Историја 8, уџбеник са одабраним историјским изворима

МИЛИЦА ОМРЧЕН НЕВЕНА ГРБОВИЋ

8

o

ИСТОРИЈА

Ed

uk a

pr om

УЏБЕНИК СА ОДАБРАНИМ ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Милица Омрчен Невена ГРбовић

Главни уредник

ИСТОРИЈА

Уџбеник са одабраним историјским изворима за осми разред основне школе Др Бошко ВЛАХОВИЋ Др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Предметна уредница

Др Моња ЈОВИЋ

Аутор карата

Др Милена ПАНИЋ

Студио OMNIBOOKS, Београд

Републички геодетски завод Републике Србије је решењем бр. 034-01-1-14/2023 од 01.03.2023. године дао сагласност за издавање и стављање у промет ове публикације са картографским садржајем.

Споменка Трипковић

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја 10/1 Teл./факс: 011/3287 277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

37.016:94(075.2)

Републички геодетски завод (www.rgz.gov.rs)

uk a

Картографски извор

Др Слободан Бјелица, редовни професор, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет Дејан ЂУРЂЕВ, професор историје, Карловачка гимназија, Сремски Карловци Душица бишевац, професорка историје у XIII београдској гимназији, Београд

pr om

Рецензенти

o

Одговорна уредница

Графичко уређење

Лектура и коректура

Ed

Издавач

За издавача Штампа

Др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор Цицеро, Београд

ОМРЧЕН, Милица, 1971Историја 8 : уџбеник са одабраним историјским изворима : за осми разред основне школе / Милица Омрчен, Невена Грбовић ; [аутор карата Милена Панић]. Изд. бр. 3. - Београд : Едука, 2023 (Београд : Цицеро). - 216 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 4.000. - Библиографија: стр. 215-216.

ISBN 978-86-6013-522-5

Издање бр.: 3, Београд, 2023. година

1. Грбовић, Невена, 1969- [аутор]

Тираж: 4000

COBISS.SR-ID 108363529

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00397/2020-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

© Едука д.о.о. Београд

pr om

o

САДРЖАЈ

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 I Основи проучавања прошлости . . . . . . . . . . . . . . . 7 У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1. Основне одлике савременог доба и историјски извори за његово проучавање . . . . . . . . . . . . . . 8

uk a

Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

II Е вропа, свет и српски народ у југословенској држави у периоду између два светска рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Ed

У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1. Последице Првог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2. Револуције у Русији и Европи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 3. Стварање југословенске државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 4. Економске и културне прилике између два светска рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 5. Политичке и друштвене прилике у Европи и свету између два светска рата . . . . . . . . . . . . . 46 6. Свет на путу ка новом рату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 7. Југословенска краљевина од 1918. до 1929. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 8. Краљевина Југославија од 1929. до 1941. године . . . . . . . 71 9. Друштвене и културне прилике у југословенској краљевини између два светска рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

3

III Други светски рат 1939–1945. године . . . . . . . . . . . . 87 У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 1. Свет у Другом светском рату од 1939. до 1943. године . . 88 2. Свет у Другом светском рату од 1943. до 1945. године . 100 3. Карактеристике и особености Другог светског рата . . . 109 4. Априлски рат и последице пораза Краљевине Југославије (1941) . . . . . . . . . . . . . . . 116 5. Отпор, устанак и грађански рат у Југославији . . . . . . . . 122 6. Југословенско ратиште 1942–1945. године . . . . . . . . . . . 126 7. Последице Другог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

pr om

o

Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 IV С вет, Европа и српски народ у југословенској држави у периоду хладног рата . . . . . . . . . . . . . 145 У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

uk a

1. Послератни свет и његове супротности . . . . . . . . . . . . . . 146 2. Деколонизација, кризе и ратна жаришта . . . . . . . . . . . . 152 3. Друштвени покрети, научна и културна достигнућа у свету у време Хладног рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 4. Политичке прилике у Југославији (1945–1980) . . . . . . . 169 5. Економски, друштвени и културни развој у Југославији после Другог светског рата . . . . . . . . . . . . . 179

Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

Ed

V С вет, Европа, српска држава и народ у савременим процесима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 1. Свет после Хладног рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 2. Глобализација и друштвена кретања по завршетку Хладног рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 3. Српска држава и народ на крају 20. и у првим деценијама 21. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 СПИСАК ИЗВОРА И ЛИТЕРАТУРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

4

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК Кључне речи

Подсети се:

На почетку сваке лекције скрећу пажњу на најважније појмове, појаве и личности.

непознати појмови – издвојене и објашњене не­познате речи у делу текста где се први пут помињу

pr om

o

• Питања која се односе на већ обра­ђене и научене садржаје.

Из историјских извора

Делови историјских извора на основу којих долазимо до сазнања о про­шлости.

Истакнуте личности

Занимљивост

Занимљиве чињенице о историјским личностима, догађајима и појавама које се обрађују у лекцији.

Сазнај више...

Анегдота

Ed

uk a

Издвојени делови текста посвећени историјским личностима одређене епохе.

Додатни подаци, садржаји и задаци намењени ученицима који се посебно интересују за историју.

Кратке духовите приче из живота познатих личности.

Провери научено

САДА ЗНАШ

1. Питања и задаци на крају сваке лекције за проверу знања.

• Кратка систематизација градива на крају сваког поглавља (теме).

5

uk a

Ed o

pr om

Прва тема

Ed

uk a

pr om

o

ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

У НАРЕДНОМ ПОГЛАВЉУ САЗНАЋЕШ: • који историјски период ћеш изучавати ове школске године; • које су основне одлике савременог доба; • који су најважнији историјски извори за његово проучавање.

7

1. Основне одлике савременог доба и историјски извори за Његово проучаВАЊе Кључне речи

o

У овој школској години изучаваћеш историју савременог доба. Ово раздобље обухвата време од почетка Првог светског рата 1914. године до наших дана.

pr om

– савремено доба – историјски извори: материјални писани усмени аудио-визуелни

Подсети се:

• Слике које следе треба да те асоцирају на најзначајније личности и догађаје који су обележили период од друге половине 18. века до завршетка Првог светског рата.

uk a

• Одговори на задатке – испод слика упиши о којим личностима и догађајима је реч. Усмено објасни због чега су ове личности и догађаји значајни.

Ed

• Историјски период који смо изучавали током претходног разреда завршава се са Првим светским ратом. Погледај ленту времена и подсети се најважнијих догађаја који непосредно претходе раздобљу које ћемо изучавати током ове школске године.

СВЕТ СРБИЈА 8

1914. Почетак Првог светског рата: Аустроугарска објављује рат Србији

1914.

1914. Август – Церска битка Децембар – Колубарска битка

1915. Улазак Италије у рат на страни Антанте

1915. Повлачење српске војске и народа преко Албаније – Албанска Голгота

pr om

o

Напиши име проналазача и назив његовог проналаска, који се сматра важним открићем 18. века.

Напиши назив документа. Србија (19. век):

Ed

uk a

Напиши назив документа. Француска (18. век):

1916. Битка за Верден Брусиловљева офанзива Битка код Јитланда

1916.

1916. Септембар – Битка на Кајмакчалану

1917. САД улази у рат Комунистичка револуција у Русији

1917. Топлички устанак у окупираној Србији

1918. Крај рата

1918.

1918. Проглашење Краљевине СХС

9

uk a

pr om

o

На линијама напиши имена државника и владара.

Ed

На линијама напиши имена научника и називе њихових најзначајнијих проналазака.

10

uk a

pr om

o

На линијама напиши имена књижевника и уметника.

Ed

На линијама напиши називе мировног конгреса и ратног сукоба приказаних на сликама.

11

Основне одлике савременог доба

Ed

uk a

pr om

o

Савремено доба је најкраће историјско раздобље у коме су се догодиле велике промене у свим областима људског деловања. Обележили су га свеопшти напредак и велики успеси, али и велике трагедије. У овом периоду успостављени су, а онда и срушени, фашизам и комунизам у Европи. Демократија је успостављена у Источној и Југоисточној Европи, у Латинској Америци, у Јужној Африци и у деловима Азије. Народи широм планете ослободили су се колонијалних сила и створили своје самосталне државе. Настављена је борба за расну, националну, верску и полну равноправност. Створене су многе међународне организације које се залажу за мир и основна људска и грађанска права. Савремено доба је период највећег научног, економског и технолошког напретка, развоја медија, комуникација и свемирских истраживања. Шездесет година након што су браћа Рајт конструисала први авион, човек је кренуо у истраживање свемира и стигао на Месец. Напредак медицине је омогућио дужи и здравији живот светске популације. Искорењене су многе тешке и смртоносне болести, а просечан животни век у свету се од 1918. до 2018. године повећао са 46 Први лет човека у свемир, лансирање Востока 1 (1961) година на 72 године. Огроман напредак је постигнут и у борби против неписмености и сиромаштва. Образовање и култура су постали диктатор – појединац који много доступнији ширим слојевима становништва. има неограничену власт у Међутим, ово доба обележиле су велике несреће и страдања. некој земљи Милиони су убијени током Другог светског рата и каснијих сукоба (Корејски рат, Вијетнамски рат, рат у Авганистану). Огроман број људи био је жртва геноцида и терора од стане диктатора као што су били Адолф Хитлер, Јосиф Висарионович Стаљин, Мао Цедунг. Разорно оружје – нуклеарно, биолошко и хемијско убијало је војнике, али и цивиле, широм света. Ратови, природне катастрофе

12

геноцид – намерно и систематско уништавање неке расне, верске или етничке групе нуклеарно оружје – оружје за масовно уништење, изазива страховита разарања и радиоактивно зрачење са смртоносним последицама на сва жива бића

uk a

pr om

o

и тешки услови живота били су узроци и великих миграција (највише из Африке и Азије у Европу и Северну Америку). Модерна технологија и непланско искоришћавање природних богатстава допринели су драматичним еколошким променама на планети (глобално загревање, смањење природних ресурса, загађење, нестанак многих биљних и животињских врста и друго). Почетком 21. века више од једне милијарде људи нема приступ води за пиће, а око две милијарде нема електричну енергију. Многи научници сматрају да је неопходна темељна промена вредности како би будуће генерације живеле у добу мира, једнакости и правде. Српски народ је у периоду од 1918. до краја Другог светског рата живео у југословенској краљевини коју је обележила владавина краља Александра I Карађорђевића (1921-1934), а потом у социјалистичкој Југославији на челу са Јосипом Брозом Титом (1945-1980). После распада ове државе и грађанског рата деведесетих година прошлог века, део српског народа је остао да живи у новонасталим државама (Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора), а највећи део у Републици Србији. Политичка нестабилност, ратови и чести национални сукоби утицали су на спор и неравномеран економски развој. Највећи успеси постигнути су у областима образовања, науке и културе. Други светски рат донео је велика страдања српског народа као и ратови деведесетих година 20. века.

Историјски извори за проучаваЊе савременог доба

Ed

Подсети се:

• Како се деле историјски извори?

• Који су историјски извори најпоузданији? Образложи свој одговор.

Један од најзахтевнијих задатака у истраживању прошлости јесте проналажење и избор историјских извора, процена њихове веродостојности и важности и њихово критичко тумачење. Материјални извори за проучавање периода од Првог светског рата до данас имају велики значај. Већину можемо видети на локалитетима на којима су настали, као што су разнe грађевине и споменици.

Пример материјалног историјског извора: капсула Востока 1 у којој је Јуриј Гагарин остварио први лет у космос

13

uk a

pr om

o

Остали материјални извори – уметничка дела, наоружање и ратна техника, предмети из свакодневног живота, технолошки производи и друго чувају се у музејима широм света. Најпознатији музеји са богатим збиркама из овог периода јесу Музеј модерне уметности у Њујорку, Музеј науке у Лондону, Меморијални музеј Холокауста у Вашингтону, Музеј космонаутике и Музеј хладног рата у Москви. У нашој земљи (у Београду) то су Музеј модерне уметности, Народни музеј, Историјски музеј Србије, Музеј науке Споменик убијеним Јеврејима Европе (Берлин) и технике, Војни музеј, Музеј Николе Тесле и други. Сликовни извори – илустрације, плакати, фотографије, карикатуре и мапе драгоцено су сведочанство о догађајима из 20. и с повеља – документ којим се прокламују нека почетка 21. века. Они такође припадају материјалним историјсправила или начела ким изворима.

Занимљивост

Ed

Конгресна библиотека у Вашингтону јесте национална библиотека Сједињених Америчких Држава. Основана је 1800. године и једна је од највећих у свету. Њена збирка укључује више од тридесет осам милиона књига и других штампаних материјала на око 450 језика. Поред тога, Конгресна библиотека садржи богате збирке географских карата, телефонских именика, највећу колекцију стрипова, филмова и звучних записа. Хроничан недостатак простора надоместила је модерна технологија. Крајем прошлог века библиотека је започела постављање на интернет дела својих колекција које су тако постале доступне корисницима широм света.

14

Конгресна библиотека у Вашингтону

Ed

uk a

pr om

o

Писани извори су најзначајнији за утврђивање и разумевање историјских догађаја. За период који се изучава у овом разреду најважнија су документа – устави, декларације, закони, мировни споразуми, повеље, разни државни и војни списи који се чувају у архивама и библиотекама. Најзначајнија документа су: Версајски уговор (1919), мировни уговор између Антанте и Немачке, Атлантска повеља (1941), заједничка Декларација британског премијера Винстона Черчила и америчког председника Френклина Рузвелта о уређењу света после Другог светског рата, Споразум на Јалти (1945), договор велике тројице (Черчил, Рузвелт и Стаљин) о завршним ратним операцијама и послератним политичким односима, Повеља Уједињених нација (1945), међународни уговор којим су основане УН и Уговор из Мастрихта (1992) којим су државе чланице некадашње Европске економске заједнице успоставиле Европску унију. За српску историју највећи значај имају: Прокламација о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918), Видовдански устав (1921), Одлуке Другог заседања АВНОЈ-а (1943) први устав новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Прокламација краља Александра Карађорђевића (1929) којом је уведен лични режим краља, Споразум Цветковић–Мачек (1939) којим је створена Бановина • Сети се и Хрватска у оквиру Краљевине Југославије. Током Другог светског објасни рата велики значај имају одлуке Другог заседања АВНОЈ-а (1943) појмове: устав и и споразуми Тито–Шубашић (1944) који су се односили на будудекларација. ће уређење и изградњу државе. У послератном раздобљу важна документа су: Устав Федеративне Народне Републике Југославије (1946) који потврђује републикански облик уређења и поделу на шест република, Резолуција ИБ (1948) којом је Југославија оптужена да је одустала од изградње социјализма и за непријарезолуција – (у правном тељство према СССР, Устав из 1974. који је потврдио државност смислу) писмено решење, република, Дејтонски споразум (1995) којим је прекинут рат у одлука на крају неког Босни и Херцеговини и извршена подела на Федерацију Босне и важног заседања где се формулишу захтеви Херцеговине и Републику Српску, Кумановски споразум (1999) којим је окончано бомбардовање и започело повлачење српских снага са Косова и Метохије, Резолуција 1244 Савета безбедности (1999) којом је гарантован територијални интегритет Југославије и озваничено међународно присуство на територији Косова и Метохије и Устав Републике Србије (2006).

15

uk a

pr om

o

Поред докумената, важан ослонац за проучавање ове епохе јесу историјска дела, биографије, мемоари, писма, путописи, новине и часописи. У аудио-визуелне изворе убрајају се звучни и видео-записи из прошлости. Захваљујући савременој технологији, многи од њих се чувају и у електронском облику. Већина најзначајнијих догађаја, ратних операција, говора, конференција, забележена је аудио-визуелно, а неки од најупечатљивијих јесу: убиство краља Александра Карађорђевића (1934), битке и догађаји из Другог светског рата и каснији сукоби, атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија (1945), први лет у свемир (1961) и на Месец (1969), рушење Берлинског зида (1989), терористички напад у САД (2001) и многи други. Закључујемо да су историјски извори за период од Првог светског рата до наших дана многобројни и разноврсни. Они сведоче о свим областима људског живота, пружају информације и омогућавају објективно сагледавање ове епохе.

Ed

Југословенски пропагандни плакат (1945)

Кадар из филмског снимка пада Берлинског зида (1989)

16

Постер из Другог светског рата: Уједињене нације се боре за слободу

1800.

1810.

1820.

1830.

1840.

1850.

1860.

1870.

1880.

1890.

1900.

1910.

1920.

1930.

Провери научено 1. Обележи на временској линији раздобље које ћеш изучавати у овој школској години.

1800.

1850.

1900.

1950.

2000.

2050.

Ed

uk a

б) негативне:

pr om

o

2. Наведи по три карактеристике савременог доба: а) позитивне:

3. Заокружи слово испред тачног одговора. По завршетку Првог светског рата склопљен је мировни уговор између Антанте и Немачке. То је: а) Уговор из Мастрихта, б) Версајски уговор, в) Атлантска повеља.

4. Како се називају звучни и видео-записи из прошлости?

17

pr om

o

5. У овом задатку дат је пример фотографије као сликовног извора.

Прва фотографија је снимљена 1963, а друга 2020. године. Обе приказују грађанске протесте. Шта све можеш да уочиш?

uk a

а) Који су главнe пароле демонстраната приказане на обе фотографије?

Ed

б) Закључи у којој држави су одржана оба протеста.

в) Зашто је важно да поштујемо људска права и слободе?

18

САДА ЗНАШ...

• У овој школској години изучаваћеш историју савременог доба које обухвата време од почетка Првог светског рата 1914. године до наших дана.

pr om

o

• Савремено доба обележио је свеопшти напредак: рушење фашизма и комунизма у Европи и успостављање демократије у већем делу света, деколонизација, борба за људска и грађанска права, стварање међународних организација, пре свега УН, побољшање услова живота, напредак здравства, образовања, науке и културе.

• Ово раздобље обележила су и велика страдања: милиони жртава у Другом светском рату и каснијим сукобима (Корејски рат, Вијетнамски рат, рат у Авганистану), спровођење терора и геноцида од стране диктатора (Хитлера, Стаљина, Цедунга), употреба нуклеарног оружја, мигрантске кризе, еколошке катастрофе.

• У овом периоду српски народ је живео у југословенској краљевини, социјалистичкој Југославији и већим делом у Републици Србији. Други светски рат и ратови деведесетих година 20. века донели су велика страдања српског народа.

uk a

• Овај период обележиле су владавине краља Александра I Карађорђевића (1921−1934) и Јосипа Броза Тита (1945−1980), политичка нестабилност и међунационални сукоби, напредак образовања, науке и културе.

Ed

• Период од завршетка Првог светског рата до наших дана обилује разноврсним историјским изворима (материјални, писани и аудио-визуелни). Они сведоче о свим областима људског живота, пружају информације и омогућавају објективно сагледавање ове епохе.

19

uk a

Ed o

pr om

Друга тема

Ed

uk a

pr om

o

Европа, свет и српски народ у југословенској држави у периоду између два светска рата

Изградња Београда између два светска рата: група радника на скели, око 1930. (Музеј града Београда)

У НАРЕДНОМ ПОГЛАВЉУ САЗНАЋЕШ:

• • • •

које су најзначајније последице Првог светског рата; о револуцијама у Русији и Европи; како је створена југословенска држава; какве су биле економске и културне, а какве политичке и друштвене прилике у Европи и свету између два светска рата; • како се свет нашао на путу ка новом рату; • о југословенској краљевини између два светска рата.

21

1. Последице Првог светског рата

Кључне речи

Подсети се: Кад је избио Први светски рат и шта је био његов узрок? Које су биле главне зараћене стране у рату? На чијој страни се борила Србија у Првом светском рату? Када је рат завршен и који војни савез је победио?

o

• • • •

pr om

– последице Првог светског рата – Мировна конференција у Паризу – Версајски уговор – Друштво народа

Биланс Првог светског рата

Ed

uk a

По престанку ратних дејстава, у новембру 1918. године наступио је дуго очекивани мир. И победници и поражени осетили су разорне последице четворогодишњег ратовања. Први светски рат однео је око петнаест милиона живота, а више од двадесет милиона људи било је рањено.

Погледај графикон, па одговори на питања. а) Које су две државе, чланице Централних сила, имале највише губитака? б) Која је држава, чланица Антанте, имала најмање губитака? в) Колики су били губици Србије?

22

Сазнај више...

o

Шпанска грозница била је једна од најсмртоноснијих епидемија у историји човечанства. Овај вирус грипа појавио се пред крај Првог светског рата. Преносили су га војници који су се враћали с фронта. Грип је прозван шпанском грозницом зато што је велики број заражених уочен прво у Шпанији. Усмртио је између двадесет и четрдесет милиона људи широм света.

• Покушај да сазнаш како су се људи штитили у току епидемије.

• Подсети се које болести су харале и односиле велики број живота током историје.

Ed

uk a

pr om

За победу АнтанЕвропа 1919. године те у Првом светском рат у пресудна је била њена економска надмоћ, стечена захваљујући материјалној и војној подршци САД у преломним тренуцима. Оскудица у храни, оружју, ратној опреми и муницији исцрпла је Немачку и њене савезнице и довела их до војних пораза, онемогућивши им даље ратовање. Важне последице рата биле су почетак доминације САД, као и стварање прве социјалистичке државе – Совјетског Савеза (СССР).

• Покажи на карти Годинама по завршетку рата већи део европског становништва новонастале осећао је тешке последице. Војници који су се враћали кући патидржаве. ли су од ужаса чији су сведоци били. За већину европских држава наступио је период економске и политичке нестабилности. По завршетку Првог светског рата нестала су четири царства: немачко, аустроугарско, руско и османско. Формиране су и нове државе у Европи.

23

Париска мировна конференција Силе победнице организовале су Мировну конференцију у Паризу 1919–1920. где су потписани споразуми са пораженима – Немачком, Аустријом, Бугарском, Мађарском и Турском и дефинисане границе држава. Главну реч на овој конференцији водио је Мировна конференција у Версају (1919) „савет четворице”, односно представници Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Француске и Италије. Најзначајнији уговор потписан је са Немачком јуна 1919. године. Он је познат као Версајски уговор. Њиме је Немачка изгубила велике територије, наметнута су јој војна ограничења и велика ратна одштета.

pr om

o

ратна одштета – обавеза поражене државе да надокнади штету победницима

uk a

Мировни уговори склопљени с пораженим државама после Првог светског рата Место и година потписивања уговора

Држава Немачка

Версај, 1919.

Изгубљене територије

– покрајине Алзас и Лорена (припојене Француској),

Ed

– делови пограничних територија (припојени Данској, Белгији, Пољској и Чехословачкој),

Дозвољен број војника – до 100.000;

Посебне одредбе Одузете су јој Рурска и Сарска област на 15 година.

– забрањена је тешка артиљерија, тенкови, Плаћање ратне одштете. подморнице, већина ратних бродова и авиони.

– све колоније.

Аустрија

Сен Жермен, 1919.

Бугарска

Неји, 1919.

Мађарска

Тријанон, 1920.

Турска

Севр, 1920. Лозана, 1923.

24

– око 70% предратне територије (припојене Пољској, Чехословачкој, Румунији, Италији и Краљевини СХС)

до 30.000

Забрањено уједињење са Немачком.

– делови пограничних територија до 20.000 (припојени Румунији, Краљевини СХС и Грчкој) – око 70% предратне територије до 35.000 (припојене Чехословачкој, Румунији и Краљевини СХС)

Плаћање ратне одштете.

– део територија припојен је Грчкој и Италији, – територије на Блиском истоку (стављене под контролу Велике Британије и Француске).

до 50.000

Пажљиво погледај табелу и oдговори на питања: 1) Које територије су одузете Немачкој изван Европе?

2) Размисли о томе зашто је овим уговорима ограничен број војника.

3) Зашто је Аустрији забрањено уједињење с Немачком?

Сазнај више...

Ed

uk a

pr om

o

У Османском царству крајем 19. века Јермени су представљали веома бројну националну заједницу. Османске власти одбијале су да спроведу реформе које би побољшале положај јерменског становништва и осталих хришћана. Незадовољни таквим стањем и изложени честом насиљу, Јермени почињу отворено да се залажу за ослобођење и стварање самосталне државе. У периоду од 1894. до 1923. године османске власти систематски су протеривале и масовно убијале припаднике јерменског народа, што је познато под називом Велики злочин. Мехмед Талат-паша сматра се најодговорнијим јер су под његовом Споменик жртвама геноцида над Јерменима у Јеревану (Јерменија) командом биле јединице које су чиниле невиђена зверства и злочине, нарочито током Првог светског рата. Процењује се да је убијено од 800.000 до милион и по Јермена. Након тих догађаја у нашу земљу су се доселили многи Јермени, а многи од њих постали су значајни за нашу културу.

Друштво народа

На иницијативу америчког председника Вудроа Вилсона, основана је 1919. године међународна организација Друштво народа (Лига народа). Најважнији задатак ове организације био је да осигура трајни мир, да спречи избијање новог рата и да помогне у мирном решавању сукоба међу државама. Главну улогу у Друштву народа имале су Француска и Велика Британија, а седиште је било у Женеви (Швајцарска). У почетку, ова организација успешно је решила више међудржавних спорова. Током времена, почела је да толерише мање сукобе

25

pr om

o

и да прави уступке. Свој основни задатак – очување мира, Друштво народа није остварило. Двадесет година после Великог рата избио је још разорнији сукоб, Други светски рат.

uk a

Палата народа у Женеви, седиште Друштва народа

Сазнај више...

Ed

У САД 1920. године женама је Уставом (19. амандман) загарантовано опште право гласа, што значи да су све пунолетне жене могле да учествују на изборима под истим условима као и мушкарци. У међуратном периоду многе европске државе донеле су законе по којима су жене добиле бирачко право: Немачка, Аустрија, Холандија, Шпанија, Велика Британија. У једном броју земаља бирачко право је имало нека ограничења – право гласа само за старије од 30 година, само за оне које су плаћале порез или, као у Бугарској, само за жене које су биле мајке. После Другог светског рата жене су стекле опште право гласа у већини европских држава (у Југославији 1945), а међу последњима у Швајцарској (1971) и Португалији (1976).

26

Пропагандни плакат Право гласа за жене

Провери научено 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Укупан број погинулих у свету током Првог светског рата процењује се на: а) десет милиона, б) петнаест милиона, в) више од двадесет милиона.

pr om

o

2. Прецртај нетачне речи у тврдњи. После Првог светског рата створене су нове државе у Европи: Краљевина СХС, Румунија, Мађарска, Словачка, Албанија, Пољска, Литванија, Финска и Норвешка.

3. Допуни реченице. Силе победнице потписале су 1919. године споразум са Немачком познат као

уговор. По овом уговору Немачка је морала да: а) покрајине Алзас и Лорену уступи Француској, б) в)

Ed

uk a

4. Заокружи слова испред тачних тврдњи. а) После Првог светског рата Аустроугарска је очувала своје територије. б) Ш панска грозница је била једна од најсмртоноснијих епидемија у историји. в) После Првог светског рата жене у САД добиле су право гласа. г) Главну улогу у Друштву народа имале су Русија и САД.

5. Одговори на питања. а) У ком граду је било седиште Друштва народа?

б) Шта је био најважнији задатак Друштва народа?

в) Да ли је Друштво народа испунило свој задатак? Објасни.

27

2. РЕВОЛУЦИЈЕ У РУСИЈИ И ЕВРОПИ Кључне речи Подсети се: • Шта је револуција?

o

• Наведи револуције које су ти досад познате из историје.

pr om

– Николај II Романов – Фебруарска револуција – проглашење републике – Привремена влада – Октобарска социјалистичка револуција – бољшевици – Владимир Иљич Лењин – револуције у Немачкој и Мађарској

Ed

uk a

Почетком 20. века Русија је била једна од највећих и најмного­људнијих земаља. Имала је велика природна богатства која су била слабо искоришћавана због привредне заосталости. Индустрија је била неразвијена и Русија је била у великом заостатку у односу на развијене земље Запада. Највећи део становништва чинили су се­љаци који су живели у крајњој немаштини, а мали део руског дру­штва чинили су богати земљопоседници и капиталисти. Прве деценије 20. века у Русији обележили су многобројни штрајкови и револуционарни покрети. Радници и сељаци били су незадовољни својим положајем, као и апсолутистичком царском влашћу, која је мало шта чинила да се такво стање поправи. Русијом је у то вре­ме владао цар Николај II Романов (1894–1917). Ситуација се нарочито погоршала у Првом свет­ ском рату који је војску и становништво исцрпео до крајњих граница. Владали су немаштина и глад, као и умор од учешћа у рату.

• На страни ког војног савеза и на ком фронту је ратовала Русија у Првом светском рату?

Николај II Романов

28

Побуна из фебруара 1917. године претворила се у револуцију. Фебруарском револуцијом зба­чена је постојећа власт. Русија је проглашена републи­ком, а чланови царске породице су ухапшени. Николај II морао је да се одрекне престола. Тако је после четири века престало да постоји Руско царство.

Ed

uk a

pr om

o

У Петрограду, тадашњој руској престоници, образована је Привремена влада на челу са Алек­сандром Керенским. Главни захтеви стављени пред привремену власт били су: изла­зак Русије из Првог светског ра­та, уки­ дање ве­ликих земљишних поседа и по­дела зем­ ље сељацима. Међутим, Привремена влада није решила ниједан од ових захтева. Земља се на­ шла у још већој беди и расулу. Највећи противници Привремене владе би­ли су бољшевици – припадници Руске комунистичке партије (бољшевика) – на челу Протест испред Зимског дворца са Владимиром Иљи­чем Лењином. Они су се борили за по­бољшање положаја радника и диктатура сељака, за изла­зак Русије из ра­та и рушење Привремене владе. пролетаријата – Настојали су да створе праведније, социјалистичко друштво и неограничена власт уведу диктатуру про­летаријата. радничке класе Бољшевици су придобили велики део радничке класе и сељаштва, а уз њих је стала и војска. У ноћи између 24. и 25. октобра 1917. године крстарица – врста ратног брода то­повски пуцњи са крста­ рице „Аурора” означили су почетак Октобарске ре­волуције. Бољшевици совјет – представнички су заузели Зимски дворац орган власти у Русији у Петрограду, где се нала­ Крстарица Аурора зило седиште Привреме­ не владе. Власт је преузета уз минималне жртве, што је потвр­дило Лењинову изјаву како се „власт котрља ули­цама, само је треба узети”. Формирана је нова влада – Совјет народ­них комесара, а за њеног председника изабран је Лењин. Земља је одузета од цара, велепо­седника и Цркве и пре­дата на коришћење сељацима. Фабрике и предузећа дати су на управљање радни­цима. Држава је почетком 1918. године потписала се­паратни мир с Централним силама и изашла из Првог светског рата.

Подсети се: • Како се звао мир који је Русија потписала у марту 1918. године.

• Какви су били услови тог мира за Русију?

29

Истакнуте личности

Владимир Иљич Лењин

pr om

o

Владимир Иљич Уљанов Лењин (1870–1924) био је руски револуционар, државник, филозоф и публициста. Предводио је Окто­барску револуцију 1917. године. Био је оснивач прве Руске комунистичке партије (бољшевика) и утемељивач Со­вјетског Савеза. Његово породично презиме било је Уљанов, а револуцио­нарно име – Лењин. Током рата, Лењин је био у емиграцији у Швајцарској. Године 1917. на позив револуционара дошао је у Петроград у специјалном, запе­чаћеном возу. Немци су му омогућили да, заједно с још неко­лици­ном својих при­ сталица, безбедно прође кроз Немачку и сти­гне у Петроград. Они су же­ лели да избаце Русију из рата, а било им је по­знато да се Лењин и његове присталице управо за то боре. Аустријски писац Штефан Цвајг касније је записао: „Милио­ни убилачке танади испаљени су у светском рату... Али ниједан метак није био разорнији и није одлучније деловао на судбину новије историје него тај воз који је, набијен најодлучнијим рево­луционарима века, у том часу јурнуо од швајцарске границе преко читаве Немачке да би стигао у Петроград и онде разбио по­редак времена.”

uk a

Сазнај више...

Ed

Цар Николај II Романов (1868–1918) био је последњи руски цар. Оженио се принцезом Али­ сом Хесенском, унуком енглеске краљице Викто­рије. Принцеза Алиса постала је руска царица Александра Фјодоровна. Царски пар добио је четири ћерке, а у јулу 1904. године рођен је и дуго оче­кивани син, наследник престола, принц Алексеј. Током рата, због ситуације у земљи, био је приморан да се одрекне власти. „Ако сам ја сметња за срећу Русије и ако ме све друштвене силе које су сада на њеном челу моле да напустим престо, ја сам спреман да то учиним, спреман сам не само да се одрекнем царства, него и да свој живот дам за Отаџбину.”

30

Руски цар Николај II Романов са породицом

Прва социјалистичка револуција на свету – Октобарска револу­ ција била је окончана. Да би обезбедила опстанак републике и учвр­стила своју власт, бољшевичка влада наредила је ликвидацију читаве царске породице. Тако су, у лето 1918. године, стрељани бивши цар Николај II Ро­манов, његова супруга, син престолонаследник и четири ћерке.

Занимљивост

uk a

pr om

o

Зимски дворац у Петрограду био је резиденција руских царева од 1732. до 1917. године. То је један од најлепших и најзначајнијих споменика барокне архитектуре. После Фебруарске револуције, дворац је постао седиште Привремене владе. Године 1922. припојен је државном музеју Ермитаж. Дворац је имао 1057 соба. У приземљу су се налазиле чиновничке просторије, галерије и дворане. На првом спрату били су апартмани царске породице, а на другом собе за високе дворјане.

Ed

Зимски дворац данас

Анализирај ову слику.

•

Шта она симболизује?

•

Због чега је човек на слици огроман? Кога он представља?

•

Обрати пажњу на боју заставе коју он држи. Закључи коју пар­тију је симболисала црвена боја. Б. Кустодијев, Бољшевик

31

РЕВОЛУЦИЈЕ У НЕМАЧКОЈ И МАЂАРСКОЈ Подсети се: • Које године је капитулирала Немачка у Првом светском рату?

• Шта је Немачка била по облику владавине?

• Када је капитулирала Аустроуграска и шта се десило с том монархијом на крају рата?

После Октобарске револуције и Европу је захватио револуцио­ нар­ни талас. Он је био последица незадовољства насталог услед ра­т­них разарања, глади, беде, губитка територија. У Немачкој су побуне почеле још у јануару 1918. године. Револуција је почела почетком новембра побуном морнара. Цар Виљем II је абдицирао и проглашена је република. Формирана је Привремена влада у којој су били представници грађанских странака и радничке Социјалдемократске партије. Циљ је био да револуција не прерасте у социјалистичку. Један део социјалдемокрта ("Спартаковци") који је био против сарадње са Привременом владом основао је нову Комунистичку партију и у јануару 1919. подигао нови устанак. Он је брзо угушен, а оснивачи и вође странке Роза Луксембург и Карл Либкхнет су убијени. После распада Аустроугарске на завршетку Првог светског рата избила је револуција у Мађарској (у марту 1919) под вођством Беле Куна и Мађарске комунистичке партије. Ова револуција такође је била угушена у јулу исте године.

Ed

Немачка после Версајског мира

uk a

pr om

o

Роза Луксембург (1871–1919)

Октобарска револуција у Русији

32

револуција у Мађарској

побуне у Берлину 1918/19.

Провери научено 1. Са каквим се све тешкоћама суочавала Русија по­четком 20. века?

2. Русија је 1917. године проглашена за републику. ДА

НЕ

3. Заокружи слово испред тачног одговора.

o

Последњи руски цар био је:

б) Иван IV Грозни, в) Николај II Романов.

pr om

а) Петар Велики,

4. Слике приказују један историјски догађај. Добро их погледај, па одговори на питања.

uk a

а) Који историјски догађај је у питању?

Ed

б) Када и где се он догодио?

в) Како се звала држава која је престала да постоји након тог историјског догађаја?

33

5. На фотографији је позната историјска личност. Његово име је

.

а) Како се звала партија коју је предводио?

pr om

o

б) Која су два начела за која су се они борили?

в) Да ли је та партија успела да оствари своје циљеве? Заокружи тачан одговор.

ДА

НЕ

6. На фотографији су чланови руске царске породице.

uk a

а) О којој династији је реч?

Ed

б) Шта се са њима догодило после Октобарске револуције?

34

3. Стварање југословенске државе Кључне речи Подсети се:

• Чему су тежили српски народ и политичари који

pr om

o

су живели на подручју Аустроугарске?

– Нишка декларација – Југословенски одбор – Крфска декларација – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

uk a

Крајем 1918. године, по завршетку Првог светског рата, на про­ стору Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе и јужнословенских територија Аустроугарске настала је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (Краљевина СХС). Још на почетку рата српска влада објавила је своје ратне циљеве: ослобођење од непријатеља и уједињење са „неослобођеном браћом” Србима, Хрватима и Словенцима који су били под аустроугарском влашћу. Ови државни циљеви објављени су у Нишу децембра 1914. године, па је тај документ назван Нишка декларација. Њоме је било дефинисано стварање велике југословенске државе, а реализација плана зависила је од војног успеха Србије и победе Антанте у Првом светском рату.

Ed

Из историјских извора

Наводимо део Нишке декларације објављене 7. децембра 1914. године: „ ... Увepeнa y peшeнocт целога cpпcкoгa нapoдa дa иcтpaje y cвeтoj 6op6u за oдбpaнy cвога огњишта и cвoje cлобoдe, Влада Kpaљeвuнe cмaтpa кao cвoj најглавнији и у oвuм cyдбoнocним тренуцима једини задатак да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Сјајни успех који има да крунише ово војевање искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси. У тој борби српски народ нема избора, јер се између смрти и живота не бира. Он је на њу принуђен и водиће је са онаком истом несаломивом енергијом с каквом се пре сто година борио за свој Васкрс из косовске гробнице. Влада ће се трудити да буде веран израз те решености народне, и она ће, верна својим моћним и јуначким савезницима, с поверењем у будућност чекати час победе...“

Данашњи изглед зграде Официрског дома у Нишу у којој је Скупштина усвојила декларацију

35

Крфскa декларацијa

uk a

интересна сфера – подручје интереса појединих држава

pr om

o

У априлу 1915. године у Паризу је формиран Југословенски одбор, чији је рад финансирала српска влада. Он је био састављен од представника хрватских, словеначких и српских по­литичара и интелектуалаца из Аустроугарске који су се залагали за уједињење са Краљевином Србијом. Њихов задатак је био да саве­зницима приближе и популаришу идеју о јужнословенском уједи­њењу по окончању рата. У раду овог одбора посебно су се истицали политичари из Далмације Анте Трумбић и Франо Супило, као и ва­јар Иван Мештровић. Представници Антанте у почетку се нису слагали са планом срп­ске владе (коју је предводио Никола Пашић) и Југословенског одбо­ра о стварању нове државе. Велику сметњу овоме представљао је Лондон­ски уговор, који су савезници склопили са Италијом 1915. го­дине. Територије које је Антанта обећала Италији на крају рата биле су истовремено интересна сфера српске владе. Ипак, и поред ових проблема, током рата настављено је да се ра­ди на стварању будуће државе. У лето 1917. године на Крфу су се састали представници српске владе и Југословенског одбора. Они су усвојили Крфску декларацију. Тај документ садржао је основе буду­ћег уређења нове државе. Ствари су убрзано почеле да се одвијају од јесени 1918. године, пратећи развој ситуације на рати­шту. Му­њевити пробој Солунског фронта и ве­лики успеси српске вој­ске ојачали су позицију Србије код савезника. Исто­времено, јужносло­венски народи у

КРФСКА ДЕКЛАРАЦИЈА

Назив државе: држава ће се звати Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

•

Државно уређење: држава ће бити уставна, демократска и парламентар­на монархија

•

Владар/династија: државом ће управљати владар из династије Карађорђевић

•

Државна територија: обухватиће све територије на којима живе Срби, Хрвати и Словенци

•

Права народа: равноправност сва три народа, слобода вероиспо­вести (православна, католичка, исламска) и равноправност писама (ћирилица, латиница)

•

Политичка права грађана: постојаће опште бирачко право и тајно гласање

•

Устав земље: донеће га Уставотворна скупштина на крају рата

36

Ed

•

Ed

uk a

pr om

o

Аустроугарској учврстили су се у уве­рењу да треба да се уједине са Србијом. После ослобођења Београда, 1. но­вем­бра 1918. године, српска војска на­ставила је ратовање према северу и западу и за мање од месец дана осло­бодила крајеве јужне Угарске (данашња Војводина), Хрват­ске, Словеније, Далмације, Босне и Херцеговине. Још пре тога, словеначки, хрватски и српски политичари из Аустроугарске формирали су у Загребу у октобру 1918. годиПотписници Крфске декларације не Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба, представничко тело које је било за уједињење с Краљевином Србијом. Проглашена је и независна Држава Словенаца, Хрвата и Срба, али она није била међународно призната. Ипак, представници Народног вијећа из Загреба присуствоваће уједињењу у Београду у децембру исте године. Такође, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Барањи, Бачкој и Банату, одржана у Новом Саду крајем новембра 1918. године, донела је једногласну одлуку да се Војводина прикључи Краљевини Србији. У исто време, Велика народна скупштина народа у Црној Гори одржана у Подгорици, одлучила је да се краљ Никола и династија Петровић збаце с престола, а да се Црна Гора уједини са Србијом под династијом Карађорђевић. Званично, Краљевина Срба, Хр­вата и Словенаца проглашена је у Београду 1. децембра 1918. године. Први краљ југословенске државе био је дотадашњи српски краљ Пе­тар I Карађорђевић. Нову државу свечано је прогласио регент Алек­сандар, велики присталица југосло­венског уједињења. Због тога му је Народна скупштина након смрти доделила почасни назив „Витешки краљ Александар Први Ујединитељ”. Убрзо, формирана је и прва вла­да на челу са Стојаном Протићем (једним од оснивача Народне радикалне странке), као и Привремено народно пред­ставништво, састављено од народних посланика сва три народа. Краљевина СХС убрзо је постала међународно призната. Ипак, многи проблеми, пре свега међунационални, који су по­стојали и пре него што је држава конституисана, доћи ће до Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изража­ја у наредном периоду.

1. децембра 1918. године

37

Провери научено 1. Заокружи слово испред тачног одговора и одговори на питање. Први корак који је најавио настанак Краљевине СХС било је доношење: а) Нишке декларације, б) Лондонске декларације, в) Крфске декларације. Шта је тим документом објављено?

pr om

o

2. Које тело је, поред представника српске владе, било заслужно за стварање нове државе током рата?

3. Какав је био однос сила Антанте према стварању нове државе на Балкану? Објасни.

4. Које године је усвојена Крфска декларација и шта је она предвидела о уређењу будуће државе?

Ed

uk a

5. Напиши име личности са слике. Напиши почасни назив који је личност са слике добила од Народне скупштине.

6. Заокружи тачне тврдње. а) Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца проглашена је у Београду 1. децембра 1918. године. б) П рви краљ југословенске државе био је Петар I Карађорђевић. в) Територије Аустроугарске на којима је живело већинско српско становништво нису ушле у састав Краљевине СХС. г) К раљевина СХС дуго није била међународно призната.

38