AIN TŪ? Почетни уџбеник латинског језика за гимназије

Edukapromo

Проф. др Војин Недељковић Мср Маријана Бакић Јелена Савић, проф.

AIN TŪ?

Почетни уџбеник

ГЛАВНИ УРЕДНИК Др Бошко Влаховић

ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА Др Наташа Филиповић

ПРЕДМЕТНЕ УРЕДНИЦЕ Др Моња Јовић Др Јелена Журић

РЕЦЕНЗЕНТИ Проф. др Јулијана Вучо

Доц. др Дивна Солеј

Наталија Милинковић, проф.

ИЛУСТРАЦИЈЕ Нина Игњатовић

ДИЗАЈН И ГРАФИЧКА ПРИПРЕМА

Јасмина Игњатовић

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

Споменка Трипковић

ИЗДАВАЧ

Едука д.о.о. Београд

Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1

Тел./факс: 011 3287 277, 3286 4443, 2629 903

Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

ЗА ИЗДАВАЧА

Др Бошко Влаховић, директор

Штампа Ротографика, Суботица Издање бр.: 3, Београд, 2021. година

Тираж: 5000

37.016:811.124'02(075.3)

НЕДЕЉКОВИЋ,

Савић ; [илустрације Нина Игњатовић]. - Изд. бр. 3. - Београд : Eduka, 2021 (Суботица : Ротографика). - 176 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 5.000. - Латинско-српски речник: стр. 160-173. - Српско-латински речник: стр. 174-176. ISBN 978-86-6013-472-3

1. Бакић, Маријана, 1986- [аутор] 2. Савић, Јелена, 1977- [аутор] COBISS.SR-ID 46078217

Латинско штиво

Advocātus diabolī

Edukapromo

Venī, puer, dīsce sapere. – Quid hoc est sapere? –Intellegere rēctē, agere rēctē, et ēloquī rēctē omnia necessāria. – Quis docēbit mē hoc? – Ego, cum Deō. – Quōmodo? – Dūcam tē per omnia, ostendam tibī omnia, nōminābō tibī omnia.

још ово неколико напомена што следи.

Важећи програм нашег предмета прописује релативно

много латинске граматике. Ми смо се постарали

да ту опсежну материју изложимо тачно, јасно и без излишности, хотећи да тиме дамо пуну стручну

Edukapromo

vidēre, videō vidēs

Основно о падежима. Прва деклинација: terra ~ae f. Питање (опште

Слогови: структура, разграничење.

Прва конјугација: cantāre, cantō cantās. Друга деклинација: hortus ~ī m, liber librī m.

Edukapromo

Слогови: квантитет. Основно о акцентуацији. Неправилни глагол esse, sum es Друга деклинација: verbum ~ī n.

промена: bonus, pulcher, miser Присвојне заменице.

цивилизацији Античко Средоземље.

(1/2).

In tablīnō Postumī (1/2)

In tablīnō Postumī (2/2)

Четврта конјугација: audīre, audiō audīs.

Четврта деклинација: exercitus ~ūs m.

Предлошка конструкција: +Acc, +Abl. Именице у апозицији.

Трећа конјугација: scrībere, scrībō scrībis. Четврта деклинација: domus Локалне одредбе за мировање.

Локатив.

(Не)рефлексивна припадност; опсег заменице свој

capere, capiō capis.

Трећа деклинација: nāvis ~is f, nūbēs ~is f.

Римска експанзија на Балкану: цар Трајан.

Антички град: монументална здања. Римска породица: господар и робови (1/2). Римски новац.

Приморска

classe Rōmānā Servus fugitīvus

Dē medicīnā

Dē rēgibus et Caesaribus Dē

Quid и nihil као субјект, објект, адвербијал.

Разграничење слогова: mūta cum liquidā

Футур: spectābō spectābis, manēbō manēbis Трећа деклинација: pars partis f. Личне заменице: облици.

Футур: mittam mittēs, cupiam cupiēs, aperiam aperiēs

Трећа деклинација: homo hominis m.

Трећа деклинација: приписивање адекватног GenPl (~ium одн. ~um).

Quis и nēmō као субјект (Nom) и као објект (Acc). Plūrālia tantum.

Римски лекар: елементи античке медицине.

Идеологија царског самовлашћа (1/2).

Литија о

празнику

Великих

Панaтенеја

Говор о прошлости: дескрипција и нарација.

Имперфект: облици (cantābam cantābās, monēbam monēbās, currēbam currēbās, capiēbam capiēbās, veniēbam veniēbās) и употреба.

Приповедачки (историјски) презент.

Придеви треће деклинације: fortis ~e Omnis ~e: употреба.

Имперфект: eram erās, poteram poterās.

Придеви треће деклинације: audāx audācis, ingēns ingentis.

Основно о сложеним глаголима. Особитости именице deus

Везник -que.

Неправилни глагол velle (volō vīs, volam volēs, volēbam volēbās) и nōlle (nōlō nōn vīs, nōlam nōlēs, nōlēbam nōlēbās).

Знаменитости старе Атине. Светковине: атински култ Атене/Минерве.

Римљанин хвали своју војску

Ambulāte!

Dē arcū Tītī

Edukapromo

mātūtīnum (1/2)

Придеви треће деклинације: ācer Ūnus и nūllus: значење и облици.

Nēmō: облици.

Императив: ambulā(te), tenē(te), mitte mittite, cape capite, aperī(te), es(te) Nolī(te) +Inf.

Заменице hic, iste, ille: облици и употреба. Вокатив.

oportēre и jubēre.

Мит о Орфеју; музика у склопу античке културе.

Класична религија: свет умрлих.

Римска војска, војник, војсковођа. Стереотип супериорности: Римљанин и варварин.

Антички град: тржница и domus

Римска породица: господар и робови (2/2).

Антички град: славолук. Светковине: тријумфална поворка у Риму.

(2/2)

Quid arbitrāris dē spectāculīs?

Пасивни обрт.

Пасивни презент: amarī, amor amāris; tenērī, teneor tenēris; pūnīrī, pūnior pūnīris.

Пасивни презент: dūcī, dūcor dūceris; capī, capior caperis

Агентивна одредба.

Tālēs solent esse virī

Quid est quod pūgnātis?

Пасивни футур: laudābor laudābeis, dēlebor dēlēberis, укљ. депонентну употребу (cōnābor, pollicēbor).

Quid и nihil: облици.

Пасивни футур: agar agēris, cōnspiciar cōnspiciēris, impediar impediēris, укљ. депонентну употребу (loquar, moriar, mentiar).

Грађење прилога за начин.

Поименичени придев.

Пасивни имперфект: rogābar rogabāris, monēbar monēbāris, pōnēbar ponēbāris, capiēbar capiēbāris, inveniēbar inveniēbāris, укљ. депонентну употребу (cōnābar, pollicēbar, revertēbar, moriēbar, mentiēbar).

Античке методе образовања и васпитања (1/2).

Материјални аспект читања и писања (2/3).

Популарност латинских песника (1/2).

Стереотип супериорности: грађанско и сељачко.

Антички град: разонода у цирку и амфитеатру. Стереотип супериорности: интелектуалац („филозоф”?) и светина („нормални људи”?).

Edukapromo

Компарација придева: неправилности (bonus и malus, magnus и parvus).

Кардинални бројеви 1–10; quot и tot.

Адолесценција, љубав, ступање у брак.

Стереотипи мушког и женског (1/2).

Материјални аспект читања и писања (3/3).

Популарност латинских песника (2/2).

Гладијатори: категорије бораца, каријера, публика.

Антички град: графити.

Стереотипи мушког и женског (2/2).

Класична религија: врховно божанство.

Римска породица: ауторитет оца (2/2).

Идеологија царског самовлашћа (2/2).

(oblītus sum).

Пасивни перфект: missus sum missus es, укљ. депонентну

(multī plūrēs plūrimī; суперлатив на ~illimus). Бројивост (multī)

1–10.

(multum).

Античке методе образовања и васпитања (2/2).

Edukapromo

Dānubius est fluvius. Dānubius est magnus.

Rhēnus quoque fluvius est. Rhēnus quoque magnus est. Rhēnus est in Germāniā.

Nīlus quoque fluvius magnus est. Nīlus est in Aegyptō.

Nīlus, Rhēnus, Dānubius fluviī magnī sunt.

Tiberis quoque fluvius est. Sed Tiberis nōn est magnus. Tiberis est fluvius parvus.

Ubī est Tiberis? Tiberis in Italiā est.

Sicilia est īnsula. Sicilia magna est.

Crēta quoque īnsula magna est.

Sicilia et Crēta sunt īnsulae Graecae.

Graecī multās īnsulās habent. Graecī īnsulās amant.

Populus Rōmānus magnum imperium habet. In imperiō Rōmānō multae prōvinciae sunt. Hispānia, Gallia, Germānia, Britannia, Aegyptus terrae Rōmānae sunt. Illyricum quoque Rōmānī tenent. In Illyricō multī populī habitant et prōvinciae multae sunt.

In Aegyptō Alexandrīa est. Alexandrīa magnam bibliothēcam habet. Pyramides quoque in Aegyptō sunt. Pyramides sunt prope Nīlum fluvium.

Ubī est Sparta? Sparta est in Graeciā. Sparta est oppidum Graecum. Corinthus quoque in Graeciā est. Sparta et Corinthus sunt oppida Graeca. Sed Graeciam quoque populus Rōmānus tenet.

Vīminācium est in Moesiā. Vīminācium oppidum est prope Dānubium fluvium. Naissus quoque in Moesiā est. Sed Naissus nōn est prope Dānubium.

Italia quoque terra Rōmāna est. Sed Italia nōn est prōvincia. In Italiā populus Rōmānus habitat. Populus Rōmānus Italiam amat. Italia est patria populī Rōmānī.

Dānubius Дунав est је fluvius река

magnus велик

Rhēnus Рајна quoque такође sunt су

Tiberis Тибар sed али parvus ≠ magnus ubī? где?

īnsula острво

Crēta Крит

Edukapromo

Graecī Грци

multās īnsulās

многа острва habent имају amant воле

populus Rōmānus

римски народ imperium империја

terra земља

Illyricum Илирик

Rōmānī Римљани tenent држе habitant живе

prope близу

Graecia Грчка

oppidum град

Moesia Мезија

Naissus Наис, Ниш patria отаџбина

pāgina ūndecima ūndecim – XI /

Populus Rōmānus in Italiā

[Inf] ~āre [3Sg] ~at [3Pl] ~ant habitāre habitat habitant amāre amat amant [Inf] ~ēre [3Sg] ~et [3Pl] ~ent tenēre tenet tenent habēre habet habent

Напротив,

Italia

Номинатив

Graecī īnsulās amant.

īnsula острво — īnsulae острва oppidum град — oppida градови

I.

1. Gallia — Britannia — oppidum — terra — Naissus

2. Sicilia — Graecī — Moesia — Illyricum — Aegyptus

3. Rhēnus — Corinthus — bibliothēca

4. Alexandrīa — Vīminācium — magnus — quoque — īnsula

II. Пронађи уљеза:

1. Nīlus — Rhēnus — Corinthus — Dānubius

2. Vīminācium — Corinthus — Sparta — Illyricum

Edukapromo

3. Gallia — Tiberis — Britannia — Aegyptus

4. Sicilia — Moesia — Germānia — Hispānia

III. Допиши завршетке:

1. Dānubius est fluvi___. Rhēnus et Tiberis fluvi___ sunt.

2. Gallia est prōvinci___. Germānia et Hispānia prōvinci___ sunt.

3. Vīminācium oppid___ est. Sparta et Corinthus oppid___ sunt.

то: Sicilia magna est, „Сицилија велика је”? Зар то није наопако?

Латински се каже Sicilia magna est или Sicilia est magna, и ниједно од тога није наопако. На српском, наравно, реченица

може да гласи Сицилија велика је,

само Сицилија је велика.

• Латински језик нико

I I

Caput secundum

Apud grammaticum — Код учитеља

Atīlius grammaticus scholam habet in oppidō Lānuviō prope forum. Ibī discipulōs et discipulās docet. Puerī et puellae cotīdiē in scholā sunt apud Atīlium.

Grammaticus docet: »Terra est magna. Fōrma terrae est rotunda. Terra est plēna aquae. Aqua est ad vītam necessāria. Itaque pluvia bēstiīs et herbīs semper jūcunda est. Terra est plēna bēstiārum magnārum et parvārum.«

Tum interrogat: »Timētisne bēstiās?«

Claudia ait: »Ego magnās bēstiās timeō, parvās nōn timeō.«

Grammaticus discipulae ait: »Tū bene respondēs. Discipula bona es.«

Tum Valeria: »Ego cum in silvā ambulō, bēstiās nōn timeō. Nam et magnae et parvae bēstiae mihī placent. Silva quoque mihī placet. Nam umbram silvae amō. Bēstiīs quoque silva jūcunda est. Semper ibī post pluviam magna cōpia herbārum variārum est, et...«

Tum grammaticus: »Dē terrā satis est. Nunc dē lūnā. Quandō lūnam in caelō vidētis?«

Edukapromo

Claudia respondet: »Lūnam noctū, cum lūcet, vidēmus.«

Tum Valeria: »Stellae quoque in caelō lūcent. Parvae sunt, sed pulchrae. Lūna autem fōrmam rotundam habet, sed nōn est semper plēna.«

Grammaticus interrogat: »Cūr lūna aliquandō plēna nōn est?«

Claudia tacet, respondet Valeria: »Cum umbra terrae lūnam obscūrat, tum lūna plēna nōn est. Ibī autem nec pluvia nec aqua nec vīta est...«

Valeriae verba Claudiae nōn placent: »Satis est fābulārum, Valeria! Cum grammaticus docet, tū rīdēs saepe; cum interrogat, tum male respondēs. Cūr nōn tacēs?«

umbra ~ae f хладовина,

сенка

post после

cōpia ~ae f обиље variārum разних dē о

satis доста

nunc сад quandō? када?

caelum небо

videō vidēre видети noctū ноћу

luceō lucēre сијати stella ~ae f звезда pulchra лепа autem пак cūr? зашто? aliquandō некад taceō tacēre ћутати obscūrat помрачи nec ни

verbum реч fābula ~ae f прича saepe често rīdeō rīdēre смејати се male лоше

Edukapromo

pluvia

lūna

stellae

silva

bēstia magna bēstiae parvae

herba

terra

populus populī” – казујући не само

stella

се

Исто тако се мењају:

Edukapromo

Sg

земља terra

земље terrae

земљи terrae

земљу terram (земљом) terrā

terra ~ae f

земља

Nom

Gen

Dat

Acc

Abl

Pl terrae земље terrārum земаља

terrīs земљама

terrās земље terrīs (земљама)

aqua ~ae f вода bēstia ~ae f животиња bibliothēca ~ae f библиотека cōpia ~ae f обиље discipula ~ae f ученица fābula ~ae f прича fōrma ~ae f облик herba ~ae f биљка īnsula ~ae f острво patria ~ae f завичај pluvia ~ae f киша prōvincia ~ae f провинција

puella ~ae f девојчица silva ~ae f шума stella ~ae f звезда

umbra ~ae f сенка vīta ~ae f живот

Quandō lūna in caelō lūcet? — Кад

Cūr tacēs? — Зашто ћутиш?

1. Ubī lūnam vidētis?

2. Timēsne bēstiās?

3. Quandō discipulae respondent?

4. Cūr Valeriae silva placet?

5. Estne lūna parva?

6. Suntne stellae parvae?

7. Quandō lūnam in caelō vidēs?

8. Cūr Claudiae Valeria nōn placet?

a. Cum grammaticus interrogat.

b. Lūnam noctū videō.

c. Nōn est, sed magna.

d. Valeria semper bene respondet.

e. Lūnam in caelō vidēmus.

f. Bēstiās magnās timeō.

g. Sunt.

h. Silva umbram jūcundam habet.

II. Допиши завршетке:

1. Grammaticus habet schol___ prope forum.

2. Ibī discipulōs et discipulās doc___. In scholā discipul___ Valeria et Claudia cotīdiē sunt.

3. Discipul___ schola placet.

4. Cum grammaticus dē terr___ et dē caelō interrogat, Valeria bene respond___.

5. Terra fōrm___ rotundam habet.

6. Lūn___ quoque fōrma est rotunda.

7. In terr___ aqua et vīta est; in lūn___ nec aqua nec vīta est.

8. Lūna et stellae in caelō lūc___.

III. Пронађи уљеза:

1. timet — interrogat — respondet — lūcet

2. lūna — stella — terra — puella

3. quandō — ubī — quoque — cūr

IV. Реци на латинском:

1. Школа је пуна ученица.

2. На небу видимо звезде.

3. Зашто

V. Деклинирај:

fābula ~ae f прича

bēstia ~ae f животиња umbra ~ae f сенка

Обично деклинирамо редоследом од NomSg

„наопачке” (од AblPl до NomSg) и „лево-десно” (NomSg, NomPl,

Advocātus diabolī

I I I Caput tertium

Postumus

Pūblius Valerius Postumus est vir Rōmānus. Habitat prope Rōmam in oppidō Lānuviō. Uxōrem habet Aeliam Jūcundam, et līberōs trēs: Optātum et Aeliānum fīliōs, et fīliam Venustam.

Ego sum Pūblius Valerius Postumus.

Edukapromo

fīlius ~ī m син fīlia ~ae f кћи vir meus мој

pater meus мој

mater mea

Ego sum Aelia Jūcunda. Vir meus Pūblius Valerius Postumus est.

Ego sum Pūblius Valerius Optātus. Fīlius sum Pūbliī Valeriī Postumī.

Ego sum Quīntus Valerius Aeliānus. Pater meus Pūblius Valerius Postumus est.

Ego sum Valeria Venusta. Fīlia sum Pūbliī Valeriī Postumī. Māter mea Aelia Jūcunda est.

Puer improbus (1/2)

Optātus, Aeliānus et Venusta in hortō sunt. Hortus pulcher est. Ibī Optātus tabellās tenet, cōgitat, scrībit; Aeliānus librum legit; Venusta autem ambulat et cantat – nam laeta est.

Aeliānus puellam monet: »Silentium!« Sed puella cantāre pergit.

Aeliānus īrātus est. Itaque accurrit et puellam pulsat.

Jam Venusta nōn cantat sed lacrimat. Nam laeta nōn jam est. Aeliānus autem rīdet.

Tum Optātus: »Quid ego videō? Puer improbus parvam puellam pulsat!«

Edukapromo

improbus неваљао hortus ~ī m башта tabellae ~ārum f писаће таблице cōgitō cōgitāre размишљати scrībit пише liber librī m књига legit чита cantō cantāre певати laeta весела moneō monēre опоменути pergit наставља īrātus љутит accurrit притрчава pulsō pulsāre ударити nōn jam више не lacrimō lacrimāre плакати quid? шта?

Surgit, accurrit, Aeliānum pulsat. Aeliānus nōn jam rīdet. Sed Venusta nōn dēsinit lacrimāre: »Mamma! ō mamma! ubī es?«

Aelia in hortum venit et līberōs suōs interrogat: »Cūr mē vocātis?«

Optātus ait: »Ego et Aeliānus nōn tē vocāmus, sed vocat Venusta.«

Tum Aelia ait fīliae: »Quid est, Venusta? Cūr mē vocās?«

Misera puella lacrimās terget et ait: »Tē, mamma, vocō quod mē pulsat Aeliānus.«

Sg

врт hortus

врта hortī

врту hortō

врт hortum (вртом) hortō

hortus ~ī m врт, башта

Nom Gen Dat Acc Abl

Pl

hortī вртови hortōrum вртова hortīs вртовима hortōs вртове hortīs (вртовима)

discipulus

Sg

књига liber

књиге librī

књизи librō

књигу librum (књигом) librō

liber librī m

књига Nom Gen Dat Acc Abl

Pl

librī књиге librōrum књига librīs књигама librōs књиге librīs (књигама)

I. Деклинирај: populus ~ī m народ fluvius ~ī m река puer puerī m дечак

II. Конјугирај:

III.

1. Quid māter ______________ respondet? (fīlius)

2. Optātus multōs _______________ habet. (liber)

3. Puellae _______________ timent. (puer)

4. Puer in _____________ cotīdiē librum legit. (hortus)

5. Optātus fīlius est _______________ _______________ . (Valerius Postumus)

IV.

1. Quid est necessārium ad vītam? a. Nōn, sed respondeō discipulīs.

2. Cūr māter īrāta est?

3. Quandō puellae cantant?

b. Quod fīlium improbum habet.

c. Dē lūnā et stellīs.

4. Quid tē grammaticus interrogat? d. Quod mē pulsat Aeliānus.

5. Cūr lacrimās? e. Lūnam et stellās.

6. Tacēsne? f. Cum laetae sunt.

7. Quid vidēs?

V.

1. Virōs amāmus.

2. Puerī cantant.

3. Grammaticus discipulum et discipulam docet.

g. Aqua.

4. Fīliās vocātis.

5. Cūr discipulum monēs?

6. Puella puerum pulsat.

7. Puer puellae placet.

1.

2.

3.

Advocātus diabolī

I

Puer improbus (2/2)

Aelia fīlium interrogat: »Cūr tū, Aeliāne, Venustam pulsās?«

Aeliānus ait: »Quod mē vexat. Nam cantāre nōn dēsinit.«

»Improbus es. Nōn tē Venusta vexat sed tū Venustam. Optāte, pater ubī est?«

Aeliānus rīdet: »Hahae! pater nōn est domī.«

Venusta autem clāmat: »Intus est, dormit in cubiculō!«

Sed Postumus jam in hortō est, nōn in cubiculō. Īrātus est: »Nōn jam dormiō, Aelia. Cantant, clāmant, rīdent, lacrimant. Quid est?«

vexō vexāre малтретирати domī

куће clāmō clāmāre викати intus унутра dormit спава cubiculum ~ī n соба

Aelia virō suō nōn respondet.

Tum Venusta: »Mē pulsat Aeliānus!«

»Cūr tū, Aeliāne, pulsās puellam?«

»Librum legō, cantat! Moneō, pergit cantāre!«

»Tum tū quid?«

»Pulsō.«

Puerī verba Postumō nōn placent.

»Itane? Cantat, et pulsās! Jam, Quīnte fīlī, ego verberō, tū cantās. Ubī est, Aelia, baculum mihī?«

Niger servus laudat dominī fīlium

Dominīs meīs trēs līberī sunt. Aeliānum, puerum improbum, et Venustam, pulchram puellam, ancillae amant. Mihī autem Optātus placet. Optātus est Valeriī nostrī fīlius māximus. Est puer bonus. Servōs et ancillās nōn vexat. Nōn est multōrum verbōrum, amat silentium.

Cotīdiē in hortō est: ambulat aut sedet, cōgitat. Librōrum autem magnum numerum habet, et semper novōs dēsīderat.

»Ego sum Niger. Servus sum Pūbliī Valeriī Postumī.«

servus ~ī m роб laudō laudāre хвалити dominus ~ī m господар ancilla ~ae f робиња noster наш māximus најстарији sedeō sedēre седети numerus ~ī m број novus нов dēsīderō dēsīderāre прижељкивати

претпретпоследњи слог. На пример, у двосложним речима li.ber, a.mō, lū.na, lae.tus, fōr.ma, акценат је

слогу, пошто не може бити на последњем. У дужим речима a.mī.ca, jū.cun.dus, an.cil.la, res.pon.det, am.bu.lā.re, претпоследњи слог је дуг и зато акцентован. Напротив, у do.mi.nus, im.pro.bus, fā.bu.la, gram.ma.ti.cus, res.pon.de.ō, ne.ces.sā.ri.us, где је претпоследњи слог кратак,

In silvīs multae bēstiae sunt.

Estne ibī aqua?

Vīminācium et Naissus in Moesiā sunt

(или: налазе се) у Мезији.

Најзад, глагол sum esse налазимо и у реченицама које значе имање, поседовање: Est dominō baculum. — (У господара је штап.) Господар има штап.

Puerīs tabellae sunt. — (У дечакâ су таблице.) Дечаци имају таблице.

Populō Rōmānō magnum imperium est. — (У римског народа је велика империја.) Римски народ има велику империју.

Estne puellae liber? — (Је ли у девојчице књига?) Има ли девојчица

рода: Acc = Nom, Nom/AccPl

придевима Поред именица,

Puellae

DatSg

AccSg

AblSg

No

GenPl

DatPl

AccPl

AblPl

NomSg

GenSg

DatSg

AccSg

AblSg

NomPl

GenPl

DatPl

AccPl

AblPl

NomSg

GenSg

DatSg

AccSg

AblSg

NomPl

GenPl

DatPl

AccPl

AblPl

pulcher ~chra ~chrum

m pulcher pulchrī pulchrō pulchrum pulchrō pulchrī pulchrōrum pulchrīs pulchrōs pulchrīs

f pulchra pulchrae pulchrae pulchram pulchrā pulchrae pulchrārum pulchrīs pulchrās pulchrīs

n pulchrum pulchrī pulchrō pulchrum pulchrō pulchra pulchrōrum pulchrīs pulchra pulchrīs

miser ~era ~erum

m miser miserī miserō miserum miserō miserī miserōrum miserīs miserōs miserīs

f misera miserae miserae miseram miserā miserae miserārum miserīs miserās miserīs

n miserum miserī miserō miserum miserō misera miserōrum miserīs misera miserīs

Као присвојне заменице у латинском имамо следеће речи: meus mea meum — мој, моја, моје tuus tua tuum — твој, твоја, твоје noster nostra nostrum — наш, наша, наше vester vestra vestrum — ваш, ваша, ваше suus sua suum — свој, своја, своје

Попут придева, присвојна заменица се везује за именицу путем конгруенције: dominus meus — мој господар

Tabellae meae sunt.

Вежбања

књига grammaticus noster наш учитељ fābula jūcunda занимљива прича oppidum Rōmānum

librī novī итд.

II. Конјугирај:

laudō laudāre хвалити sedeō sedēre седети

III. Пребаци из једнине у множину

1. Servōs improbōs verberāmus.

2. In hortō pulchrō sum.

3. Librōs bonōs habētis.

Edukapromo

4. Verbum puerī grammaticō nōn placet.

IV. Повежи питање с одговором:

1. Ubī est pater?

2. Estne pater domī?

3. Dormitne pater?

4. Cūr servus Optātum laudat?

5. Ubī sumus?

6. Esne ancilla?

5. Esne in cubiculō?

6. Dominus ancillam improbam monet.

7. Cūr puer laetus nōn est?

a. Quod puer bonus est.

b. Jam nōn dormit.

c. Sumus.

d. Est.

e. In forō.

f. Est in cubiculō suō.

7. Estisne discipulae bonae? g. Sum.

V.

Dominus ancillās bonās habet. � Dominō ancillae bonae sunt

1. Postumus hortum pulchrum habet

2. Discipulī bonum grammaticum habent

3. Grammaticus vester magnam bibliothēcam habet.

4. Dominus meus magnum numerum servōrum habet.

5. Multōs librōs habeō.

VI.

1.

2.

3.

Advocātus diabolī

V Caput quīntum

Глава пета

Dē columnā Trajānī

Rōmae Trajānus imperātor post magnam victōriam novum forum aedificat. In forō Trajānī alta columna stat. Columna mīrum aspectum praebet. Appārent ibī variī ēventūs bellī Dācicī.

Trajānus imperātor trāns Dānubium cōpiās dūcere cōnstituit et cum exercitū in Dāciam venit. Dācia plēna est saltuum. Dācī autem barbarī sunt: pūgnāre sciunt, servīre nesciunt, itaque exercituī Rōmānō iter impedīre student. Frūstrā – nam Rōmānus exercitus in saltūs Daciae penetrat et Dācōrum oppida prīmō impetū expūgnat, domōs dēstruit. Dācōs bellō victōs Rōmānī gladiīs feriunt: sīc barbarōrum pertināciam pūniunt. Dācia jam nōn est lībera. Est nova prōvincia imperiī Rōmānī.

columna ~ae f стуб

Trajānus ~ī m Трајан

Rōmae у Риму

aedificō aedificāre градити

altus ~a ~um висок

stō stāre стајати

mīrus ~a ~um необичан

aspectus ~ūs m призор praebeō praebēre пружати appāreō appārēre видети се ēventus ~ūs m згода bellum ~ī n рат

Dācicus ~a ~um дачки

trāns преко

cōpiae ~ārum f трупе

dūcere повести

cōnstituit одлучује

cum са

exercitus ~ūs m војска

veniō venīre доћи

saltus ~ūs m гора

Dācī ~ōrum m Дачани

pūgnō pūgnāre борити се

sciō scīre умети, знати serviō servīre бити роб nesciō nescīre не умети, не знати iter кретање

In tablīnō Postumī (1/2)

impediō impedīre блокирати studeō studēre покушавати frūstrā узалуд penetrō penetrāre продрети prīmus ~a ~um први impetus ~ūs m налет expūgnō expūgnāre освојити domōs куће

victus ~a ~um поражен gladius ~diī m мач feriō ferīre ударити sīc тако pertinācia ~ciae f тврдоглавост puniō punīre казнити līber ~a ~um слободан

Domī in tablīnō Postumus ad mēnsam suam sedet. In ejus mēnsā sacculus est. Postumus sacculum manibus aperit et numerat: »Nummus ūnus, nummī duo, nummī trēs, quattuor, quīnque, sex, septem, octō, novem, decem. Decemne tantum? Aelia! Ubī es, Aelia?« Aelia virum audit et venit. »Ecce mē« inquit.

»In sacculō meō decem tantum nummī sunt!« inquit Postumus.

Aelia cōgitat. Post longum silentium »Itane?« inquit. »Cēterī nummī ubī sunt?«

»Nesciō« inquit Postumus.

»Tū nescīs« inquit Aelia, »nec mīrum est. Sed sciunt servī tuī.«

»Rēctē monēs« inquit. »Niger! Syre! Heus servī, ubī estis?«

tablīnum ~ī n радна соба mēnsa ~ae f сто ejus његов sacculus ~ī m кеса manus ~ūs f рука

aperiō aperīre отворити nummus ~ī m пара, кованица tantum само audiō audīre чути ecce ево

longus ~a ~um дуг inquit каже cēterī ~ae ~a остали rēctē

heus хеј

FORUM TRAJĀNĪ

Sg

Pl

Sg

exercitus

exercitūs

exercituī

exercitum

exercitū

exercitus ~ūs m војска

Nom

Gen

Dat

Acc

Abl

Pl exercitūs

exercituum

exercitibus

exercitūs

exercitibus

+Acc +Abl

post pluviam после кише cum exercitū с војском prope forum близу форума cum barbarīs с варварима apud grammaticum код учитеља dē mēnsā са стола ad columnās ка стубовима dē pecūniā од новца ad mēnsam

trāns Dānubium

I.

Italiae

Trajānus

manus parva

II. Конјугирај: pūniō pūnīre казнити aperiō aperīre отворити

III. Промени по лицима: pūgnāre sciō, ser vīre nesciō

IV. Одговори на латинском:

1. Quid Trajānus aedificat?

2. Ubī columna Trajānī stat?

3. Quid in columnā appāret?

1. Cūr servīs?

2. Dominus sacculum apеrit.

3. In oppidīs fora sunt.

4. Servus nummum in manū tenet.

5. Nescīmus cantāre.

6. Exercitūs nostrī barbarīs iter impediunt. quadrāginta tria – XLIII /

VI. Унеси дате облике у текст:

Dānubium — lībera — saltūs — Moesiam — patria — prōvincia — barbarī

1. Dācia terra ___________ nōn est; est __________ imperiī Rōmānī.

2. Dācia, prope prōvinciam ___________ est, trāns ____________.

3. Dācia ____________ Dācōrum est; Dācī ____________ sunt.

4. In Dāciā multī sunt ___________.

VII. Реци на латинском:

1.

2.

3. Ученице

VI Caput sextum

In tablīnō Postumī (2/2)

Accurrit Niger et »Ecce mē« inquit, »domine!«

»Rēctē« inquit Postumus. »Syrus ubī est?«

Niger clāmat: »Heus Syre! Dominus vocat! Audīsne, Syre?«

Tandem advenit Syrus et »Salvē« inquit »domine! et tū, domina, salvē!«

Tum Postumus »Dē pecūniā meā« inquit »quīnque nummōs nōn inveniō.«

Servī tacent nec respondent. Postumus autem pergit interrogāre: »Ubī sunt« inquit, »Niger, nummī? Quid mihī dīcis?«

»Pecūnia tua, domine« inquit Niger, »apud mē nōn est.«

Tum Aelia »Quid tum?« inquit. »Estne apud Syrum?«

»Stō ego«, inquit Niger, »et stat Syrus. Cūr, dominī, mē interrogātis, cum Syrō nihil agitis?«

»Rēctē monēs« inquit Postumus. »Jam tē, Syre, interrogō: ubī sunt nummī meī? Scīsne?«

»Nummī tuī« inquit Syrus »in sacculō Nigrī sunt.«

Tum Postumus: »Estne, Niger, sacculus tibī?«

»Est« inquit Niger et dominō sacculum praebet.

Postumus ex manū servī sacculum sūmit et aperit. Sacculus vacuus est.

Tum Postumus »Tū« inquit, »Niger, servus bonus et vir probus es. Ecce praemium tibī« – et pōnit nummum in sacculō ejus.

Nigrī sacculus jam nōn est vacuus. Niger laetus est, sed nihil dīcit. Sacculum tantum dē mēnsā resūmit et cum praemiō suō ex tablīnō discēdit.

Postumus baculum suum in mēnsā pōnit. »Estne tibī« inquit, »Syre, sacculus?«

Frūstrā interrogat. Nam Syrus in tablīnō jam nōn est.

Postumus īrātus est. Nihil dīcit, sed baculum suum resūmit et cum Aeliā discēdit in hortum.

tandem најзад adveniō advenīre пристићи salvē здраво pecūnia ~niae f новац inveniō invenīre наћи dīcō dīcere казати nihil ништа agō agere предузимати ex

sūmō sūmere узети jam nōn = nōn jam vacuus ~a ~um ≠ plēnus probus ~a ~um ≠ improbus praemium ~ī n награда pōnō pōnere ставити resūmo resūmere покупити discēdo discēdere отићи

accurrō accurrere притрчати agō agere чинити cōnstituō cōnstituere одлучити dēsinō dēsinere престати dēstruō dēstruere рушити dīcō dīcere рећи discēdō discēdere отићи dūcō dūcere водити legō legere читати pergō pergere наставити pōnō pōnere ставити sūmō sūmere узети surgō surgere устати resūmō resūmere покупити

Презентске основе у III конјугацији завршавају

разне консонанте: од scrībō scrībere, основа је scrīb-; од pōnō pōnere, pōn-; од discēdō discēdere, discēd-. Овој конјугацији такође припадају глаголи с презентском основом на вокал u: dēstruō dēstruere (основа dēstru-), cōnstituō cōnstituere (cōnstitu-).

Oблици презента III

у 1Sg (scrīb-ō) умећу

i-mus, scrīb-i-tis, scrīb-u-nt

,

bimus scrībitis, discēdimus discēditis; исто, рекли смо, важи и за инфинитив:

domus ~ūs f

Sg domus domūs domuī domum domō Pl domūs domōrum domibus domōs domibus

Nom Gen Dat Acc Abl

in

apud +Acc : apud dominam meam

Lānuvium

Vīminācium ~ciī n Виминациј

*in Rōmā већ Rōmae,

in Italiā, in Illyricō и сл.

Venit Postumus

Veniunt Postumus et Aelia

Veniunt Postumus et fīlia ejus

Videō Aeliam et fīliam ejus

domus grammaticī et fīliārum ejus

I. Деклинирај:

domus parva мала кућа

II. Конјугирај:

legō legere читати cōnstituō cōnstituere одлучити dūco dūcere водити

III. Одабери

1. Ubī est forum Trajānī?

a. Rōmae

b. in Rōmā

c. apud Rōmam

IV. Пребаци из једнине

1. In domō magnā habitō.

2. Domum pulchram habēs.

3. Moneō fīlium.

2. Ubī dominus est?

a. ad domum

b. domī

c. apud domum

4. Dominae ancillās suās nōn saepe laudant.

5. Librōs vestrōs legitis.

3. Ubī habitat Postumus?

a. in Lānuviō

b. ad Lānuvium

c. Lānuviī

V. Наведи реч супротног значења: pōnere ≠ ___________________ advenīre ≠ _________________

Златник цара Трајана с његовим ликом.

пише: Imp(erātōrī) Trajānō Aug(ustō) Ger(mānicō) Dāc(icō) p(ontificī) m(aximō) tr(ibūniciā) p(otestāte) cō(n)s(ulī) VI p(atrī) p(atriae) | s(enātus) p(opulus)q(ue) R(ōmānus) optimō principī. То значи: „

дачком, великом понтифику,

Advocātus diabolī

ствар је

инфинитив у II конјугацији има ~ēre, с обележеним дугим

претпоследњем слогу, а у

акцентовање.

• Како то: Corinthus ~ī f, Naissus ~ī f? Откуд женски род у II деклинацији? Међу именицама с NomSg на ~us у II

Lānuviī in forō puer cum juvene loquitur. Juvenis nauta est.

Nautae sunt hominēs quī in nāvibus per flūviōs et maria nāvigant.

Puer: Tū certē nec ventōs nec flūctūs timēs. Nam vōs nautae virī magnanimī estis.

Nauta: Vērum dīcis, parvule! Sed tamen, cum procul ā terrā ventus surgit et nūbēs caelum obscūrant, tum procellam timēmus. Scit tamen nauta bonus nāvem suam servāre! Ego cum nūbēs nigrās cōnspiciō et perīculum appropinquāre intellegō, nōn faciō stultē nec clādem exspectō: in apertō non maneō cum nāve, sed ad portum fugiō.

Puer: Scīsne nātāre?

Nauta: Rogās? Ut piscī nātāre placet, ita mihī quoque!

juvenis ~is m младић loquitur говори, разговара hominēs људи quī који

nāvis ~is f лађа, брод per преко marе море nāvigō nāvigāre пловити certē сигурно

ventus ~ī m ветар flūctus ~ūs m талас vōs ви

magnanimus ~a ~um срчан, храбар vērum ~ī n истина parvulus ~ī m: puer

tamen ипак procul далеко ā од

nūbēs nūbis f облак procella ~ae f олуја, бура

servō servāre чувати cōnspiciō cōnspicere: vidēre perīculum ~ī n опасност appropinquō appropinquāre: prope venīre

intellеgō intellegere схватити faciō facere поступати, чинити stultē глупо clādēs clādis f пропаст exspectō exspectāre чекати in apertō на отвореном maneō manēre остати portus ~ūs m лука fugiō fugere бежати nātō nātāre пливати rogō rogāre питати ut као piscis ~is m риба

Puer: Placetne tibī variōrum populōrum fīnēs vīsere? Nam vōs nautae ūsque ad fīnem Ōceanī nāvigāre potestis!

Nauta: Est nāvigāre jūcundum, sed procul ā marī vīta minus incerta est. Itaque ego saepe in patriam redīre cupiō.

Puer: Quid domī facis?

Nauta: Cum amīcīs sum: bibimus, lūdimus, vīvimus! Sed satis est verbōrum: mē nāvicula mea manet in portū. Nam hodiē piscēs capere volō.

Dē classe Rōmānā

Italiam classis Rōmāna ab impetū hostium servat. In classe multī cīvēs mīlitant. Ravenna sēdēs est classis magnae quae mare Hadriāticum cūstōdit. Mīsēnī sēdem altera classis habet, quae cūstōdit mare Tyrrhēnum. Hostēs per mare ad fīnēs Italiae numquam appropinquant. Nam nautae Rōmānī hostium nāvēs ignibus dēlent aut dēprimunt. Ita populī Rōmānī patria semper ā perīculō lībera manet.

fīnis ~is m крај vīsō vīsere посетити ūsque ad све до potestis можете minus мање incertus ~a ~um неизвестан redīre вратити се cupiō cupere желети amīcus ~ī m друг, пријатељ bibō bibеre пити lūdō lūdere забављати се vīvō vīvеre живети nāvicula ~ае f барка mē manet: mē exspectat hodiē данас capiō capеre хватати volō хоћу classis ~is f морнарица, флота hostis ~is m непријатељ cīvis ~is m грађанин mīlitō mīlitāre: esse in exercitū sēdēs ~is f седиште cūstōdiō cūstōdīre: servāre alter altеra altеrum други numquam ≠ semper ignis ~is m ватра dēleō dēlēre: dēstruere dēprimō dēprimеre потопити

на ~ēs ~is, типа nūbēs nūbis:

nūbēs nūbis f облак

Sg nūbēs nūbis nūbī nūbem nūbe

Исто тако: clādēs clādis f „пропаст” .

Nom Gen Dat Acc Abl

Pl nūbēs nūbium nūbibus nūbēs nūbibus

Quid est in mēnsā? Шта је на столу? — In mēnsā nihil est. На столу

Quid placet dominō tuō? Шта је по

Quid habēs in manū?

Quid domī facis? Шта радиш код куће? — Nihil faciō. Не радим

servīre ________________________ numerāre ________________________ vīvere ________________________ lacrimāre ________________________ sedēre ________________________ nāvigāre _________________________ IV

1. Cūr domōs nostrās dēlētis?

2. In portū nāvem exspectō.

3. In nāvibus cum amīcīs sedēmus.

V Допиши одговарајуће завршетке:

4. Nautae numquam flūctūs magnōs timent.

5. Servus dominō suō cotīdiē piscem capit.

6. Quid facis cum nūbem nigram cōnspicis?

1. In class___ Rōmānā magnus numerus cīv____ Rōmān_______ mīlitat. 2. Classis Rōmāna Italiam ab host___ servat. 3. Sēdēs classis Rōmānae Ravenn___ et Mīsēn___ sunt.

4. Nautae per fluvi____ et maria nāvig_____. 5. Nec ventōs nec flūct____ timent; nāv____ su____ ā procellā serv______ sciunt. 6. Saepe fīn_____ variōrum populōrum vīs_____.

7. Domī autem cum amīc____ bib_____, lūd_____, pisc____ cap______.

VI. Кажи на латинском:

1. Шта опажаш на небу? Не опажам ништа.

2. Желим да у лађи пловим по рекама и морима.

3. Младићу се

Advocātus diabolī

Servus fugitīvus

In forō Lānuvīnō templum est. Templī columnae ad forum spectant. Post columnās est ōstium cellae. In cellā templī quid est? Dea Jūnō ibī sōla est. Cīvēs enim in templum intrāre nōn solent.

Ante templum Postumus stat cum quattuor servīs. Syrum quaerunt: per forum ambulant, cīvēs salūtant, dē fugitīvō rogant. Tandem Postumus servīs »Jam vōs« inquit »mēcum hīc manēbitis. Tū autem, Niger, intrābis in templum.«

Niger ōstium aperit, intrat, per cellam ambulat. Tandem virum, quī prope simulācrum deae stat, cōnspicit et »Miser Syre« inquit, »quid tū hīc facis in tenebrīs? Ā dominō tam bonō cūr fugis? Ecce enim per oppidum tē quaerimus.«

fugitīvus ~a ~um бегунац templum ~ī n храм spectō spectāre гледати ōstium ōstiī n врата cella ~ae f цела, наос dea Jūnō богиња

sōlus ~a ~um сам enim: nam intrō intrāre ући soleō solēre обичавати ante ≠ post quaerō quaerere тражити salūtō salūtāre поздравити mēcum са мном hīc овде simulācrum ~ī n кип tenebrae ~ārum f мрак tam тако

At Syrus »Tūne« inquit »mē miserum vocās? Vōs miserī estis quī serviētis ūsque ad mortem! Ego jam līber sum. Noctem hīc exspectābō, tum per montēs ad urbem ībō. In urbe tam magnā fugitīvum invenīre quis potest? Et quid mē« inquit »quaeritis? Crās quoque satis servōrum habēbit bonus dominus tuus!«

Tum sacculum prōmit et »Dabō« inquit »tibī partem pecūniae, sī tacēbis.«

Sed Niger »Ego« inquit »aliēnam pecūniam manū meā nōn attrectābō. Valē!«

In forō Postumus Nigrō »Quid« inquit »in templō?«

At Niger »Servōrum« inquit »tuōrum, domine, in templō nēmō est.«

Tacet Postumus. Tandem »Crēdō« inquit »tibī. Solēs enim vērum dīcere.«

Сиријац каже: Ad urbem

оде?

• Urbs и oppidum нису баш исто. У чему претпостављаш да лежи разлика? — На оваква питања одговори се

најлакше проналазе у речницима. Ми обично користимо стари

I: spectō spectāre

гледати

spectābō

гледаћу spectābis

гледаћеш spectābit

гледаће spectābimus

гледаћемо spectābitis

гледаћете spectābunt

гледаће

II: maneō manēre

остати 1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl

manēbō

остаћу manēbis

остаћеш manēbit

остаће manēbimus

остаћемо manēbitis

остаћете manēbunt

остаће

Sg pars partis partī partem parte

Nom

Pl partēs partium partibus partēs partibus

I. Деклинирај:

mōns altus висока планина urbs magna велик град

II. Конјугирај у футуру:

stō stāre стајати ambulō ambulāre шетати се habeō habēre имати respondeō respondēre одговорити

III. Одабери истинит одговор на питање:

1. Cūr Syrus fugit?

a. Quod aliēnōs nummōs apud sē habet.

b. Quod Postumus nōn est bonus dominus.

2. Cūr Niger pecūniam dominī nōn attrectābit?

a. Quod jam satis pecūniae habet.

b. Quod vir probus est

3. Cūr cīvēs Lānuvīnī in templum intrāre nōn solent?

a. Quod deae domus est.

b. Quod ibī tenebrae sunt.

IV. Пребаци

1. Dominam meam salūtābō.

2. Post montēs juvenēs urbēs vidēbunt.

3. Servus ōstium templī aperit.

4. Quandō nōbīs nummōs dabitis?

5. Templum domus deae est.

6. Ubī mē dominus quaerit?

V. Кажи на латинском:

1. Чекаћемо те

2.

3.

Advocātus diabolī

• Te.ne.brae или te.neb.rae, зар то

би произвело и погрешан акценат, јер бисмо са

и

pe.net.rō

претпоследњи слог затворен, дакле дуг, дакле и акцентован – грешком, јер

правилно је tenebrae и penetrō. У трећем случају грешка би остала без

Зашто не учимо генитив личних заменица

о разним службама падежа генитива у реченици. Познат

Dē medicīnā

Hominī bona valētūdō necessāria est. Nam sine bonā valētūdine bene vīvere nēmō potest. Itaque necesse est cūrāre corpus. Quī corpus cūrat, nōn saepe aegrōtat.

Sed sī aegrōtābō, quis mē sānum faciet?

Quī hominēs aegrōtōs sānat medicus est.

Quōmodo medicī morbōs cūrant?

Sī aegrōtābis, medicus tē vīset:

dē dolōribus rogābit,oculōs tibī et linguam īnspiciet, pulmōnēs auscultābit,

medicīna ~ae f лечење; лек homō hominis m човек valētūdō ~tūdinis f здравље sine без

Edukapromo

collum et bracchia attrectābit, vēnās digitīs temptābit.

Sī necesse erit, vēnam aperiet, sanguinem mittet. Tandem medicīnam dabit aut praescrībet. Sī morbus tenēbit, veniet et iterum.

Pecūniōsī autem hominēs saepe medicōs domī habent inter servōs.

nēmō potest нико не може necesse est треба cūrō cūrāre старати се corpus тело quī онај ко aegrōtō aegrōtāre бити болестан sānus ~a ~um здрав aegrōtus ~a ~um ≠ sānus sānō sānāre лечити medicus ~ī m лекар quōmodo како morbus ~ī m ≠ valētūdō dolor dolōris m бол oculus ~ī m око īnspiciō īnspicеre прегледати pulmōnēs pulmōnum m плућа auscultō auscultāre послушати collum ~ī n врат bracchium ~chiī n рука digitus ~ī m прст temptō temptāre опипати necesse erit буде требало sanguis sanguinis m крв mittō mittere пустити praescrībō praescrībere преписати itеrum поново pecūniōsus: quī magnam pecūniam habet inter међу

Dē rēgibus et Caesaribus

Multīs gentibus rēgēs sunt. Rēgēs populōs regunt.

Ut familia patrem, ita cīvitās rēgem habet. Nam rēx jūstus est ut pater cīvium suōrum. Praemia dat probīs, miserīs pānem et sōlācium praebet, sine causā pūnit nēminem.

Rēx bonus nōn sibī rēgnat, sed populō. Ipse jūdex summus est, quī cīvitātī lēgēs dat. Cīvēs autem, sī bonī sunt, lēgēs servāre solent. Nam sine lēgibus nēminī bene est.

Populō Rōmānō rēgēs nōn sunt. Rōmam lēgēs sōlae regunt: nēmō ibī rēgnat nec rēgnābit.

Quid ita? Nōnne Caesaris voluntās lēx est Rōmae?

Est. Caesar tamen nōn est rēx, sed dominus populī līberī et exercituum summus imperātor. Sīc pācem cūstōdit; sīc et Rōmānōs et cēterās gentēs sēcūrās facit.

Sub imperiō Caesaris vīta minus incerta est.

rēx rēgis m краљ Caesar ~aris m цар

gēns gentis f племе, народ

regō regеre управљати

cīvitās ~tātis f друштво

jūstus ~a ~um праведан pānis ~is m хлеб

sōlācium ~ciī n утеха

causa ~ae f разлог

sibī за себе rēgnō rēgnāre краљевати ipse он сâм

jūdex jūdicis m судија

summus ~a ~um врховни lēx lēgis f закон nēminī никоме

Quid ita? Како то?

nōnne зар не voluntās ~tātis f воља pāx pācis f ≠ bellum sēcūrus ~a ~um безбрижан sub под, испод

III: mittō mittere

пустити

mittam

пустићу mittēs

пустићеш mittet

пустиће mittēmus

пустићемо mittētis

пустићете mittent

пустиће

IIIm: cupiō cupere

cupiam

желећу cupiēs

желећеш cupiet

желеће cupiēmus

желећемо cupiētis

желећете cupient

желеће

IV:

aperiam

отворићу aperiēs

отворићеш aperiet

отвориће aperiēmus

отворићемо aperiētis

отворићете aperient

отвориће

cupi-ēs aperi-ēs, mitt-et cupi-et aperi-et итд.

veniam et vidēbō

veniēs et vidēbis

veniet et vidēbit

veniēmus et vidēbimus

veniētis et vidēbitis

venient et vidēbunt

тако се

Caesar Caesaris m цар cīvitās ~tātis f грађанство, друштво dolor dolōris m бол imperātor ~tōris m командант jūdex jūdicis m судија lēx lēgis f закон māter mātris f мајка pater patris m отац pāx pācis f мир pulmōnēs ~ōnum m плућа pyramis pyramidis f пирамида rēx rēgis m краљ sanguis sanguinis m крв uxor uxōris f супруга valētūdō ~tūdinis f здравље voluntās ~tātis f воља Од пређашњих типова III деклинације (nāvis nāvis f, nūbēs nūbis f, pars partis f) овај нови се разликује по томе што у GenPl завршетак не гласи ~ium него ~um, па имамо hominum, и исто тако dolōrum („болова”), lēgum („законâ”), patrum („очева”) и сл.

dolor do.lō.ris m — отворен — GenPl dolōrum jūdex jū.di.cis m — отворен — GenPl jūdicum lēx lē.gis f

— GenPl lēgum mōns mon.tis m — затворен — GenPl montium pater pa.tris m —

— GenPl patrum urbs ur.bis f — затворен — GenPl urbium

Quis in templō habitat?

у храму? In templīs nēmō habitāre solet. —

Са quis и quem настају упитне, а с nēmō и nēminem одричне реченице.

нпр. Nēminem videō (а не Nēminem nōn videō, иако на српском кажемо Не ви

Plūrālia tantum

Athēnae ~ārum f Атина Delphī ~ōrum m

I. Деклинирај:

II.

III. Пребаци из једнине у

1. Medicī hominēs sānōs faciunt.

2. Semper tibī crēdam.

3. Estne rēx in cīvitāte tuā?

4. In templō simulācrum deae inveniēs.

5. Sī improbī sumus, dominī nōs pūnient.

IV. Допиши одговарајуће завршетке:

Sine bonā valētūdin______ nēmō bene vīv____. Itaque necesse est homin_____ corpus curāre. Sī tū corpus nōn cūrāb_____, aegrōt_____. Tum medicus tē vīs_____. Nam medicī homin_____ aegrōt______ sānant.

V. Кажи на латинском:

1.

2.

која, тражећи покорност закону, самим тим чува бар донекле и слободу. • Ја сад више не схватам како се на латинском каже цар: imperātor или Caesar? Римљани у војној служби звали су

његове власти. У званичним документима, на цара се реферисало читавом

Mārcus Ulpius Trajānus

пример, Трајан, који је испрва, попут сваког Римљанина,

Germānicus Dācicus

Dē corpore hūmānō

In corpore hūmānō quattuor membra sunt: duo bracchia, crūra duo. In bracchiīs manūs sunt, in crūribus pedēs.

Summa pars corporis caput est. In eō sunt oculī, aurēs, nāsus, ōs. Capitis summam partem capillus tegit. Suprā oculōs frōns, īnfrā genae sunt.

Intrā caput cerebrum est. Ibī sēdēs est ratiōnis et sermōnis. Ratiōne et sermōne homō cētera animālia superat.

In ōre dentēs sunt et lingua. Dentēs albī, lingua rubra est.

Homō oculīs videt, audit auribus. Sī oculōs bonōs habēs, bene vidēbis. Item bene audiēs sī aurēs bonās habēs. Sed sī oculōs malōs aut aurēs malās habēs, tum male vidēbis aut male audiēs.

Caput est suprā collum; īnfrā id pectus est. In pectore tibī cor et pulmōnēs sunt. Pulmōnibus animam dūcis.

Anima quid est? Est āēr quī in pulmōnēs intrat, tum rūrsus ex iīs exit. Nam sine āere vīvere nōn potes.

Cor autem plēnum est sanguinis. Sanguis ex corde per vēnās fluit et rūrsus ad cor redit. Quī color est sanguinis? Sanguis ruber est.

Quid autem in eā parte corporis habēmus quae īnfrā cor et pulmōnēs est? In eā regiōne venter est. In ventrem tibī cibus, quem ōre sūmis, dēscendit.

in eō на њој tegō tegеre прекрити suprā ≠ sub īnfrā ≠ suprā intrā унутар ratiō ratiōnis f разум sermō sermōnis m говор animālia жива бића supеrō superāre надвисити ōs ōris n уста dēns dentis m зуб albus ~a ~um ≠ niger ruber rubra rubrum црвен item исто тако malus ~a ~um ≠ bonus collum ~ī n врат animam dūcere дисати anima ~ae f душа āēr āеris m ваздух rūrsus = iterum exit ≠ intrat fluō fluere тећи redit враћа се color colōris m

in eā parte quae у

делу који regiō regiōnis f област cibus quem храна

dēscendō dēscendere

Mēns sāna in corporе sānō.

mentis f

frōns capillus

oculus

auris

caput

cerebrum

nāsus

ōs

gena

pectus

bracchium

manus

cor

pulmōnēs

venter

crūs

pēs

Edukapromo

vēnаe

Dormīre

In eā regiōne urbis quid est?

Eōs nummōs nēmō inveniet. —

Is tibī praemium dabit. — Он ће ти

награду. Id mihī placet. — То ми се допада.

Облици те заменице гласе овако:

m is f ea n id

m/f/n ejus m/f/n eī

m eum f eam n id

m eō f eā n eō

Облик Dat/AblPl за све родове може да

Вежбања

I. Деклинирај: sermō noster

II. Конјугирај: cupiō cupere, у футуру faciō facere, у презенту mittō mittere, у футуру

III. Пребаци

1. Potestne homō nātāre ut piscis?

2. Corpora puerōrum parva sunt.

3. Eī piscī ōs magnum nōn est.

m/f/n iīs is ea

m iī f eae n ea

m eōrum f eārum n eōrum

m/f/n iīs

m eōs f eās n ea

4. In iīsne oppidīs bonōs grammaticōs invenīre possumus?

5. Per eam regiōnem fluvius magnus et pulcher fluit.

IV. Допуни понуђеним облицима:

crūra — pulmōnibus — corpus — īnfrā — aurēs — corporis — pulmōnēs — cōgitāmus — suprā — capite — pars

Bracchia et crūra, caput et venter _________________ partēs sunt. Caput est summa ______________ corporis. Quid est in capite? In capite oculī, __________________, nāsus, ōs sunt. Infrā caput collum, ________________ collum pectus est. Pectus est _________________ ventrem, īnfrā ventrem ________________ sunt.

Quid autem intrā corpus est? In pectore cor et ________________, in _________________ cerebrum est. Nōs hominēs ____________________ animam dūcimus, cerebrō __________________. Cor nōbīs sanguinem per __________________ mittit.

V. Кажи на латинском:

1.

2.

3.

Ōceanus est mare quod cingit orbem terrārum. Quō autem nōmine vocāmus id mare quod est inter Eurōpam et Asiam et Āfricam? Id Mare internum est. Ejus maris regiōnēs variae varia nōmina habent. Italiam quīnque maria cingunt: Hadriaticum, Iōnium, Siculum, Tyrrhēnum, Ligusticum.

Flūmina multa in mare īnfluunt. Multārum gentium urbēs ōrnant maris lītora et īnsulās. In marī autem multitūdō animālium est. Ibī enim piscēs et alia animālia vīvunt, quōrum genera multa, fōrmae variae sunt. Magna est pulchritūdō maris.

Piscibus necesse est semper in aquā esse. Nam piscis sī in siccō erit, vīvere nōn poterit. Nōbīs autem hominibus necesse est in siccō manēre. Sub aquā enim spīrāre nōn possumus.

Potesne tū nātāre? Potes fortāsse. Hominī tamen nātāre nōn est facile. Itaque multī id nescīmus. Postumus nātāre scit, at uxor nescit. Item nescit eōrum fīlia, at sciunt frātrēs ejus.

Neptūnus quoque nātāre scit. Neptūnus quis est? Est rēx Ōceanī. Estne piscis an homō? Neque piscis neque homō est, sed deus. Eī deō pārent bēstiae quae in marī vīvunt. Domus eī sub aquā est. Ibī habitat cum uxōre, cui Amphitrītē nōmen est.

Nautae quoque, quī nāvibus suīs timent, rēgem Ōceanī colere solent. Sīc enim cōgitānt: »Quōmodo poterō nāvem servāre sī Neptūnum īrātum habēbō?«

cingō cingere окружити quod које orbis ~is m круг orbis terrārum свет

nōmen nōminis n име quō nōmine којим именом internus ~a ~um унутрашњи Siculum mare Сицилијанско море Ligusticum mare Лигурски залив flūmen flūminis n: fluvius īnfluō īnfluеre уливати се ōrnō ōrnāre красити lītus lītoris n обала multitūdō ~tūdinis f мноштво alius alia aliud други quōrum чијих genus generis n врста, сој pulchritūdō ~tūdinis f лепота siccus ~a ~um сув spīrō spīrāre: animam dūcere fortāsse можда facile лако frāter frātris m брат ne... an...? Да ли... или...? neque: nec deus ~ī m бог pāreō pārēre покоравати се Amphitrītē f Амфитрита colō colere поштовати

Vōx populī, vōx Deī. Homō hominī lupus.

vōx vōcis f глас lupus ~ī m вук

упитно

Quod mare? Које море?

Quem deum? Којег бога?

Quō nōmine? Којим именом?

односно

mare quod cingit orbem terrārum море

deus quem colimus бог

у

Id quod nescīs audiēs. — Оно што не знаш, чућеш. Medicōs eōs vocāmus quī aegrōtōs sānant.

m quī f quae n quod

m/f/n cujus

m/f/n cui

m quem f quam n quod

m quō f quā n quō

Edukapromo

m quī f quae n quae

m quōrum f quārum n quōrum

m/f/n quibus

m quōs f quās n quae

m/f/n quibus

Cujus servus es?

Cujus ancilla es?

падежу:

cujus ancillam, ejus

cujus ancillīs, ejus ancillīs

Gentēs variās et eārum urbēs vīsēmus.

5. In _______________ regiōne multae sunt urbēs? Вежбања

I. Деклинирај: parvum animal мала животиња quae lēx? који закон? qui puer?

II. Конјугирај: possum

III.

IV.

1. Coluntne hominēs deōs?

2. Quod animal in marī vīvit?

3. Urbs in quā habitō prope flūmen est.

4. In quibus terrīs vīvere poterimus?

5. Quem amīcum ad mē dūcere poteris?

6. Templa deōrum quibus cīvēs pārent in forīs stant.

1. Medicus est homō _____________ aegrōtōs sānat.

2. Nōmine Ōceanō vocāmus mare _________________ orbem terrārum cingit.

3. ________________ partēs corporis bēstiae habent?

4. Deō _________________ nautae colunt nōmen est Neptūnus.

2.

Advocātus diabolī

Да, и можемо их разазнати (као обично) по облику GenPl, где завршетак ~um указује на консонантску, а ~ium на i-основу. По томе, у i-основе средњег рода спадају именице с NomSg

Timēre никад не значи „плашити, уливати страх”,

се,

Rēx

Deam Minervam populus Athēniēnsis summopere colēbat.

Quīntō quōque annō in ejus honōrem pompam dūcēbant magnificam. Athēnās tum concurrēbat Graecōrum multitūdō. Per urbis viās sacerdōs incēdēbat albā stolā indūtus, capite corōnātō. Post eum ībant magistrātūs cīvitātis; deinde senēs venerābilēs, quī olīvae rāmōs viridēs gerēbant. Post eōs virī armātī aliī equitābant, aliī pedibus ībant; tum juvenēs, quī sacrōs hymnōs cantābant. Interim turba laetōrum puerōrum hūc illūc currēbat. Tandem veniēbat virginum ōrdō, quārum aliae vāsa sacra manibus gerēbant, aliae canistrа capitibus sustinēbant. Agmen conclūdēbant cantōrēs, quī Homērī carmina recitābant, armātīque saltātōrēs, quī Minervae et Gigantum certāmina repraesentābant.

Athēniēnsis ~e атински summopere веома quīntō quōque annō сваке четири године honor honōris m част pompa ~ae f поворка, литија concurrō concurrеre стећи се via viae f улица

sacerdōs sacerdōtis m свештеник incēdō incēdere ступати stola ~ae f стола indūtus ~a ~um одевен corōnātus ~a ~um овенчан ībant ишли су magistrātus ~ūs m чиновник deinde потом

senex senis m ≠ juvenis venerābilis ~e достојан

поштовања olīva ~ae f маслина rāmus ~ī m грана viridis ~e зелен gerō gerеre носити armātus ~a ~um наоружан aliī…aliī једни…други equitō equitāre јахати sacer sacra sacrum обредни; посвећен hymnus ~ī m химна intеrim за то време turba ~ae f: multitūdō hominum hūc illūc тамо-амо currō currеre трчати

virgō virginis f девојка ōrdō ōrdinis m низ vās vāsis n посуда, ћуп canistrum ~ī n корпа sustineō sustinēre држати, носити agmen agminis n колона conclūdō conclūdеre долазити на крају cantor ~ōris m : quī cantat carmen carminis n песма -que: et saltātor ~ōris m плесач Gigās ~antis m Гигант certāmen certāminis n борба repraesentō repraesеntāre приказати

Deinde mīrābile spectāculum omnium cīvium oculōs convertēbat. Nam per urbem nāvis ībat lēnī cursū, ut sī nōn esset in siccō. Dē ejus mālō tunica pendēbat magna et splendida, quam peplon appellābant. Ea Minervae sacra erat. Eō tempore omnēs quī pompam spectābant nōn sōlum deam, cīvitātis cūstōdem, sed etiam decus et flōrem patriae –cīvēs bonōs, virōs fortēs, juvenēs virginēsque nōbilēs– laetīs clāmōribus salūtābant. Tandem agmen in arcem Athēniēnsem ascendēbat. Ibī peplon in cellā templī magnī, cui Parthenōn est nōmen, jūxtā deae simulācrum pōnēbant.

Interim cīvēs discēdēbant reliquumque tempus ūsque ad noctem hilaribus convīviīs agēbant.

mīrābilis ~e чудесан, задивљујући spectāculum ~ī n призор, представа omnis ~e сваки convertō convertere обратити к себи, привући ībat ишао/ишла је lēnis ~е благ, нежан, гладак cursus ~ūs m кретање ut sī nōn esset као да није mālus ~ ī m катарка tunica ~ae f туника, хаљина

pendeō pendēre висити splendidus ~a ~um диван peplon пеплос, хаљина appellō appellāre: vocāre erat био/била је tempus tempоris n време nōn sōlum…sed etiam не само… већ и cūstōs cūstōdis m : quī cūstōdit decus decoris n дика, понос flōs flōris m цвет nōbilis ~e угледан clāmor clāmōris m узвик, вика

arx arcis f горњи град, тврђава ascendō ascendеre ≠ dēscendere jūxtā: prope reliquus ~qua ~quum преостали hilaris ~e: laetus convīvium convīviī n гозба tempus agere проводити време

fortūna ~ae f судбина adjuvō adjuvāre помагати fortis ~e храбар

cantābam

певао

cantābās певао

cantābat

cantābāmus

певали смо

cantābātis

певали сте

cantābant

певали су

је veniēbāmus долазили смо veniēbātis долазили сте veniēbant долазили су I

monēbam

опомињао сам monēbas

опомињао си monēbat

опомињао је monēbāmus

опомињали смо monēbātis

опомињали сте monēbant

опомињали су

currēbam

трчао сам currēbās

трчао си currēbat

трчао је currēbāmus

трчали смо currēbātis

трчали сте currēbant

трчали су

capiēbam

хватао сам capiēbās

хватао си capiēbat хватао је capiēbāmus

хватали смо capiēbātis

хватали сте capiēbant

хватали су

veniēbam

долазио сам veniēbās долазио си veniēbat

Sg

m/f fortis n forte

m/f/n fortis

m/f/n fortī

m/f fortem n forte

m/f/n fortī

fortis ~e

Nom

Gen Dat

Acc

Abl

Pl

m/f fortēs n fortia

m/f/n fortium

m/f/n fortibus

m/f fortēs n fortia

m/f/n fortibus

Исто

Придевску

cantāre _________________________ multī ___________________________ sacer ____________________________ spectāre ________________________ nāvigāre ________________________ cūstōdīre _______________________ pater ____________________________ cīvitās __________________________ clāmāre _________________________ pulcher ________________________

IV. Одговори на латинском:

1. Quae dea cūstōdiēbat cīvitātem Athēniēnsium?

2. Quid Athēniēnsēs in ejus honōrem faciēbant?

3. Quī cīvēs in pompā per viās Athēnārum incēdēbant?

4. Cujus carmina cantōrēs recitābant?

5. Quid agmen sacrum in templō deae Minervae pōnēbat?

V. Кажи на латинском:

1. Војске су пуне храбрих јунака.

2. Угледног грађанина сви људи поштују.

3. Људи су

Advocātus diabolī

XIII

Dē Orpheō et Eurydicā

Ōlim Optātus adulēscēns Venustae sorōrī fābulam narrābat. Puella audiēbat attentē. (Frātris enim fābulae Venustam semper dēlectant.)

»Erat quondam poēta Orpheus nōmine, quī suīs carminibus nōn sōlum hominēs sed etiam cētera animālia dēlectābat.

»Erat Orpheō uxor Eurydica. Eam quondam, dum per campōs ambulat, serpēns morsū occīdit.

»Īnfēlīx poēta sine uxōre, quam perditē amābat, vīvere nōn poterat. Propter ingentem dolōrem lacrimābat sine fīne. Tandem cōnstituit ad īnferōs dēscendere ibīque Eurydicam quaerere.

»In īnferīs loquitur cum Dīte Patre, quī dominus est īnferōrum. Dīs Pater verba Orpheī audit, lacrimās cōnspicit. “Audāx es” inquit “quod ad mē venīs. Hīc enim mortuīs locus est, nōn vīvō hominī. Sed tamen rēctē dīcis jūstumque rogās. Nam Eurydicam innocentem nōs hīc tenēmus ante tempus. Jam ībit tēcum: dūcēs eam rūrsus ad lūmen. Sed cum iter faciētis, ea post tē ambulābit. Vae tibī sī respēxeris! Uxōrem āmittēs in perpetuum.”

»Orpheus deō potentī agit grātiās, īnferōs relinquit, lūmen petit. Mulier post eum ībat. Id tamen nesciēbat Orpheus. Diū ambulābant, cum homō imprūdēns respicit...«

Hīc vērō Venusta, mulieris perīculō perterrita, »Nunc quid erit?« inquit. »Num manēbit in īnferīs?«

At Optātus, quī parvae sorōris lacrimās timēbat, »Nōn dīcam«, inquit. »Nimium trīstis est fābula.«

Corda hominum vīnum laeta facit.

SPQR: Senātus populusque Rōmānus.

ōlim једном adulēscēns ~entis m : juvenis soror sorōris f сестра narrō narrāre причати attentē пажљиво dēlectō dēlectāre увесељавати quondam: ōlim dum док campus ~ī m поље morsus ~ūs m ујед occīdō occīdеre убити īnfēlīx ~līcis несрећан perditē: summopere propter услед ingēns ingentis огроман īnferī ~ōrum m подземни свет loquitur ступи у разговор audāx audācis смео mortuus ~tua ~tuum мртав locus ~ī m место vīvus ~a ~um ≠ mortuus innocēns ~entis недужан ībit ићи ће lūmen ~inis n ≠ tenebrae iter facere путовати vae! јао! respēxeris се осврнеш respiciō respicere осврнути се āmittō āmittere изгубити perpetuus ~tua ~tuum трајан potēns potentis моћан grātiās agеre захвалити relinquō relinquere напустити petō petеre похитати mulier ~eris f жена ībat ишао/ишла је diū дуго imprūdēns ~dentis неопрезан vērō а perterritus ~a

Sg

m/f/n ingēns

m/f/n ingentis

m/f/n ingentī

m/f ingentem n ingēns

m/f/n ingentī

ingēns ~ntis

Pl

Nom

Gen

Dat

Acc

Abl

нпр.:

spectāre „гледати” ex + spectāre = exspectāre „ишчекивати”

rogāre „тражити”

inter + rogāre = interrogāre „

sūmere „узети” re + sūmere = resūmere „

currere „трчати” ad + currere = accurrere

con + currere = concurrere

con + spеcere = cōnspicere „

re + spеcere = respicere „

m/f ingentēs n ingentia

m/f/n ingentium

m/f/n ingentibus

m/f ingentēs n ingentia

m/f/n ingentibus

Ова именица има, поред правилних, и неке неправилне облике:

• њен NomPl гласи, осим deī, још и diī или dī, „богови” ;

• њен Dat/AblPl гласи, осим deīs, још и diīs или dīs, „боговима” ;

• њен GenPl гласи, осим deōrum, још и deum. Пагани

pater fīliusque = pater et fīlius

Aeliam ejusque ancillās = Aeliam et ejus ancillās

currēbat clāmābatque = currēbat et clāmābat

clāmant mēque vocant = clāmant et mē vocant

III.

1. Poterasne hostem superāre?

2. Audācēs imperātōrēs exercitūs suōs per ingentēs montēs dūcēbant.

3. Sī imprūdēns eris, uxōrem āmittēs!

4. In forō urbis ingēns deī simulācrum erat.

5. Ōlim bēstiās magnās sōlī capere poterāmus!

IV. Кажи на латинском:

1.

2.

3.

Advocātus diabolī

Nōs Rōmānī pācem volumus et colimus, bella nōlumus. Interdum tamen bellum necessārium est. Nam gentēs barbarōrum in pāce vīvere nōlunt, sed in terrās Rōmānās incurrere, agrōs vāstāre, populum occīdere, oppida oppūgnāre solent. Itaque cīvēs Rōmānī semper ad mīlitiam parātī sunt.

Mīles Rōmānus gerit gladium, pīlum, scūtum. At quī ex equō pūgnat, nōn pīlum gerit sed hastam; item gladius eī nōn brevis sed longus est.

Mīlitēs in castrīs habitant, quae fossa et vāllum cingunt. Quattuor portae in castra dūcunt. Cum barbarī castra oppūgnant, nostrī portās claudunt et dē vāllō pīla mittunt. Interim hostēs fossam trānsīre vāllumque ascendere student, sed frūstrā.

Cum vērō ē castrīs equitēs nostrī excurrunt, nūllus barbarus ibī manet: omnēs arma jaciunt, in silvās fugiunt. Barbarī enim audācēs sunt, fortēs nōn sunt. Itaque impetum celerem nūllum, ācrem pūgnam nūllam sustinent. Rōmānus autem mīles ūnus, sī necesse est, contrā multōs stat armīsque sē dēfendit. Sī enim vincere vīs, pūgnābis, nōn fugiēs.

Noster mīles fortis et cōnstāns est: paret ducibus, labōrēs tolerat, nihil timet. Equitēs nostrī celerēs et ferōcēs sunt. Quī vērō dux bonus esse vult, is nōn sōlum prūdēns sed etiam fēlīx esse dēbet. Nam sine fēlīcitāte hostem vincere quis potest?

volō velle хтети nōlō nōlle ≠ velle interdum каткад incurrō incurrere упасти ager agrī m њива vāstō vāstāre пустошити oppūgnō oppūgnāre нападати mīlitia ~tiae f војевање parātus ~a ~um спреман mīles mīlitis m војник equus equī m коњ brevis ~e ≠ longus castra castrōrum n логор fossa ~ae f шанац vāllum ~ ī n насип claudō claudere ≠ aperīre trānsīre прећи eques equitis m: is quī sedet in equō excurrō excurrеre истрчати nūllus ~a ~um ниједан arma armōrum n оружје jaciō jacеre бацити celer celeris celere брз ācer ācris ācre жесток pūgna ~ae f битка dēfendō dēfendere бранити vincō vincеre победити cōnstāns cōnstantis постојан dux ducis m: is quī dūcit exercitum labor labōris m напор tolеrō tolerāre трпети ferōx ferōcis жесток prūdēns prūdentis ≠ imprūdēns fēlīx fēlīcis ≠ īnfēlīx dēbeō dēbēre морати fēlīcitās ~tātis f срећа

Fluviō sine ponte aut bēstiae sine dominō similis est hominis animus sine disciplīnā.

pōns pontis m мост similis ~e сличан, налик на animus ~ī m дух,

Edukapromo

1Sg volō

volam

volēbam хтео сам

2Sg vīs хоћеш volēs хтећеш volēbās

хтео си

3Sg vult

хоће volet

хтеће volēbat хтео је

1Pl volumus

volēmus хтећемо volēbāmus хтели смо

2Pl vultis

хоћете volētis хтећете volēbātis

хтели сте

1Sg

nōlle

Edukapromo

2Sg

3Sg

1Pl nōlumus

2Pl

nōn vultis нећете

3Pl volunt хоће volent хтеће volēbant

хтели су

3Pl nōlunt

ācer ācris ācre

Pl

m ācer f ācris n ācre

m/f/n ācris

m/f/n ācrī

m/f ācrem n ācre

m/f/n ācrī

m/f ācrēs n ācria

m/f/n ācrium

m/f/n ācribus

m/f ācrēs n ācria

m/f/n ācribus

Edukapromo

Nom Gen

Dat Acc Abl

ūnus ūna ūnum један једна једно

m ūnus f ūna n ūnum

m/f/n ūnīus

m/f/n ūnī

m ūnum f ūnam n ūnum

m ūnō f ūnā n ūnō

nūllus nūlla nūllum ниједан ниједна ниједно

Sg

m nūllus f nūlla n nūllum

m/f/n nūllīus

m/f/n nūllī

m nūllum f nūllam n nūllum

m nūllō f nūllā n nūllō

Nom Gen Dat Acc Abl

Pl

m nūllī f nūllae n nūlla

m nūllōrum f nūllārum n nūllōrum

m/f/n nūllīs

m nūllōs f nūllās n nūlla

m/f/n nūllīs

Вежбања

I. Деклинирај:

mīles nūllus ниједан војник pūgna ācris жестока битка scūtum ūnum један штит

II. Конјугирај: dēfendō dēfendere бранити, у футуру jaciō jacere бацити, у имперфекту

III. Пребаци

1. Mīles cōnstāns et fortis esse dēbet.

2. Trāns eōs fluviōs gentēs ferōcēs ōlim habitābant.

3. Bonus exercitus scit labōrem ingentem tolerāre.

4. Eques in hostem pīlum jacit.

5. Ducēs impetūs celerēs facient hostēsque vincent.

6. In eō flūmine pontem nūllum aedificābō.

IV. Кажи на латинском: 1.

Advocātus diabolī

сви правилни

ūnus има

ūnī ūnae ūna, ūnōrum ūnārum итд.), само што се ми нећемо сретати са случајевима где се она користи, па је не морамо узимати у обзир.

Спомињали смо

XV Caput quīntum decimum

Ambulāte!

Dē forō Lānuvīnō domum redībat Postumus. Via brevis erat; is tamen nōn ambulābat. Dominum duō servī portābant in lectīcā. Post lectīcam aliī duo ambulābant, quī saccōs portābant.

Hīs ōlim Postumus »Heus, servī« inquit, »nōlīte cessāre!«

At illī »Fessī sumus« inquiunt, »domine. Hōs saccōs vidē: plēnī sunt, gravēs sunt!«

»Tibī, Ajāx, crēdō« inquit Postumus. »Gravem saccum portās. Jam tū cum Nigrō portā lectīcam. Urse, tū saccum. Tū vērō, Encolpī, cum istō saccō perge. Sed satis est verbōrum. Ambulāte!«

Domī Optātus et Aeliānus patrem exspectābant. Ab ōstiō diū prōspiciēbant. Tandem appāret lectīca, quam servī pōnunt ante ōstium. Paulō post dominus domum intrat cum servīs et līberīs.

In ātriō puerī »Quid« inquiunt, »pater, in istīs saccīs habēs?«

At ille »Urse« inquit, »saccum pōne et aperī!« Ex apertō saccō duō māla manibus sūmit porrigitque fīliīs.

Puerī māla gūstant, neque discēdunt. »In alterō« inquiunt »quid est?«

Rīdet pater et »Nihil« inquit »vōbīs satis est! Encolpī, saccum aperī!«

Servus saccum pōnit aperitque. Tum Postumus »Hoc« inquit »vidēte: nucum plēnus est saccus! Nam hōc annō nucēs mīrum quam vīlēs sunt in forō. Sūmite!«

Puerī laetī nucēs sūmunt, digitīs īnfringunt, gūstant. Tum Optātus »Venusta quoque« inquit »haec dōna gūstāre volet.« »Rēctē monēs« inquit Postumus. »Currite, puerī, sorōrem quaerite!«

paulō мало ātrium ~iī n

mālum ~ī n

porrigō porrigere пружити gūstō gūstāre

neque discēdunt: sed nōn discēdunt nux nucis f орах hōc annō ове

Multīs manibus onus omne leve est.

mīrum quam изузетно, невероватно vīlis ~e јефтин īnfringō īnfringere скрцкати haec dōna ове дарове onus oneris n терет levis ~e ≠ gravis

lectīca

māla

saccus

Zagreb 2005,

Nōlī

Fugere nōlīte

m hic f haec n hoc

m/f/n hujus

m/f/n huic

m hunc f hanc n hoc

m hōc f hāc n hōc

hic haec hoc

Pl

Nom Gen Dat Acc Abl

iste ista istud

m hī f hae n haec

m hōrum f hārum n hōrum

m/f/n hīs

m hōs f hās n haec

m/f/n hīs

m iste f ista n istud

m/f/n istīus

m/f/n istī

m istum f istam n istud

m istō f istā n istō

Edukapromo

Nom Gen Dat Acc Abl Sg

m ille f illa n illud

m/f/n illīus

m/f/n illī

m illum f illam n illud

m illō f illā n illō

ille illa illud

Pl

m istī f istae n ista

m istōrum f istārum n istōrum

m/f/n istīs

m istōs f istās n ista

m/f/n istīs

Nom Gen Dat Acc Abl

Pl

m illī f illae n illa

m illōrum f illārum n illōrum

m/f/n illīs

m illōs f illās n illa

m/f/n illīs

у

придевском положају

Hоc mālum gūstā. — Пробај ову јабуку. Nōn iste equus meus est, sed ille. — Није тај коњ мој, него онај Istārum ancillārum dominus quis est?

Quid est illud? — Шта је оно? haec omnia — све ово istī omnēs

Hunc impetum nostrī sustinent.

Aquam bibe: hoc tē sānum faciet.

Venīte, inquit illa. — Дођите, рече она. Barbarī impetum faciunt; hunc nostrī sustinent. — Варвари изведоше

NomSg

NomSg Aeliānus VocSg Aeliāne

NomSg probus VocSg probe

NomSg varius VocSg varie

parve puer

Вежбања

I. Деклинирај:

Edukapromo

1. Illīs annīs bella contrā hostēs ferōcēs gerēbāmus.

2. Pōne istum saccum in hāc mēnsā.

3. Ducī pārē, mī fīlī!

4. Nōlīte nōs vexāre, improbī puerī!

5. Propter hoc dōnum laeta eris.

6. Bonōs amīcōs, fēlīcēs hominēs, habētis!

III. Допуни понуђеним облицима: istās — hanc — illā — hujus — illī — illum — istud — haec — illōs — istīs

1. In _________________ terrā barbarī tantum vīvunt.

2. Nōlī gūstāre ________________ nucēs!

3. __________________ nāvem diū exspectābāmus.

4. Līberīs _________________ dōna placēbunt.

5. __________________ armīs hostēs superābitis.

6. Aperī, serve, ________________ ōstium!

7. Hic juvenis omnibus placet, ________________ autem nēmō amat.

8. _________________ hominis familia magna est.

9. Cūr _______________ mīlitēs in pūgnam nōn mittis?

10. _________________ ancillae nōn potes crēdere.

IV. Кажи на латинском:

1. Децо, чувајте овај џак!

2. Краљу, дај правичне

3. Непоштени робе, не узимај тај новац!

Advocātus diabolī

Caput sextum decimum

Dē arcū Tītī

Rōmae, prope forum Rōmānum, arcus magnus stat, quī nōs admonet dē triumphō Tītī imperātōris. Ōrnātus est ectypīs pulcherrimīs, in quibus pompam vidēmus splendidissimam. Tītus in currū triumphālī stat, quem trahunt equī quattuor. Ante sē agit praedam bellī Jūdaicī: ingentēs dīvitiās templī Hierosolymītānī et captīvōrum miserrimam turbam. Post Tītī currum exercitus Rōmānus incēdit. Imperātōrem mīlitēsque fortissimōs populus laetus salūtat.

arcus ~ūs m лŷк admoneō admonēre подсећати triumphus ~ī m тријумф ōrnātus ~a ~um украшен ectypa ~ōrum n рељеф currus ~ūs m кола trahō trahere вући praeda ~ae f плен dīvitiae dīvitiārum f богатство Hierosolymītānus ~a ~um јерусалимски captīvus ~ī m заробљеник

Colloquium mātūtīnum (1/2)

Māne in cubiculum Aeliānī Niger servus intrat. Ad lectum puerī accēdit eumque ex somnō excitat.

Aeliānus: »Quid vīs, Niger? Sine mē dormīre!«

Niger: »Adsum cum pelvī. Tē enim surgere oportet. Ecce tibī aqua ad manūs et faciem.«

Aeliānus aquam digitō temptat: »Haec frīgida est! Dā calidam!«

colloquium ~quiī n разговор mātūtīnus ~a ~um јутарњи māne ујутро lectus ~ī m кревет accēdō accēdеre прићи somnus ~ī m сан excitō excitāre будити sinō sinere дозволити adsum ево

pelvis ~is f

oportet треба

frīgidus ~a ~um хладан calidus ~a ~um

Niger: »Mātūtīnō tempore necesse est caput lavāre aquā frīgidā. Ante cēnam vērō, cum tōtum corpus lavāmus, calidiōre aquā id facere solēmus.«

Aeliānus suspīrat; tandem manūs et oculōs lavāre incipit.

Niger: »Frontem quoque et genās et collum et aurēs lavā, Aeliāne!«

Aeliānus: »Quid quaeris? Jubēs mē faciem lavāre, lavō. Jam vērō aurēs in faciē nōn sunt!«

Niger: »Tacē, puer, et caput lavā.«

Aeliānus īrātus est: »Immō tū tacē, pessime serve!«

Nihil respondet Niger, sed discēdit.

дана

Quī cōnsulēs esse volunt, eōs senātuī populōque grātōs esse oportet.

Oportēre „требати” и jubēre

Oportet servōs tacēre. — (Треба да робови ћуте.)

треба

ћуте. Tē surgere oportēbat. — Требало је да устанеш. Mē caput lavāre oportēbit. — Требаће да оперем главу.

Oportetne mulierem semper domī sedēre? — Треба ли жена увек да седи код куће?

радње:

Dominus jubet servum discēdere. —

Cūr mē

calidus ~a ~um топао miser misera miserum бедан pulcher pulchra pulchrum леп gravis ~e тежак fēlīx fēlīcis срећан prūdēns ~ntis опрезан celer celeris celere брз

Edukapromo

mGenSg

calid-ī miser-ī pulchr-ī grav-is fēlīc-is prūdent-is celer-is

calidior ~ius топлији топлија топлије

Sg

m/f calidior n calidius

m/f/n calidiōris

m/f/n calidiōrī

m/f calidiōrem n calidius

m/f/n calidiōre

mGenSg

calidus ~a ~um gravis ~e fēlīx fēlīcis prūdēns ~ntis

calid-ī grav-is fēlīc-is prūdent-is

Nom

Gen

Dat

Acc

Abl

m/f calid-ior, n calid-ius m/f miser-ior, n miser-ius

m/f pulchr-ior, n pulchr-ius

m/f grav-ior, n grav-ius

m/f fēlīc-ior, n fēlīc-ius

m/f prūdent-ior, n prūdent-ius

Pl

m/f calidiōrēs n calidiōra

m/f/n calidiōrum

m/f/n calidiōribus

m/f calidiōrēs n calidiōra

m/f/n calidiōribus

m/f celer-ior, n celer-ius суперлатив

m calid-issimus, f calid-issima, n calid-issimum

m grav-issimus, f grav-issima, n grav-issimum

m fēlīc-issimus, f fēlīc-issima, n fēlīc-issimum m prūdent-issimus, f prūdent-issima, n prūdent-issimum

miser misera miserum pulcher pulchra pulchrum celer celeris celere

m miser-rimus, f miser-rima, n miser-rimum m pulcher-rimus, f pulcher-rima, n pulcher-rimum m celer-rimus, f celer-rima, n celer-rimum

aquam digitō temptāre

nucem digitīs īnfringere

hominem gladiō occīdere

manūs lavāre aquā frīgidā

templum ōrnāre ectypīs pulcherrimīs —

laetīs clāmōribus cīvēs salūtāre

Edukapromo

discēdet in hortum

Agmen in arcem ascendēbat.

In

Orpheus ad īnferōs dēscendere cōnstituit.

Dūcam eam ad lūmen

Hostēs ad fīnēs Italiae numquam appropinquant.

реченице истог значења.

1. Сви људи треба да поштују

законе.

2. Биће потребно да тражимо

новац од оца.

3. Требало је да војници стално

носе оружје.

4. Треба да послушам оца.

5. Требало је да војска штити

границе од варвара.

6. Требаће да казниш овог роба.

7. Човек треба свакодневно да се стара о свом телу.

III. Преудеси да не буде управног говора:

а. Oportēbit tē hunc servum pūnīre.

b. Oportet mē patrī parēre.

c. Oportet omnēs hominēs lēgēs servāre.

d. Oportet hominem cotīdiē corpus cūrāre.

e. Oportēbat mīlitēs semper arma gerere.

f. Oportēbit nōs ā patre pecūniam rogāre.

g. Oportēbat exercitum fīnēs ā barbarīs dēfendere.

1. Dominus jubet: »Serve, saccum portā!« Dominus jubet ______________________________________________________.

2. Imperātor jubet: »Mīlitēs, ad castra currite!« Imperātor jubet ______________________________________________________.

3. Māter dīcit līberīs: »Domum intrāte!«

Māter jubet ______________________________________________________.

4. Amīcī mihī dīcunt: »Ex urbe fuge!«

Amīcī jubent ______________________________________________________.

5. Rēx vōs monet: »Deōs colite!«

Rēx jubet ______________________________________________________.

IV. Где постоји quam, кажи исто

1. Gladius brevior est quam pīlum.

2. Ille exercitus audācior est quam hic.

3. Noster dominus jūstior est vestrō.

4. Morbī graviōrēs sunt bellīs.

5. Deī potentiōrēs sunt quam hominēs.

V. Кажи на латинском:

1. Најразумнији сте

2. Те песме

3.

Colloquium mātūtīnum (2/2) Мудрост дана

Paulō post in peristylō Postumus, dum pānem et māla gūstat, Aeliānum ad sē vocāvit et »Sūme« inquit, »Quīnte.«

»Ego gūstāre nihil possum« inquit Aeliānus.

»Tamen« inquit »gūstā. Neque enim bene facis sī mātūtīnō tempore vacuus tibī venter est.«

Sūmpsit puer dē mēnsā mālum gūstāvitque.

Interim Postumus »Item« inquit »male tū, fīlī, corpus cūrās sī caput lavās aquā modo calidiōre modo frīgidiōre.«

Dēmittit oculōs puer. Huic pater »Item« inquit »male fēcistī, Quīnte, quod Nigrum, quī tē rēctē admonēbat, tacēre jussistī. Quod vērō eum pessimum servum appellāvistī, id etiam multō inīquius est.«

At ille »Quid tum« inquit, »sī appellāvī? Nōnne vērum dīxī? Nōnne servus est?«

»At enim nōn tibī« inquit »servit sed mihī. Tū igitur servum meum vexāre nōlī.«

Hīc puer »Itane« inquit, »pater? Tam cārus tibī servus est quam fīlius? Aut fortāssē cārior servus fīliō est?«

»Nihil dīcis« inquit, »Quīnte. Cūr nōn potius ad scholam tē parās?«

»Adsum parātus« inquit ille. »Sed Optātus cūr abest?«

»Pūblius« inquit pater »hodiē domī manēbit. Caput eī dolet.«

At Aeliānus »Hahae! Dolet« inquit »eī caput? Еt tū crēdis?«

Edukapromo

»Crēdō, Quīnte« inquit pater. »Pūblius enim tē probior est.«

»Et mē cārior profectō«, inquit Aeliānus.

Ā mēnsā tum surrēxit Postumus et »Satis gūstāvimus« inquit. »Abī.«

peristylum ~ī n перистил modo... modo... час... час... dēmittō dēmittеre dēmīsī dēmissum оборити jussistī в. jubeō multō ≠ paulō inīquius неправичније igitur дакле cārus ~a ~um драг quam колико nihil dīcis говориш бесмислице potius боље parō parāre ~āvī ~ātum спремати abest није ту doleō dolēre doluī болети profectō засигурно surrēxit в. surgō аbī иди, одлази

Probus homō, cujus opera bona sunt, bonae arborī similis est, cujus frūctūs sunt suāvēs.

Dum spīrō, spērō.

opus operis n дело arbor arboris f дрво frūctus ~ūs m плод suāvis ~e сладак spērō spērāre ~āvī ~ātum надати се

Sūme, Quīnte.

Ego gūstāre nihil possum.

Satis gūstāvimus. Abī.

Edukapromo

2Sg abes

3Sg abest

1Pl absumus

2Pl abestis

3Pl absunt

aberunt

laudō

хвалим

ōrnō

украшавам

dō

дајем

moneō

опомињем

respondeō

одговарам

scrībō

пишем relinquō

остављам

faciō

чиним

pūniō

кажњавам aperiō

отварам

sum (је)сам esse бити

laudāre (по)хвалити

ōrnāre

украшавати/украсити dare да(ва)ти

monēre

опомињати/опоменути respondēre

одговарати/одговорити

scrībere

(на)писати

relinquere

остављати/оставити facere (у)чинити

pūnīre

кажњавати/казнити

laudāvī

похвалио сам

ōrnāvī

украсио сам dedī

дао сам

monuī

опоменуо сам respondī

одговорио сам

scrīpsī

написао сам

relīquī

оставио сам

fēcī

учинио сам

pūnīvī

казнио сам

aperīre

отварати/отворити

aperuī

отворио сам

laudātum

похваљено

ōrnātum

украшено datum

дато

monitum

опоменуто respōnsum

одговорено

scrīptum

написано relictum

остављено factum

учињено

pūnītum

кажњено

Edukapromo

apertum

отворено

Tum nōs pontem fēcimus

Cūr nōbīs nucēs nūllās dedistī

intrō intrāre intrāvī intrātum

ушао/ушла сам, уђох intrāvī ушао/ушла си, уђе intrāvistī ушао/ушла је, уђе intrāvit

, scrīps-, fēc-, aperu-

intrāvimus ушли/ушле смо, уђосмо intrāvistis ушли/ушле сте, уђосте intrāvērunt ушли/ушле су, уђоше

исто: intrāvī intrāvistī, scrīpsī scrīpsistī, fēcī fēcistī, aperuī aperuistī

fuī fuistī, potuī potuistī, voluī voluistī

међу конјугацијама, као ни неправилности.

faciō facere fēci factum чинити dīcō dīcere dīxī dictum говорити adsum adesse adfuī

quaerō quaerere quaesīvī quaesītum тражити colō colere coluī cultum поштовати

1. Noctū aqua ________________ est quam āēr. (calidus)

2. Optātus frātre _______________ est. (prūdēns)

3. Nostrī mīlitēs ___________________ sunt barbarīs. (cōnstāns)

4. Iter Rōmam ________________ est quam iter Athēnās. (longus)

5. Nōnne nautae __________________ sunt mīlitibus? (fortis)

6. Arcus Tītī imperātōris _________________ est quam arcūs aliōrum imperātōrum. (pulcher)

7. Num bellum Jūdaicum _________________ est aliīs bellīs Rōmānōrum? (nōbilis)

III. Одабери исправан одговор:

1. Nōnne dominus jussit servum _________________ intrāre?

а. in templum b. in templō

2. Exercitus _________________ ascendit.

а. in monte b. in montem

3. Māter fīliōs omnēs __________________ mīsit.

а. in bellō b. in bellum

4. Eō tempore variī hominēs _________________ veniēbant.

а. Athēnās b. in Athēnās

5. Num nauta arma sua __________________ jēcit?

а. in mare b. in marī

IV. Кажи на латинском:

1.

2.

3.

~ātum, па у ствари имамо да памтимо само случајеве који одступају од тога. Слично је у IV

конјугацији, где преовлађује ~īvī ~ītum.

Другде је неизвесно, с тим што међу облицима многих глагола има доста сличности, што олакшава памћење. На пример: dīcere dīxī dictum, dūcere dūxī ductum, scrībere scrīpsī scrīptum, sūmere sūmpsī sūmptum; или habēre habuī habitum, monēre monuī monitum, tacēre tacuī tacitum.

Прост глагол и његове

повезивати их. На пример, sūmere sūmpsī sūmptum и resūmere resūmpsī resūmptum; или cōnspicere cōnspēxī cōnspectum и respicere respēxī respectum.

долазили су, surgēbant устајали су),

времену, тј. перфекту, одговара

дошли су, surrēxērunt устали су).

У писаном језику се можемо послужити српским аористом за латински перфект: vēnērunt дођоше, surrēxērunt

и српски имперфект за латински имперфект – veniēbant долажаху,

Disciplīna (1/2)

Aeliānus puer cotīdiē dūcitur ad Vettium grammaticum.

In scholīs sedētur circā magistrum. Manibus tabulae stilīque tenentur.

Magister scholam sīc incipit: »Dum ego dictō, auscultāte« inquit, »puerī, et scrībite: Paucī hominēs sapientēs sunt, stultī multī.«

Scrībunt in tabulīs puerī omnēs praeter ūnum. Hic oculōs claudit, labra movet, cōgitat. Tandem pauca verba scrībit.

Spectat interim puerum Vettius et »Vigilāsne« inquit, »Valēns? Ostende quod scrīpsistī!«

Puer magistrō pāret. Īnspicit ille tabulam et »Per deōs immortālēs« inquit, »quid ego oculīs meīs videō? POCI

OMENES? Itane tū, stulte, scrībēs mihī? Nōn scrībitur ita neque dīcitur, nisī apud rūsticōs!«

»Sed ego sum rūsticus« inquit Valēns.

disciplīna ~ae f школовање circā око magister ~strī m наставник tabula ~ae f таблица stilus ~ī m писаљка dictō dictāre ~āvī ~ātum диктирати paucī ~ae ~a ≠ multī sapiēns ~entis паметан stultus ~a ~um ≠ sapiēns praeter осим labrum ~ī n усна moveō movēre mōvī mōtum мицати vigilō vigilāre ~āvī ~ātum ≠ dormīre ostendō ostendere ostendī ostentum показати immortālis ~e бесмртан nisī осим, ако не rūsticus ~ī m сељак

»Tamen« inquit ille, »quia ad disciplīnam mitteris, disce scrībere ut scrībunt urbānī!«

At puer »Discō« inquit, »magister, discō! Tū omenēs multōs dīcis, ego multōs scrībō; pōcōs dīcis, pōcōs scrībō! Et tamen pūnior!«

Suspīrāvit Vettius et »Audīte mē« inquit, »puerī. Nōn pūnīminī nisī cum necesse est. Et cum necesse est, verbīs castīgāminī potius quam verberibus.«

»Cūr tū igitur« inquit Aeliānus »virgam habēs, nisī ad verbera?«

»Virgam« inquit Vettius »omnis magister habet, et omnēs discipulī, sī necesse est, nōn sōlum verbīs castīgantur sed etiam virgā verberantur.«

»Vērum dīcis« inquit Aeliānus. »Verberāmur enim.«

Мудрост дана

Sī vīs amārī, amā.

Lavārī, lūdere, rīdēre, hoc est vīvere.

quia јер dīscō dīscere didicī учити urbānus ~ī m ≠ rūsticus castīgō castīgāre ~āvī ~ātum корити, учити реду verberа verberum n батине virga ~ae f шиба, прут

Pater et māter puerōs improbōs pūniunt. —

Puerī improbī pūniuntur.

In caelō lūnam vidēmus. —

In caelō lūna vidētur. —

pūnīs

Edukapromo

teneor држан(а) сам

tenēris

држан си држе те

tenētur

tenēmur

tenēminī

tenentur

pūnior

кажњаван(а) сам кажњавају ме

pūnīris

кажњаван си

кажњавају те

pūnītur

кажњаван је

кажњавају га

pūnīmur

кажњавани смо

кажњавају нас

pūnīminī

кажњавани сте

кажњавају вас

pūniuntur

кажњавани су

кажњавају их

Stellae

Edukapromo

I. Конјугирај у пасивном презенту: spectō spectāre spectāvī spectātum посматрати: spector бивам посматран, посматрају ме,... timeō timēre timuī плашити се: timeor предмет сам страха, плаше ме се,... audiō audīre audīvī audītum слушати:

1. Quid puerī hodiē in scholā agunt?

2. Quid Valēns puer magistrō ostendit?

3. Quid in ejus tabulā vidētur?

4. Cūr magister īrātus est? Tum quid fēcit?

5. Quōmodo magister discipulōs castīgat?

III. Кажи пасивно:

1. Ante domum vōs exspectant.

2. Urbem novam aedificant.

3. Nōs domī cūstōdiunt.

4. In hortum mē vocant. IV.

1. Quī puerōs scrībere et legere docet

2. Syrus ā dominō fūgit

3. In patriā nostrā noctēs frīgidae sunt

4. Cum venter nōbīs aut cor dolet

5. Dum ōrdō virginum deae Minervae dōna manibus gerit

6. Nostrī mox aderunt

7. Nōn possumus habēre omnia

8. Barbarī impedīvērunt iter agminī mīlitum

9. Sī nox aderit

10. Pater īrātus est

11. Soror mea trīstissima est

12. Hostēs nōbīs appropinquāre nōn possunt

13. Sī bonam valētūdinem habēre vīs

V. Кажи на латинском:

1. Данас нико не одсуствује из школе.

2. Мени се све свиђа.

3. Градске капије се отварају ујутро.

Advocātus diabolī

5. Tē nōn audiunt.

6. Discipulōs castīgant.

7. Castra in locum novum movent.

8. Quōmodo tē appellant?

a. quae volumus.

b. fugitīvum invenīre jam nōn poterimus.

c. quia Aeliānus male ēgit cum servō.

d. nisī hostēs eīs iter impedīvērunt.

e. grammaticus appellātur.

f. quod ejus vir tam diū domō abest, mīlitat.

g. necesse tibī est corpus bene cūrāre.

h. quia jam servīre nōluit.

i. quī in eōrum fīnēs penetrāre volēbant.

j. quia exercitus campōs et viās, maria classis cūstōdit.

k. medicum vocāre solēmus.

l. quia montēs altī nōs cingunt.

m. hymnī sacrī cantantur Homērīque carmina recitantur.

Disciplīna (2/2)

»Jam igitur« inquit Vettius »oportet nōs ēnarrāre Vergiliī locum illum ‘Urbs antīqua ruit’. Recitā tū, Aeliāne, nōbīs.«

At Aeliānus »Cūr« inquit, »magister, Vergilius apud tē recitātur dē diē in diem? Mē Vergilius nōn dēlectat.«

»Nihil dīcis« inquit magister. »Nam Vergiliō quid melius?«

Tum puer »Rogās?« inquit. »Melior est Catullus, et facilior.«

»Unde tū« inquit »scīs Catullum?«

»Ā frātre« inquit »sciō. Is enim Catullum legit tōtōs diēs.«

At Vettius »Itane?« inquit. »Nōn tē dēlectat Vergilius, Catullus dēlectat? Et scit pater?«

»Quid« inquit »ad patrem? Sī legit carmina Optātus, cūr nōn et ego?«

Rīsit magister et »Tamen« inquit »Optātus tē grandior est.« »Īmmō« inquit ille »ego quoque grandis sum.«

»Domī tū« inquit »quod placet lege. In scholīs vērō Vergilius poēta legitur, Catullus nōn legitur.«

Tum ūnus dē puerīs, Līberālis nōmine, »Sī vērum« inquit »scīre vīs, magister, ego quoque Catullī carminibus dēlector. Tū autem stultē facis quod sōlus tibī Vergilius ēnarrātur in scholīs.«

Hōc verbō īrātissimus Vettius »Tūne« inquit »mē stultum, Līberālis, appellāvistī?«

»Minimē! Tamen« inquit ille »sapientēs quoque hominēs stultē faciunt interdum.«

Tum Vettius »Ecce nōbīs« inquit »puerum philosophum!«

At puer »Stultē clāmās« inquit. Dumque stupet ille, »Quid« inquit »jam exspectās? Est tibī virga, est mihī tergum: verberā!«

Ex frūctū arbor cōgnōscitur.

Lēgēs ā victōribus dīcuntur, accipiuntur ā victīs.

Mentī imperium, corporī obsequium ā nātūrā tribuitur.

ēnarrō ēnarrāre ~āvī ~ātum тумачити antīquus antīqua antīquum древан ruō ruеre ruī рушити се dē diē in diem из дана у дан melius боље melior бољи facilis ~e лак unde? откуд? rīsīt в. rīdeō grandis ~e ≠ parvus minimē нипошто stupeō stupēre stupuī бити забезекнут tergum ~ī n леђа cōgnōscō cōgnōscĕre cōgnōvī cōgnitum познати victor ~tōris m победник accipiō accipеre accēpī acceptum прихватити obsequium ~iī n послушност nātūra ~ae f природа tribuō tribuere tribuī tribūtum доделити

Vergilije Maron, Eneida, Beograd 2014.

dūcō ducere dūxī ductum

Sg вођен(а) сам/воде ме dūcor

си/воде те dūceris

вођени смо/воде

dūciminī вођени сте/воде вас dūcuntur вођени су/воде их

capiō capere cēpī captum

хватан(а) сам/хватају ме capior

хватан си/хватају те caperis

хватан је/хватају га capitur

Inf capī бити хватан Pl capimur хватани смо/хватају нас capiminī хватани сте/хватају вас capiuntur хватани су/хватају их

I.

Fābulae jūcundae ā nostrā ancillā narrantur. — (

Catullī carmina ab adulēscentibus saepe leguntur. — (Катулове

Hodiē ā mē ad grammaticum dūceris. —

cōnspiciō cōnspicere cōnspēxī cōnspectum

relinquō relinquere relīquī relictum

cōnspicior

relinquor бивам

1. Mīlitēs urbēs hostium dēlent.

2. Omnēs tē amant

3. Nautae nāvem in lītus trahunt.

4. Māter saepe mē sōlam domī relinquit.

5. Nōs ūnum deum colimus.

6. Hostēs ferōcēs agrōs nostrōs vāstant.

7. Amīcī tē per tōtam urbem quaerunt.

8. Imperātor dūcit exercitum trāns illōs montēs. III.

A:

1. Cūr tibī virga est?

____ Num discipulōs tam malōs habēs?

____ Sed Catullus gravia quoque carmina scrīpsit: haec tū recitā!

____ Nōnne potes discipulōs verbīs castīgāre?

____ Cūr nōn recitantur etiam poētae quī discipulōs tuōs dēlectant?

____ Sed cūr magistrīs necesse est virgam habēre?

G:

____ Īmmō interdum necesse est mihī eōs verberāre.

____ Quia magistrī discipulōs suōs interdum pūnīre dēbent.

____ Quod eōs tantum poētae ut Catullus dēlectant, hujusque improba carmina.

____ Quia magister sum.

____ Malī nōn sunt, improbī saepe sunt! Nōn dēlectantur poētīs quōs in scholā recitāmus.

V.

1. Magister discipulōs carmen scrībere jussit.

2. Magister carmen scrībī jussit

3. Magister carmina auscultārī jussit.

4. Bēstiās occīdī nōn oportet

5. Bēstiās capī nōn oportet.

6. Omnem hominem librōs legere oportet.

7. Oportet librōs legī.

8. Stēllās noctū cōnspicere possumus.

9. Stēllae noctū cōnspicī possunt.

1.

2.

3.

Advocātus diabolī

b.

c.

d. Животиње не треба да се

e.

f.

g.

h.

Quid arbitrāris dē spectāculīs?

Vettius grammaticus cum amīcō dē spectāculīs loquitur.

Amīcus: Vīs tū, Vettī, hodiē mēcum īre in circum?

Vettius: Tālibus rēbus ego nōn satis teneor. Nihil enim novī praebet istud genus spectāculī. Inter librōs potius hunc diem agam: jūcundissimum ōtium!

Amīcus: Tamen plūrimīs hominibus jūcundum vidētur certāmina aurīgārum equōrumque spectāre. Est mihī amīcus quī russātae factiōnī favet, quod avus ejus senātor erat. Ego autem albātīs faveō.

Vettius: Ita vōs colōrēs factiōnum, nōn celeritātem equōrum, non artem aurīgārum admīrāminī!

arbitror arbitrārī arbitrātus sum мислити īre ићи circus ~ī m цирк, хиподром tālis ~e такав rēs reī f ствар ōtium ~iī n слободно време plūrimī већина aurīga ~ae m возар russātus ~a ~um обучен

црвено factio ~ōnis f екипа faveō favēre fāvī fautum бити наклоњен avus ~ī m деда albātus ~a ~um обучен у бело celeritās ~ātis f брзина ars artis f вештина admīror admīrārī admīrātus sum дивити се

Amīcus: »At enim aurīgae optimī, quī Numidicus vocātur, et artem et virtūtem ego admīror.«

Vettius: »Tuum tū ōtium in circō perde, sī ita placet. Ego meum cōnsūmam in litterīs.«

Amīcus: »Dē lūdīs vērō quid arbitrāris? Nam gladiātōribus quoque ego dēlector vehementer.«

Vettius: »Īmmō inūtile est hominī sapientī in amphitheātrō morārī tōtōs diēs. Domō ad lūdōs probus proficīsceris, crūdēlior reverteris et inhūmānior. Nec mīrum: nam dum moriuntur in tuō cōnspectū ursī et leōnēs, dum occīdunt occīdunturque hominēs, tū inde voluptātem capis, laetus clāmās plaudisque contentus spectāculō!«

Amīcus: »Sed jam dēsine īrāscī, ō bone!«

Vettius: »Nōn īrāscor, moveor tamen. Nam per obscēna spectācula corruptī mōrēs num aut cīvibus nostrīs aut reī pūblicae ūtilēs esse poterunt?«

Мудрост дана

Cūrae levēs loquuntur, graviōrēs tacent.

Nōn moritur cujus fāma vīvet.

Gladiātor bonus omnem spem salūtis in virtūte pōnet.

optimus најбољи virtus ~tūtis f врлина, храброст perdō perdere perdidī perditum траћити cōnsūmō cōnsūmеre cōnsūmpsī cōnsūmptum утрошити litterae ~ārum f лектира lūdī ~ōrum m игре у амфитеатру vehementer силно inūtilis ~e бескористан moror morārī morātus sum задржавати се proficīscor proficīscī profectus sum кренути crūdēlis ~e окрутан revertor revertī revertī reversum ≠ proficīscī inhūmānus ~a ~um нечовечан morior morī mortuus sum ≠ vīvere in tuō cōnspectū на твоје очи ursus ~ī m медвед leō leōnis m лав inde оданде voluptās ~tātis f задовољство plaudō plaudеre plausī plausum пљескати contentus ~a ~um задовољан īrāscor īrāscī īrātus sum љутити се obscēnus ~a ~um гнусан corruptus ~a ~um искварен mōrēs mōrum m навике rēs pūblica reī pūblicae f држава ūtilis ~e ≠ inūtilis cūra ~ae f брига fāma ~ae f углед, слава spēs speī f нада salūs ~ūtis f спас

•

Acc

већ активно значење, нпр. polliceor, pollicēris „обећавам, обећаваш

Hōs paucōs diēs Lānuviī apud sorōrem morāmur. — Ових

Nōnne admīrāminī opera poētārum antīquōrum?

Semper dōna pollicēris, numquam dās. —

Cūr, amīce, mihī īrāsceris?

Imperātōris Trajānī exercitus ē Dāciā victor revertitur.

Servī saepe mentiuntur. —

moror, morārī, morātus sum, боравити polliceor, pollicērī, pollicitus sum,

īrāscor, īrāscī, īrātus sum

mentior, mentīrī, mentītus

I. Конјугирај:

arbitror arbitrārī arbitrātus sum сматрати: arbitror сматрам,... loquor loquī locūtus sum говорити: loquor говорим,... morior morī mortuus sum умрети: morior умирем,...

II. Деклинирај: rēs pūblica држава diēs brevis кратак дан

III. Одговори на латинском:

1. Quōcum Vettius grammaticus loquitur?

2. Quā dē rē loquuntur?

3. Quae rēs Vettiī amīcum dēlectat?

4. Vettius quibus rēbus dēlectātur?

5. Quōmodo tū ōtium tuum cōnsūmere solēs?

IV. Пребаци из једнине у множину или обратно:

1. Trīstibus carminibus movēmur.

2. Quae discipula abest?

3. Nōnne hōc spectāculō dēlectāris?

4. Patrēs vestrī īrāscuntur quod tōtōs diēs in amphitheātrō perdidistis.

5. Hīs dē rēbus nōlīte cum amīcīs loquī!

6. Diem noctemque cum eō librō cōnsūmpsī.

V. Кажи на латинском:

1. Народ се диви храбрим кочијашима и хитрим

2. Када се враћате кући?

3. Сељаци јутром

Advocātus diabolī

Tālēs solent esse virī

Jūlia Optātō suō salūtem dīcit. Dum haec scrībō, lacrimae mihī dē oculīs lābuntur. Cūr tam diū littera ā tē nūlla hūc pervēnit? Ā mē multās accēpistī epistulās: nōnne respondēbitur? Nisī forte Lūciam amās aut Cornēliam. Sī ita est, si tē alia puella cēpit audācior aut pulchrior, crūra manūsque vel illī frangam vel tibī, improbe! Sī vērō aegrōtās, aut sī cāsū āmittuntur epistulae, nōlī mihī īrāscī quod haec omnia scrīpsī, sed īgnōsce mihī. Nam lītore quot conchae, tot sunt in amōre dolōrēs. Quod mē nōn requīris, et doleō et īrāscor, sed īram continēre cōnābor, et superābitur dolor animī. Amor autem manēbit semper. Tū vērō sī mē vidēre vīs, scrībe quam prīmum. Interim ā Jūliā exspectāberis. Valē.

Optātus Jūliae. Quid faciēs odiō sīc ubī amōre nocēs? Mē nūllus morbus cēpit, nē amor quidem: neque enim Lūciam neque Cornēliam neque tē amō. Quam diū ergō vexābor ā tē per litterās? Nam molestissima es. Nunc tē ancilla tua, sciō, sīc cōnsōlābitur: »Tālēs« inquiet »solent esse virī: montēs stellāsque pollicentur, tum brevī oblīvīscuntur.« Sed quid ego tibī prōmīsī? Cūr mē īnsequeris, cūr mihī fugere necesse est? Sine mē spīrāre! Interim cum cēterīs fēminīs tū quoque dēlēberis ex animō meō. Valē.

Мудрост дана

Nūllā rē impedīrī, nūllī reī servīre, ea vēra lībertās est.

Multōs pecūnia miserōs fēcit, vītam beātam aut mortem bonam dedit nēminī.

salūtem dīcere поздравити lābor lābī lāpsus sum клизити littеra ~ae f слово perveniō pervenīre pervēnī perventum доспети epistula ~ae f писмо forte случајно vel или, било frangō frangere frēgī frāctum сломити cāsū случајно īgnōscō īgnōscere īgnōvī īgnōtum опростити quot? колико? concha ~ae f шкољка tot толико amor amōris m љубав requīrō requīrere requīsīvī requīsītum тражити īra ~ae f гнев contineō continēre continuī contentum обуздати cōnor cōnārī cōnātus sum покушати animus ~ī m дух, душа quam prīmum што пре odium odiī n ≠ amor ubī кад noceō nocēre nocuī nocitum чинити штету nē—quidem чак ни, па ни ergō : igitur per litterās писменим путем molestus ~a ~um досадан cōnsōlor cōnsōlārī cōnsōlātus sum тешити inquiet рећи ће brevī: paulō post oblīvīscor oblīvīscī oblītus sum заборавити prōmittō prōmittere prōmīsī prōmissum: pollicērī īnsequor īnsequī īnsecūtus sum прогонити fēmina ~ae f ≠ vir vērus ~a ~um прави lībertās ~ātis f слобода beātus ~a ~um срећан

I: laudō laudāre laudāvī laudātum

laudābor

бићу хваљен/а, хвалиће ме laudāberis

бићеш хваљен, хвалиће те laudābitur

биће хваљен, хвалиће га laudābimur

бићемо хваљени, хвалиће нас laudābiminī

бићете хваљени, хвалиће вас laudābuntur

биће хваљени, хвалиће их

II: dēleō dēlēre dēlēvī dēlētum

уништити

dēlēbor

бићу уништен/а, уништиће ме

dēlēberis

бићеш уништен, уништиће те

dēlēbitur

биће уништен, уништиће га

dēlēbimur

бићемо уништени, уништиће нас

dēlēbiminī

бићете уништени, уништиће вас

dēlēbuntur

биће уништени, уништиће их

vexāre ~āvī ~ātum злостављати:

moneō monēre monuī monitum

II. Одговори на латинском:

1. Ad quem scrībit Jūlia?

2. Quot epistulās jam scrīpsit?

3. Cūr jam Jūlia īrāscitur?

monēbor

4. Quid Jūlia faciet sī Optātus aliam fēminam amat?

5. Placetne Optātō epistulās ā Jūliā accipere?

6. Cūr Optātō necesse est fugere?

7. Quid virī fēminīs pollicērī solent?

III. Допуни

1. Dē ________________ loquitur poēta?

2. Num in caelō ___________________ cōnspēxistis?

3. ________________ ab amīcō accēpistī?

4. ________________ tū servīs?

5. Haec virgō __________________ dēlectātur!

6. ____________________ aspectus tam mīrābilis est quam aspectus columnae Trajānī.

1. Numquam tibī īgnōscam quod ad mē nōn scrīpsistī!

2. Virtūtēs magnōrum virōrum admīrābimur.

3. Tālēs hostēs ab omnibus populīs timēbuntur.

4. Cūr vōbīs lacrimae dē oculīs lābuntur?

5. Sī nummum perdidistī, castīgāberis.

1.

2.

3.

Advocātus diabolī

Caput alterum et vīcēsimum

Quid est quod pūgnātis?

Ex hortō Postumī clāmōrēs māximī audiuntur.

Claudia: Aut ego ā Pūgnāce in mātrimōnium dūcar, aut moriar!

Venusta: Ergō moriēris! Ut Pūgnāx meus leōnēs, ursōs, aprōs occīdit fortiter, sīc tū manū meā occīdēris!

Claudia: Quid narrās, inepta? Ecquandō tū Pūgnācem in arēnā spectāvistī?

Venusta: Rogās? Eum saepe spectāvī.

Claudia: Miserē mentīris! Neque enim vēnātor neque bēstiārius ille est, sed rētiārius!

Venusta: Id ego probē sciō, sed tē probāre voluī.

in mātrimōnium dūcere узети за жену aper aprī m вепар fortiter храбро ineptus ~a ~um безвезан, глуп ecquandō? да ли икад?

vēnātor ~tōris m ловац bēstiārius ~iī m: quī pūgnat cum bēstiīs rētiārius ~iī m мрежоноша probē одлично probō probāre ~āvī ~ātum искушавати

Claudia: Ain tū? Mē dum studēs fallere, falleris! Sī forās ēgrediēris, in pariete contrā ōstium aedium tuārum sīc scrīptum vidēbis (baculō in terrā scrībit verba): T M V PVGNAX NER III P MVRRANVS NER III. Ergō Pūgnāx Thraex est.

Venusta: Sīve Thraex ille est sīve Britannus sīve aliud, nihil moror: ā mē amābitur dīligēturque.

Claudia: Dī immortālēs! hāc puellā ecquid est stultius? Nec mīror quod virum quaeris. Citō tē, dum fōrma manet, nūbere oportet. Quid enim posteā faciēs cum turpis eris?

Venusta, ut haec verba Claudiae audīvit, in eam sē mittit pūgnīsque verberāre incipit. Accurrit ex aedibus Postumus pūgnamque dirimit manibus, puellās verbīs castīgat. »Quid est« inquit »quod pūgnātis tam turpiter? Pūgnāx vester mortuus est, vōs nescītis! Heri in amphitheātrō, dum ex arēnā ēgreditur post victōriam, cāsū eum elephantus oppressit.«

Rēx erit quī rēctē faciet, quī nōn faciet nōn erit. (разбрајалица)

Amīcī certī probantur in rēbus incertīs. Ducem prūdentem et fēlīcem omnis mīles libenter sequētur.

ain tū? ма немој! fallō fallеre fefellī falsum преварити forās напоље ēgredior ēgrеdī ēgressus sum ≠ intrāre pariēs pariеtis m зид aedēs aedium f: domus scrīptum написано Thraex Thrācis m Трачанин (врста гладијатора) sīve: vel nihil moror баш ме брига dīligō dīligеre dīlēxī dīlēctum: amāre

ecquid? да ли ишта? mīror mīrārī mīrātus sum чудити се citō брзо nūbō nūbere nūpsī nuptum удати се posteā касније turpis ~e ≠ pulcher ut чим pūgnus ~ī m песница dirimō dirimere dirēmī dirēmtpum прекинути heri јуче opprimō opprimеre oppressī oppressum згазити certus ~a ~um ≠ incertus libenter радо sequor sequī secūtus sum пратити, следити

III: agō agere ēgī āctum

терати

agar

бићу теран(а) тераће ме

agēris

бићеш теран тераће те

agētur

биће теран тераће га

agēmur

бићемо терани тераће нас

agēminī

бићете терани тераће вас

agentur

биће терани тераће их

IIIm: cōnspiciō cōnspicеre cōnspēxī cōnspectum угледати

cōnspiciar

бићу угледан(а) угледаће ме

cōnspiciēris

бићеш угледан угледаће те

cōnspiciētur

биће угледан угледаће га

cōnspiciēmur

бићемо угледани

cōnspiciēminī

бићете угледани угледаће вас

cōnspicientur

биће угледани угледаће их

IV: impediō impedīre impedīvī impedītum спречити

impediar

бићу спречен(а)

impediēris

impediētur

impediēmur

бићемо спречени спречиће нас

impediēminī

бићете спречени спречиће вас

impedientur

биће спречени спречиће их

ag-ar ag-ēris итд., cōnspici-ar cōnspici-ēris итд., impedi-ar impediēris итд. Исти је

loquar loquēris „говорићу, говорићеш” , moriar moriēris „умрећу, умрећеш

Edukapromo

stultus

miser

Mīles fortis fortiter pūgnat.

Piscēs nātant celeriter

Barbarōs fēlīciter vīcimus.

fortis

stultē

miser

Multōs

Omnēs dormiēbant.

Nōs multa et pulcherrima docuistī.

Multī pauca sciunt, paucī

Etiam sapientēs interdum stultē

fortiter

celeriter

fēlīciter срећно

Rōmāna (или Graeca) значи „

обичаји, историја и сл.

I. Конјугирај:

oblīvīscor oblīvīscī oblītus sum заборавити: oblīvīscar заборавићу,... capiō capere cēpī captum ухватити: capiar бићу ухваћен,... pūniō pūnīre pūnīvī pūnītum казнити: pūniar бићу кажњен,... amor et amābor: вољен(а) сам и бићу вољен(а),... fallor et fallar: варам се и вараћу се,...

II. Одговори на латинском:

1. Quid est nōmen gladiātōrī quō puellae dēlectantur?

2. Quid sibī volunt puellae?

3. Claudiamne an Venustam stultiōrem arbitrāris?

4. Quandō dēsīvērunt puellae pūgnāre?

5. Quōmodo Pūgnāx vītam āmīsit?

III. Пребаци реченице

1. Medicus tibī vēnās aperiet.

2. Omnēs cīvēs tē spectābunt.

3. Nōnne dominus vōs pūniet?

4. Fēminae sōlae urbem dēfendent.

5. Num mē relinquēs?!

6. Ūnus tantum mīles castra cūstōdiet.

7. Numquam hostēs nōs vincent

IV. Нађи речи супротног значења:

ineptus ≠ _____________________ brevis ≠ __________________________ grandis ≠ _____________________ multī ≠ ___________________________ calidus ≠ ______________________ jūcundus ≠ ______________________ ācer ≠ _________________________ trīstis ≠ __________________________ pulcher ≠ _____________________ juvenis ≠ _________________________ fēlīx ≠ _________________________ perterritus ≠ _____________________

1.

Advocātus diabolī

ни чудо. Читати античке

није лако, то је читава наука. Између осталог, треба знати разне скраћенице којих у натписима редовно има. Наш

чита се овако: Thraex, murmillō, vīcit Pūgnāx Nerōniānus, trium pūgnārum, periit Murrānus Nerōnianus, trium pūgnārum „

Dē Jove (1/2)

Superiōribus diēbus in lūdō Aeliānus ā magistrō castīgābātur quod parum dīligēns vidēbātur. Nam in scholīs saepe dormiēbat, pēnsa numquam reddēbat, nec rēctē cum interrogābātur respondēbat.

Heri puerī dē Caesare ejusque rēbus gestīs rogābantur. Doctē et sapienter loquēbantur omnēs praeter Aeliānum. Hic, postquam magister rogāvit: »Quis omnium potentissimus est homō?«, respōnsum hoc dedit: »Pater meus, cui parēmus et servī et līberī quī in ejus domō habitāmus«. Itaque, quia ineptē loquī vidēbātur, ā puerīs majōribus rīdēbātur ut stultus.

Posteā, ut domum revertēbātur, sīc sēcum cōgitābat: »Jam satis est, mūle! Satis tē rīsērunt, satis verberum accēpistī! Hodiē tū domī Optātum de omnibus illīs rēbus percontāberis!«

superior ~rius ранији lūdus ~ī m школа parum: nōn satis dīligēns ~entis марљив videor vidērī vīsus sum показати се reddō reddere reddidī redditum вратити pēnsum reddere урадити (школски) задатак rēs gestae подухвати, успеси postquam пошто respōnsum ~ī n одговор mūlus ~ī m мазга percontor percontārī percontātus sum испитати

Ut domum intrāvit, ad frātrem accurrit: »Citō dīc« inquit »mihī, Pūblī: quis potentissimus est homō? Nam hodiē apud Vettium rūrsus castīgābar ut ignārus. Jam nēmō ibī mēcum loquī vult: mē vītant omnīnō! Interim rīdeor quia stultē respondeō. Sed age, narrā mihī!«

Tum Optātus »Omnium hominum potentissimus« inquit »Caesar est. Is enim regit populum Rōmānum, cui imperium est orbis terrārum.«

»Nēminīne Caesar pāret?« inquit ille.

»Nēminī nisī Jovī.«

Tum vērō Aeliānus: »Iste Jovis quis est?«

At Optātus »Tē stultum« inquit, »parvule! Quod rīdēris quodque vītāris, nihil mīror. Juppiter ille appellātur, nōn Jovis! Juppiter Optimus Māximus deōrum hominumque pater est.«

Ab Jove prīncipium, Jovis omnia plēna.

Mea culpa, mea māxima culpa!

~ī n почетак culpa ~ae f кривица

I: rogō rogāre rogāvī rogātum

rogābar

II: moneō monēre monuī monitum

monēbar

били

били

III: pōnō pōnere posuī positum ставити

pōnēbar

био сам стављан стављали су ме

pōnēbāris

био си стављан стављали су те

pōnēbātur

rogābāmur

rogābāminī

rogābantur

био је опомињан, опомињали су

monēbāmur

били

monēbāminī

били сте

monēbantur

били су опомињани, опомињали

IIIm: capiō capere cēpī captum

capiēbar

био сам хватан

хватали су ме

capiēbāris

био си хватан

хватали су те

Edukapromo

био је стављан стављали су га

pōnēbāmur

били смо стављани стављали су нас pōnēbāminī били сте стављани

pōnēbantur били су стављани

су их

capiēbātur

био је хватан хватали су га

capiēbāmur

capiēbāminī

capiēbantur

IV: inveniō invenīre invēnī inventum наћи

inveniēbar

био сам налажен налазили су ме

inveniēbāris

био си налажен налазили су

inveniēbātur

inveniēbāmur

inveniēbāminī

inveniēbantur

cōnābar (покушавао/покушавала сам) cōnābāris... pollicēbar (обећавао/обећавала сам) pollicēbāris... revertēbar (враћао/враћала сам се) revertēbāris... moriēbar (умирао/умирала сам) moriēbāris... mentiēbar (лагао/лагала сам) mentiēbāris...

bonus ~a ~um

malus ~a ~um лош;

magnus ~a ~um

велик

parvus ~a ~um

мали

I m ūnus f ūna n ūnum

II m duo f duae n duo

III m/f trēs n tria

IV m/f/n quattuor

V m/f/n quīnque

m/f melior n melius

GenSg meliōris

m/f pejor n pejus

GenSg pējōris

гори

m/f major n majus

GenSg majōris

већи

m/f minor n minus

GenSg minōris

мањи

m/f/n septem

m/f/n octō

m/f/n novem

optimus ~a ~um најбољи

pessimus ~a ~um

māximus ~a ~um највећи

minimus ~a ~um најмањи

Duos librōs jūcundōs lēgī.

Cur colloquium eōrum duōrum servōrum auscultās?

Што прислушкујеш

Cotīdiē accipiō epistulās ā tribus molestīs puellīs.

девојчица. Cīvī Rōmānō tria nōmina sunt. — Римски грађанин има три

duo duae duo

m duo f duae n duo

m duōrum f duārum n duōrum

m duōbus f duābus n duōbus

m duōs f duās n duo

m duōbus f duābus n duōbus (двама

tria

m/f trēs n tria три

m/f/n trium трију

m/f/n tribus трима

m/f trēs n tria три

m/f/n tribus (трима)

Scīsne nōmina septem montium urbis Rōmae?

Dā mihī quīnque nummōs

. Quattuor tantum nummī mihī sunt.

Quot līberī sunt in familiā Valeriī Postumī?

Trēs līberī in familiā ejus sunt: fīliī duo, fīlia ūna.

III. Одговори на латинском:

1. Cūr Aeliānus superiōribus diēbus castīgābātur?

2. Quā dē rē magister in lūdō discipulōs interrogābat?

3. Cūr Aeliānus ā majōribus puerīs rīdēbātur?

4. Quis Aeliānum domī iīs dē rēbus docuit?

5. Quis est Juppiter Optimus Māximus?

6. Cūr Caesar potentissimus est omnium hominum?

IV. Допуни одговарајућим обликом компаратива или суперлатива

загради:

1. Estne amphitheātrum urbis Rōmae ___________________ cēterīs amphitheātrīs? (magnus)

2. Caligula ___________________ omnium imperātōrum Rōmānōrum fuit. (malus)

3. Num __________________ dominum habēs quam ego? (bonus)

4. Dānubius fluvius fluviō Nīlō ___________________ est. (parvus)

5. Quī sunt ______________________ montēs Eurōpae? (magnus)

6. Et Vergilius et Catullus carmina _____________________ scrīpsērunt. (bonus)

7. Hōc nautā nēmō ____________________ est! (malus)

V. Допуни понуђеним облицима:

timēbitur — cōnābimur — admīrābāmini — pūniētur — dēlectābar — servantur — colētur — vītor — vidēris — quaerēbātur — revertēris — laudābāris — loqueris

1. Tālibus rēbus numquam ____________________________!

2. Malus imperātor semper ____________________, numquam _____________________.

3. Cūr ego _______________________?

4. Sī ineptē _________________________, stultus _______________________.

5. ___________________________ tōtam Italiam līberāre.

6. ____________________________ monumenta antīquārum urbium Asiae.

7. Servus fugitīvus per tōtam urbem _____________________________.

8. Sī lēgēs nōn __________________________, cīvēs bene vīvere nōn possunt.

9. Tū semper ā dominīs tuīs _________________________!

10. Quī contrā lēgēs facit, _______________________.

11. Quandō domum __________________________?

Advocātus diabolī

(некако)” .

Шта је то са Juppiter и Jovis

Juppiter

он, попут многих неуких Римљана, мисли да се каже Jovis и

piscis piscis m). Оптат га

формант?

футуру обично не говоримо о форманту зато што га је теже издвојити између основе и наставака. Свеједно,

Dē Jove (2/2)

Aeliānus: »Nōlī tū, frāter, mihī īrāscī! Quae nunc nesciō, dīscam brevī. Facillimum erit: nam et intellectū et memoriā ūtor optimā. Jam dīc mihī: Jovis familia sī tanta est, ubī habitant tam multī?«

Optātus: »Ubīque terrārum hominēs – neque enim paucī sumus mortālēs! Dī vērō immortālēs montem Olympum incolunt.«

Aeliānus: »Ex quō tempore Juppiter iste imperium tenet?«

Optātus: »Eja, nesciō! Annī plūrimī, putō, sunt cum ā Jove Sāturnus pater dējectus est rēgnō.«

Aeliānus: »Quid ego audiō? Patrem rēgnō pepulit? O quam improbē fēcit!«

Optātus: »Meritō Sāturnus pulsus est! Nam nātōs sibī līberōs dēvorābat, dōnec ab Rheā uxōre dēceptus prō īnfante Jove lapidem cōnsūmpsit pānnīs involūtum. Procul ā domō ēducātus Juppiter ubī adolēvit, patrem coēgit frātrēs suōs, quōs ōlim dēvorāverat, ē ventre ēvomere. Tum ūnā Sāturnum dēvīcērunt.«

Aeliānus: »Estne igitur laurea Jovī, ut Caesar habet?«

Optātus: »Rogās? In soliō eburneō sedet ōrnātissimus, sinistrā manū scēptrum tenet, fulmen dexterā. Ad summam, rēgnat fēlīciter, nisī quod uxor illī pessima est.

intellectus ~ūs m памет memoria ~riae f памћење ūtor ūtī ūsus sum користити се, служити се tantus ~a ~um толики ubīque посвуда mortālis ~e ≠ immortālis incolō incolere incoluī incultum

насељавати eja авај putō putāre ~āvī ~ātum мислити dējiciō dējicere dējēcī dējectum збацити rēgnum ~ī n власт pellō pellere pepulī pulsum

отерати meritō с правом nātus ~a ~um рођен dēvorō dēvorāre ~āvī ~ātum

прождирати dōnec док dēcipiō dēcipere dēcēpī dēceptum

насамарити prō уместо īnfāns īnfantis mf новорођенче lapis lapidis m камен pānnus ~ī m крпа involūtus ~a ~um умотан ēducō ēducāre ~āvī ~ātum

одгајити adolēscō adolēscere adolēvī одрасти cōgō cōgеre coēgī coāctum присилити dēvorāverat био је прогутао ēvomō ēvomеre ēvomuī ēvomitum избљунути ūnā заједно dēvincō dēvincеre dēvīcī dēvictum = superāre laurea ~ae f ловоров венац solium ~iī n трон eburneus ~a ~um од слоноваче sinister ~tra ~trum леви scēptrum ~ī n жезло fulmen fulminis n муња dexter ~tеra ~tеrum

Aeliānus: »Quaenam?«

Optātus: »Saeva Jūnō, quae Aenēam nostrum prōsecuta est odiō tam inīquō. Nam Aenēas...«

Aeliānus: »Ohē, jam satis est, Optāte! Fābulam ego ūnam dīscere volēbam, tū plūrēs narrāvistī, quās memoriā tenēre difficile erit. Ad summam, Vettiō simillimus es!«

Мудрост дана

Aurum ferrō cārius est, nōn ūtilius. Bonīs cōnsiliīs meliōra sunt exempla bona.

quaenam која то saevus ~a ~um гневан, срдит prōsequor prōsequī prōsecūtus sum гонити inīquus ~qua ~quum ≠ jūstus difficilis ~e ≠ facilis similis ~e сличан

Edukapromo

aurum ~ī n злато ferrum ~ī n гвожђе cōnsilium ~iī n савет exemplum ~ī n пример

Carracci)

Sg missus sum

missī

Discipulа quае rēctē et sapienter respondēbat laudātа est.

missae sunt, respōnsum nūllum acceptum est.

Inīquē dominus īrātus est

Num oblīta es piscem parāre?

Суперлатив на ~illimus

Ми одавно знамо придеве као gravis ~e или ūtilis ~e, с два завршетка у NomSg и променом по III деклинацији. Знамо и њихову компарацију: gravis gravior gravissimus, ūtilis ūtilior ūtilissimus

Али међу придевима овог типа има их неколико са суперлативом на ~illimus,

је неправилан:

• facilis ~e „остварљив, лак” — суперлатив facillimus facillima facillimum

• difficilis ~e „мукотрпан, тежак” — difficillimus ~a ~um

• similis ~e „сличан” — simillimus ~a ~um

• dissimilis ~e „различит” — dissimillimus ~a ~um

Компаратив тих придева правилан је (facilior итд.).

Multī, plūrēs, plūrimī

Придевима bonus ~a ~um, malus ~a ~um, magnus ~a ~um и parvus ~a ~um, чија

неправилна, придружићемо сада још један придев, multī ~ae ~a „многи, многобројни” . Његов компаратив гласи неправилно plūrēs ~a „

plūrimī ~ae ~a „већина, највећи

Nom m/f plūrēs n plūra

Gen m/f/n plūrium

Dat m/f/n plūribus

Acc m/f plūrēs n plūra

Abl m/f/n plūribus

бројиво небројиво

multī mīlitēs

plūrēs mīlitēs

vīnī

plūs vīnī

plūrimum vīnī

(много, више,

генитиву, резервисани су за

придев multī, plūrēs, plūrimī (многи, многобројнији, најмногобројнији) сложен

преводимо дословно: Tē Vergilius dēlectat, sed plūrimīs hominibus leviōra carmina placent.

Ти волиш Вергилија, али већини људи

Ōlim plūrēs epistulās mittēbās. —

Edukapromo

I. Кажи на латинском, па деклинирај:

најлакши пут најсличнији ум

II. Конјугирај у презенту, па у перфекту:

pūnīre: pūnior кажњавају ме,... ; pūnītus sum кажњен сам,... ; loquī : loquor говорим,... ; locūtus sum говорио сам,...

III. Одговори на латинском:

1. Num Aeliānus intellectū bonō ūtitur?

2. Ubī dī immortāles habitant?

3. Cūr Juppiter patrem suum rēgnō dējēcit?

4. Quid Juppiter manibus tenet?

5. Quot līberōs Juppiter habet?

6. Estne Jovī uxor bona?

IV. Кажи пасивно:

1. Gentēs antīquae deōs plūrimōs coluērunt.

2. Post longum difficillimumque bellum Tītus tandem arcem Jūdaicam cēpit.

3. Ventus flūctūs māximōs mōvit.

4. Dominus servum fugitīvum etiam in templō quaesīvit.

5. Cūr tē magister castīgāvit?

6. Puerī omnia māla cōnsūmpsērunt.

7. Fossae duae vāllumque altissimum castra cīnxērunt.

8. Quis tam turpia verba per tōtum parietem scrīpsit?

9. Nūbēs nigrae coēgērunt nōs ad portum revertī.

V. Свакој реченици

1. Caesar simillimus est Jovī

2. Niger ut in templum intrāvit,

3. Rem difficillimam fēcistī

4. Septimus Rōmānōrum rēx inīquē rēgnāvit;

5. Postquam cōpiās trāns Dānubium dūxī,

6. Sī Optātus nihil tibī pollicitus est,

7. Contrā equitēs nostrōs barbarī et pīlīs et gladiīs ūsī sunt, sed frūstrā;

8. Postquam ventus magnus surrēxit,

VI.

a. perrēxi iter ūsque ad saltūs Dāciae.

b. sī virginem relictam cōnsōlāta es!

c. nam impetum sustinēre nōn potuērunt.

d. cūr tū, Jūlia, īrāsceris?

e. quia illī omnēs hominēs pārent.

f. itaque rēgnō pulsus est.

g. trēs nāvēs prope lītus frāctae sunt.

h. amīcum suum fugītivum cōnspēxit.

Латинско-српски

* ā или ab (предлог, +Abl) од {7}

ab види ā

abeō abīre abiī abĭtum отићи; abī одлази, иди {17}

* absum abesse āfuī одсуствовати, не бити ту, бити далеко {17}

accēdō accēdĕre accessī accessum прићи, приступити {16}

* accipiō accipĕre accēpī acceptum добити, примити, прихватити {19} accurrō accurrĕre accurrī accursum притрчати, дотрчати {3}

* ācer ācris ācre оштар, жесток {14}

* ad (предлог, +Acc) према, ка, до {7}; (о мировању) код, при {5}; (о сврси) за {2} adjŭvō adjuvāre adjūvī adjūtum помагати {12} admīror admīrārī admīrātus sum дивити се {20}

admoneō admonēre admonuī admonĭtum

опомињати, подсећати {16}

adolēscō adolēscĕre adolēvī сазрети, одрасти {24}

* adsum adesse adfuī или affuī

присуствовати, бити ту, наћи се {16}

* adulēscēns ~entis m младић, адолесцент {13}

adveniō advenīre advēnī adventum стићи, доћи {6}

* aedēs aedium f кућа {22}

aedifĭcō aedificāre ~āvī ~ātum градити {5}

aegrōtō aegrōtāre ~āvī ~ātum бити болестан {9}

aegrōtus ~a ~um болестан {9}

Aegyptus ~ī f Египат {1}

Aelia Aeliae f (женско име) Елија {3}

Aeliānus ~ī m (мушко име) Елијан {3}

Aenēas Aenēae m (мушко име) Енеј {24}

* āēr āĕris m ваздух {10}

Āfrĭca ~ae f Африка {11}

* ager agrī m њива, земља {14}

agmen agmĭnis n колона {12}

* agō agĕre ēgī āctum терати, гонити {16}; предузимати, бавити се, чинити, поступати {6}; проводити (време, живот и сл.) {12}

* ait каже, рече {2}; ain tū? ма немој! (досл. „кажеш ли ти?”){22}

Ajāx ~ācis m (мушко име) Ајант {15}

albātus ~a ~um обучен у бело {20}

albus ~a ~um бео {10}

Alexandrīa ~drīae f Александрија {1}

aliēnus ~a ~um туђ {8}

* aliquandō (прилог) некад {2}

alius alia aliud други {11}; alius… alius

један… други {12}

alter altĕra altĕrum други {7}

* altus ~a ~um висок {5}

ambŭlō ambulāre ~āvī ~ātum ходати,

* amīcus ~ī m друг, пријатељ {7}

* āmittō āmittĕre āmīsī āmissum изгубити {13}

* amō amāre ~āvī ~ātum волети {1}

* amor amōris m љубав {21}

amphitheātrum ~ ī n амфитеатар {20}

Amphitrītē ~ēs f Амфитрита {11}

an види -ne ancilla ~ae f робиња, слушкиња {4}

* anĭma ~ae f душа; animam dūcĕre дисати {10}

* anĭmal animālis n живо биће, животиња {10}

* anĭmus ~ī m дух, душа {14}

* annus ~ī m година {12}

* ante (предлог, +Acc) испред, пред {8}; пре {13}

* antīquus antīqua antīquum древан, стар {19}

aper aprī m вепар {22}

* aperiō aperīre aperuī apertum отворити {5}

* apertus ~a ~um отворен {7} appāreō appārēre appāruī бити видљив, видети се {5}

* appellō appellāre ~āvī ~ātum назвати {12} appropinquō appropinquāre ~āvī ~ātum приближити се, прићи {7}

* apud (предлог, +Acc) код {2}

* aqua aquae f вода {2} arbĭtror arbitrārī arbitrātus sum сматрати, мислити {20}

* arbor arbŏris f дрво {17} arcus ~ūs m лŷк {16} arēna ~ae f песак; арена {22}

* arma armōrum n оружје {14} armātus ~a ~um наоружан {12}

* ars artis f вештина, умеће, уметност {20} arx arcis f горњи град, тврђава {12}

ascendō ascendĕre ascendī ascēnsum

* audāx audācis одважан, смео {13}; дрзак

* audiō audīre audīvī audītum чути {5} aurīga ~ae m возар, кочијаш {20}

* auris ~is f ухо {10}

* aurum ~ī n злато {24}

auscultō auscultāre ~āvī ~ātum послушати, ослушнути {9}

* aut (везник) или {4}

* autem (прилог) пак, а {2} avus ~ī m деда {20}

B

Edukapromo

попети се, успињати се {12}

Asia ~ae f Азија {11}

aspectus ~ūs m изглед, призор {5}

* at (везник) а, али {8}

Athēnae ~ārum f Атина (грчки град) {12}

Athēniēnsis ~e атински {12}

Atīlius ~iī m (мушко име) Атилије {2}

ātrium ~iī n атријум (централна просторија

у кући) {15}

attentē (прилог) пажљиво {13}

attrectō attrectāre ~āvī ~ātum пипнути, опипати {8}

bacŭlum ~ī n штап {4}

* barbarus ~a ~um егзотичан, варварски; barbarī ~ōrum m варвари {5}

* beātus ~a ~um срећан, блажен {21}

* bellum ~ī n рат {5}

* bene (прилог) добро {2}

* bēstia bēstiae f животиња {2}

bēstiārius ~iī m врста гладијатора: борац против животиња {22}

bibliothēca ~ae f библиотека {1}

* bibō bibĕre bibī пити {7}

* bonus ~a ~um (компаратив melior, melius; суперлатив optĭmus ~a ~um) добар {2} bracchium ~chiī n рука {9}

brevī (прилог) за кратко време, убрзо {21}

* brevis ~e кратак {14}

Britannia ~nniae f Британија {1}

Britannī ~ōrum m Британци {22}

C

* caelum ~ī n небо {2}

Caesar ~ăris m цар {9}

calĭdus ~a ~um топао, врућ {16}

* campus ~ī m поље {13} canistrum ~ī n корпа {12}

* cantō cantāre ~āvī ~ātum певати {3}

cantor ~ōris m певач {12}

capillus ~ī m коса {10}

* capiō capĕre cēpī captum хватати {7};

освојити {21}

captīvus ~ī m заробљеник {16}

* caput capĭtis n глава {10}; поглавље {1}

* carmen carmĭnis n песма {12}

cārus ~a ~um драг, мио {17}

centum et ūnum et sexāginta

castīgō castīgāre ~āvī ~ātum учити реду, поправљати, корити {18}

* castra castrōrum n логор, касарна {14}

cāsus ~ūs m случај; cāsū случајно {21}

Catullus ~ī m (мушко име) Катул {19}

* causa ~ae f разлог {9}

* celer celĕris celĕre брз, хитар {14}

celerĭtās ~tātis f брзина {20}

cella ~ae f цела, наос {8}

cēna ~ae f вечера {16}

cerĕbrum ~ī n мозак {10}

certāmen certāmĭnis n надметање; борба {12}

* certē (прилог) свакако {7}

* certus ~a ~um известан, поуздан {22}

cessō cessāre ~āvī ~ātum заостајати {15}

* cētĕrī ~ae ~a остали, други {5}

cibus ~ī m храна {10}

cingō cingĕre cīnxī cīnctum опасати, оивичити {11}

circā (предлог, +Acc) око {18} circus ~ī m тркалиште, хиподром {20}

citō (прилог) брзо {22}

* cīvis ~is mf грађанин, грађанка {7}

* cīvĭtās ~tātis f грађанство, друштво, заједница {9}

clādēs clādis f пропаст {7}

* clāmō clāmāre ~āvī ~ātum викати {4}

clāmor clāmōris m повик, граја, вика {12}

classis ~is f морнарица, флота {7}

Claudia ~diae f (женско име) Клаудија {2} claudō claudĕre clausī clausum затворити {14}

* cōgĭtō cōgitāre ~āvī ~ātum размишљати {3}

* cōgnōscō cōgnōscĕre cōgnōvī cōgnĭtum познати {19}

* cōgō cōgĕre coēgī coāctum натерати, присилити {24} colloquium ~quiī n разговор {16} collum ~ī n врат {9}

* cōnsilium ~iī n савет {24} cōnsōlor cōnsōlārī cōnsōlātus sum тешити {21}

cōnspectus ~ūs m присуство, очиглед {20} cōnspiciō cōnspicĕre cōnspēxī cōnspectum

угледати, спазити, видети {7}

cōnstāns cōnstantis постојан, чврст {14}

* cōnstituō cōnstituĕre cōnstituī cōnstitūtum

одлучити {5}

* cōnsul cōnsŭlis m конзул {16} cōnsūmō cōnsūmĕre cōnsūmpsī cōnsūmptum утрошити {20}; појести {24}

Edukapromo

* colō colĕre coluī cultum поштовати {11} color colōris m боја {10} columna ~ae f стуб {5} concha ~ae f шкољка {21} conclūdō conclūdĕre conclūsī conclūsum затворити; долазити на крају {12} concurrō concurrĕre concurrī concursum стећи се, сјатити се {12} cōnor cōnārī cōnātus sum покушати {21}

contentus ~a ~um задовољан {20}

contineō continēre continuī contentum

обуздати, сузбити {21}

contrā (предлог, +Acc) против, спрам {14}

convertō convertĕre convertī conversum

окренути, обрнути, обратити {12}

convīvium convīviī n гозба {12}

cōpia cōpiae f обиље {2};

cōpiae ~ārum трупе, јединице {5}

cor cordis n срце {10}

Corinthus ~ī f Коринт {1}

Cornēlia ~liae f (женско име) Корнелија {21}

corōnātus ~a ~um овенчан {12}

* corpus corpŏris n тело {9}

corruptus ~a ~um искварен {20}

cotīdiē (прилог) сваког дана, свакодневно {2}

crās (прилог) сутра {8}

* crēdō crēdĕre crēdĭdī crēdĭtum веровати {8}

Crēta ~ae f Крит {1}

crūdēlis ~e окрутан {20}

crūs crūris n нога {10}

cubicŭlum ~ī n соба {4}

culpa ~ae f кривица {23}

* cum (предлог, +Abl) са {5}

* cum (везник) кад {2}; откад, откако {24}

* cupiō cupĕre cupīvī cupītum желети {7}

* cūr? (упитни прилог) зашто? {2}

* cūra ~ae f брига {20}

cūrō cūrāre ~āvī ~ātum старати се, бринути за {9}

* currō currĕre cucurrī cursum трчати {12}

currus ~ūs m кола {16}

cursus ~ūs m кретање, трк, ток {12}

cūstōdiō cūstōdīre cūstōdīvī cūstōdītum чувати {7}

cūstōs cūstōdis mf чувар/чуварка {12}

DDācī ~ōrum m Дачани {5}

Dāciа Dāciае f Дакија {5}

Dācĭcus ~a ~um дачки {5}

Dānubius ~biī m Дунав {1}

* dē (предлог, +Abl) о (нечему) {2}; са (нечега) {6}; (партитивно) од, међу {6}

dea deae f богиња {8}

* dēbeō dēbēre dēbuī dēbĭtum бити дужан, морати {14}

decem десет {5}

decimus ~a ~um десети {24}

dēcipiō dēcipĕre dēcēpī dēceptum

насамарити, преварити {24}

decus decŏris n дика, понос {12}

* dēfendō dēfendĕre dēfendī dēfēnsum

бранити, штитити {14}

* deinde (прилог) потом, затим {12} dējiciō dējicĕre dējēcī dējectum збацити, свргнути {24} dēlectō dēlectāre ~āvī ~ātum увесељавати (некога), бити по вољи, свиђати се {13}

* dēleō dēlēre dēlēvī dēlētum уништити {7} dēmittō dēmittĕre dēmīsī dēmissum спустити, оборити {17}

* dēns dentis m зуб {10} dēprĭmō dēprimĕre dēpressī dēpressum притиснути; потопити {7}

* dēscendō dēscendĕre dēscendī dēscēnsum

силазити {10}

dēsīdĕrō dēsīderāre ~āvī ~ātum

прижељкивати, чезнути {4}

* dēsĭnō dēsinĕre dēsīvī dēsĭtum престати {3}

dēstruō dēstruĕre dēstrūxī dēstrūctum

рушити {5}

* deus deī m бог, божанство {11} dēvincō dēvincĕre dēvīcī dēvictum поразити {24}

dīlĭgō dīligĕre dīlēxī dīlēctum ценити; волети, љубити {22}

dirĭmō dirimĕre dirēmī dirēmptum раздвојити; прекинути {22}

discēdō discēdĕre discessī discessum отићи, разићи се {6}

disciplīna ~ae f дисциплина {14};

школовање {18}

discipŭla ~ae f ученица {2}

discipŭlus ~ī m ученик {2}

* dīscō dīscĕre didĭcī учити {18}

Dīs Pater, Dītis Patris m Отац Дит {13}

dissimĭlis ~e различит {24}

Edukapromo

dēvŏrō dēvorāre ~āvī ~ātum прождирати {24}

dexter ~tĕra ~tĕrum десни {24}

* dīcō dīcĕre dīxī dictum рећи, казати {6}

dictō dictāre ~āvī ~ātum диктирати {18}

* diēs diēī m дан {19}

* difficĭlis ~e тежак {24}

* digĭtus ~ī m прст {9}

dīlĭgēns ~entis марљив {23}

* diū (прилог) дуго {13}

dīvitiae dīvitiārum f богатство {16}

* dō dare dedī datum дати {8}

* doceō docēre docuī doctum учити (неког нечему), подучавати {2}

doctē (прилог) учено {23}

doleō dolēre doluī болети {17}; боловати {21}

* dolor dolōris m бол {9}

domĭna ~ae f господарица, газдарица {6}

* domĭnus ~ī m господар, газда {4}

* domus ~ūs f кућа {5}; domī код куће {4}

dōnec (везник) (све) док {24}

* dōnum ~ī n дар, поклон {15}

* dormiō dormīre dormīvī dormītum спавати {4}

* dūcō dūcĕre dūxī ductum водити {5}; animam dūcere дисати {10}; in mātrimōnium dūcere узети за жену {22}

* dum (везник) док {13}

* duō duae duō два {5} dux ducis m војсковођа {14}

E

* ē или ex (предлог, +Abl) из, од {6}; са {14}

eburneus ~a ~um од слоноваче {24}

ecce (прилог) ево {5}

ecquandō? (упитни прилог) да ли икад? {22}

ecquid? да ли ишта? {22}

ectўpa ~ōrum n рељеф {16}

ēdŭcō ēducāre ~āvī ~ātum одгајити {24}

* ego (лична заменица) ја {2}

ēgredior ēgrĕdī ēgressus sum изаћи {22}

eja (узвик) авај {24}

elephantus ~ī m слон {22}

ēnarrō ēnarrāre ~āvī ~ātum тумачити,

објашњавати {19}

Encolpius ~ī m (мушко име) Енколпије {15}

* enim наиме {8}

eō īre iī (или īvī) itum ићи {8}

epistŭla ~ae f писмо {21}

eques equĭtis m коњаник, витез {14}

equĭtō equitāre ~āvī ~ātum јахати {12}

* equus equī m коњ {14}

* ergō (прилог) дакле {21}

* et (везник) и {1}

* etiam (прилог) и, такође; nōn solum… sed etiam не само… већ и {12}

Eurōpa ~ae f Европа {11}

Eurydĭca ~ae f Еуридика {13}

ēventus ~ūs m згода, догађај {5}

ēvŏmō ēvomĕre ēvomuī ēvomitum

избљунути, повратити {24}

ex види ē

excĭtō excitāre ~āvī ~ātum пробудити {16} excurrō excurrĕre excurrī excursum

истрчати, излетети {14}

exeō exīre exiī exĭtum изаћи {10}

* exemplum ~ī n пример {24}

* exercĭtus ~ūs m војска {5} expūgnō expūgnāre ~āvī ~ātum освојити,

заузети {5}

* exspectō exspectāre ~āvī ~ātum чекати {7}

* fābŭla ~ae f прича {2}

* faciēs faciēī f лице {16}

* facĭlis ~e лак {11}

* faciō facĕre fēcī factum чинити, поступати {7}

factio ~ōnis f странка; екипа {20}

* ferrum ~ī n гвожђе {24}

fessus ~a ~um уморан {15}

* fīlia fīliae f кћерка {3}

* fīlius fīliī m син {3}

* fīnis ~is m граница; fīnēs fīnium област, територија {7}

flōs flōris m цвет {12}

flūctus ~ūs m талас {7}

flūmen flūmĭnis n река {11}

fluō fluĕre flūxī flūxum тећи {10}

fluvius ~viī m река {1}

forās напоље {22}

Edukapromo

fallō fallĕre fefellī falsum преварити {22}

fāma ~ae f углед, слава {20}

* familia ~liae f породица {9}

faveō favēre fāvī fautum бити наклоњен, навијати за (+Dat) {20}

fēlīcĭtās ~tātis f срећа {14}

fēlīcĭter (прилог) срећно, успешно {22}

* fēlīx fēlīcis који има среће, срећан, успешан {14}

* fēmĭna ~ae f жена {21}

feriō ferīre ударити, убити {5}

ferōx ferōcis жесток, диваљ {14}

* fōrma ~ae f облик {2}; лепота {22}

fortāsse (прилог) можда {11}

forte (прилог) случајно {21}

* fortis ~e храбар {12}

fortĭter (прилог) храбро {22}

* fortūna ~ae f судбина, срећа {12}

* forum ~ī n форум, трг {2}

fossa ~ae f шанац, јарак, ров {14}

frangō frangĕre frēgī frāctum сломити {21}

* frāter frātris m брат {11}

frīgĭdus ~a ~um хладан {16}

frōns frontis f чело {10}

* frūctus ~ūs m плод {17}

frūstrā (прилог) узалуд {5}

* fugiō fugĕre fūgī побећи, избећи {7}

fugitīvus ~a ~um : одбегао, бегунац {8}

fulmen fulmĭnis n муња {24}

Gallia Galliae f Галија {1}

gena ~ae f образ {10}

* gēns gentis f племе, народ {9}

* genus genĕris n врста, сој {11}

Germānia ~niae f Германија {1}

* gerō gerĕre gessī gestum носити {12}; bellum gerere водити рат {15}

Gigās ~antis m Гигант {12}

gladiātor ~ōris m гладијатор {20}

* gladius ~diī m мач {5}

Graecia ~ciae f Грчка {1}

Graecus ~a ~um грчки {1}; Graecī ~ōrum m Грци {1}

grammatĭcus ~ī m учитељ {2}

grandis ~e велик, поодрастао, постарији {19}

* grātia ~tiae f захвалност; grātiās agĕre

захвалити {13}

grātus ~a ~um драг, радо виђен {16}

* gravis ~e тежак {15}; озбиљан {19}

gūstō gūstāre ~āvī ~ātum окусити {15}

H* habeō habēre habuī habĭtum имати {1}

* habĭtō habitāre ~āvī ~ātum становати, обитавати {1}

Hadriātĭcum mare Јадранско море {7}

hasta ~ae f копље {14}

herba ~ae f биљка {2}

heri (прилог) јуче {22}

heus (узвик) хеј, ало {5}

hīc (прилог) овде {8}

* hic haec hoc (показна заменица) овај {15}

Hierosolymītānus ~a ~um јерусалимски {16}

hilăris ~e весео {12}

Hispānia ~niae f Шпанија {1}

* hodiē (прилог) данас {7}

Homērus ~ī m (мушко име) Хомер {12}

* homō homĭnis m човек {7}

* honor honōris m част {12}

hortus ~ī m врт, башта {3}

* hostis ~is m непријатељ {7}

hūc (прилог) овамо {21}; hūc illūc тамо-амо {12}

hūmānus ~a ~um људски {10}

hymnus ~ ī m химна {12}

I* ibī (прилог) онде, тамо {2}

* igĭtur (прилог) дакле {17}

īgnārus ~a ~um незналица {23}

imperium ~riī n заповест, наредба; заповедништво, власт {9}; империја {1}

* impĕtus ~ūs m напад, налет {5}

imprŏbē (прилог) неваљало, безобразно {24}

* imprŏbus ~a ~um неваљао, непоштен {3}

imprūdēns ~dentis неопрезан, неразборит {13}

* in (предлог, +Acc, +Abl) у {1}, на {2}

incēdō incēdĕre incessī incessum ступати, корачати {12}

incertus ~a ~um неизвестан {7}

incipiō incipĕre incēpī inceptum почети {16}

incŏlō incolĕre incoluī incultum насељавати {24}

incurrō incurrĕre incurrī incursum утрчати; упасти {14}

inde (прилог) оданде, отуд {20}

ineptē (прилог) глупаво {23}

Edukapromo

* ignis ~is m ватра {7}

īgnōscō īgnōscĕre īgnōvī īgnōtum опростити {21}

* ille illa illud (показна заменица) онај {15}

illūc онамо; hūc illūc тамо-амо {12}

Illyrĭcum ~ī n Илирик {1}

immō (прилог) напротив {16}

immortālis ~e бесмртан {18} impediō impedīre impedīvī impedītum

ометати, блокирати {5}

* imperātor ~tōris m војсковођа, командант {5}; цар {5}

indūtus ~a ~um одевен, обучен {12}

ineptus ~a ~um неподесан, непримерен, неразуман, безвезан, глуп {22}

īnfāns īnfantis mf новорођенче {24}

īnfēlīx ~līcis несрећан {13}

īnfĕrī ~ōrum m становници подземног света (душе умрлих и подземна божанства); подземни свет {13}

īnfluō īnfluĕre īnflūxī īnflūxum уливати се {11}

īnfringō īnfringĕre īnfrēgī īnfrāctum

скрцкати {15}

īnfrā (предлог, +Acc) испод {10}

ingēns ingentis огроман {13}

inhūmānus ~a ~um нечовечан {20}

inīquē (прилог) неправично (компаратив inīquius) {17}

* inīquus ~qua ~quum неправичан, неправедан {24}

innŏcēns ~entis невин, недужан, безазлен {13}

* inquit каже {5}; inquiunt кажу {15}; inquiet

рећи ће {21}

īnsĕquor īnsĕquī īnsecūtus sum прогонити {21}

īnspiciō īnspicĕre īnspēxī īnspectum

прегледати {9}

īnsŭla ~ae f острво {1}

intellectus ~ūs m памет {24}

* intellĕgō intellegĕre intellēxī intellēctum разумети, схватити {7}

inter (предлог, +Acc) међу {9}

interdum (прилог) каткад, понекад {14}

intĕrim (прилог) за то време, у међувремену {12}

internus ~a ~um унутрашњи {11}

interrŏgo interrogāre ~ āvī ~ātum питати {2}

intrā (предлог, +Acc) унутар {10}

* intrō intrāre ~āvī ~ātum ући {8}intus

(прилог) унутра {4}

inūtĭlis ~e бескористан {20}

* inveniō invenīre invēnī inventum наћи {6}

involūtus ~a ~um умотан {24}

Iōnium mare Јонско море {11}

ipse ipsa ipsum сâм, лично {9}

* īra ~ae f гнев, срџба {21}

īrāscor īrāscī īrātus sum љутити се {20}

īrātus ~a ~um изнервиран, разљућен, љутит {3}

* is ea id (показна заменица) тај {10}; он {10}

* iste ista istud (показна заменица) тај {15}

* ita (прилог) тако {4}

Italia ~liae f Италија {1}

* ităque (прилог) стога, отуда {2}

item (прилог) исто тако {10}

* iter itinĕris n пут, кретање {5}; iter facere

путовати {13}

itĕrum поново {9}

J

* jaciō jacĕre jēcī jactum бацити, хитнути {14}

* jam (прилог) сад, већ {4}; jam nōn (или nōn jam) више не {3}

* jubeō jubēre jussī jussum заповедити, наредити {16}

Jūcunda ~ae f (женско име) Јукунда {3}

jūcundus ~a ~um пријатан, угодан {2}; занимљив {20}

Јūdaĭcus ~a ~um јудејски, јеврејски {16}

* jūdex jūdĭcis m судија {9}

Jūlia ~ae f (женско име) Јулија {21}

Jūnō ~ōnis f Јунона {8}

Juppiter Jovis m Јупитер {23}

* jūstus ~a ~um праведан, правичан {9}

* juvĕnis ~is m младић {7}

jūxtā (предлог, +Acc) поред, покрај {12}

L

lābor lābī lāpsus sum клизити {21}

* labor labōris m напор, труд, напоран рад {14}

labrum ~ī n усна {18}

lacrĭma ~ae f суза {3}

lacrĭmō lacrimāre ~āvī ~ātum плакати {3}

* laetus ~a ~um весео, радостан, раздраган {3}

Lānuvium ~viī n Ланувиј {2}

Lānuvīnus ~a ~um ланувијски {8}

lapis lapĭdis m камен {24}

* laudō laudāre ~āvī ~ātum хвалити {4}

laurea ~ae f ловоров венац {24}

lavō lavāre lāvī lautum или lōtum или lavātum прати {16}

lectīca ~ae f носиљка {15}

lectus ~ī m кревет, лежај {16}

* legō legĕre lēgī lēctum читати {3}

lēnis ~е благ, нежан, лаган {12}

leō leōnis m лав {20}

* levis ~e лак {15}

* lēx lēgis f закон {9} ; lēgēs dīcĕre прописивати законе, одређивати правила {19}

libenter (прилог) радо {22}

* līber lībĕra lībĕrum слободан {5}

* liber librī m књига {3}

Līberālis ~is m (мушко име) Либерал(ис) {19}

* lībĕrī ~ōrum m деца {3}

* lībertās ~ātis f слобода {21}

Ligustĭcum mare Лигурски залив {11}

lingua linguae f језик {9}

* littĕra ~ae f слово {21}; у множ.: лектира {20}; писмо {21}

lītus lītŏris n обала {11}

* locus ~ī m место {13}

* longus ~a ~um дуг, дугачак {5}

* loquor loquī locūtus sum говорити {7}

lūceō lūcēre lūxī светлети, сијати {2}

Lūcia Lūciae f (женско име) Луција {21}

lūdō lūdĕre lūsī lūsum играти се, забављати се {7}

* lūdus ~ī m игра, забава; множ. игре (у амфитеатру, цирку и сл.) {20}; школа {23}

lūmen lūmĭnis n светлост {13}

lūna ~ae f месец {2}

lupus ~ī m вук {11}

M* magister ~strī m учитељ {18}

magistrātus ~ūs m магистрат, чиновник, функционер {12}

magnanĭmus ~a ~um срчан, храбар {7}

magnifĭcus ~a ~um величанствен {12}

* magnus ~a ~um (компаратив major, majus; суперлатив māximus ~a ~um) велик {1}

* male (прилог) погрешно, лоше {2}

mālum ~ī n јабука {15}

* malus ~a ~um (компаратив pejor, pejus; суперлатив pessimus ~a ~um) лош, рђав {10}

mālus ~ ī m катарка, јарбол {12}

mamma ~ae f мама {3}

māne (прилог) ујутро, јутром {16}

* maneō manēre mānsī mānsum остати, задржати се, трајати; чекати {7}

* manus ~ūs f рука {5}

* mare maris f море {7}

* māter mātris f мајка {3}

mātrimōnium ~niī f брак; in mātrimōnium

dūcere узети за жену {22}

mātūtīnus ~a ~um јутарњи {16}

* māximus ~a ~um (суперлатив од magnus) највећи; најстарији {4}

* medicīna ~ ae f лечење {9}; лек{9}

medĭcus ~ī m лекар {9}

membrum ~ī n уд {10}

memoria ~riae f памћење {24}

* mēns mentis f ум, дух, душа {10}

mēnsa ~ae f сто {5}

mentior mentīrī mentītus sum лагати {20}

merĭtō (прилог) с правом {24}

* meus mea meum (присвојна заменица) мој {3}

* mīles mīlĭtis m војник {14}

* miser misĕra misĕrum јадан, несрећан, бедан {3}

* mittō mittĕre mīsī missum (по)слати {18}; пустити {9}; бацати {14}

modo—modo час—час {17}

Moesia ~siae f Мезија {1}

molestus ~a ~um тегобан, неподношљив; досадан {21}

* moneō monēre monuī monĭtum опоменути, упозорити {3}

* mōns montis m планина {8}

* morbus ~ī m болест {9}

Edukapromo

mīlitia ~tiae f војевање, војна служба {14}

mīlitō mīlitāre ~āvī ~ātum бити војник, служити војску {7}

Minerva ~ae f Минерва (код Грка: Атена) {12}

minĭmē (прилог) најмање, нипошто {19}

minus (прилог) мање {7}

mīrābĭlis ~e чудесан, задивљујући {12}

mīror mīrārī mīrātus sum чудити се {22}

mīrus ~a ~um чудан, необичан, чудесан {5}

Mīsēnum ~ī n Мизен {7}

* morior morī mortuus sum умрети {20} moror morārī morātus sum задржавати се, боравити {20}; nihil morārī не марити за шта {22}

* mors mortis f смрт {8}

morsus ~ūs m ујед {13} mortālis ~e смртан {24}

* mortuus ~tua ~tuum мртав {13}

* mōs mōris m обичај; у множ. mōrēs mōrum навике, карактер {20}

* moveō movēre mōvī mōtum померати, мицати {18}; дирнути, узрујати, узнемирити {20}

* mulier muliĕris f жена {13}

* multī ~ae ~a (компаратив plūrēs plūra; суперлатив plūrĭmī ~ae ~a) многобројни, многи {1}

* multitūdō ~tūdĭnis f мноштво {11}

multō (прилог) много, знатно (уз изразе компаративног смисла) {17}

* multum (прилог; компаратив plūs; суперлатив plūrĭmum) много (+Gen, нечега) {24}

mūlus ~ī m мазга {23}

Naissus ~ī f Ниш {1}

* nam (прилог) наиме {2}

narrō narrāre ~āvī ~ātum причати, приповедати {13}

nāsus ~ī m нос {10}

nātō nātāre ~āvī ~ātum пливати {7}

* nātūra ~ae f природа {19}

nātus ~a ~um рођен {24}

nauta ~ae m поморац, морепловац {7}

nāvicŭla ~ае f барка {7}

centum

nāvĭgō nāvigāre ~āvī ~ātum пловити {7}

* nāvis ~is f лађа, брод {7}

nē—quidem чак ни, па ни {21}

* -ne? (енклитична упитна партикула) да ли? {2} -ne… an? да ли… или? {11}

* nec (везник) ни, нити {2}

* necessārius ~āria ~ārium неопходан, потребан {2}

necesse est треба, неопходно је {9}

* nēmō (неодређена одрична заменица) нико {8}

Neptūnus ~ī m Нептун {11}

neque види nec {11}

* nesciō nescīre nescīvī nescītum не знати {5}; не умети {5}

niger nigra nigrum црн {7}; Niger ~grī m (мушко име) Нигер {4}

* nihil (неодређена одрична заменица) ништа {6}; nihil dīcis говориш бесмислице, којешта {17}

Nīlus ~ī m Нил {1}

nimium (прилог) превише {13}

* nisī (прилог) осим ако, осим {18}

* nōbĭlis ~e познат, чувен; угледан, племенит {12}

noceō nocēre nocuī nocĭtum шкодити, чинити штету {21}

noctū (прилог) ноћу {2}

* nōlō nōlle nōluī не хтети {14}

* nōmen nōmĭnis n име {11}

* nōn (одрични прилог) не {1}; nōnne зар не {9}

nōnus ~a ~um девети {24}

* nōs (лична заменица) ми {8}

* noster ~tra ~trum (присвојна заменица) наш {4}

novem девет {5}

* novus ~a ~um нов {4}

* nox noctis f ноћ {8}

oblīvīscor oblīvīscī oblītus sum заборавити {21}

obscēnus ~a ~um гнусан, недостојан {20}

obscūrō obscūrāre ~āvī ~ātum заклонити {2}

obsequium ~quiī n послушност {19}

* occīdō occīdĕre occīdī occīsum убити {13}

Ōceănus ~ī m Океан {7}

octāvus ~a ~um осми {24}

octō осам {5}

* ocŭlus ~ī m око {9}

odium odiī n мржња {21}

оhē (узвик) хеј {24}

Edukapromo

nūbēs nūbis f облак {7}

nūbō nūbĕre nūpsī nuptum удати се {22}

* nūllus ~a ~um ниједан {14}

* num (упитни прилог) зар {13}

numĕrō numerāre ~āvī ~ātum бројати, пребројавати {5}

* numĕrus ~ī m број {4}

Numidĭcus ~ī m (мушко име) Нумидик {20}

nummus ~ī m кованица, пара, новчић {5}

* numquam никад {7}

* nunc (прилог) сада {2}

nux nucis f орах {15}

ōlim (прилог) једном, некад (давно) {13}

olīva ~ae f маслина {12}

Olympus ~ī m Олимп {24}

omnīnō (прилог) потпуно {23}

* omnis ~e сваки (Sg); сви (Pl) {12}

onus onĕris n терет {15}

* oportet oportēre oportuit треба да {16}

oppĭdum ~ī n град {1}

opprĭmō opprimĕre oppressī oppressum притиснути, згазити {22}

oppūgnō oppūgnāre ~āvī ~ātum нападати {14}

Optātus ~ī m (мушко име) Оптат {3}

* optĭmus ~a ~um најбољи (суперлатив од bonus) {20}

* opus opĕris n дело {17}

orbis ~is m круг; orbis terrārum свет {11}

* ōrdō ōrdĭnis m ред; низ {12}

ōrnātus ~a ~um украшен {16}

ōrnō ōrnāre ~āvī ~ātum украшавати, красити {11}

Orpheus Orpheī m Орфеј {13}

* ōs ōris n уста; лице {10}

* ostendō ostendĕre ostendī ostentum

показати {18}

ōstium ōstiī n врата {8}

ōtium ōtiī n слободно време, доколица {20}

* pānis ~is m хлеб {9}

pānnus ~ī m крпа, рита {24}

parātus ~a ~um спреман, приправан {14}

* pāreō pārēre pāruī pārĭtum покоравати се, бити послушан {11}

pariēs pariĕtis m зид {22}

* parō parāre ~āvī ~ātum спремати {17}

* pars partis f део {8}

Parthĕnōn ~ōnis m Партенон {12}

parum (прилог) мало, недовољно {23}

parvŭlus ~ī m малишан {7}

* parvus ~a ~um (компаратив minor, minus; суперлатив minimus ~a ~um) мали {1}

* pater patris m отац {3}

* patria patriae f отаџбина {1}

* paucī ~ae ~a малобројни, неколицина {18}

paulō (прилог) мало (уз изразе

аративног смисла) {15}

* pāx pācis f мир {9}

pectus pectŏris n груди, грудни кош {10}

* pecūnia ~niae f новац {6}

pecūniōsus ~a ~um богат {9}

pellō pellĕre pepŭlī pulsum отерати {24}

pelvis ~is f лавор {16}

pendeō pendēre pependī висити {12} penĕtrō penetrāre ~āvī ~ātum продрети {5}

pēnsum ~ī n домаћи задатак {23} peplon или peplum ~ī n пеплос, (Атенина)

хаљина {12}

* per (предлог, +Acc) преко, кроз, по {7}; per deōs immortālēs забога {18} percontor percontārī percontātus sum

испитати {23}

perdĭtē (прилог) погубно, смртно {13}

perveniō pervenīre pervēnī perventum

стићи, доспети {21}

* pēs pedis m стопало {10}

* pessĭmus ~a ~um (суперлатив од malus)

најгори {16}

* petō petĕre petīvī petītum тражити; поћи (некуд/на некога) {13}

philosŏphus ~ī m филозоф {19}

pīlum ~ī n копље (у пешадији) {14}

piscis ~is m риба {7}

* placeō placēre placuī placĭtum свиђати се {2}

plaudō plaudĕre plausī plausum пљескати, тапшати {20}

Edukapromo

* perdō perdĕre perdĭdī perdĭtum

изгубити, протраћити, упропастити {20}

* pergō pergĕre perrēxī perrēctum

наставити, продужити {3}

* perīcŭlum ~ī n опасност {7}

peristylum ~ī n перистил (унутрашње

двориште с колонадом) {17}

perpetuus ~tua ~tuum непрекидан, трајан, сталан {13}

perterrĭtus ~a ~um преплашен, престрашен {13}

pertinācia ~ciae f тврдоглавост, упорност {5}

* plēnus ~a ~um пун {2}

pluvia ~viae f киша {2}

* plūrĭmī (суперлатив од multī) већина {20}

poēta ~ae m песник {13}

polliceor pollicērī pollicĭtus sum обећати {20}

pompa ~ae f поворка, литија {12}

* pōnō pōnĕre posuī posĭtum ставити {6}

pōns pontis m мост {14}

* popŭlus ~ī m народ {1}

porrĭgō porrigĕre porrēxī porrēctum

пружити {15}

porta ~ae f капија {14}

* portō portāre ~āvī ~ātum носити {15}

portus ~ūs m лука {7}

* possum posse potuī моћи {7}

* post (предлог, +Acc; прилог) после {2}; иза {8}

posteā (прилог) касније {22}

* postquam пошто {23}

Postŭmus ~ī m (мушко име) Постум {3}

potēns potentis моћан {13}

potius (прилог) радије, боље {17}

praebeō praebēre praebuī praebĭtum

пружити {5}

praeda ~ae f плен {16}

praemium ~miī n награда {6}

praescrībō praescrībĕre praescrīpsī praescrīptum преписати {9}

praeter (предлог, +Acc) осим {18}

prīmum (прилог) испрва; quam prīmum

што пре {21}

* prīmus ~a ~um први {5}

prīncipium ~piī n почетак; основ, принцип {23}

* prō (предлог, +Abl) уместо {24}

probē (прилог) поштено, честито; одлично {22}

probō probāre ~āvī ~ātum кушати, пробати {22}

* probus ~a ~um поштен, честит, ваљан {6}

procella ~ae f олуја, бура {7}

procul (прилог) далеко {7} profectō (прилог) засигурно, извесно {17}

* proficīscor proficīscī profectus sum

кренути, поћи {20} prōmittō prōmittĕre prōmīsī prōmissum

обећати, обавезати се {21} prōmō prōmĕre prōmuī prōmptum

извадити, изнети на видело {8}

prope (предлог, +Acc; прилог) близу, надомак {1}

propter (предлог, +Acc) због, услед {13} prōsĕquor prōsĕquī prōsecūtus sum гонити {24}

prospiciō prospicĕre prospēxī prospectum

гледати (у даљину) {15}

* prōvincia ~ciae f провинција {1}

prūdēns prūdentis разборит, разуман {14}

* pūblĭcus ~a ~um општенародни, јавни {20}

Pūblius ~liī m (мушко име) Публије {3}

* puella ~ae f девојчица {2}

* puer puĕrī m дечак {2}

pūgna ~ae f борба; битка, бој {14}

Pūgnāx ~ācis m (мушко име) Пугнакс {22}

* pūgnō pūgnāre ~āvī ~ātum тући се, борити се {5}

pūgnus ~ī m песница {22}

* pulcher pulchra pulchrum леп {2}

pulchritūdō ~tūdĭnis f лепота {11}

pulmōnēs ~num m плућа {9}

pulso pulsāre ~āvī ~ātum ударити {3}

* pūniō pūnīre pūnīvī pūnītum казнити {5}

* putō putāre ~āvī ~ātum сматрати, мислити {24}

* -que (енклитични везник) и {12}

* quī quae quod (упитно-односна заменица)

који, која, које {7}

* quia (везник) јер, пошто {18}

* quid? (упитна заменица) шта? {3}

quīnam? quaenam? quodnam? (упитна

заменица) који то? {24}

quīnque пет {5}

quīntus ~a ~um пети {24}

Quīntus ~ī m (мушко име) Квинт {3}

* quis? (упитна заменица) ко? {8}

quod (везник) јер, што {3}

Edukapromo

pyrămis ~ĭdis f пирамида {1}

* quaerō quaerĕre quaesīvī quaesītum тражити {8}

quam (прилог) колико, како {17}; (везник) него {16}

* quandō? (упитни прилог) када? {2}

quārtus ~a ~um четврти {24}

quattuor четири {5}

* quōmŏdo? (упитни прилог) како? {9}

quondam (прилог) једном, некад (давно) {13}

* quoque (прилог) такође, и {1}

* quot? колико? {21}

rāmus ~ī m грана {12}

* ratiō ratiōnis f разум {10}

Ravenna ~ае f Равена (град у Италији) {7}

recĭtō recitāre ~āvī ~ātum читати наглас; рецитовати {12}

rēctē (прилог) право; исправно, тачно {5}

* reddō reddĕre reddĭdī reddĭtum вратити {23} redeō redīre rediī redĭtum вратити се {7}

regiō regiōnis f област, подручје, предео {10}

rēgnō rēgnāre ~āvī ~ātum краљевати, владати {9}

* rēgnum ~ī n краљевство, краљевска власт {24}; краљевина regō regĕre rēxī rēctum управљати (+Acc, нечим) {9}

* relinquō relinquĕre relīquī relictum оставити, напустити {13}

relĭquus ~qua ~quum преостали {12} repraesentō repraesеntāre ~āvī ~ātum

представити, приказати {12} requīrō requīrĕre requīsīvī requīsītum тражити {21}

* rēs reī f ствар {20}; rēs gestae (нечији)

подухвати, дела, постигнућа {23}; rēs pūblĭca држава {20} respiciō respicĕre respēxī respectum

осврнути се, обазрети се {13}

* respondeō respondēre respondī respōnsum одговорити {2} respōnsum ~ī n одговор {23}

resūmō resūmĕre resūmpsī resūmptum

покупити {6}

rētiārius ~riī m рецијар (гладијатор

опремљен рибарском мрежом) {22}

revertor revertī revertī reversum вратити се {20}

* rēx rēgis m краљ {9}

Rhea ~ae f Реа {24}

Rhēnus ~ī m Рајна {1}

* rīdeō rīdēre rīsī rīsum смејати се {2};

исмевати {23}

* rogō rogāre ~āvī ~ātum питати {7}; тражити

(нешто од некога) {13}

Rōma ~ae f Рим {3}

Rōmānus ~a ~um римски {1}; Rōmānī ~ōrum

m Римљани {1}

rotundus ~a ~um округао {2}

ruber rubra rubrum црвен {10}

ruō ruĕre ruī рушити се {19}

rūrsus (прилог) наново, поново {10}

russātus ~a ~um обучен у црвено {20}

rūstĭcus ~ī m сељак {18}

Ssaccŭlus ~ī m врећица, кеса {5}

saccus ~ī m врећа, џак {15}

* sacer sacra sacrum свештен, свет; обредни {12}; посвећен (+Gen, некоме) {12}

sacerdōs sacerdōtis mf свештеник {12}

* saepe (прилог) често, више пута {2}

saevus ~a ~um гневан, срдит {24}

saltātor ~ōris m плесач {12}

saltus ~ūs m шумовита планина, гора {5}

* salūs salūtis f здравље, спас {20}; salūtem

dīcere поздравити {21}

salūtō salūtāre ~āvī ~ātum поздравити {8}

* sciō scīre scīvī scītum знати {5}; умети {5}

* scrībō scrībĕre scrīpsī scrīptum писати {3}

scūtum ~ī n штит {14}

sē види suī

* secundus ~a ~um други {24}

sēcūrus ~a ~um безбрижан {9}

* sed (везник; прилог) али {1}; него, већ {3}

* sedeō sedēre sēdī sessum седети {4}

sēdēs ~is f седиште {7}

* semper (прилог) увек, стално {2}

senātor ~tōris m сенатор (члан Сената) {20}

* senātus ~ūs m сенат {13}

* senex senis m старац {12}

Edukapromo

salvē здраво {6}

* sanguis sanguĭnis m крв {9}

sānō sānāre ~āvī ~ātum лечити {9}

sānus ~a ~um здрав {9}

* sapiēns ~entis мудар, паметан {18}

sapienter (прилог) мудро {23}

satis (прилог) доста {2}

Sāturnus ~ī m Сатурн {24}

scēptrum ~ī n жезло {24}

* schola ~ae f школа {2}

septem седам {5}

septimus ~a ~um седми {24}

* sequor sequī secūtus sum ићи за ким, пратити, следити {22}

* sermō sermōnis m говор, разговор {10}

serpēns ~entis mf змија {13}

serviō servīre servīvī servītum бити роб, робовати {5}

* servō servāre ~āvī ~ātum чувати, сачувати, спасти {7}; lēgēs servāre поштовати

закон {9}

servus ~ī m роб, слуга {4}

sex шест {5}

sextus ~a ~um шести {24}

* sī ако {8}

sibī в. suī

* sīc (прилог) тако {5}

siccus ~a ~um сув {11}

Sicilia ~liae f Сицилија {1}

Sicŭlum mare Сицилијанско море {11}

silentium ~tiī n тишина {3}

silva ~ae f шума {2}

* simĭlis ~e сличан, налик на {14}

simulācrum ~ī n кип {8}

* sine (предлог, +Abl) без {9}

* sinister ~tra ~trum леви {24}

* sinō sinĕre sīvī situm дозволити, пустити {16}

sīve (раставни везник) било, или {22}

sōlācium ~ciī n утеха {9}

soleō solēre solĭtus sum обичавати, имати обичај {8}

solium soliī n трон, престо {24}

* sōlum (прилог) само; nōn solum… sed etiam

не само… већ и {12}

* sōlus ~a ~um сам {8}

somnus ~ī m сан, спавање {16}

* soror sorōris f сестра {13}

centum et ūnum et septuāginta

Sparta ~ae f Спарта {1}

spectāculum ~ī n призор, представа {12}

* spectō spectāre ~āvī ~ātum гледати, посматрати {8}

* spērō spērāre ~āvī ~ātum надати се {17}

* spēs speī f нада {20}

* spīrō spīrāre ~āvī ~ātum дисати {11}

splendĭdus ~a ~um диван, величанствен {12}

stella ~ae f звезда {2}

stilus ~ī m писаљка {18}

* stō stāre stetī statum стајати {5}

stola ~ae f стола, хаљина {12}

studeō studēre studuī трудити се, покушавати {5}

stultus ~a ~um глуп {18}

stultē (прилог) глупо {7}

stupeō stupēre stupuī бити забезекнут {19}

suāvis ~e сладак {17}

sub (предлог, +Acc, +Abl) под {9}

* suī (лична повратна заменица) себе {8}

* sum esse fuī бити {1}; налазити се {1};

постојати {1}

summus ~a ~um највиши {10}; врховни {9}; ad summam све у свему, укратко {24}

* sūmō sūmĕre sūmpsī sūmptum узети {6}

summopĕre (прилог) веома, ревносно {12}

superior ~rius горњи, ранији {23}

supĕrō superāre ~āvī ~ātum надмашити, надвладати, надвисити {10}

suprā (предлог, +Acc) изнад {10}

* surgō surgĕre surrēxī surrēctum устати, дићи се {3}

suspīrō suspīrāre ~āvī ~ātum уздахнути {16}

sustineō sustinēre sustinuī sustentum

држати, носити {12}; издржати, поднети {14}

* suus sua suum (присвојнa повратна

заменица) свој {3}

Syrī ~ōrum m Сиријци; Syrus ~ī m (мушко

* tamen (прилог) ипак {7}

tandem (прилог) најзад {6}

tantum (прилог) само {5}

* tantus ~a ~um толики {24}

tegō tegĕre tēxī tēctum прекрити {10}

* templum ~ī n храм {8}

temptō temptāre ~āvī ~ātum опипати, испитати {9}

* tempus tempŏris n време {12}; tempus agere проводити време {12}

tenebrae ~ārum f мрак {8}

* teneō tenēre tenuī tentum држати {1}

tergeo tergēre tersī tersum брисати {3}

tergum ~ī n леђа {19}

* terra ~ae f земља {1}

tertius ~a ~um трећи {24}

Thraeces Thrаеcum m Трачани; Thraex Thrаеcis m Трачанин, врста гладијатора {22}

Tibĕris ~is m Тибар {1}

* timeō timēre timuī плашити се (+Acc, нечега) {2}

Tītus ~ī m (мушко име) Тит {16}

tolĕrō tolerāre ~āvī ~ātum трпети, издржавати {14}

* tot толико {21}

* tōtus ~a ~um цео, читав {16}

* trahō trahĕre trāxī tractum вући {16}

Trajānus ~ī m (мушко име) Трајан {5}

trāns (предлог, +Acc) преко {5}

trānseō trānsīre trānsiī trānsĭtum прећи {14}

trēs tria (број) три {3}

tribuō tribuĕre tribuī tribūtum доделити {19}

* trīstis ~e жалостан, тужан {13}

triumphus ~ī m тријумф {16}

Edukapromo

име) Сиријац {5}

Ttabella ~ae f таблица {3}

tablīnum ~ī n таблинум, радна соба {5}

tabŭla ~ae f таблица {18}

* taceō tacēre tacuī tacĭtum ћутати {2}

* tālis ~e такав {20}

tam (прилог) тако, до те мере {8}

triumphālis ~e тријумфални {16}

* tū (лична заменица) ти {2}

* tum (прилог) тад {2}

tunĭca ~ae f туника, хаљина {12}

turba ~ae f маса (људи) {12}; метеж

* turpis ~e ружан {22}

turpĭter (прилог) ружно, срамно {22}

* tuus tua tuum (присвојна заменица) твој {4}

Tyrrhēnum mare Тиренско море {7}

* ubī (упитно-односни прилог) где {1};

(везник) кад {21}

ubīnam? (упитни прилог) где ли? {24}

ubīque (прилог) посвуда {24}

umbra ~ae f сенка {2}; хлад {2}

ūnā (прилог) заједно {24}

unde (упитно-односни прилог) одакле, откуд {19}

ūnus ūna ūnum (број) један {5}

urbānus ~ī m становник града, грађанин {18}

* urbs urbis f град {8}

ursus ~ī m медвед {20}; Ursus (мушко име) Урсо {15}

ūsque ad све до {7}

* ut (везник) као, попут, као што {7}; кад, чим {22}

* ūtĭlis ~e користан {20}

* ūtor ūtī ūsus sum користити се, служити се {24}

* uxor uxōris f супруга {3}

vacuus vacua vacuum празан {6}

vae (узвик) јао {13}

Valēns ~entis m (мушко име) Валент {18}

* valeō valēre valuī бити здрав; valē (поздрав) здраво {8}

Valeria ~riae f (женско име) Валерија {2}

Valerius ~riī m (мушко име) Валерије {3}

valētūdō ~tūdĭnis f здравље {9}

vāllum ~ī n насип {14}

varius ~a ~um разан, разноврстан {2}

verbĕrа verbĕrum n батине {18}

verbĕrō verberāre ~āvī ~ātum ударати, тући {4}

* verbum ~ī n реч {2}

Vergilius ~liī m (мушко име) Вергилије {19}

* vērō (прилог) а, али, но {13}

* vērum ~ī n истина {7}

* vērus ~a ~um истинит, прави {21}

* vester ~tra ~trum (присвојна заменица) ваш {4}

Vettius Vettiī m (мушко име) Ветије {18}

vexō vexāre ~āvī ~ātum злостављати, малтретирати {4}

Edukapromo

vās vāsis n посуда, ћуп {12}

vāstō vāstāre ~āvī ~ātum пустошити {14}

vehementer (прилог) силно, жестоко {20}

* vel (везник) или, било {21}

vēnа ~ае f крвни суд {9}

vēnātor ~tōris m врста гладијатора: ловац {22}

venerābĭlis ~e достојан поштовања {12}

* veniō venīre vēnī ventum доћи {3}

venter ventris m трбух, стомак {10}

ventus ~ī m ветар {7}

Venusta ~ae f (женско име) Венуста {3}

* via viae f улица, пут, друм {12}

victor ~tōris m победник {19}

* victōria ~riae f победа {5}

* videō vidēre vīdī vīsum видети {2}

videor vidērī vīsus sum чинити се, изгледати, показати се {23}

vigĭlō vigilāre ~āvī ~ātum бити будан {18}

vīlis ~e јефтин {15}

Vīminācium ~ciī n Виминацијум {1}

* vincō vincĕre vīcī victum победити {14}

vīnum ~ī n вино {13}

* vir virī m човек, мушкарац {3}; муж {3}

virga ~ae f шиба, прут {18}

virgō virgĭnis f девојка {12}

virĭdis ~e зелен {12}

* virtus ~tūtis f врлина, храброст {20}

vīsō vīsĕre vīsī посетити {7}

* vīta ~ae f живот {2}

vītō vītāre ~āvī ~ātum избегавати {23}

* vīvō vīvĕre vīxī живети, бити жив {7}

* vīvus ~a ~um жив {13}

* vocō vocāre ~āvī ~ātum звати {3}

* volō velle voluī хтети {7}

* voluntās ~tātis f воља {9}

voluptās ~tātis f задовољство, уживање {20}

* vōs (лична заменица) ви {7}

* vōx vōcis f глас {11}

ако: sī

али: sed

батине добити: пасив глаголу тући verbĕrō verberāre ~āvī ~ātum

бедан: miser misĕra misĕrum

без: sine (+Abl)

бити: sum esse fuī

битка: pūgna ~ae f

бог: deus deī m

богиња: dea deae f

болестан бити: aegrōtō aegrōtāre ~āvī ~ātum

борити се: pūgnō pūgnāre ~āvī ~ātum

ваљан, в. добар

велик: magnus ~a ~um (компаратив major, majus; суперлатив maximus ~a ~um)

веровати: crēdō crēdĕre crēdĭdī crēdĭtum

видети: videō vidēre vīdī vīsum

више не: jam nōn (или nōn jam)

вода: aqua aquae f

водити: dūcō dūcĕre dūxī ductum

војник: mīles mīlĭtis m

војска: exercĭtus ~ūs m

војсковођа: dux ducis m

волети: amō amāre ~āvī ~ātum

враћати се: revertor revertī revertī reversum

време: tempus tempŏris n; проводити време: tempus agere

девојка: virgō virgĭnis f

девојчица: puella ~ae f

део: pars partis f

деца (нечија): lībĕrī ~ōrum m

дечак: puer puĕrī m

дивити се: admīror admīrārī admīrātus sum

доба: в. време

добар: bonus ~a ~um (компаратив melior melius; суперлатив optĭmus ~a ~um)

добро (прилог): bene

дом, в. кућа

друг: amīcus ~ī m

други: alius alia aliud

друм, в. пут

дуг: longus ~a ~um

дуго (прилог): diū

душа: anĭma ~ae f

Edukapromo

ђак: discipŭlus ~ī m

желети: cupiō cupĕre cupīvī cupītum

живети: vīvō vīvĕre vīxī

живот: vīta ~ae f; водити живот: vītam agĕre

животиња: bēstia bēstiae f; anĭmal animālis n

за (о сврси): ad (+Acc)

забављати се: lūdō lūdĕre lūsī lūsum

закон: lēx lēgis f

зашто: cūr

звати: vocō vocāre ~āvī ~ātum

звезда: stella ~ae f

где: ubī

говорити: loquor loquī locūtus sum

господар: domĭnus ~ī m

господарица: domĭna ~ae f

град: oppĭdum ~ī n, urbs urbis f

градити: aedifĭcō aedificāre ~āvī ~ātum

грађанин: cīvis ~is m

да ли: -ne

данас: hodiē

дати: dō dare dedī datum

и: (везник) et; (прилог) quoque

из: ē или ex (+Abl)

имати: habeō habēre habuī habĭtum

испред: ante (+Acc)

ићи (за ким): sequor sequī secūtus sum

јунак: vir virī m јутром, в. ујутро

ка: ad (+Acc)

кад: quandō

кажњавати: pūniō pūnīre pūnīvī pūnītum

као: ut

капија: porta ~ae f

каткад: interdum

књига: liber librī m

колона: agmen agmĭnis n

коњ: equus equī m

кочијаш: aurīga ~ae m

краљ: rēx rēgis m

кућа: domus ~ūs f; код куће: domī

лађа: nāvis ~is f

леп: pulcher pulchra pulchrum

ли: -ne

лош: malus ~a ~um (компаратив pejor, pejus; суперлатив pessimus ~a ~um)

љубав: amor amōris m

мач: gladius ~diī m

место: locus ~ī m

мир: pāx pācis f

младић: juvĕnis ~is m

мноштво: multitūdō ~tūdĭnis f

морати: dēbeō dēbēre dēbuī dēbĭtum

море: mare maris n

моћан: potēns potentis

моћи: possum posse potuī

муња: fulmen fulmĭnis n

ниједан: nūllus ~a ~um

нико: nēmō

ништа: nihil

новац: pecūnia ~niae f

ноћ: nox noctis f

његов: ejus

њива: ager agrī m

о (коме/чему): dē (+Abl)

Edukapromo

на: in (+Acc, +Abl)

налазити се: sum esse fuī

напустити: relinquō relinquĕre relīquī relictum

народ: popŭlus ~ī m

не: nōn

небо: caelum ~ī n

него: (супротни везник) sed; (поредбени

везник) quam

некад, в. каткад

непоштен: imprŏbus ~a ~um

непријатељ: hostis ~is m

несрећан: īnfēlīx ~līcis

обала: lītus lītŏris n

обузети: capiō capĕre cēpī captum

огроман: ingēns ingentis

од: ā или ab (+Abl); ([један] од, међу) dē (+Abl)

одважан: audāx audācis

одсутан бити, одсуствовати: absum abesse āfuī

око: ocŭlus ~ī m

опазити: cōnspiciō cōnspicĕre cōnspēxī cōnspectum

опомињати: moneō monēre monuī monĭtum

остати: maneō manēre mānsī mānsum

отаџбина: patria patriae f

отворити: aperiō aperīre aperuī apertum

П

песма: carmen carmĭnis n

песник: poēta ~ae m

пети се: ascendō ascendĕre ascendī ascēnsum

писати: scrībō scrībĕre scrīpsī scrīptum

писмо: epistŭla ~ae f

планина: mōns montis m

плашити се: timeō timēre timuī (+Acc)

пловити: nāvĭgō nāvigāre ~āvī ~ātum

по: per (+Acc)

побећи: fugiō fugĕre fūgī

поворка: pompa ~ae f

под: sub (+Acc, +Abl)

покоравати се: pāreō pārēre pāruī

покрај: jūxtā (+Acc)

покушати: cōnor cōnārī cōnātus sum

поморац: nauta ~ae m

послужити се, в. служити се

посматрати: spectō spectāre ~āvī ~ātum

поступати: faciō facĕre fēcī factum

потражити, в. тражити

потребан: necessārius ~āria ~ārium

поћи: proficīscor proficīscī profectus sum

поштен, в. честит

поштовати: colō colĕre coluī cultum

правичан: jūstus ~a ~um

представе: lūdus ~ī m

преко: trāns (+Acc)

пријатан: jūcundus ~a ~um

присилити: cōgō cōgĕre coēgī coāctum

прича: fābŭla ~ae f

против: contrā (+Acc)

пружати: praebeō praebēre praebuī praebĭtum

пун: plēnus ~a ~um

пут: via viae f, iter itineris n

путовати: iter facere

разан: varius ~a ~um

разлог: causa ~ae f

размишљати: cōgĭtō cōgitāre ~āvī ~ātum

разуман: prūdēns prūdentis

рат: bellum ~ī n

река: fluvius ~viī m, flūmen flūmĭnis n

реч: verbum ~ī n

Римљани: Rōmānī ~ōrum m

римски: Rōmānus ~a ~um

роб: servus ~ī m

робиња: ancilla ~ae f

са (ким/чим): cum (+Abl)

само: tantum; sōlum; не само… већ и: nōn

solum… sed etiam

сачувати, в. чувати

сви: omnēs ~ium

свиђати се placeō placēre placuī placĭtum

свој: suus sua suum

седети: sedeō sedēre sēdī sessum

сељак: rūstĭcus ~ī m

син: fīlius fīliī m

слати: mittō mittĕre mīsī missum

слободан: līber lībĕra lībĕrum

служити се: ūtor ūtī ūsus sum

смртник: mortālis ~is m

спас: salūs salūtis f

стављати: pōnō pōnĕre posuī posĭtum

стар: antīquus antīqua antīquum

сто: mēnsa ~ae f

стуб: columna ~ae f

супруга: uxor uxōris f

сутра: crās

тако (до те мере): tam

arx arcis f

тешити: cōnsōlor cōnsōlārī cōnsōlātus sum

тишина: silentium ~tiī n

тражити: quaerō quaerĕre quaesīvī quaesītum

треба: oportet oportēre oportuit

трудити се: studeō studēre studuī

тужан: trīstis ~е

у: in (+Acc, +Abl)

убити: occīdō occīdĕre occīdī occīsum

угледан: nōbĭlis ~e

узети: sūmō sūmĕre sūmpsī sūmptum

ујутро: māne

ум: mēns mentis f

ухо: auris ~is f

ученица: discipŭla ~ae f

учитељ: grammatĭcus ~ī m

хитар: celer celĕris celĕre

хладан: frīgĭdus ~a ~um

храбар: fortis ~e

храм: templum ~ī n

хтети: volō velle voluī; не хтети: nōlō nōlle nōluī

цар: imperātor ~tōris m

чекати: exspectō exspectāre ~āvī ~ātum

честит: probus ~a ~um

често (прилог): saepe

чиновник: magistrātus ~ūs m

читав: tōtus ~a ~um

читати: legō legĕre lēgī lēctum

човек: homō homĭnis m

чувати: servō servāre ~āvī ~ātum

чути: audiō audīre audīvī audītum

џак: saccus ~ī m

школа: schola ~ae f

шта: quid