Даница
ГЛАВНИ
РЕЦЕНЗЕНТИ
ИЛУСТРАЦИЈЕ И ДИЗАЈН
Јасмина Игњатовић
Јелена Коштица
ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА
Тамара Каримановић
ИЗДАВАЧ
Едука д.о.о. Београд
Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1
Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903
Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs
ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко Влаховић, директор
ШТАМПА BiroGraf Comp, Београд
Издање бр.: 1, Београд, 2020. година
Тираж: 4000 Министар
37.016:54(075.2)
ПАВЛОВИЋ, Даница, 1954Хемија : уџбеник
: илустр. ; 29 cm
Тираж 4.000.
ISBN 978-86-6013-464-8
1. Малинар, Данијела, 1966- [аутор] COBISS.SR-ID 15421449
овим ситним честицама. Знања у хемији стечена су путем посматрања и извођења експеримената. Некада давно,
доступна су свима. Најновији
Водич кроз уџбеник • 6
ХЕМИЈА КАО ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА НАУКА И
ХЕМИЈА У СВЕТУ ОКО НАС
Предмет изучавања хемије. Веза између хемије и других наука • 8
Примена хемије у различитим делатностима и
свакодневном животу • 11
Супстанца. Врсте супстанци: хемијски
и смеше • 13
Сада знаш • 17
ХЕМИЈСКА ЛАБОРАТОРИЈА
Хемијска лабораторија
Лабораторијско посуђе и прибор • 22
Физичка
Сада знаш • 33
АТОМИ И ХЕМИЈСКИ
Атоми хемијских елемената • 36
Хемијски симболи • 38
Грађа атома • 42
Атомски и масени број. Изотопи • 47
Распоред електрона по нивоима у атомима елемената • 50
Периодни систем елемената • 55
Племенити гасови • 60
Честична природа супстанци • 62
Сада знаш • 65
МОЛЕКУЛИ ЕЛЕМЕНАТА
ХОМОГЕНЕ И ХЕТЕРОГЕНЕ СМЕШЕ
Смеше • 88
Раствори. Растварање и растворљивост • 93
Масени процентни састав смеша • 98
Раздвајање састојака смеше • 102
Сада знаш • 108
ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ХЕМИЈСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ
Хемијске реакције • 110
Закон одржања масе • 114
Хемијске једначине • 119
Сада знаш • 122
ИЗРАЧУНАВАЊА У ХЕМИЈИ
Релативна атомска маса и релативна молекулска маса • 124
Количина супстанце и мол. Моларна маса • 129
Закон сталних односа маса • 132
Масени процентни састав једињења • 134
Израчунавање на основу једначина хемијских реакција • 136
Водоник. Атом који гради космос • 140
Кисеоник. Онај који пали... • 145
Оксидација, сагоревање и корозија • 149
Киселине • 152
Хидроксиди (базе) • 156
Електролитичка дисоцијација.
УЧЕЋИ ХЕМИЈУ, САЗНАЋЕШ:
• Како да на сасвим нов, другачији начин посматраш: дрвеће, куће, облаке, храну, зачине, козметику, сапуне, горива.
• Како да заједно са биологијом, физиком
• Како знањима која стекнеш учећи хемију можеш утицати
• Да је основни алат који хемичари користе за стицање знања – експеримент.
Edukapromo
Занимљивости
Антоан Лорен Лавоазје (1743–1794)
Француски
3.
Предмет који је изграђен од
материјала називамо физичко тело. Физичка тела, као што су: чаша, лопта, књига, сто и друга, изграђена су од: стакла, гуме, хартије, дрвета и других супстанци*. Физичка тела
изграђена су од супстанци. Хемија нам даје одговоре на
ке, ђубрива, изолационих материјала и друго. Хемија доприноси бољој
1.
2.
Вода је супстанца састављена од хемијских елемената водоника и кисеоника. Вода (дестилована) је
хемијско једињење.
Једињења су сложене чисте супстанце. Кухињска со, шећер, сода бикарбона и плави камен су
хемијска једињења. Одређеним поступцима могу се разложити на хемијске
су:
Примена хемије у производњи пластике
Море
Земљиште
1. Хемија је експериментална наука која се бави проучавањем природе.
2. Знања стечена у хемији користе се у пољопривреди, медицини, фармацији, металургији и другим индустријским гранама.
3. Структура супстанци одређује њена својства, а својства одређују њену примену.
4. Употреба хемијских производа у великој мери олакшава живот, али њихово неконтролисано коришћење загађује животну средину.
5. Сва физичка тела изграђена су од супстанци.
6. Супстанце могу бити: једноставне (хемијски елементи), сложене (хемијска једињења) и смеше.
7. Чис те супстанце су хемијски елементи и хемијска једињења, имају сталан састав, исти у сваком делу, а тиме и иста својства у сваком делу.
8. Хемијски елементи су једноставне чисте супстанце које се не могу разложити на једноставније супстанце.
9. Хемијска једињења су сложене чисте супстанце, које се одређеним поступком могу разложити на једноставније супстанце.
10. Смеше су скуп две или више супстанци. Могу да буду у сва три агрегатнa стања. Састав смеше је произвољан. Смеше у природи Ваздух
Експеримент
ЕКСПЕРИМЕНТ
Оглед 2: Припреми две епрувете. У прву сипај кашичицу шећера, а у другу кашичицу струготине од дрвета. Епрувете ухвати дрвеном штипаљком и загревај изнад шпиритусне лампе, најпре једну, па другу. Посматрај шта се догађа.
Напиши на линији шта запажаш. Оглед
Напиши
За одвајање неких смеша користе се:
левак, метални прстен, метални статив и филтер-хартија.
Поред наведеног посуђа и прибора у лабораторији користе се и: шприц-боца за дестиловану воду, термометар, сахатно стакло, кашичице, вага, стаклени штапић, пинцета, стаклени балон, кондензатор.
љена
физичких својстава можемо
додиром, посматрањем, мирисањем или
инструмената. Тако, на пример: јачину електричне струје испитујемо помоћу амперметра, температуру помоћу термометра, а магнетно својство помоћу магнета. Магнетна својства има мали број супстанци. Неки
4.
Загревањем леда у чаши, лед се топи и настаје вода. Даљим загревањем вода почиње да испарава и настаје водена пара. Лед, вода и водена пара су различита агрегатна стања исте супстанце. Топљење, испаравање и кључање су
мене*. Физичке промене
стања (очвршћавање, топљење, кондензовање, кристализација, кључање, растварање), зрачење светлосне
физичким
својства
Физичке промене Хемијске промене
Никада се не граде нове супстанце.
Ослобађа се или троши мања количина топлотне енергије.
Променом услова који изазивају физичку промену супстанце лако се доводе у првобитно стање.
Ослобађа се или троши знатна количина топлотне енергије.
После извршене промене обично је тешко добити полазне супстанце.
3.
топљење леда, сагоревање свеће, кондензација водене
1. Лабораторија је посебно опремљена просторија у којој се врши извођење експеримената, са циљем да се неке појаве, промене и својства супстанци испитају.
2. Физичка својства супстанци зависе од грађе супстанце, а то су : боја, мирис, укус, агрегатно стање, густина, тврдоћа, растворљивост, прозирност, проводљивост електрицитета и друга.
3. Физичке промене су: топљење, очвршћавање, испаравање, растварање
4. Хемијска
5.
Грађа супстанце одређује њена физичка и хемијска својства. Познавање грађе супстанце омогућава њену употребу. У циљу упознавања грађе супстанци, хемичари су
Уситњавањем хемијског елемента дошло се
1.
Назив
угљеник
калцијум
хлор
бор
берилијум
бром
баријум
алуминијум
злато
магнезијум
сумпор
carboneum – латински; угаљ
calcium – латински; креч
chlorum – латински; светлозелен
burah – персијски; минерал боракс
beryllos– грчки; минерал берил
bromum – латински; непријатан мирис
barys – грчки; тежак
alum – латински; горка со
aurum – латински; злато
magnesium – лат.; покрајина Магнезија
sulfuricum – латински; светложут
Физичка тела су изграђена од супстанци. Супстанце могу бити: смеше или чисте супстанце (елементи и једињења).
Најситнија честица неког елемента јесте
као чврсте недељиве честице. Данас се поуздано зна да се атоми састоје од ситнијих
нуклеуса
1.
Атом је најситнија честица неког елемента. Елементи имају своја физичка и хемијска својства. Као и у свим супстанцама, својства зависе од структуре, односно грађе. Својства атома неког елемента зависе
Атом је честица са много празног простора. Пречник атома (просечни) јесте реда величине 10-10 m, пречник језгра (просечни) јесте реда величине 10-15 m. Чиме је испуњен тај велики простор око језгра?
хемијских реакција. Атоми елемента водоника
непрекидно се спајају са другим атомима водоника, тако настаје елемент хелијум
виду светлости и топлоте. Тако настају различити
елементи, као што су угљеник, кисеоник, гвожђе
и други. После много година атоми водоника у звезди се потроше
гаси. Ако је звезда мала, она се само угаси и
трансформише у белог
5.
картона са подацима (атомски и масени број, масени број и број електрона, масени број и број неутрона, масени број и број протона, број протона и број неутрона, број електрона и број неутрона). Распоредите честице на моделу атома. Решење задатка напишите у свеску. Edukapromo
различито обојена). Направите картице
Ако разумеш како је састављен Периодни систем
елемената*, имаћеш моћно средство помоћу кога ћеш моћи да предвидиш како ће атоми неких елемената реаговати, односно знаћеш њихова хемијска
и физичка својства.
Током векова се повећавао број откривених елемената, тако да се јавила потреба за њиховом систематизацијом, уређењем. У 18. веку Антоан Лавоазје направио је списак свих дотад познатих елемената. Периодни систем елемената који је данас у употреби конструисао је руски хемичар Дмитриј Иванович Мендељејев.
Занимљивости
Дмитриј Иванович Мендељејев (1834–1907) руски
2.
4.
Елементи 18. групе Периодног система елемената су: хелијум (He), неон (Ne), аргон (Аг), криптон (Kr), ксенон (Xe) и радон (Rn).
Елементи 18. групе називају се једним именом плeменити гасови.
Ови хемијски елементи не подлежу хемијским променама.
Разлог томе је њихова структура.
Радон је радиоактиван*. Добија се распадом радиоактивног уранијума.
Шта је заједничко за племените гасове?
Њихов последњи енергетски ниво је
попуњен. Они су због тога стабилни
не подлежу хемијским променама
У
је све
честица
2.
1. Атом је најситнија честица неког елемента.
2. Обележава се симболом елемента.
3. Атоми се састоје од језгра у коме су
смештени протони (p+) и неутрони (n0). Око језгра је велики простор у коме су смештени електрони (е-). Простор је подељен на
енергетске нивое.
4. Сви атоми једног елемента имају исти број протона.
5. Атоми истог елемената који се разликују по броју неутрона
6. Е лектрони најближи језгру имају најнижу енергију. Најудаљенији електрони имају највишу енергију.
7. Е лементи су разврстани у Периодном систему елемената на: метале, неметале, металоиде и племените гасове.
8. Хоризонтални низови у Периодном систему јесу периоде. Оне одговарају броју енергетских нивоа у атому.
9. Вертикалне колоне у Периодном систему јесу групе.
10. Атоми са осам електрона на последњем енергетском нивоу су стабилни.
гасови (хелијум је стабилан са два електрона на последњем енергетском нивоу).
У ОВОЈ ОБЛАСТИ:
• Сазнаћеш којим се везама атоми међусобно држе.
• Разумећеш зашто кристали имају правилну и уређену структуру.
• Схватићеш због чега се атоми међусобно
•
ЈЕДИЊЕЊА
Атоми су неутралне честице, али нису стабилни, осим aтома племенитих гасова. Да би
постали стабилни, атоми неметала удружују
начин остварују стабилност
(као
у молекулу. Ковалентна веза приказује се Луисовим електронским
су приказани Луисовим формулама, а не учествују у грађењу
парови.
водоника и атом хлора деле електронски пар. Водоник тако има
4.
а) две просте ковалентне везе и два слободна
лан. Атом водоника увек гради једноструку
везу. Валенца* водоника је један.
Валенца је број могућих веза и зависи од броја валентних електрона.
Валенце се обележавају римским бројевима: I, II, III, IV, V, VI и VII.
Како се одређују валенце
Из Табеле 1 (на стр. 73) види се да атоми неких
елемената могу имати више различитих валенци.
Када се записују називи једињења оваквих елемената, потребно је навести валенцу. Валенца се записује римским бројем, у загради, иза елемента на који се односи.
У једињењу SO2 сумпор(IV)-оксид, четири је валенца сумпора, а у SO3 сумпор (VI)-оксид,
је шестовалентан.
CO угљеник(II)-оксид
CO2 угљеник(IV)-оксид
Cl2O хлор(I)-оксид
Cl2O3 хлор(III)-оксид
Cl2O5 хлор(V)-оксид
Формула
Примери: N2O3, N2O5, N2H4, P2O3.
1.
2. Заокружи слогове испред исправно написаних формула оксида (једињења неког елемента са кисеоником). Тачним избором слога добићеш један значајан хемијски појам.
РИ калцијум-оксид Ca2O JA с умпор(VI)-оксид SO6
ВA цинк-оксид ZnO KA натријум-оксид NaO
НЦA азот(V)-оксид N2O5 ЛO угљеник(IV)-оксид C4O
ЛE магнезијум-оксид MgO
3. Напиши на линијама формуле
а) с умпор шестовалентан
________________,
4. Напиши на линијама формуле следећих
сеоником):
а) с умпор(IV)-оксид __________, г) фосфор(III)-оксид __________, б) азот(V)-оксид _____________, д) угљеник(IV)-оксид _________, в) х лор(VII)-оксид ____________, ђ) с умпор(VI)-оксид __________.
Калцијум је метал. На по-
следњем енергетском нивоу
има два валентна електрона.
Постаће стабилан када отпусти оба електрона. Тада као
валентан остаје енергетски
ниво са осам електрона. Кал-
цијум сада има 18 електрона
и 20 протона. Калцијум по-
стаје катјон Ca2+.
Кисеоник је неметал. На последњем енергетском нивоу има шест валентних електрона. Постаће стабилан када прими два електрона која отпусти калцијум. Кисеоник сада има 10 електрона и 8 протона. Кисеоник постаје анјон О2-. Калцијум и кисеоник једине се у
Магнезијум је метал. На последњем енергетском нивоу има два електрона. Постаће
стабилан када отпусти два
електрона. Атом хлора на последњем енергетском нивоу
има седам електрона. Постаће стабилан када прими је-
дан електрон.
Магнезијум и хлор једине се у односу 1 : 2, формула једињења је
а) Хемијски симбол магнезијума јесте
4.
формулама: H2, CO2, CaO, PH3, Na2O, NH3, I2, HF, CaF2, SO2, LiBr, S8, P4, NO, CaCl2, O2? Наведене примере унеси у
5. Заокружи формуле супстанци
неполарна ковалентна веза H2O, Fe2O3 , Br2, NaCl, P4;
H2S, N2, CaCl2, NH3,
Атомска кристална решетка дијаманта
Дијамант
Јонски кристали. Натријум-хлорид, калцијум--оксид, магнезијум-хлорид, калцијум-карбонат, кречњак, као и плави камен, јонски су кристали. Јони су наелектрисане честице. Позитивно наелектрисани
стању.
Молекулски кристали. Кристал јода изграђен је од молекула јода који су правилно поређани у
кристалну решетку.
Лед је молекулски кристал. Изграђен је од молекула воде. Суви лед је изграђен од молекула угљеник(IV)-оксида. Молекули се у кристалима држе слабим
Јонска кристална решетка
Питања и задаци
1. У ком су агрегатном стању: кисеоник, азот, угљен-диоксид, хлороводоник и амонијак? Образложи одговор.
2. Наведи основну разлику између: атомских, молекулских
3. За сваку
собној температури: а) вода, б) јод, в) шећер
4.
5.
6.
а) Најмања
1. Атоми осталих елемената граде хемијске везе да би постали стабилни.
2. Атоми неметала удружују валентне електроне у заједничке електронске парове и граде ковалентну везу.
3. Ковалентна веза према сложености може бити:
• проста (једнострука),
• двострука,
• трострука; а према расподели
• поларна (између атома различитих неметала),
• неполарна (између атома истих неметала).
4. Атоми неметала везаних ковалентном везом граде молекуле.
5. Атоми метала предају валентне електроне атомима неметала. Тада постају позитивни јони – катјони.
6. Атоми неметала, када приме електроне, постају негативни
7.
•
Шта се
стране у природи постоји велики број смеша.
Смеше* су скупови двеју или више чистих супстанци.
Смеше су присутне свуда око нас, свакодневно их
правимо. Ако у воду нацедиш лимун и додаш шећер, добијаш смешу – лимунаду. Ваздух који удишемо јесте смеша гасова: азота, кисеоника, угљен-диоксида, али и честица прашине и инсеката. Морска вода је смеша соли и воде, а могу бити присутне и честице песка и остаци биљака
• злато, од
се
јесте
чисто злато је сувише мекано, може се обликовати рукама, због тога му се додају бакар и сребро да би постало тврђе;
• ајвар је смеша паприка, уља и соли;
• легуре су смеше два или више метала (понекад
стања;
• балони се пуне смешом гасова.
Супстанце
две течности, чврста супстанца и течна, гасовита супстанца и течна, итд.
Ваздух је смеша гасовитог
3.
4.
а) Легура месинга _______________,
б) с такло _______________,
в) сирће _______________, г) апотекарски алкохол _______________,
д) пропан-бутан гас _______________ ,
ђ) лимунада _______________,
е) бетон _______________,
ж) дим _______________,
з) мермер _______________.
5.
а) Мутна вода је ______________ смеша коју чине микроскопски ситне честице муља распршене у води.
б) Зачинско сирће је _______________ смеша (раствор концентроване сирћетне киселине у води).
в) Љуштура шкољке је _____________ смеша.
г) Кока-кола је _________________ смеша.
од 20 0С?
се 204 g сахарозе раствара у 100 g Н2О (то је R сахарозе на 20 0С ). 204 g сахарозе у 100 g Н2О добијамо 304 g засићеног раствора. Постављамо пропорцију: 204 g сахарозе : 304 g раствора = х : 200 g раствора х = 134,21 g сахарозе.
1. Растворљивост се изражава бројем грама растворене супстанце у: а) 100 g раствора, б) 100 g растварача, в) било
2. Помешано је 20 g алкохола у 30 g Н2О. Растварач је __________________,
Израчунати масу растворене супстанце (шећера) у првом раствору.
3.
5.
Мешањем
Којим
Оваквим
Оглед
смеше
4. Објасни.
Којим
5.
1. Смеше с у скуп двеју супстанци или више супстанци помешаних у произвољном односу.
2. Смеше мог у бити: хомогене и хетерогене.
3. Смеше се могу раздвојити различитим поступцима: декантовањем, филтрацијом, дестилацијом, фракционом дестилацијом, кристализацијом.
4. Раствор се састоји од растворене супстанце и растварача.
5. Растварач је супстанца које
6.
Смеше у природи Хомогена смеша – раствор
јер су честице међусобно добро измешане.
7. Растварање је физичка промена.
8. Растворљивост је способност да се нека супстанца раствара у одређеном растварачу на одређеној температури.
9. Раствори могу бити: незасићени, засићени и презасићени.
10. Масени процентни састав смеше представља број грама растворене супстанце у 100 g смеше.
је хемијска реакција.
Када настаје једињење, догађа
или отпуштања топлотне енергије. Једињења имају сасвим
Пример
Колико
Разлагањем
Колико
Питања
1.
реакционих производа.
Квалитативно значење односи се на врсту супстанци реактаната и реакционих производа.
симболима: Fe, Al, Zn.
Питања и задаци
1. Одговори у свесци. Колико ће укупно молекула хлора
настати разлагањем:
а) два молекула хлороводоника, б) десет молекула хлороводоника, в) деведесет молекула хлороводоника?
2. Прецртај нетачно у реченицама.
а) Елементи у једињењима задржавају / не задржавају своја својства.
б) Једињење може / не може хемијском реакцијом
супстанце.
г) Презасићени раствор садржи
условима.
3. Допиши коефицијенте у следећим хемијским реакцијама:
а) CH4 + O2 → H2O + CO2, б) Al + Cl2 → AlCl3, в) N2O5 + H2O → HNO3, г) H2 + F2 → HF.
4. У једначинама хемијских реакција замени слова
а) АFe + БO2 → ВFe2O3, б) АNa + БH2O → ВNaOH + H2, в) АAl + БO2 → ВAl2O3.
5. Која од хемијских једначина приказује хемијску синтезу? Заокружи слово
тачног одговора.
а) 2HgO → 2Hg + O2, в) 2HCl → Н2 + Cl2, б) 2Al + 3S8 → Al2S3, г) СН4 → С + 2Н2
6. Хемијским једначинама прикажи реакције и одреди
вода → водоник + кисеоник, б) натријум + хлор → натријум-хлорид, в) с умпор(IV)-оксид + кисеоник → сумпор(VI)-оксид, г) жива (II)-оксид → жива + кисеоник.
1. Разлагање сложене чисте супстанце на две чисте супстанце или више чистих супстанци јесте анализа.
2. Добијање сложеније чисте супстанце из две чисте супстанце или из више чистих супстанци јесте синтеза.
3. Хемијске реакције се представљају једначинама хемијских реакција.
Анализа
4. Применом Лавоазјеовог закона одржања масе може се израчунати које количине реактаната је потребно припремити за добијање неког једињења жељене масе.
5. Хемијским реакцијама настају нове супстанце.
6. Хемијске реакције стално се дешавају у природи или изводе у свакодневном животу.
Синтеза
•
супстанце.
• Научићеш
количина супстанце.
• Утврдићеш
могу вршити израчунавања.
Нешто више
Израчунато је да је стварна маса водоника који
изотоп 1Н, једнака 0, 000 000 000 000 000 000 000 001 663 g.
Овај број се скраћено записује
1,67 ∙ 10-24 g или 1,67 ∙ 10-27 kg и
назива се унифицирана атомска
јединица.
Пошто је маса електрона
занемарљива, рачуна се да је маса
протона једнака 1,67∙ 10-24 g. Стварна маса
атома може се израчунати.
Пример: масени број литијума (Li) А = 7.
Маса једног атома (ma) литијума једнака је ma = 7∙ 1,67∙10-24 g = 11,69 ∙10-24 g.
природи у различитом проценту.
вању релативне атомске масе, потребно је да се
узме у обзир процентуална заступљеност
диних изотопа у природи.
Пример: елемент бакар (Cu) јавља се у природи
у два изотопа: 63Сu, који је у
1.
1.
1.
Ar(C) = 12, Ar(O) = 16 a) 34, б) 70, в) 44g, г) 44.
2.
5.
9, 18, 18 g, 1,9 g, 36, 18 mg.
1 mol атома водоника садржи 6,022 •1023 атома водоника (Н).
1 mol молекула водоника садржи 6,022•1023 молекула водоника (Н2).
1 mol јона водоника садржи 6,022 •1023 јона водоника (Н+).
Како да одредимо масу 1 mol атома водоника? Маси 1 mol атома водоника одговара релативна атомска маса изражена
у грамима: 1 g.
Маси 1 mol молекула водоника одговара релативна молекулска
Пример
За
Количина
водоника јесте Мr (Н2) = 2, моларна маса је М = Мr g/mol, M = 2 g/mol.
маса угљеника М = 12 g/mol. Моларна маса воде М = 18 g/mol.
те супстанце и њене моларне масе.
Примери 1. Израчунај број
N (Н2О) = n • Na N (Н2О) = 2 mol • 6,022 •1023 молекула/mol
2.
Аr (Са) = 40
Моларна маса калцијума јесте 40 g/mol.
М = 40 g/mol
n = 2 mol
Нешто више
Занимљивости
1.
2.
3. Одреди
4.
Ar(S) = 32, Ar(O) = 16.
јесте 32 : 32, јер су то њихове
А r (S) : 2Аr (О) = 32 : 32 Једињење сумпор(IV)-оксид
S + O2 → SO2
A r (S) : 2Ar(O) = 32 : 32 16 : 16 8 : 8
Проценат
Хемијске рекакције представљају се хемијским једначинама, при чему се користе хемијски симболи и хемијске формуле. Хемијске једначине имају квалитативно значење, показују
имају и квантитативно значење: у ком односу
Хемијске једначине
се једине реактанти. Хемијска једначина мора да задовољи закон о одржању
Приликом решавања задатака са
• издвојити познате и непознате величине;
је;
H2 + Cl2 → 2HCl
2 g : 2 mol = x g :
H2 + Cl2 → 2HCl
јање угљеник(IV)-оксида?
3.
добијено 160 g кисеоника?
Хемијска једначина: _____________________________ Одговор: Разложено је ____________molа воде.
5. Уради у школској свесци. Колико
1.
3.
ЈЕДИЊЕЊА. СОЛИ
У ОВОЈ ОБЛАСТИ:
• Научићеш која су хемијска својства водоника и
кисеоника и њихову примену.
• Сазнаћеш како настају оксиди и која су њихова својства, као и то шта је корозија.
• Схватићеш повезаност оксида неметала и
киселина.
• Разумећеш повезаност
• Усвојићеш
•
•
солима.
ВОДОНИК
Водоник је неметал, сматра се првим насталим елементом и један је од најзаступљенијих елемената у космосу.
Откриће и добијање водоника
Фон Хохенхајм (Von Hohenheim), познатији као Парацелзус,
открио је водоник као елемент у 16. веку мешањем метала са разблаженим киселинама. Хенри Кевендиш (H. Cavendish)
први га је описао као елемент који гради воду када сагори у кисеонику. Он га је зато назвао hydrogenius (реч грчког
порекла), што значи градитељ воде. Отуд потиче његов симбол H. Водоник се
је добио
Физичка
•
•
•
Питања и задаци
1. Заокружи слова испред тачних тврдњи које се односе на водоник:
а) безбојан гас на собној температури,
б) подржава горење, в) има већу густину од кисеоника,
г) најлакши гас, д) добро се раствара у води.
2. Заокружи слова испред тачне тврдње.
Водоник се употребљава:
а) у производњи леда, б) у апаратима
3. Одреди валенцу елемената у наведеним формулама: H2O2, CH4, Fe2O3, NH3.
после 10 секунди издвојено је 3 cm3 H2, после наредних 10 секунди
Како
•
•
2. Опиши како настаје веза:
а) атома Н у молекулу водоника, б) атома О у молекулу кисеоника.
3. Добро погледај наведене промене, па попуни табеле.
а) жива + кисеоник → жива(II)-оксид, б) цинк + кисеоник → цинк-оксид,
в) гасовити кисеоник → течни кисеоник, г) алкохол + кисеоник → угљеник(IV)-оксид + вода, д) течни кисеоник → гасовити кисеоник.
4.
према следећој једначини:
полако ослобађа енергија коју користимо за функционисање нашег организма (кретање, учење, спавање, дисање). То је тиха оксидација*. Примери тихе оксидације су
пламеном. Значи да је оксидација магнезијума бурна оксидација. Сва сагоревања: дрвета, папира, свеће, оксидација
водоника су примери бурне оксидације.
2 Mg + O2 → 2MgO
Магнезијум + кисеоник →
C + O2 → CO2 Угљеник + кисеоник →
се
сумпор + кисеоник → сумпор(IV)-оксид
S + O2 → SO2
азот + кисеоник → азот(V)-оксид 2N2 + 5O2 → 2N2O5
Ако се у
ди алкалних метала и земноалкалних
2Ca + O2 → 2CaO
калцијум + кисеоник → калцијум-оксид
2 Cu + O2 → 2CuO
бакар + кисоеник → бакр(II)-оксид
Валенца кисеоника у оксиду је увек II.
На пример, алуминијум-оксид (Al2O3) и цинк-оксид (ZnO) јесу
Угљеник(II)-оксид (CO), aзот(I)-оксид (N2O) и азот(II)-оксид (NO) јесу неутрални оксиди. Неутрални
2. Примени закон одржања масе
а) Al + O2 → Al2O3
б) FeO + HCl → FeCI2 + Н2О
в) Li + O2 → Li2O
3.Одреди валенце елемената у формулама оксида:
а) FeO, б) P2O5, в) ZnO, г) NO2, д) N2O3, ђ) Cu2O.
4. Напиши формуле оксида чији су називи: а) угљеник(II)-оксид, б) сумпор(IV)-оксид, в) хлор(VII)-оксид, г) азот(II)-оксид.
5.
Својства киселина:
• имају кисели укус;
• могу да оштете ћелије коже;
• корозивне су;
• реагују са базама, при чему граде со и воду;
• када реагују са неким металом, издваја се водоник;
• када реагују са карбонатима, издваја се угљеник(IV)-оксид.
Питања
1.
P4 + ____ → 2P2O5 P2O5 + ____ → 2H3PO4
C + ____ → CО2 CO2 + ____ → H2CO3
S + ____ → SО2
2.
SO2 + ____ → H2SO3
3.
CO, S, H2S, H2SO4, SO2, HNO3, N2O, H3PO4, N2O5, P4, P2O5, CO2, H2CO3, C, HCl , HF, N2O3 4.
Неки метали реагују
Na + O2 → Na2O, Li + O2 → Li2O, Mg + O2 → MgO, Ca + O2 → CаО.
Хидроксиди (базе) јесу класа неорганских једињења. Сви хидроксиди садрже
један. Присуство хидроксида у неком раствору може се доказа-
Добијање хидроксида (база)
1. Оксиди метала прве и друге групе Периодног система елемената (алкални и
земноалкални) са водом граде хидроксиде (базе).
Na2O + Н2О →2NaOH натријум-хидроксид
Li2O + Н2О → 2LiOH литијум-хидроксид
CaO + Н2О → Ca(OH)2 калцијум-хидроксид
MgO + Н2О → Mg(OH)2 магнезиујм-хидроксид
2. Веома реактивни метали – натријум, калијум, калцијум, могу да реагују са
водом, при чему граде базе и издваја се водоник.
2Na + 2H2O → 2NaOH + H2↑
Хидроксиди алкалних метала лако се растварају у
Хидроксиди земноалкалних метала су слабо растворљиви,
гвожђа,
Оглед 1: Спој батерију жицама,
Питања и задаци
1. Заокружи слова испред тачних одговора. Које од понуђених супстанци, када се растворе у води, могу да проводе струју?
а) натријум-хидроксид, б) натријум-сулфат, в) магнезијум-нитрат, г) уље, д) амонијак, ђ) апотекарски алкохол.
2. Заокружи слово испред тачног одговора.
У разблаженом воденом раствору утврђено
вих јона. Овај
Раствори хидроксида међусобно се разликују по
базности. Базност раствора зависи од количине хидроксидних јона у одређеној запремини воде-
ног раствора неке супстанце.
Што је већа количина хидроксидних јона у одређе-
ној запремини раствора, то је већа базност.
Киселост раствора зависи од количине јона Н+ у одређеној запремини воденог раствора неке киселине. Што је већа количина јона водоника у
одређеној запремини раствора, то је већа киселост.
Киселост или базност може се испитати универ-
залним индикатором.
Лимунска киселина боји универзални индикатор у наранџасто. Раствор хлороводоничне киселине боји универзални индикатор у црвено.
Мера киселости, односно базности неког воденог
раствора назива се pH (пе-ха).
Раствори киселина
СОЛИ.
ФОРМУЛЕ И НАЗИВИ
Шта су соли? Формуле и називи соли.
Зашто је морска вода слана? Због присуства соли. У
морима и океанима налазе се велике количине соли
натријум-хлорида, коју свакодневно користимо у
исхрани, али има и других соли: калцијум-хлорида, магнезијум-хлорида и магнезијум-сулфата. Стене су изграђене од различитих врста соли, има их у земљишту, чак и у води са чесме.
или калцијум-хлорид.
Неке соли се не растварају у води, или се веома слабо растварају, као што су: калцијум-карбонат, олово(II)хлорид, сребро-хлорид.
Како се дају називи солима? Давање
једињењима јесте номенклатура.
Cu2SO4 _____________________________________, Pb(NO3)2 ____________________________________, КHCO3 ______________________________________, Fe2(CO3)3 _____________________________________.
3. Називима киселина придружи
њихових соли.
• угљена киселина ____________ a) MgSO4, ђ) Na2CO3,
• азотна киселина б) калијум-нитрат, е) натријум–хлорид,
• хлороводонична киселина в) гвожђе(II)-сулфат, ж) калијум-сулфат,
• сумпорна киселина г) FeCl3, з) ZnSO3.
• сумпораста киселина д) калцијум-карбонат, 4. Одговор напиши на линији. Разврстај чисте супстанце: SO2, CaCO3, H2CO3, CO, NaOH, Mg(NO3)2, N2O3, HCl, NH4OH, CuCl2, P2O5, CaO, ZnCl2, H2SO4, Ca(OH)2, H3PO4, Mg(OH)2.
Оксиди: ____________________________________________
Киселине: __________________________________________
Хидроксиди: ________________________________________
Соли: ______________________________________________
Како се добијају соли?
Примена неких важнијих соли.
Соли су важне за наш живот. У нашем телу налази се више
различитих соли. Наше кости, као и кости животиња, изграђене су од соли калцијума и фосфора. Све наше ћелије, крв и телесне течности садрже соли. Има их у земљишту и важне су за развој биљака. Соли су присутне свуда у
природи, а неке се добијају вештачким путем. Када
4. Со + киселина
5. Оксид неметала + база
угљеник(IV)-оксид + калцијум-хидроксид
Увођењем гасовитог угљеник(IV)-оксида
калцијум-карбоната.
1. Оксиди неметала који реагују са
2. Кисели оксиди у реакцији
киселине.
• Киселине се доказују помоћу индикатора.
3. Киселине:
• имају кисели укус;
• могу да оштете ћелије коже
• корозивне с у;
• реагују са базама, при чему граде со и воду;
• када реагују са неким металом, издваја се водоник;
• када реагују са карбонатима, издваја се угљеник(IV)-оксид;
• дисосују на позитивне јоне Н+ (катјоне) и негативне јоне киселинског остатка (анјоне).
4. Свака киселина садржи водоник и киселински остатак.
• хлороводонична киселина HCl
• азотна киселина HNO3
• сумпорна киселина H2SO4
• сумпораста киселина H2SO3
• фосфорна киселина H3PO4
• угљена киселина H2CO3
• азотаста киселина HNO2
• сумпороводонична киселина H2S
5. Метали реагују са кисеоником и граде оксиде.
6. Оксиди метала 1. и 2. групе Псе реагују са водом и називају се базни оксиди. Оксиди метала са водом граде базе-хидроксиде.
• Базе се доказују индикаторима.
7. Хидроксиди (базе):
• под прстима дају сапуњав додир;
• могу бити корозивни;
• често се тешко уклањају са коже и могу је јаче оштетити него киселине;
• неутралишу се киселинама, са којима
граде со и воду;
• растворени у води дају алкални раствор;
• дисосују на катјоне метала и анјоне ОН.
8. Базна својства – реагују са киселинама и граде соли: оксиди метала, хидроксиди и карбонати.
• натријум-хидроксид NaOH,
• калцијум-хидроксид Ca(OH)2,
• калцијум-карбонат CaCO3,
• натријум-хидрогенкарбонат NaHCO3,
• амонијак NH3,
• магнезијум-оксид MgO.
9. У реакцији
метала (амонијум-јона) и анјона киселинског остатка.
Примери формула соли и њихови називи:
11. Сољење супе само је један од начина употребе соли (натријум-хлорида).
Натријум-хлорид се додаје у храну због сланог укуса. Различите соли због својих својстава имају различиту примену. Калијум-нитрат се користи као ђубриво, као конзерванс у индустрији меса и за добијање барута.
Натријум-хидрогенкарбонат (сода бикарбона) употребљава се за брже растварање таблета (шумеће таблете) и при мешењу теста (прашак за пециво).
12. Већина соли се раствара у води.
• Неке соли се не растварају у води, нпр. калцијум-карбонат (кречњак). Од калцијум-карбоната изграђене су стене, планински масиви.
• Калцијум-фосфат такође се не раствара у води. Улази у састав костију.
• Водени раствори или растопи соли дисосују на катјоне метала и анјоне киселинског остатка.
АВОГАДРОВ
АНАЛИЗА – реакција растављања сложе-
не чисте супстанце на две чисте супстанце
АНЈОНИ – негативно наелектрисани јони.
АНХИДРИДИ
хидроксиде.
АНХИДРИДИ КИСЕЛИНА – кисели оксиди
АТОМ – најмања електрично неутрална честица неког елемента, која
одвајају састојци раствора који садрже чврсте супстанце
ВАЛЕНТНИ ЕЛЕКТРОН – електрон са по-
следњег енергетског нивоа атома.
ВАЛЕНТНИ НИВО – последњи енегретски
ниво атома на ком се налазе електрони.
ВАЛЕНЦА – број који показује колико се
атома водоника једини са једним атомом
тог елемента; валенцу неког елемента
одређује број електрона тог елемента који учествују у стварању хемијске везе; валенце елемената
ЕЛЕМЕНТ – најједноставнија чиста супстанца која се хемијском реакцијом не може раздвојити на једноставније супстанце; садржи атоме једног атомског броја; сваки елемент има карактеристична хемијска својства; до данас је познато 118 елемената.
ЕКСПЕРИМЕНТ (оглед) – намерно изазвана промена у одређеним условима ради праћења и проучавања. ЗАКОН ОДРЖАЊА МАСЕ – укупна маса реактаната једнака је укупној маси производа реакције.
који
у
плаво. Поред црвеног и плавог лакмус па-
пира употребљавају се и универзални лак-
мус папир, метил-оранж и природни индикатори.
ЈЕДИЊЕЊА – чисте супстанце које се са-
стоје од два хемијска елемента или од више
хемијских елемента; састав једињења је
сталан.
ЈЕЗГРО – средиште атома; честице које
чине језгро атома називају се нуклеони;
два основна нуклеона јесу протони и не-
утрони; протон (р+) јесте позитивно нае-
лектрисана честица која садржи јединицу
позитивног наелектрисања; неутрон (n0)
јесте ненаелектрисана, односно неутрална
честица; због наелектрисања протона цело
језгро је позитивно наелектрисано.
ЈОНСКА ВЕЗА – један од два основна типа
хемијске везе; настаје у реакцији изразитих
метала, који у валентном нивоу имају мали број електрона (I и II група), и неметала, који
у валентном нивоу имају велики број електрона; атоми метала отпуштају електроне и
постају позитивно наелектрисани јони (катјони); отпуштене електроне примају атоми
неметала и постају негативно наелектрисани јони (анјони); између насталих јона делују електростатичке силе привлачења; јони су у простору правилно распоређени (кристална решетка).
КАТЈОНИ – позитивно наелектрисани јони. КВАЛИТАТИВНО
и трострука; ковалентна веза може бити и поларна или неполарна, што зависи од својстава елемената који удружују електроне; атоми повезани ковалентном везом чине стабилне целине – молекуле. КОЕФИЦИЈЕНТ
показује број елементарних јединки (атома, молекула или јона) супстанце; коефицијент
КРИСТАЛИЗАЦИЈА
геометријског облика – кристал.
КРИСТАЛНА РЕШЕТКА – представља правилан распоред честица у простору.
ЛУИСОВ СИМБОЛ – поред симбола елемента валентни електрони су представљени тачкицама.
М (ОН)n, М-метал, n – број хидроксилних
група зависи од валенце метала. Хидроксилна група је једновалентна.
МАСЕНИ БРОЈ атома (А) – једнак је збиру броја протона и неутрона; масени број је увек цео број.
МАТЕРИЈА – све што постоји у природи;
МОЛАРНА
МОЛЕКУЛИ
атома, повезаних ковалентном везом; пошто постоји сила привлачења између ато-
ма истог елемента, као и атома различитих
елемената, постоје молекули елемената и
једињења.
НЕУТРАЛИЗАЦИЈА – реакција између киселина и база; у реакцији учествују јони во-
доника из киселине и хидроксилни јони из
базе, при чему настаје вода; катјон базе и
анјон киселине граде со.
ОКСИДАЦИЈА – реакција сједињавања кисеоника са другим супстанцама. Према бр-
зини сједињавања с кисеоником, оксидација може бити брза (бурна) и спора (тиха); једињења која настају у реакцији
ције називају се оксиди. ПЕРИОДНИ СИСТЕМ ЕЛЕМЕНАТА (таблица) – сви познати
таблицу која има седам периода (хоризонтални редови) и осамнаест група (вертикални редо-
ви); периоде и групе означене су арапским бројевима; у вертикалним групама налазе
се елементи са сличним хемијским својствима.
ПЛЕМЕНИТИ ГАСОВИ – елементи чији су
атоми стабилни и имају попуњен
гради хомогену смешу; изражава се бројем грама супстанце која се раствори у 100 g растварача на одређеној температури.
РЕАКТАНТ – полазна супстанца у хемијској реакцији.
РЕАКЦИОНИ ПРОИЗВОД – супстанца која настаје у хемијској реакцији. РЕЛАТИВНА
СИНТЕЗА – реакција стварања нове, сложене, чисте супстанце од две чисте супстанце или од више њих; реакцијом синтезе могу се добити једињења из елемената или из једностaвних једињења.
СМЕША – скуп две супстанце или више супстанци; својства смеше зависе од односа количине састојака; састојци у смеши задржавају своја својства; састав смеше је произвољан; састојци се могу раздвојити физичким поступцима (цеђењем, одливањем, дестилацијом, кристализацијом).
СОЛИ – једињења која се састоје од метала и киселинског остатка.
СТРУКТУРНА
стају нове супстанце; супстанца је изграђе-
на од честица.
ТОПЉЕЊЕ – физичка промена при којој
супстанца из чврстог агрегатног стања
прелази у течно.
ФИЗИЧКЕ ПРОМЕНЕ – оне при којима се
мењају физичка својства супстанци; под
физичким променама супстанце подразумевају се промене агрегатног стања (то-
пљење, испаравање, очвршћавање), затим
промене облика, уситњавање кристала, растварање, зрачење светлосне енергије
из усијане жице, расипање светлости на
мехуру сапунице.
ФИЛТРИРАЊЕ – поступак одвајања чврсте
супстанце од течне.
ХЕМИЈА – природна експериментална нау-
ка, проучава грађу, својства и промене суп-
станци, као и законе по којима се промене
дешавају; нагло се развија од краја 18. века, чему су посебно допринели: Лавоазје, Ломоносов, Далтон, Авогадро, Берцелијус и Мендељејев.
ХЕМИЈСКА ВЕЗА – остварује се између истих или различитих атома као равнотежа сила привлачења и одбијања између нае-
лектрисаних честица; тип везе коју граде
атоми различитих елемената може се одре-
дити на основу положаја тих елемената у
Периодном систему елемената. ХЕМИЈСКА ЛАБОРАТОРИЈА
просторија у којој се изводе хемијски експерименти.
ХЕМИЈСКА ФОРМУЛА – њом се означавају
молекули елемената и једињења; такве формуле називају се молекулске формуле; молекулска формула показује: од којих
елемената је састављен молекул (квалитативно значење формуле), тачан број атома
СМЕША – смеша која нема исти састав у свим својим деловима.
ХИДРОКСИДИ – садрже хидроксилну групу везану за метал или амонијум-јон. Црвени лакмус папир боје у плаво.
појединих елемената у молекулу (квантитативно значење формуле,
ХОМОГЕНА СМЕША – смеша која има исти састав у свим својим деловима.
ЧИСТЕ СУПСТАНЦЕ – супстанце које не садрже трагове ниједне друге супстанце.
1.
2.
нивоу честица.
3. Експеримент је вештачко стварање природних
4. Хемија је повезана са другим природним наукама, јер све заједно проучавају природу: биологија, физика, географија, математика.
5. До сазнања
1.
2.
3.
4.
5.
СМЕШЕ (стр. 16)
1. У природи је све изграђено од супстанци.
2.
3.
4.
5.
3.
АТОМИ ХЕМИЈСКИХ ЕЛЕМЕНАТА (стр. 37)
1. Хемијски елемент је најпростија чиста супстанца.
2. Атом је намањи део елемента који још увек има својства тог елемента. Најситнија честица елемента.
3. У Периодном систему елемената има 118 елемената.
4. б), в), д).
ХЕМИЈСКИ СИМБОЛИ (стр. 40 и 41)
1. Н – водоник, О – кисеоник, С – угљеник, N – азот.
2. Са
3. Угљеник – С, сумпор – S, жива – Hg, фосфор – P.
4. S – с умпор, Hg – жива, Mg – магнезијум, Na – натријум, N – азот.
5. а) и д).
6.
Елемент Једињење
кисеоник дестилована вода сумпор етил алкохол жица од бакра кухињска со
7. N, O, H.
8. a) H, б) N, в) Fe, г) C и O.
АТОМА (стр. 45 и 46)
1. а) протони
2. б).
3.
1.
2. а) и в).
3. 35.
4. а), в), г).
5.
6. Изотопи су: а) и ђ), б) и г).
7. А = 39, Z = 19, N(p+) = 19, N(n0)= 20, N(e -) = 19.
(стр. 53 и 54)
1. Е лектронски омотач; енергетским нивоима; K, L, M, N, O, P, Q; језгра, повећава; 2, 8; валентни, хемијска својства.
2. б).
3. 111Е, 4Е, 14Е, 7Е, 17Е. 4. а).
5.
ПЕРИОДНИ СИСТЕМ ЕЛЕМЕНАТА (стр. 58 и 59)
1. в).
2. Прецртати: а) хоризонтални низ, б) немају, в) може, г) нису.
3. а) НЕ, б) ДА, в) ДА, г) ДА.
4. Пос ледњем; број електрона; атомског броја; број електрона; последњем енергетском; последњи; 8; 2.
5. а) 14. група и трећа периода, б) 2. група
ПЛЕМЕНИТИ ГАСОВИ (стр. 61)
1. а) 2, 8; б) 2, 8, 8.
2. Валентни ниво је потпуно попуњен.
3. Е лементи 18 . групе су стабилни, због тога
слободни атоми у гасовитом стању.
4. в) Азот, г) индијум. ЧЕСТИЧНА
1. Агрегатно стање супстанце
Edukapromo
1.
2. Задати примери су урађени на страни 68 и 69.
3. а) Страна 69, б) страна 69, в) страна 69.
4. а) 1 заједнички и 6 слободних, б) 2 заједничка
2 слободна.
5. а).
ВАЛЕНЦА. ХЕМИЈСКЕ ФОРМУЛЕ
1. а) IV, б ) VI, в) II.
2. ВА, ЛЕ, НЦА – валенца.
(стр. 76)
3. а) SO3, б) Al2S3, в) CCl4, г ) PbS, д ) CaO, ђ) Fe2O3, е) FeCl2.
4. а) SO2, б) N2O5, в) Cl2O7, г) P2O3, д ) CO2, ђ) SO3.
5. Формуле: CuO Cu2O, валенца бакра: II и I.
6. a) IV, б) VI, в) II, г) IV, д) VI.
ЈОНСКА ВЕЗА (стр. 79 и 80)
1. а) Mg, б) CO2, в) кисеоника, г) азота, д) азотом.
2. Јонском.
3. Прецртати нетачно: а) метал, б) електрона, в) већи, г) јонску, д) двострука.
4. Јонска веза: CaO, Na2O, CaF2, LiBr, CaCl2; ковалентна неполарана: H2, I2, S8, P4, O2; ковалентна поларна: CO2, PH3, NH3, HF, SO2, NO.
5. a) Br2, P4; б) H2S, NH3, HCl; в) MgO, CsCl.
6. 1 18Аr K-2; L-8; M-8.
1.
6.
1.
2.
3.
4. а) Хомогена, б) хомогена, в) хомогена, г) хомогена, д) хомогена, ђ) хетерогена, е) хетерогена, ж) хетерогена, з) хетерогена.
5. а) Хетерогена, б) хомогена, в) хетерогена, г) хетерогена.
РАСТВОРИ. РАСТВАРАЊЕ И РАСТВОРЉИВОСТ (стр. 97)
1. а) и г).
2. Вода, алкохол.
3. 20 g, вода, со.
4. 17,4 g.
5. 106 g.
6. 36 g.
МАСЕНИ
1. а) Вода, б) алкохол, в) вода, г) вода.
2. Сирће: вода − растварач; сирћетна
3. 150 g рас твора, растварач вода.
4. 75 g алкохола.
5. 600 g новог рас твора – 200 g почетног
РАЗДВАЈАЊЕ САСТОЈАКА СМЕШЕ (стр. 106 и 107)
1. 2 лабораторијске чаше, левак, филтер-хартија,
прстен.
2. Из чаше у којој се налази смеша пажљиво се одлива бистри део смеше.
3. б).
4. Цеђењем; кајмак из млека – цеђењем; фракционом дестилацијом.
− растварач.
5. а) Растворити у води, филтрирати, талог песка у филтрату вода и шећер. б) Магнетом одвојити гвожђе.
ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ (стр. 113)
1. в).
2. б).
3. Синтеза: алуминујум и сумпор, угљеник и кисеоник; анализа: амонијак, вода.
4. а) Анализа, б) синтеза, в) синтеза, г) анализа.
5. П
6. рецртати: а) не може, б) имају, в) може.
ЗАКОН ОДРЖАЊА МАСЕ (стр. 117 и 118)
1. а) 2H2 + O2 → 2H2O, б) 2Mg + O2 → 2MgO, в) CaCO3 → CaO + CО2.
2. а) с умпор и кисеоник, б) сумпор(IV)-оксид, в) један молекул, молекул.
3. 4,5 g воде.
4. а) Мења, б) производа реакције, в) једнак, г) коефицијенти.
5. 22 g једињења; 28 g гвожђа и 16 g сумпора 70 g гвожђа и 110 g једињења.
6. 9, 43%
ХЕМИЈСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ (стр. 121)
1. а) Један молекул водоника и један молекул хлора, б) пет молекула водоника и пет молекула хлора, в) четрдесет пет молекула водоника и четрдесет пет молекула хлора.
2. а) Задржавају, б) не може, в) анализа, г) исто, мање.
3. а) CH4 + 2O2 → 2H2O + CO2, б) 2Al + 3Cl2 → 2AlCl3, в) N2O5 + H2O → 2HNO3, г) N2 + F2 → 2HF.
4. а) 4Fe + 3O2 → 2Fe2O3, б) 2Na + 2H2O → 2NaOH + H2 в) 4Al + 3O2 → 2Al2O3
5. б).
6. а) 2H2O → 2H2 + O2, б) 2Na + Cl2 → 2NaCl, в) 2SO2 + O2 → 2SO3, г) 2HgO → 2Hg + O2
РЕЛАТИВНА АТОМСКА МАСА (стр. 126)
1. а) Протона, б) језгру, в) мања, г) релативна атомска маса, д) децимални.
2. а) и в).
3. 16 ∙ 1,67 ∙ 10-24g = 26,72 ∙ 10-24g.
4. 23 ∙ 1,67 ∙ 10-24g = 38,41 ∙ 10-24g.
5. 44,8 ∙ 10-27 kg : 1,67 ∙ 10-27 kg = 26,82.
РЕЛАТИВНА МОЛЕКУЛСКА МАСА (стр. 128)
1. г).
2. 18.
3. 28.
4. а) 2, б) 124, в) 18, г) 62.
5. 98.
КОЛИЧИНА СУПСТАНЦЕ
1. 14 ∙ 1,67 ∙ 10-24.
2. М = 17 g/mol.
3. m = 160 g.
4. m = 3,2 g.
5. 1,75 mol.
6. 0,5 mol.
ЗАКОН СТАЛНИХ ОДНОСА МАСА (стр. 133)
1. а), в), ђ).
2. а) 7 : 16, б) 7 : 12.
4. а) 3 : 4, б) 3 : 8, в) 1 : 6 : 24, г) 10 : 3 : 12.
5. MgSO4.
МАСЕНИ
1. Fe = 77,78% O = 22,22%
2. N =74,07% O = 25,92%
ИЗРАЧУНАВАЊЕ
1. 4 g кисеоника.
2. C + O2 → CO2, 64 g кисеоника.
3. 10H2O → 10H2 + 5O2, 10 mol воде.
4. 2 mol.
5. 0,75 mol.
ВОДОНИК.
1. а) и г).
2. в) и г).
3. I, II; IV, I; III,I; III, I.
4. MgSO4 + H2, a) хемијска, б) 0,5 mоl
(стр. 135)
5. Зато што се сједињавањем са кисеоником ослобађа велика количина
штетних производа.
6. а) Zn + 2HCl → ZnCl2 + H2, б) Током времена
се реактанти троше.
1. в), г), д).
2. Уџбеник, страна 68.
3.
4. 316 g калијум-перманганата.
(стр. 137)
ОКСИДАЦИЈА, САГОРЕВАЊЕ И КОРОЗИЈА (стр. 151)
1. Оксидација; тиха; бурна; оксид; два.
2. a) 4 AL + 3O2 → 2AL2O3, б) FeO+2HCl → FeCl2 + H2O, в) 4Li + O2 → 2Li2O.
3. a) II, II; б) V, II; в) II, II; г) IV, II; д) III, II; ђ) I, II.
4. a) CO2, б) SO2, в) Cl2O7, г) NO.
5. a) 4Fe+3O2 → 2Fe2O3, б) 0,3 mol.
КИСЕЛИНЕ (стр. 155)
1. P4 + 5O2→ 2P2O5, P2O5 + 3H2O → 2H3PO4, C + O2 → CO2, CO2 + H2O → H2CO3, S + O2 → SO2, SO2 + H2O → H2SO3.
2. Један; водоника; киселинском; водоникових; киселине; индикатора.
3. Неметали: S, P4, C; оксиди неметала: CO; SO2, N2O, N2O5, P2O5, CO2, N2O3 киселине: H2S, H2SO4, HNO3, H3PO4, H2CO3, HCl, HF.
4. SО3, Р2O5, H2SO3, HNO3
5. Најмање је реактиван молекул азота зато што има троструку везу, затим молекул кисеоника који има двоструку везу, а најреактивнији је молекул водоника са једноструком везом.
ХИДРОКСИДИ (БАЗЕ) (стр. 161)
1. а), б), в), д).
2. а), б), в).
3. г).
4. Mg(NO3)2 → Mg2+ + 2NO3-, Ca(OH)2 → Ca2+ + 2OH- , (NH4)3 PO4 → 3NH4+ + PO43- , H2SO4 → 2H+ + SО42-
1. Кисео, сви раствори који
2.
(стр. 164)
1. а) Натријум-карбонат, б) натријум-нитрат (чилска шалитра), в) калцијум-сулфат.
2. Бакар(I)-сулфат, олово(II)-нитрат, калијум-хидрогенкарбонат, гвожђе(III)-карбонат.
3. д); ђ); б); г); е); в); ж); з).
4. Оксиди: SO2, CO, N2O3, P2O5, CaO; киселине: H2CO3, HCl, H2SO4, H3PO4; хидроксиди: NaOH, NH4OH, Ca(OH)2, Mg(OH)2; соли: CaCO3, Mg(NO3)2, CuCl2, ZnCl2.
НЕУТРАЛИЗАЦИЈА (стр. 171)
1. 2Na + Cl2 → 2NaCl, Zn + Cl2 → ZnCl2, Fe + Cl2 → FeCl2, 2Fe + 3Cl2 → 2FeCl3.
2. 4P + 5O2 → 2P2O5, P2O5 + 3H2O → 2H3PO4, 2H3PO4 + 3CaO → Ca3(PO4)2 + 3H2O.
3. 2Al + 6HCl → 2AlCl3 + 3H2, 2Al + 3H2SO4 → Al2(SO4)3 + 3H2, 4Al + 3O2 → 2Al2O3
4. Fe + H2SO4 → FeSO4 + H2, Al2O3 + 3H2SO4 → Al2(SO4)3 + 3H2O.
