, gонесиgер. Међутим, одвојено се пише наглашено gе у значењу пристанка, уступка или подстицања: Иgи gе, Добро gе. Речца не пише се одвојено од глагола (не знам, не бих, не буgем; изузеци: нећу, немам), али спојено с именицом (невреме, небриīа), придевом (не�оузgан, нешколован) и прилогом (несмо�рено). Речце

Растави усправном цртом реч тамо где је то потребно: а) Да си ми раније рекао да треба да идем, хајдеде, али сад не могу. б) Куд тако журиш! Станидер мало!

Усправном цртом растави речи тамо где је то потребно: а) Он је често нетактичан, и ту његову нетактичност и неслане шале нико неволи и неодобрава. б) Негледајући никога уочи, поставила је то неумесно питање. в) Мој друг Небојша је необично немаран. Никад несклања ствари у ормар и никакав неред га небрине. г) Некад се понашаш неприлично. Непазиш на туђа осећања, немаш обзира нипремакоме и ниочему неводиш рачуна. 11. Препиши правилно речи које су неправилно написане: Наишли су на не замисливе тешкоће, па седе не весели и немогу нинашта да се концентришу. _________________________________________________________________________________ Edukapromo

10.

Имају разнолика

значења и функције.

То су непроменљиве речи.

• потврдна речца �а и одрична речца не;

• упитне речце: ли, �а ли, зар;

• заповедне речце: нека, немој;

• узвична речца: ала;

• искључне речце: само, је�ино;

• поредбене речце: као, не�о;

• показне речце: ево, е�о, ено;

• речце за истицање: у�раво, баш;

• речи још, �ек, већ, чак, бар, блиске прилозима;

• речце као текстуални конектори: међу�им, �акле, и�ак, иначе, наиме, �о�уше, �акође... Edukapromo

• повратна речца се (у склопу неправих повратних глагола);

• модалне речце: си�урно, наравно, зацело, �акако, верова�но, ваљ�а, мож�а, ни�ош�о итд.;

194 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић ШТА СМО НАУЧИЛИ

Речце

195 Значења узвика Подвуци све узвике. У тексту постоји једна ономатопеја (реч која имитира звук из природе): ________________, а и један глагол изведен од те ономатопеје: ____________________. Постоји и реч налик на ономатопеју коју је песник сам сковао: ___________________. У тексту постоји и узвик којим човек изражава своје стање: ________________. То стање је ____________________. Пронађи у тексту узвик којим се подражава глас животиње: ________________. Која је то животиња? _____________________ Узвици су специфична врста речи и по својој функцији – најчешће имају вредност читаве реченице, и по свом облику – у њима могу да се јаве неке комбинације гласова које се не јављају код других врста речи. Узвике можемо поделити на следеће групе: (1) узвици којима се изражавају осећања: Јао!, Јој!, Авај!, Ах!, Ух!, Охо! итд. (2) ономатопејски узвици – којима се подражавају звукови из природе: gум, �рас, фију, кврц итд.; (3) узвици који служе за дозивање: Еј!, Ој!; (4) узвици који служе за комуникацију са животињама: Мац!, Пис!, Шиц!, Ђи!, Иш! итд.; (5) заповедни (императивни) узвици: Де!, Деgе!; Пс�! УЗВИЦИ Досадно је када шкрипи, Шкрип, шкрип, Кад млеко из лонца кипи, Кип, кип, Досадно је кад се зева, Ау, ау, И кад мачор мачки пева, Мрњау... (Из песме Ш�а је још gосаgно Љубивоја Ршумовића) Edukapromo

крчи:

е) пишти:

ж) шушти:

5. Напиши

196 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Ево лирске народне песме Ус�аванка: Иш, о коко, кокорајко! Не кокоћи, не клопоћи, Не буди ми Јова мога! У њој постоји један узвик за терање животиња: ___________, и узвик за дозивање: ____________. У тој песми постоје и четири речи изведене од ономатопеја. Подвуци их.

Опиши разлику између звукова (и онога што их прави) у следећим паровима ономатопеја: Куц! – Млат! Бућ! – Пљас! Фију! – Цију! Крц! – Штриц!

Који узвици имитирају звук сличан ономе који имитира ономатопеја Пљас?

Напиши шта све може да:

__________________________________________________________________;

__________________________________________________________________; в) брекће: __________________________________________________________________; г) цврчи: __________________________________________________________________; д)

__________________________________________________________________;

а) урла:

б)

шкљоца:

ђ) бруји:

__________________________________________________________________;

__________________________________________________________________.

каква се осећања изражавају следећим узвицима: а) Фуј! _______________________________________________________; б) Уф! _______________________________________________________; в) Охо! _______________________________________________________; г) Ју! _______________________________________________________. 6. Недавно су из енглеског језика у српски ушла и два узвика за изражавање осећања. Напиши њихове домаће еквиваленте: а) Ауч! б) Вау! или Уау! 7. Узвици најчешће имају вредност читаве реченице. Ипак, могу имати и функцију једног реченичног члана. Погледај следећи пример и напиши који је то члан: Жаба је дуго била непомична, а онда, одједном – бућ у воду. Edukapromo

дозиваш на велике

даљине, имена се састоје од четири слова; од тога су два самогласника. Слушај: Ооо Јовооо, О Бороооо, Ооо Божо... Друго слово у имену О и четврто О, јер О најдаље

Edukapromo

родитеља. И онда, кад сиђемо

у апсолутну равницу, имена су исто тако широка, непрегледна: Ооо Максимилијанее, Ооо Харалампије, Ооо Нићифореее... Сад, замислите, кад се у планинским крајевима дâ детету име Харалампије. Изађеш, онако, пред кућу, загледаш се у планински врх под снегом и узвикнеш: Ооо, Харалампијеее!, а име ти падне пред ноге.

197

се пише узвик У�омоћ!, а с цртицом узвици као што су јао-јао, ију-ју, бла-бла, (х)о-рук, а тако се могу писати и узвици као што је а-јао(х) (поред ајао(х) – зависно од изговора). Узвик или ономатопеја могу се понављати: ав-ав-ав. Кад се гласови продужено изговарају, могу се поновити и у писању: Еееј! Јово и Харалампије ЈАНКО: Стеванеее! Оооо Стеванееее!... Никад нисам успео да га дозовем, јер има погрешно име. ДОКТОР: Како то мислите да има „погрешно име”? ЈАНКО: Лепо: кад дајеш име детету, мораш му дати само оно које је лако за дозивање. Ако дете не дозовеш са два викања, дао си му погрешно име.

И тачна. Видите, овако: у планинским крајевима, где децу

Правопис Спојено

ДОКТОР: Сјајна теорија. ЈАНКО:

лети. То су такозвана „примарна имена за даљинску вику”, са дометом од пет колометара... Затим долазе имена за надморске висине испод две хиљаде метара: Ооо Јелооо, Оооо Савооо, Оооо Вукоо, Оооо Павооо, Оооо Милооо, Имена са дометом до три километра, по лепом времену, или између два пуцња грома. Међутим, како се спуштамо ка равничарским пределима наше земље, имена су све дужа, шира и тромија, јер нема потребе да бацаш глас преко планинских венаца и шума; дете се игра на пашњаку, у шљивику или у комшијиној авлији. Оооо Алексааа, Оооо Лепосаваа, Оооо Милицеее, Оооо Мијајлооо... Осећате напор, као да ми је закопчано најгорње дугме на кошуљи. То су деца зелене Шумадије, благо брдовите Мачве, и осталих таласасто-валовитих крајева. Имена са даљинским дометом од 100

800 метара,

грлених

до

у зависности од

могућности

Име Харалампије је тешко бар две киле. Пре је за бацање имена с рамена. И, знаш кад ће ти Харалампије да дође кући – никад! После бијеш дете: „Ја те зовем пола дана, а тебе нема”! Дете кука, није чуло... Сасвим супротно се догађа кад у апсолутној равници наденеш име Јово. Узвикнеш: Ооо Јовооо, глас ти одзвања, а дете мисли да ћеш да га бијеш, па бежи и неће кући. Зато се у нижим крајевима смишљају надимци, за ублажавање грлатих имена. Уместо Јово, виче се Ооо Јовице... Ооо Јованче... (Из драме Душана Ковачевића Сабирни цен�ар) Узвици 8. Препиши правилно узвике који су неправилно написани, а заокружи онај који је правилно написан: Кад ме је наставник прозвао да одговарам, знао сам да ће бити кукулеле. Покушао сам нешто туц муц и шућ мућ, али није ишло. Наставник је само говорио „Хм хм”. Најтеже ми је било што сам око себе чуо „хе, хе, хе” од својих другова. Код куће ће ми мама рећи: „А-ја, опет си добио слабу оцену!”

Најчешће имају вредност читаве реченице.

То су непроменљиве речи.

Edukapromo

• Подражавају

Служе за дозивање: Еј! Еееј! Ој!

• Служе за комуникацију са животињама: Мац-мац! Пис! Ђи!

• Њима се заповеда (заповедни узвици): Де! Де�е! Пс�!

198 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић ШТА СМО НАУЧИЛИ

Узвици

Јао!

• Изражавају осећања:

А-јао! Ух! Охо! Ју! Ију-ју!

•

звукове из природе (ономатопејски узвици): �рес, бућ, фију, кло-кло, ав-ав.

сложеница, спојено пишемо и ау � сајgер, бај�ас, бебиси�ер, билборg, боg

визи�кар�а, екс�ра�рофи�, ерконgишн, имејл, ин�у�, крем�и�а, ла��о�, маршру�а, налив�еро, нокау�, олg�ајмер, �лејбек, �ос��ејg, су�ерс�ек�акл, рен�акар, рокенрол, фусно�а, џубокс.

199 Спојено и одвојено писање речи Ако је спој двеју речи обједињен једним акцентом, онда се он сматра сложеницом и пише се спојено (роgољуб, чуваркућа, Евроазија). Ако је у питању такав спој у којем обе речи задржавају свој акценат и прва реч се не мења,

. Ако се пак осећа да су у питању оделите речи (које само сачињавају синтагму), онда се оне пишу одвојено. Међутим, то је само начелно правило, применљиво пре свега на традиционалне случајеве, док му новији склопови теже подлежу. Именичке сложенице, полусложенице и синтагме •

уобичајених

ер,

ПРАВОПИС

онда се он сматра полусложеницом и пише се с цртицом

Поред

ибилg

исправно спојеве који су неправилно написани и поређај их по следећем реду: синтагма, полусложеница, сложеница: спомен плоча, шпер плоча, глатка плоча.

Препиши

Допуни следеће реченице речима из наведеног списка: а) Напомена ван главног текста, обично у дну стране, назива се ____________________. б) Планирани пут кретања или путовања назива се ________________________. в) Стари модел аутомобила који се више не производи и често се цени као реткост зове се _________________________. г) Карта за представљање, на којој су одштампани нечије име, занимање и остали подаци, која се назива и �осе�ница, назива се и _________________________________. д) Онај ко није члан неке заједнице или групе, или (у спорту) онај ко нема изгледа на победу, назива се ______________________________. Edukapromo

gа, кварц-лам�а, клин-чорба, шах-клуб, �уш-кабина, īол-линија, gобош-�ор�а, веш-машина, асис � ен �-� ри � равник, лекар-с

спојеви као што су бизнис-класа, вакуум- � аковање, веб-сај �, īрејс-�ериоg, gрим-�им, еко-фес�ивал, зен-буgизам, имејл-аgреса, инс�ан�-gоручак, нарко-бизнис, нарко-мафија, онлајн-�рīовина, �о�-ар�, �ри�ејg-gо�уна, се�-ло��а, фри-шо�, фло�и-gиск, харg-gиск итд.

200 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић • Полусложенице су традиционални спојеви турског порекла: ђул-баш � а, реис-ул-улема, шиш-ћева � (али: g уванкеса, башчар -

), као и други традиционални спојеви: жар-��ица,

ив-јунак, извор-во

�

�а

а и новији

• Речи чији је први део квази-, назови-, � сеу g о-, на g ри-, екс-, ино- сматрају се сложеницама: квазинаука, назови � рав g а, � сеу g окласицизам, на g риуме � нос � , ексшам � ион (али изузетно, у наглашеном истицању и уз властита имена: екс-Јуīославија). • Сложеницама се сматрају и речи чији је први део ау � о- у значењу „само”, „сопствени”

ау�обиоīрафија

меīабај�

), микро- ( микрос � рук � ура ), моно( моно g рама ), мул � и- ( мул � икул � ура ), � оли- ( � оли ī ло � (а) ), � ос �- ( � ос � мо g ернизам ), � сихо- ( � сихо � ера � ија ), ре � ро( ре � ровизор ), хи g ро- ( хи g роизолација ), фо � о- које се односи на светлост ( фо � осин � еза ), ра g ио- кад се односи на зрачење (раgиоак�ивнос�). • Речи чији је први део авио- јесу полусложенице (авио-кар�а, авио-�ревоз), а спојеви чији је први део ау�о- углавном су полу-сложенице: ау � о- �у� , ау � о-сервис (али: ау � ос � ра g а, ау�оgром). • Речи чији је први део био-, зоо-, е�но-, �ермо- могу бити и сложенице (биолоīија, зоолоīија, е�ноīрафија, �ермоелек�рана) и полусложенице (био-īас, зоо-вр�, е�но-с�ил, �ермо-кошуља). 3. Допуни следеће реченице полусложеницама (нису наведене у горњем списку): а) Кафа која се служи госту као знак да треба да оде назива се _____________________. б) Стална мисао, опсесија, назива се __________________________________. в) Шифра у виду паралелних линија различите ширине, налази се на производима и служи за њихову идентификацију, назива се __________________________________. г) Скраћеница за масовни меgији јесте __________________________________. д) Разлика у броју датих и примљених голова у фудбалу назива се ____________________. ђ) Утабана стаза у природи која служи за шетњу или трчање назива се ______________________. e) Врхунско, најбоље, непоновљиво дело у својој врсти назива се ____________________.Edukapromo

шија, ћорсокак

рак-рана, с�омен-библио�ека, g

ажис

(

), меīа- (

), макро- ( макробио � ика

gео-сиīнал, с�ерео-уређај, ауg

кино-сала). • Спојеви с раgио- које је у вези с радиом пишу се као полусло-

женице: раgио-а�ара�, раgио-с�аница, али одвојено кад означавају радијску установу: Раgио Бања Лука. • Спојеви са мини- и макси- углавном су полусложенице: мини-марке�, мини-сукња (али минибус), макси-хаљина. • Ако се први део сложенице или полусложенице појаве самостално, удвојени, пишу се одвојено и без цртице: макро и микро �лан, макси и мини моgа.

4. Препиши правилно речи које су неправилно

захваљујући њему неће постати сликарска мегазвезда.

5. Тамо где је то потребно, знаком

цртица: а) етно-парк, етно-генеза, етно-село;

б) фото-ћелија, фото-робот, фото-графија, фото-модел;

в) термо-динамика, термо-чарапе, мини-голф, мини-бус;

г) радио-логија, радио-таласи, радио-драма;

д) макро-клима, мулти-витамин, авио-моделарство, видео-камера.

6. Препиши правилно речи које су неисправно написане: Пошао сам у ауто школу да научим да возим,

201 • Речи чији је први део аеро-, мо�о-, фо�о- који се односи на фотографију, виgео-, с�ерео-, ауgио- и кино- могу бити и сложенице (аероgром, мо�оцикл, фо�оīраф, виgео�ека, с�ереофонија, ауgиоīрам, кино�ека) и полусложенице (аеро-заīађење, мо�о-крос, фо�о-мо

ел, ви

ио-уређај,

Право�ис

Ово

ауто-портрет који

направио

Верујем да

написане:

је

један назови уметник.

”

на месту где стоји

„

спој речи

__________________________

јер сам досад путовао ауто-стопом. Ништа не знам о аутомобилима и ауто деловима, нити намеравам да идем на аутотрке. Ипак, желим да се возим не само ауто путем него и аутострадом. Не знам шта бих радио да ми пукне ауто гума, али стално себи понављам ауто-сугестију да се то неће десити. 7. Подвуци изразе који су правилно написани: а) ауто- и мото-трке, ауто и мото трке, ауто- и мото- трке; б) сликарски и фотомодели, сликарски и фото-модели, сликарски и фото модели. Edukapromo

202 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић • Одвојено се пишу спојеви у којима је прва реч непроменљива а схвата се као придев (нобл gруш�во, цикцак кре�ање, īала ручак, с� енgбај аранжман, с�реч �ан�алоне), затим спојеви у којима је прва реч иначе променљива и најчешће означава неку фирму (Сим�о намеш�ај, Бош �ум�а, �ринцес крофне, ас�раīан крзно, �ојо�а ау�омобили), као и спојеви у којима је први члан променљив и има и самосталну употребу (вес�ерн филм, џез музика, рок �евач, фолк музика, gо�инī �ес�, ин�ерне� аgреса, шунg

�риколица, �акси с�аница). • Именице које значе титулу, занимање, сродство и сл., употребљене у устаљеним склоповима испред личног имена одн. презимена, пишу се одвојено, без обзира на то да ли су променљиве или не: Ју ī Боīgан (и Ју ī Боīgана ), Фра Брне (и Фра Брна ), �е�ка С�ана (и �е�ка С�ане), Змај Јова (и Змај Јовина улица). • Источњачке титуле иза имена које се не мења по правилу се пишу с цртицом: Смаил-аīа Ченīић (Смаил-аīин). Титуле аīа и беī пишу се спојено с именом кад се име неке личности усталило у таквом облику: Скенg ербе ī, и када су експресивно проширење личног имена: Мујаīа • Удвојена мушка и женска презимена пишу се одвојено: Анgрија Качић Миошић, Јован Грчић Миленко, Аница Савић Ребац. Исто се пишу и надимци уз име и презиме: Милосав Мија Алексић Удвојена страна презимена пишу се одвојено, без обзира на то да ли се први део мења или не: Гарсија Лорка (Гарсије Лорке), У Тан� (У Тан�а) – осим оних презимена која се устаљено пишу с цртицом, под утицајем изворног правописа: Тулуз-Ло�рек, Сен-Жис�. • Имена места пишу се одвојено чак и ако је први део непроменљив: Нови Саg, Ко�ор Варош, Херцеī Нови; пише се и Бањалу8. Допуни реченице синтагмама: а) Боље је рећи иīралиш�е за īолф него ____________________________________. б) Програм на радију или телевизији у који могу да се укључе и гледаоци назива се ______________________________. в) Рачун на који се уплаћује новац преко банке назива се ______________________________. г) Машина која се може преносити назива се ______________________________.

Препиши погрешно написане изразе: фра-Петар, Чика-Љубина улица, с бака Надом. 10. Тамо где је то потребно, на месту цртице спој речи знаком „ ”: Сулејман-паша, Алај-бегова слама, Јусуф-ефендија. Edukapromo

ли�ера�ура, кам�

од вишечланих географских имена пишу се спојено:

(према Ла�инска Америка).

11.

12.

Термини за хемијска једињења пишу се

с цртицом: уīљен-g иоксиg или, ако имају спојни самогласник,

дела стоји цртица:

203 ка и Бања Лука (Бање Луке). Имена планина пишу се одвојено: Грмеч �ланина (али само Шар-�ланина). • Транскрибована страна имена пишу се или одвојено, с ослонцем на изворни језик ( Буенос Ајрес, А g ис Абеба, Мон �е Карло) или спојено, према створеном обичају (Њујорк, Ламанш). Само спојено пише се Аус�роуīарска • Имена становника изведена

Новосађанин (према Нови Саg), Ла�ино-

• Ако је први део споја једнословни

између првог и дру

гог

а-основе, c-мол, А-бомба, D-gур; исто је и кад се тај симбол спелује: Де-gур, Бе-ви�амин. Међутим, ако се словни симбол замени речју, такав спој се пише одвојено: икс

великим словима пишу се одвојено: ТВ програм, CGS систем. Право�ис

американац

•

или

спојено: фе

росулфа�.

симбол,

зраци • Спојеви чији је први део скраћеница написана

Петровић – Алас, Јован Јовановић Змај, Милена Павловић-Барили, Римски-Корсаков.

Препиши погрешно написана лична имена: Михаило

Препиши погрешно написана географска имена: Шћепан-поље, Кучајпланина, Ловћен планина, Диљ гора. ______________________________________________________________________________________ 13. Становник Јужне Америке је __________________________________________, а Нове Вароши __________________________________________.

Препиши правилно изразе који су неправилно написани: угљенмоноксид, натријум хлорид, калијум-сулфат, феро-легуре, хлоро водоник. _____________________________________________ 15. Стави цртицу тамо где је то потребно: F дур, Еф дур, f мол, х зраци, о ноге, Т профил, Це витамин, алфа зраци, икс ноге. 16. Препиши правилно изразе који су неправилно написани: ТА-пећ, СМС порука, РТВпрограм. Edukapromo

14.

високообразовни. Међутим, тако се пишу и неке сложенице

204 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Придевске сложенице и полусложенице Придевске сложенице граде се од саставница од којих једна има главно, а друга подређено значење, и пишу се споје-

добре ћуди), зимзелен (=зими зелен),

браду),

ан, �уноле�ан, међуgржавни,

који

у равноправном односу:

Спојено

и придеви с префиксима, укључујући и префикс не-: безīласан, наочи�, сулуg, невиgљив, нељуgски. 17. Допуни следеће реченице одговарајућим придевима: а) Цивилизација која је настала на Далеком Истоку јесте _____________________________ _________ цивилизација. б) За онога ко није обувен, него бос, каже се да је ____________________________________. в) Посао који доноси резултат (плод) је _______________________________________. г) Рат за национално ослобођење јесте ________________________________________ рат. д) Роман који је тако лош да се може купити за пет пара јесте _______________________ ______________ роман. ђ) Територија која припада Босни и Херцеговини јесте _______________________________ _______________ територија. 18. Препиши правилно придеве у чијем је писању начињена грешка: а) купопродајни уговор, дано-ноћни рад,

назови-пријатељ ___________________________________________________________________________________

Не̏сувисао

а) влажан, мокар; б) неразумљив, нејасан; в) потребан, без кога се не може. Заокружи слово испред тачног одговора. (Одговор на стр. 244) 19. Спој знаком „ ” речи тамо где је то потребно: Ново годишњи пакет је био не велик, него пре велик. 20. Кад неко безуспешно тражи излаз из невоље, обраћајући се већем броју људи, кажемо да иgе (или се потуца) оg ____________________ gо _______________________ (допуни израз одговарајућим поимениченим придевима с префиксом не-).

но: g оброћу g ан (=који је

безбраg (=који нема

боīомg

мул�иgисци�линарни,

од придева

су

īлувонем, ћириломе�оgијевски, gруш�вено�оли�ички.

се пишу

робно новчана привреда. б) стар-мало (дете), полу сирово (поврће),

(несу̀висао) је:

Edukapromo

речник. Међутим, ако је једна од саставница окрњена, пишу се спојено: евроазијски. Неки спојеви придева могу се схватити као да означавају један појам или два појма, па се, у зависности од тога, пишу спојено одн. с цртицом: књижевнојезички �роблеми (=који се односе на књижевни језик), књижевно-језичке с�уgије (=студије језика и књижевности).

22.

23.

24.

Придеви који означавају боју пишу се

205 Спојеви придева који стоје у равноправном односу пишу се с цртицом (то су придевске полусложенице): француско-бри�ански ра � ови (=ратови између Француске и Британије), � риро g но-ма�ема�ички факул�е� (=факултет на коме се изучавају и математика и природне науке), кул�урно-ис�оријски с�оменици (=и културни

историјски),

ср�ско-француски

двојако: (а) с цртицом –кад

боја: �лаво-бело-црвена зас�ава; (б) спојено – кад прва саставница означава нијансу боје: црвеносмеђ, зеленкас�о�лав. Прилог с придевом пише се двојако: (а) одвојено – ако задржава свој посебан смисао и акценат: Наш с�ор�ис�а је на �ом �акмичењу високо �ласиран; (б) спојено – ако губи свој акценат, тј. ако се посебно не наглашава: Сви наши високо�ласирани с� ор � ис � и g обили су � осебне на ī ра g е. Некад двојако писање постоји у зависности од тога да ли се прилог наглашава или не: високоуважени, īоре�омену�и, gоброgошао – без наглашавања, и високо уважени, īоре �омену�и, gобро gошао – с наглашавањем. Такозвани се пише само спојено. Право�ис

Допуни реченице одговарајућим придевима: а) Долина кроз коју теку Морава и Вардар зове се _____________________________ долина. б) Граница између Србије и Румуније је ___________________________________ граница. в) Помоћ која је у исто време и економска и културна јесте _______________________________ помоћ.

означавају комбинацију

21.

Списи који су и књижевни и историјски јесу _____________________________________ списи, а литература која се односи на књижевну историју јесте ________________________________ литература (допуни одговарајућом придевском сложеницом, одн. полусложеницом).

Да бисмо означили сарадњу између Европе и Америке, упоребићемо следеће придеве (подвуци оне који су исправно написани): европскоамеричка, европско-америчка, европско америчка,

евроамеричка, евро-америчка сарадња, евро америчка.

исправно речи и изразе који су неправилно написани: Пошто је бледолика и има тамно-смеђу косу, добро јој пристају њена једно

жућкасто-бела блуза и пругасте смеђецрне панталоне. ______________________________________________________________________________________ Edukapromo

Препиши

бојна

206 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Правописни знаци Како се деле правописни знаци Прочитај следећи одломак из приповетке Глава шећера Милована Глишића (прилагођен овој прилици): Напиши који су све правописни знаци употребљени у тексту: __________________________________________________________________. Напиши како се зову следећи знакови: а) ја̏: ______________; б) Јес’: ______________. Правописни знаци деле се на реченичне знакове (традиционални назив је интерпункција ) – који указују на границе и карактер реченица и на односе међу њиховим деловима, и помоћне правописне знакове – који имају другачије улоге. Реченични знакови су следећи: Како се знак пише Име знакаКако се знак пише Име знака . тачка ,запета ? упитник ;тачка са запетом ! узвичник :две тачке три тачке –црта „ ” наводници( ), [ ]заграда – обла и угласта Црта се може штампати и примакнуто и одмакнуто од речи која јој претходи и следи – у зависности од њеног значења. Заграда се штампа примакнуто тексту који се налази унутар ње, а одмакнуто од остатка текста (као што илуструје ова заграда коју управо читаш). Исто важи и за наводнике. Сви остали знаци се штампају уз реч која им претходи, а одмакнуто од речи која следи (као што је то случај са запетом у овој реченици коју управо читаш). – Каква је ове године летина? – пита капетан једног од њих. – Та свакојако, господине! Нема оних старих дана. – Нема ја̏; нестало оног берићета. – Јес’, богме, господине! – потврђују остали. 25. Спој знаком „ ” прилог и придев тамо где је то потребно: Он је много поштован и цењен. Обраћају му се с „Много поштовани господине!”. Edukapromo

у другим наукама

одн. струкама (нпр. ситне бројке у математици или хемији, две

тачке у математици и др.). Овде ћемо говорити само о њиховим

општим употребама.

Тачка

Као помоћни правописни знак тачка има неколико употреба. (1) Служи за скраћивање речи (тзв. скраћеничка тачка): �роф., и�g., Ђ. Јакшић. Међутим, не пише се иза свих скраћеница: А (ампер), МС (Матица српска), УЕ (Ужице), īђа (госпођа). (Види опширније у поглављу о скраћеницама.)

(2) Служи

Пише се

служе рашчлањавању текста:

I. Врс�е речи

1. Променљиве речи а. Именице б. Придеви

2. Непроменљиве речи а. Предлози б. Везници

II. Функције у реченици

Уместо тачке може се употребити полузаграда: 1), а), потпуна заграда: (1), (а), знак степена:

207 У помоћне правописне знакове спадају цртица, апостроф, угласти знак дужине, акценатски знакови, звездица, ситне бројке, знак степена, знак једнакости, коса црта, знак процента и знак промила и др. Осим тога, и тачка, две тачке, црта и заграда имају и нереченичне функције. Неки од тих знакова имају и своју употребу

да означи да је арапски број употребљен као редни, али не и кад

неки други знак интерпункције:

11,

Законика (види о томе опширније у поглављу о бројевима). Иза римских бројева начелно се не пише, осим у насловима поглавља кад се број и наслов налазе у истом реду: I. Увоg, II.

(римских и арапских) и иза слова кад они

следи

12. и 13. члану

Евро�а, III. Ваневро�ске земље. (3)

иза бројева

се пише иза наслова одељака ако се текст наставља у истом реду: Променљиве речи. Оgликују се �име ш�о мењају облик у зависнос�и оg функције у реченици. (5) Може се писати (уместо белине) унутар бројева које имају више од четири цифре (1.000.000 или 1 000 000, али 1000). Право�ис запета, заграда, две тачке, упитник, апостроф, реченични знаци, обла заграда, црта, цртица, правописни знаци у ужем смислу, угласта заграда, угласти знак дужине. 1. Користећи се управо стеченим знањем о правописним знацима, сачини поделу као што је то дато у примеру под тачком (3); употреби следеће појмове: Edukapromo

1°, 2°

(4) Тачка

208 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Две тачке Могу да се употребе у значењу „према”, највише кад се предочавају односи бројева и граматичких облика. Када се тако употребљавају, и испред и иза две тачке оставља се белина.

где му је у следећим примерима место: а) Размера карте је 1 50.000. б) Резултат утакмице је 3 2. в) Алтернације глаголских основа роgи�и рађа�и. 4. Допуни следеће реченице: а) Петар Петровић Његош (1813 1851) био је велики романтичарски песник. б) Петар Петровић Његош живео је од 1813. 1851. 5. Упиши црту тамо где јој је место: Црта Употребљава се као везни знак (и штампа се примакнута речима које везује): (1) између бројева који се пишу цифрама, уместо предлога g о (ако испред првог броја не стоји предлог о g ): Ра g но време 8–16, у �ерио�у X–XII века; (2) између речи које означавају појмове повезане савезом, партнерством, коауторством и сл.: Кан � –Ла � ласова �еорија, �ак� Немачка–И�алија–Ја�ан; (3) у везама које значе просторне односе: канал Дунав–Тиса–Дунав. У двојним везама може се писати и примакнута и одмакнута црта: сас�анак Черчил – Рузвел� и сас�анак Черчил–Рузвел�. Примакнута црта не може се писати ако неки члан везе има унутар себе белину, него се тада пише црта с белинама: коалиција Н. Пашић – С. Прибићевић, х�ео – не х�ео (али хоћеш-нећеш). а) На море сам путовао пругом Београд Бар. б) Лансирали су ракете земља ваздух. в) влада Цветковић Мачек 2. Препиши следеће бројеве цифрама чинећи их читљивијима: а) 25826: ___________________ / _______________ б) 32850000 ___________ / ___________________ Edukapromo

Упиши знак две тачке тамо

Заграда

Употребљава се:

(1) да покаже могућност двојаког читања речи, било у речима

истог значења: акцен(а)� (може се читати и као акцен� и као

акцена � ), флау � ис � (а) , или различитог: Такво (не)разуме -

вање нас је све зачуgило;

(2) да се допуне скраћене или непотпуно сачуване речи које ре-

конструишемо: Увоgник је на�исао А(лексанgар) Б(елић).

Полузаграда (има облик друге половине обле заграде) пише се

иза бројева и слова у рашчлањеним низовима: 1), 2), 3); а), б), в) итд.

Цртица

Цртица се пише:

(1) између делова полусложеница: ау�о-�ревозник, уīљен-gиоксиg, Шар-�ланина.

(2) кад се реч раставља на делове: (а) приликом преношења у нови ред; (б) приликом растављања речи на слогове, морфеме, основу и наставак и сл.: ла-с�а-ви-ца (слогови), īраg-ом (граматичка основа и наставак за облик),

209

и основна

итд.

чујући и случај кад тај одвојен део речи посебно наводимо: наставак -ом, суфикс -ица, префикс оg-, уметак -ов-); (3) у неким скраћеницама: Би-Би-Си (в. код скраћеница); (4) између делова речи кад је први део написан цифрама, великим словима или другим писмом: 75-īоgишњи, Служе се ИБМ-овим рачунарима, �осао са Huet-ом; (6) између група цифара у телефонским или банковним бројевима. Право�ис 6. Напиши двочлане изразе повезане примакнутом цртом који значе следеће: а) растојање од Земље до Месеца: _______________________________________; б) пут од Суботице, преко Београда, до Ниша: _______________________________________; в) речник који су написали Ристић и Кангрга: _______________________________________; г) лет од Београда до Будимпеште: _______________________________________. 7. Напиши реч тако да означиш да може имати два лика: а) �аксис� и �аксис�а: _______; б) gијалек� и gијалека�: _______. Edukapromo

кућ-ица (творбена основа

суфикс), оg-баци�и (префикс

реч)

(укљу

фигуру у којој се

говорник обраћа неприсутнима као да су ту или стварима као да су жива бића. Постоји и глагол апострофи́рати, који је најчешће у вези с другом

се некоме

живљим или гласнијим тоном)” (а�ос�рофира�и некоīа) или „нагласити/наглашавати” (а�ос�рофира�и неш�о).

210 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Реч а̏построф (и апòстроф) долази од грчког apóstrophes –„окренут уназад”. Слично порекло има и термин апострóфа (од грч. apostrophē, што значи „окретање (од слушалаца ка другој особи)”), али му је значење сасвим различито: означава стилску

речју

значи

Остали помоћни знаци Апостроф (’) се пише у речима које се схватају као окрњене, на местима на којима су изостављена слова у писању или гласови у изговору (у разговорном језику, у записима дијалекатског говора, у поезији због стиха и сл.): Или ку � и ала � , ил’ ос � ави зана�. Пише се и у презименима преузетим из страног језика: Д’Анунцио. Не пише се у краћим облицима инфинитива и глаголског прилога садашњег – иако они нису књижевни (Немој�е �о чини�; Знајућ све �о, био је о�резан), као ни у неким дијалекатским или разговорним ликовима речи (нек, ни�, међ). Мишићи, ја би’ мало да се поиграм с’ вама Сад беж’! 8. Додај цртицу тамо где је то потребно: а) Наставци за облик презента у једнини јесу м, ш и Ø. б) Неке именице прве врсте у множини имају уметак ов или ев . в) Спојни вокали су о и е . г) Суфикси ић и ица могу имати деминутивно значење.

Од датих речи сачини двочлане изразе служећи се цртом, односно цртицом, а затим напиши како се зове употребљени знак: Делови Двочлани изразУпотребљени знак рекла, казала иgи ми, gођи ми gрж, не gај овgе, онgе Edukapromo

„обратити / обраћати

(обично

211 Право�ис Угласти знак дужине (ˆ) употребљава се да означи да је самогласник изнад којег стоји дуг, у следећим случајевима:

у генитиву множине, када се тај облик подудара с неким другим падежним обликом (због такве употребе често се зове и īени�ивни знак): школа без учи�ељâ (угласти знак дужине нам говори да је учитеља више); (2) кад је самогласник чију дужину треба назначити настао сажимањем двају самогласника: Паgе ми јеgна мисô на �аме�; (3) кад треба разликовати две речи – било да једна има акценат, а друга не (Х�ео је �о gа gâ на знање) или да једна има кратак, а друга дуг акценат (Неш�о ме у īуши īŷши). 10. Препиши речи из управног говора које нису добро написане (али тако да и даље верно одражавају изговор): а) Био је врло учтив. Рекао је: „Извинте, молим Вас, дал бисте ми могли рећи колко је сати?” _______, ___________________, ___________________ б) Ја га зовем, а он виче: „Саћу одма!” _______, ___________________ 11. Упиши апостроф тамо где је то потребно: а) Д Артањан у почетку није био мускетар, ал је у све подухвате ишао заједно с њима. б) Нек се само усуди да ми нешто каже! в) Било је – сад или никад! г) Нит говори, нит ромори. д) Или дођи, ил се јави.

Напиши од ког падежа угласти знак дужине разликује облик генитива множине у следећим примерима: а) Урадио си тај посао као да немаш рукŷ. ____________________________________; б) Одвојила се од кћери̂. ____________________________________; в) Само нека буде кишâ. ____________________________________. 13. Стави угласти знак дужине тамо где је то потребно: Био сам гладан ко вук. Ушо сам у кућу, узо парче хлеба и истрчо опет напоље. 14. Стави угласти знак дужине тамо где је то потребно: а) И сам сам то знао. б) Он то ради ради себе. в) Дете ће урадити само то и ништа друго. – Дете ће то само урадити, нико не треба да му помогне. г) Тајни код је код мене. Edukapromo

(1)

12.

212 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Акценатски знакови и знак за дужину ( ̄) служе за обележавање акцената и ненаглашених дугих слогова у речима, углавном за стручне и школске потребе. Звездица (*) се употребљава иза неке речи или дела текста као знак којим се упућује на фусноту (в. и у поглављу о научном стилу). Ситне бројке могу се писати као подигнуте или спуштене. Подигнуте бројке указују на фусноте (в. и поглавље о научном стилу), или се употребљавају са скраћеницама за меру: м3, км2

метар”, „квадратни километар”). Знак

(°) пише се уз бројке које означавају угаоне, географске и температурне степене: Две �раве се секу �оg уīлом оg 45°; Данас је 34° у хлаgу. Знак једнакости (=) пише се између речи и израза који имају исто значење: свемир = васиона. Коса црта (/) може се писати између бројки у случајевима као школска 2013/2014. и сл., да одвоји позивни број у телефонским бројевима (�ел. бр. 011/123-456), између алтернативних језичких облика (нас�авак -ов/-ев), између стихова кад се цитирају у продужетку (Пучина �лава / С�ава). Знак процента (%) чита се „посто“ или „одсто“ и пише се уз бројку без белине: Оgличне оцене gобило је �реко 60% ученика На исти начин се пише и знак промила (‰). 15. Стави у следећи текст одговарајуће правописне знакове, исправи оне који су неисправно употребљени и исправи евентуалне друге правописне грешке: Нова школска година почела је 1 септембра. Распуст је могао још мало да потраје, бар до 9 о м, када пуним 17 година. Распитујем се ко ли ће ми ове године предавати математику. Ако дође проф Страја, онда ћемо од првог дана решавати задатке од 1 – 31, на стр. 1 2 3 4 5 6 и т. д. (Збирка задатака, издање од 2010 11) и поново израчунавати м2, км2 и км3 , ако треба. Ал ја нежелим да будем неки мр. или др. математике. Више ме занима колиће ући у 1 фудбалску лигу. Дал ће резултат 3-2 бити довољан да Звезда буде првак. А то ће показати последњи сусрет Звезда Партизан. Кувам се на температури од 30 . Како ми брзо прође мој 2 недељни боравак на мору! Edukapromo

(„кубни

степена

Речи

g. – навеgено gело, л. к. –

кар�а; (б) на почетна слова, с тим што је последње сугласничко: бр. –број, св. – свеска, с�р. – с�рана, чл. – члан (закона), и gр. – и gруīо, инж. – инжењер, īоg. – īоgина, īимн. – īимназија, необ. – необично (у речницима), рус. – руски. Како видимо, почетне скраћенице се завршавају тачком. Сажете скраћенице своде реч на почетно слово (или почетну групу) и карактеристична слова: (а) скраћенице без тачке, које се састоје од првог и последњег слова: мр – маīис�ар, īђица – īос�ођица; (б) скраћенице с тачком,

карактеристичног слова (или словâ): �зв.

јуīоис�ок, ие. – инg

īос�оgа се скраћује као īī. – с тачком на крају.

1. Напиши скраћенице од следећих речи и

а) лице: ____; б) женски род: __________________; в) нова ера: ____; г) множина: __________________; д) улица: ____; ђ) професор: __________________; е) упореди: ____; ж) страна: __________________; з) српски: ____; и) и слично: __________________; ј) госпођа: ____.

2. Заокружи слово испред скраћенице за дате речи одн. изразе: а) такозвани: (а) ткз. (б) тзв. (в) такозв. б) и тако даље: (а) и

213

Скраћенице

скраћујемо да бисмо уштедели простор у писању, односно време у говору. Том приликом се морамо придржавати неких правила.

(домаће) скраћенице

се малим словима, а читају се као да су исписане целе речи. Могу бити почетне и скраћене. Почетне

су на почетак речи:

ви

и или век , о. м. – ово ī месеца

н.

које се састоје од првог и још неког

. –

gнина,

– с�арословенски.

Право�ис

Опште

Пишу

скраћенице сведене

(а) на почетно слово: в. –

лична

– �акозвани, ји. –

оевро�ски, јg

је

с�сл.

Изузетно,

израза:

т. д. (б) итд (в) итд. в) на пример: (а) на пр. (б) напр. (в) нпр. г) то јест: (а) т. ј. (б) т.ј. (в) тј.

Реч īоgина може да се скрати као ___________ и ___________.

Напиши шта значе следеће скраћенице: а) др: ____________________________; б) др.: ____________________________. Edukapromo

замену:

а. а. – ad acta „међу списе” (ставити у архиву);

cf. – confer , домаће замене су у� (од

ис�ореgи);

etc. – et cetera , домаће

gруīо);

o. c. – opus citatum, домаћа замена н. g.

S. – post scriptum

214 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Мерне и друге међународне скраћенице и латинске скраћенице Читају се као да је исписана цела реч. Задржавају по правилу изворно, латинично писмо, али се неке у текстовима опште намене могу писати и ћирилицом. Мерне и друге међународне скраћенице. Мерне скраћенице које су писане великим словима преузимају се у изворном облику и пишу се без тачке: џул – J, ам�ер – A. Оне писане малим словима пишу се или изворно (без тачке) или ћирилицом: īрам – g и ī (и ī.), gецили�ар – dl и gл (и gл.). Изузетно, могу се и превести: час – h или ч. или ч (без тачке). Називи страна света пишу се или у изворном облику или преведени (Е или И – ис�ок). Скраћенице за називе хемијских елемената преузимају се у изворном облику: калцијум – Са.

латинских израза . Неке од њих имају српску

Скраћенице

у� оре g и ) и ис �. (од

и�

( и � ако g аље ), и g р . ( и

замене

g .

– навеgено gело;

ћир. П. С. / ПС) „постпскриптум” (=после свега, накнадно дописано) Акроними Акроним је скраћеница настала од почетних слова или слогова вишечланог назива. Ако је акроним настао од почетних слова, она се пишу великим словима, спојено и без тачака. Тако се најчешће скраћују називи установа, организација, држава и административних јединица, разних програма, скупова итд. Могу бити до-

(и

Напиши скраћенице следећих мерних јединица: а) килограм: ____________; б) центиметар: ______________________; в) литар: ____________; г) волт: ______________________; д) ват: ____________; ђ) тесла: ______________________; е) киловат-час: ____________; ж) кисеоник: ______________________; з) запад: ____________.

Напиши скраћенице следећих латинских израза: а)

_______________________; б) post scriptum: _______________________. Edukapromo

et cetera:

из Бибисија).

Могу бити непроменљиви (члан САНУ, с�оразум са СТО) или до-

бијати падежне наставке, одвојене цртицом (с�оразум са ММФ-ом, �оg �окрови�ељс�вом УНЕСКО-а). Читају се на различите начине: а) нескраћено: ЛМС – Ле�о�ис Ма�ице ср�ске;

б) као пуне речи: с ОЕБС-ом, ИРА;

в) изговором слово по слово (тзв. спеловањем) – према прави-

лима изговора ћириличних слова (СКЗ – „с-к-з”), према именима

латиничних слова (СДК – „ес-де-ка”), према именима слова у ен-

глеском или француском (ББС – „би-би-си”, BSG – „бе-се-же”) или

на оба претходна начина (DVD – „ди-ви-ди” и „де-ве-де”). У овом

последњем случају првенство треба давати читању према домаћој

латиници: боље „де-ве-де” него „ди-ви-ди”.

Акроними који дуго постоје и широко се употребљавају могу се претворити у речи: Беоīраgске музичке свечанос�и

)

или Бија

фија�

аутомобила, пословни возови, удружења пензионисаних железничара, железничке болнице, железничка одмаралишта, железничке стјуардесе, железничке легитимације... хиљаде установа, организација, службеника, стручњака, направа, механизама, предмета, и о сваком

215 маћи

САНУ – Ср�ска акаgемија наука и уме�нос�и, СТО – Све�ска �рīовинска орīанизација, ММФ – Међунароgни моне�арни фонg) и страни. Страни акроними

пишу или изворно, латиницом (IBM,

или се пресловљавају у ћирилицу (ФБИ, УНЕСКО), а могу

писати и онако како се читају

BBC → Би-Би-Си, из Би-Би-Сија

поред

(

се

FBI , UNESCO)

се

(

–

Бибиси,

– БЕМУС (на

– Бибиси, BCG –бесеже. У речи

претворене и скраћенице настале комбиновањем делова

и вишечланих израза: Ноли� (=Нова литература) – из Ноли�а, Ноли�ово изgање, Сим�о (=Сима Погачаревић). Право�ис Зашто нам требају скраћенице Сваку нову појаву, предмет, обичај, ми по правилу означавамо изразом од више речи, да бисмо касније, уколико се тај предмет или појава устале и распростране, смислили за њих нову, посебну реч. У некој друштвеној средини где се први пут јавља железница, сигурно је да ће је људи из почетка означити комбинацијом већ познатих речи, на пример „гвоздени коњ”, као што су говорили Индијанци. Касније, кад железница постане свакодневна ствар, осетиће се потреба да јој се да посебно име, па ће се створити термини железница, воз и слично. Али да би се реч сковала, раширила и ушла у употребу, мора јој се дати времена. Данас је тог времена све мање, јер се живот толико разгранао и искомпликовао да се нови појмови множе вртоглавном брзином. Више није довољно говорити о железници уопште, јер су ту железничко-транспортна предузећа, кола за спавање и ручавање, сервиси за оправку

БЕМУС-у

и Бемус (на Бемусу

Безбе

носна информа�ивна аīенција – БИА

(из Бије, Бијина акција), FIAТ и Фија� (фабрика) и

(аутомобил), BBC

су

речи двочланих

од њих треба говорити, сваки треба некако означити. А то што смо рекли за железницу могло би се поновити и за ма коју другу грану људске делатности: свака од њих обухвата данас два, три, десет или двадесет пута више појмова него пре сто или двеста година. Очигледно, немогуће је смислити толико посебних термина. Отуда смо присиљени да се све више служимо описним изразима од по неколико речи, а ови опет имају ту ману да су предугачки, тешки за изговор и за памћење. Стога их скраћујемо. Да не бисмо стално понављали „железничко-транспортно предузеће”, кажемо ЖТП. (Из књиге Ивана Клајна Језик око нас) Edukapromo

в) (улазак) у

унију:

г) (лечи се) на Војномедицинској академији: _________________________.

8. Назив Неgељне информа�ивне новине скраћен је као акроним ________________.

9. Подвуци променљиве акрониме: CD/ЦД, ТВ, БИТЕФ, НАСА, USA.

10. Напиши како се читају следеће скраћенице: а) БИГЗ: ___________________; б) NBA: _______________ (боље него _______________); в) на CNN-у: _____________________; г) из ПТТ-а: ____________________.

11. Напиши како гласе речи у које су се претворили следећи акроними: а) БИТЕФ: ____; представе на БИТЕФ-у: ___________________; б) FIFA: ____; одлука FIFA-е: ___________________; в) CIA: ____; агент CIA: ___________________; г) UNESCO: ____; у UNESCO-у: ___________________.

Хипертрòфӣрāн значи „претерано увећан, ненормално велики”.

Реч хипертрòфија – „претерано увећање нечега” – садржи грчке речи hypér – „изнад, горе, преко” и troph – „храна”). Супротно је атрòфија – „недовољна развијеност”.

12. Скрати следећа имена:

Симо Матавуљ: _________________________________;

Бранко В. Радичевић: ____________;

Јован Јовановић Змај: ____________;

216 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић Имена и презимена Имена се скраћују на почетно слово, а ређе на почетну сугласничку групу; очево име се по правилу скраћује на почетно слово (па се говори о „средњем слову”): Војислав Ј. Илић или В. Ј. Илић, С. Марковић или Св. Марковић. Презиме се скраћује само ако уз њега стоји популарни надимак: Михаило Пе�ровић Алас се скраћује у М. П. Алас.

е̄ Смог од скраћеница Скраћенице су највидљивији и најупорнији израз „језичког загађења”. Оне су у језику оно што је у ваздуху смог из димњака, или у морима нафта из танкера. Питамо се да ли су нам донеле више користи или штете, уздишемо за временом кад их није било, али смо свесни да се натраг не може. Језик без скраћеница био би диван као што би дивни били и градови без аутомобила, али и једно и друго засад су само пусти снови. Ако хипертрофирану, механичку, бирократизовану цивилизацију успемо опет да усмеримо ка једноставном и природном, да је сведемо на „димензије човека” – онда језик готово неће ни имати потребе за скраћеницама. У противном... (Из књиге Ивана Клајна Језик око нас) А Вук Стефановић Караџић потписивао се овако:

следеће изразе акронимима:

у Уједињеним нацијама: _________________________; б)

Сједињеним Америчким

Скрати

а) (ради)

(живи) у

Државама: _________________________;

Европску

_________________________;

б)

в)

г)

а)

Петар Петровић Његош: ____________. Edukapromo

1. Допуни реченице:

2. Заокружи

Правописну реформу на коју се ослонио Вук Караџић извршио је ______________________, у свом делу __________________________________________. Ту азбуку је Вук применио у свом делу _________________________________________ из _________ године.

слова испред тачних тврдњи у вези с првим издањем Ср�ско� рјечника: а) Вук га је објавио 1852. године. б) У његовој изради Вуку је помагао Јернеј Копитар. в) У њему су српске речи преведене на латински и руски језик. г) У њему је Вук први пут применио свој правопис. д) Садржи преко 26.000 речи. ђ) Садржи не само речи које је Вук чуо у народу него и оне које је узимао из књига.

Одговори на питања: а) Који су разлози навели Вука да за основицу књижевног језика узме ијекавски изговор? б) Да ли је Вук писао и екавским изговором? в) Које је измене у књижевном језику Вук извршио после првог издања

? г) Да ли је Вуков књижевни језик био сасвим једнак простонародном језику?

Рјечника

реченице: Друго издање Ср�ско� рјечника Вук је објавио _________ године. Оно садржи преко __________ речи, а у његовој изради Вуку је помогао __________________________.

Допуни

Одговори на питања: а) Зашто се 1847. година сматра годином победе Вукових идеја? б) Кад је Вуков правопис озваничен у Србији? 6. Заокружи слова испред тачних тврдњи у вези са Ђуром Даничићем: а) Написао је Малу ср�ску �рама�ику, која је прва научна граматика српског језика. б) Као рођени Новосађанин, писао је на екавском. в) Превео је С�ари завје�. 217 КОЛИКО ЗНАМ Развој књижевног језика од прве половине XIX века до данас Ако не знаш како да урадиш неки од ових задатака, врати се на лекцију! Edukapromo

језиком?

г) Како се тај заједнички језик називао у

д)

је

заједнички

Југославије?

1. Одговори

218 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Речник чију је израду, у издању Југославенске академије знаности и умјетности, покренуо Ђура Даничић зове се: а) Рјечник из књижевних с�арина ср�ских; б) Речник ср�скохрва�ско�а књижевно� језика; в) Рјечник хрва�ско�а или ср�ско�а језика. Заокружи слово испред тачног одговора.

Објасни шта је то београдски стил.

Одговори на питања:

Кад су Хрвати прихватили књижевни језик који је био сличан Вуковом?

Кад су Хрвати свој књижевни језик

Вуковом и прихватили Вуков

књижевни

Срба и Хрвата званично почео да се сматра једним

а)

б)

саобразили

правопис? в) Кад је

језик

Србији?

књижевним језиком догодило после распада СФР

Да ли

тај

језик био јединствен? ђ) Шта се са заједничким

на следећа питања:

Шта то значи да је ћирилица службено писмо у Србији?

Шта

су Срби почели у већој мери да се користе латиницом?

а)

б)

је то јавни језик? в) Кад

Допуни реченице: а) И ћирилица и латиница воде порекло од једног истог писма, а то је _______________________ писмо. б) Опште латинично писмо има ___________ слова. в) Творац латинице којом се користе Срби јесте _________________________, који је био вођа ______________________ покрета. Слова која су му недостајала преузео је из _________________ и _________________ језика. Пошто су четири графеме биле _________________, Ђура Даничић је предложио реформу латинице, али је од четири предложена слова у употребу ушло само једно: _________. 3. Објасни: а) како су настале и шта значе речи азбука, абеце�а и алфабе�; б) у коју сврху се употребљава курзив, а чему служе масни и спационирани слог. Српска књижевна норма Edukapromo

219 Колико знам

Допуни реченицу: За означавање редних бројева употребљавају се и ________________________ и ________________________ бројеви.

Објасни како је језичка култура у вези с културом друштвеног понашања.

Правилан језик треба: а) да буде богат, јасан и леп; б) да избегава све стране речи; в) да одржава континуитет с културним наслеђем; г) да по сваку цену одржава застареле облике; д) да буде економичан. Заокружи слова испред тачних одговора.

Које је обавезе у вези с језицима националних мањина преузела Србија тиме што је приступила Евро�ској �овељи о ре�ионалним или мањинским језицима?

Повежи сваки новинарски жанр линијом са врстом жанрова којој припада: вест коментар фактографски репортажа аналитички интервју белетристички чланак

Уметничка критика (приказ) спада и у _________________________ и у _________________________ жанрове.

Насловни блок се састоји од _________________________, наслова и _________________________. 4. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, а ако није, напиши „Н”: а) Вест може да саопштава о догађају који ће се тек одиграти. б) У вести и извештају новинар износи чињенице о догађају, без личног става. в) Вест и извештај могу да садрже цитате. 5. Вест и извештај имају два главна дела: ____________ и ________________________ (допуни). Публицистички и администативни функционални стил Edukapromo

10. Напиши

11.

д) стереотипна питања.

је то ауторизација интервјуа.

13. Ако је тврдња у вези са чланком

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић 220

Напиши на која главна питања морају да одговоре вест и извештај: ______, ______ ____, ________ ______, ______ ___, ________ ______ (и, евентуално, ___________).

Објасни шта је то структура обрнуте пирамиде.

Додатни подаци који читаоцу омогућавају да разуме текст (вест или извештај) називају се __________________________ (допуни).

Извештај који говори о току догађаја и који новинар пише „с лица места” назива се ______________________________________________.

могу бити

интервјуа:

шта

теме

а) ___________________________________________________; б)

који воде интервју треба да избегава:

питања; б) кратка питања;

г)

Заокружи слова испред тачних одговора.

Новинар

а) дугачка

в) сугестивна питања;

питања која смишља током интервјуа;

шта

________________________________________________________________________

12. Објасни

иза ње напиши „Т”, а ако није, напиши „Н”:

б) Новинар често износи супротстављена мишљења у вези с неком појавом. в) Новинар отворено износи свој став и заступа одређену страну. ________ 14. Ако тврдња важи за редакцијски коментар, напиши „Р”, а ако важи за ауторски коментар, напиши „А”. Ако пак важи и за један и за други, напиши оба та слова. а) Основна сврха му је да утиче, не да обавести. б) Изражава гледиште уредништва или власника листа. в) Писан је оригиналним стилом. г) Посвећен је крупним домаћим или међународним питањима. д) Изражава лично мишљење. ђ) Може бити потписан или не. Edukapromo

тачна,

а) Посвећен је дневним занимљивим дешавањима.

15.

аутора је да критикује дело.

16. Заокружи слова испред тачних тврдњи

а) Њиме се подједнако говори и пише.

б) Формалан је.

в) Реченице су најчешће кратке.

г) У њему је пожељно уместо заменица употребљавати придев ис�и

д) К ључне именице се понављају.

ђ) За писање докумената нема тачно утврђених правила.

Edukapromo

221 Колико знам

Да би неки низ гласова био реч, мора да испуњава три услова. Наведи их.

Најнижа језичка јединица која има значење назива се ________________. То значење може бити двојако: _________________ или __________________.

Шта је породица речи? 4. Напиши како се називају издвојени делови речи кућица: кућица кућ ица 5. Напиши како се називају подвучене морфеме: а) зидови: ______________________; б) кликнути: ______________________; в) невесео: ______________; г) северозапад: _____________________. 6. Подели реч нарамак на делове и кажи како се ти делови зову. Реч са гледишта промене и грађења

Ако је тврдња о критици (приказу) уметничког дела тачна, иза ње напиши „Т”, а ако није, напиши „Н”: а) Садржи и информације о делу и лични суд аутора. б) Циљ

о административном

функционалном стилу:

1. Попуни табелу:

2. Заокружи слова испред критеријума

а) функција у реченици;

б) значење;

в) дужина (број слогова);

г) акценат,

д) облик (врста промене).

3. Повежи линијама врсте речи с променом коју имају (пази: једну

имати више

именице

придеви

заменице

конјугација

бројеви деклинација

4. Допуни дефиницију

222 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

речи

Променљиве речиНепроменљиве

по којима

речи

се

деле на врсте:

промену може

врста речи!):

прилози компарација глаголи

граматичке категорије: Граматичка категорија је систем ________________________ вредности које се обавезно

приписују _____________________________.

следеће граматичке категорије: а) род: ________________; б) падеж : ________________; в) број: _______________; г) степен поређења: _________________; д) стања: __________________; ђ) лица: __________________; е) придевски вид: ___________________. 6. Одговори на питања: а) У чему је разлика између обличких (морфолошких) и инхерентних (класификационих) граматичких категорија? б) Коју инхерентну категорију имају глаголи? Врсте речи

Напиши од колико се вредности састоје

Edukapromo

1. Наведи граматичке категорије именица:

а) обличке: __________________;

б) класификациону: ____________________.

2. Објасни разлику између:

а) реалног и граматичког броја; б) природног и граматичког рода.

3. После сваке групе именица напиши

а) �рње, �лемс�во, омла�ина: ______________;

б) Ко�аоник, Дрина: ___________________________;

в) во�а, �есак, зла�о:

г) �о�ина, мисао, ра�ос�:

д) �е�е, �ас, �розор:

4. Наведи:

а)

223 Колико знам

којој врсти именица оне припадају:

___________________________;

___________________________.

које

именица могу бити

и за

врсту дај понеки пример; б) бар три збирне именице које функционишу као суплетивни облици множине; в) које су синтаксичке функције специфично именичке.

врсте

pluralia tantum

singularia tantum

сваку

Спој линијама сваку именицу с њеном деклинационом врстом: ��ица прва врста воз друга врста с�абло трећа врста реч четврта врста семе

Edukapromo

Именице

3. Допуни

5. Допуни реченице:

6. Наведи

Edukapromo

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић 224

Допуни реченице: а) Две основне синтаксичке функције придева јесу _________________________ и ___________________________. б) Придев са својом одредбом или допуном сачињава _____________________________.

Подвуци граматичке категорије придева: лице, род, број, падеж, стање, степен поређења, вид.

реченице: а) Све граматичке категорије придева су ______________________ (одреди врсту категорије). б) Придев с именицом конгруира у следећим граматичким категоријама: _________________, ________________ и _________________.

Заокружи слова испред тачних тврдњи у вези с придевским видом: а) У функцији атрибута могуће је употребити само придев у одређеном виду. б) У функцији именског дела предиката може се употребити само придев у неодређеном виду. в) У савременом српском језику се разлика између одређеног и неодређеног придевског вида добро чува. г) У речницима се придеви наводе у одређеном виду.

а)

�обар, зао, мали имају ____________________ облике компаратива.

као што су �убок, �алек, ре�ак компаратив граде од ____________________ основе.

Придеви

б) Придеви

неколико непроменљивих придева.

Допуни празне рубрике у табели (упиши примере које желиш): Придеви описни присвојни временски �рвен, ме�ални, кожни �орњи, �есни, �амошњи

Објасни којој врсти речи припадају истакнуте речи: У �обру се не понеси, у злу се не поведи.

Придеви

225 Колико знам

Допуни реченице: а) Оно што одваја типичне заменице од других врста речи јесте њихова способност да ___________________________ на нешто, тј. њихова _______________________________ природа. б) Заменице се према свом граматичком понашању деле на ___________________________ и ______________________________.

Допуни табелу која приказује поделу именичких заменица: Личне заменице за 1. лице ја за 2. лице ви за 3. лице себе упитно-односне ко, шта/што неодређене нико, ништа опште друге

Допуни реченице: а) Личном именичком заменицом за 1. лице говорник упућује на _____________________, оном за 2. лице упућује на _______________________, а оном за 3. лице на особу _______________________________ или на _________________________. Заменица за свако лице означава појам __________________________________.

Упиши именичке заменице за које важе следеће тврдње: а) та заменица има род као обличку категорију: ______________; б) род тих заменица је природни: _____________________________________. 5. Одговори на питања: а) Кад инструментал личне заменице ја има облик мном, а кад мноме? б) Кад ненаглашени облик личне заменице он у женском роду гласи је, а кад ју? в) Који је падеж облик њ? г) Које падеже нема лична заменица себе? д) Ког је рода заменица ко? Заменице Edukapromo

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Ненаглашени облици личних заменица су: а) проклитике; б) енклитике; в) могу бити и проклитике и енклитике. Заокружи слово испред тачног одговора.

Допуни табелу која приказује поделу присвојних заменица: ЈеднинаМножина за 1. лице мој за 2. лице њихов за свако лице Неличне заменице чији неодређене ничији опште друге 8. Допуни табелу која приказује поделу показних заменица: Упућују на идентитет појма Упућују на количину појма или број појмова Личне заменице овакав за 2. лице тај за 3. лице онолики упитно-односне какав одричне сваки, сви друге 9. Објасни спојено и одвојено писање речи у следећим примерима: а) Држи новчаник уза се. б) Остао је без иче�а, али ни збо� че�а не брине. 226

Edukapromo

1. Прилози најчешће одређују ______________________ (наведи

речи). Међутим, могу одређивати и: а) друге прилоге; б) придеве; в) именице. Заокружи слова испред тачних одговора.

2. Поред сваке групе прилога

а) �алеко, �оре, �есно: ______; б) хи�ро, кукавички, кра�ом: ___________________;

в) �анас, ле�и, увек: ______; г) мно�о, �ревише, �овољно: ______.

3. Допуни реченице:

а) У реченици прилози најчешће

227 Колико знам

врсту

које

имају:

напиши

значење

имају функцију ___________________________. б) Ако је један прилог одређен другим прилогом, онда се образује синтаксичка јединица која се назива _________________________________. в) Неки прилози имају следећу морфолошку категорију: ____________________________. г) Прилози за начин су најчешће настали од _______________________ (наведи врсту и подврсту речи).

Заменички прилози се тако зову зато што имају значења и употребу _________________________, а граматичке особине ________________________ (допуни називима одговарајућих врста речи).

Повежи линијама заменичке прилоге за место с врстом њиховог месног значења: ову�(а), �у�(а), ону�(а) место почетка кретања овамо, �амо, онамо место на којем се нешто налази ов�е, ту, �амо/он�е крајња граница кретања о�ав�е, о�а�ле, о�ан�е правац/место завршетка кретања �ов�е, �о�ле, �он�е путања кретања 6. Упиши одговарајуће заменичке прилоге: а) упућивачки, за узрок: ______________, ______________; б) упитно-односни, за количину: __________________; в) неодређени, за начин: ______________; г) општи, за време: _______________. Прилози Edukapromo

је�ан, �ва..., �есе�, �ва�есе�..., с�о/с�о�ина..., хиља�а...

2. Допуни

�војица, �ројица..., �есе�орица..., �еве�есе�орица... �воји, �роји, �есе�ори...

228 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић 7. Допуни табелу: Заменички прилози за време за количину Упитни како зашто

Објасни спојенo и одвојено писање речи у истакнутим примерима: а) Дођи ка��о�. Ка� �о� �ођеш, бићеш �обро�ошао. б) Ма ��е да одеш, препознаће те.

Попуни празне рубрике у табели која приказује бројеве (примере можеш изабрати по жељи): Бројеви Редни Збирни

реченице: а) Бројеви који означавају колико нечега има на броју називају се ____________________ бројеви. Редни бројеви означавају ______________________________. б) Именице уз које се не могу употребљавати бројеви називају се ___________________. 3. Повежи линијама сваки основни број са групом речи којој по граматичком понашању припада: је�ан �еве� придевска реч милион прилошка реч �ва именичка реч �еве�наес� �вес�а БројевиEdukapromo

в)

7. Редни бројеви су:

а) именичке речи; б) придевске речи;

в) прилошке речи.

8. Објасни спојено

229 Колико знам 4. Допуни речју која означава одговарајућу врсту броја: а) означавају скуп мушкараца: ________________________; б) употребљавају се уз заједничке именице које нису плуралија тантум: ________________________; в) употребљавају се уз заједничке именице које су плуралија тантум: ________________________ (санке, вра�а); г) означавају скуп особа мушког и женског пола: _______________________; д) употребљавају се уз бројиве збирне именице којима се означавају млада бића (нпр. �еца, �раса�): ______________________; ђ) употребљавају се уз именице које означавају функционалне целине састављене од два предмета (нпр. рукавице): _____________________.

Допиши бројну реч која означава број че�ири а односи се: а) само на жене: нас ____________________; б) само на мушкарце: нас ____________________; в) на особе оба пола: нас ____________________.

Допуни реченице одговарајућим обликом синтагме дате у загради: а) У томе су се сложиле делегације ______________________. (обе земље – генитив)

су се ________________________________________. (�ве �еме – инструментал)

б) Бавили

Нашли су замерке _______________________________________. (�ва пре�ло�а – датив)

Заокружи слово испред тачног одговора.

и одвојено писање речи у следећим примерима:

три, тридесет трећи, тридесет троје,

тридесет

тридесеттројка, тридесеттрогодишњица. Edukapromo

230 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Допуни реченице: а) Радњу, стање и збивање обухватамо лингвистичким термином ____________________. б) Глаголи који означавају радњу која има вршиоца, одн. стање које има носиоца, називају се ___________________ или _____________________ глаголи. в) Глаголи који означавају ситуацију која нема носиоца називају се ________________________ или _____________________ глаголи. Они се употребљавају само у следећем облику: ________________________________.

Објасни шта типично означавају прелазни, а шта непрелазни глаголи.

Иза сваке групе глагола напиши којој врсти повратних глагола припадају: а) рва�и се, рукова�и се: _______________________________; б) на�а�и се, о�араси�и се: __________________; в) умива�и се, чешља�и се: _______________________________.

Подвуци парове несвршених и свршених глагола који означавају различите радње: лупати – лупити, писати – написати, играти се – поиграти се, знати – сазнати.

Истакнуте глаголе опиши по томе да ли подразумевају вршиоца радње, по прелазности и по виду: Киша је дуго падала, али се онда разведрило и изашли смо напоље да возимо бицикл. 6. Одреди вредности морфолошких категорија глагола падати и возити из 5. задатка: а) падати: _______________, _______________, _______________, _______________, _______________, _______________; б) возити: _______________, _______________, _______________, _______________, _______________.

Глаголи Edukapromo

231 Колико знам

Допуни табеле одговарајућим облицима глагола чи�а�и/�рочи�а�и и би�и (ако разликују лице, онда у 1. л. јд.), одн. називима глаголских облика: а) читати/прочитати

I плусквамперфекат радни глаголски придев бу�ем чи�ао чи�ан �рочи�ах б) бити презент гл. прилог садашњи императив бив�и бих био бих 8. Напиши

а)

л.

б) 2. л. јд. императива глагола обоји�и: ____________________; в) глаголски прилог

глагола х�е�и: ___________________;

глагола носи�и: _________________; д) трпни придев, м. род, једнина, глагола чу�и: _______________; ђ) инфинитив

је 1. л. јд. зас�ем: _________________; е) 1. л. мн. аориста глагола узе�и: __________________; ж) глаголски прилог прошли глагола моћи: ___________________. Сви облици треба да буду у активу и у потврдном облику. 9. Напиши који је глаголски облик у којем се налазе истакнути глаголи у пасивном облику: а) Предлог је узе� у разматрање. _____________________ б) Ако бу�еш на�рађен, немој да се уобразиш. _______________________ в) Да је издавач имао новца, та књига би већ била ш�ам�ана. ____________________ 10. Допуни следеће реченице: Пасив у реченици Та књи�а ће се мно�о чи�а�и назива се _________________________, а пасив у реченици Та књи�а ће би�и мно�о чи�ана назива се _________________________. 11. Објасни спојено и одвојено писање речи у следећем примеру: Бежао – не бежао, нећеш далеко стићи. Edukapromo

футур

како гласи:

јд. презента глагола сес�и: ___________________;

садашњи

г) 3. л. мн. имперфекта

чије

2. Иза сваког предлога одн. групе предлога напиши које значење има:

в) у, �ри, изна�, низ: __________________; г) у�ркос: _____________________; д) збо�, о�, из: __________________; ђ) осим, сем: _____________________.

3. Објасни разлику између значења истакнутих предлошко-падежних

конструкција: а) Стави саксију на �олицу.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић 232

б) Кад предлог стоји испред именичке речи или именичке синтагме, она мора

и именичке

одн. синтагме назива се ___________________________

Допуни следеће реченице: а) Предлози означавају ___________________________________________.

стајати у _____________________ падежу. в) Спој предлога

речи

_______________.

б) �ре,

_____________________;

а) ра�и, зара�, �о: __________________;

�осле:

Саксија је на �олици. б) Кликер се откотрљао �о� с�о. – Кликер се налази �о� с�олом

–

�о�ле�у (нече�а), у скла�у с (нечим), који у себи обично садрже именицу, називају се _____________________ изрази. 5. Објасни спојено и одвојено писање речи у следећем примеру: Цело �о�о�не сам провела у чекаоници. – Шта радиш данас �о �о�не? Предлози 1. Допуни табелу: Везници зависни саставни супротни или 2. Објасни разлику између напоредних и зависних везника. 3. Предлоге подвуци, а везнике заокружи: а) Сви су га критиковали због те изјаве. – Сви су га критиковали јер је то изјавио. б) Догоди се да човек погреши иако пази. – Догоди се да човек погреши упркос пажњи. ВезнициEdukapromo

Изрази као што су у �оку (нече�а), у

233 Колико знам

а) упитне речце: ________, ________, ________; б) узвична речца: ________; в) искључне речце: ________, ________; г) речце за истицање: ________, ________.

Упиши одговарајуће речце:

Допуни

а) После показних речци ево, е�о, ено именица стоји у __________________ (наведи падеж). б) Речце мож�а, верова�но, �акако називају се __________________________. в) Речце наиме, и�ак, �акође, уос�алом употребљавају се као ______________________ ________________________________.

реченице:

Објасни спојено и одвојено писање речи у следећим примерима: а) Имаш ли оловку? Би ли ми је позајмила? б) Нез�о�но је кад неко доспе у невољу а не уме да се извуче. 1. Објасни употребу следећих узвика: а) Јој! Ех! ___________________________ б) Еј! Ехеј! в) Иш! Пис! ___________________________ г) Бућ! Трас! д) Де! Пст! 2. Међу деловима узвика као што су Ију-ју! и О-рук! пише се правописни знак који се назива _________________. Узвици Речце Правопис 1. У празне рубрике напиши како се зову наведени правописни знаци: . ? ... „” , ; – ( ) итд. - ’ * = % итд. Edukapromo

а) канал Дунав⎕Тиса⎕Дунав

б) хоћеш⎕нећеш

в) Радно време 9⎕17

г) угљен⎕моноксид

д) 70⎕годишњак

4. Допуни реченице:

а) Тачка се пише иза _____________________ скраћеница.

б) Скраћенице

Edukapromo

234 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Напиши како се зове сваки правописни знак: ’ ^1 2 3

Напиши да ли у квадратић треба уписати црту или цртицу:

ђ) иди ми ⎕ дођи ми

као што су мр, �ђа, ј�. називају се _____________________ скраћенице.

речи као што су �рам, милили�ар, киломе�ар могу се писати: а) само ћирилицом; б) само латиницом; в) и ћирилицом и латиницом. Заокружи слово испред тачног одговора.

Допуни реченицу: Скраћеница настала од почетних слова или слогова вишечланог назива зове се _____________________. 7. Заокружи слова испред тачних одговора: а) Скраћеница САД мења се по падежима: САД-а и сл. б) Може се писати и FIAT и Фија�. в) Скраћеница СДК чита се према правилима изговора латиничних слова.

Заокружи слова испред правилно написане скраћенице у генитиву: а) УНЕСКО-а; б) УНЕСК-А; в) Унеска. 9. Заокружи слова испред правилно написане скраћенице у дативу: а) Би-Би-Си-ја; б) Би-Би-Сија; в) Бибиси-ја; г) Бибисија.

Скраћенице

1. Први књижевни језик свих Словена звао се старословенски. Настао је у другој половини IX века, а његови творци су солунска браћа Ћирило и Методије. Крајем IX века писменост долази и у српске земље. У XI или XII веку код Срба се устаљује српска редакција старословенског језика или српскословенски језик. У исто време користи се и

2. в)

3. а) оgранио, амо, ђевојке, ваља gа, неђеља, gуовниче, намас�иру б) оgнијо, ш�а, gа (ове последње две речи су написане малим словом после узвичника)

СРПСКА КЊИЖЕВНА НОРМА

Ћирилица и латиница

народни језик, али не чист, него с примесама тог књижевног језика. Од 30. година па до краја XVIII века Срби као књижевни језик усвајају руску редакцију старословенског или рускословенски језик. Неки писци упоредо користе и руски књижевни језик. У другој половини XVIII века настаје славеносрпски језик – хибридан језик, без јасних правила, који народ није могао разумети. Да бих их читаоци боље разумели, многи писци пишу и на језику који је био близак народном језику.

1. а) , б)

2. Đ, đ

3. а) , б)

4. а) инјекција, б) конјугација, в) конјунктивитис

5. Q долази иза p, а остала слова датим редом између v и z

6. „Од почетка до краја“.

7. в)

8. L j i l j a n a

9. а) прст, б) шаку, в) укрштене две руке

Језичка култура

1. 1) – г), 2) – в), 3) – а), 4) – б)

2. а) разgобљу, gобу, времену, (овој) е�охи, (овој) ери (са разликама у дужини времена које је у питању) б) маgа, �ремgа, у�ркос �оме ш�о, и �ореg �оīа ш�о

Edukapromo

3. а) Чистоћа се односи на физичку особину ( чис � оћа куће/руку ), а чистота

4. Речи у којима нема х: ајgук, и (уместо их), њи, снаама; речи у којима постоји

то није случај само код нас него и свугде у свету.

6. Поправљам све врсте обуће.

7. а) аутомобил, б) телефон, в) потрошен је велики новац / потрошено је много новца

8. а) пијан, б) тешка/неповољна, в) пресећи струју

9. Терористу је ухапсила полиција.

10. Стабилизација политичких прилика / Политичке прилике се стабилизују

11. Зато што у пасивној реченици није исказан вршилац радње, па активна реченица не може да има субјекат.

12. Јутрос у 5.20 часова догодио се земљотрес на

13. Имперфекат доноси утисак старине, далеке

14.

235 РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

јекавско јотовање и других гласова осим л и н: ђе, ћео РАЗВОЈ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА ОД ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА ДО ДАНАС

пре свега на моралну, духовну или естетску особину

gуше/морала/с�ила). б) Осећај је пре свега чулни доживљај (осећај gоgира/равно�еже), а осећање душевни, психички доживљај (осећање љубави/раgос�и) 4. а) Притисни кисели купус тањиром; Изврши притисак на њега да учини то што хоћеш, б) Скакач у даљ је притворен јер је починио преступ; Скакач у даљ је дисквалификован јер је преступио, в) Повређеном су помогли да устане; Повређеном су указали помоћ и позвали лекара. 5. а) Метеоролози очекују да ће се време постепено побољшавати. б) Поново ће захладнети. в) Нови хотел је улепшао град. г) Многи грађани се плаше. д) Директор сектора за информисање ПТТ-а каже

број

опада)

(чис�о�а

да се број писама смањује (да

писама

да

350км источно

Београда.

ви, малтер је отпао, а друм се улегао. Извори су се замутили. Одронили су се већи блокови стена,

водоводне

од

Попуцали су зидо

цеви су се помериле.

прошлости.

а) ријечма, б) �ревеgен

а) засигурно, бесумње, зацело, б) спровођење, примена, в) аудицију, г) хладњак,

ма, ђ) продавница, радња, е) списак 16. а) Зовем се, б) чај од нане, в) на информацији, г) Чарлија, д) подстакао, подржао, ђ) 20.30, е) 55.000 или 55 000 17. Резолуција хиљаду двеста/две стотине четрдесет (и) четири

15.

вентилатор; рачунару, д) радионица, међуљудским, сукоби

Функционални стилови српског

књижевног језика

1. територијално – дијалекти, социјално – социолекти, функционално – функционални стилови, индивидуално – идиолекти

2. а) научном, б) књижевноуметничком, в) публицистичком, г) административном, д) разговорном

Административни функционални стил

1. Правном.

2. а) Дужн ос � (именица изведена од придева �ужан), нес�анак, īуби�ак, ош�ећења, нес�анак, б) �ре�оручује се, се ... носе, в) �ревозно сре�с�во

3. Организатор је дужан да путника обавести о свакој битној промени Програма

Марија Николић Ул. липа 11 34 000 Крагујевац Тел. 034/123-456, 061/123-4567 marijan@example.com

Издавачка кућа „Култура” Ул. шимшира 44 34 000 Крагујевац Г. Петру Петровићу, директору Крагујевац, 12. X 2018.

Предмет: ПРИЈАВА НА ВОЛОНТЕРСКИ РАД

Поштовани господине Петровићу,

Обраћам Вам се с молбом да ме примите на волонтерски рад

1. а) именице; б) глаголи; в) прилози; г) предлози; д) везници; ђ) придеви; е) речце; ж) број; з) заменице.

Нису заступљени узвици.

2. ни�и – „нит”, именица; „нити”, везник

наīони – „нагон”, именица; „нагонити”, глагол

жу�и – „жут”, придев; „жутети”, глагол

ју – „ју”, узвик; „она”, заменица

ош�ро – „оштар“, придев; „оштро“, прилог

раgи – „радити”, глагол; „ради”, предлог

само – „сам”, придев; „само”, речца

крај – „крај”, именица; „крај”, предлог

лак – „лак”, именица; „лак”, придев

Edukapromo

3. од једне

4. улич-ни; б)

5 пун-е; а)

6 цар, царске, царству, царевог, зацарио, царевићи

7 -нич- и -ниц-

8 брж-

9 раз-, рас-, раш-, раж-, раза-, ра-

10 . кућ-, прозор-, петл-, пилет-, дрвет-, дрвећ-, времен-, сел-, цел-, једн-

11. уличн-е, отпатк-е, висин-у, кошарк-у, кошаркашк-е, Београд-Ø, чист-Ø.

12. а), б), в)

13. мушки род, акузатив, множина

14. градОВи, краљЕВи, путЕВима, зидОВа

издавачкој кући. Заинтересована сам за све послове на

којима бих могла стећи радно

15. читати – чита- – читаписати – писа- – пишеодолети – одоле- – одолиподићи – подиг- – подигнебити – би- – буде-

16. би-ли, одоле-о, зна-мо, говори-Ø 17. а) презент, б) треће, в) множина Облик �оgи�ну не разликује род. б)

18 прецизн-ост, број-ни, брат-ски, свој-ина, лист-ић, јагњ-ад.

19. ноћни, придев; ноћник, именица; ноћи�и, глагол

20. корак – -а(ти) – корачати; роб, -ова(ти) – робовати, јак – -а(ти) – јачати

21. а) препливати, напливати (се), натпливати, допливати, отпливати, запливати, испливати, распливати (се) б) пресећи, насећи, посећи, досећи, одсећи,

236 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

најкасније пет дана пре почетка путовања, а путник има рок од 48 часова да одговори организатору да ли је прихвата. Или: да ли ту промену прихвата.

ПУБЛИЦИСТИЧКИ И АДМИНИСТРАТИВНИ ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛ

у Вашој

искуство у својој струци, а нарочито за лекторски посао. Такође, желела бих да допринесем раду Ваше издавачке куће, чија су издања била веома важна у мом личном и професионалном развоју. Завршила сам Филолошки факултет у Београду, групу Српски језик и књижевност, с просеком 8,70, а у току студија полагала сам и предмет Лектура српског језика (добила сам оцену 9). О томе прилажем и одговарајућу документацију. С надом да ћете моју молбу озбиљно размотрити и да

успешно сарађивати, срдачно Вас поздрављам. Марија Николић Прилог: – диплома.

ћемо

опсећи, исећи, расећи, подсећи в) потказати, показати, доказати, приказати,

г) подносити, сносити, преносити, наносити, поносити (се), надносити (се), доносити, приносити, односити, заносити, износити, разносити пре-, по-, до-, од-, за-, из-, раз22. а) до-врат-ак, б) на-рам-ак 23. југОисток, пољОпривреда РЕЧ СА ГЛЕДИШТА ПРОМЕНЕ И ГРАЂЕЊА

засећи,

отказати, заказати, исказати,

Решења

1. 1) а) именице; б) глаголи; в) прилози; г) везници; д) узвици; ђ) речце; е) бројеви; ж) заменице; з) придеви; и) предлози 2) г), д), ђ), и)

3) конјугација 4) хлаgно, ћорав 5) а), е), ж), з)

2. обличка (морфолошка)

3. позитив, компаратив, суперлатив; обличка (морфолошка)

4. три; обличка (морфолошка)

ИМЕНИЦЕ

1. а) женски, б) средњи, в) мушки; б)

2. а) мушки, б) женски, в) средњи, г) мушки, д)

женски

3. природног мушког, а граматичког женског рода

4. кукавица, тврдица, муштерија, ухода, варалица

5. ситнеж , трулеж

6. По томе што предикат уз њу стоји у множини:

Боле ме леђа, Болела су ме леђа

7. ону лепу Кату

8. Ниш, Европа, Марс б)

9. џак, килограм, тањир, залогај, б) санта, коцка, комадић, в) чаша, флаша, бачва, гутљај, г) сноп, нарамак, гомила, д) пласт, нарамак, бала, навиљак, ђ) тањир, чинија, шерпа, кашика

10. трн – трнови – трње, дугме – дугмета / дугмићи – дугмад, перо – пера – перје, омладинац – омладинци – омладина, радник – радници – радништво

11. Нежности, Навици, маха, Слободу, страха

12. а) као заједничка, б) као градивна, в) као заједничка, г) као градивна, д) као градивна, ђ) као заједничка

5. две; а) несвршен, б) свршен, в) свршен, г) несвршен; инхерентна (класификациона)

6. а) перфекат, треће, једнина, мушки, актив, потврдан облик ` б) женски, једнина, акузатив, в) акузатив, једнина; женског; несвршеног

Edukapromo

13. а) осећање, б) догађај, в) осећање, г) догађај

14. чобани – субјекат, оg чуgа – прилошка одредба за узрок, �ушку – прави објекат, суво лишће – субјекат, са ре � ким, у �

19. а) куме, б) Џозефе, в) пријатељу, г) Лазаре, д) Кинезу, ђ) братац, е) Милоше/Милошу, ж) мајсторе, з) Бах

20. коњ, прст, зуб, ђак, пас, спис, Рус, Шкот, волт, подвиг

21. дух, вук, паук, ранац, крак, знак, лептир

22. а) Срби, б) грађани, в) мештани, г) Турци

23. варошанин, варварин, паганин, Чачанин

24. господа, властела

25. а) сати, сатова, б) месеци, месеца, в) парова, пари

26. а) љу̑ди – љýдӣ

27. браћа

29. Ива Кушанића

30. б)

31. а) кимона, б) трикои, в) торпеда, г) клишеи, д) интервјуи, ђ) табуи; а), в)

3 2. а) алибији, б) атељеи, в) деколтеима, г) демантије, д) резимее, ђ) дербију, е) броколија, ж) гуруа, з) Чилеу

33. а) актове, б) акта, в) акти

34. номинатив, акузатив, вокатив

35. Пошто ном. и ак. именица средњег рода имају исти облик, не зна се која именица има функцију субјекта, а која функцију правог објекта.

36. чу̏да – чу̑дā

37. ребро, стабло, средство, сунце, копље

38. уста, леђа, прса, врата, кола

39. врéме – вре̏мена – времéнā, ку̏бе – ку̏бета –

40. а) ждребад, ждребићи, б) јагњад, јагњићи, в) пилад, пилићи

41. gеци; 3. врсте, једнини

42. а) дрвећа, б) дрвета, в) дрва

43. другој, првој

17. а) „Шћепана Малог”, б) нови „голф”, в) „Рудар”

18. а) којег/ког, б) који, в) који, г) који, д) којег/

44. а) чуда/чудеса, б) небесима, в) телеса

45. маказе, санке, но̏вине, панталоне, наочаре, мердевине

237

заgа�ака ВРСТЕ РЕЧИ

лашеним �� ицама –прилошка одредба друштва, у јеgном чес�ару – прилошка одредба за место

Ренgīена, ренgīен

а) храст, б) народ, в) чопор, г) покојника; Биљке језик „види” као неживе, скупове живих бића третира као неживе, а људе који нису више живи као живе.

15.

16.

ког,

ђ) који

кубèта

46. а) -е, б) -о, в) облику номинатива, г) судија/ судијо, владика/владико

47. а) Стáна – Стâно; б) Љýба – Љу̏бо; в) Нѝџа –Ни̑џо.

48. а) сестара, б) трешања, в) лопти, г) шанси, д) химни, ђ) руку, е) бресака, ж) гошћа

50. зараван, мисао, вест, маст, глад, бојазан, со

51. груди, наочари, чини

52. а) памећу/памети, б) пећи, в) љубављу/љубави, г) чашћу/части

54. имаше само једну кћер, кћи његова, како га је кћи научила, Понеси ово својој кћери

55. од матере, мати му је не хтеде дати, каза матери

56. Те вечери / Тог вечера

1. а) именски део предиката, б) атрибут

2. а) тешка као туч, б) достојна сваке пажње, в) врло поносна на то, изузетно велики

3. Покра�ка и окруīла конгруирају с браgа; беле

ирају са образ ; g рзновен, љубак

конгруирају с �оī ле g ; �уне конгруира са очи ;

груирају са осмејавање.

4. а) намењених, б) вођеној, в) основаног

5. а) Лукави, хладни, опрезни, б) изненађен, в)

чудну, неодољиву

6. а) дубоки, б) плитки, в) добри, г) зли

7. а) весео, насмејан, б) весели, насмејани, в) весео, насмејан

8. а) ведра, б) тешка, в) бела

9. стари, успешни

10. а) Власи су му сéде. – Само његове се̑дē власи одају његове године. б) Брада му је бéла и окру́гла. – Његова бе̑лā и òкрӯглā брада свима пада у очи.

11. вишесложни, -ији

12. б), -ији

13. 1) а) бржи, б) црњи, в) финији, г) бешњи, д) тешњи, ђ) гушћи, е) шири, ж) тањи, з) грубљи, и) косији, ј) лошији, к) већи 2) е), ж) 3) фин, кос 4) велик

14. а) че̑ст: чешћи, б) чист: чистији

15. строжи, врући, риђи

16. а), б)

17. в), г)

18. мини, гроги, супер, браон, тегет, беж, мултиплекс, портабл; б)

57. а) мајка, б) кћерка/ћерка, в) кокошка, г) вашка

58. поднева, в

59. 1) а) очима, б) очи; в) ушију

60. а) по 1, б) по 4.

61. недоба, невоља, Неваспитаност, неувиђавност, неосетљив

Квиз: 1. дрвље 2. доба

19. кућном, северне, топлим, десној, левој

1) а) кућни, б) северни, gесни, леви, в) кућном, gесној, левој, г) кућни, северни, gесни, леви

2) а) мушки, б) једнина, в) инструментал, г) неодређени (долази на питање Каквим сунђером?), г) позитив 3) нај�о�лија

20. б)

21. а), в)

22. а) сестринска, б) сестрина

23. г) неодређеног, д) одређеног

24. а) Дон Кихотов, б) донкихотско; Дон Кихотов, г) одређеног д) одређеног

25. �рошлоīоgишњи – временски, вечерњи – временски, комшијски – присвојни, оловни – градивни, зла�ни – градивни, īорњи – месни, gесни – месни

26. а) добру, б) Драга

27. а) по именичкој промени, б) по придевској промени, в) по придевској промени

28. а) присвојно, б) градивно, в) описно

Квиз:

1. а)

2. б)

3. пару

4. а)

5. крокодилске сузе, медвеђа

238 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

власи

и �ун конгру

ихо

но кон

конгруира са

; чис�, млаg

и милос � ив

све конгруира са срце ; �

и � риро g

услуга, пасја врућина; немају присвојно, него описно значење 6. Пирова победа, Танталове муке, Ахилова пета 7. Сизифов посао 8. прошлогодишње ПРИДЕВИ ЗАМЕНИЦЕ 1. То су заменице �и и он . Заменица ти у реченици А � и – ш � о ниси ... стоји у номинативу; облик номинатива може бити само акцентоген. У реченици Ко �и је крив нема потребе за нарочитим наглашавањем заменице, па она стоји у енклитичком облику. Исто и у реченици ...каg �и кажем Edukapromo

4. Он се нас бојао.

5. Јован је радио за себе.

6. номинатив и вокатив

7. Саговорнику ћемо се обратити са �и ако је он члан породице, ако је близак рођак или близак пријатељ, ако је непознат али млад, ако је дете и у другим случајевима кад су говорник и саговорник блиски. Саговорнику ћемо се обратити са Ви ако је он средовечан или старији човек, непознат човек, ако је даљи рођак и у другим случајевима кад су говорник и саговорник удаљени.

8. а) Ви – Ви, б) Ви – Ви, в) Ви / ти – Ви

9. а) мушки, б) средњи

10. б)

11. Ко̏ го̏д, штòгод; свако ко, нешто; неодређеним, општим

ПРИЛОЗИ

1. а) Пера станује близу. б) ...а иза стилски ормар.

2. а) Доћи ћу код тебе после. б) Тако је било пре сто година.

3. синоћ

4. а) сутра, б) сутрадан

5. обично, ретко, повремено

6. а) лоше пролазе, б) успешно заврши посао, в) поступио пријатељски, г) Добро си то написао

7. узгред

8. дубоко, сувише

9. Много је дана, много година, много је горких било истина; [...]

много сам кајô, много грешио и хладном смрћу себе тешио; многу сам горку чашу попио, многи сам комад сузом топио. (Мноīу и мноīи су придеви!)

10. далеко, нежно, много, кратко 11. а) радије, б) најстроже

12. а) Ко/год пожели..., в) Што/год чиниш...

13. а)

14. б)

15. а) Миланова, б) Јованова

16. Ово ми је брат.

17. а) „рођена, властита”, б) „оригиналан, посебан, самосвојан”, в) „под сопственом контролом”, г) „познати, блиски”, д) „самосталан, независан”

18. а) својину, б) својства, в) својски, г) својту

19. а) ове, б) Те, в) Оне

20. овога

21. а) преда/се, уза/се, б) нада/мном, с/њом, в)

преда/мном, за/мном, г) уза/њ, с/њим

22. а) ни до кога, б) ни од кога, в) ни у каквој, г)

ни с ким, д) ни о чему, ђ) ни према чему, е) и

за кога, и за шта, ж) и у чијем, з) без икога, и)

ни на каквим

23. а) кад/год, б) ни/једну, в) ни/у/чему, г) Ма/ кога, с/ким/било, д) По/који, и/те/каквих, ђ) По/који, што/год

12. а) са више апетита, жељније б) снажније, јаче, страсније, дубље в) паметније, мудрије (више користећи чело, тј. главу)

13. ку g – за место, заш �о – за узрок, � амо – за место, икаg – за време, �у – за место

14. в)

15. а) место, б) узрок, в) време, г) начин

16. Где го̏д нађеш..., Седи гдèгод.

17. а) кад/год, г) ни/у/ком, д) ни/за/шта, ђ) Колико/год

18. тамо-амо, збрда-здола, колико-толико

Квиз

239 Заменица он стоји у акцентованом облику у реченици Гле �и њеīа, где је нарочито наглашена; у реченици он мисли звао īа неко... стоји у енклитичком облику, јер нема потребе за нарочитим наглашавањем.

мноме,

в) га, г) ју, д) је, ђ) је

а)

б) мном,

Стаде пред њега.

Решења заgа�ака

БРОЈЕВИ

1. б) 2. а) 1. а) двема сестрама, б) мојих трију другова, в) обају проблема, г) двема пријатељицама 2. нас две 3. сеgам веверица – број одређује облик именице, јеgно gрво – број конгруира са именицом, gве īране – број конгруира са именицом Edukapromo

4. а) именица, б) инструментал, номинатив, датив, номинатив, в) генитив множине

5. б)

7. милијарда, билион

8. gеценија (не gекаgа!)

9. десет, петнаест, двадесет, стотина

10. б)

11. два, деветнаест, двадесет (и) пет, деведесет (и) девет, сто десет

12. а) двоје супружника, б) четворо браће и сестара, в) двадесеторо младића и девојака

13. а) шест дугмади, б) двадесеторо телади, в)

десеторо господе

14. два детета, двоје деце, б) три чељадета, троје чељади

15. а) њима двома, б) нама трома, в) Њима трома, г) тог(а) двога / двојег(а)

16. Обоје

17. двама друговима, двема сестрама, двома су-

пружницима

18. а) двојица младића, б) четворица војника, в) тројица браће

19. а) десет људи – пол особа се не прецизира, десеторо људи – мушкарци и жене заједно, десеторица људи – само мушкарци б) нас двоје – мушкарац и жена заједно, нас двојица – само мушкарци, нас две – само жене

20. а) тројица, б) три, в) троје

21. а) или мушки или се пол не прецизира, б) женски, в) и мушки и женски заједно, г) мушки

22. а) петора кола, б) десетора врата, в) четворе маказе

23. а) троје ципеле, б) шесторе рукавице

24. а) шест, б) три, в) дванаест, г) шест

25. а) пет, б) пет, в) пет / петорица, г) петора, д) пет, ђ) петоре, е) пет, ж) петоро, з) петора, и) пет, ј) петоре

26. а)

27. а) седамдесет (и) осам, б) сто двадесет (и) два, в) хиљаду деветсто / девет стотина педесет (и) пет

28. а) петсто / пет стотина б) шестсто / шест стотина

29. а) једна тридесеттрећина б) тридесет трећина

32. а) три-четири, страницу-две, б) десетак-петнаест, два-три

33. црту

34. б)

35. а) 44,5%, б) 18.00, в) 92,4

36. 123-657; цртица

37. а) двадесет (и) први, б) сто (и) трећи, в) шестстоти, г) трихиљадити, д) петомилионити

38. а) на 5. страни, б) на 5, 8 и 9. страни, в) у 11. члану Закона, г) у 11, 12. и 13. члану Закона.

39. (1878–1864)

40. а) Београд, 2. VIII 1982. б) Ниш, 4. 7. 1990. в) Суботица, 21. III 2008. г) Шабац, 11. 2. 2000.

41. а) 4.

42. а), г)

Читам и размишљам (1)

1. Пошт

Edukapromo

30. а) 3-годишњи, б) 10-месечни, в) 75-годишњица, г) 30-сатни

31. а) Поделила је колач на / четворо деце. б) Верујем само у / троје људи.

240 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

о су основни бројеви од �е� на

више потпуно непроменљиви, улогу падежних облика преузели су предлози. А пошто се датив не може заменити ниједним предлогом, уместо основних бројева употребљавају се бројне именице на -ица, које означавају особе мушког пола, и збирни бројеви, који означавају особе мушког и женског пола заједно. Међутим, не постоје бројеви који би означили само особе женског пола.

Облици на -ица важе само за мушки род, и то само за људска бића (немогуће је рећи „шесторица прозора”).

а), б)

б), г)

Не. Милан g а g е јабуку свакој о g �е� g евојака; Милан g а g е јабуке g евојкама (било их је �е�) и сл.

Ево текста где он то објашњава:

збирних бројева

у једној патријархалној средини, где се није могло замислити да три, пет или седам жена ради нешто на своју руку, без мушкараца.”

Зато што се примери морају разликовати од ауторових речи. 8. Да је онај ко је навео текст И. Клајна тај текст на том месту скратио. ГЛАГОЛИ 1. а) g оби �и : прелазни, зна �и : прелазни; учини�и: прелазни, б) �о�рча�и: непрелазни, �оломи�и: прелазни. 2. а) непрелазни, б) непрелазни, в) прелазни; г) прелазни 3. Непрелазни: � лака �и, за� ома īа�и, цвиле �и , факултативно прелазни: вика�и, īовори�и 4. разgера�и се, шали�и се, �о�лаши�и се; неправих, речца 5. одустати, одударати

„И недостатак женских

био је разумљив

6. а) Снежило је, разведрило се, б) Грмело је, тутњало, в) је севнуло, Падало је

7. а) свршени, б) свршени, в) несвршени, г) несвршени, д) свршени, ђ) несвршени

8. Несвршени: с ећи, � ресеца �и , Свршени: секну�и, �ресећи, ис�ресеца�и

9. скочити, поскочити, поскакати

10. с е g е�и – несвршени – сес �и , изува � и се –несвршени – изу�и се, обува�и се – несвршени – обу�и се, извући – свршени – извлачи�и, сакри�и – свршени – сакрива�и

11. а) свршени, б) несвршени, в) свршени, г) несвршени, д) несвршени, ђ) несвршени, e) свршени

12. лични: кисну � и, � окисну � и, � окваси � и се , безлични: киши �и , прелазни: скваси �и , непрелазни: кисну � и, киши � и, покисну �и , повратни: � окваси � и се , свршени: � окисну �и,

16.

скваси�и, �окваси�и се, несвршени: кисну�и, киши�и

13. Радњу у садашњост смешта презент; у својим основним значењима прошле радње означавају перфекат, аорист, плусквамперфекат и имперфекат; футур први у свом основном

14.

, глаголски прилог прошли – учинивши, радни глаголски придев – чинио, трпни глаголски придев – чињен, плусквамперфекат – био сам чинио / бејах чинио, перфекат – чинио сам

15. „о�лучила – о�лучи�и – крњи перфекат, �ребију – �реби�и

крњи перфекат /једнинамушкиактивпотврдни

разgера серазgера�и се аорист 3. једнина

носиноси�и презент3. једнина

се нис�е

шалили

шали�и се

нађе�енаћи

активпотврдни

активпотврдни чуј�ечу�и императив2. множина

презент2. множина

не gобијемgоби�и презент1. једнина

активпотврдни

перфекат2. множинамушкиактиводрични

активодрични

активодрични знамзна�и презент1. једнина

ћу учини�иучини�и футур први

17. Изīубио

18. а) начинско, б) временско, в) узрочно

Edukapromo

� и се – ра g ује– раgова-; чи�а�и – чи�а- – чи�а-; разуме�и – разуме- – разуме-; мисли � и – мисли- –

сли-; виgе�и – виgи- – виgе-; gржа�и – gржи- –gржа-

20. а) певам, певају, б) бринем, брину, в) носим, носе, г) берем, беру, д) кујем, кују, ђ) кунем, куну, е) мељем, мељу, ж) храмљем, храмљу, з) почнем, почну, и) окренем, окрену

21. а) седнем, седим, седам, б) легнем, лежим, лежем, в) устанем, устајем, стојим

22. се попнем, спасем (боље него спасим!), се обрете, сломим, окани

23. да се извини

25. ври, вру

активпотврдни

26. Не шал’те се; да нисте урадили, Јок

27. а) кажи, б) певај, в) разумеј, г) смеј се, д) покриј, ђ) таји, е) сашиј, ж) продај, з) блеји, и) разбиј, ј) даји

28. дишући, њишући се, поправљајући

29. а) носећи, б) киснући, в) држећи, г) путујући, д) секући

30. а) Не познајући никога, осећао се непријатно. б) Прелећући преко планине, авион... в) ...слабо горела, повремено трепћући.

241

значењу смешта радњу

будућност.

ем

чинићу, аорист – учиних, глаголски прилог садашњи –чинећи

императив – чини, инфинитив – чини�и, имперфекат – чињах, потенцијал – чинио бих, футур други – буg

чинио, футур први –

– презент, каже – каза�и – презент, ћу сруши � и – сруши � и – футур (први), из�ази – из�ази�и – императив Решења заgа�ака

како се налази

тексту

Време/ Начин ЛицеБрој Род Стање Потврдност/ одричност

Глагол

Инфинитив глагола

изīубиоизīуби�и

1. једнина

. Изīубио кон

разgера у лицу и броју, носи у лицу и броју, бих ураgио у лицу, броју и

и се разgера конгруира са Насраgин-хоџа, носи са īрло, бих ураgио са ја

груира у роду и броју, се

роду.

19. �рес�и – �ресе- – �рес-; ора�и – оре- – ора-; �иса�и – �ише- – �иса-; кисну�и – кисне- – кисну-; �и� и – � ије- – � и-; ра g ова

ми

ју је не придајући много значаја томе што је говорила.

а) велики путујући циркус, б) Летећи тањири, в) Његов претећи тон

живљаше, немаше, бејаше, иђаше, учаше

а) иђах, иђаху, б) брињах, брињаху, в) мишљах, мишљаху, г) певах, певаху, д) пијах, пијаху, ђ) имађах, имађаху

г) Залажући се свесрдно, доспећеш... д) Слушао

31.

32.

33.

34. б) фризура за чије прављење је било потребно

неко време трпети

35. а) виђен, б) држан, в) покренут, г) грађен, д) увожен, ђ) увезен, е) украден, ж) чувен, з) ливен, и) отресен, ј) спасен

36. а) послан, послат, б) увршћен, уврштен

37. а) Натоварена кола, б) На тој склоњеној столици, заборављен кишобран

38. забринути се, смрзнути се, чути

39. а)

40. а) Тако задобијене повреде дуго се лече. – Лечи се од повреда задобијених на утакмици. б) Робу купљену у другим радњама оставите на улазу. – Купљену робу можете одмах понети.

41. а) цвилети, б) цурити, в) зрети, г) трулети / трулити, д) драти се / дерати се, ђ) засути, е) сагнути се, ж) оденути се

42. довести, довести

43. а) затупети, б) затупити

44. срете, запита, одговори, рече

45. а) диже, узе, баци, зави, нађе, б) затресе се, повика, скочише, отворише, уђе; облици презента и аориста који се разликују само по акценту: нађе, за�ресе се, уђе

46. одох / отидох

47. Инфинитив глаголаАористИмперфекат (о�)�ева�и, 3. л. мн.отпевашепеваху носи�и, 1. л. јд.носихношах (�ро)живе�и, 3. л. јд.проживе живљаше (на)�иса�и, 1. л. јд.написахписах (�ри)gржа�и, 3. л. мн. придржаше држаху

48. а) писао, писала, б) лио, лила, в) ишао, ишла, г) могао, могла, д) плео, плела, ђ) крао, крала в), г)

49. а) сагнуо се / сагао се, б) тргнуо се / тргао се

50. а) Прошлог, б) прецветало цвеће

51. а) ослабеле, б) олабавели, в) закаснеле

52. подигнувши, расплашивши

53. а) прочитавши, б) кренувши, в) отресавши, г)

отишавши в), г)

54. Јутро је било свеже и пријатно.

55. будући, бивши

56. хотећи, хтевши

57. а) Она се стално смејала. б) Он ме је често позивао на вечеру.

58. Био, имао

59. су се били повукли

60. бејаше / беше био

61. ће ловити, ће ићи, [ће] помагати, купиће, [ће]

62. а) Наћи / ћемо, б) рећи / ће, преда / њ, реци /

63.

64.

65. б), в)

66.

67.

68.

69.

улици зида се нова кућа.

70. а) Не / бих, б) не / зна, в) Не / могавши, да / се, напустио / је, г) Не / говори, не / могу, д) не / би, не / осврћући

71. нестајати, стајати

72. а) неодговарајући поступак, б) неуписан, в) непозван, ненајављен, г) нерђајућег, д) незарасле, неизбледеле, неувело, ђ)

Квиз 1. захваљујући

242 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

отићи

ми

(уколико) будем могао, не будем могао (да идем), (када) будеш угледао

... могло, би требало

не би могло, би

... била рекла, Рекла би ... била

би

а) је извођен, преграђиване су, зазиђивани [су], пробијани [су], употребљени су, је изграђена, б) се чистила, [се] дотеривала, би се прилагодила

а) Виђен је кад је изашао из куће. б) Пшеница ће бити посејана на време. в) Ако будеш искритикован, немој да се обесхрабриш.

много

б) У нашој

а) Та серија се

гледа.

непостојеће, недорасло

аналогији са свим другим глаголима, јер само та два глагола у 1. л. јд. презента имају наставак -у Читам и размишљам (2) 1. Зато што се облик би налази у 2. л. јд. и 3. л. јд. и мн., а често и у 1. л. јд. – дакле, преовлађује. По аналогији са тим лицима, би се јавља и у 1. и 2. л. мн. 2. У свим лицима има облик би . ...руски језик је изгубио аорист, такво време у њему више не постоји, и зато Руси вероватно и не осећају би као глагол, него као неку непроменљиву честицу. 3. У руском језику се облик би употребљава за сва три лица и у једнини и у множини, а у српском језику постоје, осим би, и облици бих, бисмо, бис�е. У руском језику аорист се изгубио, а у српском језику постоји.

По

1) Аорист се у данашњем књижевном језику све мање употребљава, нарочито аорист од глагола би�и 2) Облици помоћу којих градимо потенцијал нису потпуно једнаки с аористом од глагола би�и

...онда би и у српском језику, као и у руском, француском или енглеском, морале уз глагол у потенцијалу увек да се употребљавају личне заменице, да би се знало о ком лицу је реч. 6. а) Ако бисте били љубазни..., била бих Вам веома захвална. б) Не бисмо им ништа замерили... в) ...радо бисмо отишли на планину. Тамо бисмо се шетали и добро бисмо се одморили. г) Да бисте дошли на ред... Да сте данас то урадили, уштедели бисте себи један дан. Edukapromo

1. ПредлогПадеж у којем стоји именичка реч одн. синтагма Значење предлога (одн. предлошко-падежне конструкције)

2. а) датив, б) акузатив, в) инструментал, г) локатив, д) генитив

3. а) од прилога, б) од именице

4. а) У првој реченици у+лок. означава место на којем се капут налази, а у другој у+ак. означава место на којем капут тек треба да се нађе (које је

тачка његовог

претходног кретања.

в) У првој реченици сто је крајња тачка кретања особе, а у другоје предмет поред којег се

особа налази.

5. а) Значење места почетка кретања; генитив. б) Значење друштва; инструментал. в) Значење онога који нешто поседује („Милица има...”); генитив.

6. а) Стани поред мене. б) Ако седнем иза овог човека... в) после школе

7. а) у време, б) крајем, в) у оквиру, г) без обзира на, д) у случају

8. а) за предлог или против њега, б) с путером и без њега, в) испод или изнад нуле, г) на аеродром и са њега, д) с пратиоцем и без њега

9. а) Отад(а), Од тад(а), б) Откад(а), Од кад(а), в) засад(а), г) за сад(а)

10. б) пре / подне, в) до / вечери, г) преко / ноћи

11. С/јесени, на/пролеће, на/лето

12. а) Преда / мном, уза / ме, б) уза / њ, в) са / мном, за / мном, г) пода / се, д) на / се

13. а) Ниси ти за то. – Нисам те звао зато што... б) Нисам га препознала међу тим људима. –Звала сам га. Он се, међутим, није одазвао.

в) Ћутао је и притом гледао у под. – Нове сијалице троше веома мало струје. При том(е) су и појефтиниле. 14. а) Жалила се на изглед своје собе – Наизглед је била задовољна.

човек.

Пало ми је нешто

памет.

то напамет. е) Ствар је, такорећи, решена. – Може се и тако рећи.

ж) Све сам, зачудо, урадио како треба. – Све сам, за чудо велико, урадио како треба.

з) Цела чета наступа укорак. – Пратићемо га у

корак.

15. а) у/памет, без/сумње, б) На/пример, у/инат, в) на/срећу, г) на/оку

16. а) Надалеко, надугачко, нашироко, упразно, унедоглед, б) издалека, укоштац, набоље, в) уистину, надохват, укратко

Квиз:

1. б)

2. Раgи (нпр. Учини �о себе раgи) и у�ркос (Учинио је �о мојој вољи у�ркос). Када стоје иза именице, њихово значење се наглашава.

3. а)

4. б)

5. а)

6. б)

1. а, али, неīо (и везнички спој

243

Решења заgа�ака ПРЕДЛОЗИ ВЕЗНИЦИ

за акузатив намена осим генитив изузимање у локатив време са инструменталзаједница без генитив одсуство

ме

сто на

морско

међу

крајње место његовог кретања). б) У првој реченици међу+инстр. означава

којем се

прасе налази, а у другој

+ак. место које је крајња

Рекао је то некако успут. – Уз пут су расле булке. в) Радиш то забадава! – Купио сам то врло јефтино, готово за бадава. г)

– За

да

д) Читај наглас. – Изашао је на глас као способан

б)

Забога, немој то да радиш!

бога милога, немој то

радиш!

ђ)

на

– Научи

�а и�ак)

а) речи, супротни, б) зависне предикатске реченице (временске), саставни, в) реч и синтагма, саставни, г) независне предикатске реченице, раставни

и од уста својих, и семе, и гладни, и голи

а) ДА иду у начелство, б) КАД смо му све објаснили; ДА се слаже с нашом одлуком, в) КАД ми досадише њена питања; ДА бих је каквом тешком увредом ућуткао; ДА падне у несвест, г) ДА ирис, цвет из фамилије перуника, штити; ДА би се заштитили од лоших утицаја и пожара, д) ДА говори истину; ШТО то каже; МАДА је звучало сувише озбиљно и неопозиво 5. а) упркос – предлог, иако – везник, б) јер – везник, због – предлог, в) после – предлог, пошто – везник, г) ако – везник, без – предлог 6. а) Чак и/ако, б) и/те/какав, И/те/колико Edukapromo

1. ли, још, ли, ено, зар, само/једино, него

2. а) ала, б) ето, в) нека

3. Речце у тексту: нека, е�о, можgа, не, е�о, баш Модална речца: мож g а , речца за истицање: баш. а)

4. а)

5. а), в)

6. 1) – б), 2) – в), 3) – а)

7. Рецимо, Такође, И�ак

8. а) Да/ли, учиш/ли, б) Јеси/ли, в) Кад/ли, д) Ако/ли, е) а/камоли, ж) Не/би/ли

1. Узвик за терање животиња: Иш, узвик

ономатопеја: коко, кокорајко, кокоћи, кло�оћи

3. Шљис! Пљус! Фљас! Фљис! Фљус!

4. а) вук, ветар б) стомак (црева), груди (плућа), радио, мотор в) мотор, човек који се задихао г) цврчак, врела маст у тигању д) брава, ороз, ђ) пчеле, птице, звоно, људски гласови

ПРАВОПИС

Спојено и одвојено писање речи

1. глатка плоча, спомен-плоча, шперплоча

2. а) фуснота, б) маршрута, в) олдтајмер, г) визиткарта, д) аутсајдер

3. а) сиктер-кафа, б) фикс-идеја, в) бар-код, г) мас-медији, д) гол-разлика, ђ) трим-стаза, е) ремек-дело

9. а) хајде/де 10. а) не/воли, не/одобрава, б) Не/гледајући, у/ очи, в) не/склања, не/брине, г) Не/пазиш, ни/ према/коме, ни/о/чему, не/водиш

11. незамисливе, невесели, не могу, ни на шта

Квиз:

1. вредан као пчела/мрав/кртица, лењ као трут, лак као перо/перце, тежак као земља/воденични камен/туч, горак као пелин/чемер, сиромашан као црквени миш, богат

Edukapromo

4. аутопортрет, назовиуметник

5. а) етногенеза, б) фотоћелија, фотографија, в) термодинамика, минибус, г) радиологија, д) макроклима, мултивитамин

6. ауто-школу, ауто-деловима, ауто-трке, аутопутем, ауто-гума, аутосугестију

7. а) ауто и мото трке, б) сликарски и фото модели

8. а) голф игралиште, б) контакт програм, в) жиро рачун, г) портабл машина

10. Алајбегова слама

11. Михаило

е) неке птице, змија, неки инструменти, вентил ж) лишће, папир, тканина, вода која тече

5. а) гађење, одвратност, презир, б) непријатно изненађење, негодовање, в) изненађење, чуђење, задовољство, радост, г) изненађење, чуђење

6. а) Јао!, Јој!, б) У!, Ју!, Опа!

7. предикат

8. куку-леле, � уц-м уц, шућ-мућ, Хм-хм, хе-хе-хе ; правилно је написано А-ја.

12. Шћепан Поље, Кучај планина

13. Јужноамериканац, Нововарошанин

14. угљен-моноксид, натријум-хлорид, феролегуре, хлороводоник

15. F-дур, Еф-дур, f-мол, х-зраци, о-ноге, Т-профил, Це-витамин

16. ТА пећ, РТВ програм

17. а) далекоисточна, б) босоног, в) плодоносан, г) националноослободилачки, д) петпарачки, ђ) босанскохерцеговачка

18. а) даноноћни, робноновчана, б) стармало, полусирови, назовипријатељ

19. Новогодишњи, превелик

20. немила, недрага

21. а) Моравско-вардарска, б) српско-румунска, в) економско-културна

22. књижевно-историјски, књижевноисторијска

23. европско-америчка, евроамеричка

24. тамносмеђу, једнобојна, жућкастобела, смеђе-црне

25. Многопоштовани Квиз: 1. б)

244 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

īо као �иш�ољ значи

као заливен,

као топ/заклан, крије нешто као змија ноге, помрчина као тесто РЕЧЦЕ

као Крез, го као од мајке рођен (

„сиромашан”), ћути

спава

УЗВИЦИ

до

зивање: о. Речи изведене

за

од

фра Петар, Чика Љубина улица

Петровић Алас, Милена Павловић Барили

Решења заgа�ака

Правописни знаци (интерпункција)

I. Реченични знаци

1. Запета

2. Заграда

а. Обла заграда

б. Угласта заграда

3. Две тачке

4. Упитник

5. Црта

II. Правописни знаци у ужем смислу

1. Апостроф

2. Цртица

3. Угласти знак дужине

2. а) 25.826 / 25 826, б) 32.850.000 / 32 850 000

3. а) 1 : 50.000, б) 3 : 2, в) роgи�и : рађа�и

4. а) (1813–1851), б) од 1813. до 1851.

5. а) Београд–Бар, б) земља–ваздух, в) Цветковић–Мачек

6. растојање Земља–Месец, б) пут Суботица–Београд–Ниш, в) Ристић–Кангргин речник, г) лет Београд–Будимпешта

7. а) �аксис�(а), gијалек(а)�

8. а) -м, -ш, -Ø, б) -ов, -ев-, в) -о-, -е-, г) -ић, -ица

9. рекла-казала (цртица), иgи ми – gођи ми (црта), gрж – не gај (црта), овgе-онgе (цртица)

10. а) Извин’те, да л’, кол’ко, б) Са’ ћу, одма’

11. а) Д’Артањан, ал’, д) ил’

12. а) од акузатива једнине, б) од генитива једнине, в) од номинатива једнине

13. кô, Ушô, узô, истрчô

14. а) И сâм сам то знао. б) Он то рâди ради себе. в) Дете ће то сâмо урадити... г) Тајни кôд је код мене.

и поново израчунавати м2, км2 и км3, ако треба. Ал’ ја

Edukapromo

1. а) л., б) ж. р., в) н. е., г) мн., д) ул., ђ) проф., е) уп., ж) стр., з) срп., и) и сл., ј) гђа

2. а) (б), б) (в), в) (в), г) (в)

3. г., год.

4. а) доктор, б) други

5. а) kg, кг (кг.), б) cm, цм (цм.), в) l, л (л.), г) V, д) W, ђ) T, е) kWh, квч., квч; ж) О, з) W или З

6. а) etc., б) P. S. (П. С. или ПС)

7. а) ради у УН, б) живи у САД, в) у ЕУ, г) на ВМА

8. НИН

9. CD / ЦД, ТВ, БИТЕФ

10. а) „бигз”, б) „ен-бе-а” (боље него „ен-би-еј”), в) „си-ен-ену”, г) „из пе-те-теа”

11. а) Битеф, на Битефу, б) Фифа, одлука Фифе, в) Ција, агент Ције, г) Унеско, у Унеску

12. а) С. Матавуљ, б) Б. В. Радичевић, в) Ј. Ј. Змај, г) П. П. Његош

245

Нова школска година почела је 1. септембра. Распуст је могао још мало да потраје, бар до

о. м., када пуним 17 година. Распитујем

ми ове године предавати математику. Ако дође проф. Страја, онда ћемо од првог дана решавати задатке од 1 до 31 или: 1–31), на стр. 1, 2, 3, 4, 5, 6. итд. (Збирка задатака, издање од 2010/11)

2 бити

Звезда буде

ни

15.

се ко ли ће

не желим да будем неки мр или др математике. Више ме занима ко ли ће ући у 1. фудбалску лигу. Да л’ ће резултат 3 :

довољан да

првак. А то ће показати последњи сусрет Звезда–Партизан. Кувам се на температури од 30° . Како ми брзо прође мој 2-недељ-

боравак на мору! Скраћенице

246 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Edukapromo

адверб 91

аналогија, аналоган 169

аналфабет / аналфабета 24

апостроф, апострофа, апострофирати 212

апстрактан, апстраховати 11

архимандрит 9

атрофија 216

белетристика 33

врело 12

деикса 107

елита 12

емпирија 11

игнорисати 28

интервју 37

инхерентан 74

калиграфија 22

кардиналан 131

колумна 45

конкретан, конкретизовати 12

консолидовати 12

континуитет 12

критеријум 72

кустос 9

паукал 133

Edukapromo

перспектива 12

писмено, писменица 8

префикс 68

пуризам, пурист(а) 14

рационалан 11

резонантан 11

синкретизам 92

славист(а) 9

сукцесиван 155

суплетиван 52

суфикс 67

убог 12

факултативан 146

факултет 146

хипертрофиран, хипертрофија 218

хомоген 25

цензор 9

247

хетероген

садржи речи чије су значење (а најчешће и порекло) објашњени поред текста лекције. Иза речи је број стране на којој се реч појављује. РЕЧНИК

Овај речник

абецеда 24

Аделунг 8

азбука 24

актив 36, 152, 164, 171

акцентогени облици

личних заменица

в. наглашени облици

личних заменица

албански језик 38

алфабет 24

афикс 68, 69

београдски стил 13

Бечки књижевни договор 13

босански језик 15, 16, 38

бошњачки језик 15, 16

број

граматички 78, 96, 110

реални 78

бројеви

арапски 25

редни 131, 142

римски 25

бугарски језик 38, 39

варирање језика 25

видски парови 149

вршилац радње 146, 147, 148, 152

вуковица 22 Г

Гај, Људевит 13, 23

гај(ев)ица 23

глаголи

безлични 148, 174

двовидски 149, 174

имперсонални

в. безлични

интранзитивни

в. непрелазни

лични 146, 148, 174

непрелазни 146, 148, 149

несвршени 148, 149, 157, 158, 174

персонални в. лични

повратни 147

прелазни 146, 152, 174

рефлексивни в.

повратни

свршени 148, 149, 174

транзитивни

в. прелазни факултативно

146

150, 174

глаголске основе аористна 153, 161, 163

инфинитивна 153, 158, 159, 160, 161, 162, 163

презентска 159

глаголске именице

глаголски вид 148, 174

глаголски начини 161, 174

глаголски облици

инфинитни в. нелични лични 160, 174

нелични 160, 174

прости 164

сложени 164

финитни в. лични

Даничић, Ђура 11, 13, 16, 23

деикса 107, 110 деклинација 72, 78, 97

248

глаголска времена

прелазни

Е енклитички облици личних заменица в. ненаглашени облици личних заменица Овај регистар садржи важнија имена и појмове који се појављују у књизи и допуна је садржају. Они појмови који се појављују у садржају овде се наводе само ако се о њима опширније говори и на неком другом месту у књизи, и у том случају се не понављају бројеви страна дати у садржају. РЕГИСТАР ИМЕНА И ПОЈМОВА

Edukapromo

заменице

неодређене 112, 120

упитне-односне 112, 120

одричне 112, 120

опште 112, 120

значење

граматичко 63, 69

лексичко 63, 69

изведеница 67

извођење 67

именице

апстрактне 82, 94

бројиве 137, 144

властите 80, 94

глаголске 82

градивне 80, 81, 94

заједничке 80, 94

збирне 82, 94

небројиве 132, 137

именичке функције 72, 83

инфикс 65, 68, 69, 86

јекавско јотовање 10

компарација 72, 100, 114

конгруенција в.

слагање

мађарски језик 38

масни слог 24

морфема 63, 64

морфологија 69

мотивна реч 66, 67

Мркаљ, Сава 8, 9

Мушицки, Лукијан 9

наглашени облици

личних заменица 110

националне мањине 38

ненаглашени облици

личних заменица 110

Нови завје� 11, 16

Новосадски договор 14

наставак за облик речи 64, 69, 157, 211

Његош, Петар Петровић 11, 16

објекат

неправи 83, 94, 137

прави 83, 94, 136

Обрадовић, Доситеј 8, 16

основа

граматичка 64, 67, 69, 84

плуралија тантум (и pluralia tantum) 80, 132, 139

полусложенице 200

Поповић, Богдан 13

Поповић, Павле 13

потврдност / одричност 150, 152, 154

предикат 43, 153

предлошки изрази 179

придеви

Edukapromo

конјугација 72, 150

Копитар, Јернеј 9, 16

коренска морфема

корен речи в. коренска

морфема

крњи перфекат 165

курзив 24

латиница 14, 16, 38, 39

лице 110, 150, 162, 174

творбена 67, 69, 211

инфинитивна 65, 163

аористна 65, 163

презентска 65, 154, 159

падеж 73, 74, 77, 94, 96, 106, 108, 135, 139, 178

партитивни генитив 132

пасив 152, 159, 164

паукал 78

временски 104, 106

градивни 103, 106

квалитативни

в. описни

материјални

в. градивни

месни 104, 106

описни 102, 106

посесивни

в. присвојни

присвојни 103, 106

придевски вид 96, 97

прилошке одредбе 113, 153

префикс 68, 69, 100, 109, 118, 129, 149, 206, 211

промена речи 9, 64, 82, 98

Радичевић, Бранко 11, 16

раслојавање језика 25

речи

променљиве 62, 75, 209

непроменљиве 62, 124, 125, 175, 184, 189, 191, 196, 200, 219

просте 66

Речник ср�скохрва�скоīа књижевноī језика 14

Рјечник хрва�скоīа или

ср�скоīа језика 13, 23

249

род

граматички 78

природни 78

ромски језик 38, 39

румунски језик 38, 39

русински језик 38, 39

сингуларија тантум (singularia tantum) 81

синкретизам падежа 92

синтагме

именичке 175

паукалне 133

партитивне 132

придевске 96

прилошке 72, 123, 153, 158

Скерлић, Јован 13

слагање 108, 107, 139, 152

словачки језик 38, 39

сложенице 199

спационирани слог 24

Ср�ски рјечник 9, 10, 16

српскохрватски језик 14, 179

стање 150, 161

С�ари завје� 13

степен поређења 96, 102, 103, 106, 124, 130

субјекат

граматички 83, 94

логички 83, 94

суфикс 22, 67, 68, 69, 103, 149, 211

нулти 67

суплетивни облик 82, 100

твореница 66

текстуални конектори 191

трпилац радње 146

украјински језик 38 Ф

фонолошки правопис 7, 16

Edukapromo

хрватски или српски језик 14

хрватски језик 15, 38

хрватскосрпски језик 14

цртица 22, 129, 140, 197, 199, 201, 202, 203, 205, 206, 215, 127

250 Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Edukapromo

251 БЕЛЕШКЕ