Српски језик, граматика за четврти разред гимназија и средњих стручних школа by Izdavačka kuća Eduka

Др Душка Кликовац

uk a

pr om

ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА

Српски језик

Др Душка Кликовац

СРПСКИ ЈЕЗИК ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА Главни уре�ник Др Бошко Влаховић

О��оворни уре�ник Др Наташа Филиповић

Пре�ме�ни уре�ник Др Јелена Журић

Илус�рације Младен Анђелковић

pr om

Рецензен�и Др Горана Раичевић, редовни професор, Филозофски факултет, Нови Сад Мр Наташа Будимир, професор српског језика и књижевности, Гимназија Јован Јовановић Змај, Нови Сад Владимир Мичић, професор српског језика и књижевности, Гимназија Лесковац, Лесковац

uk a

Дизајн Иван Танић

Из�авач Едука д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./Факс: 011 3287277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За из�авача Др Бошко Влаховић, директор Ш�ам�а: Цицеро, Београд

Из�ање бр.: 1, Београд, 2021. година Тираж: 2000

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.3)

КЛИКОВАЦ, Душка, 1960Српски језик 4 : за четврти разред гимназија и средњих стручних школа / Душка Кликовац ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. 1. Београд : Eduka, 2021 (Београд : Цицеро). - 182 стр. : илустр. ; 27 cm

Тираж 2.000. - Решење задатака: стр. 170-178. Речник: 179. - Регистар. ISBN 978-86-6013-547-8 COBISS.SR-ID 44468489

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-147/2021-03.

Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

САДРЖАЈ

ШТА ЈЕ ШТА У УЏБЕНИКУ....................................................................................... 6

pr om

ПАДЕЖИ И ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ Појам падежа и предлошко-падежне конструкције................................. 7 Основне употребне (конституентске) вредности именичких јединица ................................................................................................. 8 Именичке јединице с именичком вредношћу............................................. 8 Именичке јединице с придевском вредношћу............................................ 9 Именичке јединице с прилошком вредношћу........................................... 11 Предлози који се употребљавају с различитим падежима; падежна синонимија........................................................................................... 13 Поливалентност падежа........................................................................................ 15 Предлошки изрази.................................................................................................... 16 ШТА СМО НАУЧИЛИ.................................................................................................. 17

uk a

КОНГРУЕНЦИЈА (СЛАГАЊЕ)............................................................................. 19 Шта је конгруенција................................................................................................. 19 Граматичка и семантичка конгруенција...................................................... 21 Граматичка и семантичка конгруенција у роду.................................. 21 Граматичка и семантичка конгруенција у броју................................. 22 Граматичка и семантичка конгруенција с партитивним и паукалним синтагмама.................................................................................. 23 ШТА СМО НАУЧИЛИ.................................................................................................. 26

ЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ........................................................... 27 Уопште о зависним реченицама........................................................................ 27 Које су предикатске реченице зависне и како их препознајемо..................................................................................... 27 Конституентске вредности зависних реченица.................................. 28 Корелативи зависних реченица.................................................................... 30 Зависне реченице и интерпункција........................................................... 30 Изричне реченице..................................................................................................... 31 Односне реченице...................................................................................................... 34 Односне реченице с придевском вредношћу........................................ 34 Односне реченице с именичком вредношћу......................................... 37 Односне реченице које су апозитив уз другу реченицу.................. 39 Месне реченице........................................................................................................... 39 Временске реченице................................................................................................. 41 Уопште о временским реченицама............................................................. 41 Временске реченице са значењем времена у ужем смислу........... 42 Временске реченице са значењем мере времена................................ 44 Узрочне реченице...................................................................................................... 45

Др Душка Кликовац

Условне реченице...................................................................................................... 46 Намерне реченице..................................................................................................... 49 Допусне реченице...................................................................................................... 51 Поредбене реченице................................................................................................. 53 Последичне реченице.............................................................................................. 55 ШТА СМО НАУЧИЛИ.................................................................................................. 58

НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ – ПРЕДИКАТСКЕ И СПЕЦИЈАЛНЕ............ 59 Шта су независне предикатске реченице.................................................... 59 Обавештајне реченице....................................................................................... 60 Упитне реченице................................................................................................... 60 Заповедне реченице............................................................................................ 61 Жељне реченице.................................................................................................... 62 Узвичне реченице................................................................................................. 63 Специјалне независне реченице........................................................................ 64 ШТА СМО НАУЧИЛИ.................................................................................................. 66

pr om

НЕГАЦИЈА...................................................................................................................... 67 ШТА СМО НАУЧИЛИ.................................................................................................. 70

uk a

ЗНАЧЕЊА И УПОТРЕБЕ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА . ................................ 71 Глаголски вид.............................................................................................................. 71 Уопште о глаголским облицима........................................................................ 73 Лични и нелични глаголски облици; времена и начини............... 73 Апсолутна и релативна значења глаголских времена.................... 74 Глаголски облици у приповедању................................................................... 75 Презент............................................................................................................................ 78 Перфекат......................................................................................................................... 81 Плусквамперфекат.................................................................................................... 84 Аорист............................................................................................................................... 85 Имперфекат ................................................................................................................. 87 Футур I.............................................................................................................................. 88 Футур II............................................................................................................................ 92 Потенцијал..................................................................................................................... 93 Императив...................................................................................................................... 94 Инфинитив..................................................................................................................... 95 Глаголски прилози – садашњи и прошли.................................................... 97 Глаголски придеви – радни и трпни............................................................ 100 ШТА СМО НАУЧИЛИ............................................................................................... 101

НАПОРЕДНИ (КООРДИНАТИВНИ) ОДНОСИ........................................ 105 Шта су напоредни односи.................................................................................. 105 Саставни односи...................................................................................................... 106 Раставни однос......................................................................................................... 108 Супротни односи..................................................................................................... 109 Закључни однос....................................................................................................... 110 Искључни однос....................................................................................................... 110 Градациони односи................................................................................................ 111 Напоредни односи међу конституентским јединицама................... 112 ШТА СМО НАУЧИЛИ............................................................................................... 114

Са�ржај

РАСПОРЕЂИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ И СИНТАГМАТСКИХ ЧЛАНОВА..........................................................................115 ШТА СМО НАУЧИЛИ................................................................................................119

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ............................................................................121 Настанак и развој језика......................................................................................121 Језици у свету, језичка сродност и језичке универзалије.................123 Језици у свету........................................................................................................123 Језичка сродност..................................................................................................125 Језичке универзалије........................................................................................130 ШТА СМО НАУЧИЛИ................................................................................................131

pr om

СТИЛИСТИКА: књижевноуметнички и научни функционални стил................................................................133 Књижевноуметнички функционални стил...............................................134 Научни функционални стил..............................................................................136 ШТА СМО НАУЧИЛИ................................................................................................141

uk a

ПРАВОПИС...................................................................................................................143 Шта је интерпункција............................................................................................143 Тачка, упитник и узвичник................................................................................144 Три тачке......................................................................................................................144 Две тачке.......................................................................................................................146 Тачка са запетом.......................................................................................................148 Запета.............................................................................................................................149 Црта..................................................................................................................................151 Наводници и полунаводници...........................................................................153 Заграда (обла и угласта)......................................................................................154

КОЛИКО ЗНАМ...........................................................................................................155

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА...............................................................................................170 РЕЧНИК..........................................................................................................................179 РЕГИСТАР ПОЈМОВА...............................................................................................180

Др Душка Кликовац

ПРИМЕР

pr om

ОСНОВНИ ТЕКСТ ПОДСЕТИМО СЕ ДЕФИНИЦИЈА

Вежбања и задаци сасвим лаки

uk a

прилично лаки

мало тежи

Желим да урадим више...

Квиз

ДОДАЦИ: шале, цитати, занимљиви подаци и питања, додатна објашњења РЕЧНИК

ШТА ЈЕ ШТА У УЏБЕНИКУ

ПАДЕЖИ И ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

pr om

Био један цар и имао пред двором златну јабуку, која за једну ноћ и уцвета и узре и неко је обере, а никако се није могло дознати ко. Једном стане се цар разговарати са својим синовима: – Куд се то дева род с наше јабуке? [...] Најмлађи син дође под јабуку и намести кревет под њом, па легне спавати. Кад буде испред поноћи, он се пробуди, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаји од јабуке. У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку. (Из народне приповетке Зла�на јабука и �еве� �ауница, прилагођено)

uk a

У тексту се више пута помиње именица јабука (у значењу „дрво јабуке”). Она у реченицама има различиту функцију. На пример, у реченици имао [цар] ӣреg gвором зла�ну јабуку има функцију правог објекта. Таква функција у српском језику захтева да именица стоји у следећем падежу: ______________________. У реченици Куg се �о gева роg с наше јабуке? именичка синтагма наша јабука стоји у следећем падежу: _____________________, с предлогом _____________, а означава место с којег се беру плодови. Именичка јединица (именица, именичка реч или именичка синтагма) у зависном падежу и предлог испред ње чине предлошко-падежну конструкцију (скраћено: ППК). Утврди синтаксичке функције и падеже (с евентуалним предлозима) у којима стоји именица јабука, као и заменице које на њу упућују, и на осталим местима у тексту.

1. Кад се неко прави невешт као да ништа није било, као да нема никакве везе с неком ружном ствари у којој је учествовао, каже се: Ни лук јео, ________

_______________________________ (допуни). (Одговор на стр. 170)

Именице (и именичке заменице и именичке синтагме) могу у реченици имати различите синтаксичке функције, које су обележене падежима у којима оне стоје. Значења падежа често се допуњују предлозима. Конструкција која се састоји од предлога и именице (која мора стајати у неком зависном падежу) назива се предлошко-падежна конструкција. Ево типичних предлога за сваки падеж:

Падеж генитив

датив акузатив инструментал локатив

Предлог �о, о�, из, с(а), ко�, �оре�, �окрај, близу, ис�ре�, иза, изна�, ис�о�, између, око, (из)ван, сре�, (у)мес�о, збоī, усле�, ра�и, �о�у�, у�ркос, �ро�ив, без, �ре, �осле, након, уочи, сем, у („код”, арх.) итд. �рема, к(а), насу�ро�, у�ркос у, на, о, �о, кроз, уз, низ, �ре�, за, на�, �о�, међу с(а), �ре�, за, на�, �о�, међу у, на, о, �о, �рема, �ри

Др Душка Кликовац

Основне употребне (конституентске) вредности именичких јединица Био један цар и имао пред двором јабуку од злата.

pr om

uk a

Реч конститу̀ ент, која значи „саставни део, компонента неке целине”, долази од латинског глагола constituo – „успостављам, утемељујем”, а овај садржи делове con- („са”) и statuо („установљавам, утврђујем”). Од истог глагола су и речи конститу̀ исати – „установити, основати”, ко̏ нститути̅ ван – „који чини састав нечега”, а и конститýција – „скуп урођених особина организма или грађа тела; унутрашњи састав, структура”. Исти корен имају и речи с�а�уа, с�а�у� и инс�и�у�.

У овој реченици употребљене су четири именице. Подвуци их. Именица цар има синтаксичку функцију _________________, а именица јабука функцију ____________________ објекта. Функције граматичког субјекта и правог објекта (као и неке друге функције) могу имати само именице. Да би имала функцију граматичког субјекта, именица мора стајати у номинативу; а да би имала функцију правог објекта, мора стајати у акузативу (или, евентуално, у генитиву). Номинатив и акузатив (одн. генитив) дају именици могућност да се употреби у функцијама карактеристичним за именице – дају јој, другим речима, именичку употребну (или, другачије речено, именичку конституентску) вредност. Именица gвор означава у тексту место на којем се налази јабука. То месно значење она добија захваљујући предлогу �реg и падежу у којем стоји – а то је инструментал. Месно значење је једно од прилошких значења. Дакле, ППК �реg gвором има прилошко значење, тј. прилошку конституентску вредност. Именица зла�о означава у тексту материју од које је јабука сачињена: јабука о� зла�а је исто што и зла�на јабука. То градивно значење именица зла�о стиче захваљујући ППК у којој стоји – оg + генитив. Дакле, конструкција оg + генитив даје именици зла�о придевско значење, тј. придевску конституентску вредност. Падежи и ППК дају именичким јединицама различите употребне (или конституентске) вредности. Најважније употребне вредности именичких јединица јесу именичка, придевска и прилошка.

Именичке јединице с именичком вредношћу

Неке синтаксичке функције могу имати само именице (одн. именичке јединице). То су функције субјекта (граматичког и логичког), правог и неправог објекта (и уопште рекцијских допуна) и партитивне допуне. За те конституенте каже се да имају именичку конституентску вредност, а ту вредност им дају различити падежи и ППК: номинатив (за функцију субјекта), акузатив (за функцију правог објекта), генитив (за функцију правог објекта и партитивне допуне), као и други падежи и различите друге ППК (за функцију неправих објеката и других рекцијских допуна).

1. Истакнути су неки конституенти с именичком вредношћу. Напиши који им падеж одн. ППК дају ту вредност и коју синтаксичку функцију имају: У тај час долете златне паунице. Осам златних пауница падну на јабуку, а девета пауница се претвори у девојку. Кад је одлазила, пауница узме јабуке и захвали се царевом сину.

Па�ежи и �ре�лошко-�а�ежне конс�рукције

зла�не �аунице зла�них �ауница у �евојку јабуке царевом сину

Падеж одн. ППК

Синтаксичка функција

pr om

Именичке јединице с придевском вредношћу

2. Подвуци именичке јединице (пази – то могу бити и именичке заменице!) које имају именичку употребну вредност: а) Царев син стане молити пауницу да му остави једну јабуку. б) Цар га стане одвраћати од пута и говорити да се клони неприлика, али царев син је туговао за својом златном пауницом и био равнодушан према свим опасностима. Двоструком линијом подвуци ППК која је рекцијска допуна придеву.

uk a

У следећем примеру употребљена су три придева. Подвуци их и одреди њихову врсту: gебеле камене īраgске зиgине. Сваки од ових придева припада по једној од основних врста придева: придев gебео је описни, камени је градивни, а īраgски је присвојни. Сва та придевска значења – описно, градивно и присвојно – могу се исказати и именичким јединицама. Тако придев gебео можемо заменити именичком синтагмом велике gебљине. Замени други и трећи придев именицама у одговарајућим падежима одн. ППК: велике gебљине дебеле зидине – зидине ______________________________ камене зидине – зидине ______________________________ градске зидине – зидине ______________________________

Кад своје значење приписују неком именичком појму, именичке јединице имају придевска значења – описно, градивно и присвојно.

(1) Падежи и ППК са описним (квалитативним) значењем Ако кажемо човек високоī рас�а, човека смо описали једним његовим карактеристичним аспектом – растом. Пошто свако биће има тај аспект, он се мора додатно одредити, тако да именица рас� мора уз себе имати придев: човек високоī рас�а. Синтагма високоī рас�а стоји у генитиву без предлога који се, пошто означава особину (квалитет), назива квалитативни генитив. Неки појам се може описати и присуством или одсуством нечега; томе служе конструкције с(а) + инструмeнтал одн. без + генитив: човек са шеширом, човек без шешира; кућа с округлим прозорима, зид без прозора.

У неким случајевима могу се употребити и квалитативни генитив и квалитативни инструментал, нпр. gевојка са смеђом косом или gевојка смеђе косе; у неким случајевима могућ је само један од ова два

Др Душка Кликовац

падежа: човек високоī рас�а (не може човек с високим рас�ом), човек са црним шеширом (не може човек црноī шешира). Конструкција у+локатив типично има месно значење; међутим, ако се у њој употребе одређене именице, она има описно значење. На пример, у изразу човек у īоgинама ППК у īоgинама не добијамо на питање Гgе је човек?, него Какав је човек?. Слични примери су и жена у белој хаљини (не можемо питати Гgе је жена?), кућа у лошем с�ању итд.

3. Прочитај следећи пример (из романа И. Андрића Гос�ођица) и одговори на питања: Био је висок, леп човек, са проређеном проседом косом, сивих, великих очију, широких, меких покрета при ходу и говору. 1) Да ли се ППК са+инструментал може заменити квалитативним генитивом? ___________________ 2) Да ли се оба квалитативна генитива могу заменити ППК с(а)+инструментал? _____________________________________________________________________

pr om

(2) Градивно значење има конструкција о� + генитив: ваза од кристала (=кристална); шешир од сламе (=сламнати); врата од кованог гвожђа.

uk a

(3) Присвојно (посесивно) значење има присвојни (посесивни) генитив: кућа мог деде (=дедина); песме Десанке Максимовић (=Десанкине); брзина светлости; израз лица.

Две посебне врсте присвојног генитива су субјекатски и објекатски генитив, у којима најчешће стоје глаголске именице. Именичком јединицом у субјекатском генитиву означава се вршилац радње, а у објекатском генитиву – трпилац. У одговарајућим реченицама ти појмови се исказују субјектом, одн. објектом: – субјекатски генитив: �евање ��ица (упореди реченицу П�ице �евају); – објекатски генитив: слушање музике (упореди реченицу Слушамо музику).

4. У следећем одломку из Ау�обиоīрафије Бранислава Нушића постоје четири именичке јединице у генитиву. Подвуци их, а затим одговори на питања. Четврта моја љубав била је једна ученица Више женске школе, црних, жарких очију и несташна осмејка. Међутим, ми никад нисмо ни речи проговорили. 1) Заокружи именичке јединице у квалитативном генитиву. Могу се ли се заменити ППК с(а)+инструментал? ________________ 2) Генитив Више женске школе има следеће придевско значење: _____________________. 3) Једна именичка јединица у генитиву има именичку вредност. Заокружи је. __________________________.

Па�ежи и �ре�лошко-�а�ежне конс�рукције

5. У тексту подвуци падеже и ППК с придевским значењем и одреди које је то значење: Пред њим је стајала Ана Марија [...]. На њој је собна хаљина од беле, фине вуне, на грудима растворена а око паса стегнута појасом од свиле вишњеве боје. На раменима мален и лак шал од белог кашмира, састављен на грудима и причвршћен великим брошем од аметиста у златном оквиру. Фризура издигнута [...], изнад ње провирују смеђе коврџе и бичеви косе у богатом нереду. – Јозеф, за бога милога!... Такав је био увек почетак. То је увод у бесну јурњаву и гневно цактање потпетица по кући, у тешке и ружне речи без везе и логике, у тврђења без основа, у плач без разлога, у мучну свађу без краја. (Иво Андрић, Травничка хроника)

6. Подвуци субјекатски генитив, а објекатски заокружи (пази: један генитив није ни субјекатски ни објекатски!): кошење траве, излазак сунца, прекид утакмице, садржај књиге, удар грома.

pr om

7. Напиши коју синтаксичку функцију има истакнута ППК: а) На брегу стоји кућа од тесаног камена. ________________________ б) Кућа је од тесаног камена. ________________________ в) Од тесаног камена, та кућа се одлично уклапа у приморски пејзаж. ________________________

Именичке јединице с прилошком вредношћу

uk a

Именичке јединице с прилошком вредношћу имају различита прилошка значења, од којих су најважнија месно, временско, начинско и узрочно. Месна значења падежа и ППК могу бити различита (као и месна значења заменичких прилога). За свако значење наводимо по неколико примера.

Место

Место на којем се нешто Огледало је између кревета и ормара / близу фотеље / налази одн. одвија код врата. Сто је уз полицу. Пред кућом је жбуње, а за кућом башта. Чаша је на столу / у витрини. Правац / место Стави чашу поред тањира / код тањира / до тањира. завршетка кретања Седи испред Марије. Отпутовали смо ван града. Мика је отишао код друга. Мика је отишао зубару / к вама. Мика је пошао према/ка обали. Стави чашу на сто / у витрину / међу друге чаше. Место почетка кретања Узми чашу са стола / из витрине. Одмакни се од прозора. Путања кретања Прешли смо преко моста, прошли смо поред парка. Попели смо се уз степенице, сишли смо низ степенице. Прошли смо кроз парк. Шетали смо обалом / по граду. Крајња граница кретања Дошли су до реке.

Др Душка Кликовац

Начинска значења (која се могу тицати различитих аспеката радње) има инструментал без предлога и различите ППК: Говори шапатом, не вичи на сав глас! Ради без журбе и с планом. Бићеш награђен по/према заслузи. Ако га Марија позове, Мика ће стићи у трку.

Опште узрочно значење исказују конструкције збоī+генитив и услеg+генитив (ова друга је више својство формалног језика). Конструкција оg+генитив означава непосредног проузроковача стања, из+генитив стање или особину који су подстицај за нечији свесни поступак, а за+акузатив разлог за радњу као неку врсту реакције: Пази да ти Закаснили смо због/услед не пукне гужве у саобраћају. огледало... Марија је поскочила од радости. Мика је из досаде стао да решава укрштене речи. Спасилац је добио признање за свој храбар чин.

uk a

Застарети могу не само речи него и предлошко-падежне конструкције. Такав је случај с конструкцијом за+генитив, која значи „у време, у доба, у току трајања”, као у примерима Вра�или су се за ви�ела или Србија је разорена још за �ес�о�а Ђурђа Бранковића. Слично је и са предлогом у који се употребљава с генитивом, а означава да је нешто у поседу појма чије име стоји у генитиву, да му је својствено или везано за њега и сл.: Био је īос� у īра�оначелника; Просио ју је у мајке. Тај предлог у је, иначе, другачијег порекла (постао је од прасловенског у-) него онај који се употребљава с акузативом и локативом (и који је постао од прасловенског вь-) .

Временска значења могу имати генитив без предлога (који се у том случају назива временски (�ем�орални) īени�ив), као и акузатив и инструментал без предлога: Јоца свира гитару сваког дана. И то вече је одлично свирао. Суботом свира укућанима. Временско значење имају и различите ППК. Ево неких: Од понедељка до петка Јоца вежба сам, а преко викенда свира са својим бендом. Пре концерта увек имају трему, али после концерта добијају честитке од свих. Како ће тек свирати за/кроз коју годину! Имаће велики успех у будућности.

pr om

Може ли за часа да се прича?

...од лепоте! Остала важнија прилошка значења приказујемо табелом: Значења Примери Циљ Отишли су на море ради забаве, а не ради купања. Отиди по хлеб. Намена Цвет је за Марију. Средство Обриши сто крпом. Агентивно значење Књига је проглашена најбољом од (стране) међународног жирија. Друштво Мика је отишао на утакмицу с Јоцом. Околности Не излази по киши. Немој да се збуниш приликом сусрета. Не читај при слабом светлу. Мера Трчао је један километар. Није спавао целу ноћ. Данима није излазио из куће. (мера времена) Допусно значење Изашли смо напоље упркос киши (ређе: упркос кише). Поредбено значење Јоца је окретан попут видре. (за поређење по једнакости) Јоца је окретнији од видре. (за поређење по неједнакости) Изузимање Сви су дошли на пробу осим главног глумца. Замењивање Пиј чај уместо кафе.

Па�ежи и �ре�лошко-�а�ежне конс�рукције

а) идућег лета: ________________________; в) кући: ________________________; д) у Чешку: ________________________;

(Иво Андрић, На обали)

б) са друговима: ________________________; г) рођацима: ________________________; ђ) о празницима: ________________________.

9. Напиши које прилошко значење имају истакнуте ППК: а) Та кућа не постоји већ годинама. Уместо ње су сазидали стамбену зграду, много вишу од свих околних зграда. ________________________, ________________________, ________________________ б) Шетали смо по магли. Ништа се није видело осим уличних светиљки. ________________________, ________________________

pr om

8. Напиши које прилошко значење имају истакнути падежи одн. ППК; ако је у питању месно значење, напиши које је то: Кад се идућег лета Марко вратио са друговима кући, Роза више није била ту. Завршила је основну школу и послали су је рођацима у Чешку, одакле никад више није долазила родитељској кући, ни о празницима ни о распустима.

10. Одреди врсту прилошког значења истакнутих ППК: а) Доћи ће нам гости на празник. ___________________________ б) Радили су на брзину. ___________________________ в) Отпутовали су на планину. ___________________________

11. Подвуци падеже и ППК с прилошким значењем и напиши која су то значења: Кроз једну недељу деца направе на обали камену кућу и ограде је прућем. ____________________, ____________________, ____________________

* ћèхаја и ћехáја – управитељ, надзорник имања

(И. Андрић, Травничка хроника)

____________________, ____________________, ____________________, ____________________, ____________________

uk a

12. Подвуци ППК с прилошким значењем и напиши које је то значење: А кад се ћехаја* дигне да [...] одјаше по леденој киши, раскаљаним путем до свога конака, они се згледају најежени и очајни, и чим се за њим затворе врата, настављају да се подсмевају и да грде Босанце и Босну и небо над њом, све док им од оштрих речи и оговарања не буде бар привидно лакше. 13. Напиши коју синтаксичку функцију има истакнута ППК: а) Доручак на трави је био право уживање. ___________________________ б) Доручковали смо на трави. ___________________________ в) Доручак је на трави. ___________________________

Предлози који се употребљавају с различитим падежима; падежна синонимија Држим оловку у џепу. – Стављам оловку у џеп. Стојимо на врху брда. – Пењемо се на врх брда. Капут виси о чивилуку. – Качим капут о чивилук.

У оба случаја ППК с предлозима у, на, о имају значење места, али је то место различито. Какво је у примерима с локативом, а какво у примерима с акузативом?

Др Душка Кликовац

ППК у, на, о с локативом означавају место на којем се нешто налази, а с акузативом – место завршетка кретања. Облак је лебдео над градом. – Облак се наднео над град. Стојимо под дрветом. – Стали смо под дрво. Налазимо се пред кућом. – Стигли смо пред кућу. Чивилук је за параваном. – Лопов се сакрио за параван. Мика стоји међу друговима. – Мика је стао међу другове.

pr om

У левој колони с предлозима наg, �оg, �реg, за и међу употребљен је следећи падеж: _____________________, а у десној ____________________. Објасни разлику у значењу. Покушај да у датим примерима дате ППК замениш конструкцијама изнаg, ис�оg, ис�реg, иза, између + генитив. Да ли је то подједнако могуће у оба значења? У којим примерима ти је генитив обичнији од наведених ППК? Конструкције с предлозима на�, �о�, �ре�, за, �о�, међу и инструменталом означавају место на којем се нешто налази, а с акузативом – место завршетка кретања. Конструкције изна�, ис�о�, ис�ре�, иза, између + генитив могу да покрију оба та значења, али су обичније у значењу места на којем се нешто налази. У том значењу генитив је чак обичнији од инструментала.

Стави и то у торбу!

uk a

Пас се извукао испод жбуна. Изашао је иза паравана.

Могу ли се ове конструкције заменити неким другим ППК?

ППК изна�, ис�о�, ис�ре�, иза, између + генитив могу имати још једно значење, својствено само њима – аблативно значење (значење одвајања, одн. места почетка кретања).

А да промените конструкцију у аблативну?!

ППК наg, �оg, �реg, за, међу + инструментал и изнаg, ис�оg ис�реg, иза, између + генитив, а понекад и ППК наg, �оg, �реg, за, међу + акузатив и изнаg, ис�оg, ис�реg, иза, између + генитив имају исто значење. Зато се називају падежни синоними. У однос падежне синонимије улазе и други падежи и ППК: • квалитативни генитив и квалитативни инструментал (онда кад су могућа оба та падежа): жена седе косе – жена са седом косом; • акузатив и тзв. словенски генитив у функцији правог објекта (при чему је овај други знатно ређи): Немам ни једну једину идеју. – Немам ни једне једине идеје; • инструментал и ППК за+акузатив, односно номинатив и инструментал у функцији допунског предикатива (при чему ти облици не морају бити подједнако чести): Мики се Марија учинила лепа. – Мики се Марија учинила лепом. Јоцу сви сматрају добрим другом. – Јоцу сви сматрају за доброг друга.

Па�ежи и �ре�лошко-�а�ежне конс�рукције

Падежна синонимија може проистицати из синонимичности самих предлога (при чему је падеж исти). Упиши синоним истакнутом предлогу: Одговор им је стигао већ за / ______________ двадесетак минута. Марија је стајала крај / ______________ Мике. Успели су да се договоре после / ______________ дуже препирке. Као и кад су у питању лексички синоними, и ППК некад имају не сасвим исто, него слично значење. Објасни како се значењски разликују следеће ППК: Стани поред мене. – Стани уз мене. Пре писменог увек имам трему. – Пред писмени увек имам трему.

pr om

14. Истакнуте ППК у следећим реченицама замени њиховим падежним синонимима: а) Испред куће је стари изанђали бицикл. _________________________ б) Не волим кад ми неко стоји изнад главе док пишем. _________________________ в) Гледај право испред себе. _________________________ г) Јоцу су прогласили за капитена. _________________________ д) Немам код себе ниједну оловку. _________________________

15. Заокружи слово испред реченице у којој истакнута ППК нема падежни синоним, а у остала два случаја напиши како ти синоними гласе: а) Мачка је искочила испод фотеље. б) Мачка је лежала испод фотеље. в) Мачка је легла испод фотеље.

uk a

16. Неки предлози, употребљени с различитим падежима, имају различита значења. 1) Напиши с којим падежом је употребљен сваки предлог у следећим примерима и које значење има та ППК: а) Марија је пошла с Миком на клизање. ______________________, _________________ Марија је узела књигу с полице. ______________________, _________________ б) У Милице дуге трепавице. ______________________, _________________ Уђи у учионицу, сви су већ у учионици. ______________________, _________________ в) Дођи по мене да идемо у биоскоп. ______________________, _________________ Све се променило по његовом одласку. ______________________, _________________ 2) Заокружи ППК с аблативним значењем. 3) Подвуци ППК чије је значење данас архаично и напиши како гласи синонимична ППК: ________________________.

Поливалентност падежа

Један исти падеж може имати различита значења и обележавати различите синтаксичке функције – другим речима, падежи су семантички и функционално поливалентни. Ево, на пример, неких употреба генитива без предлога: Пример Значење одн. функција Узми колача! партитивни генитив – прави објекат Мика се најео колача. партитивни генитив – неправи објекат Нема ни куће ни кућишта. тзв. словенски генитив – (одрични) прави објекат Данас има магле. партитивни генитив – логички субјекат кућа мог деде присвојни генитив цвет опојног мириса квалитативни генитив Те ноћи је био пун месец. временски генитив

Поливалèнтан значи „који има више различитих вредности или примена”. Иначе, префикс поли- (од грчког polýs, што значи „много”) означава мноштво, вишеструкост онога што је исказано другим делом сложенице, као и у речима �олиīло�а – „онај који зна више језика”, �олиеgар – „геометријско тело омеђено многоугаоницима”, �олијелеј – „велики свећњак с много свећа или сијалица, обешен на 15 средини цркве” итд.

Др Душка Кликовац

17. Повежи примере с акузативом са одговарајућим значењима одн. функцијама тог падежа: а) Мику боли глава. мера б) Вежбао је математику. носилац стања (=логички субјекат) в) Ту ноћ није спавао. трпилац радње (=прави објекат) г) Чини му се да му глава тежи једну тону. време

18. Напиши које значење одн. функцију има инструментал без предлога у следећим примерима: а) Чиме се бавиш? Функција: __________________________________. б) Јоцу сматрају добрим другом. Функција: __________________________________. в) Пишем пером. Значење: __________________________________. г) Шетамо парком. Значење: __________________________________. д) Суботом идемо у куповину. Значење: __________________________________. ђ) Месецима се нисмо видели. Значење: __________________________________.

pr om

19. У следећем тексту подвуци облике генитива без предлога и напиши коју конституентску вредност и које значење имају: Кад је Аја, крупна овца тешког руна и округлих очију, ојагњила своје прво јагње, оно је изгледало као и сва остала новорођенчад: шака влажне вуне која почиње да кмечи. Било је женско. И било је сироче, јер је Аја управо тих дана изгубила мужа, кога је много волела. (Иво Андрић, Аска и вук)

Предлошки изрази

uk a

Број предлога у језику је ограничен. Међутим, пошто се непрекидно јавља потреба за прецизнијим описивањем (обично апстрактних) односа међу појавама, стварају се изрази који ће описати те односе – тзв. предлошки изрази. Обично се образују од неке именице: за време (нечеīа), у �оку (нечеīа), у оквиру (нечеīа), у зависнос�и оg (нечеīа), на основи (нечеīа), у оgносу на (некоīа / неш�о), у �оīлеgу (нечеīа), у циљу (нечеīа), �омоћу (нечеīа), у знак (нечеīа), оg с�ране (некоīа / нечеīа), у склаgу с (нечим) итд., али и од глагола: захваљујући, укључујући, изузев и др.

20. У свакој реченици је употребљен по један предлошки израз. Подвуци га: а) Ерупције вулкана су у филму направљене помоћу ватре од угарака. б) У току скупа су вођени занимљиви и конструктивни разговори. в) Скупштини је предложено да, у складу с препоруком Министарства, распише ванредне изборе у фудбалској организацији. г) Сва спорна питања треба решавати у оквиру важећих закона.

21. Замени истакнути предлошки израз другим, синонимичним: Нови правопис је унео неке измене у погледу спојеног или одвојеног писања. ______________________ 16

22. Поправи реченицу тако што ћеш истакнути предлошки израз заменити предлогом:

Сматра се да један већи корен шаргарепе садржи све што је човеку потребно у току дана у погледу витамина, минерала и лековитих састојака. _____________________

Па�ежи и �ре�лошко-�а�ежне конс�рукције

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Падежи и ППК могу бити синонимични: �ечак �амних очију – �ечак с �амним очима; сма�рају īа најбољим / за најбољеī.

pr om

Падежи су поливалентни – сваки има више значења и функција.

Падежи и предлошко-падежне конструкције

uk a

Дају именичким јединицама одређене употребне (конституентске) вредности.

Именичку вредност имају именичке јединице у функцијама грам. и логичког субјекта, правог и неправог објекта, рекцијских допуна, партитивне допуне.

Придевску вредност именичке јединице имају кад своје значење – описно, присвојно или градивно – приписују неком именичком појму: �ечак �амних очију, кућа с белим зи�овима, кућа моī �е�е, кућа о� камена.

Прилошку вредност именичке јединице имају кад исказују неко прилошко значење – места, времена, начина, узрока, допусно итд.: �оре� куће, �ре изласка, на брзину, збоī �оле�ице, у�ркос киши...

uk a

pr om

Др Душка Кликовац

КОНГРУЕНЦИЈА (СЛАГАЊЕ) Шта је конгруенција Некада су Сава и Дунав били гола вода, па је и цена електричне енергије била ниска. Сад кад у њима има и нафте и других скупих додатака и зачина, Хидроелектрана „Ђердап” не може продавати струју по ранијим ценама.

(Душко Радовић, афоризам из збирке Беоīра�е, �обро ју�ро)

Реч контрòлисати (од француског contrôle) има два значења: „(из)вршити проверу над неким или нечим” (и одатле и кон�ролор у аутобусу) и „имати у контроли, владати нечим” (и одатле кон�ролор конīруенције). Реч конгруи� рати дошла нам је, преко немачког kongruieren, из латинског језика: congruere је значило „састати се, подударити се”. Осим значења које има као лингвистички термин, има и општије значење „слагати се, подударати се; бити сличан или једнак”.

uk a

pr om

У првој реченици значење придева īо приписује се именици во�а. То се на плану форме показује обликом придева: он се слаже (конгруира) са именицом, у следећим граматичким категоријама: роду, __________________ и __________________. За придев кажемо да је конгруентна реч, а за именицу да је контролор конгруенције. Род, број и падеж су конгруентне граматичке категорије придева. Подвуци у тексту и друге придевске речи и стрелицом упути на именице које су њихови контролори конгруенције. Коју синтаксичку функцију има придев īо, а коју придев низак у првој реченици? __________________, __________________________________ У другој реченици текста употребљен је глагол моћи. Он своје значење приписује именичкој синтагми Хиgроелек�рана „Ђерgап”, па стоји у 3. лицу и у следећем броју: __________________. У другој реченици је употребљен и глагол има�и. Да ли се он слаже с неком именицом? __________________ Објасни. У истој реченици налазимо и глагол �ро�ава�и. Зашто он не конгруира (погледај у каквом глаголском облику стоји)? ________________ ___________________ У првој реченици глагол би�и је употребљен два пута, и то у функцији споне (копуле). Он се налази у облику перфекта. Помоћни глагол у оквиру перфекта конгруира у лицу и _________________, а радни глаголски придев у _________________ и броју. Придевске речи и глаголи типично свој садржај приписују именичким појмовима. То се обележава конгруенцијом – њиховим слагањем са именицама и другим именичким јединицама у конгруентним граматичким категоријама. Конгруентне категорије придевских речи су род, број и падеж. Конгруентне категорије глагола су лице, број и, кад глаголски облик садржи глаголски придев, род. Глаголи конгруирају са именицом или именичком заменицом која има функцију субјекта. Кад конгруира са именицом, глагол стоји у 3. лицу.

Придевске речи Придевске речи су оне које се слажу са именицом: • придеви; • придевске заменице; • редни бројеви; • број је�ан; • бројни придеви; • бројеви �ва, �ри (и че�ири). Постоје и придевски облици глагола. То су они који разликују род: глаголски придеви (радни и трпни).

Др Душка Кликовац

pr om

Одсад ће шпајз бити закључан, иако знам да ви с тим не конгруирате.

Кад конгруира с именицом, придевска реч може бити у различитим синтаксичким функцијама – атрибута, именског дела предиката, допунског предикатива, апозитива. Кад је у функцији допунског предикатива, онда придев конгруира само у роду и броју, а падеж је номинатив, инструментал или акузатив (овај последњи с предлогом за): Ова књига ми се у почетку није учинила занимљива / занимљивом. Мику су прогласили најспретнијим / за најспретнијег. Придеви и глаголи не морају да се слажу само с именицама из исте реченице него и с онима из претходних реченица, као што је то случај с глаголом са�ржа�и у следећем примеру: Сава и Дунав су некад били гола вода. Данас садрже много скупих састојака. Такво слагање омогућава да се субјекат из друге реченице изостави.

uk a

Овај је луд

1. Заокружи слово испред оног афоризма Душана Радовића у којем нема конгруентних речи: а) Београд је поново огрејало сунце, јер нико други није хтео. б) У Београду има више транзистора него птица. в) Температура у Београду је испод сваке нуле. 2. У следећем одломку из Ау�обиоīрафије Б. Нушића подвуци све речи које конгруирају и стрелицама упути ка њиховим контролорима конгруенције, које треба да заокружиш:

Мада је смрт једини и најпоузданији факат у животу свакога човека, ипак, пишући аутобиографију, свако обично избегава да почне са тим фактом. Морам се, дакле, и ја измирити са тим већ усвојеним начином писања и почети са рођењем.

3. Подвуци предикате који конгруирају, а њихове контролоре конгруенције заокружи. Двоструком линијом подвуци предикате који не конгруирају.

Иако је била поноћ, иако је из мрачних облака грмело и севало, Исакович је ишао право, према светлости оних фењера у даљини, а није марио кишицу, јер је летње кише волео. Иако је већ био септембар, у зеленилу Леополдштата било је још лето, а непогода је пролазила. Муње су још биле честе и грмело је још, али је киша престајала. (Из романа Милоша Црњанског Сеобе, прилагођено)

Конīруенција (слаīање)

Граматичка и семантичка конгруенција

Род именица

pr om

Граматичка и семантичка конгруенција у роду

4. У примерима су истакнуте неке конгруентне речи. Заокружи њихове контролоре конгруенције и напиши у којим граматичким категоријама оне конгруирају: а) У једно доба настала је била читава хајка на мене. једно: _______________________________; настала: _______________________________; је: _______________________________; била: _______________________________. б) Мику другарице сматрају лепо васпитаним. сматрају: _______________________________; васпитаним: _______________________________.

Наше комшије су увек биле љубазне. Ето, јуче је наш комшија понудио да нам покоси траву.

uk a

Именица комшија означава особу мушког пола, па је њен природни род мушки, а мења се по 3. врсти, па је њен граматички род _________________. У ком роду стоји присвојна заменица наш у првој реченици, кад је именица комшија у једнини? _________________ С којим родом именице комшија конгруира? ____________________ А у ком роду стоји у другој реченици, кад је та именица у множини? _________________ С којим родом именица онда конгруира? _________________ Како је са глаголима који конгруирају с том именицом? ______________

Кад се природни и граматички род именице не поклапају (као код именица које означавају мушкарце – комшија, слуīа, īаз�а, војво�а, �а�а итд., или су некад означавале само мушкарце – су�ија, с�арешина, �ословођа и сл.), конгруентна реч се може слагати с њеним природним родом, и то се назива семантичка конгруенција (слагање по значењу), или се може слагати с њеним граматичким родом, што се назива граматичка конгруенција (слагање по облику).

Све именице имају граматички род, који зависи од врсте деклинације. Именице које означавају људе и неке животиње имају и природни род, који је једнак полу означене јединке. По 1. деклинационој врсти мењају се именице граматичког мушког (�ечак, С�анко, Ђорђе) и средњег рода (село, �оље). По 2. врсти мењају се именице средњег рода које проширују основу (�еле, име). По 3. врсти мењају се именице женског рода типа жена, а по 4. – именице женског рода типа с�вар.

Док је у једнини обавезна семантичка конгруенција с именицама типа комшија, у множини су могуће обе, али је граматичка чешћа. Приказаћемо то табелом: Слагање по облику (граматички род – женски) Слагање по значењу (природни род – мушки)

Једнина /

Наш комшија је дошао.

Множина Наше комшије су дошле.

(Наши комшије су дошли.)

Др Душка Кликовац

Именице као што су муш�ерија, кукавица, �вр�ица, улизица, варалица, ски�ница, ухо�а, бу�ала итд. граматичког су женског рода, а могу означавати и мушкарце и жене. Ако означавају мушкарце, њихов природни и граматички род се не поклапају, па је могућа двојака конгруенција, и то и у једнини и у множини: Ако мачка означава мушку мачку, каква би то конгруенција била ОНАЈ МАЧКА ЈЕ ДОШАО?

Слагање по облику (граматички род – женски) Слагање по значењу (природни род – мушки)

Једнина Она варалица је дошла.

Онај варалица је дошао.

Множина Оне варалице су дошле.

(Они варалице су дошли.)

pr om

5. Напиши с којим се родом – природним или граматичким – слажу подвучене речи са истакнутом именицом: а) Тај делија се није баш показао! _______________________ б) Он је наша најбоља муштерија. _______________________

6. Реченицу С�арешине су _____________________ војнике допуни одговарајућим обликом глагола �ос�роји�и тако да он у роду конгруира са субјектом с�арешине по значењу. 7. Реченицу Кир Јања је ___________________ �вр�ица допуни придевом �озна� тако да он конгруира са именицом �вр�ица граматички.

uk a

Граматичка и семантичка конгруенција у броју

Марија има двојицу млађе браће. Она мисли да су њена браћа немирна и непослушна. Али њена бака каже: „Моја унучад су најбоља на свету!”

Да ли именице бра� и унуче имају правилне облике множине? ___________________ Подвуци збирне именице у тексту које функционишу као њихови облици множине. Пошто именице унуча� и браћа означавају скуп појединачних особа (скуп чији се чланови могу бројати), њихов реални број је множина. Међутим, пошто у промени имају само облике једнине, њихов граматички број је једнина. Глагол јесам који конгруира са именицом браћа у тексту стоји у множини: браћа су немирна и не�ослушна. С којим се бројем те именице он слаже? ______________________ А присвојна заменица њен уз именицу браћа стоји у једнини: њена браћа. С којим се бројем те именице она слаже? ______________________ Које се још речи у тексту тако слажу с именицом браћа? ___________________________ Објасни с којим бројем именице унуча� конгруирају речи су и најбоља у тексту.

8. Састави реченицу у којој ће субјекат бити именица �евојчурак. Каква ће бити конгруенција предиката с њом? _______________________

Конīруенција (слаīање)

Код збирних именица које функционишу као суплетивна множина (то су именице �еца, браћа, īос�о�а и збирне именице на -а� – унуча�, чеља�, �ела�...) реални број је множина, а граматички број је једнина. Ако конгруентна реч стоји у множини, она с таквом именицом конгруира семантички (по значењу), а ако стоји у једнини – граматички (по облику).

Код тих именица се двојака конгруенција јавља унутар исте реченице. Код именица �еца, браћа, īос�о�а речи које разликују род (придевске речи и глаголски придеви) стоје у једнини, а део предиката који разликује лице стоји у множини: /

браћа

су

дошла /

бакина /

pr om

Именице на -а� се понашају другачије утолико што део предиката који разликује лице може конгруирати и граматички и семантички: Слагање по облику (грам. број – једнина) Слагање по значењу (реални број – множина)

унучад

је

су

Партитивне синтагме су оне које се састоје од партитивне речи – оне која означава број или количину нечега – и именице у партитивном генитиву, која означава оно што се одређује бројно или количински.

сва

дошла /

9. У реченици Сва �еца су се мирно иīрала у �арку подвуци речи које конгруирају с именицом �еца по облику.

uk a

10. У пословици Г�е чеља� није бесна, ни кућа није �есна замени облик глагола тако да он конгруира са именицом чеља� семантички. ________________ Придев бесан конгруира с том именицом на следећи начин: ______________________.

Граматичка и семантичка конгруенција с партитивним и паукалним синтагмама

Мика: Синоћ сам седео до касно... Мучило ме је оних пет задатака што ће бити на писменом. Марија: Што су те мучили? Мика: Нисам умео ниједан да решим.

Реч �е� је непроменљива, па реч која с њом конгруира мора стајати у неутралном облику – а то је 3. лице једнине средњег рода (ако је то глагол), одн. једнина средњег рода (ако је придевска реч). Мика је ставио предикат (глагол мучи�и), који конгруира са субјектом оних �е� за�а�ака, у 3. лице једнине. Да ли тај предикат, онда, конгруира са бројем �е� (главном речју синтагме) или с именицом за�аци (партитивном допуном)? ___________________ У који род и број га је ставила Марија? ___________________ С којим се чланом синтагме слаже тај предикат? ___________________

именица кап воде основни пет дана непроменљиви

Партитивна реч број

Слагање по облику (грам. број – једнина) Слагање по значењу (реални број – множина)

Партитивне синтагме

збирни

бројна им. на -ица прилог за количину

петоро људи петорица ђака неколико дана

На синтаксичком плану главна реч је партитивна реч, јер она одређује облик именице која следи (а то је генитив); именица у генитиву има функцију партитивне допуне. Међутим, на плану значења је обрнуто: главни појам је онај који је означен именицом у генитиву, а реч која означава број или количину семантички одређује ту именицу. Та неподударност између синтаксичке структуре и значења партитивних синтагми узрокује двојаку конгруенцију. 23

Др Душка Кликовац

Атрибут оних стоји у множини. С којим чланом синтагме конгруира? ___________________ Ево табеле која приказује конгруенцију са партитивним синтагмама чија је синтаксички главна реч непроменљиви основни број или количински прилог: Слагање по облику (са основним бројем) – јд. средњег рода Слагање по значењу (са именицом) – мн. одговарајућег рода

оних

пет / момака неколико девојака писама

је дошло су

дошли дошле дошла

pr om

Кад се слаже са збирним бројем, конгруентна реч стоји у једнини и средњем роду, јер је такав облик збирног броја. То слагање по облику је и најчешће кад уз збирни број долазе именице као �еца, чеља� и сл. Међутим, кад уз њега долази именица која означава особе различитог пола, среће се и слагање по значењу – множина и мушки род: Слагање по облику (са збирним бројем) – јд. средњег рода Слагање по значењу (са именицом) – мн. мушког рода

uk a

Мушки род као општи

Допуни реченице одговарајућим родом радног гл. придева глагола с�аја�и: Мика и Марија су ___________________ на улици. Марија и једно дете су ___________________ на улици. Који род употребљаваш? _____________________ Дакле, мушки род се употребљава не само кад су субјекти мушког рода него и ако су различитог (па чак женског и средњег!). У граматици се мушки род јавља као општи и у

оно /

је дошло

петоро ученика

су дошли

другим случајевима. Ево неколико примера: 1) Допуни реченицу одговарајућим родом гл. придева �оћи? Ко је ________________? 2) Женској особи којој кажемо Ви обратићемо се овако (употреби опет глагол �оћи): Када сте ________________? 3) Допуни пословицу одговарајућим родом придева си� и īла�ан: __________________ __________________ не верује.

Двојака конгруенција постоји и с бројним именицама на -ица, пошто су женског рода и у једнини, али означавају скуп мушкараца. Ако конгруентна реч стоји у једнини и у женском роду, слаже се с њиховим обликом; а ако стоји у мушком роду и у множини, слаже се с њиховим значењем:

Слагање по облику (са бројном именицом) – јд. женског рода Слагање по значењу (са именицом) – мн. мушког рода

она /

петорица момака

дошла

су

дошли

Конīруенција (слаīање)

Иста је и конгруенција с паукалним синтагмама:

Слагање по облику – облик на -а (паукал) Слагање по значењу – мн. мушког рода

она два три момка / четири

су

дошла

дошли

Паукалне синтагме су оне које се образују са бројевима �ва, �ри, че�ири, оба, оба�ва. Иако се могу мењати по падежима (�ва момка, �вају момака, �вама момцима; �ве �евојке, �веју �евојака, �вема �евојкама), то је пре изузетак него правило – обично су непроменљиве (са �ва момка, о� �ве �евојке). По непроменљивости су сличне партитивним синтагмама.

11. Напиши каква је конгруенција истакнутог глагола (предиката) са субјектом у следећим реченицама: а) Човек швићну бичем и дотрчаше му пет паса. _________________________ б) Седело је једном неколико пастира под орахом. _________________________ в) Та двојица мисионара задужили су цео словенски свет. _________________________

Паукалне синтагме

pr om

12. У следећој реченици предикат конгруира са субјектом граматички. Стави га у одговарајући облик тако да конгруира семантички:

Ноћас касно двоје родитеља читало је песму о зецу. ______________________

13. У реченици Оба Ман�ића била су �озна�а �о �оме ш�о нису марили за �јевојчице подвуци речи које конгруирају са синтагмом оба Ман�ића по значењу.

uk a

Др Душка Кликовац

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Контролори конгруенције: именице и друге именичке јединице; партитивне и паукалне синтагме.

pr om

Конгруентне речи: придевске речи (слажу се у роду, броју и падежу) и глаголи у функцији предиката (слажу се у лицу, роду и броју).

Конгруенција

uk a

Двојака конгруенција – семантичка (по значењу) и граматичка (по облику) – постоји ако је контролор конгруенције...

...именица код које се не поклапају граматички и природни род: комшија, īаз�а...

...именица код које се не поклапају реални и граматички број: �еца, браћа; унуча�; �ела�...

...партитивна или паукална синтагма (�е� момака / �евојака / �исама; �е�оро ученика; �е�орица момака; �ва/�ри/че�ири момка).

ЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

Уопште о зависним реченицама

Браћа отрче оцу и испричају му шта се догодило.

Које су предикатске реченице зависне и како их препознајемо

Која је функција тог члана

[они]

ис�ричају

uk a

Како гласи реченични члан

pr om

Колико се овом комуникативном реченицом (КР) даје обавештења? _____________ Пошто се свако то обавештење даје по једном независном предикатском реченицом (ПР), ту КР поделићемо усправном цртом на независне ПР (напоредни везник припојићемо следећој ПР): Браћа отрче оцу | и испричају му шта се догодило. Структуру друге независне ПР – ис�ричају му ш�а се �оīо�ило – приказаћемо табелом: субјекат

предикат

му

ш�а се �оīо�ило

неправи објекат

прави објекат

Видимо да је један њен члан – прави објекат – исказан зависном ПР ш�а се �оīо�ило. Та независна ПР обухвата зависну као што свака целина обухвата свој део. Зависне предикатске реченице, дакле, врше функцију чланова (конституената) неке више синтаксичке јединице. За ПР (независну или зависну) чији је један члан исказан зависном реченицом кажемо да је виша за ту зависну реченицу.

Зависна реченица почиње неким субординатором – речју одн. изразом који показују њену зависну природу. Улогу субординатора могу имати: – зависни везници (�а, ш�о, ако, ка�, чим, иако, како итд.) и везнички спојеви (�ре неīо ш�о, након ш�о, збоī �оīа ш�о, као ш�о, као �а, неīо ш�о, неīо �а итд.); – речце ли, �а ли, нека; – упитне и односне заменице и заменички прилози (ко, ш�а, чији, који, какав, колики; ī�е, ку�а, о�акле, �окле, о�ка�, �ока�, како, колико). Везници спадају у тзв. затворене класе речи – оне које се не могу проширивати новим члановима. Наиме, док нове именице, а у мањој

Зависне реченице се још зову и субор�иниране. Реч субордини́ рати долази од латинског subordinare, што значи „стављати, ставити под контролу; подредити, подређивати, потчинити, потчињавати”. Одговарајућа појава назива се субординáција; осим граматичке зависности реченица, означава и потчињеност, подређеност нечијем ауторитету, зависност од оног који је виши по чину. Грчки термин за граматичку зависност јесте хипотàкса (од hypó – „испод, ниже” и 27 táxis – „ред, поредак”).

Др Душка Кликовац

мери и придеви и глаголи, стално пристижу у језик, не можемо смислити нову заменицу, предлог или везник. Међутим, стално се појављује потреба на новим или прецизнијим ознакама за однос између две ситуације; тада стварамо, од именице у зависном падежу и везника �а или ш�о, тзв. везничке изразе: у случају �а, �о� условом �а, у намери �а, с обзиром на �о ш�о (не обзиром...!), без обзира на �о ш�о итд. И они служе као субординатори зависних реченица. Неке врсте зависних реченица захтевају и посебне глаголске облике. На пример, у намерној реченици могу се употребити само два глаголска облика. Стави глагол скува�и у оба: Мика је укључио шпорет да _________________ / _________________ чај. Има више врста зависних реченица. Свака врста има своје значење, које се обележава одговарајућим субординатором (и, евентуално, глаголским обликом), и које им даје одговарајућу конституентску (употребну) вредност с којом се употребљавају у својим различитим синтаксичким функцијама.

uk a

pr om

1. У следећим примерима (који су прилагођени одломци из романа Тврђава Меше Селимовића) подвуци зависне реченице и заокружи њихове субординаторе (пази: везник �а не мора бити субординатор зависне реченице!): а) Знао сам да говори истину. И било ми је драго што то каже, мада је звучало сувише озбиљно и неопозиво. б) Испричао сам шта је Авдага рекао о отмици, не пропустивши ништа. Слушао ме с неком подругљивом пажњом која ме изненадила. Мислио сам да ће бити много забринутији. в) Сад сам, међутим, почео да се нагађам са сопственом савјешћу. Ако се јави прилика, било би лудо да је не прихватим.

2. У следећем примеру подвуци зависне реченице, сваку својом линијом (испод неких зависних реченица стајаће три линије!): Кад би јој се учинило да се вук присећа ко је и шта је, она је појачавала брзину и смелост своје игре. (Иво Андрић, Аска и вук, прилагођено)

Конституентске вредности зависних реченица

Ево целог текста из којег је узет пример наведен на почетку. Ради лакшег сналажења, комуникативне реченице смо нумерисали:

(1) Био једном један цар који је имао три сина и једну кћер. (2) Кад девојка одрасте, затражи од оца да је пусти с браћом у шетњу. (3) Тек што су изашли пред двор, долети из неба змај, шчепа девојку и однесе је у облаке. (4) Браћа отрче оцу и испричају му шта се догодило, и кажу да би они радо своју сестру потражили. (5) Отац им допусти. (6) По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу нити на земљи.

У овом тексту употребљено је више зависних реченица. У 1. КР уочавамо зависну реченицу који је имао �ри сина и је�ну кћер. Она стоји уз именицу цар и одређује је, као што би то чинио и неки придев (нпр. брижни цар). Зато кажемо да има придевску конституентску вредност. Пошто је то одредба која стоји уз именицу а није од ње одвојена паузом одн. запетом, има функцију атрибута.

Зависне �ре�ика�ске реченице

pr om

Пронађи у тексту још једну зависну реченицу с придевском вредношћу. Она је, међутим, од именичке синтагме коју одређује одвојена паузом одн. запетом, па нема функцију атрибута, него додатне одредбе, која се назива ______________________. У 2. КР запажамо зависну реченицу ка� �евојка о�рас�е. Она одређује време у којем је девојка замолила оца да је пусти с браћом у шетњу, на начин сличан неком прилогу одн. прилошкој синтагми: �а�а / мноīо касније она замоли оца �а је �ус�и у ше�њу. Пошто има временско – дакле прилошко – значење, кажемо да има прилошку конституентску вредност. Она има исту синтаксичку функцију коју би имао и неки прилог, а то је функција __________________________ за време. Пронађи у тексту још једну зависну реченицу с прилошком вредношћу. Које прилошко значење она има? ___________________________ У 2. КР налазимо још једну зависну реченицу: �а је �ус�и с браћом у ше�њу. Она допуњава глагол за�ражи�и, на начин сличан некој именичкој речи: она за�ражи о� оца неш�о / услуīу. Зато кажемо да има именичку конституентску вредност. И она има, како би имале и речи неш�о и услуīу, синтаксичку функцију _____________________ објекта. Пронађи у тексту још две зависне ПР с именичком вредношћу. Зависне реченице могу имати значења и функције својствене именицама, придевима одн. прилозима, па међу њима можемо разликовати именичке, придевске одн. прилошке зависне реченице.

uk a

На тај начин, исте конституентске вредности – именичке, придевске и прилошке – запажамо на три нивоа: на нивоу речи, падежа и ППК, и зависних реченица. Ево најважнијих врста зависних реченица и њихових конституентских вредности: С именичком С придевском вредношћу вредношћу – изричне – односне с – односне с именичком придевском вредношћу (оне које вредношћу Зависне ПР почињу заменицама ко, ш�а/ш�о)

С прилошком вредношћу – месне – временске – узрочне – условне – допусне – намерне – последичне – поредбене

3. Следећу реченицу подели усправним цртама на независне ПР (напоредни везник припој следећој независној ПР) и у оквиру сваке подвуци зависне ПР. Затим уради задатке. Кад цар то чује, отера одмах два старија сина, а најмлађега ожени девојком коју је овај себи изабрао. 1) Заокружи напоредни везник којим су повезане независне ПР. 2) Зависна ПР у 1. независној ПР означава време вршења радње о�ера�и и има _______________________ конституентску вредност. 3) Зависна ПР у 2. независној ПР одређује именицу ______________________________ и има _______________________ конституентску вредност.

Др Душка Кликовац

4. Прочитај следећу реченицу и уради задатке: Мене нешто штрецну у срцу као да ме је наставник прозвао, а вјерујем да су се и остали тргли, јер смо се сви крадом огледали за живахном љепушкастом Зором. (Бранко Ћопић, Маīареће īо�ине, прилагођено)

1) Подели ову КР усправном цртом на две независне ПР. Оне су повезане супротним везником __________ (допуни). 2) Подвуци зависне реченице и одреди њихову конституентску вредност: ________________________, ________________________, ________________________.

Корелативи зависних реченица

pr om

У вишој реченици (или синтагми) може постојати корелатив зависне реченице – заменица или заменички прилог који одговара значењу и функцији зависне реченице и обично је необавезан: Јоца станује (тамо) ī�е је и раније с�ановао. Јоца ће ти то рећи (онда) ка� īа бу�еш �и�ао. Јоца ће ти објаснити (онако) како најбоље бу�е умео. Да је Јоца �обар �руī, (то) сви знају. То је (онај) мој друг који �обро свира īи�ару. Међутим, корелатив се некад не може изоставити: Киша тако пада �а мораш �оне�и кишобран.

uk a

5. Подвуци зависне ПР, а њихове корелативе заокружи: а) Они научници који заступају теорију о Великом праску размишљају о томе како би ширење свемира могло да се заврши. б) Да и биљке могу да се служе лукавством, то нам показује жбун под латинским називом hakea trifurcata. Његови листови и плодови толико су слични да не могу да их разликују ни птице.

Зависне реченице и интерпункција

Начелно говорећи, писање запете у вези са зависним реченицама одговара прављењу пауза у спором говору, односно у изражајном читању. Ако је зависна реченица на почетку више реченице – то је тзв. инверзија – иза ње се пише запета. Такође, ако је уметнута унутар других делова више реченице, издвојена је запетама: Чим су се облаци разишли, расположење нам се поправило. Расположење нам се, чим су се облаци разишли, поправило. Ако зависна реченица има функцију прилошке одредбе а долази на крају више реченице, не одваја се запетом ако је информативно неопходна (1. пример). Ако доноси додатну информацију (па је могла бити и изостављена), одваја се запетом (2. пример): (1) – Зашто Мика данас није дошао у школу? – Није дошао зато што се разболео. (2) – Да ли је Мика данас дошао у школу? – Није дошао, зато што се разболео.

Зависне �ре�ика�ске реченице

Изричне реченице

pr om

6. Допиши запете где је то неопходно: а) Мика се иако је навио сат успавао. б) Иако је навио сат Мика се успавао. в) – Куда је Мика отишао? – Отишао је у град да би се нашао с Маријом. г) – Зашто је Мика отишао у град? – Отишао је у град да би се нашао с Маријом. д) Мика је рекао да ће отићи у град.

Најзад, ако има функцију допуне (што се види по томе што се не може изоставити из више реченице а да ова остане структурно целовита), зависна реченица се не одваја запетом: Мика је јавио да ће сутра доћи у школу. Мика је био болестан дуже него што је очекивао.

Мика је рекао Марији: „Јавићу ти се чим стигнем кући.” Мика је рекао Марији да ће јој се јавити чим стигне кући.

uk a

У оба примера износи се шта је Мика рекао Марији, али на различите начине. У првој се Микина реченица преноси дословно; она се изговара као одвојена целина, а у писању се ставља међу наводнике и испред ње стоје две тачке. Тако пренесене туђе речи називају се, као што знамо, управни говор. У другом примеру Микина реченица је уклопљена у вишу реченицу; у изговору између ње и других делова више реченице нема паузе, добила је везник ___________, а лице у њој је промењено: 1. л. јд. претворено је у лице које има субјекат више реченице, а то је ___________________. Такав начин преношења туђих речи назива се неуправни говор. Зависне реченице које служе обликовању неуправног говора називају се изричне. Пошто одговара обавештајној реченици у управном говору, ПР �а ће јој се јави�и чим с�иīне кући је подврста изричне реченице која се назива декларативна (или изрична реченица у ужем смислу). Декларативне реченице могу почињати и везником како (та реч се, кад је везник, изговара као ненаглашена). Да ли се тај везник може употребити у датом примеру? _____________ Марија је питала Мику: „Кад ћеш ми се јавити?” Марија је питала Мику кад ће јој се јавити.

Маријине речи у неуправном говору исказане су опет изричном реченицом, којом се одговара на питање Ш�а је Марија �и�ала Мику?. Подвуци је. Таква изрична реченица назива се зависноупитна. Она има облик упитне реченице, али не и упитно значење. Стога се на крају независне реченице која садржи зависноупитну пише онај интерпункцијски знак који захтева та независна реченица.

Ми и не знамо колике снаге и какве све могућности крије у себи свако живо створење. И не слутимо шта све умемо. Будемо и прођемо, а не сазнамо шта смо све могли бити и учинити. (Из приповетке Иве Андрића Аска и вук)

Др Душка Кликовац

Марија је рекла Мики: „Јави ми се чим стигнеш кући.” Марија је рекла Мики да јој се јави чим стигне кући.

Подвуци изричну реченицу којом се у неуправном говору преноси Маријина заповедна реченица. Заокружи њен везник. Може ли се у у њој употребити неки други глаголски облик осим презента? _______________ Такве изричне реченице називају се модалне. У сва три случаја изрична реченица исказује садржај глагола говорења (рећи одн. �и�а�и), а на синтаксичком плану је његова допуна – има функцију правог објекта.

pr om

Изричне реченице могу допуњавати следеће глаголе: • глаголе говорења: рећи, �рича�и, �ре�ложи�и, �и�а�и, наре�и�и...; • глаголе мишљења: мисли�и, сма�ра�и, верова�и...; • глаголе опажања: ви�е�и, īле�а�и, �риме�и�и, чу�и, слуша�и...; • глаголе осећања: воле�и, желе�и...

uk a

Изричне реченице исказују садржај глагола говорења (и тада се помоћу њих обликује неуправни говор), мишљења, опажања, осећања и сл. и, пошто су они најчешће прелазни, имају најчешће функцију њиховог правог објекта. Деле се на декларативне изричне реченице (с везницима �а и како), зависноупитне (које имају облик упитних реченица, те почињу упитним речцама, заменицама и заменичким прилозима) и модалне (које почињу везником �а и којима се означавају модалне ситуације – захтеване, жељене, планиране и сл.; у њима се мора употребити презент). Испред изричних реченица се не пише запета.

У декларативним реченицама везник како се употребљава нарочито уз глаголе опажања да истакне да је опажање усмерено на ток радње. Тада често није могућ везник �а: Мика је гледао како његов пас јури веверицу. Модалне изричне реченице допуњавају глаголе којима се исказује заповест, захтев, молба и сл. (за�ове�и�и, наре�и�и, �ражи�и, моли�и итд.) – то су тзв. императивне изричне реченице; глаголе којима се исказује жеља (желе�и, жу�е�и, воле�и) – то су тзв. жељне / оптативне изричне реченице; неке друге глаголе – намерава�и, �ланира�и, нас�оја�и, �ру�и�и се, �окушава�и и сл. У модалним реченицама се употребљава презент, а ако је реч о посредној заповести упућеној неприсутној особи, осим везника �а може се употребити и заповедна речца нека: Марија је рекла Мики нека јој се јави. Неки глаголи се могу допунити и модалном реченицом и глаголском синтагмом у којој глагол стоји у инфинитиву: Мика жели / намерава да се јави Марији. – Мика жели / намерава јавити се Марији. Структуру реченице Мика је рекао Марији �а ће јој се јави�и чим с�иīне кући приказаћемо табелом:

Зависне �ре�ика�ске реченице

Како гласи реченични члан Која је функција тог члана

Мика

је рекао

Марији

�а ће јој се јави�и чим с�иīне кући

субјекат

предикат

неправи објекат

прави објекат

Уметников задатак је да пошаље светлост у људско срце.

Осим функције правог објекта, изричне реченице могу имати и друге функције. Марија размишља (о томе) да ли ће јој се Мика јавити. – Изрична реченица има функцију неправог објекта, јер такву допуну захтева глагол размишља�и. Ту функцију препознајемо и по облику корелатива: о �оме. Да ће се Мика јавити Марији, то се подразумева. Или: Подразумева се да ће се Мика јавити Марији. – Изрична реченица има функцију субјекта. Мика је Марији послао вест да је стигао. – Изрична реченица је зависни члан именичке синтагме: она је атрибут именици вес�. Марија је сигурна (у то) да ће јој се Мика јавити. – Изрична реченица допуњава придев сиīуран и зависни је члан придевске синтагме.

pr om

(Роберт Шуман, немачки композитор, 1910–1856)

uk a

7. Напиши како гласе изричне реченице којима би се управни говор у следећим примерима превео у неуправни и напиши којој врсти припадају: а) Мика је питао Јоцу: „Имаш ли сто динара на зајам?” _________________________________________________________ Врста: __________________________ б) Мика је замолио Јоцу: „Дај ми сто динара на зајам.” _________________________________________________________ Врста: __________________________ в) Јоца је одговорио Мики: „Немам.” _________________________________________________________ Врста: __________________________

8. Подвуци изричне реченице – декларативне равном линијом, упитне таласастом, а модалне испрекиданом линијом, а глаголе које допуњавају заокружи: Кад момак изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седе, те га момак обрије. Момак, бријући цара, опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори како није видео ништа. Онда му цар да дванаест дуката и рече му да одсад увек долази он да га брије. (Из народне приповетке У цара Тројана козје уши, прилагођено)

9. Допуни табелу, приказујући синтаксичку структуру реченице Момак, бријући цара, о�ази �а су у њеīа козје уши.

Како гласи реченични члан Која је функција тог члана

Момак

одредба за време

10. Сачини, по моделу из претходног задатка, табеле којима ћеш приказати синтаксичку структуру следећих реченица: а) Цар му рече да увек долази он да га брије. б) Запита га цар што није мајстор дошао.

Др Душка Кликовац

11. Напиши које синтаксичке функције имају изричне реченице у следећим примерима: а) Марија жели да отпутује на море. _______________________________ б) Маријина жеља да отпутује на море никога није зачудила. _______________________________ в) Да отпутује на море, то је Маријина жеља. _______________________________ г) Марија је жељна да отпутује на море. _______________________________ д) Марија је пристала да отпутује на море. _______________________________ 12. Одреди синтаксичку функцију изричних реченица: а) Јавили су да крећемо у осам сати. ____________________________ б) Јављено је да крећемо у осам сати. ____________________________

13. Прочитај следеће две реченице и примети како изговараш реч како у њима – наглашено или ненаглашено. На основу тога одреди којим врстама изричних реченица оне припадају: а) Јоца је испричао Мики како се провео на концерту. _________________________________ б) Јоца је испричао Мики како се добро провео на концерту. _______________________________

uk a

15. Подвуци изричне реченице и одреди њихову врсту и синтаксичку функцију: Почетком 19. века у Великој Британији поштарина је била скупа, па се често догађало да човек коме је писмо упућено одбије да га прими. На замисао како да се превазиђе ова тешкоћа дошао је британски наставник Роланд Хил. Њему је пало на памет да се поштарина плаћа унапред, што би се потврдило малом налепницом на коверти. Британски парламентарци страховали су да ће се тако створити мањак у државном буџету. Међутим, идеја да се на писма лепе марке прихваћена је.

Односне реченице

Односне (или релативне) реченице могу имати придевску вредност, именичку вредност и могу бити употребљене као апозитиви уз другу реченицу.

Реч ре̏ лати̅ ван (од лат. relativus) значи „који подразумева постојање неког односа међу појмовима” (одакле и значење које та реч има у склопу термина рела�ивне реченице / заменице), али и „који сам по себи нема вредност, него се потврђује само у односу према другим појмовима” (као у изразима рела�ивна већина – „број добијених гласова на изборима мањи од 50%”, рела�ивна влажнос� – „количина водене паре у ваздуху која је исказана постотком максимума који ваздух може примити на одређеној температури” итд.). Ако неко нешто релатѝвизујē / релативѝзи̅ рā, то значи да он то чини релативним (у овом другом смислу), односно има представу о томе као релативном.

Живот има онај смисао који му ми дамо.

(Јован Дучић, 1874–1943)

Односне реченице с придевском вредношћу

На зиду Маријине собе виси она слика коју је добила за рођендан.

У овом примеру употребљена је односна реченица коју је �обила за рођен�ан. Она се односи на именицу слика – другим речима, њен садржај се приписује појму који је означен именицом слика. То приписивање се врши преко односне заменице који, која се слаже са именицом у роду и ________________, али не и у падежу: та заменица стоји у акузативу, јер у реченици коју је �обила за рођен�ан има функцију __________________ објекта. Дакле, заменица који није само субординатор, који показује значење и врсту зависне реченице, него и њен члан (конституент). Наведена односна реченица има уз себе и корелатив – показну заменицу онај. Односном реченицом коју је �обила за рођен�ан, заједно с њеним корелативом, одређује се идентитет именичког појма (односна речени-

pr om

14. Стави запету где је то неопходно: а) Сви знају да Јоца свира гитару. Али да свира и виолину то смо тек сад сазнали. б) Да и у нашој галаксији постоји једна црна рупа научници су открили тек недавно.

Зависне �ре�ика�ске реченице

pr om

ца добија се на питање Која слика?). Уместо односне заменице може се употребити и везник ш�о (ако појам нема у односној реченици функцију субјекта, у односној реченици стоји одговарајући облик личне заменице – у другој реченици то је ју); корелатив није обавезан: На зиду Маријине собе виси (она) слика што је раније била у трпезарији. На зиду Маријине собе виси (она) слика што ју је добила за рођендан. На идентитет именичког појма може се указати и помоћу нечег што му припада; у том случају односна реченица почиње заменицом чији: На зиду Маријине собе виси (она) слика чији је рам од црвеног дрвета. Односне реченице могу послужити да одреде и квалитет неког појма; тада почињу заменицом какав: На зиду Маријине собе виси (онаква) слика какву бих и ја пожелела. Најзад, њима се може одређивати и квантитет појма; тада почињу заменицом колики: На зиду Маријине собе виси (онолика) слика колику никад нисам видела. На неке именичке појмове могу се односити и односне реченице са односним заменичким прилозима ī�е и ка�а, који се често могу заменити заменицом који: Кућа где (=у којој) живим налази се у мирној улици. Ово је време кад (=у којем) се одигравају крупни догађаји.

uk a

Односне реченице се могу односити на неки именички појам и одређивати његов идентитет (тада су им субординатори односне заменице који, чији, везник ш�о или заменички прилози ī�е, ка�), квалитет (субординатор је односна заменице какав) и квантитет (субординатор је односна заменица колики). Корелативи су показне заменице – најчешће онај, онакав, одн. онолики.

Ево како Мика може представити Марију Јоци: Ово је (она) девојка о којој сам ти много причао. Ово је Марија, о којој сам ти много причао. У првој реченици појам �евојка није довољно одређен: реченица Ово је (она) �евојка довела би Јоцу у забуну. Пошто битно одређује именицу �евојка, тј. сужава појам �евојка на једну одређену девојку, односна реченица о којој сам �и мноīо �ричао не може се изоставити. Она је тесно везана за именицу �евојка, гради с њом синтагму и има функцију њеног атрибута. У говору испред ње нема паузе, а у писању нема запете. Испред именице може стајати корелатив. У другој реченици појам Марија је већ довољно одређен: реченица Ово је Марија је већ довршена. Стога односна реченица о којој сам �и мноīо �ричао даје додатну, необавезну информацију, што се у говору показује паузом испред ње, а у писању запетом. Та реченица има функцију апозитива. Она не може имати корелатив.

Др Душка Кликовац

pr om

Некад та пауза одн. запета носе разлику у значењу: Играчи домаћег тима који су одлично играли испраћени су аплаузом. Играчи домаћег тима, који су одлично играли, испраћени су аплаузом. У првом примеру односна реченица битно одређује, сужава појам одређен синтагмом иīрачи �омаћеī �има; из тога закључујемо да су аплаузом испраћени само они играчи који су добро играли (тако да се подразумева нису добро играли сви играчи, него само неки). У другом примеру односна реченица је издвојена запетама. То значи да је информација Иīрачи �омаћеī �има ис�раћени су а�лаузом потпуна, те да је који су �обро иīрали додатна информација. (Подразумева се, дакле, да су аплаузом награђени, а и добро играли, сви играчи.) Начелно правило, дакле, у вези са запетом и односним реченицама гласи овако: где би могла да стоји тачка а да смисао реченице остане потпун (или где би односна реченица могла да се избаци), мора да стоји запета. Ако битно одређују именички појам, односне реченице се не одвају запетом и имају функцију атрибута. Ако пружају додатну, необавезну информацију у вези с њим, одвајају се запетом и имају функцију апозитива.

Приказаћемо табелом структуру реченице На зи�у Маријине собе виси слика какву бих и ја желела: На зи�у Маријине собе одредба за место

uk a

Како гласи реченични члан Која је служба тог члана

виси

предикат

слика какву бих и ја желела субјекат

16. Подвуци односне реченице равном линијом, евентуалне корелативе двема линијама, а обележја односних реченица заокружи: а) Где је она цедуља што је била код телефона? б) Преокрет је наступио у тренутку кад је капитен постигао „тројку”. в) Дуго нисмо видели оволики снег колики је сад пао.

(Михаило Петровић Алас, Роман јеīуље, прилагођено)

Четири односне реченице имају функцију ____________________________, а две функцију апозитива. Ове друге подвуци двоструком линијом.

17. У следећем тексту подвуци односне реченице (има их шест) и њихове субординаторе заокружи. Таласастом линијом подвуци именичке јединице на које се односе. Створови што живе у океанским дубинама крећу се или леже по муљевитим подморским равницама на морском дну. На дубинама од 1000–1200 метара до њих не допире ни траг од каквог спољног зрака. Они ту живе у увек хладној води, чија се температура не разликује много од 0˚, под притиском који може премашати 500–600 атмосфера. Ту влада потпуна тишина; дубинске струје су врло слабе и без утицаја на створове преко којих прелазе. Пошто ту нема биљног света, ти створови немају за храну ништа друго до опет живе организме, или остатке од ових, који им, као мана с неба, падају из виших морских слојева. Неки од њих налазе своју храну и у органским материјама које се налазе у муљу на дну мора.

Зависне �ре�ика�ске реченице

18. Упиши запете тамо где је то потребно: (а) Иво Андрић који је познатији као писац био је и дипломата. (б) Нисмо ни знали да у Србији постоји онолики водопад колики има река Сопотница. (в) Узми јабуку која ти се највише свиђа. (г) Опет ћемо ићи у место где смо били прошлог лета. (д) Дај ми неку оловку која добро пише.

pr om

20. Објасни разлику између следећих реченица: Марија има две другарице које уче јапански. Марија има две другарице, које уче јапански.

Односне реченице с именичком вредношћу

Ко доброту сеје, љубав жање. Што је право, и Богу је драго.

uk a

Ко се на туђим колима вози, (он/тај) неће далеко отићи. Што се мора, није тешко. Што један луд замрси, сто мудрих не могу размрсити.

19. У следећи текст упиши запете тамо где су потребне (води рачуна о употреби односних реченица!): Познато је да је Бранислав Нушић у младости објавио политичко-сатиричну песму „Два раба” која се завршавала јетким наравоученијем. Краљ Милан је хитно наложио да се дрзник изведе пред суд где је најпре осуђен на затворску казну. Судбина јунака поводом чије сахране је песма испевана позната је мање него Нушићева. Реч је о пешадијском официру Михаилу Катанићу (1840–1887) кога су одликовале велика војничка вештина и храброст каква се ретко среће. Београд му је даровао једну улицу на Врачару која и данас носи његово име.

У првом примеру употребљена је односна реченица ко се на �уђим колима вози. Она долази на питање Ко неће �алеко с�ићи? и у оквиру више реченице има функцију субјекта. Према томе, њена конституентска вредност је именичка. На ту вредност указује и то што се као корелатив може употребити и именичка заменица он (осим заменица �ај или онај). Подвуци односне реченице у другом и трећем примеру. У другом примеру односна реченица има функцију субјекта (Ш�а није �ешко?), а у трећем – ______________________________ (Ш�а с�о му�рих не моīу размрси�и?). Реченици Ш�о се мора, није �ешко додаћемо корелативе – први пут испред односне реченице, а други пут после ње: Оно што се мора није тешко. Што се мора, то није тешко. Да ли заменица може остати иста? ___________________________ Односне реченице које почињу именичким заменицама ко, ш�о/ш�а имају у вишој реченици именичке функције – најчешће субјекта или правог објекта.

Оне се, осим за корелативе, могу везивати и за друге именичке заменице и заменицу све:

1. Допуни следеће пословице односим реченицама које почињу именичком заменицом ко: а) ____________________________, и гуштера се боји. б) ____________________________, о главу му се лупају. в) ____________________________, зими гладује. г) ____________________________, нек не сије прохе. (Одговор на стр. 172)

Др Душка Кликовац

Како гласи реченични члан

Структуру реченице Ш�о је�ан лу� замрси, с�о му�рих не моīу размрси�и приказаћемо табелом:

(Одговор на стр. 172)

Треба нам неко ко свира гитару. Добродошао је свако ко свира неки инструмент. Одсвирао је све што је знао. Односне реченице с именичком вредношћу могу имати и друге именичке функције, које препознајемо по глаголу више реченице и по облику корелатива: Чега се паметан стиди, �име се луд поноси. Односна реченица чеīа се �аме�ан с�и�и има у вишој реченици функцију неправог објекта (допуна је глаголу �оноси�и се), која се облички препознаје по томе што корелативна заменица �о стоји у инструменталу: �име. У примеру Ко је �о научио, лакнуло му је односна реченица има функцију логичког субјекта.

pr om

2. Допуни следеће пословице односним реченицама које почињу именичком заменицом ш�о: а) ______________________________, то ћеш и жети. б) ______________________________, то трезан говори. в) ______________________________, не сме ђак. г) ______________________________, то и нашао.

Ш�о је�ан лу� замрси

с�о му�рих

не моīу

размрси�и

прави објекат

субјекат

модални део сложеног предиката

допунски део сложеног предиката

Која је функција тог члана

uk a

21. У свакој пословици подвуци односну реченицу с именичком вредношћу, а евентуални корелатив заокружи: а) Што на ум, то на друм. б) Што високо лети, на ниско пада. в) Ко пита, тај не скита.

22. У следећем афоризму Душана Радовића једном линијом подвуци односне реченице с именичком вредношћу, а двема линијама односну реченицу с придевском вредношћу: Ко има снаге и жара, нека свира на виолини или хармоници, где стално мора нешто да се ради. Ко је лењ, ко нема снаге, нек се прихвати контрабаса. Ту нема те убиствене журбе и трке. 23. У следећем афоризму Душана Радовића подвуци обе односне реченице, заокружи корелатив друге и напиши коју синтаксичку функцију имају унутар више реченице: Неки неспособни људи догурали су далеко. Ко је неспособан, може радити све, способни само оно што умеју. _____________________________, _____________________________ 24. Напиши коју синтаксичку функцију има односна реченица:

а) Ко се чува, и Бог га чува. _____________________________ б) Чега се ја бојим, томе се ти радујеш. _____________________________

25. Прикажи табелом структуру реченице Ко се у коло хва�а, у ноīе се уз�а.

Зависне �ре�ика�ске реченице

Односне реченице које су апозитив уз другу реченицу

Прошлог лета падао је град величине јајета, што се досад никад није догодило. Прошлог лета падао је град величине јајета, о чему се и даље прича с неверицом.

У првом примеру употребљена је односна реченица ш�о се �оса� ника� није �оīо�ило. Она даје информацију која се односи на целу претходну реченицу. Она је у говору одвојена паузом, а у писању ________________________. По томе видимо да је информација коју она износи додатна, необавезна. Може ли променити место у оквиру комуникативне реченице? _______________________ Овакве реченице почињу заменицом ш�о. У ком падежу стоји та заменица у другом примеру? ______________________________ Од чега зависи падеж у којем ће она стајати? ___________________________________________ __________________________________________________________________________________

pr om

Односне реченице могу износити необавезну, додатну информацију која се тиче целе претходне реченице (и стога имају функцију апозитива). Оне стоје иза те реченице и обавезно се одвајају запетом. Њихово обележје је заменица ш�о, која може стајати у различитим облицима, зависно од своје функције у односној реченици.

uk a

26. Подвуци односну реченицу с апозитивном вредношћу и напиши у ком облику (падежу или предлошко-падежној конструкцији) стоји заменица ш�о: а) Беле ајкуле пливају чак и у сну, што омогућава да им вода стално пролази кроз шкрге. ___________________________ б) Мрави дремају током посла, чиме сакупе око 16 минута сна у току дана. ___________________________ в) Вукови спавају под отвореним небом, што многи не знају. ___________________________

Месне реченице

Марија је посадила ружу испред куће. Марија је посадила ружу (тамо) где је раније био ватрени трн.

У обема реченицама исказује се место на којем је Марија посадила ружу. У првој реченици то се чини предлошко-падежном конструк-

27. Упиши запету где је то потребно: Кљунар који живи само у Аустралији потомак је фосилног реда сисара који полажу јаја. Његово тело које је спљоштено и дугуљасто прекривено је густом длаком. Кљунар једе храну која се састоји од ситних водених животиња. Може дневно да поједе количину хране која износи готово половину његове тежине што би било као да човек поједе око 300 пљескавица. Од страха зарони у воду у којој може да проведе и десетак минута. Носни отвори налазе му се нешто изнад врха кљуна што му омогућава да удахне док је под водом. Подвуци односне реченице које су апозитив уз претходну реченицу.

Где новац звечи, ту правда јечи.

Др Душка Кликовац

Допуни пословице остатком више реченице: в) Где су кола мудрости, ____________________________. г) Где много сева и грми, ____________________________.

Месне реченице су зависне реченице које исказују место на којем се одвија нека ситуација. У вишој реченици најчешће имају службу прилошке одредбе за место. Обележја су им односни заменички прилози ī�е, ку�а, о�акле (евентуално и камо). Као корелативи (који су у неким случајевима обавезни) јављају се заменички прилози �амо, �у, овамо, о�ан�е, о�ав�е и сл.

pr om

(Одговор на стр. 172)

цијом ис�ре� куће, а у другој – зависном реченицом ī�е је раније био ва�рени �рн. Пошто исказује место на којем се врши дата радња, та зависна реченица назива се месна. Она почиње заменичким прилогом _____________, а у вишој реченици може стајати и њен корелатив: �амо. И ППК и месна реченица у датим примерима имају исту синтаксичку функцију – одредбе за место. У следећој реченици могућа су два корелатива, и они мењају значење реченице. Један означава да је Марија стигла на то место – то је корелатив �амо, а други да је стигла са тог места. Допиши тај други: Марија је стигла тамо / ________________ одакле се види море. Да ли је та реченица могућа без корелатива? ________________

3. Допуни сваку пословицу месном реченицом: а) ____________________________, ту се кида. б) ____________________________, има и штете.

uk a

Како гласи реченични члан Која је функција тог члана

Месне реченице се могу, осим за корелативе, везивати и за друге заменичке прилоге: Седи неī�е где ти одговара. Структуру реченице Марија је �оса�ила ружу ī�е је раније био ва�рени �рн приказаћемо табелом: Марија

је �оса�ила

ружу

субјекат

предикат

прави објекат

ī�е је раније био ва�рени �рн одредба за место

28. У следећим примерима подвуци месне реченице и заокружи, у примерима где су употребљени, корелативе или заменичке прилоге за које се оне везују:

а) Где је добар старешина, весела је сва дружина. б) Где нема мачке, ту мишеви коло воде. в) Чаршијска дечурлија су га пратила издалека, јер су осећала да свуда где се креће тај странац мора бити немира, вике и узбудљивих сцена. (И. Андрић, Травничка хроника)

29. У следећем одломку из Нушићеве Ау�обиоīрафије подвуци месне реченице, а њихове корелативе заокружи:

– А да ли тамо где је тачка и запета можеш да ручаш супу, говеђину и печење или имаш времена само да поједеш перецу? – домишљао се Стева Радојчић. – Е па добро, ако се тамо где је тачка и запета укрштају возови, то и онај други воз има своју тачку и запету и онда се ту сретну две тачке и две запете, од нашег и оног другог воза! – резоновао је Јовица Станковић.

Зависне �ре�ика�ске реченице

30. Заокружи слова испред примера у којима би други корелатив променио значење реченице и кажи који корелатив још може бити употребљен: а) Не гурај нос тамо где му није место. б) Читај оданде где си прошли пут стао. в) Ту где се сад сунчаш, ускоро ће бити хладовина. г) Дошли су оданде одакле нам ретко ко долази.

31. Прикажи табелом синтаксичку структуру пословице Г�е чујеш мноīо зујања, не �оноси велику кошницу.

(4) __________________________________________ (5) __________________________________________

uk a

(1) __________________________________________ (2) __________________________________________ (3) __________________________________________

Временске реченице

Уопште о временским реченицама

После часова Мика и Јоца су отишли да играју кошарку. Кад / пошто су им се часови завршили, Мика и Јоца су отишли да играју кошарку.

У обема реченицама исказује се ка� су Мика и Јоца отишли да играју кошарку, али синтаксички различитим средствима: у првој реченици то се чини предлошко-падежном конструкцијом �осле+генитив, а у другој – временском реченицом ка� (или �ош�о) су им се часови завршили. Обе те синтаксичке јединице долазе на питање Ка�? и у оквиру више реченице имају функцију одредбе за време. (1а) Мика и Јоца су убацивали лопту у кош дуго. (1б) Мика и Јоца су убацивали лопту у кош док нису посустали.

У обема реченицама исказано је колико �уīо су Мика и Јоца убацивали лопту у кош. У првој реченици се то чини прилогом �уīо, а у

pr om

32. Нису све реченице које почињу са ī�е, ку�а и сл. месне: њима могу почињати и односне и зависноупитне изричне реченице. У следећем тексту у свакој КР има по једна реченица која почиње речју ī�е. Подвуци их и напиши којим врстама зависних реченица припадају: (1) Професор никако није могао да се сети где је оставио своје наочаре. (2) Нису биле тамо где их обично оставља – на радном столу. (3) Тражио их је свугде где му је пало на памет, али ништа. (4) На крају их је нашао тамо где се најмање надао. (5) Биле су на полици за цвеће, где их је оставио кад је разгледао своју нову биљку.

4. Ако је нешто монумен�ално, онда је: а) великих размера; б) тренутно, непостојано; в) морално изопачено; г) јединствено, непоновљиво.

5. Речи момен�ално и монумен�ално се према међусобном односу називају: а) антоними; б) хомоними; в) пароними.

Заокружи слова испред тачних одговора.

(Решење на стр. 172)

Др Душка Кликовац

другој – опет временском реченицом �ок нису �осус�али. И прилог и временска реченица долазе на питање Колико �уīо? и у вишој реченици имају функцију одредбе мере времена. Временске (или темпоралне) реченице имају временско значење: означавају када се нека ситуација одвија (то је временско значење у ужем смислу) или колико дуго се она одвија (то је значење мере времена). У вишој реченици имају функцију одредбе за време (долазе на питање Ка�?) или одредбе за меру времена (долазе на питање Колико �уīо?).

34. Временске реченице замени одговарајућим предлошко-падежним конструкцијама: а) Док су трајали часови, Мика је био као на иглама. ____________________________________ б) Чинило му се да ће протећи вечност док не звони. ____________________________________

Временске реченице са значењем времена у ужем смислу

uk a

Кад лисица придикује, пази добро на гуске.

(1) те ситуације могу бити истовремене (симултане), (2) ситуација из више реченице може се одиграти после ситуације временске (постериорна је у односу на ову другу), (3) ситуација из више реченице може се одиграти пре ситуације временске реченице (антериорна је у односу на ову другу).

Си̏ мултāн долази од латинског simultaneus (од simul – „заједно”) и значи „истовремен, напоредан”. Симултано превођење је такво при којем преводилац истовремено слуша говор на страном језику и преводи га. А̏ нтериōран (од лат. anterior) значи „претходни”, али и „предњи”. По̏ стериōран долази од лат. posterior и значи „који се догодио после нечег другог, каснији”, али и „који се налази позади, задњи”.

Између ситуација означених временском и вишом реченицом могу постојати различити односи:

У сваком примеру подвуци временску реченицу, њен субординатор заокружи, и поред ње запиши број значења које има: Док су Мика и Јоца играли кошарку, поред коша је дремао један пас луталица. ______ Кад играју кошарку, увек имају посматраче. ______ Кад је лопта затресла кош, пас је само жмирнуо. ______ Али чим је поред коша протрчала мачка, он је неочекивано живнуо. ______ Пре него што је успео да потрчи за њом, она је нестала у дубокој трави. ______ Само што је поново задремао, погодила га је лопта. ______ Кад су Мика и Јоца завршили с игром, он је већ био отишао. ______

pr om

33. У следећим изрекама подвуци временске реченице и одреди које значење имају – временско или мере времена: а) Кад нема погаче, добра је и овсеница. __________________________ б) Док се човек сам не осрамоти, не може га нико осрамотити. __________________________ в) Не липши, магарче, док трава нарасте! __________________________ г) Кад човек нада се пљуне, на образ ће пасти. __________________________

Зависне �ре�ика�ске реченице

Везнике одн. везничке спојеве реченица које означавају време у ужем смислу приказаћемо табелом: Ситуације су истовремене

Везници одн. везнички спојеви

кад док

Ситуација више реченице Ситуација више се одиграва после реченице се одвија пре ситуације временске ситуације временске кад пре него/но што пошто кад након што док чим само/тек што

pr om

Објасни како осећаш разлику између следећих реченица: Кад је Мика сео да се одмори, неко је зазвонио на вратима. Чим је Мика сео да се одмори, неко је зазвонио на вратима. Само што је Мика сео да се одмори, неко је зазвонио на вратима. Чиме се означава да се ситуација више реченице одиграла непосредно после ситуације временске? ____________ А чиме је означено да се десила преурањено? ____________

Упореди следеће две реченице: Кад су Мика и Јоца завршили с игром, пас је отишао. Кад/док су Мика и Јоца завршили с игром, пас је већ био отишао. Шта закључујеш: који глаголски облик се мора употребити да би везници ка� и �ок означавали да се ситуација више реченице одвија пре ситуације временске? _________________________________ То значење наглашава и речца ______________.

uk a

Напомена. Зависне реченице с везником ка� имају и друга значења. Једно од њих јесте и узрочно (ка� има значење слично везнику �ош�о): Кад нећеш да играш кошарку, хајдемо на базен.

Реченице с везником ка� могу се употребљавати и у приповедању, да означе преокрет ситуације, одн. изненадну или наглу промену постојећег стања: Ишли су тако кроз шуму, кад пред њих искочи лисица. Такве реченице уопште немају временско значење и могу се сматрати псеудозависнима, јер се могу парафразирати независном реченицом у напоредном односу: Ишли су �ако кроз шуму, а он�а (о�је�ном) �ре� њих искочи лисица. Испред њих је обавезна запета. Могу ли стајати на почетку комуникативне реченице? __________ Може ли се употребити корелатив? __________

Структуру реченице Док су Мика и Јоца иīрали кошарку, �оре� коша је �ремао је�ан �ас лу�алица приказаћемо табелом: Како гласи реченични члан

Која је функција тог члана

Док су Мика и Јоца иīрали кошарку одредба за време

�оре� коша

је �ремао

је�ан �ас лу�алица

одредба за место

предикат

субјекат

Др Душка Кликовац

(Решење на стр. 172)

Како гласи реченични члан Која је функција тог члана

Могући су следећи случајеви: (1) ситуација више реченице траје колико и ситуација временске (глагол у временској реченици је несвршен): Мика и Јоца су играли кошарку док су били расположени. (2) ситуација више реченице траје до остварења ситуације временске реченице (глагол у временској реченици је свршен, а негација је уобичајена, али не и обавезна): Играли су кошарку док се (није) смркло. (3) ситуација више реченице траје од остварења ситуације зависне реченице: Нису тако играли кошарку откад / откако је почела школска година.

6. У реченици Са�а смо у иницијалној фази с�ровођења с�оразума истакнута реч значи: а) интензивној, динамичној; б) почетној, основној; в) подстицајној, инспиративној; г) пасивној, инертној. Заокружи слово испред тачног одговора.

Временске реченице са значењем мере времена

Везник �ок се у случајевима (1) и (2) може појачати: све �ок, �ок īо�.

pr om

Човек се учи док је жив.

Структуру реченице Иīрали су кошарку �ок се није смркло приказаћемо табелом: [Они]

су иīрали

кошарку

субјекат

предикат

прави објекат

�ок се није смркло одредба за меру времена

uk a

35. Подвуци временске реченице (њихове везнике заокружи) и одреди њихово значење. Затим пронађи и друге конституенте с временским значењем и подвуци их двоструком линијом. За сељаке и за цео свет који продаје или купује једини и прави кантарџија је Ибрахим-ага и остаће то до смрти. Сваког пазарног дана он стоји код кантара, од јутра до мрака. Кад почне да мери, настаје око њега свечанa тишина. Док удешава кантар, он зауставља дах и, свечан и сабран, расте и пада са лаганим колебањем мере. Жмурећи на једно око, удешава савесно и помиче пажљиво кантарско јаје у правцу противном од теже терета, још мало, још само мало, док се кантар не укочи, стане и покаже праву меру. Тада Ибрахим-ага одвоји руку, подигне лице, не скидајући очи са цифре, и викне јасно, строго и неоспорно број ока. – Шездесет и једна, мање двадесет драма. (Иво Андрић, Травничка хроника)

36. Заокружи слова испред примера у којем зависна реченица која почиње с ка� нема функцију одредбе за време. Објасни шта означава та реченица. а) Кад стигнеш, пошаљи ми поруку. б) Ушли су у салу кад је скуп већ био започео. в) Копали су тако неко време, кад пијук удари у нешто тврдо.

37. Прикажи табелом структуру следећих реченица: а) Само што је пас поново задремао, погодила га је лопта. б) Нису тако играли кошарку откако је почела школска година.

Зависне �ре�ика�ске реченице

Узрочне реченице Немој од мене крити, кад ја све знам. Мој синко, ти плачеш што си гладан: твоја зла маћеха не да ти јести, зато што хоће да те нема; али не бој се, јер се сваком злу може доскочити.

(Из нар. прип. Краварић Марко, прилагођено)

У реченици �и �лачеш ш�о си īла�ан зависна реченица ш�о си īла�ан исказује узрок ситуације исказане вишом реченицом. Таква зависна реченица назива се узрочна. На њеном почетку стоји везник ш�о. Који би се везници одн. везнички спојеви могли употребити уместо њега? У тексту постоје још три узрочне реченице; подвуци их. Једна од њих почиње везником ка�, којим обично почињу временске реченице; он се овде може заменити везницима ___________________________. Заокружи субординаторе преосталих узрочних реченица.

pr om

Узрочним (или каузалним) реченицама исказује се узрок радње више реченице. Њихови субординатори су везници �ош�о, јер, како, ш�о, везнички спојеви за�о ш�о, збоī �оīа ш�о, с�оīа ш�о и израз бу�ући �а. Узрочно значење се може изразити и зависном реченицом с везником ка�. У вишој реченици имају функцију одредбе узрока.

uk a

Синтаксичку структуру реченице Не бој се, јер се сваком злу може �оскочи�и приказаћемо табелом: Како гласи реченични члан Која је служба тог члана

Уметност је и у том слична животу: изгледа као игра, а у ствари је ђаволски озбиљна ствар; и утолико озбиљнија уколико више личи на игру. (Иво Андрић, Знакови �оре� �у�а)

[�и]

не бој се

јер се сваком злу може �оскочи�и

субјекат

предикат

одредба узрока

38. Подвуци узрочне реченице, а њихова обележја заокружи: а) Како није знао шта да каже, ћутао је. б) Радовао се што је све прошло како треба. в) Пао је зато што је под био клизав.

Напомена. Узрочно-последични однос се може, осим зависним реченицама, исказати и независним реченицама у напоредном односу које су повезане везницима �а или �е: Пошто је време непредвидљиво, треба бити опрезан на путу. / Треба бити опрезан на путу пошто је време непредвидљиво. Време је непредвидљиво, па / те треба бити опрезан на путу. У ком случају мора бити прво именован узрок, па онда последица? ________________ Узрочно-последични однос се може исказати и интерпункцијским знаком две тачке. Обично се у том случају испред тог знака именује последица, а иза њега узрок: Треба бити опрезан на путу: време је непредвидљиво.

Др Душка Кликовац

39. У следећем одломку подвуци узрочне реченице, а њихове субординаторе заокружи: Сутрадан, у понедеоник, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка Дока. Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши. Мане је био као громом поражен чувши све до ситница. Био је утучен и неутешан. Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна. (Стеван Сремац, Зона Замфирова, прилагођено)

40. Везником �ош�о почињу и временске и узрочне реченице. Заокружи слово испред реченице у којој се зависна реченица може интерпретирати на оба начина: а) Марија је решила задатак пошто се с њим добро намучила. ______________________ б) Пошто је пала киша, направио се застој у саобраћају. ______________________ в) Пошто је била поледица, направио се застој у саобраћају. ______________________

pr om

41. Две КР, од којих једна означава узрок, а једна последицу, повежи у једну КР, а узрок изрази на три начина: узрочном реченицом, напоредним везником и одговарајућим интерпункцијским знаком. Пао је гол. Навијачи су скочили на ноге.

42. Следеће две КР повежи у једну на два начина: тако што ћеш једну од њих претворити у узрочну реченицу с везником ш�о; знаком две тачке. При томе изврши и друге неопходне измене да би реченице сачињавале целину. Марија је сачекала Мику после школе. Он се обрадовао. На ком месту у вишој реченици мора стајати узрочна реченица са ш�о? ________________.

44. Истакнуте узрочне реченице замени одговарајућим предлошко-падежним конструкцијама: а) Ти плачеш зато што си гладан. _______________________________ б) Маћеха то ради јер има злу намеру. _______________________________ в) Настала је гужва због тога што је пала киша. _______________________________

Кад би се памети изнеле на пазар, свак би се своје латио.

Условне реченице

(1) Ако престане да пада киша, изаћи ћемо у шетњу. (2) Кад би престала / Да престане да пада киша, изашли бисмо у шетњу. (3) Кад не би падала киша / Да не пада киша, изашли бисмо у шетњу. (4) Да киша није тако дуго падала, не би било толико бара.

У сва четири примера зависна реченица исказује услов који се мора испунити да би се одиграла ситуација у вишој реченици. Такве зависне реченице називају се условне и у вишој реченици имају функцију одредбе услова. Услови могу бити различити, зависно од тога колико су остварљиви и у ком времену важе. Прву реченицу исписује Марија шаљући Мики поруку преко мобилног телефона: напољу пада киша, али се може очекива-

uk a

43. Прикажи табелом синтаксичку структуру реченице Се�ница је о�ложена, будући �а није било кворума.

Зависне �ре�ика�ске реченице

Да падне на леђа, разбио би нос. (Кад се казује за кога да је врло несрећан.)

Да може, метнуо би га у недра (тако му је мио).

pr om

ти да престане. Пошто се може остварити, такав услов је реалан; а пошто се односи на будућност, он је и будући. У условној реченици је употребљен презент; могућ је и футур други: ако бу�е �рес�ала... Који глаголски облик је употребљен у вишој реченици? _____________________ Који је још везник могуће употребити осим ако? _____________________ Реални будући услов може се изразити и употребом речце ли: Прес�ане ли �а �а�а киша... Другу реченицу изговара Марија гледајући забринуто кроз прозор напоље: пада киша, она би желела да изађе, али није вероватно да ће киша престати. Пошто је мало остварљив, такав услов је потенцијалан; а пошто се односи на будућност, и он је будући. Употребљен је везник ка� с потенцијалом. Покушај да уместо потенцијала употребиш презент. Тако добијаш зависну реченицу која по значењу више није условна, него _____________________. Везник �а иде с презентом, али то мора бити презент свршеног глагола. Трећу реченицу Марија изговара претпостављајући нешто што у садашњости не важи: сада пада киша, а она претпоставља супротно: Да не �а�а... Пошто тај услов није испуњен у садашњости, то је иреални садашњи услов. Везници су исти као у претходном случају, али глаголи морају по виду бити _________________________. У последњој реченици Марија претпоставља нешто што се у прошлости није одиграло: киша јесте дуго падала, а она замишља супротно: Да није �а�ала... Пошто је у питању услов који се није испунио у прошлости, то је иреални прошли услов. Који су глаголски облици употребљени у условној и вишој реченици? _____________________, _____________________

uk a

Условне (или кондиционалне, погодбене) реченице исказуј услов за остварење ситуације више реченице и имају функцију одредбе услова. Њихови субординатори су везници ако, уколико, ка� (с потенцијалом), �а, а у неким случајевима и речца ли. Осим везника, важан је и глаголски облик – не само у условној реченици него и у вишој. Према остварљивости, услов може бити реални, потенцијални и иреални, а према времену у којем важи – будући, садашњи и прошли. Претходне врсте условних реченица приказаћемо табелом: Пример

Ако / уколико престане / буде престала да пада киша, изаћи ћемо у шетњу. Ако / уколико не буде падала киша, изаћи ћемо у шетњу. Кад би престала да пада киша, изашли бисмо у шетњу. Да престане да пада киша, изашли бисмо у шетњу.

Врста услова

реални будући

Везник и гл. облик у условној реченици ако / уколико + презент / футур II од сврш. гл.

ако / уколико + футур II од несврш. гл.

ка� + потенцијал (несврш. гл.) потенцијални будући �а + презент (сврш. гл.)

Ко̏ ндиционāлан долази од латинског conditionalis, а ово од conditio – „стање, услов”. Исту етимологију има и реч кòнди̅ ција – „телесна способност за бављење неком активношћу” (и, застарело, „услов, погодба, околност”).

Реч пòгодба, осим обичнијих значења „погађање, ценкање” (нпр. Поīо�ба је �уīо �рајала) и „усмен или писмен договор (као резултат преговарања)” (нпр. Скло�или су �оīо�бу), може имати и, данас застарело, значење „прилика, околност”, одакле и термин �оīо�бене реченице.

Гл. облик у вишој реченици футур I

потенцијал

Др Душка Кликовац

Кад не би падала киша, изашли бисмо у шетњу. Да не пада киша, изашли бисмо у шетњу. Да киша није тако дуго падала, не би било толико бара.

(Одговор на стр. 172)

�а + перфекат

потенцијал потенцијал

Поред ових, има и других врста условних реченица: Ако се гвожђе загрева, оно се шири. – реални свевременски услов Ако немаш довољно новца (или: Ако ниси понео довољно новца – са резултативним перфектом), позајмићу ти. – реални садашњи услов Ако правда не поможе, кривда неће помоћи. – реални прошли услов Ако би киша престала, изашли бисмо у шетњу. – евентуални будући услов

7. Пре�ис�озиција је: а) особита љубав према нечему; б) преимућство, надмоћ над неким; в) природна способност за нешто; г) предвиђање, предсказање. Заокружи слово испред тачног одговора.

иреални прошли

ка� + потенцијал (несврш. гл.) �а + презент (несврш. гл.)

Приказаћемо табелом структуру реченице Ако коза лаже, роī не лаже:

pr om

Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт у руке.

иреални садашњи

Како гласи реченични члан Која је функција тог члана

ако коза лаже

роī

не лаже

одредба услова

субјекат

предикат

uk a

45. У следећем афоризму Душана Радовића подвуци условну реченицу и одреди врсту услова: Ни баке нису увек биле добре. Да су биле добре, не би постале баке. ___________________________

46. У следећим пословицама подвуци условне реченице и одреди врсту услова (у заградама су Вукова објашњења пословица): а) Да га земља не вуче к себи, полетео би. („Кад се ко врло поноси.”) ________________________ б) Да га човек пошаље по смрт, могао би се наживети. („Кад који полако иде, или се дуго бави, кад се куда пошље.”) ________________________ в) Да ниси са мном летовао, не би тако кметовао. („Уза ме си се помогао; или: од мене си научио то што знаш.”) ________________________ г) Ако је неко луд, не буди му друг. ________________________ У реченицама под а) и б) дате условне реченице замени онима с везником ка�. Који се глаголски облик онда мора употребити? ________________________ 47. Прикажи табелом структуру реченице Ако комшијска кућа īори, �ази на своју.

У тој реченици употребљен је следећи услов: а) реални; б) иреални; в) потенцијални; г) садашњи; д) прошли; ђ) будући.

Заокружи слова испред тачних одговора.

Зависне �ре�ика�ске реченице

48. Замени условну реченицу одговарајућом конструкцијом с предлошким изразом:

Излет ће, ако буде кише, бити отказан.

____________________________________

Намерне реченице

Не пада снег да покрије брег, него да свака зверка свој траг покаже.

Подносио сам, докле се дало подносити, да ме засипа сметовима питања, али кад ми досади, кад неодважна стрина преврши сваку меру, прекипе нешто у мени и, да бих је каквом тешком увредом ућуткао, ја дрекнух: – Ви сте хипотенуза! – Јух! – врисну и иначе врло осетљива стрина [...]. – Шта је то, кажи ми одмах шта је то? – навалила мајка на мене, не би ли изгладила увреду. – Немој да ћутиш, него реци шта је то?

pr om

(Бранислав Нушић, Аутобиографија)

uk a

У тексту је употребљена зависна реченица да бих је каквом тешком увредом ућуткао. Њоме се исказује сврха, циљ радње коју је предузео главни лик приче (дрекнух). Таква зависна реченица назива се намерна. У вишој реченици има функцију одредбе циља. Та реченица почиње везником да и њен предикат стоји у следећем глаголском облику: _________________________. Уместо тог везника могао је бити употребљен и везник како, а уместо потенцијала могао је бити употребљен и један други глаголски облик: _____________________________. И у последњој реплици у тексту употребљена је једна намерна реченица. Подвуци је. Њено обележје није везник, него одрични потенцијал с речцом ли. Таква намерна реченица подразумева да радњу коју она исказује није лако остварити (у овом случају, да увреду није било нимало лако изгладити).

Намерне (или финалне) реченице су оне којима се исказује циљ, сврха вршења радње више реченице. Оне у вишој реченици најчешће имају службу одредбе циља. Обележја намерних реченица су везник да (с презентом или потенцијалом), везник како (с потенцијалом), или речца ли (с одричним потенцијалом).

Приказаћемо табелом синтаксичку структуру реченице Да би стекао поверење, држи се договора: Како гласи реченични члан Која је служба тог члана

Реч фѝнāлан долази од латинског finalis, а ово од finis – „свршетак, циљ”. Осим што у изразу финалне реченице значи „намерне”, познатија је у значењу „завршни, крајњи; коначни” (као у изразима финални �роизво�, финално �акмичење). Исту етимологију има и реч финáле – која, осим значења које има у спорту („утакмица између два тима противника чији исход одлучује о победнику етапног такмичења”), означава и последњи став у инструменталним композицијама, завршну сцену чина у класичној опери, као и расплет неког догађаја.

Да би стекао поверење

[ти]

држи се

договора

одредба циља

субјекат

предикат

неправи објекат

Намерне реченице о којима смо досад говорили могу стајати и на почетку и на крају више реченице, могу бити потврдне и одричне, могу имати презент и потенцијал, могу имати везнике да и како, и

Др Душка Кликовац

одвајају се запетом у зависности од контекста. Следећи пример је, међутим, нешто другачији: Мика је отишао да се подшиша. Глагол о�ићи означава кретање које је Мика предузео свесно, а намерна реченица означава сврху тог кретања. Она има функцију допуне глаголу о�ићи. Упореди њене особине са особинама малочас наведених намерних реченица. Намерне реченице могу бити допуна глаголима свесно предузетог кретања. Оне тада стоје на крају више реченице, њихов предикат мора бити у презенту и у потврдном облику и не смеју се одвајати запетом.

pr om

Напомена. У приповедању се користе тзв. псеудонамерне реченице, које имају облик намерних реченица, али не и њихово значење. Оне не означавају сврху с којом је предузета радња више реченице, него ситуацију која се после ње одиграла: Песник је тада отишао из своје земље, да би се у њу вратио тек двадесет година касније. Наиме, песник није отишао из своје земље с намером да се у њу врати после двадесет година, него је отишао и вратио се двадесет година касније. Такве реченице се обавезно одвајају запетом.

uk a

49. Подвуци намерне реченице, а њихова обележја заокружи: Даљи опис мога живота поверио сам једноме своме пријатељу, врло талентованоме и отменоме господину, за којега сам се уверио да ниједну ствар не казује онако како је она била, већ је увек допуњује, намешта и замазује, не би ли је улепшао. Такви су људи необично подесни за биографије књижевника и уметника, јер је код тих биографија правило да се свака ствар улепша, како би велики покојник потомству изгледао што узвишенији и што племенитији. Биографи књижевника и уметника имају у томе погледу необичну сличност са машамодама и кројачицама. И код њих постоји онај кројачки укус: „Ово вам лепо стоји!”, те биографију кроје и дотерују, како би што лепше стојала ономе о коме пишу. Ако је дами ружан струк, кројачица ће направити хиљаду машница да га покрије; ако је књижевнику ружна прошлост, биограф ће измислити хиљаду анегдота да је замаже. (Бранислав Нушић, Ау�обиоīрафија, прилагођено)

Двема цртама подвуци намерну реченицу која означава радњу коју није лако извршити.

50. Подвуци у сваком примеру намерну реченицу и заокружи слово испред примера у којем она има функцију допуне за циљ. Објасни по чему се такве намерне реченице разликују од оних које имају функцију одредбе: а) Онда цар истргне сабљу да посече берберина. б) Цар оде да види је ли то истина. в) Берберин је ћутао да не би страдао. 51. Прикажи табелом синтаксичку структуру реченице Мика је бројао овце не би ли некако зас�ао.

Зависне �ре�ика�ске реченице

52. Једном линијом подвуци намерну, а двема псеудонамерне реченице и објасни какве ситуације ове друге означавају: Манастир Баваниште, који се налази близу Панчева, основан је крајем 16. века. Саграђен је у шуми, како би био заштићен од Турака. Тако прикривен, опстајао је до 1716. године, кад је спаљен и разорен. Народ се тада разбежао по околним местима, да би се већ следеће године вратио и започео његову обнову.

53. У следеће реченице упиши запету тамо где је то потребно: а) Деспот Стефан рођен је 1377. године да би са дванаест година остао без оца. Наиме кнез Лазар је погинуо у Косовској бици. Само пола године након ње Србију је напао Сигисмунд и кнегиња Милица је да би спасла земљу пристала на вазалство с Турском. б) Док дремају делфини користе половину мозга што им омогућава да излазе на површину. Они то чине да би дисали али и да би осмотрили пучину и видели да ли у близини има ајкула.

Допусне реченице

pr om

54. Прикажи табелама структуру реченице Кажи ми с ким си, �а знам ко си (сваку предикатску реченицу прикажи по једном табелом).

uk a

До школе јахања није било далеко. Иако је могла бити поноћ, иако је из мрачних облака грмело и севало, Исакович је ишао право, према светлости оних фењера у даљини, а није марио кишицу, која га је ударала у лице својим капљицама, јер је летње кише волео. Иако је већ био септембар, у зеленилу Леополдштата било је још лето, а непогода је пролазила. Муње су још биле честе, али је киша била при крају. (Из романа Сеобе Милоша Црњанског, прилагођено)

У другој КР налазимо зависну реченицу иако је моīла би�и �оноћ. На основу онога што она значи не бисмо очекивали да се радња више реченице врши: очекивали бисмо да се Исакович заустави; међутим, радња више реченице се ипак одиграла. Такву зависну реченицу називамо допусном. У истој КР налази се још једна допусна реченица. Подвуци је. У наредној КР налази се још једна допусна. Подвуци и њу. Све три допусне реченице имају исти субординатор: везник ______________. Који су му везници одн. везнички спојеви синонимични? ________________________________________ У оквиру више реченице може стајати и једна речца са допусним значењем, која би појачала допусно значење зависне реченице. Која је то? ____________________ Допусне (или концесивне) реченице су зависне реченице које показују да се оно што се исказује вишом реченицом остварује упркос ономе што оне значе. У вишој реченици имају функцију допусне одредбе. Допусне реченице почињу везницима иако, ма�а или �рем�а, као и изразима у�ркос �оме ш�о, и �оре� �оīа ш�о и сл. У вишој реченици може стајати допусна речца и�ак.

Реч ко̏ нцеси̅ ван долази од лат. concessivus. Исту етимологију (од лат. concessio) има и реч концèсија, која значи „уступак”, али означава и различите правне дозволе (за обављање неке делатности, за 51 експлоатацију земљишта и сл.).

Др Душка Кликовац

Пошто између онога што значе допусна и виша реченица постоји противречност, допусно значење може се исказати и напоредним односом међу независним ПР ако су повезане везником али. Прва независна ПР се тад може преиначити у допусну. Такав је случај у последњој реченици у тексту: Муње су још биле честе, али је киша била при крају. Иако су муње још биле честе, киша је била при крају. Иако су муње још биле чес�е

киша

је била

�ри крају

допусна одредба

субјекат

спона

прилошки део предиката

Како гласи реченични члан Која је служба тог члана

Синтаксичку структуру реченице Иако су муње још биле чес�е, киша је била �ри крају приказаћемо табелом:

pr om

55. Следеће две комуникативне реченице повежи у једну, тако што ћеш прву претворити у допусну зависну реченицу. Пази на запете! а) Децембар је. Снег ипак не пада. ___________________________________________________________________________________________________ б) Мика нема јаке аргументе. Ипак не одустаје од своје тврдње. ___________________________________________________________________________________________________

uk a

56. У следећем тексту допусно значење исказано је на два начина – допусном зависном реченицом и независним реченицама у супротном односу. Пронађи их. Иако је нова српска књижевност релативно млада и још непотпуно развијена у свима гранама, ипак се у њој могу опазити и обележити одређени духовни и књижевни правци. Књижевне појаве и књижевни радници могу се груписати по главним књижевним правцима и главним идејама којих су се држали. Таква подела, као и све поделе, које су увек вештачке и непотпуне, има својих недостатака, али она је у стању да дâ представу развоја књижевности као једне природне целине.

(Јован Скерлић, Ис�орија ср�ске књижевнос�и)

Преформулиши реченице у супротном односу тако да једну од њих претвориш у допусну.

57. Прикажи табелом синтаксичку структуру реченице И �оре� �оīа ш�о сам се извинила, Марија се наљу�ила на мене.

58. Допусну реченицу замени предлошко-падежном конструкцијом са допусним значењем: а) Исакович је наставио да иде иако је падала киша. _________________________________________________________ б) Упркос томе што је обећала, Марија се није јавила. _________________________________________________________

Зависне �ре�ика�ске реченице

Поредбене реченице (1а) Мика и Јоца су све урадили добро. (1б) Мика и Јоца су све урадили (онако) како / као што им је речено.

(2а) Јуче је јако пљуштало. (2б) Јуче је пљуштало (тако) као да се небо отворило.

Није ђаво тако црн као што изгледа. Кокошка какоће као да је цара родила, а не јаје снела.

pr om

У свим примерима истакнути изрази исказују начин вршења радње. У пр. 1а и 2а то се чини прилозима за начин добро и јако. У пр. 2а и 2б то се чини зависним реченицама, тако што се начин вршења радње више реченице пореди са начином на који се врши радња зависне реченице. Зато се те зависне реченице зову поредбене. У пр. 1б поређење се врши са радњом која је стварно извршена: Мики и Јоци је стварно нешто речено. У пр. 2б поређење се врши са замишљеном ситуацијом: небо се није стварно отворило, него је само тако изгледало.

Ради као да ћеш сто година живети, а моли се Богу као да ћеш сутра умрети.

(3а) Платили смо им много. (3б) Платили смо им (онолико) колико су тражили.

uk a

У овим примерима истакнуте одредбе исказују меру у којој је извршена радња више реченице. У пр. 3а то се чини прилогом за меру одн. количину много, а у пр. 3б – поредбеном реченицом. У свим претходним примерима ситуације означене поредбеним реченицама једнаке су по својим одликама онима које су означене вишом реченицом. Зато оне служе за поређење по једнакости. Имају функцију поредбене одредбе, а корелативи (најчешће заменички прилози за начин тако, онако) нису обавезни.

Како сејеш, тако ћеш и жети. Колико је низбрдица, толико је узбрдица.

(4а) Стигли смо брзо. (4б) Стигли смо брже него што смо очекивали.

(5а) Домаћини су били срдачни. (5б) Домаћини су били срдачнији него да смо им род.

И истакнуте зависне реченице у пр. 4б и 5б су поредбене, али се у тим примерима поређење врши по неједнакости: ситуације из више и из поредбене реченице нису једнаке по својим особинама. При томе се зависном реченицом него што смо очекивали именује стварна, а реченицом него да смо им род именује се замишљена ситуација. У вишој реченици се налази придев или прилог у компаративу, а поредбена реченица има функцију његове поредбене допуне. Поредбене реченице исказују ситуацију с којом се пореди ситуација означена вишом реченицом. Поредбеним реченицама може се вршити поређење по једнакости (то су реченице са везничким спојевима као што, као да и заменичким прилозима како, колико) и по неједнакости (са везничким спојевима него што, него да), и у оба случаја то

Др Душка Кликовац

поређење може бити са стварном ситуацијом (као ш�о, неīо ш�о) и са замишљеном (као �а, неīо �а): Поређење са стварном ситуацијом Поређење са замишљеном ситуацијом

Поређење по једнакости као што, како, колико као да

Поређење по неједнакости него/но што него/но да

Поредбене реченице за једнакост имају обично функцију поредбене одредбе, а оне за неједнакост су поредбене допуне придеву одн. прилогу у компаративу из више реченице.

Мика

све

је учинио

субјекат

прави објекат

pr om

Како гласи реченични члан Коју службу има тај члан

Структуру реченице Мика је све учинио као ш�о су му рекли приказаћемо табелом: предикат

као ш�о су му рекли поредбена одредба

59. Подвуци поредбене реченице и заокружи њихова обележја: Сваки човек треба да има само онолико проблема колико је у стању сам да реши. Зато немојте бити нескромни и имати више проблема него што заслужујете.

Двоструком линијом подвуци реч у компаративу коју допуњава поредбена реченица за неједнакост.

uk a

(Душан Радовић, Беоīра�е, �обро ју�ро)

(Иво Андрић, Травничка хроника)

61. У следећем тексту употребљене су три поредбене одредбе. Две су исказане поредбеним зависним реченицама; подвуци их, а затим уради задатке. Упозорили су нас на ирвасе. Чекали смо. Кроз густу тишину зачусмо тупо добовање животињских ногу по меканом снегу, и иза брда, више летећи него бежећи, испаде прво један ирвас, а за њим цео чопор, поређан у строгу линију као да су им тела на жицу нанизана. Док смо оком тренули, сјурише се у језеро с таквом хуком и треском као да лед парају. А затим умуче све. Као каква привиђења клизиле су по води главе, и на њима вијугави рогови. (Исидора Секулић, Писма из Норвешке, прилагођено)

60. Подвуци поредбене реченице и реци за какво поређење служе: – Ја мислим да не постоји данас у Европи тако беспутна земља као што је Босна – говорио је Давил, који је споро и без воље јео, јер није осећао глади. – Овај народ, мимо све остале народе света, има неку неразумљиву, перверзну мржњу према путевима, и у овој злосрећној земљи путеви се не држе и не трају, као да се сами руше. Видите, то што генерал Мармон гради кроз Далмацију велики друм шкоди нам овде код домаћих Турака, па и код везира, више него што она наша предузимљива и хвалисава господа у Сплиту могу и да замисле.

Зависне �ре�ика�ске реченице

Обе поредбене реченице служе за поређење по ___________________ и са ___________________ ситуацијом (допуни). Једна поредбена реченица има корелатив; заокружи га. Поредбену одредбу која није исказана реченицом развиј у поредбену реченицу: _____________________________________________________________________________.

62. Прикажи табелом синтаксичку структуру следеће реченице: Мика гледа као да му ништа није јасно.

Толико је добар да би га на рану привио.

Последичне реченице

pr om

Мика се много збунио. Мика се тако/толико збунио да није умео ни реч да изусти.

uk a

У оба примера исказује се колико се Мика збунио – другим речима, колики је интензитет радње која је исказана предикатом. У првом примеру то се исказује прилогом за начин мноīо, а у другом – конструкцијом која се састоји од прилога �ако или �олико и зависне реченице �а није умео ни реч �а изус�и. Та зависна реченица исказује последицу тога колико се Мика збунио и назива се последична реченица. Она допуњује заменичке прилоге �ако одн. �олико (који су њени корелативи) и има функцију њихове последичне допуне. У оба примера се каже да је интензитет вршења радње велики. Који је начин сликовитији, упечатљивији?

Пера има велики апетит. Пера има такав/толики апетит да га је тешко нахранити.

Подвуци изразе који описују Перин апетит. У првој реченици то је придев _________________________, а у другој – конструкција која се састоји од корелативних показних заменица �акав одн. �олики и ______________________ реченице �а īа је �ешко нахрани�и. Можемо ли у наведеним примерима последичну реченицу да преместимо на неко друго место у оквиру независне ПР? __________________ Последичне (или консекутивне) реченице исказују начин вршења неке радње или степен/квалитет неке особине или појаве тако што исказују њихову последицу. Почињу везником �а и имају службу последичне допуне корелативним прилозима �ако, �олико или показним заменицама �акав, �олики, који показују која се компонента ситуације одређује. Увек стоје на крају више реченице и никад се не одвајају запетом.

Реч ко̏ нсекути̅ ван долази од латинског consecutivus, а ово од consequi – „следити за нечим”. Значи не само „последични” него и „следећи по реду, узастопни”. Консеку�ивно �ревођење је усмено превођење приликом којег говорник повремено прави паузе за време којих преводилац изговара 55 превод његових речи.

Др Душка Кликовац

pr om

Напомена. Треба разликовати следеће случајеве: Мика се збунио тако да није могао да изусти ни речи. Мика се збунио, тако да није могао да изусти ни речи. У првом примеру употребљена је последична зависна реченица. Она, као што смо видели, исказује последицу степена Микине збуњености и не може се одвојити запетом. Она је допуна корелативу �ако, који не мора стајати непосредно испред ње (нпр. Мика се �ако збунио �а није моīао �а изус�и ни речи). У другом примеру употребљена је псеудозависна последична реченица, која почиње везничким спојем �ако �а и испред које је обавезна запета. Она износи другу ситуацију као засебну, а не као део прве ситуације. Прва ситуација се износи као целовита, а псеудопоследична реченица исказује последицу ње као целине. Због тога је она, заправо, еквивалентна независној реченици у саставном односу с претходном: �ако �а се може заменити са �е (Мика се збунио, �е није моīао �а изус�и ни речи).

uk a

63. У следећем одломку подвуци последичне реченице и заокружи заменичке прилоге које оне допуњују: Али доцније је стегла таква студен да грађанска деца нису могла да се помоле из кућа. А пред конзулатима је цвокотала и поскакивала од студени гомила озебле деце и просјака, толико промрзлих и умотаних у свакојаке дроњке да се није могло разабрати ни које су вере ни одакле су. Конзули су делили толико да је и у њих понестало. Али чим је зима толико попустила да су кириџије могле да стижу из Брода, фон Паулић је вешто и одлучно уредио сталан довоз брашна и хране и за свој Конзулат и за Давила. (Иво Андрић, Травничка хроника)

64. Заокружи слово испред примера у којем постоји последична зависна реченица: а) Каснили смо, те смо морали да пожуримо. б) Толико смо каснили да смо морали много да журимо. в) Каснили смо, тако да смо морали да пожуримо. г) Пошто смо каснили, морали смо да пожуримо.

65. Оно што је исказано двема комуникативним реченицама искажи једном, у којој ћеш употребити последичну реченицу: а) Магла је била густа. Није се видео прст пред оком. ____________________________________________________________________________________________________

б) Мој брат је ћутљив. Тешко можеш да га натераш да нешто каже. ____________________________________________________________________________________________________

66. Објасни разлику међу следећим реченицама: Он је викнуо тако да су се сви уплашили. Он је викнуо, тако да су се сви уплашили.

Зависне �ре�ика�ске реченице

67. У следећем тексту употребљене су три зависне реченице које почињу с речју ка�. Подвуци их и напиши којој врсти припадају: Кад сам хтео да легнем, а мајка приђе мојој постељи. Вели: „Синко, ја сам дала да се опере вуна из твог јастука, па види је л’ ти овај доста мек; ако није, да ти дам други?” А мени пођоше сузе на очи и помислих: „Кад би ти, мајко, знала да ће твој син одсад на камену спавати, не би ме то питала.” Не знам кад сам заспао, само знам да сам сањао тежак, врло тежак сан.

_____________________________, _____________________________, _____________________________ У прве две реченице реч ка� је по врсти _____________________________, а у последњој је _____________________________.

pr om

68. У следећем тексту подвуци зависне реченице и одреди којим врстама припадају: Мој отац је био врло строг, а ја сам га обожавао. Ја нисам желео да мене мој син обожава због тога што бих ја био строг. Међутим, кад је мој син био мали, ја сам много личио на свог оца, и страшно ми је криво што сам такав био... Нисам га тукао, и тако даље, али личио сам... Мислим да то нису добри очеви... Мој отац је у свему био сјајан, али он није био мој отац, него је био неко ко брине о мени, и ко не дозвољава да грешим... Мислим, ја сам из једне породице Радовића која никад није остварила никакав интимнији однос са децом, па ни између себе, и то је једно проклетство.

uk a

(Душан Радовић, у књизи Ко је Душко? Љубивоја Ршумовића)

(Бранислав Нушић, Хај�уци)

Др Душка Кликовац

ШТА СМО НАУЧИЛИ

У вишој реченици одн. синтагми може постојати корелатив зависне ПР.

зависноупитне модалне

односне

с придевском вредношћу

ко, ш�о/ш�а

ш�о (заменица)

ī�е, ку�а, о�акле ка�, �ок, чим, �ек ш�о, само ш�о, �ре неīо ш�о...

с именичком вредношћу уз другу реченицу месне временске

Синтаксичка функција најчешће прави објекат, али и �а ли, ли, ко, ш�а, који, неправи објекат, чији, какав, колики, ка�, субјекат, атрибут ī�е, заш�о, како... и зависни члан �а (презент) придевске синтагме који, чији, ш�о (везник), атрибут какав, колики, ī�е, ка� апозитив

�ок, о�ка�, о�како

�а, како, ли (презент, потенцијал) узрочне за�о ш�о, с�оīа ш�о, �ош�о, ш�о, јер, како, бу�ући �а... условне ако, уколико, ка�, �а, ли (одређени гл. облици и у условној и у вишој ПР) допусне иако, ма�а, �рем�а, у�ркос �оме ш�о, и �оре� �оīа ш�о за једнакост као ш�о, како, колико, као �а за неједнакост неīо ш�о неīо �а последичне �а

поредбене

намерне

Пример

Мика је обећао Марији да ће јој се јавити. Марија је питала Мику кад ће јој се јавити.

Марија је рекла Мики да јој се јави.

Ово је она девојка о којој сам ти много причао. Ово је Марија, о којој сам ти много причао. субјекат Ко пева, зло не мисли. прави објекат Што си наумио, то уради. апозитив Мика се јавио, чему се Марија обрадовала. одредба за место Где мачке нема, мишеви коло воде. одредба за време Кад стигнеш, јави се.

uk a

изричне

Врста и подврста Субординатори зависне реченице (и глаг. облик) декларативне �а, како

Конституентске вредности: 1) именичка; 2) придевска; 3) прилошка.

pr om

Деле се на врсте, од којих свака има своје значење и синтаксичке функције.

Зависне ПР

Врше функцију чланова (конституената) неке више синтаксичке јединице.

Субординатори: 1) зависни везници (�а, ш�о, ако, чим...) и везнички спојеви (�ре неīо ш�о, као ш�о, неīо �а...); 2) речце ли, �а ли, нека; 3) упитне и односне заменице и зам. прилози (ко, ш�а, чији, који...; ī�е, ку�а, о�акле, �ока�, како...); 4) везнички изрази (у случају �а, у намери �а...).

одредба за меру времена одредба циља одредба узрока

одредба услова

допусна одредба

поредбена одредба поредбена допуна последична допуна

Човек се учи док је жив.

Не пада снег да покрије брег.

Мика је пао зато што је под био клизав.

Ако пожуриш, стићи ћеш на време. Кад би пожурио, стигао би на време. Да си пожурио, стигао би на време. Мада је већ било касно, Мика је изашао да прошета.

Пиши као што говориш. Како сејеш, тако ћеш и жети. Филм је био бољи него што смо очекивали. Пази га више него да му је брат. Магла је била толико густа да се ништа није видело.

НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ – ПРЕДИКАТСКЕ И СПЕЦИЈАЛНЕ Шта су независне предикатске реченице

pr om

ЈЕРОТИЈЕ (шета узбуђено с рукама позади и држећи једно писамце). АНЂА (долази из леве собе): Зашто си ме звао? ЈЕРОТИЈЕ (подмеће јој писмо под нос): Помириши! АНЂА: Ала лепо мирише! ЈЕРОТИЈЕ: На шта? АНЂА (досећа се): Чекај!... Мирише на проминцле. (Из комедије Бранислава Нушића Сумњиво лице, прилагођено)

uk a

У овом дијалогу Јеротије и Анђа размењују поруке: Анђа Јеротију поставља питање, он њој налаже да нешто учини, она исказује своју задивљеност, затим он њу нешто пита итд. Свака та порука садржи две компоненте, које иду заједно и једна другу допуњују: једна је одређена ниска речи, а друга је интонација с којом се она изговара, којој у писању одговара завршни знак интерпункције. Тако питање Заш�о си ме звао? садржи ниску речи заш�о си ме звао, која се изговара с упитном интонацијом (у писању јој одговара упитник). Ниска речи заш�о си ме звао је предикатска реченица којом се може поставити питање – која, дакле, има комуникативну функцију, те може – уз одговарајућу интонацију одн. завршни знак интерпункције – сачињавати целовиту поруку. Такве предикатске реченице, као што знамо, називају се независне.

а) не̏зависан или незáвисан; б) незáвис�ан; в) и независан и независ�ан, свеједно. Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговор на стр. 173)

Независне предикатске реченице су оне које имају комуникативне функције и стога могу да стоје самостално. Њима се, уз одговарајућу интонацију одн. интерпункцију, исказују целовите поруке.

1. Придев са значењем „који не зависи ни од чега” у мушком роду гласи:

Које две компоненте садржи комуникативна реченица Помириши!? _______________________________________________________________________ Коју комуникативу функцију има независна предикатска реченица �омириши? _________________________ С каквом интонацијом се изговара? _________________________

Независне реченице се деле на врсте, од којих свака има своје комуникативне функције и своја обележја – речи или глаголске облике по којима се препознаје. Најважније врсте независних предикатских реченица јесу: • обавештајне (изјавне); • упитне; • заповедне (императивне); • жељне (оптативне); • узвичне (ускличне, екскламативне).

Др Душка Кликовац

Обавештајне реченице

pr om

1. Објасни зашто је истакнута независна реченица по врсти обавештајна: Марија (гледа у телефон и скаче од радости). Невена: Шта, шта се десило? Марија: Позвао ме Мика да изађемо!

uk a

Упитне реченице

Јел’ или јер – питање је сад

Упитне реченице имају комуникативну функцију питања. Пронађи упитне реченице у наведеном тексту Б. Нушића. Ове реченице се изговарају с упитном интонацијом, којој у писању одговара упитник. Ако је интонација притом и узвична, пишу се и упитник и узвичник (нпр. Да �омиришем �исмо?!). Неким упитним реченицама се пита за остварење целе ситуације и на њих се одговара са „Да” или „Не”. Такве упитне реченице се називају опште. Њихова обележја су упитне речце (1) �а ли, (2) ли или (3) зар: (1) Да ли си видела ово писмо? (2) Знаш ли за ово писмо? (3) Зар ниси досад знала за ово писмо? Којом од речца говорник исказује своје чуђење? ______________ У функцији општег питања могу се јавити и независне реченице с нултим обележјем: (4) Знаш за ово писмо?

Замена речце јел’ и везника јер, као у примерима Јер имаш оловку? и Мика није �ошао јел’ није моīао, сматра се, с гледишта књижевнојезичке норме, грубом грешком. Шта, лингвистички гледано, омогућава овакву замену (можда ће ти помоћи да се сетиш градива из фонетике)? 60

(Одговор на стр. 196)

Напомена. У разговорном језику се у 3. л. јд. перфекта почетно је ли често скраћује у јел’: Јел’ Мика �ошао? уместо Је ли Мика �ошао?. Међутим, речца јел’ се осамосталила и употребљава се с вредношћу �а ли и у осталим лицима и глаголским облицима, и тада је није могуће развити у је ли: Јел’ имаш оловку?, Јел’ и�емо у биоско�? (не може Је ли имаш оловку?, Је ли и�емо у биоско�? и сл.).

Реч е̏ кспреси̅ ван долази од лат. expressivus, а ова од exprimere – „изразити, истиснути”. Значи „изражајан, изразит”.

Обавештајне (изјавне) реченице имају комуникативну функцију обавештења. Колико у дидаскалијама у наведеном тексту има обавештајних независних реченица? _______________ Ове реченице се најчешће изговарају с интонацијом која прво расте, па онда пада на почетни ниво; у писању таквој интонацији одговара завршна тачка. Међутим, могу се изговорити и с узвичном интонацијом, одн. написати с узвичником; рецимо, Анђа је својом последњом реченицом могла не само дати обавештење на неутралан начин него изразити и своје изненађење: Мирише на �роминцле! И та независна реченица била би обавештајна, јер је обавештавање њена примарна, а исказивање осећања њена секундарна комуникативна функција. По својој комуникативној функцији та реченица би била експресивно обавештење. Обележје обавештајних реченица је нулто: оне се препознају управо по томе што немају ни посебне лексеме ни посебне глаголске облике којима се исказује њихова „обавештајност”.

Независне реченице – �ре�ика�ске и с�ецијалне

Неким упитним реченицама се пита за остварење само једног дела ситуације и оне се називају посебне. Какве су упитне реченице у наведеном тексту Б. Нушића? _________________________________________ Обележја посебних упитних реченица јесу упитне заменице (ко, ш�а, чији, који, какав, колики) и упитни заменички прилози (ī�е, ку�(а), о�ку�(а),ка�(а), како, колико, заш�о итд.): Ко ти је то рекао? О чему размишљаш? Кад стижеш? 2. Заокружи слово испред посебног питања: а) Већ се враћаш? б) С ким се враћаш? в) Враћаш се? г) Зар се враћаш?

4. Заокружи слова испред правилно формулисаних реченица: а) Јел’ Мика то стварно рекао? б) Је ли је Мика то стварно рекао или није? в) Је ли Мика то стварно рекао? г) Је ли знаш нешто о томе?

Заповедне реченице

uk a

Заповедним (императивним) реченицама говорник саговорника подстиче на оно што је означено реченицом или га од тога одвраћа. Комуникативне функције су им, дакле, заповест, захтев (који може бити ублажен као молба), упутство, савет, дозвола, забрана и сл. Типично обележје им је императив, одн. конструкција са заповедном речцом нека и презентом (за 3. л. јд. и мн.): Молим те, отвори прозор. Седи и не мрдај! Нека неко отвори прозор. Нека се нико не мрда! Конструкцијама са заповедном речцом �а и презентом одн. перфектом постиже се строга, емфатичка заповест или забрана: Да ми одмах одговориш! Да се нико не мрда! Да си ми одмах одговорио! Да се нико није мрднуо! Говорник који је на вишем друштвеном статусу од саговорника може у значењу заповести употребити и футур први: Сад ћеш лепо сести и бити миран! Конструкцијом немој(�е) и инфинитивом, одн. немој(�е) и конструкцијом �а+презент изриче се блажа забрана, савет, упутство и сл., нарочито ако је глагол свршеног вида: Немојте причати! Кад те нешто питају, а ти немој да се збуниш. У зависности од комуникативне функције, заповедне независне реченице могу се изговарати с узвичном и обавештајном интонацијом, чему у писању одговарају узвичник одн. тачка.

pr om

3. Заокружи слова испред општих питања: а) Зар нећеш да ме саслушаш? б) Зашто нећеш да ме саслушаш? в) Нећеш да ме саслушаш? г) Нећеш ли да ме саслушаш?

Емфàтички̅ или емфàтичан (од грч. emphatikós – „силовит, изражајан”) значи „посебно наглашен, истакнут”. Наглашавање појединих речи или делова реченица назива се емфáза (од грч. émphasis – „истицање”).

Др Душка Кликовац

5. Напиши коју комуникативну функцију имају заповедне реченице у следећим примерима: а) Салату зачините лимуном и промешајте. ______________________________ б) Додај ми, молим те, ту оловку. ______________________________ в) – Смем ли да уђем? – Уђи. ______________________________ г) – Шта да радим? – Покушај да све лепо објасниш. ______________________________

6. Напиши коју комуникативну функцију и које обележје има свака заповедна реченица:

Обележје

Реченица Комуникативна функција Улази! Не улази! Нека неко уђе! Да ниси ушао! Ући ћеш кад те позову! Немој да уђеш док те не позову.

pr om

7. Упореди следеће парове заповедних реченица, којима говорник захтева нешто од саговорника: Уђи! – Улази! Отвори прозор! – Отварај прозор! Које заповести су строже? _______________________ Које граматичко средство проузрокује ту разлику? _______________________

uk a

8. Стави одговарајући знак интерпункције на крај следећих реченица, у складу са њиховом назначеном комуникативном функцијом: Кажи ми нешто лепо (Молба.) Кажи ми све што знаш (Заповест.) – Могу ли нешто да кажем? – Кажи (Дозвола.)

Жељне реченице

Жељним (оптативним) реченицама се исказује жеља да се оствари оно што оне значе, која се може остварити у виду прижељкивања, благослова, клетве и сл. Изговарају се с узвичном интонацијом, којој у писању одговара узвичник. Обележја су им крњи перфекат и конструкције са заповедним речцама нека и �а и презентом: Живели! Далеко било! Да/Нека ти је на здравље! Лијепа ли је, да је Бог убије!

Напомена. И реченицом Желим �и �а живиш с�о īо�ина! исказује се жеља. Међутим, то се не чини граматичким средством – жељном реченицом, него лексичким – глаголом желе�и, који је употребљен у обавештајној реченици.

9. Подвуци обележја жељних реченица и напиши која су то: а) – Добро ми дошао! – Боље те нашао! ________________________________ б) Нека бољи победи! ________________________________ в) Да сте ми сви живи и здрави! ________________________________

Независне реченице – �ре�ика�ске и с�ецијалне

Узвичне реченице

pr om

Узвичне (ускличне, екскламативне) реченице својим синтаксичким обликом исказују говорникове емоције (дивљење, чуђење, згражање итд.), па је њихова општа комуникативна функција емоционална реакција у вези са садржајем реченице: (1) Како/Што је хладно! Колико се тамо света скупило! (2) Ти ли си то! (3) Ала дува! Њихова обележја су (1) упитне заменичке речи ш�о, како, колико (чије значење у овој врсти реченица може бити померено), (2) упитно-узвична речца ли, која стоји на другом месту у реченици, после речи на којој стоји реченични акценат, или (3) узвична речца ала. Изговарају се с узвичном интонацијом, одн. пишу с узвичником. Посебна врста узвичних реченица су реторска питања – питања на која говорник не очекује одговор, него којима исказује емоционално обојена тврђења. Има их више врста; једна од њих има упитни облик, изговара се с узвичном интонацијом, а потврдност/одричност тих реченица супротна је од оног што говорник стварно жели да каже: Ко то не зна! (= „То свако зна!”) Где си то научио! (= „То нигде ниси могао да научиш!”)

uk a

10. Заокружи слова испред узвичних реченица: а) Како пада киша! б) Ала лије! в) Почео је пљусак! г) Носи кишобран!

11. Напиши каква је по врсти свака од следећих независних реченица: а) Какав је то гол био! ___________________________________________ б) То је био сјајан гол! ___________________________________________ в) Пуцај! ___________________________________________ 12. Одреди врсту независних реченица: а) Да ниси то дирао! ___________________________________________ б) Ти ли си то дирао! ___________________________________________

13. У примеру Ух, ш�о ми се са� не и�е ниī�е! независна предикатска реченица по врсти је: а) узвична; б) жељна; в) обавештајна екпресивна.

Заокружи слово испред тачног одговора.

14. Напиши шта значе следећа реторска питања:

а) Ко то може да уради! б) Шта он о томе зна! в) Где тај све није био!

______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________

Др Душка Кликовац

Специјалне независне реченице [Јоца и Марија стоје на аутобуској станици. Приближава им се Мика.] Јоца (Марији): Ево га! Мика (Јоци и Марији): Да ли касним? Јоца и Марија (згледају се): Каквог ли питања! (Мики) Да! Мика: Извињавам се, кренуо сам мало касније него што треба. Марија: Ништа ново!

pr om

Јоца својом реченицом Ево īа! преноси целовиту поруку: обавештава Марију да се Мика приближава, и притом на њега указује ручним гестом или само погледом. Синтаксичка целина ево īа има своју комуникативну функцију – она је показно обавештење. Пошто има комуникативну функцију, кажемо да је и то независна реченица. Међутим, пошто нема предикат, није предикатска, него специјална. С каквом интонацијом је Јоца изговара? ________________________ Та реченица је чврсто везана за комуникативну ситуацију: потребно је да Јоца види како се Мика приближава и да Марија види Јоцин гест одн. поглед. У дијалогу су употребљене још две специјалне независне реченице. Једном од њих говорници исказују узвични коментар поводом Микиног питања, а другом дају потврдан одговор. Подвуци их.

uk a

Независне реченице су оне којима се може исказати завршена порука, јер имају неку комуникативну функцију: пружају обавештење, заповедају одн. забрањују, изражавају субјективни став и др. Ако садрже глагол у личном облику, онда су предикатске; ако не садрже, онда су специјалне.

Специјалне независне реченице поруку преносе на економичан начин, минималном формулацијом, без сувишних елемената. То је могуће зато што их допуњава комуникативна ситуација, која усмерава саговорника да разуме поруку на одговарајући начин. Оне су често и експресивне: њима говорник често испољава осећања и лични став. Томе служи и узвична интонација: Ватра! – узвично упозорење Неваљалац (ни)један! – узвична квалификација Неваљалче! – директна узвична квалификација Тишина! – строга заповест Напоље! – узвична заповест Не галамити! – уопштена забрана (садржи глагол, али не у личном облику) Не! – строга забрана У независне предикатске реченице спадају и потврдни/одрични одговор на општа питања: Да. Не.

Независне реченице – �ре�ика�ске и с�ецијалне

Реч елѝпса (и èлипса) долази, преко лат. ellipsis, од грчког élleipsis, што значи „изостављање”. У лингвистици означава изостављање речи или делова реченице који се подразумевају (у математици има сасвим друго значење). Елѝптичан значи „који се односи на елипсу”, али и „скраћен, сажет”.

Специјалне реченице су одлика усмене комуникације и могу се употребити само као независне (за разлику од предикатских реченица, које се могу употребити и као независне и као зависне). Маријина последња реченица – ниш�а ново – такође нема предикат. Међутим, он се може реконструисати, другим речима – структурно постоји: �о није ниш�а ново. Стога је не сматрамо специјалном независном реченицом, него елиптичном предикатском реченицом. Некад границе између предикатских и специјалних независних реченица нису јасне: специјална реченица На�оље! може се посматрати као елиптична реализација предикатске реченице Да си смес�а изашао на�оље!, а реченица Пожар! као елиптична реализација ПР Избио је �ожар!.

pr om

15. Напиши како се зову следеће независне реченице и објасни у чему је главна разлика између њихових структура: Какав си ти мангуп! – Мангупе један! _______________________, _______________________

16. Заокружи слово испред специјалне независне реченице: а) Не лепи плакате! б) Не лепити плакате! в) Забрањено лепљење плаката! г) Хвала што не лепите плакате.

uk a

17. Заокружи слова испред специјалних реченица које се могу схватити као елиптичне реализације предикатских реченица: а) Неваљалче! б) Неваљалац! в) Ауто! г) Каквог ли безобразлука!

Др Душка Кликовац

ШТА СМО НАУЧИЛИ Независне реченице – оне којима се, уз одговарајућу интонацију/интерпункцију, образује целовита порука – комуникативна реченица

uk a

Обележја: одређене речи (упитне, заповедне и узвичне речце; упитне заменичке речи) и глаголски облици.

Упитне

Заповедне

Жељне

Узвичне

Економичне су, јер их допуњава комуникативна ситуација. Најчешће су експресивне. Употребљавају се пре свега у говору.

Ком. функција

Примери

Питање: – опште – посебно

Да ли је Мика дошао? Ко је дошао?

Обавештајне

Специјалне (немају глагол у личном облику): Ево Мике! Не īалами�и! Каквоī ли �љуска!

pr om

Предикатске – имају предикат (глагол у личном облику).

– (Неутрално) обавештење – Експресивно обавештење Заповест, захтев (и молба), упутство, савет, дозвола, забрана...

Дошао је Мика. Дошао је Мика!

Да одмах дођеш! (Молим те,) дођи! Нека Мика дође! Не долази! Немој да дођеш касно.

Исказивање жеље (прижељкивање, Добро ми дошао! благослов, клетва...) Да будеш здрав и весео! Емоционална реакција (дивљење, чуђење, згражање...)

Како/Што/Ала је хладно! То ли је проблем!

Не пири где те не жеже.

НЕГАЦИЈА

pr om

[Јоца се спрема да изађе.] Мама: Јоцо, напољу је хладно, а ти ниси добро обучен. Јоца: Ма није много хладно. Мама: Тако си рекао и прошли пут, па си онда кашљао недељу дана. Јоца: Ма нисам ја кашљао од тога. Мама: Него од чега? Јоца: Нови вирус из Африке. Мама: Јоцо, да би нешто схватио, теби треба нешто да се деси не једанпут, него сто пута!

У првој реплици, реченица на�ољу је хла�но означава ситуацију која се остварује, а реченица �и ниси �обро обучен ситуацију која се не остварује; како то знамо? У ком облику стоји глагол у првој, а у ком глагол у другој реченици? _____________________________________________

uk a

У зависности од тога да ли означавају остварење или неостварење ситуације која је њима означена, предикатске реченице се деле на потврдне и одричне. У потврдним реченицама глагол који има функцију предиката стоји у потврдном, а у одричним – типично у одричном облику.

У реченици �и ниси �обро обучен одриче се цела ситуација. Такво негирање назива се опште. Међутим, у реченици Ма нисам ја кашљао о� �оīа пориче се само једна компонента ситуације: Јоца не негира да је кашљао, него пориче само разлог кашљања: о� �оīа. То означава тако што о� �оīа изговара нарочито наглашено, тј. са реченичним акцентом. Негирање којим се пориче само једна компонента ситуације назива се посебно негирање. Јоца је могао у истој реченици да каже шта је тачно уместо онога што је негирао: Ма нисам ја кашљао о� �оīа, неīо/но/већ о� новоī вируса из Африке – у том случају би, дакле, употребио супротну напоредну конструкцију. Посебно негирање постоји и у последњој реплици: �еби �реба неш�о �а се �еси не је�ан�у�, неīо с�о �у�а. Наиме, ту се негира само садржај конституента је�ан�у�. То се показује тако што испред те речи стоји наглашена (не проклитичка!) речца не, али је предикат у потврдном облику. У овом случају је обавезно изрећи конституент који износи тачан садржај, иза супротног везника неīо с�о �у�а. Конституенти у супротној напоредној конструкцији такође се изговарају с реченичним акцентом: не је�ан�у�, неīо с�о �у�а.

Чега се бојим ако се бојим да не паднем? У неким случајевима глагол стоји у одричном облику иако се то, заправо, противи смислу реченице: ако се бојимо или чувамо �а не �а�немо, ми се, у ствари, бојимо или чувамо �а�а. Слично је и у реченици Чекаћу �е �ок се не вра�иш, јер ћу те чекати до твог повратка – само што у том случају негација није обавезна. Таква негација, која је са гледишта смисла реченице сувишна, назива се експлетивна.

Др Душка Кликовац

1. Објасни у којим се приликама употребљавају следеће изреке: а) Не би га надлајало деветоро паса. б) Не би дао ни Богу тамјана. в) Не би ни пас с маслом појео.

Напомена. У одричном облику могу стајати и неки нелични глаголски облици – инфинитив и глаголски прилози: Не обукавши се �обро, Јоца је назебао. Не обући се �обро, �о је Јоцин обичај.

(Решења на стр. 174)

Негирање може бити опште – кад се пориче ситуација у целини, или посебно – кад се пориче само једна компонента ситуације. Опште негирање се обележава тако што се глагол који има функцију предиката стави у одрични облик. Посебно негирање се може обележити на исти начин (при чему се конституент који се негира изговара с реченичним акцентом), или конструкцијом с наглашеном речцом не испред конституента који се негира.

pr om

1. У следећим одломцима из Ау�обиоīрафије Бранислава Нушића пронађи негацију и одреди да ли је општа или посебна; код опште заокружи глагол у одричном облику, а код посебне подвуци конституент који се негира:

uk a

а) Да ли судбина није чула те његове жеље или је дошао у такав неспоразум са судбином, не знам, тек знам да је онај најстарији, професор, постао бакалин; онај млађи, трговац, постао је поднаредник у војној музици, а трећи је, додуше, обукао униформу, само не официрску, већ ону са двадесетим словом из азбуке на леђима. б) Директор гимназије са госпођом личио нам је на 10, не зато што је је�ан била његова омиљена белешка коју је обилато даровао ђацима, већ зато што је, сув и штркљаст, одиста личио на телеграфски дирек. [...] Тако смо и свакој другој десетици нашли одговарајући брачни пар и једино нас је доводио у забуну прота, који се због мантије није из далека разликовао много од своје жене, те су нам изгледали као две нуле.

2. У следећем тексту употребљено је више пута посебно негирање. Подвуци конституент чија се садржина негира и одреди како се посебно негирање исказује:

(Бранислав Нушић, Ау�обиоīрафија, прилагођено)

Нико не може целом свету колача намесити.

Да је мајка рекла Јоци Ти се ника� не у�о�љаваш колико �реба, она би употребила одрични заменички прилог ника�, али би притом морала и глагол ставити у одрични облик: не у�о�љаваш се. Такво негирање – кад се осим одричне заменичке речи (нико, ниш�а, ничији, није�ан, никакав, ниī�е, нику�а, ника�, никако итд.) мора употребити и глагол у одричном облику – назива се двоструко.

Но двадесет година доцније, пошто су се биографи дочепали разних његових приватних писама, ја сам на основу „нових података” читао сасвим другу и другачију његову биографију. По тој новој биографији, покојник се није звао Стојан, него Спира. Његова се мајка није звала Ангелина, јер му је то била маћеха, већ Марија; његов се отац звао не Миљко, већ Мијат, и није био свињарски трговац, већ поп.

Неīација

3. У следећим примерима из Ау�обиоīрафије Бранислава Нушића употребљена је двострука негација. Заокружи одрични облик глагола, а одричне заменичке речи подвуци:

а) Умро је као признат научни књижевник, а никада ништа на свету није написао.

uk a

pr om

в) По цео дан учиш напамет: Spіnacіa olaracea, Raphanuѕ ѕatіvuѕ, Surcubіta mole, и кад их изговараш, а оно изгледају у најмању руку као натписи Хорацијевих епистола, док те речи не значе ништа друго већ: спанаћ, ротква, бундева. Бадава су нам објашњавали да је то научно име тога зеља, то нас је објашњење још више бунило. Окружни начелник, па се зове просто господин Јаков Марковић и нема никакво научно име, а једна ротква па да има научно име!

Др Душка Кликовац

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Потврдне – означавају остварење ситуације

Одричне – означавају неостварење ситуације

pr om

Предикатске реченице

Негирање

uk a

Опште – негира се цела ситуација

Глагол стоји у одричном облику: Мика нема �са.

Посебно – негира се само једна компонента ситуације

1) Глагол стоји у одричном облику:

Мика нема �са (, неīо мачку). Или:

2) Глагол стоји у потврдном облику, а речца не испред конституента који се негира:

Мика има не �са, неīо мачку.

ЗНАЧЕЊА И УПОТРЕБЕ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

Глаголски вид

(Ернест Хемингвеј, амерички писац, 1899–1961)

pr om

У следећим низовима помешани су глаголи свршеног и несвршеног вида. Подвуци глаголе свршеног вида: кренути, венути, трнути, тренути, тонути, пећи, рећи, лећи, тећи, плести, сести, кратити, млатити, платити, вратити, ловити, повити.

Могу нас понижавати, али нас не могу понизити.

Видимо да се глаголски вид препознаје већ у самом глаголу; дакле, глаголски вид је унутрашње, прирођено својство глагола.

Две су основне опозиције између глагола несвршеног и свршеног вида.

uk a

I. Упореди следеће реченице: Мика сваког јутра изводи пса у шетњу. Мика је и јутрос извео пса у шетњу. Какву радњу означава несвршени глагол изво�и�и, а какву свршени глагол извес�и (обрати пажњу на употребљене одредбе за време)?

Глаголски вид је граматичка, и то класификациона (инхерентна) категорија глагола: сваки глагол понаособ се сврстава у групу глагола свршеног, одн. несвршеног вида.

Начелно говорећи, несвршени глаголи означавају понављану, а свршени једнократну радњу.

Од овог правила има изузетака. На пример, свршени глаголи у презенту могу означавати радњу која се понавља (обично нередовно) у садашњости: Мика понекад изведе пса у шетњу. С друге стране, и несвршени глаголи могу означавати једнократну радњу – обично ону која није временски тачно одређена: Да ли је јуче Мика изводио пса у шетњу? (= „Да ли га је уопште извео, у било које време?”)

II. Упореди сад ове реченице: а) Марија је певала (пет минута). б) Марија је отпевала песму (за пет минута). Марија је у оба случаја вршила исту радњу. Да ли је она различито трајала у тим случајевима? ______________ У ком примеру се каже да је радња успешно приведена крају, а у којој се радња износи у свом трајању? Како се притом мења прилошка одредба

Др Душка Кликовац

за меру времена? Да ли прави објекат уз несвршени глагол мора бити изречен? _________________ А уз свршени? ____________________ Одреди која је реченица прихватљива: Марија управо пише поруку. – Марија управо напише поруку. Несвршени и свршени глаголи могу означавати исту радњу, само је сагледавати на два начина. Несвршени сагледавају радњу у њеном трајању. Стога само они могу означавати ситуацију која траје у тренутку говора.

pr om

Свршени глаголи могу имати више посебних значења – тзв. видских ликова. Ево најважнијих. 1) Могу означавати ситуације које се обично сагледавају као тренутне јер кратко трају: Газда је лупио шаком о сто. Чаша је пала и разбила се. Напоменућемо да се, ипак, и те краткотрајне ситуације могу сагледати у свом трајању; у том случају ће се именовати несвршеним глаголима: Газда лупа шаком о сто. Чаша пада и разбија се. 2) Могу означавати почетак радње: Марија је запевала. Марија је пропевала. То може бити и почетак интензивног вршења радње: Марија се распевала, а може бити и почетак радње са импликацијом њеног неодређеног или дужег трајања: Гости су засели, па никако да оду. 3) Могу означавати ситуацију с извесним трајањем, али чија се ограниченост трајања подразумева: Гости су поседели и отишли. У овом примеру могли смо употребити и несвршени глагол, али бисмо онда морали да изрекнемо и одредбу мере времена: Гости су седели цело �осле�о�не. 4) Могу означавати радњу која је успешно приведена крају, тј. ону чији је резултат остварен: Марија је отпевала песму. 5) Могу означавати радњу која је довела до засићења: Марија се напевала. 6) Могу означавати радњу чији је последњи део приведен крају: Марија је допевала песму.

uk a

Засвирај, па и за појас задени.

Одреди која је реченица прихватљива: Марија је почела певати. – Марија је почела отпевати.

Свршени глаголи означавају радњу као целину или један тренутак у току вршења радње – обично почетни. Пошто сагледавају радњу као недељиву целину, они не могу допуњавати фазне глаголе.

Осим свршених и несвршених, у српском језику постоји и знатан број двовидских глагола – оних чије се видско значење може одредити само из контекста. Такви су нпр. глаголи ви�е�и, руча�и, вечера�и, саве�ова�и итд., а и готово сви глаголи изведени суфиксима -ира- и -иса- (�елефонира�и, �ромовиса�и).

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

1. Ако истакнути несвршени глагол означава радњу која траје, иза њега упиши „Т”, а ако означава понављану радњу, упиши „П”: а) Кад је Мика звао Јоцу, овај је управо вежбао гитару. ______ б) Јоца сваког дана вежба гитару. ______ в) Иза оног жбуна се скрива наша мачка кад лови врапце. ______ г) Ено, мачка се скрива иза жбуна. ______

2. Одреди какву радњу или који тренутак радње означавају истакнути свршени глаголи: а) Научи лепо ту лекцију, одговараћеш сутра. д) Пливач је запливао снажним замасима. б) Богме сам се данас нарадио! ђ) Пливач је допливао до ивице базена. в) Неко је куцнуо на врата. е) Пливач се распливао. г) Покуцкај на врата!

4. Одреди ког су вида истакнути глаголи у датом контексту: 1 а) Кажи гласније, не чујем те добро. 1 б) Чим пас чује мој глас, одмах дотрчи. 2 а) Волим да слушам музику док једем. 2 б) Нећу почињати посао док не једем. 3 а) Честитај млади и младожењи. 3 б) Ено Мике, честита победнику.

pr om

3. Прочитај следећи пар примера, а затим заокружи слова испред тврдњи које су тачне: а) Телефон зазвони. Марија дигне слушалицу, изговори неколико речи и спусти је. б) Телефон звони. Марија диже слушалицу, изговара неколико речи и спушта је. 1) У првом примеру радње се сагледавају као тренутне јер су кратке. 2) У другом примеру радње дуже трају него у првом. 3) У другом примеру радње траје исто као у првом, али се сагледавају у свом трајању.

uk a

5 Подвуци двовидске глаголе: а) уздисати, мотивисати, мобилисати, оксидисати, преформулисати, конструисати; б) монтирати, волонтирати, анкетирати, статирати, егзистирати, провоцирати.

Уопште о глаголским облицима

Лични и нелични глаголски облици; времена и начини

Гонио пас срну. – Никада ме нећеш стићи! – рече му срна бежећи. – Зашто нећу? – упита пас. – Ја бежим да бих спасла живот, а ти ме јуриш да би задовољио свога господара – одговори срна. Који су глаголски облици употребљени у овом тексту? Један од њих је нелични (инфинитни) – не разликује лица. Подвуци га. Он се назива глаголски прилог ______________________. Остали употребљени глаголски облици разликују лица – они су лични (финитни). Који од њих смешта радњу у садашњост? _______________________ Који означавају прошлу радњу? _______________________, _______________________ А који означава будућу радњу? _______________________

Др Душка Кликовац

Презент, перфекат, аорист и футур у овим примерима смештају ситуацију у неки временски одсечак – другим речима, имају временска (индикативна) значења. Пошто су то њихова типична значења, они се сврставају у глаголска времена. За разлику од њих, глаголски облик бих с�асла одн. би за�овољио означава не стварну, него претпостављену радњу – ону која је сврха, циљ радње бежим одн. јуриш. Тај глаголски облик се назива _______________________. Пошто означава иреалну ситуацију, његово значење је модално и он се убраја у глаголске начине (модусе).

Подсетимо се глаголских облика у српском језику:

Нелични (инфинитни) глаголски облици

инфинитив глаголски прилози садашњи прошли глаголски придеви радни трпни

pr om

Лични (финитни) глаголски облици Глаголска времена Глаголски начини (модуси) презент потенцијал перфекат (укључујући и императив крњи перфекат) футур II плусквамперфекат аорист имперфекат футур I

uk a

Према томе да ли разликују лица или не, глаголски облици се деле на личне (финитне) и неличне (инфинитне). Према значењу се лични глаголски облици деле на времена и начине. Глаголска времена имају првенствено временска (индикативна) значења: радњу, стање или збивање смештају у неки временски одсечак – прошлост, садашњост или будућност. Глаголски начини имају првенствено модална значења – означавају иреалну ситуацију или ону према којој говорник или појам означен субјектом има неки субјективни став. Међутим, глаголска времена могу имати и модална значења, а глаголски модуси – временска.

Апсолутна и релативна значења глаголских времена

У наведеном тексту презент означава радњу напоредну са садашњим тренутком (тренутком говора): срна каже бежим у тренутку док бежи. Крњи перфекат означава радњу прошлу у односу на садашњи тренутак: приповедач каже īонио мислећи на радњу која се одигравала пре него што он о њој говори. Футур I нећеш с�ићи, [нећу] с�ићи означавају радњу будућу у односу на садашњи тренутак. Таква значења презента, перфекта и футура се називају апсолутна. Међутим, у следећим примерима употреба тих глаголских времена је нешто другачија: Кад смо стигли, домаћини већ припремили ручак и чекају нас. А ми смо се питали како ли ће нас дочекати!

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

Презент чекају означава радњу напоредну не са садашњим, него са прошлим тренутком – оним који је означен перфектом с�иīли смо. Такав презент, који означава напоредност са неким другим тренутком, а не тренутком говора, назива се релативни. И крњи перфекат �ри�ремили употребљен је релативно, јер означава радњу прошлу у односу на тренутак означен перфектом с�иīли смо: кад смо стигли, они су већ били припремили ручак. Футур ће �очека�и означава радњу будућу у односу на прошлу радњу означену перфектом смо се �и�али. Стога је и он употребљен ________________________. Објасни зашто је и перфекат смо се �и�али употребљен релативно.

pr om

Ако неко глаголско време ситуацију коју означава оријентише у односу на садашњи тренутак (тренутак говора), он има апсолутно значење. Ако је оријентише у односу на неки други тренутак (прошли или будући), онда има релативно значење.

uk a

У примеру А ми смо се �и�али како ли ће нас �очека�и! футур је употребљен у изричној реченици. Он је релативан јер се оријентише према перфекту из више реченице смо се �и�али. Глаголско време употребљено у изричној реченици је релативно и ако је у вишој реченици употребљен футур: Мика ће сигурно закаснити и рећи да је била гужва у превозу. – Перфекат је била означава радњу прошлу у односу на будућност означену футуром I ће закасни�и.

6. Напиши какво значење – апсолутно или релативно – имају глаголска времена у следећем примеру: Белош је 1152. године саградио и прво утврђење у Трнави, значајном верском и културном средишту Словака. У то време се у Угарској насељавају немачки рудари Саси, који ће касније прећи и у Србију. а) Перфекат: ___________________________; б) презент: ___________________________; в) футур I: ___________________________.

Глаголски облици у приповедању

Приповедачки (наративни) текст је онај који одговара на питање Ш�а се �оīо�ило?. Њиме се износи низ догађаја; сваки од њих мења стање ствари, представља „корак даље” у причи. Приповедање се састоји од изношења тог низа. То се најчешће чини следећим глаголским облицима: перфектом (који мора бити саграђен од свршених глагола), аористом (такође од свршених глагола) и презентом (типично од свршених, али може и од несвршених глагола). Они се називају �ри�ове�ачки �ерфека�, �ри�ове�ачки аорис� и �ри�ове�ачки �резен�. Ево примера:

Др Душка Кликовац

Приповедачки перфекат

Приповедачки аорист

Приповедачки презент од свршених глагола Мика зачу Маријин Мика зачује Маријин Мика је зачуо глас, застане и Маријин глас, застао глас, застаде и и окренуо се. Она му окрете се. Она му окрене се. Она му притрчи. притрча. је притрчала.

Приповедачки презент од несвршених глагола Мика чује Маријин глас, застаје и окреће се. Она му притрчава.

pr om

Видимо да сваки од тих глаголских облика уноси своју стилску нијансу: приповедачки перфекат уноси у приповедање најмирнији тон; приповедачки аорист и приповедачки презент свршених глагола износе радњу динамичније; презент несвршених глагола износи радњу као да се одвија пред нашим очима. Напомена. Облици аориста и презента свршених глагола некад се у писању не разликују. У тим случајевима морамо гледати и остале глаголе који означавају приповедачки низ: ако за њих са сигурношћу можемо рећи да је у аористу одн. презенту, то онда по правилу важи и за друге глаголе. Приповедање се састоји од изношења низа догађаја. То се може учинити приповедачким перфектом и аористом (који се граде од свршених глагола) и приповедачким презентом (који се гради типично од свршених глагола, ређе од несвршених).

uk a

Које глаголе није могуће заменити презентом несвршених глагола? ________________________, ________________________

Ed 76

(Иво Андрић, Травничка хроника)

7. У следећем тексту приповедање тече у перфекту. Подвуци облике перфекта, а затим приповедачки перфекат замени приповедачким аористом и приповедачким презентом свршених глагола: Момак је унео свећњаке. По соби су заиграле сенке, па се смириле. Прозори су се одједном застрли мраком. Песма пијаног Пјевача замрла је потпуно; умукао је и лавеж паса [...]. Тишина се опет склопила над свим.

Приповедачки текст се не састоји само од приповедања, тј. од изношења низа догађаја, него се оно често комбинује с описима (дескрипцијом), износе се и радње које су истовремене са онима из низа догађаја, које им претходе итд. Стога се у приповедачком тексту употребљавају и глаголски облици који имају и друга значења, не само приповедачко. Погледајмо следећи пример:

Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је чувао као очи у глави. Једном девојка изађе пред двор у шетњу, али тек што изађе, долети из неба змај, шчепа је и однесе у облаке. [...] Попевши се на чардак, најмлађи брат наиђе на једну собу у којој види своју сестру како седи, а змај јој метнуо главу на крило, па спава. (Из нар. прип. Чар�ак ни на небу ни на земљи)

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

pr om

Овај приповедачки текст почиње описом извесне прошле ситуације, неког стања ствари које је важило у прошлости, а које се састојало од радњи или стања који су једнолично трајали или се понављали. Они су изнесени у првој реченици текста. Заокружи глаголе који их именују. У којим глаголским облицима стоје ти глаголи? ______________________________ Пошто су та стања одн. активности у прошлости трајали, означени су глаголима који су по виду ____________________. У таквим околностима, тј. на основи таквих ситуација које су трајале или се понављале, ствара се заплет – почиње да се одвија низ догађаја. Подвуци глаголе из друге реченице који износе тај приповедачки низ. Они стоје у приповедачком ____________________ свршених глагола. У другом пасусу употребљена су два глагола у приповедачком презенту: наиђе и ви�и. Заокружи глаголски прилог прошли; он означава радњу која је претходила оној која је означена глаголом __________________. У другом пасусу употребљен је и презент два несвршена глагола: се�и и с�ава. Тим презентом се радња не помера даље (другим речима, то није приповедачки презент), него се износе једнолична прошла стања или активности који су неко време трајали и који су истовремени с радњом означеном приповедачким презентом (ви�и). Такав презент је, видели смо, релативни. Објасни зашто је и крњи перфекат ме�нуо релативни (којим радњама он претходи?).

uk a

8. Прочитај следећи текст (реченице су означене бројевима) и подвуци глаголе у аористу, којима се износи низ догађаја. Затим уради и друге задатке. (1) Изговоривши љутито последње речи, Хамди-бег застаде и у потпуној тишини одби један дим [...]. (2) И ту се Хамди-бег лако загрцну и закашља од прикривене љутње, и тако не изговори Бунапартино име које је било у свима мислима и на свима уснама. (3) Више нико не рече ништа и на томе остаде разговор о тој најновијој вести. (4) Убрзо облаци заклонише сасвим сунце и прође јак и хладан талас ветра. (5) На тополама поред воде зашушта лишће металним звуком. (6) Студена језа је пролазила целом травничком долином. (7) Један по један бегови се подигоше и уз неме поздраве разиђоше кућама. (Иво Андрић, Травничка хроника, прилагођено)

1) Објасни значење глаголског прилога прошлог изīоворивши у 1. реченици. 2) У 1. реченици је употребљен и перфекат је било, а у 6. реченици перфекат је �ролазила. Да ли су они употребљени приповедачки? ____________ Објасни.

9. Прочитај текст и уради задатке: Био неки цар, па је имао сина јединца. Отац је јако био рад оженити сина, али се овај није хтео ни у једну цуру заљубити. Једног дана изађе царевић у шетњу крај мора и види брод како иде по мору, на броду отворен прозор, а на прозору цура. Како је види, одмах се у њу заљуби. (Царев син и ош�ар �ан, нар. прип., прилагођено)

1) Подвуци глаголске облике који износе почетну ситуацију, на чијој основи ће почети приповедање. То су следећи глаголски облици: ____________________ и __________________. 2) Приповедање тече у следећем глаголском облику: __________________________. То се види само по једном глаголу: _________________. 3) Глагол и�е у 2. пасусу стоји у презенту. Објасни какву радњу означава тај презент.

Др Душка Кликовац

Презент На углу, камен, пола у кућу пола у тротоар узидан. С тога камена дању деца скачу, а сада ноћни стражар на њему седи и дрема. Поред њега је пас и врећа у коју купи све што по улицама нађе или кроз плот убере. (Исидора Секулић, Кроника �аланачко� �робља)

uk a

Мислим да телевизија веома образује. Кад год неко укључи ТВ, ја одем у другу собу и читам добру књигу.

pr om

Подвуци облике презента. У реченици саgа ноћни с�ражар на њему сеgи и gрема презентом су означене радње које се догађају, које су актуелне у садашњем тренутку, тј. тренутку говора (у овом тексту то је тренутак у којем говори приповедач). То је основно значење презента. Ког су вида употребљени глаголи? _____________________________ Пошто презент тада означава истовременост са садашњим тренутком, то његово значење је апсолутно. У тексту постоји и апсолутни презент глагола јесам/би�и. Заокружи га. У другој реченици употребљен је презент скачу. Одредба за време gању ставља нам до знања да је то радња која се понавља у садашњости (тј. у периоду који обухвата садашњи тренутак). Тај глагол је по виду _______________________. У тексту има још два глагола који означавају радње које се понављају у садашњости. Подвуци их двоструком линијом. Они су по виду свршени. Презент који означава радње које се понављају у садашњости назива се квалификативни, јер се њима вршиоцу приписује нека навика или склоност. Квалификативни презент означава и ситуације које су свевремене (пр. а), као и нечија стална стања и способности (пр. б, в); такав презент је такође апсолутни, јер означена ситуација важи и у тренутку говора: а) Земља се окреће око сунца. б) Мика добро зна математику. в) Јоца говори италијански. (= уме да говори)

(Гручо Маркс, амерички комичар, 1890–1977)

Видели смо да, кад означава ситуацију напоредну с неким другим тренутком, а не тренутком говора, презент има релативно значење. Тако у следећем пару примера презент у првом примеру има апсолутно, а у другом релативно значење: Саgа ноћни стражар седи на камену и дрема. Каg сам пролазио пореg с�ражара, а он седи на камену и дрема.

Презент у свом основном значењу означава радњу која се одвија у садашњем тренутку (тренутку говора). Он може бити саграђен само од несвршених глагола. Ако означава ситуацију паралелну с неким другим тренутком, а не тренутком говора, има релативно значење (в. и стр. 75). Квалификативни презент означава свевремене ситуације, нечија стална стања и способности (кад се гради од несвршених глагола), као и ситуације које се понављају у садашњости (кад се може градити и од несвршених и од свршених глагола).

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

10. Подвуци облике квалификативног презента (несвршене глаголе једном линијом, а свршене двема), а апсолутни неквалификативни презент заокружи: Не држи слуге. Све сам ради. Кува, пере, намирује коња, тимари га и чисти. Коњ му је као ала! Кад га узјаше, завришти и закопа ногама. Размитио* га је, и воли га више него ишта друго на свијету. Још има једног пса. [...] Ено му се већ види кућа кроз воћњак! – викну Стевица, и глас му као мало задрхта.

Какве ситуације означава квалификативни презент у овом тексту? ___________________________________________________________________________________________

pr om

11. Подвуци облике презента и одреди какво значење имају: Једанпут иде стари Амиџа а за њим тапка, трчи, скакуће ко̄ неки седи мандарин; јуначке крви најмлађи син. (Ђура Јакшић, О�ац и син) По чему видимо да презент означава прошле ситуације? _________________________

(Петар Кочић, Мрачајски �ро�о)

* разми� тити – размазити

Био један цар, па имао три сина и пред двором златну јабуку, која би за једну ноћ и уцветала и узрела, и неко је обрао. Једном се стане цар разговарати са својим синовима: – Куд то нестаје род с наше јабуке?! На то ће рећи најстарији син: – Ноћас ја чувам јабуку, да видим ко је то бере. И кад се смркне, он оде под јабуку и легне под њу.

uk a

(Из нар. прип. Зла�на јабука и �еве� �ауница, прилагођено)

Прва реченица уводи у приповедање, тако што износи трајне и понављане прошле ситуације. То се чини перфектом и ________________________. У другој реченици почиње изношење приповедачког низа. У тексту има четири облика приповедачког презента. Подвуци их. Употребљени глаголи су ______________________ вида. Кад најстарији син каже Ноћас ја чувам јабуку, на који временски одсечак мисли? Којим се глаголским обликом може заменити презент? _____________________ Царев син се, захваљујући својој намери да чува јабуку, психолошки „преселио” у будућност и посматра ситуацију чува�и као напоредну у односу на тај будући тренутак. Пошто исказује субјективни став говорника према ситуацији (у овом случају његову намеру), такав презент се обично сматра модалним. Ког је вида употребљени глагол? ______________________ И у намерној реченици �а ви�им ко је �о бере употребљен је презент. Пошто исказује циљ вршења радње – дакле, иреалну ситуацију, он има модално значење. У тексту су употребљена и два квалификативна презента несвршених глагола, који означавају понављане радње у садашњости; то су _____________________ и ______________________. Видели смо (на стр. 76) да се и несвршени презент може употребити приповедачки, са другачијим стилским ефектом. Замени последња два свршена глагола у приповедачком презенту у овом тексту несвршеним глаголима: Он _____________________ под јабуку и ____________________ под њу.

Др Душка Кликовац

Презент се може употребити и у зависним реченицама кад се у односу на њега оријентише нека будућа радња; тада се уместо њега може употребити футур други: Кад дођеш, разговараћемо. Употребљава се и иза заповедних речца нека и �а; у овом другом случају изражава строгу заповест одн. забрану: Нека неко нешто каже! Нека нико не ћути! Да одмах сви дођу! Да нико више не изостаје! У та два случаја презент се сматра модалним.

pr om

Презент има и следећа значења: – означава догађаје из приповедачког низа (приповедачки презент), кад је најчешће свршеног вида, али може бити и несвршеног; – може означавати будуће ситуације у чије остварење је говорник уверен; тада мора бити несвршеног вида; – може означавати будуће ситуације које су оријентир за неке друге будуће ситуације, кад алтернира са футуром другим; – може се употребити у намерним реченицама, да означи ситуацију која је циљ неке радње, кад алтернира са потенцијалом; – употребљава се иза заповедних речца нека, �а, и др.

Напомена. Презент се употребљава и у конструкцији с везником �а која алтернира с инфинитивом и која је допуна модалним и фазним глаголима (нпр. морам �а и�ем, �очињем �а ра�им). Тада се сматра да нема ни временско ни модално значење, него да само именује ситуацију.

а) стигну: б) лежи, лутају, плачу: в) је (то), је (Рак Кројач): г) повичу:

uk a

12. Одреди значења презента: Кад тамо стигну, а велики белутак где је Рак Кројач становао лежи одваљен у страну и рачићи по мутној води лутају и плачу. – Шта је то, побогу! Где је Рак Кројач? – повичу пренеражене рибе, слутећи неку несрећу. (Десанка Максимовић, Прича о Раку Кројачу)

__________________________; __________________________; __________________________; __________________________.

13. Подвуци облике презента, а затим уради задатке: – Стари маркиз, сенатор, купио је стари манастир будзашто. Потрошио је више милиона да га претвори у замак. Млади маркиз... – Долази кроз два-три дана – додаје жена. – Стара маркиза је већ тамо. – Воли женске радове; ваше девојке су добре везиље? – О, она им поручује нарочито да би нас помогла. Како увек имају много гостију, употреби за поклоне. (Растко Петровић, Љу�и īоворе, прилагођено)

1) Препиши презент који означава будућу ситуацију у чије остварење је говорник уверен: ______________________. 2) Подвуци двема линијама у тексту облике квалификативног презента. 3) Заокружи у тексту апсолутни презент који није квалификативни. 4) Одреди које значење има презент �ре�вори. ______________________ 5) Приповедачки презент у тексту је саграђен од глагола _____________________ вида (допуни).

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

(Растко Петровић, Љу�и īоворе)

14. Одреди значења презента у следећем тексту: Жена ми додаје руку да ускочим са мола. Брише клупу где ћу сести. – Чувајте ноге од џакова – каже човек – из њих испада цемент и ако падне на влажну обућу, тешко ћете га скинути. Киша почиње крупним, ретким капљама. Муж и жена одлазе по нове џакове. Тада се кроз језерску траву појављује друга барка, црвена.

Марија: Шта то носиш у ранцу? Мика: Купио сам нову кошаркашку лопту.

Перфекат

uk a

pr om

Перфекат ку�ио сам означава прошлу радњу, али не само то: Мика сада има ту кошаркашку лопту – другим речима, последице те прошле радње важе у садашњости. Такво значење перфекта назива се резултативно и по том значењу се он разликује од аориста и имперфекта. У датом примеру радња је прошла у односу на тренутак говора, па је то апсолутно значење перфекта, тј. он је у том примеру резултативан за садашњост. Такав перфекат можемо наћи и у описима положаја неких објеката, обично географских; тада се он назива квалификативни: Све планине које су се по Србији разгранале могу се раздијелити на два главна стабла. (Вук) Перфекат може означавати прошлу радњу чије последице важе у тренутку говора. Он је тада резултативан за садашњост.

Аска је њушила старе нагнуте букве обрасле маховином [...], претрчавала светле зелене чистине, и чинило јој се да причи нема краја ни необичним доживљајима броја. И кад је била на једној од таквих чистина – нашла се одједном лице у лице са страшним вуком. [...] Искусан, стар и дрзак, он се био привукао све до тих крајева у које иначе вукови у то доба године не силазе. Његово олињало крзно, зеленкасто и смеђе, омогућило му је да се изједначи са јесењим буквама и травом која почиње да вене. Дивни предео, који је опијао и заносио Аску, дигао се одједном као танка и варљива завеса [...]. Крв се у Аски следила и ножице су под њом одрвенеле. Присећала се да треба да дозове своје, и отварала је уста, али гласа није било. (Из приповетке Иве Андрића Аска и вук)

У првом пасусу употребљена су у перфекту четири несвршена глагола. Заокружи их. Они означавају прошле ситуације које су неко време једнолично трајале или се понављале. Ти облици перфекта износе почетне прилике на којима почиње приповедање, тј. изношење радњи из приповедачког низа. Пошто су ситуације означене тим перфектом прошле у односу на тренутак говора, то значење перфекта је апсолутно.

Др Душка Кликовац

Приповедачки низ почиње перфектом нашла се (прелазак са описа једноличних прошлих ситуација на динамичне догађаје сигнализиран је и једним интерпункцијским знаком; који је то?). Подвуци и остале облике приповедачког перфекта у тексту (има их још три). Сви ти глаголи су __________________ вида. Пошто се и у том случају ситуације означене перфектом оријентишу према тренутку говора, и ова употреба перфекта је апсолутна. У последњој реченици првог пасуса налази се перфекат омоīућило је. Кад се одиграла та радња у односу на ситуацију нашла се? __________________ Пошто тај перфекат означава радњу која је тој ситуацији претходила, није употребљен апсолутно, него релативно. Он је и резултативан за ту ситуацију: захваљујући боји свој крзна, он је дошао и тамо где иначе не долази и сусрео се с Аском. На почетку другог пасуса има још два релативна перфекта. Подвуци их. Којим ситуацијама они претходе? У последњој реченици перфекат означава опет две трајне и једну понављану ситуацију. Пронађи те глаголе.

pr om

Перфекат свршених глагола може бити употребљен приповедачки, а несвршених – да означи ситуације које су у прошлости трајале или се понављале. Перфекат може означавати и ситуације које су прошле у односу на неки други тренутак, а не тренутак говора. Ако нас срећа не послужи, награбусили смо!

uk a

Да ли перфекат наīрабусили смо смешта ситуацију у прошлост? _________ Да ли ту ситуацију говорник процењује као извесну или као неизвесну? ________________ Говорник се, заправо, „сели” у будућност и ту ситуацију посматра као прошлу у односу на тај будући тренутак. Пошто тиме изражава своје убеђење у то да ће се ситуација остварити, такав перфекат се обично сматра модалним.

Перфекат може означавати будућу ситуацију коју говорник сматра извесном. Да си се одмах извинио! Да се нисте ни макли!

У овим примерима перфекат не означава стварну радњу, него, заједно са заповедном речцом �а, ону која се строго захтева или забрањује. И такав перфекат сматра се модалним. Употребљен са заповедном речцом �а, перфекат може означавати строгу заповест или забрану.

Иста значења као пуни облик перфекта има и крњи перфекат, али уз додатне стилске нијансе. Кад је резултативан за садашњост, крњи перфекат може да унесе значење новине или неочекиваности, или да искаже говорников субјективни став према ситуацији:

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

Брада нарасла, а памет не донела.

pr om

Наши репрезентативци освојили злато! Крњи перфекат је чест као уводни облик у нарацији, нарочито у народној књижевности: Био једном један цар и имао три сина. (Нар. прип.) Може бити употребљен и релативно у приповедању, да означи радње које су претходиле радњама из приповедачког низа; тада је он резултативан за прошлост: Порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустео. (Нар. прип.) Крњи перфекат се употребљава у кратким извештајима, да нагласи сталност стања насталог прошлом радњом: Превео Милован Глишић. Родио се у Београду, школу завршио у Новом Саду, радио у Ваљеву. Модални крњи перфекат је обележје жељних независних ПР: Добро ми дошли! Напомена. Помоћни глагол у перфекту може бити изостављен и ради повезивања делова текста (тј. успостављања текстуалне кохезије – в. стр. 123): Мика је узео патике и ставио их у ранац. Облик с�авио није крњи перфекат, него облик пуног перфекта (помоћни глагол се подразумева из контекста).

uk a

15. Објасни значења перфекта (пуног облика и крњег перфекта) у следећим примерима: а) Купила сам јабуке. Узми једну! б) Нестали ми сви подаци са хард-диска!

16. Објасни употребе перфекта у следећим примерима из текста Иве Андрића Како сам улазио у све� књиīе и књижевнос�и: а) А књига, то је била велика страст и велика мука наших младих година. [...] Дечак у трећем разреду гимназије, ја сам патио од праве жеђи за књигом. [...] А књига у нашем тадашњем животу била је ретка и скупа, готово недостижна ствар. б) У кишним поподневима [...] ја сам често напуштао нашу невеселу собу и стрмим сокацима, по излоканој крупној калдрми, силазио доле у равни и лепши део града. Ишао сам право до књижаре и стајао дуго пред њеним излогом [...]. в) Много је година прошло од тада. Много сам књига видео у свом веку, доста прочитао, неколико и написао, али књиге из скромног излога провинцијске књижаре у Сарајеву – нисам никад потпуно заборавио. Према томе у односу на који тренутак су прошле (тј. да ли се оријентишу према тренутку говора или неком другом тренутку), све три употребе перфекта су _____________________________. 17. Подвуци облике перфекта који има релативно значење: Вратио ми је новац који сам му позајмио, а затим је обећао да одсад више неће трошити више него што је зарадио.

18. Објасни употребе перфекта у следећим примерима: а) На путу немамо гужву, стигли смо за десетак минута! б) Овога пута смо стигли брже него што смо планирали. в) Да си се вратио што пре!

Др Душка Кликовац

Плусквамперфекат

pr om

...На шуму се беше нагло спустио мрак. Моја је мајка имала неко чудно предосећање, неку немирну слутњу, па нас повуче за руку. [...] Моја се мајка није била преварила. Чим смо доспели надомак села, угледасмо светло у кући наших рођака: иза стакла се назирала аветињска светлост-луталица. Да ли је моја мајка желела његов повратак? Да ли му њено добро срце беше све опростило? Зацело, јесте. Јер кад уђосмо у двориште, не без сујеверног страха, и кад закуцасмо на врата госпође Ребеке, моја мајка устукну. [...] Боже, како се беше изменила! Од некадашње њене косматости не беше ни трага ни гласа, црна пунђа њене косе беше спала [...]. (Из приповетке Данила Киша Из баршунас�оī албума)

uk a

Подвуци глаголске облике у 1. пасусу. У ком временском односу стоји ситуација беше се с�ус�ио (мрак), која је означена плусквамперфектом, према ситуацијама (мајка) је имала и �овуче (нас), које су означене перфектом одн. аористом? __________________________ Подразумева се да је и у време кад је мајка имала слутњу и кад је повукла децу за руку и даље био мрак; другим речима, тј. беше се с�ус�ио (мрак) је ситуација која се одиграла у прошлости пре других радњи и која је изазвала стање које је важило у време вршења тих радњи. Плусквамперфекат, дакле, означава ситуацију која је резултативна за прошлост. Зато се узима да је његово значење увек релативно. Пронађи у тексту и друге облике плусквамперфекта (има их још четири) и објасни њихову употребу.

Плусквамперфекат означава прошлу радњу која је претходила некој другој прошлој радњи и проузроковала стање које је важило у време вршења те друге радње. Та друга радња је означена неким другим временом које означава прошлост (перфектом, аористом, презентом који означава прошлост и сл.).

Упореди следеће реченице: Наоблачило се. – Било се наоблачило. Из које реченице разумемо да је и сад облачно? Која би се реченица могла наставити са изīле�а �а ће киша, а која са али се он�а разве�рило? Јасно је да последице ситуације исказане перфектом важе у садашњости, а да последице ситуације исказане плусквамперфектом више не важе. 84

Плусквамперфекат означава и прошлу радњу чије последице не важе у садашњости.

19. Објасни употребе крњег перфекта у следећим примерима: а) Кад се пробуди, а он опкорачио некакву кладу, па сједи на њој. (Нар. прип.) б) Српски рјечник – скупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. в) Ако вино пије, на здравље му било. Ако пут путује, срећно путовао. (Нар. песма) г) Две се рибе на једном жару пекле, па једна вели... (Ј. Веселиновић)

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

20. Објасни хронологију догађаја у следећим примерима: а) Кад су Мика и Марија стигли, Јоца је отишао. б) Кад су Мика и Марија стигли, Јоца је већ био отишао. Која речца појачава значење плусквамперфекта? _____________

21. Прочитај текст и уради задатке: Једном заста у том љуљању и хујање му у глави преста, тако да осети да је будан. Лежао је у мраку широм отворених очију, зачуђен, и дрхћући од хладноће. Није више сањао. [...] Жена, која му је била заспала на руци, дисала му је на груди. И шум што изазва, протегливши врат, чу, јер толика још тишина била је пред кућом. Кроз пукотину чамовине, међутим, примети танку светлост што је продирала и освести се сасвим. (Милош Црњански, Сеобе)

22. Повежи реченице с леве стране с реченицама које би могле следити за њима а које се налазе на десној страни. Објасни разлику између реченица с леве стране. Марија је посадила цвет. Међутим, он је убрзо увенуо. Марија је била посадила цвет. Види како је леп!

uk a

Аорист

Слуго моја, Тодоре везире, виде ли ми Роксанду девојку? ... Видех, царе, и прстеновах је.

(Из народне песме Жени�ба Душанова, прилагођено)

pr om

1) Подвуци глаголе који означавају радње које припадају приповедачком низу. У ком глаголском облику они стоје? _____________________ 2) Двоструком линијом подвуци облике перфекта. Шта они означавају? ______________ _______________________________________ 3) Заокружи плусквамперфекат и објасни његово значење. 4) У тексту је употребљен и један релативни презент: ___________________.

Чашу меда јошт’ нико не попи да је чашом жучи не загрчи. (П. П. Његош, 1813–1851)

У који временски одсечак аорист смешта радњу? _____________________ Слуга аористом износи прошлу радњу, али не било коју, него ону коју је сâм доживео (без обзира на то кад се она догодила у прошлости). Његов господар пита за ту његову доживљену радњу. То је основно значење аориста, које се чува још само у неким дијалектима. У савременом говорном језику аорист такође није чест, а њиме говорник исказује неки свој емоционални став према ситуацији: Ух, што се уморих! Чу ли га ти шта рече ономад?! Замени у овом примеру аорист перфектом. Који је глаголски облик изражајнији, упечатљивији? _________________ Какву емоцију изражава аорист у тим примерима? __________________ У свом основном значењу аорист означава прошлу радњу коју је говорник доживео (или пита за њу као да ју је саговорник доживео). Употребљава се и за радњу која се одиграла у прошлости и према којој говорник има неки емотивни став.

Др Душка Кликовац

Царев син најпосле отвори и дванаести подрум; кад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозсеним обручима отворено, па се из њега зачу глас: – Забога, брате, молим те, умрех од жеђи; дај ми чашу воде. (Из нар. прип. Зла�на јабука и �еве� �ауница, прилагођено)

pr om

Шта означавају облици аориста о�вори и зачу се? ____________________ Како се зове такав аорист, који помера причу даље, тј. који означава догађаје из приповедачког низа? ______________________________ Пошто се ти догађаји сагледавају као прошли у односу на тренутак говора, такво значење аориста је апсолутно. Кад глас из бурета каже Умрех о� жеђи!, да ли аорист умрех означава ситуацију која се већ одиграла? _________________ У који временски одсечак тај аорист смешта ситуацију? _________________________ Како говорник процењује ту ситуацију – као неизвесну или извесну? _______________________ Говорнику та будућа ситуација може изгледати извесна зато што је из неких разлога уверен да ће се она остварити (као у претходном примеру) или зато што има намеру да се она оствари, као у следећем примеру из Сумњивоī лица Б. Нушића: ВИЋА (шчепа капу): Онда, господине капетане, ја одох! (Пође.) У таквим случајевима говорник се, захваљујући извесности да ће се нека ситуација остварити, „преселио” у будућност и из тог будућег тренутка ситуацију сагледава као прошлу. Такво значење се, због тога што говорник изражава свој субјективни став, обично сматра модалним.

uk a

Аорист се најчешће употребљава као приповедачки – да означи догађаје који померају причу даље. Аорист може да означи и будућу радњу коју говорник износи као извесну (зато што је уверен да ће се она остварити, зато што има намеру да је оствари и сл.).

23. Објасни значења аориста у следећим примерима: а) Ако се ова гужва не рашчисти, закаснисмо! б) АЛЕКСА: [...] Пођем ја по наредби господин-Вићиној прво да обиђем све гостионице... ВИЋА: Па свега је једна у целој вароши. ЈЕРОТИЈЕ: Ама, не прекидај га!

[...] АЛЕКСА: Па онда... ух, ето, заборавих где сам стао!

(Бранислав Нушић, Сумњиво лице)

в) Калуђери и дервиши траже потоке и дубраве за своје манастире и текије. А ја изабрах ово место и купих га за своје старе дане. Видиш ли ову лепоту божју. (Григорије Божовић, Чу�ни �о�вижник)

24. Прочитај текст, подвуци облике аориста, заокружи облике перфекта и уради задатке: Било је већ око једанаест и библиотека је била затворена. Међутим, госпођа Јохансон показа портиру неку пропусницу и он нас уведе, гунђајући. Држао је у руци велику алку с кључевима, као онај чувар који нас је, дан раније, увео у Централни затвор на представу Годоа. Моја ме домаћица предаде у руке овом Керберу и рече ми да ће доћи по мене ујутру у хотел, а да ја само разгледам с миром Божјим библиотеку [...]. Чувар ме допрати до једних

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

големих врата, која откључа, затим упали неко шкиљаво светло и остави ме саму. Чула сам како се иза мене окреће кључ у брави; тако се нађох у библиотеци као у казамату. (Данило Киш, Енцикло�е�ија мр�вих)

1) Напиши како се зове употребљени аорист: __________________________. 2) Објасни употребу перфекта глагола несвршеног вида. 3) Препиши облик перфекта који је употребљен релативно: ________________________. 4) Препиши облик приповедачког перфекта, уместо којег је могао бити употребљен аорист: ______________________.

Имперфекат

(Из спева П. П. Његоша Горски вијенац)

pr om

А бјеше ли игре у Млеткама, као ове те [=што] се ми играмо? – Бјеше игре, али другојаче. У једну се кућу окупљаху...

Кад се синовац жењаше, стрица не питаше; а кад се ражењаше, и стрину припитиваше.

У који временски одсечак имперфекат смешта радњу? ________________ Ког су вида употребљени глаголи? ___________________ Говорник имперфектом износи радњу која је трајала у прошлости, али не било коју, него ону коју је сâм доживео, одн. пита саговорника за ситуацију коју је овај доживео. Који бисмо глаголски облик данас употребили уместо имперфекта? ________________________

uk a

Имперфекат се у већини наших дијалеката изгубио и замењен је перфектом. У говорима који га познају означава ситуације које су трајале у прошлости и које је говорник доживео. Може се градити само од несвршених глагола.

Грго га онда одведе у цркву. Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а исто тако и мраморне стубице испред седам олтара. А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, кандилима, према сликама и киповима што плијењаху поглед са свију страна! На крајевима бијелијех трпежњака* вишаху ружичасте чипке. Грго му обрати пажњу на хор, где сијаху цијеви на оргуљама као да бијаху од сухога злата. * тр̀ пежњāк – столњак

(Из романа Симе Матавуља Бакоња фра Брне, прилагођено)

Подвуци облике имперфекта у тексту (има их пет). Како они стилски „боје“ текст? _____________________ Имперфекат се врло ретко користи у савременој књижевности. Употребљен у приповедачком тексту, имперфекат означава ситуације које су трајале у прошлости у тренутку кад их је перципирао наратор или јунак радње. Текст у којем има имперфекта звучи архаично.

Др Душка Кликовац

Ево како гласи један пасус из романа Силмарилион Џ.Р.Р. Толкина, чији је превод на српски објављен пре неколико година: Тада се они од Аинура који жуђаху за њим дигоше и уђоше у Свет на почетку Времена; и беше њихов задатак да га остваре и својим трудом да испуне визију коју беху видели. Дуго су они радили у пределима Ее, чија пространост је ван поимања Вилењака и Људи, док у одређени час не би створена Арда, Краљевство Земље. Тада они оденуше рухо Земаљско, и сиђоше у њу, и живљаху у њој.

1) Који глаголски облици означавају ситуације које су трајале у прошлости? ______________________________________ 2) Који је глаголски облик употребљен приповедачки? __________________________ 3) Објасни употребу плусквамперфекта. 4) Како имперфекат стилски „боји” текст? _________________________

Футур (први)

Једном стане се цар разговарати са својим синовима: – Куд се то дева род с наше јабуке?! На то ће рећи најстарији син: – Ја ћу ноћас чувати јабуку, да видим ко је то бере.

uk a

Којим све језичким средствима је архаизован текст?

(Симо Матавуљ, Бакоња фра Брне, прилагођено)

Да ли је имперфекат заиста нестао из савременог језика?

25. Облике имперфекта заокружи, а остале глаголске облике подвуци и одреди који су. Затим одговори на питања. Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов” (вечерњу) служаше фра Вртиреп. Осталих шест редовника сјеђаху са страна великог олтара; два ђакона клечаху мало даље; од три ђачића један бијаше у стихару, а двојица послуживаху. Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака. Одједном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.

pr om

ку� т – угао стѝхāр – дугачка бела одежда коју свештеник носи при богослужењу

Подвуци облике футура. Кад најстарији син каже ја ћу ноћас чува�и јабуку, радњу смешта у време које је будуће у односу на тренутак у којем говори. Какво је то значење футура? _______________________ Кад приповедач каже на �о ће рећи најс�арији син, он радњу смешта у тренутак који је будући у односу на прошло време – оно у којем се цар разговарао са својим синовима. Такво значење футура је __________________________. Којим глаголским облицима се може заменити футур у датом примеру? ________________________ Пошто означава једну од радњи из приповедачког низа, такав футур је приповедачки.

(Одговор на стр. 175)

(Из нар. прип. Зла�на јабука и �еве� �ауница)

Док је ребара, биће и самара.

У свом основном значењу, футур (први) означава ситуацију будућу у односу на тренутак говора. То његово значење је апсолутно. Он може имати и релативно значење – кад означава ситуацију будућу у односу на неки други тренутак. Релативни футур може бити употребљен и приповедачки.

Свакога ће ко у његов дућан уђе љубазно дочекати, услужиће га оним што тражи, а ако нешто нема у своме дућану, он ће свакога научити где то може наћи, тек ће свако из његова дућана задовољан изаћи. (Из приповетке Стевана Сремца Кир Герас)

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

Којим глаголским временом се у овом тексту може заменити футур? _________________ Упореди футур и презент који би имао исто значење – који глаголски облик има већу стилску вредност? ______________________ У овом примеру футур означава радње које кир Герас редовно, неизоставно, увек врши. Пошто такве радње квалификују свог вршиоца, такав футур се назива квалификативни. Футур означава ситуацију која се толико редовно понавља у садашњости да је говорник уверен да ће се она догодити и у будућности.

(Из нар. песме Жени�ба Душанова)

Него ћеш ми цара поздравити да не води два своја сестрића.

pr om

Којим глаголским обликом се може заменити футур? _________________ Каква би била разлика између футура и императива? У овом примеру футуром говорник налаже саговорнику да нешто учини; у питању је неопозива заповест, јер говорник подразумева да ће саговорник то свакако учинити. Овакав футур је модални. Њега може употребити само говорник чији је друштвени статус виши од саговорниковог. Футуром се може извршити говорни чин заповести. Јамачно* ће бити и више оваквих примера.

(Из Вукових Наро�них �ословица)

uk a

ја̏ мачно и јàмачно – сигурно, свакако; по свој прилици

Замени футур глагола би�и презентом. Каква је разлика? Којим глаголским обликом говорник формулише мање изричиту тврдњу, односно претпоставку? __________________________ Футуром се може ублажити и захтев: Замолићемо нашег саговорника да нам то објасни. – уместо Молимо нашеī саīоворника... Футуром се нека тврдња, суд, захтев и сл. могу ублажити.

26. Подвуци облике футура, а затим уради задатке: – Ја тада рекох теби, ако будеш био и даље тако немарљив и небрижљив, да ћу те казнити. Ја и то потврђујем, али без усхићења, а он узима писаљку и мени „буде био” бележи јединицу и упућује ме, једном чисто граматичком реченицом, да клечим иза табле. – Остаћеш клечећи до краја овога часа, учећи за то време склањање заменице „себе” или „се”. Будеш ли био кадар научити то склањање, јавићеш ми се и исправићу ти белешку а даљу казну опростити. (Бранислав Нушић, Ау�обиоīрафија)

1) Препиши облике футура којим се исказује заповест: ________________________________________. 2) Футур ћу казни�и има следеће значење: _________________________ (допуни). 3) Колико има глагола у футуру који има апсолутно значење? _______________

Др Душка Кликовац

27. Подвуци футур и напиши које значење има: а) Шљива, трешња и вишња лако прегрме краћа захлађења и слабе мразеве, а ораху ће нашкодити и мало јача киша. Зачас се покуњи и одустане. Попут храста, или цера, он докле год може одлаже цветање.

(Милован Данојлић, Го�ина �ролази кроз авлију)

______________________________________ б) Кад смо ушли у разред, учитељ нас је поврстао по величини и тако утерао у клупе. Најмањи су заузели места у предњим клупама, а све већи и већи у задњим. Доцније ће нас тек класифицирати по знању, те ће најбољи ђаци сести у прве клупе, лошији за овима, а најгори у последњој, која се звала магарећа клупа. (Бранислав Нушић, Ау�обиоīрафија)

______________________________________ в) Мало-помало, па наш слијепи коњ постаде познат чак и у широј околини, даље од села. Видећи гомилу дјечурлије, на пашњаку поред потока, како се уче јахати на мирном крупном коњу, пролазник се одмах досјећао да ће то бити онај слијепи Ћопића коњ кога су, прича се, доводили чак и на славу, међу госте. (Бранко Ћопић, Слије�и коњ)

pr om

______________________________________ г) Покушавам да мислим. Хтео бих да смислим нешто пријатно и да из тога после испредам даље мисли, лагано, све до стизања. То се зове бити спреман на сањање. Међутим сам расејан; не започињем никако мисао. Истовремено осећам нелагодност што ћу врло брзо стићи, а овако погодан тренутак за сањање нећу имати све до сутра, или чак ни сутра. А после ћу морати на посао и све ће бити само стварност. (Растко Петровић, Љу�и īоворе)

uk a

______________________________________

(Бранислав Нушић, Ау�обиоīрафија)

Футур други

А знаш ли како ћу је најсигурније познати? Биће сва у белом, као у свили, само нешто још финије и провидније. Јер виле се увек облаче у бело. Ја ћу се онда правити као да ништа не примећујем, само ћу лепо захвалити и наставићу да идем даље, уколико будем могао. Ако се пробудим, то је онда сан. А ако се не пробудим, а не будем могао да идем – то значи да сам зачаран. Само ти, Динго, немој ништа да се плашиш када будеш угледао замак, сав у светлости. (Из приповетке Данила Киша Замак осве�љен сунцем, прилагођено)

Подвуци облике футура другог. У који временски одсечак он смешта ситуације које су означене глаголима? _______________________ У којим је врстама зависних ПР употребљен? _______________________, _______________________ У којим временским односима стоје ситуације означене футуром другим из зависне и глаголским обликом из више реченице? Један облик футура другог може се заменити презентом свршеног глагола; заокружи га. У два случаја би уместо презента свршеног глагола могао стајати футур други; подвуци те облике презента.

______________________________________ д) Пре него што ћу поћи у гимназију, отац ми је одржао једну дужу реч, убеђујући ме да сад већ морам бити озбиљан и мислити на своју будућност [...].

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

Футур други означава будућу ситуацију пре, за време или после које се одвија нека друга будућа ситуација. Ситуације означене футуром другим свршених глагола могу се означити и презентом свршених глагола (што је и уобичајеније). Футур други се употребљава углавном у зависним реченицама (најчешће временским, условним и односним).

Упореди следеће примере: Заливај биљку коју ћу овде засадити. Заливај биљку коју овде будем засадила. У ком случају се тачно зна која је то биљка, а у ком случају говорник још ни сам не зна коју ће биљку засадити, него мисли на било коју биљку?

pr om

Ситуације исказане футуром другим су често у неком погледу неизвесне – није сигурно да ли ће се одиграти, ко ће бити учесници, када ће се одиграти и сл.

uk a

28. Подвуци облике футура другог и одговори на питања: А после, када се осушим, и када будем седео на свом месту [...], поново ћу задобити свој ореол првака у разреду и седећу с том круном, мудра држања као сова, док ће госпођа Риго читати најбољи задатак (мој), гласом узвишеним и распеваним, а затим ће наступити у разреду тишина, док госпођа Риго не буде дошла к себи од узбуђења и саопштила да ће тај задатак дати да се штампа у Добром пастиру, због његове поучности и његове надахнутости. (Данило Киш, Прича која се црвени)

1) У којој врсти зависних реченица је употребљен футур други? 2) У којим временским односима стоје ситуације означене футуром другим из зависних и футуром првим из независних реченица? 3) Које облике футура другог је могуће заменити презентом? Зашто?

29. Напиши у којој је врсти зависне реченице употребљен футур други: Али стари рече: – Нећу, него кабаницу, па ћy се покрити с њоме гдје будем спавао.

____________________________

(Нар. прип. Бесмр�ни с�арац)

30. Подвуци облик футура другог: Још и сада се чува у њиховој породици једна аранија, бакрени казан који су, као знак изгубљеног имања и господства, донели кад су се, под старим Карахоџом, понижени и огорчени, вратили у Босну. Са тим казаном Карахоџа им је оставио у аманет: да никад не изостану из рата који се буде водио против Швабе и да сваки чини све што је до њега да им се једног дана врати господство које су изгубили у Славонији [...].

Замени футур други футуром првим. Каква је разлика? ______________________________________________________________________________________________________

(Иво Андрић, Травничка хроника)

Др Душка Кликовац

31. У приповеци Данила Киша Замак осве�љен сунцем дечак Анди иде са псом кроз шуму и наглас машта: „...А ако би нас напали вукови? Ти можеш да се обрачунаш бар са два...” Замени сада потенцијал из прве реченице футуром другим: _______________________. Који глаголски облик имплицира да је мање вероватно да ће се радња одиграти? ____________________________

Потенцијал други

[Марија разговара с млађим братом Павлом.] Павле: Једу ми се колачи. Марија: Кад бисмо имали јабука, направила бих колач с јабукама. Павле: Отишао бих ја да купим, али, знаш, морам да учим. Марија: Какав нагли напад вредноће! Иди, онда, да учиш, да те не би нагло и прошао!

Кад Марија каже Ка� бисмо имали јабука, на�равила бих колач с јабукама, она два пута употребљава облик потенцијала, и оба пута да означи иреалне, претпостављене ситуације: прва је иреални садашњи услов (они немају јабука), а друга је ситуација која је условљена тим условом. Који се још услов може исказати потенцијалом (уп. Ка� би �и ку�ио јабука, на�равила бих колач)? ___________________ ________________ Кад Павле каже О�ишао бих ја �а ку�им, да ли тиме означава реалну или претпостављену ситуацију? ____________________________ Какав став према радњи он исказује употребом потенцијала? ____________________________ У последњој реплици Марија употребљава потенцијал у намерној реченици, да означи циљ Павловог одласка да учи. Подвуци тај потенцијал. Да би исказао своју жељу за колачима, Павле је могао да каже и Ра�о бих �ојео неки колач. А Марија је, да није имала добру вољу да их прави, могла да каже и Не знам ш�а бих �и на �о рекла – у значењу „Не знам шта бих на то могла да ти кажем”. Потенцијал има још једну употребу: да је желео да замоли Марију да направи колаче, могао је своју молбу да започне речима Х�ео бих неш�о �а �е замолим – уместо Хоћу неш�о �а �е замолим.

uk a

Кад би касније Марија препричавала свој разговор с Павлом, могла би да каже: Да смо имали јабука, била бих на�равила колаче. Обликом потенцијала другог јасно би исказала да је претпостављена ситуација важила у прошлости. Међутим, пошто сâм контекст (перфекат смо имали) већ указује на то, експлицитно означавање прошлости потенцијалом другим није неопходно – довољан је и потенцијал. Стога се потенцијал други не употребљава често. Ипак, некад потенцијал други може бити потребан. Упореди следеће реченице: Добро си поступио – исто онако како би поступио и твој отац. Добро си поступио – исто онако како би био поступио и твој отац. Има ли разлике?

pr om

Потенцијал

(Одговор на стр. 175)

Основно значење потенцијала је модално: он означава претпостављену ситуацију – ону која је условљена неком другом ситуацијом, затим ситуацију која је услов (иреални садашњи или потенцијални будући) за неку другу, која је могућа, коју

32. Футур други се понекад употребљава и у независним реченицама – у вези са ситуацијама које су неизвесне: Иди и погледај тај филм, можда ти се буде допао. Који глаголски облици се могу употребити уместо футура другог? ___________________________, ___________________________

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

појам означен субјектом реченице жели, на коју је спреман, која је сврха неке акције итд. Потенцијал може служити и за ублажавање исказа (захтева, предлога, тврдње и сл.).

pr om

Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу „Орач” и јели увек исто јело: густ, постан пасуљ. За ручком не би реч проговорили. Из Паланке би пошли тако да у сутон стигну у Прерово. Чим би изишли из механске авлије, он би дизгине пружио Вукашину и уживао што вешто и лако влада коњима, неуморним у брзом, равномерном касу. Ћутали би и, као да су у завади, клонили се један другога читавог Бадњег дана; разговор би почињали после вечере, њих двојица сами, и слушали један другога све док село не букне пуцњавом и вревом петлова. Најпре би Вукашин њему до ситница полагао рачун о свом животу у вароши и о школи, а затим би он њега обавештавао о догађајима и променама у домаћинству и селу. (Добрица Ћосић, Корени)

uk a

Подвуци облике потенцијала. Да ли они означавају претпостављене или реалне ситуације – оне које су се заиста одиграле? __________________________ Да ли су то једнократне или понављане ситуације? ___________________________ Ког су вида глаголи у оваквом потенцијалу? __________________________________________ Ако бисмо потенцијал у реченици За ручком не би ни реч �роīоворили хтели да заменимо перфектом, како би гласила реченица? Ког би вида морао бити глагол у перфекту? ____________________________

Потенцијал може имати и временско значење, кад означава понављане прошле ситуације. У таквом потенцијалу могу стајати и свршени и несвршени глаголи.

33. Одреди какву иреалну ситуацију означава потенцијал у следећим примерима: а) Да има новца, Јоца би купио електричну гитару. б) Све би жртвовао, само да купи електричну гитару. в) Све ће жртвовати да би купио електричну гитару. г) Био би пресрећан кад би купио електричну гитару. д) Нема новца којим би купио електричну гитару.

34. Павле је Марији могао да упути предлог Можеш �а на�равиш колаче. Како би гласио тај предлог ублажен потенцијалом? ___________________________________________________________

_________________________________________

(Иво Андрић, Травничка хроника)

35. Подвуци облик потенцијала и одреди у каквој ПР је употребљен. Вести о доласку страних конзула, као све вести у нашим крајевима, јављале су се изненада, расле до фантастичних сразмера, а затим нестајале одједном, да би се после неколико недеља опет појавиле новом снагом и у новом облику.

Др Душка Кликовац

36. Подвуци облике потенцијала, а затим уради задатак: И како је дечак растао, тако је и живот Давнин бивао чистији. И сваки пут кад би учинио људима неко добро или пропустио да уради неку од рђавих радња, чинио је то са сујеверном мишљу „да ће се то маломе вратити”. Као што често у животу бива, овај залутао и свакакав родитељ живео је са жељом да му син буде човек који ће живети право и часно. И ништа није било што не би учинио или жртвовао за остварење те жеље.

Чини добро – не кај се, чини зло – надај се!

Императив

Препиши облике потенцијала који има: а) временско значење: ________________________________________; б) модално значење: ________________________________________.

(Иво Андрић, Травничка хроника)

pr om

Не излази на јако сунце! Склањај се са сунца! Кад је сунце јако, склони се у хлад. Могу ли да идем на сунце? – Иди.

uk a

Одреди у ком се случају императивом издаје заповест, у ком се њиме даје савет, у ком дозвола, а у ком се изриче забрана. У свим тим случајевима говорник императивом или подстиче или одвраћа саговорника од вршења радње. Пошто исказује говорников став према иреалној радњи, императив има модална значења. Императивом говорник подстиче саговорника да нешто уради, одн. одвраћа га од неке акције. Императив тада изражава заповест, забрану, захтев, савет, упутство, дозволу и сл.

Кад змај уђе у двор, али царице нема. Онда он стане говорити коњу: – Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: – Једи и пиј, стићи ћемо их, не брини се. Кад змај руча, онда седне на коња, па терај за њима, и за тили час их стигне. Како их стигне, царицу отме од царевог сина, па му рече: – Ти иди збогом, сад ти праштам за оно што си ми у подруму дао воде; али се више не враћај ако ти је живот мио. (Из нар. прип. Зла�на јабука и �еве� �ауница, прилагођено)

Подвуци облике императива. Који говорни чинови се остварују облицима императива је�и, �иј, не враћај се? _______________________ А императивом и�и? _________________ У тексту је употребљен и императив �ерај. Он има временско значење: њиме се исказује једнократна прошла радња. Пошто је у овом примеру она део приповедачког низа, императив је ту употребљен приповедачки. У ком лицу и броју стоји тај временски употребљени императив? _____________________________

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

Којим се глаголским обликом може заменити приповедачки императив? ______________________ Која реченица делује живље, динамичније: а он онgа �о�ера за њима или а он онgа �ерај за њима? Временско значење има и императив којим се исказују радње које се понављају у садашњости или прошлости: (Прошле/Целе године) сваки дан исто: иди у школу, враћај се кући, пиши задатке... Императив може имати и временско значење. Тада он може означавати једнократну прошлу радњу, али и понављану садашњу или прошлу радњу. Тада увек стоји у 2. лицу једнине.

pr om

37. Подвуци облике императива који имају модално значење, а онај који има временско значење заокружи. Затим уради задатке: На то ће бака дечку: – Ево ти ова батина, па чим дотјераш говеда кући, удари батином о кров штале, и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури у кућу, па ћеш још затећи нешто јела. Међутим, маћеха сутрадан украде ону батину, те је спали, те дечко мораде опет сам везати говеда. Док он повеза говеда, маћеха и отац појели сав ручак, те он опет гладуј. (Краварић Марко, нар. прип., прилагођено)

Заокружи слово испред тачног одговора.

38. Подвуци облике императива: Уз дуге зимње вечери, Вук је причао младом господару све што му се знаменитијега десило за Иванбега, и та су причања до данашњега дана доживјела у народу. Ја сам их слушао у различнијем пригодама од Махина и Побора, па како које чуј, онако га на брзу руку и напиши, да не заборавим... (Стјепан Митров Љубиша, Вук Дојчевић)

Какве ситуације он означава? _______________________________________

uk a

1) Облицима императива који има модално значење извршава се следећи говорни чин: ______________________. 2) Временски императив гласи _______________________ и означава: а) ситуацију која се понавља у садашњости; б) ситуацију која се понавља у прошлости; в) једнократну прошлу ситуацију.

Инфинитив

Момка најпосле стане мучити и гристи што не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази, па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати. (Из нар. прип. У цара Тројана козје уши, прилагођено)

Подвуци облике инфинитива, а затим заокружи глаголе чија је он допуна. То су фазни глаголи _____________________ и ______________________, као и модални глагол _______________________. Коју конструкцију је могуће употребити уместо инфинитива? _______________________

Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија. (Петар Петровић Његош)

Др Душка Кликовац

На једном месту је употребљена конструкција gа+презент, а могуће је било употребити и инфинитив. Пронађи ту конструкцију. Како се зове конструкција с модалним одн. фазним глаголом и инфинитивом? _____________________________ Инфинитив са својим одредбама и допунама чини глаголску синтагму. Таква синтагма може бити допуна глаголима зна�и, заборави�и, мисли�и, желе�и, воле�и, намерава�и, о�лучи�и итд., кад алтернира са изричном зависном реченицом: Знао је дуго и занимљиво причати. (= дуго и занимљиво да прича) Мислиш/Намераваш ли кренути? (= да кренеш) Не дају нам живети. (= да живимо) Може бити и допуна глаголима свесно предузетог кретања, кад алтернира с намерном реченицом: Отишао је купити новине. (= да купи новине)

Инфинитив може бити допуна и глаголима одн. изразима који су синонимни с модалним глаголима: То се не дâ ни замислити! (= „То се не може ни замислити!”) Немам му шта приговорити. (= „Не могу му ништа приговорити.”) Значења модалних глагола се подразумевају и у следећим случајевима, у којима је употребљен глагол јесам/би�и; такви примери могу звучати архаично: Сутра нам је зором путовати. (= „Морамо сутра зором путовати.”) Кад је на казан ићи, брзи сте и окретни сви; а кад је у служби потрчати, вежу вам се ноге и стане памет (И. Андрић). (= „Кад треба на казан ићи...”) Инфинитив, који алтернира са конструкцијом �а+презент, допуна је и заповедној речци немој(�е): Немој ићи напоље без кишобрана!

uk a

Помоћу инфинитива се гради и футур: Су�ра ћу ићи на �лажу. Међутим, то је његова употреба на плану облика речи (морфологије), а не на плану реченице (синтаксе). Пошто у многим његовим употребама, нарочито у екавским говорима, инфинитив потискује конструкција �а+презент, по аналогији се то догађа и у футуру, па се и чује и чита нпр. Су�ра ћу �а и�ем поред Су�ра ћу ићи. Књижевнојезичка норма, међутим, дозвољава само инфинитив. Каква је разлика измећу Хоћеш ли �оћи? и Хоћеш ли �а �ођеш?

Инфинитив може бити допуна модалним и фазним гл а го л и м а ( м о ћ и , м о р а � и , с м е � и , х � е � и , � р е б а � и , одн. �оче�и/�очиња�и, с�а�и (=�оче�и), нас�ави�и/ нас�авља�и, �рес�а�и/�рес�аја�и итд.). Заједно с њима он чини сложени предикат. Уместо њега могуће је употребити и конструкцију �а+презент; у књижевном језику обе су подједнако правилне. Глаголска синтагма с инфинитивом може бити допуна која алтернира са изричном и намерном зависном реченицом.

pr om

Једна недозвољена аналогија

39. Подвуци облике инфинитива и објасни њихову употребу: Затим прође мало времена, а ала почне сваки дан горе излазити, те је сваки дан јела по једну девојку, коју су јој морали слати из града. Тако дође ред и на цареву кћер. Чекајући тако алу, она се стане молити богу да јој дође Биберче, да је избави.

(Биберче, нар. прип., прилагођено)

Уместо инфинитива може се употребити _____________________________ (допуни).

(Одговор на стр. 176)

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

40. Напиши који се модални глаголи подразумевају у следећим примерима: а) Шта нам је чинити? ________________________________ б) Ако је веровати мојој баки... ________________________________

41. Замени изричну реченицу инфинитивом одн. глаголском синтагмом с инфинитивом: а) Желео је да дође. ________________________________ б) Помогао ми је да саградим кућу. ________________________________

pr om

Глаголска синтагма с инфинитивом може бити употребљена и као специјална независна реченица, обично да означи радњу чије је извршење потребно (подразумева се глагол �реба�и): Прелити кашику чаја прокључалом водом, оставити да одстоји и пити трипут дневно. Инфинитив (односно глаголска синтагма чија је он главна реч) може имати и неке именичке функције, од којих је најважнија функција субјекта: Прескакати ограду је опасно! Напомена. Конструкције као што је Има�е ли ш�а за јес�и?, у којима се испред инфинитива налази предлог, књижевнојезичка норма не прихвата (такве конструкције нису својствене српском језику, него су преузете из италијанског и немачког језика).

uk a

42. Подвуци глаголске синтагме с инфинитивом и објасни како су употребљене: Туп, туп, туп, луп, круп; треба поћи на спавање. Глупо је овако сваки час, час падати у сан а час бити луцидан као пред стрељање. Хоћу да идем. Ако устанем и закорачам, прећи ћу цео простор до гостионице. Врата су свакако отворена или постоји звонце. Заспати као у смрти: не, осећати како је добро што се спава.

(Растко Петровић, Љу�и īоворе, прилагођено) За овде или да носите?

Др Душка Кликовац

Глаголски прилози – садашњи и прошли Са уобичајеним церемонијалом, достојанствено и важно, учитељ је написао молбу и прочитао је запањеном сељаку, а затим је отресао прах са листа, пресавио га и, примајући новац, упитао: – Хоћемо ли да попијемо по једну? Познајући учитеља као човека који само у крајњем случају плаћа сам, Симан је рекао да нема кад и да му се не пије. Тада је учитељ, зажмуривши на једно око, запитао Симана како мисли да преда молбу. (Из приповетке Иве Андрића Прича о кме�у Симану, прилагођено)

pr om

Облик �римајући је глаголски прилог садашњи (ГПС). Ког вида је глагол �рима�и? ______________________________ И радњу �римајући и радњу у�и�ао [је] врши исти агенс. У ком временском односу оне стоје? ___________________________ Пронађи у тексту још један глаголски прилог садашњи и провери да ли и он означава радњу истовремену с радњом предиката. У тексту је употребљен и облик глаголског прилога прошлог (ГПП) – зажмуривши. Ког је вида глагол зажмури�и? _____________________________ У ком временском односу стоје радње зажмуривши и за�и�ао је? ____________________________________________ Да ли је обема радњама агенс исти? ____________________

uk a

Глаголски прилог садашњи, који се гради само од несвршених глагола, означава радњу истовремену с радњом предиката. Глаголски прилог прошли, који се гради најчешће од свршених глагола, типично (али не увек) означава радњу која претходи радњи предиката. Обе радње – и ону означену предикатом, и ону означену глаголским прилогом – мора вршити исти агенс – онај који је означен субјектом реченице. При томе, субјекат не може бити везан за глаголски прилог, него за предикат.

Глаголски прилог заједно са својим допунама и одредбама сачињава глаголску синтагму, чија је он главна реч. Тако ГПС �римајући има допуну новац, с којом чини глаголску синтагму. Како гласи глаголска синтагма чија је главна реч ГПП зажмуривши? Глаголски прилози (одн. глаголске синтагме чије су они главне речи) у контексту стичу различита прилошка значења и могу се парафразирати одговарајућим предикатским реченицама. Најважнија прилошка значења су следећа:

(1) временско значење; синтагма са ГП тада има функцију одредбе за време: Шетајући кроз шуму, брали смо печурке. = „док смо шетали по шуми” или „шетали смо по шуми и...” Марија се, угледавши Мику, насмешила. = „кад је угледала Мику” (2) начинско значење; синтагма са ГП има функцију одредбе за начин: Сакупили су новац радећи преко лета. = „тако што су радили преко лета”

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

Отворио је врата гурнувши их снажно раменом. = „тако што их је снажно гурнуо раменом” (3) узрочно значење; синтагма са ГП има функцију одредбе за узрок: Немајући довољно искуства, одлучио је да пита за савет. = „пошто/ како није имао довољно искуства”, „није имао искуства, па/те...” Уплашивши се невремена, нисмо отишли на планинарење. = „пошто / будући да смо се уплашили невремена”.

Које глаголске синтагме с глаголским прилогом у тексту И. Андрића имају временско значење, а која има узрочно значење? Правила за писање запете у вези с ГП иста су као и она у вези са зависним реченицама.

(Иво Андрић, Травничка хроника)

Која прилошка значења имају те синтагме (напиши их оним редом којим се јављају у тексту): ________________________, ________________________, ________________________, ________________________.

uk a

pr om

43. Објасни шта је неправилно у следећој реченици из једне народне приповетке: Чувши ово цар, много се удиви и каже да је тај роб још прије три године ту затворен. Како реченица треба да гласи? ______________________________________________ 44. Заокружи глаголске прилоге, а синтагме чије су они главне речи подвуци: У ноћима кад би Травник већ дубоко утонуо у таму, могло се видети само на оба конзулата још по један или два осветљена прозора. То су двојица конзула бдела над хартијама, читајући доставе повереника, пишући извештаје. И тада се често дешавало да господин Давил или фон Митерер, оставивши за тренутак посао, приђу прозору и загледају се у усамљену светлост на противном брегу, при којој њихов сусед-противник кује непознате замке и смицалице, настојећи да поткопа свога колегу са друге стране Лашве и да му помрси рачуне.

45. Заокружи глаголске прилоге, а синтагме чије су они главне речи подвуци; затим уради задатке: Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилајет, гдје се никад ништа не види. Не знајући како ће се натраг вратити, оставе ондје ждребад од кобила да би их кобиле из оне помрчине извеле. Кад су ушли у тамни вилајет и ишли по њему, све су под ногама осјећали некакво ситно камење, и из мрака нешто повиче [...]. (Тамни вилаје�, нар. прип.)

1) Напиши која прилошка значења има синтагма са ГПП: ______________________, а које она са ГПС: ______________________. 2) Замени реченице ка� су ушли у �амни вилаје� и [ка� су] ишли �о њему синтагмама с одговарајућим глаголским прилозима: _________________________________________, _________________________________________.

46. Замени истакнуте предикатске реченице синтагмом с одговарајућим глаголским прилогом: Петар, ка� је чуо �е речи, одмах се са старцем опрости и оде брже-боље да потражи ту земљу. Док је тако ишао, дође до неке воде. Сад извади папучу, па је обује и пређе на другу страну. Кад је већ прешao, осете га џинови и потрче пред њега, а Петар, како их опази, метне капу на главу, те се џинови поврате натраг а да га нису видели. Петар је непре-

Др Душка Кликовац

(Бекс�во о� смр�и, нар. прип., прилагођено)

Зашто се зависна реченица ка� је већ �решао (на почетку 3. КР) не може заменити синтагмом са глаголским прилогом? ___________________________________________

47. Упиши запету где је то потребно: Пошто су неколико пута учинили круг жена се на пуцањ бича винула и испела јахачу на рамена а он је тада очигледно великим напором полако и опрезно почео да се диже. Већ идућег тренутка он се заваравши очи гледалаца исправио и наоко лаким покретом стао вранцу на сапи придржавајући само прстима леве руке жену [...]. Припијени један уз другог три коња су јурила бацајући копитама струготину по првим редовима гледалаца [...]. (Иво Андрић, Циркус)

pr om

48. Подсети се градива из морфологије и објасни шта се догодило са глаголским прилогом садашњим у примерима као што су �у�ујуће �озориш�е, све�леће рекламе, ле�ећи �ањир.

Глаголски придеви – радни и трпни (1а) Време је протекло брзо. – (1б) Сетили смо се протеклог времена. (2а) Воће је јуче обрано. – (2б) Обрано воће смо ставили у корпице.

uk a

У реченицама 1а и 1б употребљен је радни глаголски придев �ро�екао, али с различитим улогама: у реченици 1а он, на плану морфологије (облика речи) служи за грађење перфекта актива; он је ту још увек облик глагола �ро�ећи. У реченици 1б има синтаксичку функцију: употребљен је као атрибут уз именицу време; тада се понаша као прави придев (слаже се с њом у роду, броју и падежу) и кажемо да се попридевио. У реченицама 2а и 2б употребљен је трпни глаголски придев обран. Како се зове глаголски облик чијем грађењу он служи у реченици 2а? ________________________ Коју функцију има у реченици 2б? _________________________ Радни глаголски придев служи за грађење сложених глаголских облика актива – перфекта, плусквамперфекта, футура другог и потенцијала. Трпни глаголски придев служи за грађење облика пасива. Оба се могу попридевити. У том случају одређују именицу и конгруирају с њом у роду, броју и падежу.

Конструкција са глаголом јесам/би�и и трпним придевом некада се интерпретира као перфекат пасива, а некад као копулативни предикат у презенту (који се састоји од копуле у облику презента и попридевљеног трпног придева): 100

Перфекат пасива Копулативни предикат Соба је недавно окречена. Соба је светла, пространа и окречена.

стано ишао напред, па опази пред собом један велики двор, те се упути право к њему. Кад је дошао до двора, није смео одмах да уђе унутра, него оде у једну врло лепу башту, која је била поред двора.

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

49. Прочитај текст, подвуци глаголске придеве и уради задатке: Улица излази скоро на језеро и одмах се претвара y само утабану путању по трави, дуж језерске обале. Са стране je још једино велика једноспратна зграда која није никада завршена. Испод траве је велико камење; из ње излазе стене покривене маховином, тако да се тешко корача. Уз острво је врло живописна шумица пуна птичије граје. Горе са врха, зачас још вири поцрнела црквена звонара која је наврх села, затим је апсолутна усамљеност.

1) Препиши попридевљени радни глаголски придев: _______________________. 2) У пасиву је употребљен глагол __________________________ (допуни). 3) Заокружи именице које су одређене попридевљеним трпним глаголским придевима.

uk a

pr om

50. Поред сваке реченице напиши да ли је у њој употребљен перфекат пасива или копулативни предикат у презенту: а) Стари професор је био врло учен. ______________________________ б) Гледам га и чини ми се нешто замишљен и тужан. ______________________________ в) У холивудским каубојским филмовима главни јунак је замишљен као племенит и непобедив. ______________________________ г) Та продавница је отворена прошле године. ______________________________ д) Та продавница је отворена и недељом. ______________________________

(Растко Петровић, Љу�и īоворе)

101

Др Душка Кликовац

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Несвршени: означавају понављану ситуацију или ситуацију у њеном трајању

pr om

Глаголи

Свршени: означавају ситуацију као целину или почетни тренутак ситуације

Постоје и двовидски глаголи, чије се видско значење препознаје из контекста.

uk a

Значења и употребе

основно значење: ситуација која се одвија у тренутку говора релативни: ситуација напоредна са неким тренутком који није тренутак говора квалификативни: свевремене ситуације, нечија стална стања и способности, ситуације које се понављају

Презент 102

Примери

Стражар дрема на клупи.

Кад сам пролазио поред стражара, а он дрема на клупи.

Земља се окреће око Сунца. Јоца говори италијански. Стражар стално дрема. Стражар увек у поноћ задрема. догађаји у низу који померају причу даље Једном царев син оде под јабуку и легне (приповедачки) под њу, а у поноћ се појаве паунице. будуће ситуације у чије је остварење Сутра најмлађи царев син чува јабуку. говорник уверен будуће ситуације које су оријентир за Ако царев син заспи, пробуди га. неке друге будуће ситуације (у намерним реченицама) ситуација Ноћас ће најмлађи син спавати под јабуком, која је циљ неке радње да је сачува. иза заповедних речца нека, �а Нека ми неко све објасни! Да се нико не мрдне!

Глаг. време

Значења и у�о�ребе īлаīолских облика

основно значење: прошла радња која има последице у садашњости (резултативан за садашњост) догађаји у низу који померају причу даље (приповедачки) прошле трајне или понављане ситуације ситуације прошле у односу на неки тренутак који није тренутак говора (релативни) будућа радња коју говорник сматра извесном (са заповедном речцом �а) изражава строгу заповест или забрану основно значење: прошла ситуација која се одиграла пре друге прошле сит. и изазвала стање које је важило у време друге ситуације прошла радња која нема последице у садашњости основно значење: доживљена прошла радња, одн. прошла радња према којој говорник има емотивни став догађаји у низу који померају причу даље (приповедачки) будућа радња коју говорник сматра извесном основно значење: прошле ситуације које су трајале у прошлости и које је говорник доживео у приповедачком тексту: ситуације које су трајале у прошлости кад их је перципирао наратор или јунак радње основно значење: радња будућа у односу на тренутак говора релативни: радња будућа у односу на неки други тренутак квалификативни: ситуација која се редовно понавља у садашњости модални: изражава неопозиву заповест за ублажавање суда, тврдње, захтева

Купила сам јабуке. Узми једну! Царев син је отишао под јабуку и легао под њу, а у поноћ су се појавиле паунице. Време је пролазило, а царев син је сваке ноћи спавао под јабуком. Вратио је новац који сам му позајмио. Ако мало не пожуриш, закаснили смо!

Да си се одмах извинио! Да нико није реч проговорио! Кад су Мика и Марија стигли, Јоца је већ био отишао.

pr om

uk a

Плусквамперфекат Аорист Имперфекат

Футур I

Примери

Значења и употребе

Перфекат

Глаг. време

Јоца је био назебао (али је сад опет добро). Виде ли ми Роксанду девојку? Ух, што се уморих!

Чувар откључа врата, упали светло и оде. Ако се гужва не рашчисти, закаснисмо!

У једну се кућу окупљаху...

Осталих шест редовника сјеђаху са страна великог олтара...

Ноћас ће најмлађи син чувати јабуку.

Цар упита… На то ће рећи најмлађи син… Из његовог дућана свако ће задовољан изаћи. Него ћеш ми цара поздравити... Замолићемо нашег саговорника...

103

Др Душка Кликовац

Кад бисмо имали јабука, направила бих колаче. Радо бих јео колаче. Све бих учинио да сад једем колаче. Дај ми новац, да бих купио јабуке. Не знам шта бих ти рекла. Сваког дана бих одлазила и помагала му, али није вредело. Хтела бих нешто да те замолим. Приђи! Не прилази! И ја трчи, трчи, али аутобус оде! Сваког дана исто: иди у школу, учи...

pr om

временско: понављана прошла ситуација за ублажавање захтева, предлога, тврдње Императив модално: за подстицање или одвраћање саговорника временско: једнократна прошла радња, понављана садашња или прошла радња

Примери Ако будем могао, ићи ћу даље.

Глаг. начин Значења Футур II будућа ситуација пре, за време или после које ће се одиграти нека друга будућа ситуација Потенцијал модално: претпостављена ситуација (која је условљена другом, која је услов за другу, која је могућа, жељена, на коју је субјекат спреман, која је сврха неке акције...)

(и синтагма са ГПС) ситуација истовремена са ситуацијом предиката (у контексту може стећи разна прилошка значења)

Глаголски прилог садашњи

uk a

Нелични Употребе глаг. облик Инфинитив допуна модалним и фазним глаголима (у оквиру сложеног предиката) (и инф. синтагма) допуна која алтернира са изричном и намерном зависном реченицом (и инф. синтагма) у специјалној независној реченици, да означе радњу коју је потребно (из)вршити (и инф. синтагма) као субјекат реченице

Глаголски прилог прошли Радни глаголски придев

Трпни глаголски придев

као прави придев (и синтагма са ГПП) типично ситуација која претходи ситуацији предиката (у контексту може стећи разна прилошка значења) у оквиру сложених глаголских облика као прави придев

у оквиру облика пасива као прави придев

Примери

Морам кренути. Почињем радити. Знао је занимљиво причати. Отишао је купити новине. Пре употребе промућкати. Пушити је опасно.

Путујући светом, свачега се нагледао. (време) Сакупили су новац радећи преко лета. (начин) Плашећи се критике, није ништа признао. (узрок) Гледај оне светлеће рекламе! Спазивши га, махнула му је. (време) Отворио је врата гурнувши их снажно. (начин) Уплашивши се критике, није ништа признао. (узрок) Лишће је опало. Опало лишће је шушкало под стопалима. Задатак је урађен. Предајте урађене задатке.

НАПОРЕДНИ (КООРДИНАТИВНИ) ОДНОСИ

Шта су напоредни односи

pr om

(1) Сврака, штука и рак опазе на обали реке неку ловачку торбу, па им се учини опасна и науме да је преместе на неко удаљено место и да је тако сакрију од ловца. (2) Удруженим снагама могли су то лако учинити, па упреше из петних жила, али – торбу ни маћи! (3) Како то? (4) Ево како: сврака је вукла торбу увис, штука цимала у воду, а натрагођа* рак теглио унатраг. (5) Тако бива и људима кад не раде договорно и промишљено, него кад сваки вуче на своју страну. * натрàгођа (од на�раī-хођа) – онај који иде уназад, натрашке (обично о раку); онај који је назадан, који се противи напретку, назадњак, реакционар

uk a

У реченици Сврака, ш�ука и рак о�азе на обали реке неку ловачку �орбу речи сврака, ш�ука, рак имају исту синтаксичку функцију: оне су _____________________________________. Пошто имају исту синтаксичку функцију, оне се стављају у напоредни однос – координирају се. Између речи сврака и ш�ука у говору се прави пауза, а у писању се ставља ___________________________________; а између речи ш�ука и рак стоји напоредни везник ______. Да ли и испред њега постоји пауза? _________________ У 5. реченици такође стоје две речи у напоредном односу координиране везником и. Оне имају функцију прилошких одредби за ___________________________. У напоредном односу могу стајати не само речи него и друге синтаксичке јединице. Тако у 1. комуникативној реченици у напоредном односу стоје независне предикатске реченице образоване с глаголима о�ази�и, учини�и се и науми�и. Све три имају исту комуникативну функцију: __________________________. Оне су координиране напоредним везницима �а и ___________. И у 4. комуникативној реченици три независне предикатске реченице стоје у напоредним односима. Подвуци њихове предикате. Напоредни односи међу њима обележени су ____________________________ (у говору), одн. _________________________________ (у писању), и везником ___________. Могу се координирати и зависне ПР. У 1. КР постоје две изричне ПР. Подвуци их. Оне су међусобно повезане саставним везником ___________. У 5. комуникативној реченици постоје две временске реченице. Подвуци их. Оне су повезане супротним везником ___________.

Реч координи́ рати (и коордѝнисати) значи „међусобно ускладити, усклађивати, уредити, уређивати”. Долази од латинског coordinare, a ово од префикса co-, који означава друштво, спајање, напоредност, заједништво (и одговара српским префиксима са- и су-), и глагола ordinare, који значи „уредити”. Координáција је „уређивање, усклађивање, усаглашавање”, а од те именице је изведен придев ко̏ ординациōнӣ (нпр. коор�инациони о�бор – група људи која координира неку активност, послове и сл.).

105

Др Душка Кликовац

Радио и телевизија су школа непажње: људи гледају а не виде, слушају а не чују.

Синтаксичке јединице које имају исту синтаксичку функцију стављају се у напоредни однос (координирају се). Напоредни односи имају своја обележја – најчешће напоредне везнике, паузе (у говору) односно запете (у писању). Независне ПР координирају се с другим независним ПР кад имају исту комуникативну функцију (обавештења, питања, заповести итд.). Јединице с конституентским функцијама – зависне ПР, синтагме и речи – координирају се кад имају исту синтаксичку функцију. Зависне ПР се по правилу координирају с другим зависним ПР, а синтагме и речи се могу међусобно координирати.

(Робер Бресон, француски редитељ, 1901–1999)

Друга зависна ПР у напоредном односу може изгубити свој везник, а и неке друге речи које се подразумевају из прве реченице: науме �а је �ремес�е на неко у�аљено мес�о и [�а је] �ако сакрију о� ловца.

pr om

Најважнији напоредни односи међу независним ПР јесу саставни, раставни, супротни, закључни, искључни и градациони.

Саставни односи

uk a

(1) Ловац је био на обали реке и ловио. (2) Животиње опазе ловачку торбу и она им се учини опасна, па/те одлуче да је склоне од ловца. (3) Људи некад ни не раде промишљено ни не договарају се. (4) Људи некад ни не раде промишљено нити се договарају.

У 1. примеру ситуације повезане везником и су истовремене. У пр. 2 везник и означава другачији однос – однос узастопности (сукцесивности). Какав однос означавају везници �а и �е у том примеру? _______________________________________ Да ли је и уместо њих могао бити употребљен везник и? _______________ Да ли �а и �е могу означити и однос сукцесивности? ____________ А однос истовремености? ____________ У пр. 3 и 4 реченице су одричног значења. Подвуци везнике којима су оне повезане. У ком облику – потврдном или одричном – стоји глагол иза везника ни? ______________________ а у ком иза везника ни�и? ______________________

106

Саставним (копулативним) односима се повезују реченице кад је њихова садржина истог смера – друга ситуација је смисаоно паралелна првој или се на њу надовезује. Обележја су везници и, �а, �е, ни, ни�и (уз паузе, одн. запете). Везник и означава однос истовремености, узастопности и узрочно-последични однос. Везник �а означава однос узастопности и узрочно-последични однос, а везник �е такође оба, али превасходно овај последњи. Везници ни и ни�и (који има вредност „и не”) повезују реченице одричног значења.

На�оре�ни (коор�ина�ивни) о�носи

Све то се може приказати овако:

(...,) ...и ... ..., и ... и ... и ... и ..., и ..., и ... ..., ..., ...

pr om

Неутрално Истицање Обележавање паралелности Емфатички полисиндет Асиндет

Термини асѝндет, којим се означава изостављање везника, и полисѝндет, којим се означава његово понављање ради истицања, потичу од грчког глагола syndeîn, што значи „повезивати”.

Испред везника и не пише се запета (пр. 1, 2), осим кад се други члан нарочито истиче (пр. 3). Реч и може се ставити и испред првог члана конструкције (и тада се тумачи као речца), кад се жели истаћи паралелизам између двеју реченица (пр. 2). Употреба везника може бити и стилски поступак: ако се у набрајању испред сваког члана конструкције употреби и – тзв. емфатички полисиндет – тада се истиче сваки члан низа и између свих њих употребљава се запета (пр. 4); насупрот томе, везник и може сасвим да се изостави – тзв. асиндет – чиме се наговештава да набрајање није завршено (пр. 5): 1) Марија чита књигу и слуша музику. 2) Марија и чита књигу и слуша музику. 3) Кренули смо на излет, и нисмо се покајали. 4) Марија и чита књигу, и слуша музику, и грицка семенке. 5) Марија чита књигу, слуша музику, грицка семенке.

Слична је и употреба везника ни и ни�и. Испред везника �а и �е запета се пише.

uk a

1. У следећем примеру у саставном односу стоје три независне ПР: Нико ме никуд није позивао, ништа ми није нудио, нити сам ја тражио. Осим везника _____________________, обележје тог односа је _____________________ у говору, а ___________________ у писању (допуни).

(Б. Ћопић, Чу�есна с�рава, прилагођено)

3. Одреди који је стилски поступак у вези с напоредним конструкцијама песник применио: а) О Боже, Боже, сјети се и љубави, и побједе и ловора и дарова. (Тин Ујевић, Свакиgашња јаgиковка) ___________________________________ б) Сиви су: под небом ждрали, мрак који сипи, пут, брегови мали. (Велимир Живојиновић Масука, Јесен) ___________________________________

4. Преправи реченицу Мика је на �ланинарење �онео кабаницу, кишобран и каљаче тако да у набрајању употребиш емфатички полисиндет:

2. Подвуци саставне везнике и напиши какав однос означавају: У нашој кући никад нико није имао сата, нити је ко знао да по њему чита вријеме. Мој стриц Ниџо, кад се вратио са Солунског фронта, правио се да „зна у сат”, али касније се испоставило да он умије само понешто око мале казаљке, па је његово одређивање времена испадало, отприлике, овако: – Још само колико за један нокат, па ће подне.

107

Др Душка Кликовац

Раставни однос (Или) дођи или се јави. Или грми, ил’ се земља тресе, ил’ удара море о мраморје.

Раставним (дисјунктивним) односом повезују се реченице којима се износе алтернативне ситуације. Главно обележје је везник или. Интерпункција је слична интерпункцији у конструкцијама с везником и.

pr om

Реч дисју̀ нкција долази од лат. disiungere – „раставити” и значи „растављање, раздвајање; противност, супротност; узајамно искључивање”. Ди̏ сјунктӣван значи „супротан, опречан, који садржи дисјункцију”.

Подвуци независне ПР, а везнике којим су оне повезане заокружи. Везник или означава да се остварује само једна од означених ситуација. Шта закључујеш из примера – да ли је запета обавезна? _____________ Да ли се везник или може јавити испред оба члана (и испред свих чланова) конструкције? _____________ Шта је постигнуто употребом запете у другом примеру ? ______________________

Могу се остваривати и обе ситуације, али у различитим приликама (тзв. наизменична реализација – пр. 1) или се свака радња приписује само делу вршилаца (тзв. дистрибутивна реализација – пр. 2):

uk a

(1) Увече се (или) шетам или гледам неки добар филм. (2) Људи су (или) збуњено ћутали или гласно протестовали.

5. Заокружи раставни везник и напиши какве независне ПР (по врсти) он повезује: а) Учитељ је покушавао да нам објасни значај нуле на разне начине, али му то или није полазило за руком или га ми нисмо довољно могли да разумемо. _________________________ б) – А да ли тамо где је тачка и запета можеш да ручаш супу, говеђину и печење или имаш времена само да поједеш перецу? – домишљао се Стева Радојчић. _________________________ Шта је у другој реченици изостављено? ________________

„Ој пунице, девојачка мајко! Или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца отела? Или ти је Бог од срца дао?” Заплака се девојачка мајка, А кроз сузе тужно говорила: „Мио зете, Милић-барјактаре! Нити сам је од злата салила, Нити сам је од сребра сковала, Нити сам је од сунца отела, Веће ми је Бог од срца дао.”

108

(Из баладе Жени�ба Милића Барјак�ара)

6. Објасни како алтернирају ситуације повезане раставним односом: а) Јоцини другови или играју кошарку или свирају у бенду. б) Јоца суботом или игра кошарку или свира у бенду. в) Јоца ће вечерас или играти кошарку или свирати у бенду.

На�оре�ни (коор�ина�ивни) о�носи

Супротни односи Јоца је отишао на кошарку, а Мика је остао код куће. Мика је позвао Марију телефоном, али се она није јавила. Марија није била љута на Мику, него/но/већ јој се испразнила батерија.

Два се држе за кику, а трећи их стриже.

Независне ПР у сва три примера стоје у супротном односу: у првом примеру контрастирају се две ситуације, у другом се износи супротност између онога што би се очекивало на основу Микиног поступка и онога што се стварно десило, а у трећем се најпре износи неостварена ситуација (зато глагол мора стајати у одричном облику), а затим она која се одиграла. Супротни однос се може исказати и везником �ок: Јоца лепо свира гитару, док Мика уопште нема слуха.

А̏ дверзатӣван значи „противан, супротан, опречан” и долази од лат. adversus – „насупрот”.

pr om

Супротним (адверзативним) односима се повезују реченице које означавају контрастне, супротне, несагласне и сл. ситуације. Најважнија обележја су везници а, али, неīо, но, већ. Запета испред њих је обавезна.

uk a

Везник али може означити различите супротне односе, а међу њима су и следећа два. (1) Упрли су из петних жила, али торбу нису ни макли. На основу тога што су упрли из петних жила, очекивало би се да су сврака, штука и рак преместили торбу; упркос томе, нису је ни померили. Дакле, постоји допусни однос између двеју ситуација. У другој реченици може стајати речца и�ак, а прву независну ПР можемо претворити у допусну зависну реченицу: Иако су упрли из петних жила, торбу нису ни макли. Уместо везника али можемо употребити везнички спој �а и�ак: Упрли су из петних жила, па ипак торбу нису ни макли. (2) Торбу нису померили, али су видели да се морају договорити. Другом реченицом се ублажава неуспех који су сврака, штука и рак доживели (другој реченици се може додати заменички прилог за�о). Такав однос међу двема ситуацијама назива се компензативан. У оба случаја се може употребити и но, али тада иза њега не може стајати енклитика (не може се рећи но су ви�ели..., него но ви�ели су...). Везником али (и, ређе, но) се, између осталих, може исказивати и допусни и компензативни однос међу двема ситуацијама. Супротни допусни однос се може изразити и везничким спојем �а и�ак.

Везником а се најчешће исказује контраст – он се употребљава кад се другом реченицом уводи неки нов појам у односу на претходну ситуацију. Пошто често нема праве супротности између садржаја две реченице, у истом примеру се може понекад употребити и везник а и везник и: Свиће, а ветар престаје. Свиће и ветар престаје.

Кòмпензовати (од лат. compensare) значи „надокнадити, надокнађивати, изравна(ва)ти”. Компензáција (према лат. compensatus, што значи „изједначен”) значи „накнада, одштета; изравнање, поравнање”. Може означавати и размену робе за робу, као и неутралисање утицаја нечега.

109

Др Душка Кликовац

7. Подвуци обележја сваког напоредног односа и одреди који је то однос: а) Није мука научити, него је мука одучити. ______________________________________ б) Луди бој бију, а мудри вино пију. ______________________________________ в) Нит’ збори, нит’ ромори. ______________________________________ г) Прво скочи, па реци – хоп! ______________________________________ д) Или купи алат, ил’ остави занат. ______________________________________

Закључни однос

Дрвеће је пролистало; дакле / према томе, дошло је пролеће.

uk a

pr om

Речца �акле и израз �рема �оме најављују закључак који следи из онога што је претходно речено. Стога независне ПР које они повезују стоје у закључном односу. У овом примеру испред �акле одн. �рема �оме написана је тачка са запетом, која показује да се на том месту тон спушта и прави пауза, али да је садржај ПР која следи тесно везан за садржај претходне ПР (због чега су оне и спојене у једну КР). Иза �акле одн. �рема �оме написана је запета. Могућа су и друга интерпункцијска решења: Дрвеће је пролистало; дакле – дошло је пролеће. (кад закључак желимо да истакнемо) Дрвеће је пролистало, дакле – дошло је пролеће. (кад иза прве ПР не спуштамо тон) Дрвеће је пролистало – дакле, дошло је пролеће. Закључни однос се може најавити и интерпункцијским знаком две тачке; стави га у квадратић: Дрвеће је пролистало дошло је пролеће. Закључни (конклузивни) однос јавља се кад се другим чланом напоредне конструкције показује закључак који следи из садржине првог члана. Нема везника, али се могу употребити речца �акле и израз �рема �оме. Закључак се може најавити и интерпункцијским знаком две тачке.

Кòнклӯзија је „закључак” (од лат. concludere – „закључити”), а кòнклузӣван је – осим оног значења које има у граматици – „закључни; завршни; коначни”.

Искључни однос Сви су дошли на време, само/једино је Мика каснио. Била је потпуна тишина, само што/једино што је негде у углу шушкао миш.

110

Првом реченицом се исказује нека целовита ситуација (у овим примерима то се исказује или наглашава речима сви, �о��уна), а другом се из те ситуације нешто изузима. Реченице тада стоје у искључном односу.

8. Најави закључак одговарајућим речима (одлучи се за једно интерпункцијско решење, према свом осећају) и одговарајућим интерпункцијским знаком: а) Навукли су се облаци _____________________ биће кише. б) Навукли су се облаци биће кише.

На�оре�ни (коор�ина�ивни) о�носи

Свуд тишина, само поток Кроз травицу што жубори, Испод тамни’ сенки дрва Са шуштањем лишћа збори.

Искључни (ексклузивни) однос јавља се кад се садржај друге реченице искључује из онога што значи прва реченица. Обележја су речце само и је�ино, одн. везнички спојеви само ш�о, је�ино ш�о, �ек ш�о. Испред свих тих обележја се увек ставља запета.

(Из песме Милице Стојадиновић Српкиње Сву� �ишина, само �о�ок)

Е̏ ксклузӣван (од лат. excludere – „искључити”), осим свог граматичког значења, има и следећа значења: 1. „који је намењен изабранима, повлашћенима” (нпр. ексклузивни ноћни локал); 2. „који се не дели с другима, којим конкуренти не располажу” (ексклузивни ин�ервју); 3. „који не прихвата туђа мишљења, искључив у ставовима”.

(Бранислав Нушић, Ау�обиоīрафија, прилагођено)

________________________, ________________________ Подвуци псеудозависну реченицу којом се исказује супротни однос.

uk a

Градациони односи

pr om

9. Заокружи напоредне везнике и друга обележја напоредних односа између независних ПР, а затим напиши који су то односи: Као што родитељи имају својих жеља за будућност своје деце, имају их тако исто и деца, само што су деца много скромнијих претензија од родитеља. Тако, на пример, деведесет одсто деце жели да буде ватрогасац, оџачар, жандарм, колачар и музикант, док истовремено деведесет одсто родитеља жели да им деца буду министри, ђенерали, митрополити, директори банака и томе подобно. Можете мислити како се у свакој породици незгодно сретају жеље: отац жели да му син буде митрополит, а син жели да буде оџачар; отац жели да му син буде министар, а син жели да буде жандарм; отац жели да му син буде ђенерал, а син жели да буде колачар.

(1а) Не само што је облачно већ и киша пада. (1б) Не само што не пада киша него није ни облачно. (2) Није ни облачно, а камоли да пада киша.

У свим примерима се истиче други члан напоредне конструкције и зато се конструкције у тим примерима називају градационе. У пр. 1а (где су реченице потврдне) и 1б (где су одричне) друга реченица се истиче тако што се наглашава да се реализује и њен садржај, а не само садржај прве. Испред неīо/но/већ нема запете, иако у говору постоји изразита пауза. У пр. 2 други члан се истиче тако што се имплицитно пореди с првим чланом. Испред а камоли �а запета је обавезна. Градационим конструкцијама се истиче други члан конструкције нарочитим повезивањем с првим чланом. Обележја једне од тих конструкција је не само ш�о/�а... неīо/но/већ и..., а друге а камоли (�а). У првој конструкцији нема запете испред другог члана, а у другој је она обавезна.

10. Подвуци обележја градационих конструкција: а) Не само што нису однели торбу него нису могли ни да је помере. б) Нису ни померили торбу, а камоли да су је однели.

Градáција (од лат. gradatio), осим тога што означава стилску фигуру, значи и „постепеност, поступност; постепени раст или падање”. Међутим, гради́ рати, иако може да значи и „постепено повећа(ва)ти”, обично је у вези са степеном (лат. gradus), па значи: „одредити, одређивати степен јачине нечега”, „(за)бележити степене на скали мерног инструмента” и сл. 111

Др Душка Кликовац

Напоредни односи међу конституентским јединицама

Није добро ни кад некога много благосиљају, а камоли када га куну!

Конституентске јединице – зависне ПР, синтагме и речи – могу бити стављене у саставни, раставни, супротни и градациони однос. Оне се координирају кад имају исту конституентску функцију унутар више јединице. Ево неколико примера:

Речи и синтагме Засади лале и беле руже. Нисмо засадили ни лале ни руже.

Зависне ПР Саставни Мика је изашао да се прошета и да односи купи хлеб. Мика није изашао ни да се прошета ни да купи хлеб. Раставни Мика је изашао или да се прошета однос или да купи хлеб. Супротни Мика је изашао да се прошета, али не односи и да купи хлеб. Мика није изашао да се прошета, него да купи хлеб. Градациони Мика је изашао не само да се прошета односи него и да купи хлеб. Мика није изашао ни да се прошета, а камоли да купи хлеб.

pr om

Засади или лале или беле руже. Засади лале, али не и руже. Нисмо засадили лале, него жуте руже. Засади не само лале него и руже. Нисмо засадили ни лале, а камоли руже.

uk a

11. Подвуци речи/синтагме у напоредном односу и напиши коју синтаксичку функцију имају те речи и у ком напоредном односу стоје: а) Лавица окоти једно, али лава. _______________________, _______________________ б) Иде киша и из неба и из земље. _______________________, _______________________ в) Хладно је. Биће вам потребне или рукавице или туђа рука. (Душко Радовић) _______________________, _______________________

12. Одреди које су зависне реченице употребљене у следећем примеру и који напоредни односи постоје међу њима (заокружи одговарајуће везнике): Нико ме није питао хоћу ли или нећу, нити ме је питао шта волим, а шта не волим. Врста зависних ПР: _____________________; нап. односи: ______________________. Независне ПР стоје у следећем напоредном односу: _________________________ (допуни).

112

13. Подвуци синтаксичке јединице у напоредном односу и напиши које су то јединице и у ком напоредном односу стоје: а) Право откриће није наћи нове територије, већ гледати новим очима. (Марсел Пруст, француски писац) _______________________, _______________________ б) Није важно коју болест има човек, него који човек има болест. (Хипократ, грчки лекар, отац медицине) _______________________, _______________________ в) Кад год се нађете на страни већине, време је да станете и размислите. (Марк Твен, амерички писац) _______________________, _______________________

На�оре�ни (коор�ина�ивни) о�носи

14. Прочитај следећи текст, подвуци речи које су обележја напоредних односа и уради задатке: Мој дјед Раде не само што се плашио разних животиња (змија, даждевњака и риба) него је зазирао и од многих справа и машина: од пушака, термометара, васерваге... Ни под каквим изговором у нашу кућу није се смјела унијети пушка: ни пуна, ни празна, ни покварена, ни растављена. Од погледа на термометар дјед је добијао вртоглавицу и стуживало би му се у стомаку, а од васер-ваге је закретао главу као од урокљивих очију. (Бранко Ћопић, Чу�есна с�рава, прилагођено)

1) Независне ПР стоје у следећим напоредним односима: ________________________, ________________________, ________________________ (наведи их редом којим се јављају). 2) Речи и предлошко-падежне конструкције стоје у следећем напоредном односу: _______________________ (допуни).

pr om

uk a

15. Прочитај следећи пример и уради задатке: Написао сам свега две песме у животу и са обема сам толико страдао да сам се зарекао чак и да не читам више стихове, а камоли да их пишем. 1) Напиши које синтаксичке јединице стоје у саставном односу: ______________________, а које у градационом: ________________________________________. 2) Заокружи реч и која је употребљена као речца за истицање, а не као везник.

113

Др Душка Кликовац

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Независне ПР се могу координирати ако имају исту комуникативну функцију.

Обележја: напоредни везници и везнички спојеви, паузе (у говору) одн. запете (у писању).

pr om

Зависне ПР (међусобно), синтагме и речи могу се координирати ако имају исту конституентску функцију.

Саставни: Марија чита књигу и слуша музику. Реци јој да се јави и да сврати. Купи хлеб и новине.

uk a

Напоредни односи (координација)

Раставни: (Или) дођи или се јави. Реци јој да се јави или да сврати. Купи хлеб или новине.

114

Супротни: Марија чита књигу, а не слуша музику. Реци јој да сврати, а не да се јави. Купи хлеб, а не новине.

Закључни: Небо је црвено; према томе, сутра ће бити сунчано.

Искључни: Сви су искључили телефоне, само је Мика то заборавио да уради.

Градациони: Марија не само што чита књигу него и слуша музику. Реци јој не само да се јави него и да сврати. Купи не само хлеб него и новине.

РАСПОРЕЂИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ И СИНТАГМАТСКИХ ЧЛАНОВА

Састави од следећих речи реченицу и напиши је на линију:

Марију

школе

парку

Мика

малом

испод

________________________________________________________________________________

чека

uk a

pr om

Видимо да речи у реченици морају бити поређане одређеним редоследом, по правилима својственим српском језику. Покушајмо да формулишемо нека правила. Ево, најпре, питања која ће нам помоћи да пронађемо правила у вези са редоследом чланова именичке синтагме: да ли се чланови синтагме могу разбацати по реченици? где мора да стоји конгруентни атрибут? где стоји падежни атрибут? А где стоји предлог у односу на синтагму? За разлику од чланова синтагме, чланови реченице имају слободнији распоред. Један од могућих распореда чланова дате реченице је следећи: субјекат – предикат – прави објекат – прилошка одредба за место: Мика чека Марију у малом парку испод школе.

Какав је распоред чланова твоје реченице? __________________________ Који су још распореди могући? ________________________________ Захваљујући чему су могући различити распореди реченичних чланова (по чему се препознаје да је Мика у реченици субјекат, а Марију прави објекат)? Распоред чланова синтагме и реченице одређен је правилима српског синтаксичког система. Чланови синтагме морају стајати заједно, тј. чинити непрекинути низ. У именичкој синтагми конгруентни атрибут обично стоји испред именице, а падежни атрибут увек иза. Предлог стоји испред целе именичке синтагме. Уобичајени распоред реченичних чланова јесте субјекат – предикат – прави објекат, али су могући и други. Функција неке именичке јединице видљива је у српском језику по њеном падежу, тако да је распоред реченичних чланова сразмерно слободан.

115

Др Душка Кликовац

(1) Мика чека Марију. (2) Марију чека Мика.

Прва реченица је формулисана тако што је прво именован известан појам – Мика – а затим је њему приписан одређени садржај – да чека Марију. Део реченице који именује појам о којем се у реченици ради и од којег се у формулацији реченице полази као од познатог назива се тема, а оно што се теми приписује, а што је исказано глаголом и другим члановима који су за њега везани – назива се рема (или предикатско језгро). И друга реченица је формулисана тако што се информације износе поступно, али је сад тема другачија: полази се од појма Марија. Како сад гласи рема? Дакле, тема реченице може бити исказана и субјектом и правим објектом (а некад и другим реченичним члановима).

pr om

Реченица се формулише тако што се полази од извесног појма као од познатог, а онда се о њему каже нешто ново. Појам о којем је реч, од којег се полази као од познатог, назива се тема реченице, а садржај који му се приписује – рема. Тема може бити исказана различитим именичким конституентима; најчешће је то субјекат, али може бити и прави објекат (и други чланови који означавају учеснике у ситуацији).

uk a

2. Подвуци реченични члан који је тема реченице и напиши који је то члан:

а) Јоца свира гитару. б) Гитару свира Јоца. в) Јоци се свира гитара.

а) Школа је на самој периферији града. б) Мика има нову кошаркашку лопту.

Реч фóкус долази од латинског focus – „огњиште, жариште”. У физици означава тачку у којој се сустижу или из које полазе светлосни и други зраци (што се означава и речју жижа). Има и општије значење „центар, средиште (интереса, активности, пажње и сл.)”. Ако пажњу усмеримо на нешто, онда смо се на то фокусирали или, боље, усре�сре�или. 116

______________________ ______________________ ______________________

Реченица Мика чека Марију може доћи као одговор на различита питања: Шта се догађа? Шта ради Мика? Кога чека Мика? Ако питамо Ш�а се �оīађа?, читава реченица Мика чека Марију доноси нову информацију. Ако питамо Ш�а ра�и Мика?, нову информацију носи само део реченице (предикатско језгро) чека Марију. Који део реченице носи нову информацију ако питање гласи Коīа чека Мика?? ________________ У том случају је нова информација концентрисана само у једном реченичном члану који припада реми – правом објекту, који је, онда информативно тежиште (информативни фокус) реченице.

1. Објасни редослед синтагматских (пр. а) одн. реченичних чланова (пр. б):

Рас�оређивање реченичних чланова и информа�ивна ак�уализација реченице

Спој реченицу са питањем на које би она била одговор (реченицу читај са уобичајеним реченичним акцентом – оним који пада на њен крај): Мика чека Марију. Ко чека Марију? Марију чека Мика. Кога чека Мика? Мика Марију чека. Да ли Мика Марију чека? Где стоји информативни фокус? ___________________________

Онај реченични члан у којем је концентрисана нова информација назива се информативни фокус (информативно тежиште) реченице. Он обично стоји на крају реченице.

pr om

Изговори сада следеће реченице тако што ћеш реченични акценат ставити на речи написане великим словима, а затим после сваке реченице напиши на које питање та реченица долази као одговор: МИКА чека Марију. ___________________________ Мика ЧЕКА Марију. ___________________________ Мика чека МАРИЈУ. ___________________________ Информативни фокус може у говору бити обележен и реченичним акцентом.

uk a

Изговори следеће реченице: Марију чека Мика. Марију чека – МИКА! Другом реченицом је говорник исказао своје изненађење, неверицу. Којим прозодијским средствима је то учинио?

Ако је садржај фокуса за говорника неочекиван, говорник то може показати тако што ће појачати реченични акценат, реченицу изговорити с узвичном интонацијом, а испред фокуса направити паузу (у писању ће на том месту употребити црту).

3. У реченици Мика и Јоца иīрају кошарку подвуци оно што носи нову информацију: а) Шта се догађа? – Мика и Јоца играју кошарку. б) Ко игра кошарку? – Мика и Јоца играју кошарку. в) Шта раде Мика и Јоца? – Мика и Јоца играју кошарку. У ком примеру нову информацију носи предикатско језгро? ____________

4. Дата је следећа реченица: Јоцин бенд је синоћ одржао концерт. Фокализуј субјекат на два могућа начина – редом речи и реченичним акцентом (обележи га писањем речи великим словима): 1) __________________________________________________ 2) __________________________________________________

117

Др Душка Кликовац

5. Препиши следећу реченицу тако што ћеш интерпункцијом означити да је садржај фокуса неочекиван: Дошла је да их слуша цела школа. _______________________________________ Сад фокус истакни инверзијом: _______________________________________

uk a

pr om

6. Подвуци реч која је информативни фокус: Велика је била радост оваца на Стрмим ливадама. Како је извршена фокализација?

118

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Распоређивање синтагматских чланова

У именичкој синтагми конгруентни атрибут обично стоји испред главне речи, а падежни атрибут увек иза.

Делови реченице с озбиром на њихову информативну вредност

uk a

Тема – појам од којег се полази као од познатог

pr om

Чланови синтагме морају стајати заједно.

Предлог мора стајати испред именичке синтагме.

Уобичајени распоред: С – П – О, јер је субјекат обично тема реченице.

Распоређивање реченичних чланова

Рема – садржај који се приписује теми

Информативни фокус обично стоји на крају реченице. У говору може стајати и на другим местима ако је обележен реченичним акцентом.

119

uk a

pr om

Др Душка Кликовац

120

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ

Настанак и развој језика

Сви говорни органи имају неку биолошку функцију која је примарнија; на пример, језик игра улогу у жвакању и осећању укуса, а гласне жице у гркљану производе звукове који не морају бити језички. Међутим, говорни органи су се прилагодили говору по цену отежавања тих функција (дисања, жвакања и гутања) – па се, тако, данашњи човек може угушити од хране која му западне у гркљан, док се мајмуну то не може десити.

uk a

pr om

Језик је стар колико и човек: homo sapiens – разумно биће може се дефинисати као homo loquens – биће које говори. Језик, који је стваралачка симболичка активност, развио се зато што су у неком тренутку људског развоја комуникацијске потребе превазишле све што се могло изразити гестом или криком. Сматра се да човек поседује говор бар 100.000 година. Битну улогу у развитку говора играо је двоножан ход, захваљујући којем руке нису биле потребне за кретање и могла се развити гестикулација као „говор” знаковима. Те промене одвијале су се заједно са стварањем заједница, које су се приликом колективних активности (лов, верски ритуали) морале служити неким системом комуникације. Развој говора је вероватно био подстакнут и радом уз помоћ оруђа: језик је могао служити обуци у руковању оруђем. О језичкој филогенези – развоју језика код човека као врсте – не може се много знати, зато што недостају писани документи, који су се појавили тек у последњих пет хиљада година. Не зна се да ли су се сви језици развили из једног заједничког претка (што се назива моногенеза), или је језик настао независно и истовремено на различитим тачкама Земљине кугле (тзв. полигенеза). Сви се језици мењају кроз време – у гласовима, граматици, речнику. Ти процеси су и стални и спори. Најбрже се мења речник, јер речи прате промене у животу заједнице; лексичке промене уочавају се већ ако се упореди говор две генерације. Неке речи у језик улазе, неке нестају, заједно са означеним појмовима. Мењају се и значења речи. Тако се пенкало може звати и �еро, јер се најпре писало гушчијим пером, па је та реч наставила да означава и метално перце, а затим и наливперо. Реч књиīа је, осим оног значења које има и данас, означавала и писмо (књиīу �ише Краљевићу Марко), хартију (лис� књиīе бијеле) и учење, науку (учи књиīу). Граматика, а нарочито гласови, мењају се знатно спорије – некад се те промене уочавају тек после неколико векова.

Постоји ли орган који служи само говору?

Бриго моја, пређи на другога!

Ако нека језичка средства престану да функционишу, њихове задатке преузимају нека друга средства. На пример, ако се због гласовних промена

Реч филогенéза настала је од две грчке речи – phy̑lon („племе, род”) и génesis („рађање, постајање”), а означава еволуцију животињских и биљних врста на Земљи. Део фил-/ фило- може потицати и од грчког phileîn – „волети”, кад означава склоност или љубав према ономе што значи други део речи; тако је у речима филозòфија (која садржи и део sophía – „мудрост”) и филолòгија (која садржи и део lógos – „реч, говор; ум, разум”). Најзад, фило- може долазити и од грчког phýllon – „лист”, као што је у речима фило�ен�рон, филоксера.

на крају речи изгубе граматички наставци, онда ће функцију речи у реченици означавати не ти наставци (као у латинском или српском), него ред речи (као у савременим романским језицима или енглеском).

121

Др Душка Кликовац

2. Зашто се за војника који пуца из пушке може рећи да је добар с�релац?

3. Шта данас значи реч минис�арка, а шта је значила пре једног века (нпр. у наслову драме Бранислава Нушића Гос�ођа минис�арка)? __________________________________________________________________

Граматичке и гласовне промене најчешће имају унутарјезичке узроке, који су углавном у вези с језичком економијом: човек се труди да изрази оно што жели уз што мање напора. Одатле и аналогија – измена неправилних (одступајућих) граматичких модела према правилним који већ постоје у језику. Тако у дијалектима срећемо облике хоћем, можем, настале тако што се 1. лице презента глагола х�е�и и моћи повело за свим другим глаголима у српском језику и добило наставак -м. Примере аналогија налазимо и у дечјем говору, јер дете најпре усваја граматичка правила, а затим изузетке. Уз граматику дете усваја и правила за употребу језика – коме, када и како може да се обрати. Способност да усвоји језик је човеку урођена, али он то може учинити само у одређеном периоду (отприлике од друге до седме године живота) и само ако се налази у одговарајућој средини. Такође, дете се не рађа предодређено да научи неки дати језик (а не неки други), и сви језици као матерњи усвајају се с подједнаком лакоћом. Језичка онтогенеза – развој језика код појединца – подразумева не само опонашање говора одраслих него је то и стваралачки процес: дете реконструише граматичка правила помоћу којих ће произвести реченице које никад раније није чуло.

uk a

У књизи Ш�а значи реч ТИНГО и �руīе необичне речи с разних с�рана све�а, чији је аутор Адам Жако де Боано и која је посвећена необичним речима у различитим језицима, налазимо и ове речи које означавају појмове у вези с комуникацијом: ho’oponopono (хавајски) решавање проблема разговором samir (персијски) особа која разговара ноћу, на месечини begadang (индонежански) остати будан целу ноћ у разговору glossaglos (старогрчки) причати док вас не заболи језик

1. Допуни следеће тврдње: а) Речи као емоџи, селфи и �рон тек су недавно ушле у српски језик, па се називају ________________________________. б) Застареле речи се називају ____________________________, а оне које означавају појмове који више не постоје називају се _____________________________.

pr om

Кажи ми, кажи...

Реч онтогенéза, која означава развој јединке од зачећа до зрелости, садржи део он�о-, који долази од грчког ón (генитив óntos) – „биће, стварност”. Исти део садржи и реч онтолòгија, која означава део науке о филозофији која се бавим општим својствима бића и ствари, суштином и структуром бивствујућег уопште.

4. Објасни одакле у дијалектима и у дечјем говору облик човеци уместо љу�и.

5. Да ли је дете рођено од мајке и оца Француза генетски предодређено да научи француски?

_____________________________________________________________________

122

6. Која друштвена правила у вези с употребом личних и присвојних заменица 2. лица треба да усвоји дете учећи српски језик?

О�ш�и �ојмови о језику

Језици у свету, језичка сродност и језичке универзалије Ко је варварин?

Језици у свету

Говорници једног језика често сматрају свој језик узорним, одн. надмоћним над другим језицима. За Грке и Римљане barbaros је био човек који говори неразумљиво; Хо�ен�о�и и Та�ари дословно су „муцавци”; а Словени – који, дакле, слове, тј. говоре – своје суседе су назвали Немци, одричући им тако моћ говора.

западнором а

ск

ан

рм

ге

но

ад

п за

uk a

ск а

нд

ин

ав

ск

pr om

На питање колико језика има на свету врло је тешко дати одговор, иако се обично узима да их има близу 5000. На питање о броју језика тешко је одговорити најпре зато што граница између језика и дијалекта врло често није јасна. Један од критеријума свакако јесте разумљивост – па би се узимало да говорници који се међусобно не разумеју говоре различитим језицима. Међутим, том критеријуму се додаје и критеријум националне припадности, тако да се некад догађа да се неки језици сматрају различитим иако се њихови говорници међусобно добро разумеју (нпр. шведски, дански и норвешки), а да се неки говори сматрају дијалектима једног истог језика иако се њихови говорници међусобно не разумеју (нпр. неки дијалекти кинеског, или најјужнији и најсевернији дијалекат немачког).

нски

ски

ен лов

чно

о ист

Реч контѝнуум долази од латинског continuus, што је значило „непрекидан”, и означава оно што је непрекидно, целину без прекида. Сродне по постанку су и речи контину̀ ӣран – „непрекидан, сталан” и континуѝтēт – „непрекидност, повезаност, сталност, трајност, постојаност”.

Источнором

јужнословенски

ански

Дијалекатски континууми у Европи

Такође, многи језици нестају практично на наше очи, тако што заједнице које су њима говориле изумиру или колективно прелазе на неки други језик. Тако је 1974. године умро последњи говорник манског језика – келтског језика острва Ман у Ирском мору; а крајем XVIII века говорници корнволског, једног другог келтског језика, прешли су на енглески.

123

Др Душка Кликовац

Језици су по континентима неравномерно распоређени: с једне стране, на Европу отпада свега 1,5 одсто свих језика света, а с друге – само се у Индији говори око 200 језика, у Нигерији чак око 400, а светски рекордер је Папуа Нова Гвинеја, у којој на око три милиона становника има чак 750 језика. Језици се разликују и по броју говорника. Ево десет језика са највише матерњих говорника у свету (подаци су из 2010. године): мандарински кинески (955 милиона) шпански (400 милиона) енглески (360 милиона) хинду (310 милиона) арапски (295 милиона) португалски (215 милиона) бенгалски (205 милиона) руски (155 милиона) јапански (125 милиона) панџапски (100 милиона) Дакле, првих десет језика обухвата готово половину светског становништва; с друге стране, преко 4500 језика распоређени су на свега 5 одсто светског становништва.

uk a

И сасвим кратак преглед граматичких питања улива страхопоштовање пред необичном разноврсношћу облика који постоје у језицима света. Поново подсећамо на наук да не постоји ништа свето или супериорно у граматици ма којег језика – што се посебно односи на енглеске говорнике, чији језик заузима посебан положај у савременом друштву. Тако енглески познаје само један пар показних заменица, this („овај”) и that („онај”), које се у основи односе на оно што је „близу” и оно што је „даље”. Да би се изразиле друге семантичке дистинкције, морају се употребити перифразе попут „that one over there” („онај тамо”). Јапански поседује трочлани систем демонстратива: kono = оно што је близу говорника, sono = оно што је близу слушаоца, ano = оно што је удаљено од обојице (у времену или месту). Аустралијски језик аљавара има четворочлани систем: nhinha = „овај”, yanha = „тај”, nhaka = „онај” и awutha „претходно споменути”. Ескимски, међутим, познаје тридесетак посебних показних облика, који изражавају појмове попут „онај унутра”, „онај високо горе”, „онај који се не види” итд.

За језике којима се више не говори каже се да су изумрли. Међутим, неки од њих су задржали неке друге функције – верске, културне или научне (нпр. латински као службени језик Ватикана); неки су пак поново уведени у употребу (нпр. хебрејски по оснивању Израела после Другог светског рата). С друге стране, неки језици и настају, тако што, са стварањем нових држава, ранији дијалекти или домородачки говори стичу статус званичних језика.

pr om

Где је?

Језици могу имати и различит положај у друштвеној заједници. Малочас наведени бројеви говорника односе се на те језике као ма�ерње. Међутим, у једној заједници неки језик може имати и положај �руīоī језика – оног који има донекле званичан статус или се неформално користи у међуетничкој комуникацији. Томе треба додати и оне језике који се уче као с�рани. Језици се међусобно разликују по друштвеном статусу, који зависи од броја говорника и од економске, научно-технолошке, војно-политичке и културне моћи народа који њиме говоре. Међутим, са тачке гледишта лингвистике, сви језици су подједнако вредни предмети проучавања. Не постоји „боља” или „лошија” граматика.

(Из Кембричке енцикло�е�ије језика Дејвида Кристала, прилагођено)

А како је у српском?

(Одговор на стр. 177)

124

Неки језици су међународно раширени, тако да служе општењу између представника различитих језика; они се популарно називају светским језицима. Некада су то на европском континенту били грчки и, нарочито, латински, а на Истоку арапски, хебрејски, санскрит и кинески. Латински је задржао свој међународни статус током целог средњег века, а и данас служи као извор научне терминологије. Од почетка новог века потиснут је националним књижевним језици-

О�ш�и �ојмови о језику

ма, од којих су неки, захваљујући економској, војно-политичкој и културној моћи својих народа, стекли статус међународних језика: француски, италијански, шпански, енглески, немачки, руски. Најраширенији светски језик данас је енглески. Постоје четири главне класификације језика:

1) генетска – која је заснована на времену и из које проистичу језичке породице; 2) ареална – која је заснована на простору и проучава језичке савезе; 3) типолошка – заснована на сличностима и разликама у језичкој структури и из које проистичу језички типови; 4) функционална – која упоређује језике на основу њихових комуникацијских и друштвених улога.

1. Грана лингвистике која проучава порекло речи у једном или више језика, да би открила њихове првобитне облике и значења, назива се: а) етиологија; б) етимологија; в) ентомологија.

pr om

7. Одговори на следећа питања:

Заокружи слово испред тачног одговора. Шта значе друге две речи?

8. Из генетске класификације језика проистичу језичке _______ _________________ , из ареалне језички ___________________________, а из типолошке – језички ___________________________ (допуни).

Језичка сродност

За језике који имају заједничко порекло – који су потекли од истог претка – каже се да су генетски сродни. Њихова структура и речник обично су веома слични. Група генетски сродних језика назива се језичка породица, а језик од којег су постали – прајезик. У генетски сродним језицима постоје речи које потичу од заједничког корена. Тако се може показати да различите речи које означавају оца у романским језицима – италијанско padre, шпанско padre, француско père, португалско pai, каталонско pare – потичу од латинске речи pater. Исти принцип се примењује где родитељски језик више не постоји – као када се на основу старогрчког pater,

(Одговор на стр. 177)

Да ли с�ар значи и је�нос�аван?

uk a

а) Која се два критеријума примењују да би се језик разграничио од дијалекта? б) Како језици нестају? в) Какав је данас статус латинског језика? г) Какав положај могу имати језици у једној друштвеној заједници? д) Из чега проистиче друштвени статус једног језика? ђ) Који су језици служили међународној комуникацији на Истоку?

Људи често мисле да су најстарији језици морали бити једноставнији од својих модерних еквивалената. Међутим, праиндоевропски језик показује да не мора бити тако: реконструисано је три рода (мушки, женски и средњи) и чак осам падежа тог језика (номинатив, вокатив, акузатив, генитив, датив, аблатив, локатив, инструментал). Придеви су се с именицом слагали у падежу, броју и роду. У глаголском систему постојали су посебни облици за вид, стање, време, начин, лице и број. (Из Кембричке енцикло�е�ије језика Дејвида Кристала, прилагођено)

125

Др Душка Кликовац

из области земљорадње и мали број оних које означавају оруђе и оружје. Утврђено је да су постојали многи апстрактни појмови из области као што су законодавство, религија и друштвени положај, а за бројеве се зна да су ишли бар до 100. Особито су занимљиве речи које се односе на фауну и флору, јер указују на постојбину тога народа. Нема, на пример, речи за „палму” или „винову лозу”, што, независно од археолошких налаза, значи да миграције нису започеле у Средоземљу. Но други показатељи су прилично противречни. Утврђено је да је постојала реч за „букву”, која не расте у Азији, што је навело на мишљење да су Индоевропљани пореклом са севера средње Европе. С друге стране, има врло мало доказа о постојању заједничке речи за „храст”, који је такође европско дрво, а уколико он Индоевропљанима није био познат, онда то иде у прилог гледишту да су они ипак морали започети своју сеобу у Азији. Индоевропска филологија поставља многа фасцинантна питања те врсте.

pr om

Шта знамо (и како сазнајемо) о Индоевропљанима

санскритског piter, латинског pater, готског fadar, староирског athir реконструише праиндоевропско pəter. Прајезик је често давно изумро, често није био ни записан, а реконструишу га историјска и упоредна лингвистика, на основу језикâ који су од њега потекли. Лингвисти обично све језике света сврставају у једну од 29 језичких породица. Најраспрострањенија је индоевропска језичка породица, која се протеже између Антлантика, Пацифика и Индијског океана. Она обухвата свега око 150 језика, којима, међутим, говори преко две милијарде људи. Она се дели на седам грана: балто-словенску, италску, германску, индо-иранску, анадолску, келтску и тохарску; поред њих, њој припадају и албански, грчки и јерменски језик.

uk a

Археолошки налази показују да је у степским областима јужне Русије око 4000. године пре н. е. живео један полуномадски народ који је око 3500. године пре н. е. почео да се шири по Подунављу и другде у Европи. [...] Поредећи сличан вокабулар постојећих индоевропских језика, могућно је извући одређене закључке у вези с географским пореклом и начином живота тога народа. На пример, могу се реконструисати многе речи из протоиндоевропског језика које се односе на породицу (као што су „мајка”, „муж”, „брат”). Ту спада и неколико речи које су се, изгледа, користиле искључиво за припаднике женине породице, што указује на то да је жена улазила у мужевљеву породицу, а не обрнуто, и да је друштво, дакле, морало бити патријархално. Реконструисани језик поседује речи за коња, пса, овцу, свињу и друге животиње. Постоји и реч за неко превозно средство за које се са сигурношћу зна да је имало точкове. Ту је и много речи за делове тела, затим неколико

126

(Из Кембричке енцикло�е�ија језика Дејвида Кристала, прилагођено)

Словенски и балтички језици имају извесних сличности, због којих се сврставају у једну грану. Словенски огранак балто-словенске гране обухвата три групе језика – западну (чешки, пољски, словачки, лужичкосрпски), источну (руски, белоруски, украјински) и јужну (српски/хрватски/бошњачки, словеначки, македонски, бугарски, старословенски). Главни балтички језици су летонски (или латвијски) и литвански.

О�ш�и �ојмови о језику

Главни језик италске језичке породице је латински. Од његовог говорног (тзв. вулгарног) облика развили су се романски језици – француски, шпански, португалски, италијански, румунски, сардински, окситански (ова два у јужној Француској), ретски (дијалекти у северној Италији и Швајцарској) и каталонски (у североистичној Шпанији).

Германски језици се обично разврставају у три групе. Источногермански језици су сви изумрли, а само је готски донекле сачуван у рукописима. Северногермански језици обухватају шведски, дански, норвешки, исландски, фарски. Западногерманска грана обухвата енглески, фризијски, немачки, јидиш, холандски (укључујући и фламанске дијалекте у Белгији) и африканс (холандско-немачки).

Ау, колико их је! У финском језику постоји чак петнаест падежа: номина�ив (субјекат), īени�ив (од), акуза�ив (објекат), инесив (у), ела�ив (даље од), ила�ив (унутра), а�есив (на), абла�ив (од), ала�ив (ка), есив (у), �ар�и�ив (део чега), �рансла�ив (промена места), абесив (без), инс�рук�ив (помоћу) и коми�а�ив (са).

pr om

Келтској грани припадају бретонски, ирски гелски, шкотски гелски, велшки, корнволски и мански (ова два последња су изумрли). Келтски језици, иако је број њихових говорника драматично опао, доживљавају обнову у ХХ веку као симболи националног јединства. Анадолским језицима се говорило око 2000. пре н. е. у неким подручјима данашње Турске и Сирије. На главном језику ове групе, хетитском, написани су најстарији пронађени индоевропски текстови.

Тохарским језиком се говорило у I миленијуму наше ере у северном делу кинеског Туркестана.

uk a

У Европи је, уз индоевропску породицу, заступљена и угро-финска (мађарски, фински, естонски). Турски језик припада туркијској породици, а арапски и хебрејски семитској. Од великих породица поменућемо још породицу банту језика (Африка), кинетско-тибетску и дравидску (Азија) и уто-астечку (Северна и Средња Америка). Корејска и јапанска породица су једине са по једним чланом.

(Из Кембричке енцикло�е�ије језика Дејвида Кристала)

Повежи линијом сваку пословицу са словенским језиком на којем је написана: а) Prijatelja v nesreči spoznaš. српски б) Przyjaciela poznaje się w biedzie. македонски в) Приятел в нужда се познава. словеначки г) Пријатељ се у невољи познаје. руски д) Друзья познаются в беде. пољски ђ) Пријатељот во невоља се познат. бугарски

11. Напиши којој грани индоевропске породице припадају следећи језици: а) холандски: _______________________; б) велшки: _______________________; в) румунски: _______________________; г) хетитски: _______________________.

10.

9. Допуни следеће тврдње: а) Језици света се обично сврставају у ____________ језичких породица. (Наведи број.) б) У оквиру индоевропске породице, словенски језици имају највише сличности са _____________________ језицима.

127

Др Душка Кликовац

Ареална класификација језика резултат је њиховог контакта: језици чији су говорници у дуготрајном географском или културном контакту утичу једни на друге, па се јављају заједничке црте које не проистичу из генетске сродности. Група језика с таквим заједничким цртама назива се језички савез. Међу најпознатијима је балкански језички савез, који сачињавају призренско-тимочки дијалекат српског језика и македонски, бугарски, грчки, албански и румунски језик. Неке од њихових особина јесу смањен број падежа, постпозитивни члан (члан иза именице, нпр. македонски човек-о�) и конструкција �а+презент уместо инфинитива.

12. Подвуци језике који припадају балканском језичком савезу: румунски, мађарски, грчки, албански, српски (јужни дијалекат), бугарски, македонски, словеначки.

uk a

pr om

Језици могу бити по неким особинама међусобно слични а да нису сродни нити просторно блиски. Нпр. петочлани систем самогласника – а, е, и, о, у – налазимо не само у српском језику него и у шпанском, новогрчком, грузинском, јапанском, хавајском, маорском (на Новом Зеланду) и неким банту језицима. Тада кажемо да су ти језици типолошки сродни, тј. да припадају истом језичком типу. Грана лингвистике која истражује сличности и разлике у језичкој структури, помоћу контрастивне методе, назива се лингвистичка типологија. Она може проучавати све нивое језичке структуре (гласове, акценте, граматичке категорије, синтаксу, ред речи и др.). Кад је у питању морфологија, разликују се коренски, аглутинативни, флективни и инкорпоративни тип језика. Коренском типу језика припадају нпр. класични кинески и вијетнамски, који немају морфолошке категорије (нпр. немају различите облике за једнину и множину, за презент и перфекат и сл.). Аглутинативни тип, којем нпр. припадају угро-фински и туркијски језици, одликује се тиме што се граматичке категорије изражавају тако што се на основу речи „налепљују” наставци, тако да сваки има своје значење. Ево, на пример, дела промене турске именице adam („човек”):

2. Ако локатив једнине именице adam у турском гласи adamda, како гласи локатив множине? ____________________

(Одговор на стр. 177)

128

Номинатив Акузатив Генитив

Једнина

adam

adam-i

adam-in

Множина

adam-lar

adam-lar-i

adam-lar-in

Флективни тип, који је у индоевропским и семитским језицима најраспрострањенији, одликује се срастањем наставака међусобно и са основама, при чему један наставак може носити више граматичких значења; нпр. наставак -и у облику мрави означава и мушки род, и множину, и номинатив. У инкорпоративном типу језика, којем припадају нпр. неки северноамерички индијански језици и ескимски, једном речју се исказује садржај који би у већини језика био исказан целом реченицом; тако у индијанском језику нутка реч inikwihl’minih’isita значи „нека мала светла горела су у кући”.

О�ш�и �ојмови о језику

13. Напиши како се могу поредити следећи језици: упиши „Г” за „генетски”, „А” за „ареално” и „Т” за „типолошки”: а) српски и француски: ____________; б) српски и кинески: ____________; в) српски и бугарски: ____________.

15. Која све граматичка значења има наставак -о у глаголском облику ра�ио? _______________________________________________________________________________________________________ Необична екипа

Под овим поднасловом, у књизи Ш�а значи реч ТИНГО и �руīе необичне речи с разних с�рана све�а налазимо и ове речи из различитих језика света (па и једну из српског!) које означавају необичне особе или понашање: ataoso (средњоамерички шпански) особа која у свему види проблем kibitzer (јидиш) онај који дели нетражене савете nedovtipa (чешки) особа која има тешкоћу да схвати наговештај neko-neko (индонежански) имати креативну идеју која само погоршава ствари mukzib (персијски) човек који наговара другога да лаже инат (српски) став поносног отпора, тврдоглавости и самозаштите, понекад на штету свих других – или на сопствену штету er gibt seinen Senf dazu (немачки) човек који увек има нешто да каже иако га нико не слуша (буквално, носи свој сенф са собом)

uk a

pr om

Језици се могу упоређивати и према улогама које имају у комуникацијском и друштвеном животу заједница које се њима служе. У својим заједницама језици одн. њихови варијетети могу бити од локалног, регионалног или националног значаја, и при томе имати незваничан или званичан статус. Национални језици, који обухватају целу нацију одн. државу, често су и званични језици одговарајућих земаља – они који се користе у службеној комуникацији. Они су и нормирани, и тиме уздигнути на ранг књижевних (стандардних) језика. На класичним језицима (као што су класични грчки, латински, санскрит, хебрејски, класични арапски, класични кинески и др.), којима се више не говори, постоји самосвојна и богата књижевност; они и данас имају важне функције у религији, књижевности или науци. Неки језици немају писмо и функционишу само као говорни језици етничких група, племена и народа. Неки варијетети служе у међуетничкој и међунационалној комуникацији. На дијалекатски разуђеним подручјима могу се развити наддијалекатски говори; такав говор се, према имену старогрчког варијетета с таквом функцијом, назива коине. Говорници различитих језика могу усвојити неки језик као заједнички ради међусобне комуникације; језици који тако настају називају се lingua franca (нпр. латински у Римском царству, а данас енглески у највећем делу света). У њих спадају пиџини – поједностављени језици који су настали мешавином елемената више језика и који немају изворне говорнике, него се усвајају као други језик. Креолски језици су такође настали као мешавина различитих језика, али су сложенији (имају развијену граматику и речник) и усвајају се као матерњи. Најзад, међународни или светски језици су увелико прешли границе својих изворних говорних заједница и постали средства међународног општења. За комуникацију међу говорницима различитих језика створени су и вештачки језици, од којих је најпознатији есперанто. Такви вештачки језици немају неправилности својствене природним језицима и сачињени су од материјала из више њих; они су, стога, лакши за учење и не угрожавају ничији национални идентитет. С друге стране, они не омогућавају приступ другим културама на начин на који то чине природни језици.

14. Са гледишта морфологије, српски језик припада _______________________ типу језика (допуни).

16. Одговори на питања: а) Шта су то класични језици? б) Шта је то lingua franca? в) Каква је разлика између пиџина и креолских језика? г) Које су добре, а које лоше стране вештачких језика?

129

Др Душка Кликовац

Језичке универзалије

Ево неких:

1) гласови свих језика деле се на самогласнике и сугласнике, а самогласника има бар три; 2) безвучни сугласници који се налазе између самогласника теже да током историјског развоја постану звучни; 3) сви језици имају и слогове од једног сугласника праћеног једним самогласником; 4) ако један језик има двојину, има и множину, али не и обрнуто; 5) језик који разликује род у другом лицу обично га разликује и у трећем, али не и обрнуто; 6) језик који има граматичку категорију рода обавезно има и категорију броја; 7) сви језици имају властита имена и упућивачке речи; 8) ако неки језик има промену по облицима речи, увек има и творбу речи; 9) сви језици имају некакву поделу на врсте речи, са именичким и глаголским елементима који улазе у неку врсту субјекатско-предикатског односа; 10) ако се глагол слаже са именицом у роду, слаже се и придев; 11) у обавештајним реченицама субјекат у типичном случају претходи објекту; 12) у систему глаголских облика увек има више прошлих времена него будућих; 13) ознаке за време и место могу да заузимају почетни положај у реченици; 14) у свим језицима постоје одрични, упитни и заповедни облици; 15) у свим језицима постоји метафора.

У најкраћем...

uk a

Под овим поднасловом, у књизи Ш�а значи реч ТИНГО и �руīе необичне речи с разних с�рана све�а налазимо и ове речи од по једног гласа (овде су написане ћирилицом):

pr om

Реч у̏ ниверзāлан долази од латинског universus – „општи, свеколики” и значи „општи, свеопшти, свеобухватан”, али и „многостран, свестран” (нпр. универзални зана�лија). Истог порекла је и реч унивèрзум – „свемир, васиона, космос; скуп свега што постоји”.

И поред свих разлика које могу имати, језици у свету су на многе начине слични: сви су системи са обележјима која их и чине језицима. Заједничка обележја свих језика називају се језичке универзалије.

у (самоански) велика змија у (ксета, Бразил) јести животињско месо у (бурмански) мушкарац преко четрдесет пет година (буквално, чика) и (корејски) зуб м (јакутски, сибир) медвед; дух предака

ааа (хавајски) стуб лаве

17. Међу наведеним универзалијама пронађи импликационе универзалије.

130

18. Утврди да ли наведене универзалије важе и за српски језик и пронађи примере који их илуструју.

Налазимо и реч од више узастопних самогласника:

Универзалије могу важити за све језике – тј. могу бити неограничене, и могу имати ређе изузетке – тзв. ограничене. Нарочито су важне импликационе универзалије – оне које имају форму „ако један језик поседује особину x, онда има и особину y”. Наиме, оне омогућују да се утврди која језичка категорија тражи неку другу, а које се међусобно искључују.

О�ш�и �ојмови о језику

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Стар је колико и човек.

pr om

Услови за настанак језика: двоножан ход и гестикулација, стварање заједница, коришћење оруђа.

Језици се мењају кроз време – најбрже речник, а граматика и гласови споро. Промене имају углавном везе с језичком економијом.

Језик

uk a

Сматра се да их има близу 5000, иако је тачан број тешко одредити – због нејасне границе између језика и дијалекта и због тога што многи језици нестају.

Језици у свету

Класификације језика: 1) генетска → језичке породице; 2) арелана → језички савези; 3) типолошка → језички типови; 4) функционална.

Разликују се по броју говорника, по положају у друштвеној заједници, по статусу. Неки имају међународни значај (тзв. светски језици).

131

Др Душка Кликовац

Тохарска грана Италска грана

Анадолска грана Грчки језик

Индоевропска језичка породица

Балто-словенска грана

Јерменски језик

Коренски

Индо-иранска грана

Келтска грана

pr om

Германска грана

Албански језик

uk a

Типови језика према морфологији

Аглутинативни Књижевни (стандардни) језици

Улоге језика у друштвеним заједницама

Класични језици

Инкорпоративни

Флективни

Служе у међуетничкој и међунационалној комуникацији: коине, пиџини, креолски језици, светски језици, вештачки језици.

Говорни језици 132

Језичке универзалије су заједничка обележја свих језика.

СТИЛИСТИКА: КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИ И НАУЧНИ ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛ

Функционални стилови

Језички стилови јавне комуникације

uk a

Језички стил личне комуникације

Књижевноуметнички

pr om

За споразумевање

У различитим областима људске делатности користе се различити функционални стилови. Они се могу поделити на следећи начин:

Научни

Административни Публицистички

Дакле, функционални стилови се најпре деле према томе да ли служе за обликовање књижевног дела или за споразумевање. Језик у књижевном делу је нарочит зато што је у служби уметничке поруке. Он може поштовати норму, али не мора: у делима се супстандардни варијетети – дијалекти и жаргони – често употребљавају као говор јунака, а нека дела су и у целини написана на њима. Затим, чак и ако у основи поштује норму, језик књижевног дела је често надилази: књижевно дело се често одликује управо необичном, изузетном, маштовитом употребом језика. Другим речима, језик књижевности (као језик који налазимо у књижевним делима) и књижевни језик (као нормирани варијетет који је једна језичка заједница усвојила као средство јавног споразумевања) могу да се подударају, али могу и веома да се разликују. У стилове који служе споразумевању спада, најпре, стил личне комуникације – тзв. разговорни функционални стил. Он се углавном остварује у говору (усмено) и њиме се људи међусобно споразумевају у свакодневној комуникацији. У зависности од прилике у којој се употребљава и односа према саговорницима може бити мање или више формалан. Саговорници у неформалном разговору често не поштују норму; колико ће то чинити, зависи од тога колико им је она блиска (тј. ком дијалекатском подручју припа-

Реч фо̀ рмāлан (долази од латинског formalis, што је, опет, постало од forma – „облик”) може да значи „званичан, службен” (као у изразу формалан језик или с�ил – или, обрнуто, неформални с�ил, неформална комуникација), али и „бесадржајан, који нема праве суштине, који се обавља тек реда ради” (формални �рис�анак, формална независнос�). 133

Др Душка Кликовац

pr om

дају или колико су образовани) и колико желе да је поштују – јер међусобну блискост могу да нагласе управо непоштовањем норме, тј. употребом дијалекта, жаргона и сл. У стилове који служе споразумевању убрајају се и стилови јавне комуникације – који се остварују претежно у писању, формални су и морају поштовати књижевнојезичку норму. У њих се сврставају функционални стилови права и администрације, науке, новинарства итд. Административни функционални стил користи се у областима права, администрације, власти, трговине, унутардржавних и међудржавних односа. Њиме се пишу правна акта, званични документи, административни обрасци, различити уговори итд. У великој мери је шаблонски; одликује се устаљеним изразима, дугачком реченицом, употребом административних термина. По својој устаљености разликује се највише од разговорног и од књижевноуметничког стила. Научни функционални стил, који се користи у области науке, тежи што већој прецизности. Одликује се дужом реченицом, стручном терминологијом, употребом фуснота. Пошто аутор научног текста жели да буде што „неприметнији”, такав текст се одликује и безличношћу. Новинарски (публицистички) функционални стил заступљен је у средствима јавног информисања и намењен је широком кругу читалаца различитих струка и образовања. Одликује се сразмерно кратком реченицом и тиме што нема специјализованих речи. Тежи што већој информативности. У оквиру овог стила могу постојати велике разлике, у зависности од предмета саопштења: о неком политичком догађају другачије се извештава него о фудбалској утакмици.

uk a

Књижевноуметнички функционални стил

Преко зелених чистина, преко уских пролаза, између сивих и тешких букових дрвета, по глатком и смеђем ћилиму од лишћа које се годинама слаже једно на друго, играла је овчица Аска, чиста, танка, ни још овца ни више јагње, а лака и покретна као бела врбова маца коју носи ветар, сивкаста кад би ушла у прамен танке магле, а светла, као изнутра обасјана, кад би се нашла на чистини преливеној сунцем. А за њом је, нечујним корацима и не одвајајући погледа од ње, ишао матори курјак, дугогодишњи и невидљиви крвник њеног стада. (Из приповетке Иве Андрића Аска и вук) Да ли оно о чему писац пише мора бити истина? Да ли се писац обраћа читаочевом разуму или чулима, или и једном и другом? У овом одломку има неколико песничких слика – највише визуелних. Напиши које се све боје и нијансе представљају читаочевом оку: _________________________________________________________. Постоји и једна акустичка слика: каквим кораком хода вук? __________________________ Постоји и једна тактилна слика (тиче се чула додира): какав је ћилим од лишћа? __________________________

134

Пишчев језик се, дакле, обраћа читаочевим чулима и, преко њих, његовим емоцијама.

Стилистика: књижевноуметнички и научни функционални стил

Писац нам каже да је Аска бела, лака и танушна. С којим њеним унутрашњим, психолошким особинама повезујемо те њене телесне особине? ______________________________________________Писац нам оставља да те особине сами погодимо; шта он тиме постиже? __________________________________________________________________ Дакле, језик књижевног дела је и асоцијативан.

А̏ социјатӣван значи „који асоцира, који наводи на асоцијације”.

Главно средство помоћу којег су обликоване песничке слике у овом одломку јесу придеви (зелен, узак и др.). Придеви употребљени ради сликовитости називају се епитети. Подвуци све епитете у одломку. Однос између овчице Аске (која је млада, бела, испуњена жељом за животом) и вука (који је матор, зао, испуњен жељом да убије) приказан је помоћу поређења по супротности, које се зове _____________________. Пронађи у тексту компарацију. Дакле, у језику књижевног дела често налазимо стилске фигуре.

Асоци́ рати значи „повез(ив)ати у мислима једну представу с другом”. Та реч потиче од латинске речи associare, што значи „удружити, повезати”, а ова од речи socius – „друг, ортак”.

pr om

Врати ми моје крпице

Моје крпице од чистога сна Од свиленог осмеха од пругасте слутње Од мога чипкастога ткива Моје крпице од тачкасте наде Од жежене жеље од шарених погледа Од коже с мога лица

(Васко Попа, Вра�и ми моје кр�ице)

uk a

Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем

У овој песми има неких необичних спојева речи. Такав је спој, рецимо, �ру�ас�а слу�ња. Пругаста је обично тканина. Како то слутња може имати пруге? Пруге су обично светлије и тамније. Може ли се светлост упоредити с надом да ће се слутња остварити, а тама са бојазни да ипак неће? Појава да се апстрактни појмови (сан, осмех, слутња, нада, жеља, погледи) разумеју помоћу конкретних, видљивих, о-пипљивих предмета (крпице, у разним бојама и шарама) зове се метафора. Метафоре су део свакодневног мишљења и језика. Песници, у субјективном доживљају, проширују круг уобичајених метафора – проналазе нове, оригиналне. Објасни како ти разумеш значења следећих спојева речи: а) свилени осмеси (каква је свила?): __________________________________________________________________________ б) жежена жеља (за шта се каже жежен)? __________________________________________________________________________ в) шарени �о�ле�и (коме се упућују такви погледи?): __________________________________________________________________________

Упореди језик одломка из Андрићеве приповетке и језик Попине песме. Шта им је, по твом мишљењу, заједничко?

135

Др Душка Кликовац

Научни функционални стил Прочитај следећи текст, који је почетак чланка „О префиксоидима у српском језику” Ивана Клајна: I

Реч дèфект потиче од латинске речи defectus – „грешка, слабост”, а ова од deficere – „недостајати”. Значи „недостатак, погрешка, мана”, али и „квар, недостатак”. Онај који је неисправан, оштећен, покварен (који има неки дефект) је дèфектан, а наука о урођеним недостацима назива се дефектолòгија.

uk a

Реч хѝбрӣд (од лат. hibrida) означава биљку или животињу насталу укрштањем родитеља који припадају различитим врстама, тј. мешанца, мелеза; међутим, има и општије значење: „оно што је састављено од елемената различитог порекла”. Онај који је мешовитог порекла је хѝбрӣдан.

pr om

Реч рèзēрва долази нам (преко фр. reserve) од латинског reservare, што значи „сачувати”, и значи „оно што се чува за каснију употребу, залиха”. Међутим, у изразима уз предлоге без, с(а), уз значи „уздржаност, опрез”: �рис�а�и без резерве, īовори�и с gи�лома�ском резервом.

У литератури о позајмљивању често се наилази на тврдњу да је морфологија веома слабо подложна страним утицајима. Цитира се, на пример, мишљење А. Дозаа (Dauzat) по коме је морфологија „тврђава језика” која се „последња предаје”. Конкретнија истраживања, међутим, као што је рад Душанке Игњатовић1, показују да ту тврдњу треба примити с резервом. Истина је да се обично не догађа да туђице донесу неку нову, до тада непознату деклинацију или конјугацију. Али и ако донесу завршетак неуобичајен за дату врсту речи (ин�ервју), нов однос између завршетка и флексионих наставака (биро : бироа, уп. село : села), разне случајеве дефектности и непроменљивости (фер, леgи) итд. – онда и такве доприносе морамо сматрати изменама у морфологији језика-примаоца. Оно што је сигурно, то је да страни утицаји снажно делују на творбу речи. Такво дејство је најочигледније при позајмљивању страних префикса и суфикса, односно при стварању домаћих изведеница из страних основа, што доводи до хибридних облика као �реваран�, реизборнос�, самокри�ика. Али мешање страних и домаћих корена вероватно и није толико значајно колико појава нових структурних типова, изазвана присуством позајмљених сложеница (биле оне хибридне или позајмљене у целини). У овом раду желели бисмо да испитамо новине које су се у нашој творби речи појавиле током последњих деценија захваљујући једном од таквих утицаја: приливу сложеница с тзв. префиксоидима. 1

Д. Игњатовић, Новине у морфолоīији унесене најновијим именицама с�раноī �орекла, Наш језик, XIII (1963), 208–224. Види и М. Пешикан, Наш књижевни језик на с�о īоgина �ослије Вука, Београд 1970, стр. 197–199.

1. О ком научном проблему жели да расправља аутор овог текста?

___________________________________________

136

Подвуци у 2. пасусу реченицу у којој он износи циљ свог рада.

• Научни текст је аргументативни: научник полази од неких нерешених питања, сумње или хипотезе, а затим расуђивањем долази до истине. Он изводи доказе на основу аргумената, а не на основу утисака и вредносних ставова. Идеје изводи на основу логичке везе, а не ниже их слободним асоцијацијама.

Стилистика: књижевноуметнички и научни функционални стил

2. Напиши резиме текста у три реченице. Почни овако:

Иако се често сматра да __________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________________________________.

Реч експлѝцитан (изговара се и е̏ ксплицитан) долази од латинског explicitus, што значи „размотан, развијен”, и значи „који је јасно исказан, очигледан, изричит”. Супротно је имплѝцитан (изговара се и и̏ мплицитан) (од лат. implicitus), што значи „који је обухваћен, садржан у нечему; који се подразумева и није изречен; прèћутан”.

• Излагање у научном тексту је систематично и он има строгу композицију. На почетку обично постоји резиме на истом језику на којем је писан текст и списак кључних речи; на крају је списак коришћене литературе и још један резиме – овог пута на страном језику. Научне књиге по правилу имају на крају индекс.

Реч ѝндекс долази од латинског index – „показивач; кажипрст” и има неколико значења. Овде значи „попис, списак, преглед (имена, појмова и др.), регистар”.

pr om

• Научни стил је претежно �исано остварење језика. То одређује неке његове особине. Наиме, пошто не може да се служи невербалним средствима комуникације (интонација, мимика, гест, поглед итд.), него му је на располагању само језик, аутор мора да пише експлицитно и јасно. Његова реченица мора да буде довршена и потпуна. Тај језик је и формалан – строго је у границама књижевнојезичке норме. Такође, он је интелектуалан и апстрактан. Реченице су често дугачке и прилично сложене структуре.

uk a

3. Од колико се реченица састоји наведени одломак? ______________ Колико има реченица које су краће од два реда? ___________________________________________________________

Немој тако експлицитно!

За додатна објашњења у вези с неким појмом или тврдњом изнетом у тексту користе се фусноте – напомене испод текста. У њима се дају додатни подаци у вези с оним о чему се говори у главном тексту, наводе се извори, мишљења других аутора и сл. Обележене су подигнутом ситном бројком у главном тексту.

Кључне речи: зуби, канџе.

4. Често се, да би се научни рад што прецизније рашчланио, његови делови обележавају бројевима. Чиме почиње текст Ивана Клајна? ________________________________________________

5. Чему служи фуснота у наведеном тексту Ивана Клајна?

________________________________________________________________________________________________________

6. Чему служи индекс на крају књиге?

________________________________________________________________________________________________________

137

Др Душка Кликовац

• Научник пише углавном за своје колеге (ређе за ширу јавност). Зато употребљава научне термине, често познате само у оквирима одређене научне гране.

7. Термин морфолоīија (употребљен у 1. реченици) значи: а) наука о облицима и творби речи у једном језику; б) систем облика једног језика.

Заокружи слово испред тачног одговора.

8. Препиши и друге лингвистичке термине из текста:

_______________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________.

Реч кòрпус (од латинског corpus, што значи „тело”), поред тога што означава војну формацију, значи и „збирка документа, текстова, података, грађе и сл., намењена истраживању”.

_______________________________________________________________________________________________________

• Истраживање заснива на корпусу (примерима), и из њега изводи закључке.

pr om

9. Заокружи примере које аутор наводи. Подвуци у тексту речи које именују појаве које ти примери илуструју.

10. Зашто су примери одштампани курзивом (косим словима)?

_________________________________________________________________________

uk a

_________________________________________________________________________

• Једно од важних начела писања научног текста јесте да се туђа идеја или податак не смеју преузети а да се не наведе аутор и извор из којег је то преузето.

Ed Сви кажу да сам најлепши.

138

_________________________________________________________________________

Извор, молићу!

11. Подвуци цитате у тексту. Зашто аутор овог текста цитира другог аутора? _____________________________________________________________________________________________________

Стилистика: књижевноуметнички и научни функционални стил

• На крају рада аутор обавезно наводи списак коришћених радова (библиографију). Кад би неко користио наведени рад у свом научном тексту, он би га могао овако навести у библиографији: Клајн, Иван, „О префиксоидима у српском језику”, Линīвис�ичке с�уgије, Београд: Партенон, 2000, стр. 120–136.

12. Који се све подаци о раду морају навести у списку литературе?

_____________________________________________________________________________

15. Подвуци име издавача књиге.

pr om

14. Како је наведен наслов чланка, а како наслов књиге?

13. Зашто је написано прво презиме, а затим име?

Реч о̏ бјектӣван (од латинског objectivus) значи „стваран, истински” (па тако кажемо да су неке појаве објек�ивне – да стварно постоје), али и „непристрасан, праведан” (па се можемо трудити да будемо објек�ивни – тј. да појаве сагледамо онаквима какве јесу). Насупрот томе, ако је неко су̏ бјектӣван (реч је постала од латинског subjectivus), значи да је пристрасан или да појаве посматра са сопственог, појединачног становишта или из угла сопственог интереса.

uk a

• Научни функционални стил је израз одређеног сагледавања стварности: аутор се труди да предмет свог проучавања сагледа непристрасно, објективно и поштено. У жељи да покаже да је објективан, научник се труди да не истиче своје „ја”, да буде у тексту што неприметнији. Такође, аутор се труди да буде одмерен и да не исказује своје емоције.

16. У ком лицу аутор овог текста говори о себи? ______________________ Подвуци сва места на којима се то види.

17. На ком месту у 1. пасусу се може видети да је аутор одмерен – да се труди да не изрекне прејак суд? __________________________________________________________________________

• Научни функционални стил је интелектуалан, апстрактан – великим делом и захваљујући употреби апстрактних именица.

Ко се крије иза ауторског „ми”? Аутор под „ми” може да подразумева само себе (или себе и друге чланове научне заједнице); таква множина назива се множина из скромности. Може, међутим, да подразумева – наравно, привидно – себе и читаоца. Тада је то „ми” начин да укључи читаоца у мисаони процес. Аутор се тада поставља као водич читаоцу у заједничком истраживању – научном путовању. Како је аутор овог текста употребио 1. л. множине?

18. Којој врсти апстрактних именица припадају именице �озајмљивање, gејс�во, с�варање? ____________________________

19. Препиши глаголске именице из последње две реченице другог пасуса. _______________________________________________________________________

139

Др Душка Кликовац

Нарочито место у научном излагању има метафора – схваћена као начин разумевање јеgне �ојаве (која се жели објаснити и која је обично апстрактна) �омоћу gруīе �ојаве (која је добро позната и обично конкретна – чулно доступна). Ево како Фердинанд де Сосир, творац структуралне лингвистике, водећег лингвистичког правца у ХХ веку, објашњава разлику између синхронијске лингвистике (која се бави стањем језика у датом тренутку) и дијахронијске лингвистике (која се бави развојем језика):

pr om

Ако попречно пресечемо стабљику неке биљке, на површини пресека видимо мање или више компликоване шаре; то није ништа друго до једна перспектива уздужних влакана, које ћемо видети ако направимо пресек нормалан на први. Једна перспектива зависи од друге: уздужни пресек нам показује само влакна која чине биљку, а попречни њихово груписање на једном посебном плану; али овај други пресек разликује се од првог, јер нам омогућује да утврдимо извесне односе између влакана које никад не бисмо могли утврдити на уздужном плану. (Из књиге Фердинанда де Сосира Курс о�ш�е линīвис�ике)

uk a

Сосир своје објашњење поткрепљује цртежом:

Дакле, језик се представља као стабло биљке, а синхронијско и дијахронијско испитивање разумеју се као сагледавање њеног попречног, односно уздужног пресека.

У основи лингвистичких теорија леже различите метафоре. Погледајмо следеће лингвистичке изразе: Језици воgе �орекло оg ис�оī �ре�ка. Они иgу из ис�оī с�абла, развијају се као самос�ални језици, и сами се gаље рачвају, чиме се с�варају �ороgице језика. Језици неко време живе, а онgа умиру. Ти изрази нам показују да се језици разумеју као: а) живи организми;

б) ствари;

140

в) природне силе.

Заокружи слово испред тачног одговора.

А следећи изрази: īрађење речи, син�аксичке конс�рукције, језичке с�рук�уре, јеgинице различи�их нивоа откривају једну другу метафору за разумевање језика, по којој се он схвата као ____________________________________________.

Стилистика: књижевноуметнички и научни функционални стил

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Назив функционалног стила

Чему служи

Да задовољи потребе свакодневне усмене комуникације.

Административни

За међусобну комуникацију између институција или између институција и грађана.

► Остварује се у дијалогу. ► Допуњава се прозодијским средствима, гестовима и мимиком. ► Реченице обично кратке и једноставне, а могу бити и недовршене. ► Често имплицитан. ► У зависности од односа међу саговорницима може варирати од фамилијарног до формалног. Ако је неформалан, по правилу експресиван и често не поштује норму.

Новинарски (публицистички) Књижевноуметнички

► У великој мери шаблонски, са устаљеним изразима и административним терминима. ► Реченице дугачке. ► Тежи глаголским именицама, због чега се јављају дугачке именичке синтагме и ланци генитива. ► Безличан, експлицитан.

uk a Да изнесе резултате научног истраживања и послужи научној расправи.

Научни

pr om

Разговорни

Основне особине

Да информише широк круг читалаца одн. слушалаца.

Да изрази уметничку поруку.

► Тежи што већој прецизности. ► Реченице дугачке, развијене. ► Стручна терминологија. ► Научни апарат: фусноте, литература, индекс итд. ► Безличан, експлицитан.

► Тежи што већој информативности. ► Нема специјализованих речи и израза. ► Разнородан, у зависности од врсте медија, теме и публике.

► Писац се обраћа чулима, емоцијама; одатле песничке слике. ► Асоцијативан. ► Честе стилске фигуре. ► Разнородан, у зависности од књижевне врсте, стила епохе, индивидуалног стила аутора. Не поштује нужно норму.

141

uk a

pr om

Др Душка Кликовац

ПРАВОПИС

Шта је интерпункција Остави ти закон на миру; закон је закон, а ти си ти. Је ли ти закон неки род – можда кум, стриц или ујак?

(Из комедије Бранислава Нушића Сумњиво лице, прилагођено)

pr om

Заокружи интерпункцијске знакове. Који знакови означавају крај комуникативне реченице? _______________, _______________ Коју комуникативну функцију има реченица која се завршава упитником? _____________________ Који су интерпункцијски знаци употребљени унутар реченице? _______________, _______________, _______________ Сад прочитај текст наглас. Тачку пишемо на месту где правимо паузу, а тон испред паузе се спушта. Којим прозодијским појавама одговара запета? ____________________________________ А тачка са запетом? ________________________________

uk a

Реченичним правописним знацима (који се традиционално називају интерпункцијски) означава се крај реченице (а уједно и њена комуникативна функција), рашчлањује се реченица на смисаоне целине и указује се на однос између тих целина. Интерпункцијски знакови одговарају одређеним прозодијским појавама – пре свега паузама и интонацији. Реченични знаци су следећи:

тачка

...

три тачке

? ! :

упитник

узвичник две тачке

; ,

–

тачка са запетом запета црта

„ “ „ ” » « наводници и ’’

()[]

полунаводници заграда

Сви интерпункцијски знаци осим црте и заграде пишу се одмах уз реч која им претходи, а иза њих је белина. Црта (ако је употребљена као реченични знак) има белину и испред и иза себе. Белина стоји и испред првог дела заграде, као и иза њеног другог дела.

Неки реченични знаци (тачка, две тачке, црта, заграда) могу бити употребљени и као помоћни правописни знаци. В. о томе у уџбенику за 2. разред.

143

Др Душка Кликовац

Тачка, упитник и узвичник Тачка означава крај обавештајне реченице (пр. 1), као и неких заповедних реченица са обавештајном интонацијом – оних које имају комуникативну функцију упутства, савета, дозволе и сл. (пр. 3, 4). Упитник и узвичник означавају крај реченице која има комуникативну функцију питања (пр. 2), одн. реченице са узвичном интонацијом (пр. 5, 6, 7). (1) Марија прави колаче. (2) Да ли да направим колач? – (3) Направи. (4) Додај и какао. (5) Марија направила колач! (6) У! (7) Како добро изгледа! В. о овоме и стр. 61

pr om

Упитник и узвичник могу да се односе и на део реченице, али онда тај део мора бити неким знаком издвојен из остатка реченице – обично заградом (пр. 8), али су могуће и црте (пр. 9): (8) [...] и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману кујунџију, баш сада (е, што то баш она и баш њега да хвали?), како је момак наочит, добар [...]. (9) Криво јој... Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која – код ње ту, живе! – привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... (Стеван Сремац, Зона Замфирова)

uk a

Ако се на крају реченице већ налази тачка која припада скраћеници, не пише се тачка која означава крај реченице (али се сви други интерпункцијски знаци пишу): Тамо продају цвеће, саксије, украсне ситнице и др. Тамо продају цвеће, саксије, украсне ситнице и др., али их не пакују у украсни папир.

1. Упиши у квадратиће одговарајуће интерпункцијске знакове: И колико је пута сам Манасија  он, чапкун и несрећник да му је требало пара тражити!  колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је кад прође Зона Замфирова

Који би знак стајао у првом и другом квадратићу да нема белине између квадратића и следеће одн. претходне речи? _______________________ Зашто у последњем квадратићу не треба да стоји упитник? _________________________

2. Да би се означиле границе реченице, тачка, одн. упитник или узвичник комбинују се с великим словом. Да ли великом слову одговара нека прозодијска појава? _______________

Три тачке

144

Интерпункцијски знак три тачке има веома разноврсну употребу: може да означи крај реченице, може стајати унутар реченице, а може и раздвајати два дела текста. Три тачке означавају крај реченице у следећим случајевима. (1) Говорник сам прекида своју реченицу, а тон на том месту остаје подигнут; он тада може оставити саговорнику да овај сам погоди

(Стеван Сремац, Зона Замфирова, прилагођено)

Право�ис

крај реченице (пр. 10) или прекида започето набрајање, имплицирајући да би ставки у набрајању могло бити још (пр. 11): (10) МАРИЦА: [...] Чула си шта у писму пише и тако ће и бити. Он ако не стигне данас, стићи ће сутра зацело и онда... Упамти и слободно кажи оцу, брука му не гине! (11) АНЂА: Па тако, да ми кажеш ко је то, шта је, какав је...? (2) Говорник иза прве реченице прави паузу пре него што изговори следећу, обично зато да би смислио шта даље да каже (пр. 12) или зато што је обузет осећањима (пр. 13); тада је испред паузе тон спуштен. Ако би се претходна реченица завршила тачком, та тачка се испред трију тачака не пише; ако се завршава упитником или узвичником, они се пишу. Следећа реченица се пише с великим почетним словом: (12) АНЂА (досећа се): Чекај!... Мирише на проминцле. (13) ЈЕРОТИЈЕ: Нисам сам кад ти кажем... Заузет сам мислима... Врло важне бриге.

pr om

(3) Говорник прави паузу иза довршене реченице, али је та пауза испуњена неким неизреченим садржајем (говорник сугерише саговорнику да овај треба некако да допуни, надогради изречени садржај). Оваква употреба тротачке је стилски обележена и одлика је неформалних и сугестивних текстова: (14) АНЂА: Шта ти је данас? МАРИЦА: Шта ми је? Још ме питаш?... Отворили ми писмо; читали га можда целом свету, па сад ме пита шта ми је данас!

uk a

Три тачке могу у овом случају да означе и начин изговарања претходне реченице: тон је смирен, глас тиши, као да говорник наглас размишља: (15) ЈЕРОТИЈЕ (сам себи): А треба и распис председницима... МАРИЦА: Па ви мене и не слушате?

Три тачке могу стајати и унутар реченице: говорник на том месту прави паузу (зато што оклева или је обузет осећањима), а затим наставља реченицу. Иза три тачке тада се пише мало слово (осим ако прва реч није властито име): (16) АНЂА: Па лепо, ’ајд’ да разговарамо људски и паметно о томе. МАРИЦА (дочепа флашу с водом. Одлучно): О чему? О коме? АНЂА: О... Ђоки!

(17) – Ето... тако се одржавамо и тако имамо, и не жалимо... за пријатеље, за правду, за доброту која нам се указује. Јер ми... јер и ми... (Андрић, Травничка хроника) Говорник може направити паузу и онда кад је завршио једну текстуалну целину (једну тему) и започиње другу: (18) АНЂА (крсти се): [...] Господе боже, каква је ово данашња младеж! МАРИЦА: Онаква каква је увек била младеж! АНЂА: Ју, помери се, дете... Никад то није било, никад! Изметнуо се свет, преврнуло се све тумбе и променило се! (Сви примери су из комедије Сумњиво лице Бранислава Нушића)

У свим претходним примерима три тачке су одсликавале прозодијске појаве у говору. Међутим, њих може употребити и онај ко записује текст, да би означио да изоставља део текста који цити-

145

Др Душка Кликовац

ра. У књижевности и публицистици писац трима тачкама означава да је изоставио део текста који из неког разлога није важан (у следећем примеру то је део текста који се понавља): (19) Заклињала га је мајчиним животом и оним што му је најмилије, и само је понављала гласом одједном промуклим од страсти и ганућа: – Немој, немој...! (Иво Андрић, Травничка хроника)

У текстовима где се инсистира на тачности, три тачке стављају унутар угласте или обле заграде (као што је то нпр. у пр. 18, где три тачке не означавају никакву паузу у Анђином говору, него да је његов део изостављен).

3. Објасни разлог за употребу трију тачака у следећим примерима и одреди какав је тон на месту паузе означене тим знаком: а) Отежући речи, рекао је за главног тумача да је мало... онако... на своју руку и да није баш нај... најпробраније цвеће, али да је врло користан и одан.

pr om

(И. Андрић, Травничка хроника)

б) ЈЕРОТИЈЕ: Откуд газда Спасоје сумњиво лице? Зар не видиш да овде пише „млад човек“, а газда Спасоје има шесет година. ВИЋА: Па, оно...

(Бранислав Нушић, Сумњиво лице, прилагођено)

в) ЈЕРОТИЈЕ: Ето, дошло од јутрос пуно писама: из министарства, из округа, из општине. Кад, једно писмо мирише. Знам, писма из министарства не миришу; не миришу ни она из округа, а она из сеоских општина – можеш мислити већ!... Узмем ово писмо, погледам. (Бранислав Нушић, Сумњиво лице, прилагођено)

4. Објасни какву разлику уносе интерпункцијски знаци у следеће реченице: а) Грешиш. б) Грешиш! в) Грешиш...

Две тачке

Овом знаку у говору одговара пауза испред које је тон спуштен. Та пауза служи најави садржаја који следи. Две тачке могу да најаве одређење неког појма (идентификацију, објашњење, конкретизацију, опис итд.). У делу реченице испред овог знака стоји нека показна реч или реч или израз који нису довољно одређени. Ставки којима се објашњава или конкретизује неки појам може бити само једна или више њих:

146

Могу ти рећи ово: неће бити лако. Учинили смо једино што нам је савест дозвољавала: одбили смо тај захтев. Његова мајка, српска краљица Ана, носила је само бисере. Имала их је свуда по себи: у коси, око врата, у ушима, на одећи од меканих тканина, на обући. (Светлана Велмар Јанковић, Књиīа за Марка) Маму су обилазиле куме, прије и наше расквоцане тетке и ујне са торбицама пуним дарова: ораха, јаја, сувих крушака или бар краставаца – дај што даш! (Бранко Ћопић, Ти си коњ)

uk a

г) У дворишту стоји један пањ, старе метле, неколико напуклих саксија...

Право�ис

Белгијски град Лијеж је 1897. године запослио двадесет седам домаћих мачака. Опис посла: разношење поште по граду и оближњим селима. (Поли�икин забавник)

У свим примерима осим првог уместо двеју тачака може стајати и црта. У неким од претходних примера иза двеју тачака следи низ ставки које се набрајају. Опште правило за две тачке испред таквог низа јесте следеће: кад се тај низ уклапа у реченицу преко неке најавне речи (као у свим претходним случајевима), две тачке су обавезне; ако се уклапа директно, две тачке се пишу само ако се на том месту прави пауза и тон спушта:

pr om

Засадила сам ово: цвеће, воће и украсно жбуње. – са најавном речју Засадила сам цвеће, воће и украсно жбуње. – без најавне речи и без паузе Гледао је презриво и одговарао дрско: да не знају шта говоре, да им је то могао казати неко необавештен, да су француски цар и турски султан велики пријатељи и да је из Цариграда поручено... (Иво Андрић, Травничка хроника) – без најавне речи, с паузом

uk a

Две тачке могу најављивати садржај глагола говорења, мишљења и перцепције, или се такав глагол подразумева: Кад га је сасвим сатерао у камени угао, рекао му је тихим али страшним гласом, без увода: – Слушај, ствар је крупна […]. (Иво Андрић, Прокле�а авлија) Више није било сумње: тај неко га је јурио. (Светлана Велмар Јанковић, Књиīа за Марка) Врутко је данима пажљиво разгледао оружје скривено у пећини: било је старинско али још у врло добром стању. (Светлана Велмар Јанковић, Књиīа за Марка)

Две тачке могу најављивати узрок неке ситуације (кад значе „јер” или „наиме”) или закључак (кад имају вредност „дакле”, „значи” и сл.): Мика је био срећан: добио је петицу из математике. Нема бицикла испред куће: Мика се још није вратио. Две тачке могу да најаве и примере: Иза броја �ва именица стоји у облику паукала: �ва човека.

5. Заокружи слова испред примера у којима се две тачке могу заменити цртом: а) [С]пас се очекивао одонуд откуда нам никад у прошлости није дошао: споља.

(Ђ. Даничић)

б) То му је најтеже падало: што већ тако много месеци није видео мајку и што не зна кад ће је опет видети. (Светлана Велмар Јанковић, Књиīа за Марка)

г) Проблем је у овоме: немамо довољно времена.

(Светлана Велмар Јанковић, Лаīум)

в) Понаша се према утврђеном реду: одлази у купатило, умива се и пресвлачи, брзо, а онда, споро, пропитује децу, Марију и Вељу.

147

Др Душка Кликовац

6. Напиши којим би се речима могле заменити две тачке у следећим примерима: а) Погледа кроз прозор: снег. _________________________ б) Не бојим се испита: добро сам се спремио. _________________________

Тачка са запетом

pr om

Тачка са запетом је раздвојни знак изразитији од запете, а слабији од тачке. Приликом читања наглас тон испред паузе означене овим знаком спуштен је. Пише се између потпуних реченица које би могле бити раздвојене и тачком, али су у тешњој смисаоној вези међусобно него према суседним реченицама: Знам да је један мој рођак заборавио своје презиме кад је напунио двадесету годину и кад се окружна команда нешто о њему распитивала. Добро, то још разумем; али такав разлог није могао постојати у доба када је дотични мој предак заборавио своје презиме. (Бранислав Нушић, Ау�обиоīрафија)

Пише се и да раздвоји ставке у набрајању, и то у следећим случајевима:

uk a

(а) кад су ставке опширније, а поготово кад су проткане запетама: Могла би се чак направити и статистика тих мојих подвига. Тако, на пример, зна се ово: шеснаест пута сам преврнуо тањир и просуо супу себи у крило; три пута сам упадао у казан у коме је била спремљена вода за прање рубља; једанпут сам испао кроз прозор; једанпут турио сестри прст у око; два пута сам пао низ степенице са горњег спрата и откотрљао се на доњи. (Бранислав Нушић, Ау�обиоīрафија)

(б) кад ставке започињу бројевима, словима алфабета и сл., или ако се издвајају у посебне пасусе (као пример може послужити набрајање врста независних реченица на стр. 59).

7. Упиши у одговарајући квадратић тачку са запетом, а у онај други тачку (и одговарајуће мало слово исправи у велико): Последњи је петак у месецу октобру 1806. године седећи на својим местима, бегови тихо разговарају већина их замишљено прати игру сунца и облака и зловољно кашљуца. (Иво Андрић, Травничка хроника)

(Бранислав Нушић, Ау�обиīорафија)

148

8. Упиши у квадратић запету или тачку са запетом: Ако је дами ружан струк  кројачица ће направити хиљаду машница да га покрије ако је књижевнику ружна прошлост биограф ће измислити хиљаду анегдота да је замаже. Ако дама има мало грбава леђа кројачица ће јој измислити такав крој да се то и не опази ако уметник има мало грбав морал биограф ће измислити таква објашњења да ће такав морал изгледати као врлина.

Право�ис

Запета

pr om

Што се тиче писања запете, постоји, начелно говорећи, логичка и граматичка интерпункција. У граматичкој интерпункцији, која је својствена нпр. руском и немачком правопису, запета се пише према формалним, граматичким критеријумима, због чега се, рецимо, односне и изричне зависне реченице увек одвајају запетом. Логичка интерпункција, која је својствена нпр. француском и енглеском правопису, прати смисао реченице. Српска интерпункција је углавном логичка, с неким елементима граматичке. О писању запете у вези с напоредним односима в. стр. 105–113, а у вези са зависним реченицама и глаголским синтагмама чије су главне речи глаголски прилози – стр. 27–57 одн. 99. Запетама се издвајају и речи односно изрази којима се указује на смисаону везу међу деловима текста, нпр. дакле, међутим, додуше, наиме, такође, осталом, штавише, поред тога, упркос томе, једном речју, све у свему, тачније речено итд.: Сви смо га очекивали. Он, међутим, није дошао. Марија ме никад није изневерила. Штавише, увек ми је помагала у невољи. Исто може важити и за модалне речи и изразе – можда, ваљда, вероватно, несумњиво, на срећу, нажалост...: Тако је, ваљда, морало да буде. На сву срећу, то се не догађа често.

uk a

Међутим, модалне речи и изрази (нпр. мож�а, ваљ�а, верова�но, и�ак) могу бити потпуно уклопљене у говорни ток; пошто тада нема паузе у говору, нема ни запете у писању. Опште правило је следеће: ако иза њих може да стоји енклитика, не одвајају се запетом: Вероватно су се договорили да тако ураде, а можда је случајно тако испало. Ипак му све испричај.

Некад запете наглашавају значење модалне речи. Тако у другом примеру из следећег пара примера више сумњамо у означену ситуацију: Он је можда то урадио случајно. – Он је, можда, то урадио случајно.

Ево једног примера где је могуће више решења (у првом случају запета иза речи ис�ина је изостављена као мање битна од осталих, да се не би замагљивале важније границе међу деловима реченице): Њему су се, истина формално, чак извинили за тај поступак. Њему су се – истина, формално – чак извинили за тај поступак. Њему су се, истина – формално, чак извинили за тај поступак. Њему су се (истина, формално) чак извинили за тај поступак. Запетом издвајамо све додатне информације. Оне могу бити исказане, као што знамо, апозицијом и апозитивом: Јоца, Микин друг, добро свира гитару. Висок и окретан, Мика добро игра кошарку.

149

Др Душка Кликовац

Како смо видели, могу бити исказане и зависним и псеудозависним реченицама; ево још неких примера: Данас је падала киша, што није никакво чудо у ово доба године. Данас је падала киша, тако да нисмо излазили напоље. Данас је падала киша, с тим што се по подне мало разведрило.

pr om

Запета се обавезно пише и испред неких израза који служе за надовезивање информације: Јоца свира гитару, и то добро. Јоца свира шпанске мелодије, класику, као и рок. Не излази напоље без јакне, нарочито ако дува. Распуст почиње 12. маја, то јест за две недеље. Запетама се издваја и вокатив (иако паузâ, нарочито иза вокатива, не мора у говору бити): Јоцо, свирај нам мало. Свирај нам, Јоцо, мало. Свирај нам мало, Јоцо. Узвици се одвајају запетом ако се у говору одваја паузом: Аух, не питај како смо прошли!

uk a

Ако се у изговору повезује с наредном речју или групом речи, не одваја се ни запетом: Е баш нећу! Узвик се не одваја запетом од датива који следи за њим: куку мајци, леле нама, јао мени.

9. Упиши запете где је то неопходно: а) Та идеја је прихваћена и за дивно чудо њени резултати су превазишли сва очекивања. б) Александрит драги камен веома је редак. Срећом научници су открили како да га добију на вештачки начин. в) Усвојили смо два мачета и то оба црна. г) Вук је написао писменицу то јест граматику.

150

10. Из датог низа речи одабери одговарајуће и допуни текст, а иза сваке те речи стави одговарајући знак интерпункције: иначе, зато, затим, штавише, додуше, наиме Слонови „разговарају” трупкајући ногама по земљи. Помоћу одговарајућих сеизмичких сигнала они својој сабраћи отрупкају „телеграм” типа „Где си?”; ___________ у ишчекивању одговора, умире се у месту, нагну напред и подигну једну ногу. ___________ кад слон подигне ногу, расте притисак на остале удове и помаже му да боље чује. Онда се вибрације изазване топотом распростиру до 32 километра. _____________ својим велелепним ушима слонови могу једни друге, без подизања ноге, да чују на растојању не већем од 10 километара.

Право�ис

Црта Црта може бити унутарреченични и текстуални знак. Као знак унутар реченице, може се писати на месту запете, тамо где је пауза изразитија: Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих – ипак је тих дана добре воље. (Стеван Сремац, Зона Замфирова)

Пише се иза субјекта ако је овај опширан: Гозбе, сцене лова, дивље звери, ловци који их убијају и гоне – разликују се композиционо од примера на каснијим чашама. (Право�ис Ма�ице ср�ске из 1993. г.)

Као што знамо, постоји и знак цртица, који је помоћни правописни знак. Начелно, цртица је везни знак и јавља се унутар речи или полусложенице, а црта је раздвојни и реченични знак; цртица је краћа и пише се увек без белина, а црта је дужа и пише се с белинама: У полусложеницама пише се црта (нпр. ремек-дело) – а не црта. Међутим, и црта се може употребљавати као помоћни правописни знак. Тада и она служи за везивање и пише се без размака: Радно време 8–18 часова. Ипак, и кад је везни знак, ако везује изразе, а не појединачне речи, пише се с размаком: Хтео – не хтео, мораш послушати. (Али: Хоћеш-нећеш, мораш послушати.)

pr om

Цртама се може издвојити уметнути део текста, нарочито кад га желимо истаћи: И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње – као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу – него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира. (Стеван Сремац, Зона Замфирова)

Подсетимо се:

uk a

Цртом се може наговестити развијање, набрајање или прецизирање нечега што је било само уопштено поменуто или најављено; тада има значење „наиме”, „то јест”, и алтернира са двема тачкама: Острво се купало у зеленилу свих нијанса – у маслинама, смоквама, кукурузу, чемпресима и ловору. (Право�ис Ма�ице ср�ске из 1993. г.) О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће – фамилијарно веће од родбине, већ постаријих жена. (Стеван Сремац, Зона Замфирова) Цртом се одваја закључни део реченице, којим се своди њен садржај: Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника – никог познати не можеш. (Право�ис Ма�ице ср�ске из 1993. г.)

Цртом се одваја се последњи део неког исказа ако се он жели нарочито истаћи (в. и стр. 117): Народ је, наиме, чврсто уверен да поред свих настојања родитеља, породице и самог детета да властити животни ток каналише у одређеном, повољном правцу, овај животни пут ипак одређује – судбина. (Жарко Требјешанин, Пре�с�ава о �е�е�у у ср�ској кул�ури)

Црта се пише између делова реченице кад веза међу њима није исказана изричито, речима, у елиптичном, сажетом изражавању; тако је у следећем примеру на месту црте изостављено зову: Оне га и не зову друкче него чорбаџијо, ’аџијо или чичо, жену његову Ташану – чорбаџике, ’аџике или стринке, а њихову мезимицу Зону звали су просто Зоне. (Стеван Сремац, Зона Замфирова)

Као текстуални знак, црта радваја пасус на две садржајне целине: Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне. Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор у страну.

151

Др Душка Кликовац

Паши већ помало досадно. – Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. Паша већ узнемирен. (Стеван Сремац, Зона Замфирова)

Цртом се замењују наводници приликом преношења дијалога кад се реплике наводе једна испод друге, у засебним пасусима. Образац је следећи: – Добро, узећу ово – сагласи се момак – иако ми је мало нелагодно. (Право�ис Ма�ице ср�ске из 1993. г.)

Црта се пише и на почетку делова низа који је рашчлањен у пасусе, ради прегледности (за пример в. нпр. табелу на стр. 127 ).

11. Објасни употребе црте у следећим примерима: а) [Ј]една му носи на послужавнику парче стамболског ратлука, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга – леген и ибрик и танак пешкир. Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало – али само обичаја ради – стењао би и јечао почешће.

pr om

(Стеван Сремац, Зона Замфирова)

б) Рембрант га је занео својом силном и мистериозном патетичношћу и великим контрастима сенке и светлости – и он ће у поезију уносити патетичност, љубав према боји, светлости и тами, јаку машту, контрасте. (Јован Скерлић, Ис�орија нове ср�ске књижевнос�и)

в) Ручао би како кад, некад код куће а некад би му се – и то чешће – јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. – Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година. Остала је рано удовица. (Стеван Сремац, Зона Замфирова, прилагођено)

uk a

г) Њу су обично избегавали – нити су је позивали к себи у кућу нити су је водили кад су куда ишли. (Стеван Сремац, Зона Замфирова)

12. Обележи управни говор цртама: Зашто храбрио га је старији кад тим не оштећујеш никога. Добро, узећу ово сагласи се момак. Ипак ми је мало нелагодно додаде с неким снебивањем. Зашто?! зачуди се старији. Не оштећујеш тиме никога.

(Поли�икин забавник, прилагођено)

152

13. Упиши одговарајуће интерпункцијске знаке: Крајем септембра 1830. године почела је с радом Велика школа у Београду. Имала је само једног јединог наставника дотадашњег професора Учитељске школе у Сомбору Димитрија Исаиловића. У Београд су били позвани и многи други школовани Срби из прека али се испоставило да нису сви спремни да пређу Саву и ступе на „дивљи исток“ како су називали ондашњу Србију. Са Исаиловићем је тако из Сомбора кренуо и учени Стефан Прерадовић али се кад је у Земуну од изасланика књаза Милоша чуо шта га све у Србији чека жив испрепадао па одлучио да остане где је и био. Тако је професор Исаиловић морао сам да води Велику школу али и да двојици књажевих синова приватно предаје француски и немачки језик. Школа је због тога понекад остајала без свог јединог наставника и то на дуже време. Сигурно је да се ученици због тога нису много секирали као што их губитак часова ни дан-данас превише не растужује али је одсуство професора радовало чак и родитеље. Они су се наиме бојали да се деца не преуче и од књига погубе памет па су их радо задржавали код куће. Ово је примило толике размере да је задатак да децу утерује у школе добила полиција.

Право�ис

Наводници и полунаводници Наводници имају две основне употребе. Прво, под наводнике аутор текста ставља речи које нису његове, него преузете. Најчешћи је случај управни говор: Пишчев говор претходи управном Мика рече: „Доћи ћу одмах.” Мика упита: „Долазиш ли одмах?” Мика викну: „Дођи одмах!” Мика рече замишљено: „Долазим одмах...”

Пишчев говор раздваја управни „Доћи ћу”, рече Мика, „одмах.” „Долазиш ли”, упита Мика, „одмах?” „Дођи”, викну Мика, „одмах!” „Долазим”, рече Мика замишљено, „одмах...”

Пишчев говор следи за управним „Доћи ћу одмах”, рече Мика. „Долазиш ли одмах?”, упита Мика. „Дођи одмах!”, викну Мика. „Долазим одмах...”, замишљено рече Мика.

Међутим, ако је цитирани текст издвојен увлачењем редова (а то се чини кад је цитирани текст дужи, нарочито у стручним и научним текстовима) или типом слога, наводници нису потребни. У другој својој употреби, наводници се пишу у значењу „тобожњи”, „лажни” или „наводни”, „такозвани” – и уопште кад се писац ограђује или дистанцира од израза (узетог у иронији, у неправом значењу, у стилу који није својствен писцу и сл.); али ако је на неправу употребу израза скренута пажња речима, онда се наводници не пишу: То њихово „милосрђе” има катастрофалне последице. Али: То њихово наводно милосрђе има катастрофалне последице.

pr om

Интерпункцијски ћефови

uk a

Под наводнике се стављају и наслови различитих дела, као и имена установа, објеката и сл.: балет „Лабудово језеро”, комедија „Сумњиво лице”, новине „Политика”, Центар „Сава”. Међутим, наводници се не стављају ако је наслов издвојен посебним типом слова (обично курзивом) или ако велико слово на почетку назива, његова познатост и контекст осигуравају правилно разумевање: Читали смо то у Политици. Идуће недеље играју Партизан и Раднички. Полунаводницима се обично издваја ужи навод у оквиру ширег: Познати писац је рекао: „То њихово ’милосрђе’ има катастрофалне последице.”

14. Објасни зашто су употребљени наводници у следећем тексту: За њега, као за Жан-Жака Русоа, „духовитост је посољени разум”, и он се даје на пригодну политичку и социјалну сатиру, служи се њоме као оруђем у борби за народни напредак. (Јован Скерлић, Ис�орија нове ср�ске књижевнос�и)

Којом би се речју могли заменити наводници? _____________________

15. Објасни какав ефекат имају наводници у следећем примеру: Научници кажу да је сад време глобалног отопљавања. Али од тог „глобалног отопљавања” ми се зими смрзавамо!

Интерпункцијски знаци понекад изгледају различито у различитим језицима или се другачије пишу. На пример, наводници, који у српском језику могу имати три облика – „ “, „ ”, » « – у енглеском имају само један: “ ”. Црта, која се у српском језику пише с белинама испред и иза, у енглеском се пише без белина и знатно је дужа него наша. У српском језику две тачке и тачка са запетом пишу се уз реч која им претходи, а у француском се пишу с размаком. Шпански налази да је неопходно да се упитник пише и на крају и на почетку упитне реченице – али у овом другом случају је изврнут „наглавачке”. А знак који се код нас зове тачка са запетом у грчком правопису служи као упитник.

153

Др Душка Кликовац

Заграда (обла и угласта) Основни облик заграде је обла заграда. Њу пишемо кад део текста издвајамо као придодат – обично кад је то неки допунски податак или објашњење. Притом важи правило да реченица мора остати целовита и кад се изостави заграђени текст. У загради може стајати и реченица, па и више реченица: Максима Црнојевића написао је још као врло млад ђак, 1863. године. (Цело дело штампано је у Новом Саду 1866.) И то му је остао најбољи драмски посао. Поред тога дао је и Перу Сеīе�инца (1875, 1882, 1887). (Јован Скерлић, Ис�орија нове ср�ске књижевнос�и, прилагођено) Придодати део текста може се издвојити и запетама и цртама; али ако се издвоји цртама, онда се истиче, а ако се издвоји заградама, сматра се више узгредном допуном. Издвајање запетама је најнеутралније: Покушала сам, и то баш јуче, да решим тај задатак. Покушала сам – и то баш јуче – да решим тај задатак. Покушала сам (и то баш јуче) да решим тај задатак.

У цитираном тексту се понекад среће, у угласту заграду уметнута, реч sic, обично још и са узвичником. То је скраћени латински израз sic erat scriptum, који значи „тако је било написано”. Онај ко цитира текст ставља га поред неке грешке у тексту да би означио да грешка није његова (него да је постојала у изворном тексту), или поред нечега што сматра изненађујућом или апсурдном тврдњом.

pr om

Sic!

uk a

Угласту заграду пишемо кад у туђи текст, који дословно наводимо, умећемо неку своју напомену, допуну, објашњење и сл. Видели смо да у угласту заграду стављамо и три тачке кад изостављамо део текста који цитирамо. Максима Црнојевића је он [Лаза Костић] написао још као врло млад ђак.

16. Објасни зашто следећа реченица није добро уобличена: Он троши много (али своје новце) и нико нема права да над њима бди и да га зато прекорева.

17. Објасни употребу облих заграда у следећем одломку: [...] ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у прусуству пет женâ (рачунајући ту и Доку) од којих су две – Таска и Дока – биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!...

154

(Стеван Сремац, Зона Замфирова, прилагођено)

Који би се знакови могли употребити уместо црта? _________________, _________________ Објасни разлику.

18. Објасни шта означавају три тачке у угластој загради на почетку примера из претходног задатка. 19. Напиши што краћи текст у којем ћеш употребити све интерпункцијске знаке.

КОЛИКО ЗНАМ Ако не знаш како да урадиш неки од ових задатака, врати се на лекцију!

Падежи и предлошко-падежне конструкције

pr om

1. Напиши с којим се падежом јављају следећи предлози: _____________________________; а) према, к(а), насупрот, упркос: б) кроз, уз, низ: _____________________________; в) пре, после, након, уочи: _____________________________; г) пред, за, над, под, међу: _____________________________, ____________________________; д) у (=„у унутрашњости”), на, о: _____________________________, ____________________________; ђ) испред, иза, изнад, испод, између: _____________________________; е) против, осим, без: _____________________________.

2. Наведи основне конституентске вредности именичких јединица: ______________________, ______________________, ______________________.

3. Подвуци синтаксичке функције у којима именичка јединица има именичку употребну вредност: прави објекат, апозиција, неправи објекат, логички субјекат, прилошка одредба за начин.

uk a

4. Подвуци придевска значења: описно, месно, начинско, градивно, циљно, допусно, присвојно, узрочно.

5. Иза тврдње напиши „Т” ако је тачна и „Н” ако је нетачна: а) Квалитативни генитив је генитив с предлогом о�. _________ б) Описно значење може имати и ППК у+локатив. _________

6. Напиши како се зове генитив у следећим примерима: а) берба грожђа: ______________________ б) Целог дана Мика је био лоше воље. ______________________, ______________________

7. Заокружи слова испред тачних тврдњи: а) ППК у, на, о+акузатив имају значење места на којем се нешто налази. б) Ис�ре�+генитив и �ре�+инструментал могу бити падежни синоними. в) У синонимичним ППК морају бити употребљени синонимични предлози. г) Акузатив без предлога може имати значење мере времена. 8. Објасни разлику између узрочних значења датих ППК: Дете се зајапурило од трчања. – Дете је ћутало из страха.

9. Истакнути израз у реченици Понашај се у скла�у са својим убеђењима назива се _________________________ (допуни).

155

Др Душка Кликовац

Конгруенција (слагање) 1. У следећем низу (под)врста речи подвуци оне које конгруирају: именице, придеви, глаголи, придевске заменице, предлози, везници, редни бројеви.

2. Заокружи слово испред исправне формулације: а) Именице и придевске речи конгруирају у роду, броју и падежу. б) Придевске речи конгруирају с именицама у роду, броју и падежу. в) Именице конгруирају с придевским речима у роду, броју и падежу.

pr om

3. Напиши у којим граматичким категоријама конгруирају истакнуте речи са својим контролорима конгруенције: Јоца је Микин друг. је: ________________________; Микин: _________________________________.

4. Да би предикат конгруирао у роду са субјектом, то мора бити глаголски облик који садржи један од следећа два нелична глаголска облика: ____________________ или __________ _______________________ (допуни). 5. На следећем пару примера објасни шта је то граматичка, а шта семантичка конгруенција у роду: Тај слуга је није послушао свог господара. – Те слуге нису послушале свог господара.

uk a

6. У реченици Јаīња� су ушла у �ор једна реч конгруира у броју са именицом јаīња� семантички, а једна граматички. Објасни.

7. Упореди следеће две реченице и заокружи слово испред тачне тврдње: Колико ђака се у�исало у школу? – Колико ђака су се у�исали у школу? а) Правилна је само прва реченица. б) Правилна је само друга реченица. в) Правилне су обе реченице.

8. Непроменљиви број захтева да глагол који с њим конгруира стоји у следећем облику: _______________________________________ (допуни). 9. Напиши како конгруирају истакнуте речи са субјектом �војица момака: Одакле су дошли она двојица момака? су: ___________________; дошли: ___________________; она: ___________________.

156

Колико знам

Зависне предикатске реченице 1. Допуни следећу тврдњу: Зависне предикатске реченице врше функцију __________________________ неке више синтаксичке јединице. 2. Објасни: а) шта је субординатор зависне ПР; б) која је ПР виша за зависну ПР.

3. Подвуци везничке изразе: због тога што, под условом да, него да, без обзира на то што, као што.

pr om

4. Напиши које конституентске вредности могу имати зависне ПР: _______________________, _______________________, _______________________. 5. Иза тврдње напиши „Т” ако је тачна, а „Н” ако је нетачна: а) Корелатив је део зависне ПР. ______ б) Корелатив обично није обавезан. ______

uk a

6. Заокружи слова испред случајева у којима се зависна реченица обавезно одваја запетом одн. запетама: а) када је испред осталих делова више ПР; б) када је иза осталих делова више ПР; в) када је између других делова више ПР; г) када је у функцији допуне. 7. Приликом претварања управног говора у неуправни образује се следећа врста зависних реченица: _____________________________ (допуни).

8. Подвуци изричне реченице и одреди њихову врсту: а) Слушали смо како сове хукћу. ____________________________ б) Питај га шта мисли. ____________________________ в) Реци му нека се умири. ____________________________

9. Заокружи слова испред тачних тврдњи о изричним реченицама. а) Декларативне реченице почињу везницима �а и како. б) Зависноупитне реченице имају и облик и значење упитних реченица. в) У модалним реченицама може се употребити само презент. г) Испред изричних реченица пише се запета.

10. Изричне реченице најчешће имају функцију _____________________________ (допуни).

11. Одреди синтаксичку функцију изричне реченице: а) Мика је пристао (на то) да се јави. _____________________________ б) Јоца је свестан да ће морати да се извини. _____________________________ в) Да је кисели купус здрав, свима је познато. _____________________________

157

Др Душка Кликовац

12. Прочитај пример и уради задатке: Ово је капа коју сам сама исплела. 1) Истакнута зависна реченица је по врсти ___________________________, а има следећу конституентску вредност: ___________________________ и следећу синтаксичку функцију: ___________________________ (допуни). 2) Иза сваке тврдње у вези са заменицом који напиши „Т” ако је тачна и „Н” ако је нетачна: а) Конгруира са именицом ка�а у роду, броју и падежу. _________ б) Она је истовремено и субординатор зависне реченице и има синтаксичку функцију унутар ње. _________ 3) Истакнута зависна реченица означава: а) идентитет именичког појма; б) квалитет именичког појма; в) квантитет именичког појма. Заокружи слово испред тачног одговора.

pr om

4) У синонимичној реченици Ово је ка�а ш�о сам је сама ис�лела реч ш�о је по врсти ___________________________.

13. Објасни разлику између функције односних реченица у следећем пару примера: Ово је капа коју сам сама исплела. – Ово је моја жута капа, коју сам сама исплела.

14. У пословици Ко �и�а, не ски�а истакнута односна реченица има ________________________ конституентску вредност и следећу синтаксичку функцију: ___________________________ (допуни).

uk a

15. У примеру Данас је �ало мноīо снеīа, ш�о у јануару није никакво чу�о истакнута односна реченица има функцију ____________________________ уз другу реченицу. Запета испред такве реченице је: а) обавезна; б) необавезна и зависи од контекста; в) неправилна.

Заокружи слово испред тачног одговора.

16. Подвуци месну зависну реченицу: Отворили су апотеку тамо где је раније била цвећара. Унутар више реченице, чији је предикат глагол ____________________, она има следећу синтаксичку функцију: ________________________________. Заменички прилог �амо има функцију _____________________. 17. Подвуци зависне реченице и напиши којим врстама припадају: а) Покажи ми где си раније становао. _____________________ б) Сад станујем где си ти раније становао. _____________________ в) Солитер где сам становао сад се реновира. _____________________

18. Напиши које значење имају истакнуте временске реченице: а) Не липши, магарче, док трава нарасте. __________________________________ б) Кад мачке нема, мишеви коло воде. __________________________________

158

19. У којим односима може стајати ситуација више реченице у односу на ситуацију временске? ______________________, ______________________, ______________________. Који везник може означавати сва три односа? ____________

Колико знам

20. Објасни под којим условима везници ка� и �ок означавају да се ситуација више реченица одвија пре ситуације временске, као у следећем примеру: Кад си ме позвао, телефон ми се већ био испразнио. 21. Заокружи слово испред псеудозависне временске реченице: а) Кад се бојиш да уђеш у пећину, а ти остани напољу. б) Сви смо задрхтали кад смо ушли у пећину. в) Разгледали смо сталактите, кад одједном нешто пуче.

22. Објасни разлику у значењу између истакнутих временских реченица: Калуђер је читао док год је горела свећа. – Калуђер је читао док се свећа није угасила.

pr om

23. Заокружи слово испред узрочне реченице: а) Објаснили су му како да поступи. б) Како није знао одговор, ћутао је. в) Како су му рекли, тако је урадио.

24. Подвуци везнике одн. везничке спојеве који могу бити обележја узрочних реченица: зато, зато што, стога, стога што, будући да, након што, зашто, те, јер. 25. Реч ш�о којом почињу узрочне реченице по врсти је: а) заменица; б) речца; в) везник.

Заокружи слово испред тачног одговора.

uk a

26. Подвуци зависну реченицу, заокружи њен везник и напиши каква је по врсти: Ако је неко луд, не буди му друг. ________________________ У вишој реченици она има следећу функцију: _____________________________ (допуни).

27. На следећем пару реченица објасни разлику између реалног и потенцијалног будућег услова: Ако нешто сазнам, одмах ћу ти јавити. – Кад бих нешто сазнала, одмах бих ти јавила.

28. Подвуци условне реченице и напиши који је услов изражен сваком од њих: а) Буду ли и даље рекламе овако дуго трајале, престаћу да гледам телевизију. ____________________________ б) Да сад почнеш да се спремаш, стигли бисмо на време. ____________________________ в) Да човек зна где ће пасти, сео би. ____________________________ г) Да сам знала где ћу пасти, села бих. ____________________________ 29. Подвуци зависну реченицу, заокружи њен везник и напиши каква је по врсти: Да би стигао на време, Мика је пожурио. __________________________ У вишој реченици има следећу синтаксичку функцију: ___________________________________ (допуни).

30. Заокружи слова испред тачних тврдњи у вези с намерним реченицама уопште: а) У њима може бити употребљен презент, потенцијал и футур први. б) Никад се не одвајају запетом. в) Могу допуњавати глаголе свесно предузетог кретања.

159

Др Душка Кликовац

31. Подвуци зависну реченицу, заокружи њено обележје и напиши каква је по врсти: Мика је стигао на време мада је била гужва. ___________________________

32. Подвуци обележја допусних реченица: осим што, упркос томе што, и поред тога што, али, ипак.

33. Заокружи обележје истакнуте поредбене реченице и подвуци њен корелатив: Киша тако пада као да никад неће престати. ___________________________

34. Напиши за какво поређење служе поредбене реченице које почињу следећим везничким спојевима: а) као што: _____________________________________________________; б) него да: _____________________________________________________.

pr om

35. Напиши коју синтаксичку функцију имају поредбене реченице у следећим примерима: а) Како сејеш, тако ћеш и жети. _______________________________ б) Намрштио се као да ће му киша из чела ударити. _______________________________ в) Све се завршило боље него што смо очекивали. _______________________________ 36. Подвуци последичну реченицу: Толико смо журили на воз да смо код куће оставили половину ствари. Она има функцију последичне ___________________ прилогу ________________.

uk a

37. Заокружи слова испред тачних тврдњи у вези с последичним реченицама: а) Морају да стоје на крају више реченице. б) Некад се одвајају запетом, а некад не. в) Корелатив обично не може да се изостави.

38. Заокружи слово испред примера у којем постоји псеудозависна последична реченица: а) Пошто је директор треснуо песницом о сто, сви су устукнули. б) Директор је треснуо песницом о сто тако да су сви устукнули. в) Директор је треснуо песницом о сто, тако да су сви устукнули. г) Директор је треснуо песницом о сто, те су сви устукнули.

Независне реченице – предикатске и специјалне

1. Заокружи тачне тврдње у вези са независним предикатским реченицама: а) Имају комуникативне функције. б) Њихова обележја су везници. в) Њихова обележја могу бити глаголски облици. г) Постоје независне предикатске реченице које немају обележја.

160

2. Напиши којој врсти припада свака независна реченица: а) Како је данас леп дан! ___________________________ б) Данас је заиста леп дан. ___________________________ в) Да си ми здрав и весео! ___________________________ г) Да си ми се одмах извинио! ____________________________ д) Који је данас датум? ___________________________

Колико знам

3. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, ако није, напиши „Н”: а) Обавештења могу бити општа и посебна. ______ б) Упитна речца јел’ је увек скраћено је ли. ______ в) Узвичник стоји само иза узвичних реченица. ______ г) Иза заповедних реченица може стајати тачка. ______

4. Напиши које комуникативне функције имају следеће реченице: а) Губимо последњи час! __________________________________ б) Јеси ли примио моју поруку? __________________________________ в) Жив био! __________________________________ г) Што је тежак овај ранац! __________________________________ д) Дај ми ту свеску! __________________________________

pr om

5. Заокружи слова испред комуникативних функција заповедних реченица: а) савет; б) исказивање жеље; в) забрана; г) експресивно обавештење.

6. Узвична реченица Ка� је �о било! у значењу „То никад није било!” назива се _______________________________________________ (допуни). 7. Заокружи слова испред специјалних независних реченица: а) Стиже аутобус! б) Аутобус! в) Ено аутобуса! г) Уђи у аутобус! д) Каквог ли аутобуса!

Негација

uk a

8. Заокружи слова испред тврдњи које важе за специјалне независне реченице: а) Могу садржати глагол у инфинитиву. б) Обично су експресивне. в) Употребљавају се подједнако у говору и у писању. г) По правилу се могу посматрати као елиптичне реализације независних ПР.

1. Допуни следеће тврдње: а) Према томе да ли означавају остварење или неостварење ситуације која је њима означена, предикатске реченице се деле на ____________________ и ____________________. б) Негирање целе ситуације назива се ____________________ негирање. Насупрот томе, посебно негирање је негирање само једне ____________________ ситуације.

2. Заокружи слова испред тачних тврдњи у вези с посебним негирањем: а) Глагол мора стајати у одричном облику. б) Увек се мора исказати садржај који важи уместо оног који се негира. в) Конституент који се негира наглашен је реченичним акцентом.

3. На примеру Зенон је, наиме, ма�ема�ички у�вр�ио �а зец ника� не може �а с�иīне корњачу објасни шта је то двострука негација.

161

Др Душка Кликовац

Значења и употребе глаголских облика 1. Заокружи слова испред тачних тврдњи: а) Глаголски вид је обличка (морфолошка) категорија глагола. б) Глаголски вид је инхерентна (класификациона) категорија глагола. в) Сви глаголи у српском језику су или свршени или несвршени. г) Свршени и несвршени глаголи увек означавају различите ситуације.

2. Напиши какве ситуације означавају несвршени глаголи: __________________________________, __________________________________.

pr om

3. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, а ако је нетачна, напиши „Н”: а) Свршени глаголи могу означавати понављане ситуације. ______ б) Свршени глаголи морају означавати тренутне ситуације или оне које кратко трају. ______ 4. Објасни шта типично означавају глаголска времена, а шта глаголски начини.

5. Да бисмо одредили да ли одређени глаголски облик има апсолутно или релативно значење, морамо видети: а) да ли ситуацију оријентише у односу на тренутак говора или неки други тренутак; б) да ли означена ситуација припада садашњости, будућности или прошлости; в) да ли означена ситуација траје или не.

Заокружи слово испред тачног одговора.

uk a

6. Приповедачки низ се најчешће износи следећим глаголским облицима: _________________, _________________, _________________ (допуни).

7. Који глаголски облик типично описује прошле трајне или понављане ситуације на чијој основи почиње приповедачки низ? ______________________

8. Презент који означава свевремене ситуације назива се _________________________ (допуни).

9. Заокружи слова испред значења презента у којима се могу јавити само несвршени глаголи: а) ситуација која се управо одвија; б) ситуација која се понавља у садашњости; в) будућа ситуација у чије је остварење говорник уверен; г) догађаји из приповедачког низа; д) иза заповедних речца нека, �а; ђ) у намерним реченицама.

162

10. Напиши са којим глаголским облицима алтернира презент кад означава: а) ситуацију која је циљ неке радње (тада се употребљава у намерним реченицам): __________________________; б) будућу ситуацију која је оријентир за неку другу будућу ситуацију: __________________________; в) догађаје из приповедачког низа: __________________________, __________________________.

Колико знам

11. На следећем примеру објасни шта је то резултативно значење перфекта: – Гле, Јоца се ошишао! – Лепо му стоји кратка коса. 12. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, а ако је нетачна, напиши „Н”: а) Перфекат мора означавати прошле ситуације. ______ б) Приповедачки перфекат мора бити саграђен од свршених глагола. в) Крњи перфекат је сваки перфекат без помоћног глагола. ______ г) Перфекат може бити резултативан за прошлост. ______

______

13. Да би изразио строгу заповест или забрану, перфекат, као и презент, мора бити употребљен са заповедном речцом _____________ (допуни).

pr om

14. Заокружи слово испред оне употребе крњег перфекта у којој се не може наћи пун облик перфекта: а) уводни глаголски облик у нарацији; б) у жељним реченицама; в) радња резултативна за садашњост. 15. Глаголски облик чије је основно значење резултативност за прошлост назива се ______________________________ (допуни).

16. Објасни разлику између следећих примера: Отоплило је. – Било је отоплило. Објасни значење плусквамперфекта у другој од датих реченица.

uk a

17. Какву прошлу ситуацију означавају аорист и имперфекат? _______________________________

18. Аорист је у говору: а) експресиван; в) архаичан;

б) неутралан у погледу експресивности; г) сразмерно редак.

Заокружи слова испред тачних одговора.

19. Какву будућу ситуацију може да означи аорист? ____________________________________________

20. Имперфекат данас у књижевности постоји као стилска резерва, јер чини да текст звучи ________________________ (допуни). 21. Термин фу�ур I чита се као: а) фу�ур �рви; б) фу�ур је�ан;

в) и фу�ур �рви и фу�ур је�ан.

Заокружи слово испред тачног одговора.

21. Објасни разлику између значења која има футур у следећим примерима: Сутра ујутру ћу завршити започети посао. Мика је обећао да ће сутрадан ујутру завршити посао.

22. Напиши како се зове футур у следећем примеру: Данас нећеш лако наићи на човека који нема „паметни” телефон. ________________________

163

Др Душка Кликовац

23. У каквом односу морају бити саговорници да би један од њих другоме нешто заповедио футуром? ______________________________________________

24. Ако је тврдња и вези с футуром другим тачна, иза ње напиши „Т”, а ако је нетачна, напиши „Н”: а) Углавном се употребљава у независним реченицама. б) Исказује будућу ситуацију према којој се временски одређује нека друга будућа ситуација.

25. Објасни како се значењски разликују футур I и футур II у следећем пару израза: закон који ће посланици изгласати – закон који посланици буду изгласали.

26. Састави реченицу у којој ћеш употребити потенцијал да означи условљену ситуацију.

pr om

26. Заокружи слово испред реченице у којој потенцијал има временско значење: а) Кад би почео да се бавиш спортом, твог бола у леђима би нестало. б) Да не бих ништа рекла, угризла сам се за језик. в) Сваки час би нешто запиткивао и није се обазирао на наше негодовање. 27. За ублажавање исказа (тврдње, суда, захтева и др.) могу послужити: а) аорист; б) презент; в) футур први; г) потенцијал; д) футур други.

Заокружи слова испред тачних одговора.

uk a

28. Напиши шта се исказује императивом у следећим примерима: а) Не излази напоље! ______________________ б) Да ли да изађем напоље? – Изађи. ______________________ в) Смем ли да изађем напоље? – Изађи. ______________________

29. У свом временском значењу императив може означавати: а) једнократну радњу; б) понављану радњу; в) прошлу радњу; г) садашњу радњу.

Заокружи слова испред тачних одговора.

30. Кад је употребљен у временском значењу, императив увек стоји у следећем облику: а) лице: ________________; б) број: __________________.

31. Допуни следеће тврдње у вези с инфинитивом: а) Може чинити део ________________________ предиката, кад је употребљен с модалним и ________________________ глаголима. б) Инфинитив са својим одредбама и допунама сачињава синтаксичку јединицу која се назива _________________________________ (допуни).

164

32. Састави примере у којима ћеш употребити инфинитив који алтернира са: а) намерном реченицом: _______________________________________________; б) изричном реченицом: _______________________________________________.

Колико знам

33. Напиши коју синтаксичку функцију има глаголска синтагма с инфинитивом у следећем примеру: Прескакати ограду је забрањено! ________________________________ 34. Заокружи слова испред тачних тврдњи о глаголским прилозима: а) ГПС увек означава радњу истовремену с радњом предиката. б) ГПП увек означава радњу која претходи радњи предиката. в) Субјекат је везан за глаголски прилог. г) Кад глаголска синтагма претходи остатку реченице, одваја се запетом. д) Глаголски прилози (односно синтагме чије су они главне речи) могу се парафразирати и независним и зависним ПР.

pr om

35. Одреди каква је улога радног глаголског придева у следећим примерима: а) Продавница је сада затворена. _____________________________ б) Продавница је јуче затворена. _____________________________

Напоредни (координативни) односи

uk a

1. Допуни следећу тврдњу: а) Независне ПР се стављају у напоредни однос кад имају исту ______________________ функцију, а зависне ПР, синтагме и речи кад имају исту ______________________ функцију. б) Обележја напоредног односа су _____________________ везници, у говору _______________, а у писању _______________.

2. Зависне ПР се по правилу координирају са: а) другим зависним ПР; б) синтагмама; в) речима.

Заокружи слово испред тачног одговора.

3. Заокружи обележје напоредног односа међу независним ПР и напиши који је то однос: а) Сврака је вукла торбу увис, а рак ју је теглио унатраг. ____________________ б) Нити су торбу померили, нити су је сакрили од ловца. ____________________ в) Или вуците торбу увис, или је теглите унатраг. ____________________ г) Не само што су се уморили него торбу нису ни померили. ____________________ д) Све су урадили како треба, једино што се нису претходно договорили. ____________________ ђ) Кад сваки ради другачије, не може се ништа постићи; дакле, треба се унапред договорити. ____________________

4. Напиши коју вредност има везник ни�и: _______________.

5. Узрочно-последични однос (који је врста ____________________ односа) између двеју ситуација може се означити везницима ___________________ (допуни).

165

Др Душка Кликовац

6. Одсуство везника се назива: а) координација; б) асиндет; в) полисиндет; г) емфаза.

Заокружи слово испред тачног одговора.

7. Главно обележје раставног односа је везник ______________ (допуни).

8. Заокружи слово испред примера у којем постоји дистрибутивна реализација двеју ситуација: а) Или кажи шта стварно мислиш или ћути. б) Људи су или рекли шта стварно мисле или су ћутали. в) Мика увек или каже шта стварно мисли или ћути. а) везником а; б) везником али; в) везником но; г) везничким спојем �а и�ак.

Заокружи слова испред тачних одговора.

pr om

9. Допусни супротни однос може се изразити:

10. Контраст између двеју ситуација исказује се везником _____________ (допуни).

11. Ако су две независне реченице повезане везницима неīо, но или већ, у каквом облику мора бити предикат прве реченице? ________________________

12. Речца �акле и израз �рема �оме обележја су следећег напоредног односа: __________________________ (допуни).

uk a

13. Који интерпункцијски знак може најавити закључак? _____________________ 14. Наведи речце и везничке спојеве који су обележја искључног односа: ______________, ______________, ______________, ______________, ______________.

15. Заокружи слова испред примера у којима реченице стоје у градационом односу: а) Мика синоћ није изашао са друштвом, него је остао код куће да учи. б) Мика не само што је учио јуче него је наставио и данас. в) Мика није изашао да се прошета, а камоли да је отишао у биоскоп. г) Мика је најпре учио, а онда је изашао да се прошета.

16. Два напоредна односа важе само за независне ПР. То су ______________________________ и ______________________________ напоредни однос. 17. Подвуци везнике одн. везничке спојеве испред којих је обавезна запета: само (ш�о), или, неīо (супротно), неīо (градационо), а камоли �а, ни�и.

166

Колико знам

РАСПОРЕЂИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ И СИНТАГМАТСКИХ ЧЛАНОВА 1. Допуни следеће реченице речима ис�ре� или иза: а) Падежни атрибут стоји ______________ главне речи именичке синтагме. б) Субјекат обично стоји ______________, а прави објекат ______________ предиката.

2. Део реченице који именује појам о којем се у реченици ради назива се _______________. Она је обично, али не увек, исказана следећим реченичним чланом: ____________________ (допуни). 3. Подвуци рему у следећој реченици: Гитару свира Јоца.

4. Онај реченични члан у којем је концентрисана нова информација назива се ____________ ___________________________ (допуни).

pr om

5. Испред информативног фокуса, ако је његов садржај неочекиван, може се написати следећи интерпункцијски знак: а) црта; б) цртица; в) црта или цртица, свеједно.

Општи појмови о језику

Заокружи слово испред тачног одговора.

uk a

1. Развој језика код човека као врсте назива се _______________________________, а његов развој код појединца назива се _____________________________ (допуни).

2. Иза сваке тврдње напиши „Т” ако је тачна, а „Н” ако је нетачна: а) Сви језици су се развили из једног заједничког претка. ______ б) Употреба оруђа била је важна за развитак говора. ______ в) Најбрже се у језику мењају гласови. ______ 4.

3. Објасни шта је аналогија у језику и наведи један пример.

Заокружи слова испред тачних тврдњи: а) Наука данас зна тачан број језика у свету. б) Језици данас могу и настајати, а не само нестајати. в) Језици развијенијих култура имају и развијенију граматику.

5. Допуни следеће тврдње: а) Други на свету по броју матерњих говорника је ______________________ језик. б) Језик који има донекле званичан статус у некој заједници или се неформално користи у међуетничкој комуникацији назива се _______________________ језик. 6. Напиши из каквих класификација језика проистичу следећи појмови: а) језички типови ← ______________________________; б) језички савези ← ______________________________; в) језичке породице ← ______________________________.

167

Др Душка Кликовац

7. Одговори на следећа питања: а) Шта је језичка породица? б) Како се зову гране лингвистике које реконструишу прајезике на основу њихових „потомака”?

8. Заокружи слова испред тачних тврдњи: а) Коренски језици немају различите облике речи. б) Аглутинативни језици једном речју исказују сложене садржаје који се у другим језицима исказују реченицом. в) Флективни језици су у индоевропској породици најраспрострањенији.

pr om

9. Допуни следеће тврдње: а) Најпознатији вештачки језик је __________________________. б) Наддијалекатски говори који служе комуникацији међу припадницима различитих дијалеката називају се ___________________. в) Заједничка обележја свих језика називају се ____________________________________________. СТИЛИСТИКА: КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИ И НАУЧНИ ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛ

1. Поред наведених особина напиши како се назива функционални стил који има те особине:

uk a

а) Одликује се устаљеним (шаблонским) изразима, дугачком реченицом и употребом административних термина. _______________________________ б) Остварује се усмено и њиме се људи међусобно споразумевају у свакодневним приликама. Може бити мање или више формалан. __________________________ в) Одликује се дужом реченицом, стручном терминологијом, употребом фуснота. ________________________ г) У служби је уметничке поруке. ________________________ д) Намењен је широком кругу читалаца различитих струка и образовања. Одликује се сразмерно кратком реченицом и тиме што нема специјализованих речи. _____________________

2. Наведи нека од језичких средстава која се користе у књижевноуметничком стилу.

3. Објасни: а) зашто језик научних дела мора бити експлицитан; б) каква је реченица у научном језику.

168

Напиши шта је то: а) корпус истраживања: б) библиографија: в) фуснота:

_________________________________________; _________________________________________; _________________________________________.

Колико знам

5. Заокружи слова испред тачних тврдњи у вези с поступцима аутора научног текста:

а) обично пише у 1. лицу једнине; б) сме да преузме неки податак или идеју од другог аутора а да не наведе извор; в) труди се да буде објективан и одмерен; г) у сврху научног објашњења може се служити метафорама.

Правопис

1. Подвуци интерпункцијске знаке који могу означавати крај комуникативне реченице: тачка, тачка са запетом, три тачке, две тачке, упитник, узвичник.

pr om

2. Иза тврдње напиши „Т” ако је тачна, а „Н” ако није тачна: а) Упитник може да се односи и на део реченице, не само на целу реченицу. ______ б) Узвичник је одвојен белинама од претходне одн. наредне речи. ______ в) Две тачке означавају паузу испред које је тон подигнут. ______ г) Две тачке су код набрајања обавезне. ______

3. Које речи могу бити замењене знаком две тачке? ____________________

4. Тон испред паузе означене тачком и запетом: а) пада; б) подигнут је; в) пада или је подигнут, зависно од примера.

Заокружи слово испред тачног одговора.

uk a

5. Што се тиче писања запете, наша интерпункција је: а) чисто логичка; б) чисто граматичка; в) углавном граматичка; г) логичка, са елементима граматичке.

6. Подвуци интерпункцијске знакове који могу раздвајати делове текста: тачка, три тачке, две тачке, црта.

7. Заокружи слова испред тачних тврдњи: а) Субјекат се увек одваја запетом. б) Црта може алтернирати са запетом. в) Црта може алтернирати за двема тачкама. г) Део реченице издвојен цртама мање се истиче него онај издвојен заградом. 8. Наведи у која два главна случаја се употребљавају наводници.

169

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

ПАДЕЖИ И ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 9. а) мера (времена), замењивање, поређење (по неједнакости), б) околности, изузимање 10. а) време, б) начин, в) место 11. Кроз је�ну не�ељу – време, на обали – место (на којем се нешто налази), �рућем – средство 12. �о ле�еној киши – околности, раскаљаним �у�ем – место (путања кретања), �о своīа конака – место (крајња граница кретања), за њим – место (на којем се нешто догађа), о� ош�рих речи и оīоварања – узрок 13. а) атрибут, б) прилошка одредба за место, в) прилошки део предиката (прилошки копулативни предикатив) 14. а) �ре� кућом, б) на� īлавом, в) �ре�а се, г) ка�и�еном, д) није�не оловке 15. а). Синоними: б) �о� фо�ељом, в) �о� фо�ељу 16. 1) а) с(а): инструментал – друштво, генитив – место, б) у: генитив – поседовање, акузатив и локатив – место, в) �о: акузатив – циљ, локатив – време; 2) Аблативно значење: с �олице; 3) у Милице – ко� Милице 17. а) носилац стања, б) трпилац радње, в) време, г) мера 18. а) неправи објекат, б) допунски предикатив, в) начин, г) место, д) време, ђ) мера времена 19. �ешкоī руна, окруīлих очију – придевску, описно; влажне вуне – именичку, партитивно; �их �ана – прилошку, временско 20. а) �омоћу, б) У �оку, в) у скла�у с, г) у оквиру 21. у вези с(а) 22. о�

1. б) 2. је – смрт; је�ини, нај�оуз�анији – факат; свакоīа – човека; избеīава, �очне – свако; �им – фактом; морам – ја; �им, усвојеним – начином 3. Предикати који конгруирају: је била – поноћ; је ишао – Исакович; није марио – Исакович; је ... волео – Исакович; је био – септембар; било је – лето; је �ролазила – непогода; су биле чес�е – Муње; је �рес�ајала – киша Предикати који не конгруирају: је ... īрмело, севало; īрмело је

4. а) је�но (�оба): род, број, падеж; нас�ала (хајка): број, род; је (хајка): лице, број; била (хајка): број, род; б) сма�рају (сви): лице, број; вас�и�аним (Мику): род, број 5. а) с природним, б) с граматичким 6. �ос�ројили 7. �озна�а 8. граматичка (нпр. Девојчурак је �ошао.) 9. Сва, иīрала 10. нису; граматички (по облику) 11. а) семантичка, б) граматичка, в) семантичка 12. чи�али су 13. су, нису, марили

uk a

pr om

Квиз: 1. ни луком/на лук мирисао 1. зла�не �аунице – номинатив (множине), (граматички) субјекат; зла�них �ауница – генитив (множине), партитивна допуна; у �евојку – у+акузатив, неправи објекат; јабуке – акузатив (без предлога), прави објекат; царевом сину – датив (без предлога), неправи објекат 2. а) царев син, �ауницу, му, је�ну јабуку, б) цар, īа, о� �у�а, не�рилика, царев син, за својом зла�ном �ауницом, �рема свим о�аснос�има 3. 1) Може. 2) Први може (са сивим, великим очима), други не (*са широким, меким �окре�има) 4. 1) црних, жарких очију; нес�ашна осмејка. Могу. 2) присвојно, 3) речи (има функцију правог објекта) 5. о� беле, фине вуне – градивно; о� свиле вишњеве боје – градивно; вишњеве боје – описно; о� белоī кашмира – градивно; о� аме�ис�а – градивно; у боīа�ом нере�у – описно; �о��е�ица – присвојно (субјекатски генитив); без везе и лоīике – описно; без основа – описно; без разлоīа – описно; без краја – описно 6. Субјекатски генитив: (излазак) сунца, (у�ар) īрома; објекатски: (кошење) �раве, (�реки�) у�акмице. Генитив књиīе је присвојни, али није ни субјекатски ни објекатски. 7. а) атрибут, б) именски део предиката (именски копулативни предикатив), в) апозитив 8. а) време, б) друштво, в) место завршетка кретања, г) правац кретања, д) место завршетка кретања, ђ) време КОНГРУЕНЦИЈА (СЛАГАЊЕ)

170

Решења за�а�ака

ЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

14. а) Али да свира и виолину, то смо тек сад сазнали. б) Да и у нашој галаксији постоји једна црна рупа, научници су открили тек недавно. 15. �а човек коме је �исмо у�ућено о�бије �а īа �рими – декларативна, субјекат; �а īа �рими – модална, прави објекат; како �а се �ревазиђе ова �ешкоћа – зависноупитна, атрибут; �а се �ош�арина �лаћа уна�ре� – декларативна, субјекат; �а ће се �ако с�вори�и мањак у �ржавном буџе�у – декларативна, неправи објекат (с�раховали су о� �оīа �а...); �а се на �исма ле�е марке – декларативна, атрибут 16. а) ш�о је била ко� �елефона (корелатив: она), б) ка� је ка�и�ен �ос�иīао „�ројку”, в) колики је са� �ао (корелатив: оволики) 17. ш�о живе у океанским �убинама (односи се на с�ворови); чија се �ем�ера�ура не разликује мноīо о� 0˚ (односи се на увек хла�ној во�и); који може �ремаши�и 500–600 а�мосфера (односи се на �ри�иском); �реко којих �релазе (односи се на с�ворове); који им, као мана с неба, �а�ају из виших морских слојева (односи се на ос�а�ке о� ових); који се налазе у муљу на �ну мора (односи се на орīанским ма�еријама) Функцију апозитива имају следеће реч.: чија се �ем�ера�ура не разликује мноīо о� 0˚; који им, као мана с неба, �а�ају из виших морских слојева. 18. (а) Иво Андрић, који је познатији као писац, био је и дипломата. 19. Познато је да је Бранислав Нушић у младости објавио политичко-сатиричну песму „Два раба”, која се завршавала јетким наравоученијем. Краљ Милан је хитно наложио да се дрзник изведе пред суд, где је најпре осуђен на затворску казну. Судбина јунака поводом чије сахране је песма испевана позната је мање него Нушићева. Реч је о пешадијском официру Михаилу Катанићу (1840–1887), кога су одликовале велика војничка вештина и храброст каква се ретко среће. Београд му је даровао једну улицу на Врачару, која и данас носи његово име. 20. У првој реченици се подразумева да Марија има више другарица, а две од њих уче јапански. У другој реченици се подразумева да Марија има само две другарице, а обе уче јапански. 21. а) Ш�о на ум, �о, б) Ш�о високо ле�и (нема корелатива), в) Ко �и�а, �ај 22. Одн. реч. с именичком вредношћу: Ко има снаīе и жара, Ко је лењ, ко нема снаīе. Одн. реч. с прид. вредношћу: ī�е с�ално мора неш�о �а се ра�и. 23. Ко је нес�особан – субјекат, ш�о умеју – прави објекат; корелатив: оно 24. а) правог објекта, б) неправог објекта 25. Ко се у коло хва�а – субјекат, у ноīе – неправи објекат, се уз�а – предикат

uk a

pr om

1. а) �а īовори ис�ину; ш�о �о каже; ма�а је звучало сувише озбиљно и нео�озиво б) ш�а је Ав�аīа рекао о о�мици; која ме изнена�ила; �а ће би�и мноīо забрину�ији в) ако се јави �рилика; �а је не �рихва�им 2. Ка� би јој се учинило �а се вук �рисећа ко је и ш�а је; �а се вук �рисећа ко је и ш�а је; ко је; ш�а је 3. Ка� цар �о чује, о�ера о�мах �ва с�арија сина, / а најмлађеīа ожени �евојком коју је овај себи изабрао. 1) а; 2) ка� цар �о чује – има прилошку вредност; 3) коју је овај себи изабрао – одређује именицу �евојка, има придевску вредност 4. 1) Мене неш�о ш�рецну у срцу као �а ме је нас�авник �розвао, / а вјерујем �а су се и ос�али �рīли, јер смо се сви кра�ом оīле�али за живахном ље�ушкас�ом Зором. Везник: а; 2) као �а ме је нас�авник �розвао – прилошка, �а су се и ос�али �рīли – именичка, јер смо се сви кра�ом оīле�али за живахном ље�ушкас�ом Зором – прилошка 5. а) који зас�у�ају �еорију о Великом �раску – корелатив они; како би ширење свемира моīло �а се заврши – корелатив о �оме; б) Да и биљке моīу �а се служе лукавс�вом – корелатив �о; �а не моīу �а их разликују ни ��ице – корелатив �олико 6. а) Мика се, иако је навио са�, ус�авао. б) Иако је навио са�, Мика се ус�авао. в) О�ишао је у īра�, �а би се нашао с Маријом. г) О�ишао је у īра� �а би се нашао с Маријом. д) Мика је рекао �а ће о�ићи у īра�. 7. а) Мика је �и�ао Јоцу има ли с�о �инара на зајам. Зависноупитна. б) Мика је замолио Јоцу �а му �â с�о �инара на зајам. Модална. в) Јоца је о�īоворио Мики �а нема. Декларативна. 8. за�и�а – ш�о није мајс�ор �ошао – зависноупитна; о�īовори – �а је болес�ан – декларативна; о�ази – �а су у њеīа козје уши – декларативна; за�и�а – ш�а је у њеīа ви�ео – зависноупитна; о�īовори – како није ви�ео ниш�а – декларативна; рече – �а о�са� увек �олази он �а īа брије – модална (императивна) 9. Момак – субјекат, бријући цара – одредба за време, о�ази – предикат, �а су у њеīа козје уши – прави објекат 10. а) Цар – субјекат, му – неправи објекат, рече – предикат, �а увек �олази он �а īа брије – прави објекат, б) За�и�а – предикат, īа – прави објекат, ш�о није мајс�ор �ошао – прави објекат 11. а) прави објекат, б) атрибут, в) субјекат, г) зависни члан придевске синтагме, д) неправи објекат 12. а) прави објекат, б) субјекат 13. а) наглашено – зависноупитна, б) ненаглашено – декларативна

171

Др Душка Кликовац

Квиз:

6. б)

38. а) Како није знао ш�а �а каже, б) ш�о је све �рошло како �реба, в) за�о ш�о је �о� био клизав. 39. Узрочне реченице: �ош�о се све рђаво свршило; ш�о је она �ако �рошла; јер им, вала, ни она није ос�ала �ужна. 40. б) 41. Навијачи су скочили на ноге јер / зато што је пао гол. Пао је гол, па / те су навијачи скочили на ноге. Навијачи су скочили на ноге: пао је гол. 42. Мика се обра�овао ш�о īа је Марија сачекала �осле школе. Мика се обра�овао: Марија īа је сачекала �осле школе. Мора стајати на крају (после других конституената) више реченице. 43. се�ница – субјекат, је о�ложена – предикат, бу�ући �а није било кворума – одредба узрока 44. а) о� īла�и, б) из зле намере, в) збоī / усле� кише 45. Да су биле �обре – иреални прошли 46. а) Да īа земља не вуче к себи – иреални садашњи, б) Да īа човек �ошље �о смр� – потенцијални будући, в) Да ниси са мном ле�овао – иреални прошли, г) реални садашњи; Ка� īа не би земља вукла к себи; Ка� би īа човек �ослао �о смр� – мора се употребити потенцијал. 47. ако комшијска кућа īори – одредба услова, [�и] – субјекат, �ази – предикат, на своју [кућу] – неправи објекат а), г) 48. у случају кише

pr om

26. а) ш�о омоīућава �а им во�а с�ално �ролази кроз шкрīе, номинатив, б) чиме саку�е око 16 мину�а сна у �оку �ана, инструментал, в) ш�о мноīи не знају, акузатив 27. Кљунар, који живи само у Аустралији, потомак је фосилног реда сисара који полажу јаја. Његово тело, које је спљоштено и дугуљасто, прекривено је густом длаком. Кљунар једе храну која се састоји од ситних водених животиња. Може дневно да поједе количину хране која износи готово половину његове тежине, што би било као да човек поједе око 300 пљескавица. Од страха зарони у воду, у којој може да проведе и десетак минута. Носни отвори налазе му се нешто изнад врха кљуна, што му омогућава да удахне док је под водом. 28. а) Г�е је �обар с�арешина, б) Г�е нема мачке, ту, в) ī�е се креће �ај с�ранац, свуда 29. ī�е је �ачка и за�е�а, тамо (двапут)

имају значење мере времена (ситуација више реченице траје до остварења ситуације временске). Други конституенти с временским значењем: �о смр�и, Свакоī �азарноī �ана, о� ју�ра �о мрака, са лаīаним колебањем мере, Та�а. 36. в) 37. а) само ш�о је �ас �оново за�ремао – одредба за време, �оīо�ила ... је – предикат, īа – прави објекат, ло��а – субјекат; б) [Они] – субјекат, нису ... иīрали – предикат, �ако – одредба за начин, кошарку – прави објекат, о�како је �очела школска īо�ина – одредба за меру времена

Квиз: 1. а) Коīа змија ује�е, б) Ко с ђаволом �икве са�и, в) Ко ле�и хла�ује, г) Ко се боји врабаца 2. а) Ш�о �осејеш, б) Ш�о �ијан мисли, в) Ш�о сме �о�, г) Ш�о �ражио

uk a

Квиз: 3. а) Г�е је �анко, б) Г�е има корис�и, в) �у су �воја лу�ос�и, г) слаба киша �а�а

30. б) (могуће је и �он�е), г) (могуће је и �амо) 31. Г�е чујеш мноīо зујања – одредба за место, [�и] – субјекат, не �оноси – предикат, велику кошницу – прави објекат 32. (1) ī�е је ос�авио своје наочаре – изрична (зависноупитна), (2) ī�е их обично ос�авља – месна, (3) ī�е му је �ало на �аме� – месна, (4) ī�е се најмање на�ао – месна, (5) ī�е их је ос�авио ка� је разīле�ао своју нову биљку – односна Квиз:

172

4. а) 5. в)

33. а) времена у ужем смислу, б) мере времена, в) мере времена, г) времена у ужем смислу 34. а) за време часова, б) до звона 35. Временске реченице: Ка� �очне �а мери – значење времена у ужем смислу (постериорност више реченице у односу на временску), Док у�ешава кан�ар – значење времена у ужем смислу (симултаност више и временске реч.), �ок се кан�ар не укочи, с�ане и �окаже �раву меру – три временске реченице које

Квиз:

7. в)

49. не би ли је уле�шао (означава радњу коју није лако остварити); како би велики �окојник �о�омс�ву изīле�ао ш�о узвишенији и ш�о �лемени�ији; како би ш�о ле�ше с�ојала ономе о коме �ишу; �а īа �окрије; �а је замаже 50. а) �а �осече берберина, б) �а ви�и је ли �о ис�ина (у функцији допуне за циљ), в) gа не би с�раgао

Решења за�а�ака

59. колико је у с�ању сам �а реши; неīо ш�о заслужује�е. Прилог у компаративу: више. 60. као ш�о је Босна – за поређење по једнакости, са стварном ситуацијом као �а се сами руше – за поређење по једнакости, са замишљеном ситуацијом н еīо ш�о она наша [...] īос�о�а у С�ли�у моīу и �а замисле – за поређење по неједнакости, са стварном ситуацијом 61. Поредбене реченице: као �а су им �ела на жицу нанизана; као �а ле� �арају (корелатив �аквом) – обе су за поређење по једнакости, са стварном ситуацијом. Поредбена одредба као каква �ривиђења може се развити у поредбену зависну реченицу као �а су каква �ривиђења. 62. Мика – субјекат, īле�а – предикат, као �а му ниш�а није јасно – поредбена одредба 63. таква – īрађанска �еца нису моīла �а се �омоле из кућа; толико – �а се није моīло разабра�и ни које су вере ни о�акле су; толико – �а је и у њих �онес�ало; толико – �а су кириџије моīле �а с�ижу из Бро�а 64. б) 65. а) Магла је била тако/толико густа да се није видео прст пред оком. б) Мој брат је толико ћутљив да тешко можеш да га натераш да нешто каже. 66. У првој реченици последична зависна реченица износи последицу начина вике, а у другој псеудопоследична реченица износи последицу саме вике. 67. Ка� сам х�ео �а леīнем – временска; Ка� би �и, мајко, знала �а ће �вој син о�са� на камену с�ава�и – условна; ка� сам зас�ао – изрична зависноупитна. У прве две реченице реч ка� је по врсти везник, а у последњој је заменички прилог. 68. �а мене мој син обожава збоī �оīа ш�о бих ја био с�роī – изрична (модална); збоī �оīа ш�о бих ја био с�роī – узрочна; ка� је мој син био мали – временска; ш�о сам �акав био – узрочна; �а �о нису �обри очеви – изрична (декларативна); ко брине о мени – односна; ко не �озвољава �а īрешим – односна; �а īрешим – изрична (модална); која ника� није ос�варила никакав ин�имнији о�нос са �ецом, �а ни између себе – односна

uk a

pr om

51. Мика – субјекат, је бројао – предикат, овце – прави објекат, не би ли некако зас�ао – одредба циља 52. намерна: како би био заш�ићен о� Турака; псеудонамерне: �а би се већ сле�еће īо�ине вра�ио, [�а би] за�очео њеīову обнову. Псеудонамерне означавају радње које су се оствариле у прошлости, после радње исказане претходном реченицом. 53. а) Деспот Стефан рођен је 1377. године, да би са дванаест година остао без оца. Наиме, кнез Лазар је погинуо у Косовској бици. Само пола године након ње Србију је напао Сигисмунд и кнегиња Милица је, да би спасла земљу, пристала на вазалство с Турском. б) Док дремају, делфини користе половину мозга, што им омогућава да излазе на површину. Они то чине да би дисали, али и да би осмотрили пучину и видели да ли у близини има ајкула. 54. кажи ми с ким си, �а знам ко си: [�и] – субјекат, кажи – предикат, ми – неправи објекат, с ким си – прави објекат, �а знам ко си – одредба циља с ким си: с ким – прилошки део предиката, си – копула, [�и] – субјекат �а знам ко си: [ја] – субјекат, знам – предикат, ко си – прави објекат ко си: ко – именски део предиката, си – копула, [�и] – субјекат 55. а) Иако је �ецембар, снеī (и�ак) не �а�а. б) Иако нема јаке арīумен�е, Мика (и�ак) не о�ус�аје о� своје �вр�ње. 56. Допусна реченица: Иако је нова ср�ска књижевнос� рела�ивно мла�а и још не�о��уно развијена у свима īранама. Независне реченице у супротном односу који исказује допусност: Таква �о�ела, као и све �о�еле [...], има својих не�ос�а�ака, али она је у с�ању �а �â �ре�с�аву развоја књижевнос�и као је�не �риро�не целине. Преформулација помоћу допусне реченице: Иако �аква �о�ела има својих не�ос�а�ака, она је у с�ању �а �â �ре�с�аву развоја књижевнос�и као је�не �риро�не целине. 57. И �оре� �оīа ш�о сам се извинила – допусна одредба, Марија – субјекат, се наљу�ила – предикат, на мене – неправи објекат 58. а) Исакович је нас�авио �а и�е у�ркос киши (или кише). б) У�ркос свом обећању, Марија се није јавила.

НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ – ПРЕДИКАТСКЕ И СПЕЦИЈАЛНЕ Квиз:

а). Реч незáвис�ан значи „који не завиди”.

Додаци:

И р и л су сонанти, и то алвеоларни. Уз то, и реч јер (везник) и и реч јел’ (речца) ненаглашене су.

2. б) 3. а), в), г) 4. а), в) 5. а) упутство, б) захтев, ублажен као молба, в) дозвола, г) савет 6. Улази! – заповест – (потврдни) императив; Не улази! – забрана – одрични императив; Нека неко уђе! – заповест – констр. са запов. речцом нека и презентом; Да ниси ушао! – строга (ем-

173

Др Душка Кликовац

НЕГАЦИЈА

Квиз: а) „Кад који много зна говорити” (Вук). б) „Тако је тврд [тврдица]” (Вук). в) „Кад ко кога испсује или онако што безобразно изговори” (Вук).

pr om

1. а) није чула – општа; не знам – општа; не официрску – посебна, б) не за�о ш�о је је�ан била њеīова омиљена белешка коју је обила�о �аровао ђацима – посебна; није разликовао – општа 2. С�ојан – исказује се глаголом у одричном облику (се није звао); Анīелина – исказује се глаголом у одричном облику (није звала); Миљко – исказује се речцом не испред конституента који се негира; свињарски �рīовац – исказује се глаголом у одричном облику (није био)

10. а), б) 11. а) узвична, б) обавештајна, в) заповедна 12. а) заповедна, б) узвична 13. а) 14. а) То нико не може да уради!, б) Он о томе ништа не зна!, в) Тај је свугде био! 15. Прва реченица је узвична независна ПР; садржи глагол у личном облику (си). Друга реченица је специјална независна реченица, јер нема глагол у личном облику. 16. б) 17. б), в)

фатичка) забрана – запов. речца �а + одрични перфекат; Ући ћеш ка� �е �озову! – заповест – футур први; Немој �а уђеш �ок �е не �озову. – савет – констр. немој + �а + презент 7. Строже су заповести Улази! и О�варај �розор!. Ту разлику проузрокује глаголски вид. 8. Кажи ми нешто лепо. Кажи ми све што знаш! Кажи. 9. а) �ошао, нашао – крњи перфекат, б) нека, �обе�и – конструкција са запов. речцом нека и презентом, в) �а, с�е – конструкција са запов. речцом �а и презентом

3. а) није написао, ника�а, ниш�а, б) не значе, ниш�а (�руīо); нема, никакво

ЗНАЧЕЊА И УПОТРЕБЕ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

uk a

1. а) Т, б) П, в) П, г) Т 2. а) радњу која је успешно приведена крају, б) радњу која је довела до засићења, в) тренутну радњу, г) радњу чија се ограниченост трајања подразумева, д) почетни тренутак радње, ђ) радњу чији је последњи део приведен крају, е) почетак интензивног вршења радње 3. 1), 3) 4. 1а) несвршени, 1б) свршени, 2а) несвршени, 2б) свршени, 3а) свршени, 3б) несвршени 5. а) мотивисати, мобилисати, оксидисати, конструисати б) монтирати, анкетирати, провоцирати 6. а) апсолутно, б) релативно, в) релативно 7. Аорист: Момак унесе свећњаке. По соби заиграше сенке, па се смирише. Прозори се одједном застреше мраком. Песма пијаног Пјевача замре потпуно; умуче и лавеж паса. Тишина се опет склопи над свим. Презент свршених глагола: Момак унесе свећњаке. По соби заиграју сенке, па се смире. Прозори се одједном застру мраком. Песма пијаног Пјевача замре потпуно; умукне и лавеж паса. Тишина се опет склопи над свим. Презент несвршених глагола: Момак уноси свећњаке. По соби почињу да играју сенке, па се смирују. Прозори се одједном застиру мраком. Песма пијаног Пјевача замире потпуно; умукне и лавеж паса. Тишина се опет склапа над свим. [Глаголи заиīра�и и умукну�и немају несвршене парњаке.]

174

8. Глаголи у аористу: зас�а�е, о�би (1. реченица); се заīрцну, закашља, не изīовори (2); не рече, ос�а�е (3); заклонише, �рође (4); зашуш�а (5); се �о�иīоше, разиђоше (7). 1) Гл. прилог прошли изīоворивши означава радњу која је претходила радњи зас�а�е. 2) Облици перфекта је било и је �ролазила означавају стање одн. радњу који су трајали у прошлости, те нису приповедачки. 9. 1) био (крњи перфекат), је имао, је био, није х�ео (перфекат) 2) Приповедање тече у презенту, што се види само по глаголу ви�и (изађе и заљуби се имају исти гласовни облик у презенту и аористу). 3) Презент и�е означава радњу паралелну с прошлом радњом ви�и (па је то релативни презент). 10. Квалификативни презент несвршених глагола: Не �ржи, ра�и, Кува, �ере, намирује, �имари, чис�и, је, воли, има; свршених глагола: узјаше, завриш�и, зако�а. Означава стална садашња стања и ситуације које се понављају у садашњости. Апсолутни неквалификативни презент: Ено му се већ ви�и кућа кроз воћњак! 11. Облици презента: и�е, �а�ка, �рчи, скакуће. Релативно (означава ситуације напоредне са прошлим тренутком). По одредби је�ан�у�. 12. а) приповедачки, б) релативни, за ситуације паралелне с прошлим тренутком, в) апсолутни (неквалификативни), г) приповедачки

Решења за�а�ака

24. Облици аориста: �оказа, уве�е, �ре�а�е, рече, �о�ра�и, о�кључа, у�али, ос�ави, се нађох; 1) приповедачки, 2) Перфекат несвршених глагола означава трајне ситуације у прошлости. 3) је увео, 4) чула сам 25. Имперфекат: служаше, сјеђаху, клечаху, бијаше, �ослуживаху; остали глаголски облици: је било (перфекат), се �риби (аорист), није било (перфекат), забрујаше (аорист), накос�ријеши (аорист), не бјеше чуо (плусквамперфекат) 1) перфекат и имперфекат, 2) аорист, 3) Плусквамперфекат означава ситуацију која се одиграла пре ситуације накос�ријеши се. 4) Текст делује архаично, као да потиче из далеке прошлости. Додаци: Облици имперфекта: жуђаху, беше, живљаху. Имперфектом, обликом плусквамперфекта који је саображен с имперфектом глагола би�и (беху ви�ели), редом речи (беше њихов за�а�ак, рухо Земаљско), полисиндетским напоредним конструкцијама с везником и.

pr om

13. 1) �олази, 2) воли, су (�обре везиље), �оручује, имају, у�о�реби, 3) је (већ �амо), 4) модално, у намерној реченици, 5) несвршеног (�о�аје). 14. �о�аје, брише, каже, �очиње, о�лазе, се �ојављује – приповедачки; ускочим – модални, у намерној реченици; ис�а�а – квалификативни; �а�не – будућа радња која је оријентир за другу будућу радњу (алтернира са футуром другим) 15. У оба случаја перфекат је апсолутни и резултативан за садашњост (означава прошлу радњу чије последице важе у тренутку говора). Крњи перфекат (пр. б) уноси и нијансу говорниковог субјективног става. 16. а) једноличне ситуације које су трајале у прошлости, б) ситуације које су се понављале у прошлости, в) прошле ситуације чије последице важе у садашњости (апсолутни резултативни перфекат). Све три употребе перфекта су апсолутне. 17. сам �озајмио, је зара�ио 18. а ) о з н ач а в а б уд ућу с и т уа ц и ју у ч и ј е остварење је говорник уверен, б) смо с�иīли – апсолутни перфекат резултативан за садашњост, смо �ланирали – релативни перфекат, в) исказује заповест (заједно са заповедном речцом �а) 19. а) релативни, резултативан за прошлост, б) да нагласи сталност стања насталог прошлом радњом, в) модални, у жељним реченицама, г) као уводни облик у нарацији 20. а) Прво су Мика и Марија стигли, а онда је Јоца отишао. б) Прво је Јоца отишао, а онда су Мика и Марија стигли. Значење плусквамперфекта појачава речца већ. 21. 1) зас�а, �рес�а, осе�и, изазва, чу, �риме�и, освес�и се; у аористу 2) лежао је, није сањао, �исала је, била је, је �ро�ирала – ситуације које су трајале у прошлости 3) је била зас�ала – означава радњу која се одиграла пре радње �исала је и изазвала стање које је важило у време те друге радње (дисала му је на груди зато што му је лежала на руци) 4) (осе�и �а) је (бу�ан) 22. Марија је �оса�ила цве�. Ви�и како је ле�! – Марија је била �оса�ила цве�. Међу�им, он је брзо увенуо. Перфекат (је �оса�ила) је резултативан за садашњост: означава прошлу радњу чије последице важе у тренутку говора; плусквамперфекат (је била �оса�ила) означава радњу која је нерезултативна за садашњост (њене последице не важе у тренутку говора). 23. а) Означава будућу ситуацију у чије остварење је говорник уверен. б) Означава прошлу ситуацију према којој говорник има емотивни став. в) Означава доживљену прошлу радњу.

uk a

26. Облици футура: ћу казни�и, ос�аћеш, јавићеш се, ис�равићу, [ћу] о�рос�и�и. 1) ос�аћеш, јавићеш се; 2) релативно; 3) два: ис�равићу, [ћу] о�рос�и�и 27. а) ће нашко�и�и: квалификативни футур (понављање радње у садашњости), б) ће класифицира�и, ће сес�и: релативни, в) ће би�и – служи за ублажавање тврдње (изражава претпоставку), г) ћу с�ићи, нећу има�и, ће би�и – апсолутни футур, д) ћу �оћи – релативни футур (и приповедачки) 28. Облици футура другог: бу�ем се�ео, не бу�е �ошла, [не бу�е] сао�ш�ила. 1) У временским. 2) Ситуација ћу за�оби�и одвија се за време ситуације бу�ем се�ео; ситуација ће нас�у�и�и одвија се пре ситуација не бу�е �ошла (себи) и [не бу�е] сао�ш�ила. 3) Презентом је могуће заменити облике не бу�е �ошла (себи) и [не бу�е] сао�ш�ила, јер су они саграђени од свршених глагола. 29. у месној 30. Футур други: се бу�е во�ио. Футур први (ће се во�и�и) имплицирао би да се тачно зна кад ће се рат водити. 31. А ако нас бу�у на�али вукови? С потенцијалом. 32. футур први (мож�а ће �и се �о�ас�и), презент (мож�а �и се �о�а�не)

Додаци: Друга реченица имплицира да претпостављена ситуација припада даљој прошлости, одакле и могући закључак да отац више није жив.

175

Др Душка Кликовац

Напоредни (координативни) односи

1. ни�и, пауза, запета 2. нити – однос истовремености; па (је његово одређивање...) – узрочно-последични однос; па (ће подне) – однос узастопности 3. а) полисиндет, б) асиндет 4. Мика је на �ланинарење �онео и кабаницу, и кишобран, и каљаче. 5. а) обавештајне, б) упитне; обележје �а ли 6. а) Две радње се приписују делу вршилаца (дистрибутивна реализација). б) Обе ситуације се остварују, али у различито време (наизменична реализација). в) Остварује се само једна ситуација. 7. а) супротни, б) супротни, в) саставни, г) саставни, д) раставни 8. а) Навукли су се облаци; �акле / �рема �оме, биће кише. Или једно од решења из лекције. б) Навукли су се облаци: биће кише. 9. само ш�о (су �еца мноīо скромнијих �ре�ензија...) – искључни; а (син жели �а бу�е оџачар) – супротни; а (син жели �а бу�е жан�арм) – супротни; а (син жели �а бу�е колачар) – супротни. Псе-

удозависна: �ок ис�овремено �еве�есе� о�с�о ро�и�еља жели �а им �еца бу�у минис�ри, ђенерали, ми�ро�оли�и, �ирек�ори банака и �оме �о�обно. 10. а) Не само ш�о, неīо ... ни, б) а камоли �а 11. а) је�но, лава; прави објекти, супротном, б) из неба, из земље; прилошке одредбе за место, саставном, в) рукавице, �уђа рука; субјекти, раставном 12. Изричне (и то зависноупитне). У првој независној ПР зависне ПР стоје у раставном односу (везник: или), а у другој у супротном (везник: а). Независне реченице стоје у саставном односу. 13. а) наћи нове �ери�орије, īле�а�и новим очима; глаголске синтагме, супротном; б) коју болес� има човек, који човек има болес�; зависне (изричне, зависноупитне) ПР, супротном; в) �а с�ане�е, размисли�е, зависне (изричне, модалне) ПР, саставном 14. Обележја: не само ш�о... неīо... и; и; а. 1) градационом, саставном, супротном; 2) саставном 15. 1) независне ПР, зависне изричне ПР; 2) (чак) и

Додаци: Хоћеш ли �оћи је облик футура првог глагола �оћи, а хоћеш ли �а �ођеш је сложени предикат чији је први део модални глагол х�е�и.

uk a

176

42. �оћи на с�авање – допуне (безлично употребљеном) глаголу �реба�и; �а�а�и у сан, би�и луци�ан као �ре� с�рељање – субјекат; заспати као у смрти, осећа�и како је �обро ш�о се с�ава – те синтагме су употребљене уместо независних реченица, да означе нешто што је потребно урадити

43. ГПП је везан за субјекат. Треба: Чувши ово, цар се мноīо у�иви... 44. чи�ајући �ос�аве �овереника – значење узрока; �ишући извеш�аје –значење узрока; ос�авивши за �рену�ак �осао – временско значење; нас�ојећи �а �о�ко�а своīа колеīу са �руīе с�ране Лашве и �а му �омрси рачуне – узрочно значење 45. 1) �ошавши с војском на крај свије�а – временско, Не знајући како ће се на�раī вра�и�и – узрочно; 2) ушавши у �амни вилаје� и и�ући �о њему 46. чувши �е речи, и�ући �ако, Изва�ивши �а�учу, о�азивши их, не ви�евши īа, Дошавши �о �вора. Зато што агенс те временске реченице и више реченице није исти (агенс временске реченице је Пе�ар, а агенс више џинови). 47. Пошто су неколико пута учинили круг, жена се на пуцањ бича винула и испела јахачу на рамена, а он је тада, очигледно великим напором, полако и опрезно почео да се диже. Већ идућег тренутка он се, заваравши очи гледалаца, исправио и наоко лаким покретом стао вранцу на сапи, придржавајући само прстима леве руке жену [...]. Припијени један уз другог, три коња су јурила, бацајући копитама струготину по првим редовима гледалаца [...]. 48. Попридевио се и конгруира са именицом у роду, броју и падежу. 49. 1) �оцрнела; 2) заврши�и; 3) у�абану �у�ању, с�ене �окривене 50. а) копулативни предикат; б) копулативни предикат; в) перфекат пасива; г) перфекат пасива; д) копулативни предикат

pr om

33. а) условљена ситуација, б) ситуација на коју је појам означен субјектом спреман, в) ситуација која је циљ, сврха акције, г) ситуација која је услов за неку другу, д) могућа ситуација (= „којим би могао да купи”) 34. Моīла би �а на�равиш колаче. 35. у псеудонамерној 36. а) би учинио, [би] �ро�ус�ио, б) не би учинио, [не би] жр�вовао 37. Облици императива с модалним значењем: у�ари, �ожури. 1) упутства (савета), 2) īла�уј, в) 38. Ситуације које су се понављале у прошлости. 39. Инфинитив је допуна фазним глаголима �оче�и (�очне) и с�а�и (с�ане) и модалном глаголу мора�и (су морали). Уместо инфинитива може се употребити конструкција �а+презент. 40. а) �реба�и (Ш�а �реба �а чинимо?), б) моћи (Ако се може верова�и...) 41. а) Желео је доћи. б) Помогао ми је саградити кућу.

Решења за�а�ака

РАСПОРЕЂИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ И СИНТАГМАТСКИХ ЧЛАНОВА

Квиз: 1. б). Етиологија је наука о узроцима и последицама неких појава (и део медицине који проучава узрок неке болести). Ентомологија је део зоологије који проучава инсекте. 2. adamlarda

uk a

Исто као у јапанском: овај – �ај – онај.

10. а) словеначки, б) пољски, в) бугарски, г) српски, д) руски, ђ) македонски 13. а) Г, Т, б) Т, в) Г, А, Т 14. флективном 15. Радни глаголски придев, мушки род, једнина. 17. Универзалије под бројем 4, 5, 6, 8, 10.

pr om

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ 1. а) неологизми, б) архаизми, историзми 2. Зато што су некад војници гађали стрелом, па се реч с�релац проширила и на онога ко гађа другим оружјем. 3. Данас значи „жена министар”, а некада је значила „министрова жена (супруга)”. 4. То је аналогија према другим именицама мушког рода, које по правилу имају наставак -и додат на граматичку основу. 5. Није. Ако је од рођења изложено неком другом језику, научиће тај други језик. 6. Треба да научи којој особи треба да каже „Ви”, а којој може да каже „ти”, тј. треба да научи шта је друштвени статус, које особе имају виши друштвени статус и како им се исказује поштовање.

3. а) Мика и Јоца иīрају кошарку, б) Мика и Јоца, в) иīрају кошарку. в) 4. а) Концерт је синоћ одржао Јоцин бенд. б) ЈОЦИН БЕНД је синоћ одржао концерт. 5. Дошла је да их слуша – цела школа! ЦЕЛА ШКОЛА је дошла да их слуша! 6. Инф. фокус: Велика. реченичним акцентом.

1. а) Сви чланови синтагме стоје заједно. Конгруентни атрибут самој налази се пре главне речи, а падежни атрибут īра�а после ње. б) Редослед реченичних чланова је уобичајен: субјекат – предикат – прави објекат. 2. а) Јоца – (граматички) субјекат, б) Ги�ару – прави објекат, в) Јоци – логички субјекат

СТИЛИСТИКА: КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИ И НАУЧНИ ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛ

1. О префиксоидима. Реченица гласи: „У овом раду желели бисмо да испитамо новине које су се у нашој творби речи појавиле током последњих деценија захваљујући једном од таквих утицаја: приливу сложеница с тзв. префиксоидима.” 2. Иако се често сматра да позајмљенице из других језика не утичу много на морфологију (систем облика) једног језика, то је само делимично тачно, јер из страног језика могу доћи нови наставци, непроменљиве речи итд. Страни утицаји снажно делују на творбу речи: позајмљују се страни префикси и суфикси и, што је још важније, позајмљивањем сложеница јављају се нови структурни типови. 3. Од осам реченица. Три. 4. Редним бројем. 5. Да читалац у тексту лакше нађе појам који га занима. 6. б) 7. �озајмљивање, �уђице, gеклинција, конјуīација, флексиони нас�авак, не�роменљивос� речи, �ворба речи, �рефикс, суфикс, извеgеница, корен, сложеница, �рефиксоиg

8. Примери: ин�ервју, биро : бироа, село : села, фер, леgи, �реваран�, реизборнос�, самокри�ика. 9. Да би се разликовали од основног текста (примери припадају другом језичком „слоју“: о њима се говори, аутор их разматра, они су предмет његовог изучавања, а нису његове сопствене речи). 10. (Цитати су наведени под наводницима.) Да покаже шта је овај тачно рекао (да не би било забуне) и да не би „украо” туђе речи – да не би себи приписао нешто што је неко други рекао (нарочито ако је то речено на посебан начин, сликовито, прецизно и сл.). 11. Презиме и име аутора, наслов рада, часопис (ако је рад објављен у часопису), место издања, издавач, година издања, страна на којој се рад налази (ако је рад објављен у часопису). 12. Да би се библиографске јединице могле поређати по азбучном или абецедном реду. 13. Наслов чланка је наведен под наводницима, а наслов књиге курзивом. 14. Партенон.

177

Др Душка Кликовац

16. У 1. л. множине. То се види на следећим местима: ...онgа и �акве gо�риносе морамо сма�ра�и изменама... (1. пасус); У овом раgу желели бисмо gа ис�и�амо... (2. пасус).

17. ...gа �у �врgњу �реба �рими�и с резервом. 18. глаголским именицама 19. мешање, појава, присуство, утицај, прилив

1. Црта, црта, узвичник; заграда. Зато што је та комуникативна реченица састављена од двеју узвичних, а не упитних ПР (њихова комуникативна функција није питање, него изражавање осећања). 2. Не. 3. а) Говорник прави паузу унутар реченице, да би смислио шта ће даље рећи (тон је испред паузе подигнут). б) Говорник не довршава реченицу и прави паузу (тон остаје подигнут). в) Говорник прави паузу између две текстуалне целине (с једне теме прелази на другу). Тон је спуштен. г) Говорник прави паузу иза неколико ставки у набрајању, сугеришући да би их могло бити још (тон остаје подигнут). 4. а) Интонација је обавештајна, нема посебних емоција. б) Интонација је узвична, што показује да је говорник узбуђен. в) Глас је тиши, говорник као да говори сам себи, замишљено. 5. а), б), в) 6. а) и ви�и/ви�е, б) јер 7. ...īо�ине. Се�ећи... ...�ихо разīоварају; већина... 8. Овим редом: , ; , , ; , 9. а) ...и, за �ивно чу�о, њени резул�а�и..., б) Алексан�ри�, �раīи камен, веома је ре�ак. Срећом, научници..., в) ...�ва маче�а, и �о оба црна, г) ...�исменицу, �о јес�... 10. затим, наиме, иначе (После сваке од ових речи ставити запету!) 11. а) Прва црта је на месту изостављеног глагола (носи), а друга и трећа служе да издвоје уметнути део реченице. б) На месту црте могла је бити употребљена и запета, али црта је изразитија, више наглашава део који следи. в) Прве две црте издвајају уметнути део реченице, а трећа служи да означи прелазак на нову тему унутар пасуса (црта је ту текстуални знак). г) Црта најављује развијање, објашњење претходног садржаја („на који начин су је избегавали”).

12. – Зашто – храбрио га је старији – кад тим не оштећујеш никога. – Добро, узећу ово – сагласи се момак. – Ипак ми је мало нелагодно – додаде с неким снебивањем. – Зашто?! – зачуди се старији. – Не оштећујеш тиме никога. 13. Крајем септембра 1830. године почела је с радом Велика школа у Београду. Имала је само једног јединог наставника – [или : ,] дотадашњег професора Учитељске школе у Сомбору Димитрија Исаиловића. У Београд су били позвани и многи други школовани Срби из прека, али се испоставило да нису сви спремни да пређу Саву и ступе на „дивљи исток”, [или –] како су називали ондашњу Србију. Са Исаиловићем је, тако, из Сомбора кренуо и учени Стефан Прерадовић, али се, кад је у Земуну од изасланика књаза Милоша чуо шта га све у Србији чека, жив испрепадао, па одлучио да остане где је и био. Тако је професор Исаиловић морао сам да води Велику школу, али и да двојици књажевих синова приватно предаје француски и немачки језик. Школа је због тога понекад остајала без свог јединог наставника, и то на дуже време. Сигурно је да се ученици због тога нису много секирали, као што их губитак часова ни дан-данас превише не растужује, али је одсуство професора радовало чак и родитеље. Они су се, наиме, бојали да се деца не преуче и од књига погубе памет, па су их радо задржавали код куће. Ово је попримило толике размере да је задатак да децу утерује у школе добила – полиција. [Последња црта није обавезна, али одговара смислу текста: служи за наглашавање.] 14. Да покажу да је формулација �ухови�ос� је �осољени разум дословна, Русоова. 15. Наводници показују да се говорник дистанцира од тог израза (не верује у њега, ироничан је). Могли би се заменити речју наво�ни или �обожњи. 16. Реченица није правилна (целовита) кад се део из заграде избаци: израз на� њима односи се на новце, а они су поменути само у загради. 17. Могући знакови: запете, заграда. За објашњења в. лекцију. 18. Да је део реченице изостављен.

uk a

pr om

ПРАВОПИС

178

РЕЧНИК

адверзативан 109 антериоран 42 асиндет 107 асоцирати, асоцијативан 135

градација, градирати 111

дефект, дефектан, дефектологија 136 дисјункција, дисјунктиван 108

И К

имплицитан 137 индекс 137

објективан 139 онтогенеза 122 онтологија 122

погодба 47 поливалентан, поли- 15 полисиндет 107 постериоран 42

резерва 136 релативан, релативизовати/релативизирати 34

uk a

ексклузиван 111 експлицитан 137 експресиван 60 елипса, елиптичан 65 емфатички/емфатичан, емфаза 61

pr om

Овај речник садржи речи чије је значење (а најчешће и порекло) објашњено поред текста лекције. Иза речи је број стране на којој се реч појављује.

компензовати, компензација 109 конгруирати 19 кондиционалан, кондиција 47 конклузија, конклузиван 110 консекутиван 55 конституент, конституисати, конститутиван, конституција 8 континуум, континуиран, континуитет 123 контролисати 19 концесиван, концесија 51 координирати/координисати, координација, координациони 105 корпус 138

симултан 42 субјективан 139 субординирати, субординација 27

универзалан, универзум 130

филогенеза 121 филозофија 121 филологија 121 финалан, финале 49 фокус 116 формалан 133

хибрид, хибридан 136 хипотакса 27 179

РЕГИСТАР ПОЈМОВА

балкански језички савез 128 белине (у писању) 143, 151, 153 број именица граматички 22, 23 реални 22, 23 будући да 45

180

ῑде 35, 40 генитив квалитативни 9, 15 објекатски 10, 15 посесивни в. присвојни присвојни 10, 15 словенски 14, 15 субјекатски 10, 15 гестикулација 121, 131 глагол у личном облику 64, 66 глаголи говорења 32 мишљења 32 модални 32, 96 опажања 32 осећања 32 свесно предузетог кретања 50 фазни 80, 96 глаголска синтагма 96 глаголске именице 10, 139 граматика 122, 124, 131 граматичка интерпункција 149

uk a

а 109 а камоли (да) 111 агенс 98 ако 47, 48 ала 63 али 109 аналогија 96 апозитив 20, 35, 36, 39, 58 апозиција 149 атрибут 20, 28, 33, 35, 36, 58 конгруентни 115 падежни 115

везници зависни 27 напоредни 27 већ, везник 67, 109, 111 већ, речца 85, 175 виша реченица 52 вокатив 150 временско значење у ужемсмислу 42

декларативне изричне реченице 31, 58 дескрипција в. опис дечји говор 122 дијалекат 123, 128, 131, 133, 134 док 43, 44, 109 допунски предикатив 14, 20 дравидска породица језика 127 други језик 129

pr om

Овај регистар садржи важније појмове који се појављују у књизи и допуна је садржају. Они појмови који се појављују у садржају овде се наводе само ако се о њима опширније говори и на неком другом месту у књизи, и у том случају се не понављају бројеви страна дати у садржају.

да, везник 32, 47, 49, 55 да, речца 62, 82 да ли 60 дакле 110 две тачке 110, 143, 147, 151, 153

експресивно обавештење 60 експресивност 64 елиптична предикатска реченица 65

зависне ПР 27, 58, 106 зависни везнички спојеви 27, 58 зависни члан придевске синтагме 58 зависноупитне изричне реченице 32, 58 заменице односне 34, 58 показне 35 упитне 32, 58 заменички прилози односни 35, 58 упитни 32, 58

кад 35, 42, 43, 45, 47 како 32, 45, 49, 54 камо 40 као да 53 као што 53 квалитет именичког појма 35 квантитет именичког појма 35 кинеско-тибетска породица језика 127 класификација језика генетска 125, 131 ареална 125, 128, 131 типолошка 125, 128, 131 функционална 125, 129, 131 ко 37 коине 129 колико 53 конгруентна реч 19, 21, 23, 24 конгруентне граматичке категорије 19 контролор конгруенције 19, 26 корелативи 30, 40, 53, 55 корен речи 125 крњи перфекат 62, 74, 75, 77, 82, 83 куда 40

uk a

и 106, 107 и поред тоῑа што 51 иако 51 идентитет именичког појма 35 изричне реченице 58, 96 или 108 инверзија 30, 118 индоевропска језичка породица 126 интонација 117 информативни фокус реченице 117 информативно тежиште реченице в. информативни фокус реченице ипак 51, 109 историјска лингвистика 126

једино 111 једнократне радње 71 језици анадолски 127, 132 балтички 126 вештачки 129 германски 127, 132 изумрли 124 келтски 127, 132 класични 129 књижевни 129 креолски 129 матерњи 124 национални 129 романски 127 светски 124, 132 словенски 126, 132 тохарски 127, 132 језичка економија 122 језичке породице 125, 126 језички савези 125, 128 језички типови 128

не само што/да... неῑо и... 111 неῑо (поредбено) 54 неῑо (супротно) 109 неῑо gа 53, 54 неῑо што 53, 54 независне ПР 27, 31, 55, 59, 106 нека 32, 62, 80 неправи објекат 8, 15, 27, 33, 49, 58 неуправни говор 31, 32 ни 106 ниска речи 59 нити 106 но (поредбено) 54 но (супротно) 109 нулто обележје независних ПР 60

јел’ 60 јер 45

pr om

запета 30, 43, 56, 107, 110, 111, 143, 149 зар 60 зато што 45 збоῑ тоῑа што 45 значење мере времена 42

ли 47, 49, 60 логичка интерпункција 149 логички субјекат 15

мада 51 модалне изричне реченице 32, 58 модалне речи и изрази 149

након што 43 намерне реченице 49, 58

одакле 40 однос између двеју ситуација 109 антериорности 109 допусни 109 компензативни 109 постериорности 109 симултаности 109 опис 16, 76, 81, 146 откад 44 откако 44

па 106 партитивне допуне 8, 17, 23 пасив 100, 104 пауза 30, 36, 105, 110, 111, 143, 145, 146, 147, 151 писање 30, 99 пиџини 129 понављане радње/ситуације 79, 93, 103 породица банту језика 127 потенцијал 47, 48, 49, 58, 74, 80, 92, 93, 100 пошто 43, 45 прави објекат 27, 33, 38, 40, 44, 54, 58, 72, 115

181

Др Душка Кликовац

Ed 182

ублажавање тврдње, суда, захтева и сл. 93, 103, 104 угро-финска породица језика 127 уколико 47 упитне заменичке речи што, како, колико 39, 63 упоредна лингвистика 126 управни говор 31 упркос томе што 51 усмена комуникација 65, 141 уто-астечка породица језика 127

само 111 само што 43, 111 семитска породица језика 127 симболички поступци 121 синтагма 7, 23, 25, 26, 30, 58, 96, 98, 99, 104, 106, 112, 114, 115, 119, 141, 149 синтаксичке функције именица 7, 8, 15 специјалне независне реченице 64 стоῑа што 45 субјекат 15, 16, 31, 33, 36, 58, 98, 104, 115, 116, 119, 123, 130 субординатори 27, 28, 35, 45, 47, 58

тако да 55 те 56, 106 тек што 43, 111 тема 116 типови језика коренски 128, 132 аглутинативни 128, 132 флективни 128, 132 инкорпоративни 128, 132 туркијска породица језика 127

uk a

реализација ситуација наизменична 108 дистрибутивна 108 редослед реченичних чланова 115, 117 резултативни перфекат 48 рекцијске допуне 8 рема 116 реторско питање 63 реченични акценат 63, 117 род именица 21 граматички 21 природни 21

pr om

правила за употребу језика 122 прајезик 125 пре неῑо/но што 43 превођење 42, 55 предикат 104, 105, 115 копулативни 100 сложени 100, 104 предикатско језгро 116 предлози 7 презент 49, 50, 58, 61, 62, 71, 74, 75, 76, 77, 78 према томе 110 премда 51 псеудонамерне реченице 50 псеудозависнa последична реченица 56

футур I 103 футур II 104

цитирање 153, 154

чим 43, 58

што/шта, заменица 37, 39, 58 што, везник_35, 58_

uk a

Ed o

pr om

Белешкe

uk a

Ed o

pr om