Edukapromo
Војин Недељковић Маријана Бакић Јелена Савић Почетни уџбеник латинског језика за гимназије
AIN TŪ?
Проф. др Војин Недељковић Мср Маријана Бакић Јелена Савић, проф.
AIN TŪ?
Почетни уџбеник
ГЛАВНИ УРЕДНИК Др Бошко Влаховић
ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА Др Наташа Филиповић
ПРЕДМЕТНЕ УРЕДНИЦЕ Др Моња Јовић Др Јелена Журић
РЕЦЕНЗЕНТИ Проф. др Јулијана Вучо
Доц. др Дивна Солеј
Наталија Милинковић, проф.
ИЛУСТРАЦИЈЕ Нина Игњатовић
ДИЗАЈН И ГРАФИЧКА ПРИПРЕМА
Јасмина Игњатовић
ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА
Споменка Трипковић
ИЗДАВАЧ
Едука д.о.о. Београд
Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1
Тел./факс: 011 3287 277, 3286 4443, 2629 903
Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs
ЗА ИЗДАВАЧА
Др Бошко Влаховић, директор
Штампа Ротографика, Суботица Издање бр.: 3, Београд, 2021. година
Тираж: 5000
37.016:811.124'02(075.3)
НЕДЕЉКОВИЋ,
Савић ; [илустрације Нина Игњатовић]. - Изд. бр. 3. - Београд : Eduka, 2021 (Суботица : Ротографика). - 176 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 5.000. - Латинско-српски речник: стр. 160-173. - Српско-латински речник: стр. 174-176. ISBN 978-86-6013-472-3
1. Бакић, Маријана, 1986- [аутор] 2. Савић, Јелена, 1977- [аутор] COBISS.SR-ID 46078217
латинског језика за гимназије
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
Војин, 1965Ain tu? : почетни уџбеник латинског језика за гимназије / Војин Недељковић, Маријана Бакић, Јелена
Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права. Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-6/2020-03. © Едука д.о.о. Београд Edukapromo
Латинско штиво
Advocātus diabolī
3 pāgina tertia tria – III / Водич кроз уџбеник За разговор, за истраживање О језику
Вежбања
Текстови који те упознају с елементима класичне цивилизације и свакодневним животом у класичном свету, а служe и као повод за поуку о латинском језику. Питања и напомене којима се појединости из прочитанога текста повезују са твојим искуством и сазнањима. Поред тога, упутства за даље самостално истраживање. Објашњења која те уводе у систем латинског језика. Увидећеш сличности и разлике између латинског и српског, и научити основно о томе како латински функционише. Различити по форми и по тежини, ови задаци служе томе да твоју обавештеност о језику претворе у језичко умеће, у способност. Ђавољем адвокату је дужност да буде сумњичав и поставља незгодна питања. У овој рубрици, под видом питања и одговора наћи ћеш додатна разјашњења и обавештења везана што за латински језик, што за класичну цивилизацију. Све читај редом и без журбе. Размишљај како да организујеш своје белешке и постепено пронађи сопствени стил учења. Edukapromo
Edukapromo
Venī, puer, dīsce sapere. – Quid hoc est sapere? –Intellegere rēctē, agere rēctē, et ēloquī rēctē omnia necessāria. – Quis docēbit mē hoc? – Ego, cum Deō. – Quōmodo? – Dūcam tē per omnia, ostendam tibī omnia, nōminābō tibī omnia.
4 pāgina quārta / IV – quattuor Испрва завичајни говор једне варошице на обали Тибра, латински је с временом постао језик античке Италије уједињене под влашћу римског народа, а потом језик једне државе којa је обухватилa читаво Средоземље са залеђем и једне културе која ће у потоња времена важити за узорну. Неколико векова касније римска држава је већим делом пропала и свет се сасвим променио, али отисак древне империје остао је неизбрисив. Као градови саздани од камена разнесеног са римских грађевина, тако
и цивилизација средњег века безмало сва састојала од класичног наслеђа преображеног у нове форме. Римског народа више није било, али његов језик није ишчилео, већ је упркос престанку спонтане трансмисије (што за језике обично значи – смрт) опстао у новим околностима. Док се на матерњим језицима средњовековног Запада одвијала локална комуникација од данас до сутра, дотле се о стварима од ширег или трајнијег интереса свугде говорило и писало на „очинском језику” латинском. То стање је кулминирало у Западној и Средњој Европи раног новог века. Тадашња „књижевна република” – свеевропска заједница људи од књиге, различитих пореклом, али слично школованих и широко повезаних – дала је не само једну велику наднационалну књижевност, већ се и упустила у далекосежне распре о вери и цркви, изнедрила прве модерне теорије друштва и државе, проширила прве вести о прекоморским открићима, скицирала нову слику свемира и засновала модерне природне науке. Својом духовном отаџбином књижевна република је сматрала класичну старину, а њен језик, латински, у милионима примерака штампаних књига наново је преплавио Европу и усталио се као симбол вредносног континуитета и једно од главних оруђа напретка. У то доба уобличио се на дуже време и профил образованог Европљанина као човека темељитих знања и свестраних интересовања, којем његова латинска ученост отвара сва врата, дајући приступа класичним узорима као и модерним достигнућима. Није, онда, чудо што су данашњи европски језици сви одреда узрасли под пресудним утицајем латинског. Полако преузимајући једну по једну од његових улога, они су задобили и многе црте његовог лика. Због тога се не само стручна терминологија у разним сферама, већ и значајан део целокупног лексикона европских језика састоји од речи латинског порекла или начињених по угледу на латинске. Отуд потичу и многе наше фразе, обрти, метафоре; и још дубље, у оној области где се начин изражавања граничи са самим начином размишљања, модерна комуникација носи неизбрисив отисак латинске империје духа, трајније од свег другог што је римски народ оставио за собом. Зато ни ми данас са гимназијалцем којем предстоји латинска настава немамо у суштини другог разговора до оног што га је са својим ђаком у XVII веку водио велики педагог Јан Коменски:
се
Ходи, дете, научи да будеш паметан човек. – Шта то значи бити паметан? – Правилно разумевати, правилно чинити и правилно изражавати све што је потребно. – Ко ће ме научити томе? – Ја, с помоћу Божјом. – Како? – Провешћу те свуда, све ћу ти показати и рећи ћу свему име. Уводна реч
још ово неколико напомена што следи.
Важећи програм нашег предмета прописује релативно
много латинске граматике. Ми смо се постарали
да ту опсежну материју изложимо тачно, јасно и без излишности, хотећи да тиме дамо пуну стручну
Edukapromo
5 quīnque – V / pāgina quīnta
згуснуто у мало речи, оно што бисмо желели да наш наставник представи себи и другима као укупну вредност и сврху нашега предмета; и надасве, да о томе говори и ученицима, на адекватан, њима приступачан начин. Самом наставнику може пак добро доћи
То је,
наставнику у учионици. Што се пак вежбања тиче, наставник ће, наравно, моћи не само да се послужи оним што је дато, већ и да произведе своје на ту форму, или и друкчије, ако хоће. Међутим, тежиште наставе треба да буде на нечем другом. У овом уџбенику главно је штиво, латински текстови намењени гласном читању и тумачењу. То је сврха латинске наставе, не граматика, мада је ова неопходна; и то је једини начин да се дорасте и до нечег вреднијег него што је уџбеник. Рад на штиву треба сваки пут да отпочне наставниковим разговетним и умерено сугестивним читањем. Затим ће се текст преводити и разјашњавати, уз претпоставку да разумевање претходи превођењу а не обратно. Све треба да се одвија кроз жив разговор у неком од ових модуса: или ученик самостално преводи делић текста; или то бива уз припомоћ наставника, који предвиђа тешкоће, те даје наговештаје и решења; или наставник преводи подстичући ученике да припомогну где умеју; или ученици слушају где наставник све сам обавља. При ефикасном раду сви ће се ти модуси наизглед спонтано, а у ствари по плану и под контролом наставника, смењивати на путу кроз текст. Друго што из штива треба извући, то су елементи класичне цивилизације. Упознавање с њима не треба свести на узгредне теме прикључене течају језика: боље је кад оно проистиче из самог тумачења текста као стожерне активности. Циљ при томе не може бити систематско знање, већ буђење радозналости и жеље да се у текстовима открију знаци времена. Овај важни део латинске наставе може се осмислити на безброј начина; наше сугестије за разговор и истраживање, дате у сваком поглављу иза штива, треба узети врло слободно, као примере поред којих, или место којих, може доћи и нешто друго и другачије. Зналци чувене латинске методе по Ербергу (Ørberg) приметиће да смо опонашали неке од његових породичних сцена. Сличност се, нажалост, и завршава ту, на површини, пошто је Ерберг у нашим садашњим условима непримењив. Све док се фундаменталном образовању не буде дало онолико значаја колико му припада по самој природи ствари, неће у школи бити места ни за латинску наставу у њеном природном виду, довољно пространу да не буде претрпана. Али шта је, ту је – треба у сваком тренутку дати колико се може, и ми смо то и покушали с овом књигом. Марљивом ученику и савесном наставнику она ће, надамо се, послужити добро. С особитим задовољством захваљујемо колегама које су нам помогле својим саветима, опаскама и поправкама; пре свих Дивни Солеј, Наталији Милинковић, Светлани Марковић, Ведрани Марлог, Борису Пендељу. Но пошто је уза сву њихову љубазност у књизи бесумње остало наших грешака и пропуста, молимо све који се прихвате овог уџбеника да нам укажу на сваку омашку коју примете, како бисмо првом приликом и то поправили. У Београду, о краткодневици 2019. Писци
подршку
vidēre, videō vidēs
Основно о падежима. Прва деклинација: terra ~ae f. Питање (опште
Слогови: структура, разграничење.
Прва конјугација: cantāre, cantō cantās. Друга деклинација: hortus ~ī m, liber librī m.
Edukapromo
Слогови: квантитет. Основно о акцентуацији. Неправилни глагол esse, sum es Друга деклинација: verbum ~ī n.
промена: bonus, pulcher, miser Присвојне заменице.
цивилизацији Античко Средоземље.
(1/2).
6 Садржај У десном ступцу табеле која следи дат је препоручени, у пракси опробани број часова за свако поглавље уџбеника. За Латински језик у првом разреду гимназије прописана су 74 часа; овај уџбеник изискује 68 часова за обраду, утврђивање, систематизацију и увежбавање градива; остаје 6 часова за веће провере знања (подесни тренуци удешени су иза гл. IV, IX, XI, XIII, XIX, XXII) и за ванредне потребе. Разуме се, ово је само приближна процена и начелна препорука: стварни план рада остаје у домену наставника. I стр. 11 II 16 III 24 IV 31 6 3 4 штиво Империја Apud grammaticum Postumus Puer improbus (1/2) Puer improbus (2/2) Niger servus laudat dominī fīlium о језику Основно о латинским глаголима, именицама и њиховој промени. О латинским вокалима (простим и сложеним), њиховој слоготворности и квантитету. Друга конјугација:
и посебно).
Придевска
Величина и моћ римске државе. Елементарно образовање код Римљана. Основне физикалне представе у класичној антици.
pāgina sexta / VI – sex
Придеви: атрибутивна и предикативна употреба.
о
Римска породица: родитељи и деца. Римска имена
Материјални аспект читања и писања (1/3).
In tablīnō Postumī (1/2)
In tablīnō Postumī (2/2)
Четврта конјугација: audīre, audiō audīs.
Четврта деклинација: exercitus ~ūs m.
Предлошка конструкција: +Acc, +Abl. Именице у апозицији.
Трећа конјугација: scrībere, scrībō scrībis. Четврта деклинација: domus Локалне одредбе за мировање.
Локатив.
(Не)рефлексивна припадност; опсег заменице свој
capere, capiō capis.
Трећа деклинација: nāvis ~is f, nūbēs ~is f.
Римска експанзија на Балкану: цар Трајан.
Антички град: монументална здања. Римска породица: господар и робови (1/2). Римски новац.
Приморска
classe Rōmānā Servus fugitīvus
Dē medicīnā
Dē rēgibus et Caesaribus Dē
Quid и nihil као субјект, објект, адвербијал.
Разграничење слогова: mūta cum liquidā
Футур: spectābō spectābis, manēbō manēbis Трећа деклинација: pars partis f. Личне заменице: облици.
Футур: mittam mittēs, cupiam cupiēs, aperiam aperiēs
Трећа деклинација: homo hominis m.
Трећа деклинација: приписивање адекватног GenPl (~ium одн. ~um).
Quis и nēmō као субјект (Nom) и као објект (Acc). Plūrālia tantum.
Римски лекар: елементи античке медицине.
Идеологија царског самовлашћа (1/2).
7 VII 51 VIII 56 IX 62 V 39 VI 45 3 3 3 6 Дечак и поморац Dē
columnā Trajānī
Трећа мешовита конјугација:
и пловидба. Римска
град:
и
култура: море
флота као заштитница Италије. Антички
форум
храм. Објективни и субјективни аспект робовања.
X 69 3 Dē corpore hūmānō Неправилни глагол posse, possum potes Трећа деклинација: corpus corporis n. Заменица is ea id: придевска и именичка употреба, облици. Античке представе о људском телу. septem – VII / pāgina septima XI 74 4 Dē marī Футур: erō eris, poterō poteris Трећа деклинација: mare maris n. Заменица quī quae quod: упитна и односна употреба, облици. Quis: сви облици. Присвојно cujus, ejus, eorum, earum Античке географске представе. Класична религија: морска божанства. Edukapromo
Литија о
празнику
Великих
Панaтенеја
Говор о прошлости: дескрипција и нарација.
Имперфект: облици (cantābam cantābās, monēbam monēbās, currēbam currēbās, capiēbam capiēbās, veniēbam veniēbās) и употреба.
Приповедачки (историјски) презент.
Придеви треће деклинације: fortis ~e Omnis ~e: употреба.
Имперфект: eram erās, poteram poterās.
Придеви треће деклинације: audāx audācis, ingēns ingentis.
Основно о сложеним глаголима. Особитости именице deus
Везник -que.
Неправилни глагол velle (volō vīs, volam volēs, volēbam volēbās) и nōlle (nōlō nōn vīs, nōlam nōlēs, nōlēbam nōlēbās).
Знаменитости старе Атине. Светковине: атински култ Атене/Минерве.
Римљанин хвали своју војску
Ambulāte!
Dē arcū Tītī
Edukapromo
mātūtīnum (1/2)
Придеви треће деклинације: ācer Ūnus и nūllus: значење и облици.
Nēmō: облици.
Императив: ambulā(te), tenē(te), mitte mittite, cape capite, aperī(te), es(te) Nolī(te) +Inf.
Заменице hic, iste, ille: облици и употреба. Вокатив.
oportēre и jubēre.
Мит о Орфеју; музика у склопу античке културе.
Класична религија: свет умрлих.
Римска војска, војник, војсковођа. Стереотип супериорности: Римљанин и варварин.
Антички град: тржница и domus
Римска породица: господар и робови (2/2).
Антички град: славолук. Светковине: тријумфална поворка у Риму.
(2/2)
8 XIV 92 XV 98 XVI 105 XVII 112 3 3 3 2
Colloquium
Colloquium
mātūtīnum
глагола
Компарација
О аблативу у прилошким одредбама. О локалним одредбама за циљ. Неправилни глаголи
значење и облици (ad-/absum -es, ad-/aberō -eris, ad-/aberam -erās). Глагол у четири основна облика; различите основе. Перфект: облици (intrāvī intrāvistī
и употреба.
Употреба
придева: облици, употреба.
adesse и abesse:
)
Римска свакодневица: јутарња рутина и хигијенске навике. Римска
ауторитет оца
Римска имена
XIII 86 XII 80 2 3 Dē
породица:
(1/2).
(2/2).
Orpheō et Eurydicā
pāgina octāva / VIII – octō
Quid arbitrāris dē spectāculīs?
Пасивни обрт.
Пасивни презент: amarī, amor amāris; tenērī, teneor tenēris; pūnīrī, pūnior pūnīris.
Пасивни презент: dūcī, dūcor dūceris; capī, capior caperis
Агентивна одредба.
Tālēs solent esse virī
Quid est quod pūgnātis?
Пасивни футур: laudābor laudābeis, dēlebor dēlēberis, укљ. депонентну употребу (cōnābor, pollicēbor).
Quid и nihil: облици.
Пасивни футур: agar agēris, cōnspiciar cōnspiciēris, impediar impediēris, укљ. депонентну употребу (loquar, moriar, mentiar).
Грађење прилога за начин.
Поименичени придев.
Пасивни имперфект: rogābar rogabāris, monēbar monēbāris, pōnēbar ponēbāris, capiēbar capiēbāris, inveniēbar inveniēbāris, укљ. депонентну употребу (cōnābar, pollicēbar, revertēbar, moriēbar, mentiēbar).
Античке методе образовања и васпитања (1/2).
Материјални аспект читања и писања (2/3).
Популарност латинских песника (1/2).
Стереотип супериорности: грађанско и сељачко.
Антички град: разонода у цирку и амфитеатру. Стереотип супериорности: интелектуалац („филозоф”?) и светина („нормални људи”?).
Edukapromo
Компарација придева: неправилности (bonus и malus, magnus и parvus).
Кардинални бројеви 1–10; quot и tot.
Адолесценција, љубав, ступање у брак.
Стереотипи мушког и женског (1/2).
Материјални аспект читања и писања (3/3).
Популарност латинских песника (2/2).
Гладијатори: категорије бораца, каријера, публика.
Антички град: графити.
Стереотипи мушког и женског (2/2).
Класична религија: врховно божанство.
Римска породица: ауторитет оца (2/2).
Идеологија царског самовлашћа (2/2).
(oblītus sum).
Пасивни перфект: missus sum missus es, укљ. депонентну
(multī plūrēs plūrimī; суперлатив на ~illimus). Бројивост (multī)
1–10.
(multum).
Античке методе образовања и васпитања (2/2).
9 XX 129 XXI 134 XXII 139 XXIII 145 XXIV 152 XVIII 119 XIX 124 2 2 3 3 2 2 3
Dē
Dē Jove (2/2)
Пета деклинација:
reī
О изразу rēs pūblica Депонентни
Jove (1/2)
Disciplīna (1/2) Disciplīna (2/2)
rēs
f, diēs diēī m.
глаголи.
Kомпарација придева: неправилности
и небројивост
Редни бројеви
употребу
pāgina nōna novem – IX /
Edukapromo
10 pāgina decima / X – decem
Dānubius est fluvius. Dānubius est magnus.
Rhēnus quoque fluvius est. Rhēnus quoque magnus est. Rhēnus est in Germāniā.
Nīlus quoque fluvius magnus est. Nīlus est in Aegyptō.
Nīlus, Rhēnus, Dānubius fluviī magnī sunt.
Tiberis quoque fluvius est. Sed Tiberis nōn est magnus. Tiberis est fluvius parvus.
Ubī est Tiberis? Tiberis in Italiā est.
Sicilia est īnsula. Sicilia magna est.
Crēta quoque īnsula magna est.
Sicilia et Crēta sunt īnsulae Graecae.
Graecī multās īnsulās habent. Graecī īnsulās amant.
Populus Rōmānus magnum imperium habet. In imperiō Rōmānō multae prōvinciae sunt. Hispānia, Gallia, Germānia, Britannia, Aegyptus terrae Rōmānae sunt. Illyricum quoque Rōmānī tenent. In Illyricō multī populī habitant et prōvinciae multae sunt.
In Aegyptō Alexandrīa est. Alexandrīa magnam bibliothēcam habet. Pyramides quoque in Aegyptō sunt. Pyramides sunt prope Nīlum fluvium.
Ubī est Sparta? Sparta est in Graeciā. Sparta est oppidum Graecum. Corinthus quoque in Graeciā est. Sparta et Corinthus sunt oppida Graeca. Sed Graeciam quoque populus Rōmānus tenet.
Vīminācium est in Moesiā. Vīminācium oppidum est prope Dānubium fluvium. Naissus quoque in Moesiā est. Sed Naissus nōn est prope Dānubium.
Italia quoque terra Rōmāna est. Sed Italia nōn est prōvincia. In Italiā populus Rōmānus habitat. Populus Rōmānus Italiam amat. Italia est patria populī Rōmānī.
Dānubius Дунав est је fluvius река
magnus велик
Rhēnus Рајна quoque такође sunt су
Tiberis Тибар sed али parvus ≠ magnus ubī? где?
īnsula острво
Crēta Крит
Edukapromo
Graecī Грци
multās īnsulās
многа острва habent имају amant воле
populus Rōmānus
римски народ imperium империја
terra земља
Illyricum Илирик
Rōmānī Римљани tenent држе habitant живе
prope близу
Graecia Грчка
oppidum град
Moesia Мезија
Naissus Наис, Ниш patria отаџбина
pāgina ūndecima ūndecim – XI /
11
prīmum Глава прва Империја
I Caput
Разгледај мапу, а онда слушај наставника како наглас чита текст* и покушај да схватиш о чему је реч. Затим ћеш и сам(а), уз наставникову помоћ, полако читати и казивати шта разумеш. Смисао текста биће ти добрим делом очигледан, поготову уз помоћ мапе. За оно што је мање очигледно наћи ћеш објашњења одмах уз текст. Сваку латинску реч која ти остане неразумљива наћи ћеш растумачену у речнику који стоји на крају ове књиге. * Наставник нек међу латинским изговорним стиловима одабере један којим ће се служити доследно и искључиво. Ученици ће постепено усвојити наставников изговор практичним путем, опонашајући га. Местимице ће ваљати да се разјасни ова или она појединост, али на таксативно излагање „правила читања и изговора” не треба трошити време.
Populus Rōmānus in Italiā
[Inf] ~āre [3Sg] ~at [3Pl] ~ant habitāre habitat habitant amāre amat amant [Inf] ~ēre [3Sg] ~et [3Pl] ~ent tenēre tenet tenent habēre habet habent
12 Caput prīmum / Глава прва За разговор, за истраживање О језику О глаголима • Пронађи на мапи реке које се не спомињу у тексту. Како их ми зовемо? • Која се римска провинција, судећи по мапи, територијално највише поклапа с данашњом Србијом? • Осим оних који су споменути у тексту или уцртани на мапи, знаш ли још неки римски град који се налазио на тлу Србије? • Шта код нас данас значи бити из провинције, а шта је то могло да значи код Римљана? • У античко доба, острво Сицилија и јужни део Италије били су насељени претежно Грцима, и цела та област се звала Magna Graecia. Ово је значило: грчка земља ван матичне Грчке, Грчка у ширем смислу. Али шта дословно значи тај назив? – Сетићеш се и других сличних назива (насталих по угледу на овај), па и њихове савремене (зло)употребе. Покушај да дознаш њихов првобитни смисао. Свака реченица, латинска као и српска, садржи бар по један глагол. На пример: Graecī
habent. — Грци имају острва.
. — Римски народ живи у Италији. Глаголи су промењиве речи: мењамо их, између осталог, по лицима (имам, имаш...) и по временима (имам, имао сам...). Habent је глагол у трећем лицу множине; habitat је глагол у трећем лицу једнине; оба су у садашњем времену. Ево
латинских глагола у инфинитиву (Inf), у трећем лицу једнине (3Sg) и трећем лицу множине (3Pl): habitāre становати — habitat станује — habitant станују amāre волети — amat воли — amant воле tenēre држати —
држи
држе
—
има —
имају
бити — est је —
су Посматрајући те облике приметићемо да глаголи habitāre и amāre међусобно личе, док другу скупину чине tenēre и habēre, овако:
Изван те поделе остаје нам глагол esse pāgina duodecima / XII – duodecim Edukapromo
īnsulās
habitat
неколико
tenet
— tenent
habēre имати
habet
habent
esse
sunt
Напротив,
Italia
Номинатив
Graecī īnsulās amant.
īnsula острво — īnsulae острва oppidum град — oppida градови
13 Caput prīmum / Глава прва О именицама Дакле, не мењају се сви глаголи исто. Према начину промене, правилни латински глаголи разврстани су у четири групе, које се зову конјугације: прва, друга, трећа, четврта конјугација. Неправилни глаголи остају по страни, и мењају се сваки на свој начин. Међу нашим примерима, habitāre и amāre су глаголи прве конјугације, tenēre и habēre су глаголи друге конјугације, а esse је неправилан глагол. Када спомињемо латинске глаголе, обично говоримо овако: „глагол amō amāre” , „глагол habeō habēre”. То јест, не казујемо само инфинитив („волети” , „имати”), већ испред њега стављамо прво лице једнине садашњег времена („волим” , „имам”). Код правилних глагола, прво лице једнине завршава се на ~ō, а инфинитив на ~re. За неправилни глагол sum esse („јесам, бити”) то не важи. Именице су такође промењиве речи, али друкчије од глагола. У промени латинских као и српских именица најупадљивије је то што постоје падежи. На пример, именица која у реченици врши службу субјекта стоји у падежу номинативу:
est patria populī Rōmānī. — Италија је отаџбина римског народа. Īnsulae
— Острва су мала.
sunt parvae.
именица у служби директног објекта стоји у акузативу:
— Римски народ воли
— Грци воле
Populus Rōmānus Italiam amat.
Италију.
острва.
и акузатив нису једини падежи; говорићемо ускоро и о другима.
такође имају облике за једнину и множину:
Осим тога, именице имају род. То се најбоље види кад уз именицу стоји придев у одговарајућем роду – мушком (m), женском (f) или средњем (n): [m] fluvius parvus мала река [f] īnsula parva мало острво [n] oppidum parvum мали град Промена именица по падежима једнине и множине назива се деклинација. Према начину промене, латинске именице разврстане су у пет група, које се зову прва, друга, трећа, четврта, пета деклинација. Разврстајмо сад неке од именица које смо упознали. pāgina tertia decima tredecim – XIII / Edukapromo
Именице
fluvius река — fluviī реке
I.
1. Gallia — Britannia — oppidum — terra — Naissus
2. Sicilia — Graecī — Moesia — Illyricum — Aegyptus
3. Rhēnus — Corinthus — bibliothēca
4. Alexandrīa — Vīminācium — magnus — quoque — īnsula
II. Пронађи уљеза:
1. Nīlus — Rhēnus — Corinthus — Dānubius
2. Vīminācium — Corinthus — Sparta — Illyricum
Edukapromo
3. Gallia — Tiberis — Britannia — Aegyptus
4. Sicilia — Moesia — Germānia — Hispānia
III. Допиши завршетке:
1. Dānubius est fluvi___. Rhēnus et Tiberis fluvi___ sunt.
2. Gallia est prōvinci___. Germānia et Hispānia prōvinci___ sunt.
3. Vīminācium oppid___ est. Sparta et Corinthus oppid___ sunt.
14
су именице женског рода с једнином на ~a и множином на ~ae: īnsula острво — īnsulae острва prōvincia провинција — prōvinciae провинције Ове именице припадају латинској првој деклинацији. Осим тога имамо именице мушког рода с једнином на ~us и множином на ~ī: fluvius река — fluviī реке populus народ — populī народи Најзад имамо и именице средњег рода с једнином на ~um и множином на ~a: oppidum град — oppida градови imperium империја — imperia империје Оба ова типа именица припадају латинској другој деклинацији. О томе како гласе и чему служе падежи прве, друге и осталих деклинација говорићемо на много места у овој књизи.
Једно
Слушај наставника док наглас чита следеће речи, па их прочитај и ти тако:
Вежбања Caput prīmum / Глава прва pāgina quārta decima / XIV – quattuordecim
то: Sicilia magna est, „Сицилија велика је”? Зар то није наопако?
Латински се каже Sicilia magna est или Sicilia est magna, и ниједно од тога није наопако. На српском, наравно, реченица
може да гласи Сицилија велика је,
само Сицилија је велика.
• Латински језик нико
15
Зашто Римска империја а не царство? Те две ствари нису исто. Римљани су ратовима стекли империју на Медитерану још док им је држава била уређена републикански. Касније се римска република преобразила
царство, а империја је остала (и увећала се).
•
у
• Како
не
већ
не говори: зашто, онда, треба да га слушамо, да читамо наглас, да се трудимо око изговора? Зар слова нису довољна? Језик је језик, па га и учимо као такав. Усменост је примарно стање језика, и зато се ниједан језик не може научити само очима; напротив, кад слушамо и изговарамо, а уз то и читамо и пишемо, тад боље схватамо и лакше памтимо. Advocātus diabolī Caput prīmum / Глава прва Делић римске мапе познате под именом Tabula Peutingeriāna. У горњем делу река Дунав и уз њу пут од Београда до Костолца. У доњем делу Јадранско море и југоисточни окрајак Италије. quīndecim – XV / pāgina quīnta decima Edukapromo
I I
Caput secundum
Apud grammaticum — Код учитеља
Atīlius grammaticus scholam habet in oppidō Lānuviō prope forum. Ibī discipulōs et discipulās docet. Puerī et puellae cotīdiē in scholā sunt apud Atīlium.
Grammaticus docet: »Terra est magna. Fōrma terrae est rotunda. Terra est plēna aquae. Aqua est ad vītam necessāria. Itaque pluvia bēstiīs et herbīs semper jūcunda est. Terra est plēna bēstiārum magnārum et parvārum.«
Tum interrogat: »Timētisne bēstiās?«
Claudia ait: »Ego magnās bēstiās timeō, parvās nōn timeō.«
Grammaticus discipulae ait: »Tū bene respondēs. Discipula bona es.«
Tum Valeria: »Ego cum in silvā ambulō, bēstiās nōn timeō. Nam et magnae et parvae bēstiae mihī placent. Silva quoque mihī placet. Nam umbram silvae amō. Bēstiīs quoque silva jūcunda est. Semper ibī post pluviam magna cōpia herbārum variārum est, et...«
Tum grammaticus: »Dē terrā satis est. Nunc dē lūnā. Quandō lūnam in caelō vidētis?«
Edukapromo
Claudia respondet: »Lūnam noctū, cum lūcet, vidēmus.«
Tum Valeria: »Stellae quoque in caelō lūcent. Parvae sunt, sed pulchrae. Lūna autem fōrmam rotundam habet, sed nōn est semper plēna.«
Grammaticus interrogat: »Cūr lūna aliquandō plēna nōn est?«
16
Атилије
имати
форум, трг ibī тамо
ученике
~ae f ученица
docēre подучавати
дечак
~ae f девојчица
сваког дана
код
округла
пуна
~ae f вода
за
f живот
пита
timēre плашити се –ne? ли?
каже
ти
добро
одговорити bona добра es си
кад ambulō ходам
наиме
мени, ми
свиђати се
Atīlius grammaticus учитељ
Lānuvium Ланувиј habeō habēre
forum
discipulōs
discipula
doceō
puer
puella
cotīdiē
apud
rotunda
plēna
aqua
ad
vīta ~ae
itaque стога semper увек jūcunda пријатна tum тад interrogat
timeō
ait
tū
bene
respondeō respondēre
cum
nam
mihī
placeō placēre
Глава друга
pāgina sexta decima / XVI – sēdecim
Claudia tacet, respondet Valeria: »Cum umbra terrae lūnam obscūrat, tum lūna plēna nōn est. Ibī autem nec pluvia nec aqua nec vīta est...«
Valeriae verba Claudiae nōn placent: »Satis est fābulārum, Valeria! Cum grammaticus docet, tū rīdēs saepe; cum interrogat, tum male respondēs. Cūr nōn tacēs?«
umbra ~ae f хладовина,
сенка
post после
cōpia ~ae f обиље variārum разних dē о
satis доста
nunc сад quandō? када?
caelum небо
videō vidēre видети noctū ноћу
luceō lucēre сијати stella ~ae f звезда pulchra лепа autem пак cūr? зашто? aliquandō некад taceō tacēre ћутати obscūrat помрачи nec ни
verbum реч fābula ~ae f прича saepe често rīdeō rīdēre смејати се male лоше
Edukapromo
17
Глава друга
Caput secundum /
pluvia
lūna
stellae
silva
bēstia magna bēstiae parvae
herba
terra
sōl septendecim – XVII / pāgina septima decima
18 Caput secundum / Глава друга За разговор, за истраживање О језику О вокалима Друга конјугација • Говорећи о Земљи, учитељ међу првим стварима спомиње њен облик. Шта он каже о томе? • Тај исти облик Земље спомиње и мала Валерија, али не изричито, већ на посредан начин, као да се подразумева. Где она то каже? • На крају, Клаудија ућуткује Валерију. Чиме она то оправдава, а шта би могао бити прави разлог? О географским и астрономским представама које су имали стари народи можеш да прочиташ прво поглавље ове лепе књиге: Умберто Еко, Историја митских земаља, Београд 2014. Речи сваког језика деле се на слогове. Као језгра слогова служе гласови које зовемо вокалима. За вокале стога кажемо да су слоготворни У латинском има шест простих и три сложена вокала. Прости су вокали a, e, i, o, u, y. Сложени су ae, oe, au. Сваки прост вокал је или дуг или кратак. На пример, у речи rīdeō вокал i је дуг, вокал e је кратак, вокал o је дуг; у речи monētis, o је кратко, e је дуго, i је кратко. Осетљивост вокала на дужину/краткоћу назива се квантитет. У овој књизи, све просте вокале који су по квантитету дуги обележаваћемо као такве: ā ē ī ō ū y. Кратке ћемо остављати без знака. Сложени вокали обично се зову дифтонзи. Дифтонг, сачињен од два елемента сливена у једно, представља јединствен вокал. Зато нпр. у речи saepe имамо укупно два вокала (ae, e), не три. По квантитету, дифтонзи су увек дуги. Ми их стога нећемо ничим обележавати, рачунајући да се на сваком ae, oe и au подразумева знак за дужину. Већ смо рекли да се код латинских правилних глагола прво лице једнине завршава на ~ō, а инфинитив на ~re, нпр. amō amāre („волим, волети”), habeō habēre („имам, имати”). Глаголи II конјугације познају се по томе што испред ~ō и испред ~re имају једно e. Њихово прво лице једнине, дакле, завршава се увек на ~eō, а инфинитив на ~ēre: habeō habēre, teneō tenēre, и томе слично. pāgina duodēvīcēsima / XVIII – duodēvīgintī Edukapromo
19 Caput secundum / Глава друга О падежима Ево како се један глагол II конјугације мења кроза сва три лица једнине и множине у садашњем времену, или (како чешће кажемо) презенту: Исто тако се мењају:
docēre подучавати habeō habēre имати luceō lucēre сијати placeō placēre свиђати се respondeō respondēre одговорити rīdeō rīdēre смејати се taceō tacēre ћутати teneō tenēre држати timeō timēre плашити
У датоме моделу подвукли смо тзв. личне наставке. Лични наставци, то су завршеци по којима распознајемо облике: прво лице једнине (1Sg) познајемо по личном наставку -ō, друго (2Sg) по наставку -s, и тако даље, све до 3Pl на -nt. Испред личних наставака стоји непромењиви део речи, који се зове основа. Кад глагол мењамо кроз презент, тад наставке додајемо на тзв. презентску основу Код глагола vidēre, презентска основа је vidē-: на њој су, додавањем личних наставака, начињени облици videō vidēs итд. На презентској основи је начињен, додавањем инфинитивног наставка -re, и сам инфинитив vidēre. Код свих глагола II конјугације презентска основа се завршава на ē. Као што код videō vidēre презентска основа гласи vidē-, тако и глагол habeō habēre има презентску основу habē-, teneō tenēre има tenē-, итд. Зато се II конјугација зове још и ē-конјугација. Латински падежи имају разне улоге, о којима ћемо чешће говорити. Засад о сваком од њих само основно. О падежу номинативу већ смо раније рекли да је својствен субјекту реченице. Генитив је падеж у којем стоји тзв. именички атрибут, то јест именица граматички подређена другој именици: umbra terrae „сенка Земље” , verba grammaticī „речи учитеља” (тј. учитељеве речи), vīta puerōrum „живот деце” . Датив је падеж онога коме/чему је нешто упућено или га се тиче или доима: puer respondet grammaticō „дечак одговара учитељу”, grammaticus nōn placet puerīs „учитељ се не допада дечацима” .
doceō
се
videō видиш vidēs види videt
Sg видим
mus видимо vidētis видите vident виде vidēre видети
2
ūndēvīgintī – XIX / pāgina ūndēvīcēsima Edukapromo
Pl vidē
1
3
populus populī” – казујући не само
stella
се
Исто тако се мењају:
Edukapromo
Sg
земља terra
земље terrae
земљи terrae
земљу terram (земљом) terrā
terra ~ae f
земља
Nom
Gen
Dat
Acc
Abl
Pl terrae земље terrārum земаља
terrīs земљама
terrās земље terrīs (земљама)
aqua ~ae f вода bēstia ~ae f животиња bibliothēca ~ae f библиотека cōpia ~ae f обиље discipula ~ae f ученица fābula ~ae f прича fōrma ~ae f облик herba ~ae f биљка īnsula ~ae f острво patria ~ae f завичај pluvia ~ae f киша prōvincia ~ae f провинција
puella ~ae f девојчица silva ~ae f шума stella ~ae f звезда
umbra ~ae f сенка vīta ~ae f живот
20 Акузатив смо већ спомињали као падеж директног објекта. Осим тога, има и предлога који за собом траже именицу у акузативу: prope forum „близу форума” , in silvam „у шуму”; то је још једна честа функција овог падежа. Неки други латински предлози траже за собом аблатив: dē populō Rōmānō „о римском народу” , in silvā „у шуми” , in provinciīs „у провинцијама”. Осим ове, падеж аблатив има и других важних улога, о којима ћемо касније говорити. Латинске именице
именица
именица
номинатив већ и генитив једнине. Уз то саопштавамо још и род
звезде,
народа, мушки
) По
генитива једнине види се којој од пет латинских деклинација припада дата именица. Caput secundum / Глава друга Прва деклинација Кад
завршава на ~ae, то је знак да именица припада првој
Ево како
деклинирају именице I деклинације:
обично спомињемо овако: „
stella stellae” , „
именице. Написмено, то изгледа овако:
~ae f („звезда,
женски род”) populus ~ī m („народ,
род”
облику
падеж генитив једнине (GenSg)
деклинацији.
се
Све те именице женског су рода, али у првој деклинацији има и нешто мушких именица: на неке од ових наићи ћемо касније. Облици латинских падежа настали су тако што је непромењиви део речи, основа, примио падешке наставке. У првој деклинацији основа речи се завршава на ā, по чему она носи и назив ā-деклинација.
pāgina vīcēsima / XX – vīgintī
Quandō lūna in caelō lūcet? — Кад
Cūr tacēs? — Зашто ћутиш?
1. Ubī lūnam vidētis?
2. Timēsne bēstiās?
3. Quandō discipulae respondent?
4. Cūr Valeriae silva placet?
5. Estne lūna parva?
6. Suntne stellae parvae?
7. Quandō lūnam in caelō vidēs?
8. Cūr Claudiae Valeria nōn placet?
a. Cum grammaticus interrogat.
b. Lūnam noctū videō.
c. Nōn est, sed magna.
d. Valeria semper bene respondet.
e. Lūnam in caelō vidēmus.
f. Bēstiās magnās timeō.
g. Sunt.
h. Silva umbram jūcundam habet.
21 Међутим, гласовне промене су довеле дотле да основу не можемо разлучити од падешких наставака. Зато у деклинацији радије говоримо о падешким завршецима. Падешки завршеци су промењиви крајеви које реч има кад иде кроз падеже, без обзира на то како тачно гласе основа и наставак и шта се с њима даље догодило.* Прва деклинација је, дакле, она у којој се NomSg завршава на ~a, GenSg на ~ae, DatSg на ~ae, и тако даље. Падежи DatPl и AblPl гласе истоветно. Ово ће важити у свим деклинацијама. Caput secundum / Глава друга О постављању питања Латинске упитне реченице некад садрже честицу -ne, која одговара српском ли, с том
латинско -ne припаја речи уз коју стоји, док ли у српском пишемо растављено: Habētisne? — Имате ли? Видели смо и питања постављена помоћу упитних прилога ubī, quandō и cūr:
habitās? — Где станујеш?
разликом што се
Ubī
сија месец на небу?
На овај други тип питања, за разлику од првог, није могуће одговорити потврдно или
с одговором:
одрично. I. Повежи питање
Вежбања ūnum et vīgintī – XXI / pāgina ūna et vīcēsima * Непромењиви део речи – онај за којим долазе промењиви крајеви, завршеци – назива се некад граматичком основом (за разлику од стварне основе, која прима наставке). Edukapromo
II. Допиши завршетке:
1. Grammaticus habet schol___ prope forum.
2. Ibī discipulōs et discipulās doc___. In scholā discipul___ Valeria et Claudia cotīdiē sunt.
3. Discipul___ schola placet.
4. Cum grammaticus dē terr___ et dē caelō interrogat, Valeria bene respond___.
5. Terra fōrm___ rotundam habet.
6. Lūn___ quoque fōrma est rotunda.
7. In terr___ aqua et vīta est; in lūn___ nec aqua nec vīta est.
8. Lūna et stellae in caelō lūc___.
III. Пронађи уљеза:
1. timet — interrogat — respondet — lūcet
2. lūna — stella — terra — puella
3. quandō — ubī — quoque — cūr
IV. Реци на латинском:
1. Школа је пуна ученица.
2. На небу видимо звезде.
3. Зашто
V. Деклинирај:
fābula ~ae f прича
bēstia ~ae f животиња umbra ~ae f сенка
Обично деклинирамо редоследом од NomSg
„наопачке” (од AblPl до NomSg) и „лево-десно” (NomSg, NomPl,
22 Caput secundum / Глава друга
не свиђа прича?
се ученици
и затим од
до
Да бисмо
падежом понаособ, корисно је деклинирати у још два
GenSg, GenPl...). VI. Конјугирај: timeō timēre плашити се taceō tacēre ћутати teneō tenēre држати За конјугирање важи што и за деклинирање: добро је вежбати „редом” (1Sg, 2Sg, ... 3Pl), али и „наопачке” и „лево-десно” . pāgina vīcēsima altera / XXII – vīgintī duo Edukapromo
до AblSg
NomPl
AblPl.
ефикасно овладали сваким
редоследа:
Advocātus diabolī
23 Код учитеља. Рељеф на једном римском саркофагу у Триру (нем. Trier, лат. Trēvirī), главном граду провинције Belgica Prīma. Caput secundum / Глава друга • Зар су код Римљана ишле и девојчице у школу? Код Римљана су се школовала, без обзира на пол, она деца чији су родитељи могли и хтели да плате школовање. За дечаке се то чинило чешће него за девојчице. • Да ли су Римљани збиља знали да је Земља округла и да је Месец каменита пустиња? О небеским телима антички народи нису имали знање као ми данас, али јесу имали разумне (и често тачне) претпоставке, засноване што на посматрању што на филозофирању. Римско дете које у школи мудрује о тим стварима свакако је од неког старијег начуло понешто из филозофије. • Дуги и кратки вокали – како се то изговара? Онако исто као што у српском изговарамо грâд са дугим вокалом а (кад значи „варош”), а грȁд са кратким („туча”); или као кôст (дуго) и кȍска (кратко). Уосталом, слушај наставника како изговара, па ћеш чути.
учимо најпре другу конјугацију, уместо да почнемо од прве? Зато што је друга конјугација најлакша. Учићемо другу, па прву, па четврту, па
Трећа је најтежа.
Ако
и ако пишемо vidēre, vidēs, vidēmus, vidētis, зашто онда имамо videō, videt, vident, а не vidēō, vidēt, vidēnt? Зато што има једна гласовна промена која пред неким личним наставцима скраћује завршни вокал основе. Било је vidēnt па постало vident, и томе слично. • Ако prope forum значи „близу форума”, иза предлога ту имамо генитив а не акузатив, зар не? Не: генитив иза предлога имамо само у преводу, зато што српски предлог близу иде с падежом генитивом. Латински предлог prope иде с акузативом, и forum је тај акузатив.
• Зашто
трећу конјугацију.
•
презентска основа гласи vidē-,
vīgintī tria – XXIII / pāgina vīcēsima tertia
Edukapromo
I I I Caput tertium
Postumus
Pūblius Valerius Postumus est vir Rōmānus. Habitat prope Rōmam in oppidō Lānuviō. Uxōrem habet Aeliam Jūcundam, et līberōs trēs: Optātum et Aeliānum fīliōs, et fīliam Venustam.
Ego sum Pūblius Valerius Postumus.
Edukapromo
fīlius ~ī m син fīlia ~ae f кћи vir meus мој
pater meus мој
mater mea
Ego sum Aelia Jūcunda. Vir meus Pūblius Valerius Postumus est.
Ego sum Pūblius Valerius Optātus. Fīlius sum Pūbliī Valeriī Postumī.
Ego sum Quīntus Valerius Aeliānus. Pater meus Pūblius Valerius Postumus est.
Ego sum Valeria Venusta. Fīlia sum Pūbliī Valeriī Postumī. Māter mea Aelia Jūcunda est.
24
Глава трећа
отац
моја мајка vir
uxōrem жену, супругу līberī ~ōrum m деца trēs три
муж
virī m човек, мушкарац vir Rōmānus Римљанин
pāgina vīcēsima quārta / XXIV – vīgintī quattuor
Puer improbus (1/2)
Optātus, Aeliānus et Venusta in hortō sunt. Hortus pulcher est. Ibī Optātus tabellās tenet, cōgitat, scrībit; Aeliānus librum legit; Venusta autem ambulat et cantat – nam laeta est.
Aeliānus puellam monet: »Silentium!« Sed puella cantāre pergit.
Aeliānus īrātus est. Itaque accurrit et puellam pulsat.
Jam Venusta nōn cantat sed lacrimat. Nam laeta nōn jam est. Aeliānus autem rīdet.
Tum Optātus: »Quid ego videō? Puer improbus parvam puellam pulsat!«
Edukapromo
improbus неваљао hortus ~ī m башта tabellae ~ārum f писаће таблице cōgitō cōgitāre размишљати scrībit пише liber librī m књига legit чита cantō cantāre певати laeta весела moneō monēre опоменути pergit наставља īrātus љутит accurrit притрчава pulsō pulsāre ударити nōn jam више не lacrimō lacrimāre плакати quid? шта?
25
Caput tertium / Глава трећа
vīgintī quīnque – XXV / pāgina vīcēsima quīnta
Surgit, accurrit, Aeliānum pulsat. Aeliānus nōn jam rīdet. Sed Venusta nōn dēsinit lacrimāre: »Mamma! ō mamma! ubī es?«
Aelia in hortum venit et līberōs suōs interrogat: »Cūr mē vocātis?«
Optātus ait: »Ego et Aeliānus nōn tē vocāmus, sed vocat Venusta.«
Tum Aelia ait fīliae: »Quid est, Venusta? Cūr mē vocās?«
Misera puella lacrimās terget et ait: »Tē, mamma, vocō quod mē pulsat Aeliānus.«
26 Caput tertium / Глава трећа За разговор, за истраживање О језику О слоговима • У овом поглављу представила нам се римска породица о којој ћемо још читати у овој књизи: отац и мајка с троје деце. Ту неко носи по три имена, а неко само по два: по ком принципу? Пронађи које им је име заједничко: то је њихово породично име (као код нас презиме). Ко међутим носи породично име друкчије од осталих? • Знаш ли пуно име неког од познатих Римљана? На пример, која је три имена носио Цезар? • Девојчица Венуста дозива мајку. Како јој се обраћа? Тај латински израз личи на српску реч мама и на одговарајуће речи у многим другим језицима. Можеш ли да претпоставиш шта му је порекло? (Припомоћ: шта на енглеском значи mammals?) Вокали су, како је већ речено, слоготворни: где год имамо прост вокал или дифтонг, ту имамо и слог. Између вокала као слоговних језгара може се налазити и најчешће се налази по један или више консонаната. На пример, у облику prōvinciae имамо четири вокала (ō, i, i, ae), па дакле и четири слога. Сад се поставља питање како се ти слогови разграничују. Правило је ово: • ако се два вокала налазе у непосредном додиру, граница слогова пролази између њих; • ако између вокала стоји један консонант, он припада потоњем слогу; • ако се између вокала налазе два консонанта или више консонаната, један припада пређашњем слогу, а остатак потоњем. Слогови у нашем примеру разграничиће се, дакле, овако: prō.vin.ci.ae. surgit устаје dēsinit престаје venit долази vocō vocāre звати misera јадна lacrima ~ae f суза tergeō tergēre брисати quod јер
pāgina vīcēsima sexta / XXVI – vīgintī sex
Edukapromo
27 Caput tertium / Глава трећа Слог у којем после вокала нема више ничег зове се отворен слог. Ако, напротив, за вокалом долази консонант, слог је затворен. У нашем примеру, слог prō је отворен; vin је затворен; ci и ae су отворени. Прва конјугација Као што знамо, латински правилни глаголи разврставају се у четири конјугације. Ми смо упознали најпре II конјугацију, којој припадају глаголи с инфинитивом на ~ēre. Ево сада како се у презенту мењају глаголи с инфинитивом на ~āre, које сврставамо у I конјугацију: Исто тако се мењају: ambulō ambulāre ходати amō amāre волети cōgitō cōgitāre размишљати habitō habitāre становати interrogō interrogāre питати lacrimō lacrimāre плакати obscūrō obscūrāre замрачити pulsō pulsāre ударити vocō vocāre звати Унутарња башта римских кућа у Помпејима Sg певам cantō певаш cantās пева cantat Pl cantāmus певамо cantātis
cantāre певати 1 2 3 Прва
се зове и ā-конјугација јер се презентска основа њених глагола завршава на вокал ā: од cantō cantāre, презентска основа је cantā-; од amō amāre, amā-; од ambulō ambulāre, ambulā-. Oблици презента начињени су додавањем већ познатих личних наставака (-ō -s -t -mus -tis -nt) на ту основу. То значи да глаголе I конјугације разликујемо од глагола II конјугације не по личним наставцима, већ по основи на коју их додајемо. У облику 1Sg cantō не види се читава презентска основа; кад би се видела, он би гласио *cantaō. Рачуна се да cantō и јесте настало од *cantaō, сажимањем вокала као у српском имао > имô, нашао > нашô. vīgintī septem – XXVII / pāgina vīcēsima septima Edukapromo
певате cantant певају
конјугација
Sg
врт hortus
врта hortī
врту hortō
врт hortum (вртом) hortō
hortus ~ī m врт, башта
Nom Gen Dat Acc Abl
Pl
hortī вртови hortōrum вртова hortīs вртовима hortōs вртове hortīs (вртовима)
discipulus
Sg
књига liber
књиге librī
књизи librō
књигу librum (књигом) librō
liber librī m
књига Nom Gen Dat Acc Abl
Pl
librī књиге librōrum књига librīs књигама librōs књиге librīs (књигама)
28 Поред типа на ~us и типа на ~er, срели смо и две нарочите именице: puer puerī m „дечак” и vir virī m „човек, мушкарац”. Код puer, вокал e из ~er не губи се као што би требало, па деклинирамо puer puerī puerō итд. Именица vir не припада ни типу на ~us ни типу на ~er, али свеједно иде по II деклинацији: vir virī virō итд. Други тип мушких именица II деклинације има NomSg на ~er, с тим што се вокал e из тог завршетка губи у осталим падежима, овако: Именицâ на ~er има још доста, али ми смо се досад упознали само с овом једном. Caput tertium / Глава трећа По другој или ō-деклинацији мењамо именице чији се GenSg завршава на ~ī. Један тип именица друге деклинације чине именице мушког рода са NomSg на ~us, које мењамо овако: Исто тако се мењају:
~ī m ученик populus ~ī m народ fluvius ~ī m река
~ī m син grammaticus ~ī m учитељ Друга деклинација (мушки род)
fīlius
pāgina duodētrīcēsima / XXVIII – duodētrīginta
Edukapromo
I. Деклинирај: populus ~ī m народ fluvius ~ī m река puer puerī m дечак
II. Конјугирај:
III.
1. Quid māter ______________ respondet? (fīlius)
2. Optātus multōs _______________ habet. (liber)
3. Puellae _______________ timent. (puer)
4. Puer in _____________ cotīdiē librum legit. (hortus)
5. Optātus fīlius est _______________ _______________ . (Valerius Postumus)
IV.
1. Quid est necessārium ad vītam? a. Nōn, sed respondeō discipulīs.
2. Cūr māter īrāta est?
3. Quandō puellae cantant?
b. Quod fīlium improbum habet.
c. Dē lūnā et stellīs.
4. Quid tē grammaticus interrogat? d. Quod mē pulsat Aeliānus.
5. Cūr lacrimās? e. Lūnam et stellās.
6. Tacēsne? f. Cum laetae sunt.
7. Quid vidēs?
V.
1. Virōs amāmus.
2. Puerī cantant.
3. Grammaticus discipulum et discipulam docet.
g. Aqua.
4. Fīliās vocātis.
5. Cūr discipulum monēs?
6. Puella puerum pulsat.
7. Puer puellae placet.
1.
2.
3.
29 Caput tertium / Глава трећа
замрачити
interrogāre питати Сада познајеш већ две латинске деклинације и две конјугације – али потребно је и да их увежбаш. Ради тога не рецитуј голе завршетке, већ вежбај промену на примерима: поред речи понуђених у вежбањима можеш да мењаш и друге које иду по истом обрасцу.
cōgitō cōgitāre размишљати obscūrō obscūrāre
interrogō
Допуни реченице одговарајућим обликом речи датих у заградама:
питање с одговором:
Повежи
Пребаци из једнине у множину или обратно:
VI. Реци на латинском:
Девојчице често размишљају о животињама.
Зовеш ли сина?
Не опомињем девојчицу него дечака. Вежбања
ūndētrīginta – XXIX / pāgina ūndētrīcēsima Edukapromo
Advocātus diabolī
30 • Шта су то писаће таблице? У школи и ван ње, Римљани су за бележење често користили повоштене дрвене таблице: слова су се урезивала у восак металном писаљком, чијом шиљатом страном се писало а пљоснатом брисало (тј. поравнавао се восак). То је у она времена било много јевтиније него писати на листовима папируса или пергамене. • Смешно је кад на српском кажемо Венуста се пак шета, или Елијан се пак смеје Зар то не може друкчије? За латинско autem можемо, уместо пак, да кажемо а: Venusta autem... — (Венуста пак...) А Венуста... Ibī autem... — (Тамо пак...) А тамо... На сличан начин добро је рећи и уместо такође кад преводимо латинску реч quoque:
quoque habeō. — (Имам такође кћерку.) Имам и кћерку. • Ја сам чуо да у латинском има шест падежа. Зашто учимо само пет? Истина, постоји још и вокатив – облик за ословљавање и дозивање. Али то није падеж у пуном смислу. У латинском као вокатив већином служи номинатив, а о случајевима где се вокатив ипак разликује од номинатива говорићемо касније. • Ако у деклинацији не може да се разлучи основа од наставака, како уопште знамо за основу на ā у првој и на ō у другој деклинацији? И зашто крштавамо деклинације по нечему што се не види? У деклинацији има једно место где је основа увек видљива: то је падеж GenPl, где разазнајемо нпр. основу terrā-, или основу hortō-, и падешки наставак -rum. А иначе, деклинације бисмо заиста могли да крштавамо по ономе по чему их распознајемо, а то је падешки завршетак GenSg. Тад бисмо прву деклинацију звали ae-деклинација, а другу – ī-деклинација. То би можда било згодно, али тако се не ради.
Fīliam
Caput tertium / Глава трећа pāgina trīcēsima / XXX – trīginta Edukapromo
I
Puer improbus (2/2)
Aelia fīlium interrogat: »Cūr tū, Aeliāne, Venustam pulsās?«
Aeliānus ait: »Quod mē vexat. Nam cantāre nōn dēsinit.«
»Improbus es. Nōn tē Venusta vexat sed tū Venustam. Optāte, pater ubī est?«
Aeliānus rīdet: »Hahae! pater nōn est domī.«
Venusta autem clāmat: »Intus est, dormit in cubiculō!«
Sed Postumus jam in hortō est, nōn in cubiculō. Īrātus est: »Nōn jam dormiō, Aelia. Cantant, clāmant, rīdent, lacrimant. Quid est?«
vexō vexāre малтретирати domī
куће clāmō clāmāre викати intus унутра dormit спава cubiculum ~ī n соба
31
Глава четврта
V Caput quārtum
ūnum et trīginta – XXXI / pāgina ūna et trīcēsima Edukapromo
код
Aelia virō suō nōn respondet.
Tum Venusta: »Mē pulsat Aeliānus!«
»Cūr tū, Aeliāne, pulsās puellam?«
»Librum legō, cantat! Moneō, pergit cantāre!«
»Tum tū quid?«
»Pulsō.«
Puerī verba Postumō nōn placent.
»Itane? Cantat, et pulsās! Jam, Quīnte fīlī, ego verberō, tū cantās. Ubī est, Aelia, baculum mihī?«
Niger servus laudat dominī fīlium
Dominīs meīs trēs līberī sunt. Aeliānum, puerum improbum, et Venustam, pulchram puellam, ancillae amant. Mihī autem Optātus placet. Optātus est Valeriī nostrī fīlius māximus. Est puer bonus. Servōs et ancillās nōn vexat. Nōn est multōrum verbōrum, amat silentium.
Cotīdiē in hortō est: ambulat aut sedet, cōgitat. Librōrum autem magnum numerum habet, et semper novōs dēsīderat.
»Ego sum Niger. Servus sum Pūbliī Valeriī Postumī.«
servus ~ī m роб laudō laudāre хвалити dominus ~ī m господар ancilla ~ae f робиња noster наш māximus најстарији sedeō sedēre седети numerus ~ī m број novus нов dēsīderō dēsīderāre прижељкивати
32
За разговор, за истраживање • Латинску реч која значи ударити знамо још из прошлог поглавља, а јавља се и у овом. Која је то реч? Знаш ли неку реч коју смо позајмили у српски, а има везе с овом латинском? Шта та реч значи? • Некад се у српском користила именица бѝло: знаш ли њено значење? (Ако треба, погледај у српски речник. Питај наставника којим речником да се послужиш.) • У тексту има још један глагол сличног значења: који? Како у граматици називамо речи истог или сличног значења? • Шта се може закључити о карактеру Оптата, најстаријег дечака у породици? Како га описује роб Нигер? С обзиром на свој положај, Нигер нарочито цени Оптата због нечега што овај не чини иако би могао. О чему је реч? Где то пише у тексту? Caput quārtum / Глава четврта suō своме
Зар тако? Quīnte fīlī сине Квинте verberō verberāre тући
~i n штап
Itane?
baculum
pāgina trīcēsima altera / XXXII – trīginta duo Edukapromo
претпретпоследњи слог. На пример, у двосложним речима li.ber, a.mō, lū.na, lae.tus, fōr.ma, акценат је
слогу, пошто не може бити на последњем. У дужим речима a.mī.ca, jū.cun.dus, an.cil.la, res.pon.det, am.bu.lā.re, претпоследњи слог је дуг и зато акцентован. Напротив, у do.mi.nus, im.pro.bus, fā.bu.la, gram.ma.ti.cus, res.pon.de.ō, ne.ces.sā.ri.us, где је претпоследњи слог кратак,
33 Caput quārtum / Глава четврта О језику Слоговни квантитет О акцентовању За вокалски квантитет у латинском већ смо чули. Ради се о томе да сваки прост вокал мора бити или дуг или кратак, а сваки дифтонг увек дуг. Латински слогови такође имају квантитет, тј. опредељену дужину или краткоћу. Квантитет слогова делимице зависи од квантитета вокала који су у њима. Правило је ово: слог је дуг ако садржи дуг вокал, или ако је затворен; отворен слог са кратким вокалом кратак је. У нашем старом примеру, prō.vin.ci.ae, слог prō је дуг јер садржи дуг вокал. Слог vin, мада с кратким вокалом, дуг је јер је затворен. Слог ci има кратак вокал и отворен је, па зато остаје кратак. Слог ae је дуг због свог дифтонга. Квантитет слогова треба да познајемо због разних ствари, од којих ћемо одмах научити једну. Акценат у латинским речима не пада никад на последњи слог. Већина речи акцентована је на претпоследњи слог, али није мало ни оних које имају акценат на претпретпоследњем слогу, тј. на трећем отпозади. Положај акцента у речима дужим од два слога зависи од квантитета претпоследњег слога. Ако је претпоследњи слог дуг, он добија акценат; ако је тај слог кратак, акценат пада на
на првом
акценат пада на трећи слог отпозади. Неправилни глагол sum esse Глагол sum esse, исто као српско бити, најчешће стоји као тзв. копула, „спојница”, у реченицама типа „ X је Y” :
pulcher est. — Башта је лепа. Postumus est dominus meus. — Постум је мој господар. trīginta tria – XXXIII / pāgina trīcēsima tertia Edukapromo
Hortus
In silvīs multae bēstiae sunt.
Estne ibī aqua?
Vīminācium et Naissus in Moesiā sunt
(или: налазе се) у Мезији.
Најзад, глагол sum esse налазимо и у реченицама које значе имање, поседовање: Est dominō baculum. — (У господара је штап.) Господар има штап.
Puerīs tabellae sunt. — (У дечакâ су таблице.) Дечаци имају таблице.
Populō Rōmānō magnum imperium est. — (У римског народа је велика империја.) Римски народ има велику империју.
Estne puellae liber? — (Је ли у девојчице књига?) Има ли девојчица
34 Caput
/ Глава четврта Осим
долази
у значењима „постојати” и „налазити се” :
quārtum
тога, глагол sum esse
и
— У шумама има много животиња.
постоје многе животиње.)
(Дословце: У шумама
Има
воде? (Постоји ли тамо вода?)
—
ли тамо
— Виминациј и Наис
.
су
У
кога је”) стоји у падежу дативу. Као што знамо, sum esse је неправилан глагол, што значи да не припада ниједној од четири конјугације. Његова промена у презенту је оваква: Sg verbum verbī verbō verbum verbō Pl verba verbōrum verbīs verba verbīs verbum ~ī n реч Nom Gen Dat Acc Abl Sg (је)сам sum (је)си es је(сте) est Pl sumus (је)смо
esse бити 1 2 3 Ти су облици настали, као и код правилних глагола, дометањем личних наставака на презентску основу, само што је код глагола sum esse та основа нестална, а ни наставци нису сви правилни. Друга деклинација, средњи род По другој или ō-деклинацији, коју већ познајемо, мењају се и многе именице средњег рода. Њихов NomSg завршава се на ~um, а промена им је оваква: pāgina trīcēsima quārta / XXXIV – trīginta quattuor Edukapromo
књигу?
таквим реченицама ималац (онај „у
estis (је)сте sunt (је)су
рода: Acc = Nom, Nom/AccPl
придевима Поред именица,
Puellae
DatSg
AccSg
AblSg
No
GenPl
DatPl
AccPl
AblPl
35 Caput quārtum / Глава четврта Исто
мењају:
~ī n штап caelum ~ī n небо cubiculum ~ī n соба
~ī n форум imperium ~ī n империја oppidum ~ī n град
~ī n тишина Као што видимо, код именица средњег рода падежи Nom и Acc једнаки су; у множини, њихов завршетак је ~a. Ово ће важити и ван II деклинације, као опште својство средњег
~a. О
по падежима се мењају још неке врсте речи; између осталих, придеви.
најчешће везује за именицу, било као њен атрибут, било преко копуле, као именски део
— радосна девојчица
— радосне дечаке
laetae sunt. — Девојчице су радосне.
laetus est. — Дечак је радостан. У знак везаности за именицу, придев стоји у истом роду, броју и падежу као она. То слагање се зове конгруенција. У нашим примерима, придев laetus стоји час у мушком час у женском роду, час у једнини час у множини, час у номинативу час у акузативу, сваки пут конгруирајући са својом именицом. Ради конгруенције придеви имају облике за сва три рода. У латинском постоји једна класа придева чији мушки род мењамо по другој, женски по првој, средњи по другој деклинацији – у целини, овако:
тако се
baculum
forum
silentium
Придев се
предиката: puella laeta
laetōs puerōs
Puer
NomSg GenSg
mPl
m bonus
onī
f bona
n
~a ~um добар добра добро trīginta quīnque – XXXV / pāgina trīcēsima quīnta Edukapromo
bonī bonō bonum bonō b
bonōrum bonīs bonōs bonīs
bonae bonae bonam bonā bonae bonārum bonīs bonās bonīs
bonum bonī bonō bonum bonō bona bonōrum bonīs bona bonīs bonus
NomSg
GenSg
DatSg
AccSg
AblSg
NomPl
GenPl
DatPl
AccPl
AblPl
NomSg
GenSg
DatSg
AccSg
AblSg
NomPl
GenPl
DatPl
AccPl
AblPl
pulcher ~chra ~chrum
m pulcher pulchrī pulchrō pulchrum pulchrō pulchrī pulchrōrum pulchrīs pulchrōs pulchrīs
f pulchra pulchrae pulchrae pulchram pulchrā pulchrae pulchrārum pulchrīs pulchrās pulchrīs
n pulchrum pulchrī pulchrō pulchrum pulchrō pulchra pulchrōrum pulchrīs pulchra pulchrīs
miser ~era ~erum
m miser miserī miserō miserum miserō miserī miserōrum miserīs miserōs miserīs
f misera miserae miserae miseram miserā miserae miserārum miserīs miserās miserīs
n miserum miserī miserō miserum miserō misera miserōrum miserīs misera miserīs
36 Исто тако се мењају: improbus ~a ~um неваљао īrātus ~a ~um љутит jūcundus ~a ~um пријатан laetus ~a ~um весео magnus ~a ~um велик necessārius ~a ~um потребан novus ~a ~um нов parvus ~a ~um мали plēnus ~a ~um пун rotundus ~a ~um округао varius ~a ~um разноврстан Поред тог типа на ~us ~a ~um, постоје и придеви којима се NomSg мушког рода завршава на ~er: Caput quārtum / Глава четврта
леп лепа лепо
јадан јадна јадно Како видимо, придеви са NomSg на ~er двојаки су. Код једних, као pulcher, вокал e из ~er губи се у осталим падежима мушког рода, а нема га ни у женском и средњем роду. Код других, као miser, то e је постојано. Придева као pulcher и као miser има још; срешћемо их касније. Латинске придеве, да бисмо им знали промену, памтимо и спомињемо у NomSg трију родова: кажемо нпр. „придев bonus bona bonum” , „придев miser misera miserum” pāgina trīcēsima sexta / XXXVI – trīginta sex Edukapromo
Као присвојне заменице у латинском имамо следеће речи: meus mea meum — мој, моја, моје tuus tua tuum — твој, твоја, твоје noster nostra nostrum — наш, наша, наше vester vestra vestrum — ваш, ваша, ваше suus sua suum — свој, своја, своје
Попут придева, присвојна заменица се везује за именицу путем конгруенције: dominus meus — мој господар
Tabellae meae sunt.
Вежбања
књига grammaticus noster наш учитељ fābula jūcunda занимљива прича oppidum Rōmānum
librī novī итд.
II. Конјугирај:
laudō laudāre хвалити sedeō sedēre седети
III. Пребаци из једнине у множину
1. Servōs improbōs verberāmus.
2. In hortō pulchrō sum.
3. Librōs bonōs habētis.
Edukapromo
4. Verbum puerī grammaticō nōn placet.
IV. Повежи питање с одговором:
1. Ubī est pater?
2. Estne pater domī?
3. Dormitne pater?
4. Cūr servus Optātum laudat?
5. Ubī sumus?
6. Esne ancilla?
5. Esne in cubiculō?
6. Dominus ancillam improbam monet.
7. Cūr puer laetus nōn est?
a. Quod puer bonus est.
b. Jam nōn dormit.
c. Sumus.
d. Est.
e. In forō.
f. Est in cubiculō suō.
7. Estisne discipulae bonae? g. Sum.
37 Caput quārtum / Глава четврта О присвојним заменицама
— Таблице су моје.
и по
облицима личе на придеве: заменице meus, tuus и suus
као bonus, а noster и vester као pulcher.
Деклинирај именицу с придевом: liber novus нова
римски град Именица и придев деклинирају се заједно: liber
Присвојне заменице
својим
деклинирају се
I.
novus,
или обратно:
trīginta septem – XXXVII / pāgina trīcēsima septima
V.
Dominus ancillās bonās habet. � Dominō ancillae bonae sunt
1. Postumus hortum pulchrum habet
2. Discipulī bonum grammaticum habent
3. Grammaticus vester magnam bibliothēcam habet.
4. Dominus meus magnum numerum servōrum habet.
5. Multōs librōs habeō.
VI.
1.
2.
3.
38 Caput quārtum / Глава четврта
реченице према датом примеру:
Преобрази
.
Реци на латинском:
је
тишина.
Дечаку
потребна
Имате добру децу.
Имаш ли књигу о римским градовима? • Да ли би ико на српском данас рекао Је ли у девојчице књига? Чему такав превод? За учење нам је од користи да превод буде дослован, тј. да не само значењем већ и својом формом показује какав је оригинал. Понекад то није могуће без одступања од нашег обичног начина изражавања. У таквим случајевима добро је имати два превода: један дослован (Је ли у девојчице књига?), а други лепши или бар „нормалнији” (Да ли девојчица има књигу?). • Зар међу латинским присвојним заменицама нема речи за његов, њен, њихов? Тих речи има, али се у латинском оне не рачунају међу присвојне заменице. Ускоро више о томе. • Зашто се мучимо с мењањем разних глагола, именица, придева? Зар није доста да упамтимо само како гласе лични наставци и падешки завршеци? Није, јер тако нећемо научити. Ако би нас неки странац упитао како на српском гласе падешки завршеци за именицу кућа, ми бисмо морали да их у глави „скидамо” с падежа које знамо: кућа, куће, кући, кућу..., и тек тада бисмо умели да кажемо: а, е, и, у... Ми, дакле, не знамо облике тако што знамо завршетке, већ обрнуто: наставци/завршеци постоје само као делови стварних облика које правимо и препознајемо. Зато не вреди ни у латинском да рецитујемо голе крајеве речи, већ треба да вежбамо на примерима.
Младић чита књигу. Фреска из Херкуланеума. pāgina duodēquadrāgēsima / XXXVIII – duodēquadrāginta Edukapromo
Advocātus diabolī
V Caput quīntum
Глава пета
Dē columnā Trajānī
Rōmae Trajānus imperātor post magnam victōriam novum forum aedificat. In forō Trajānī alta columna stat. Columna mīrum aspectum praebet. Appārent ibī variī ēventūs bellī Dācicī.
Trajānus imperātor trāns Dānubium cōpiās dūcere cōnstituit et cum exercitū in Dāciam venit. Dācia plēna est saltuum. Dācī autem barbarī sunt: pūgnāre sciunt, servīre nesciunt, itaque exercituī Rōmānō iter impedīre student. Frūstrā – nam Rōmānus exercitus in saltūs Daciae penetrat et Dācōrum oppida prīmō impetū expūgnat, domōs dēstruit. Dācōs bellō victōs Rōmānī gladiīs feriunt: sīc barbarōrum pertināciam pūniunt. Dācia jam nōn est lībera. Est nova prōvincia imperiī Rōmānī.
columna ~ae f стуб
Trajānus ~ī m Трајан
Rōmae у Риму
aedificō aedificāre градити
altus ~a ~um висок
stō stāre стајати
mīrus ~a ~um необичан
aspectus ~ūs m призор praebeō praebēre пружати appāreō appārēre видети се ēventus ~ūs m згода bellum ~ī n рат
Dācicus ~a ~um дачки
trāns преко
cōpiae ~ārum f трупе
dūcere повести
cōnstituit одлучује
cum са
exercitus ~ūs m војска
veniō venīre доћи
saltus ~ūs m гора
Dācī ~ōrum m Дачани
pūgnō pūgnāre борити се
sciō scīre умети, знати serviō servīre бити роб nesciō nescīre не умети, не знати iter кретање
In tablīnō Postumī (1/2)
impediō impedīre блокирати studeō studēre покушавати frūstrā узалуд penetrō penetrāre продрети prīmus ~a ~um први impetus ~ūs m налет expūgnō expūgnāre освојити domōs куће
victus ~a ~um поражен gladius ~diī m мач feriō ferīre ударити sīc тако pertinācia ~ciae f тврдоглавост puniō punīre казнити līber ~a ~um слободан
Domī in tablīnō Postumus ad mēnsam suam sedet. In ejus mēnsā sacculus est. Postumus sacculum manibus aperit et numerat: »Nummus ūnus, nummī duo, nummī trēs, quattuor, quīnque, sex, septem, octō, novem, decem. Decemne tantum? Aelia! Ubī es, Aelia?« Aelia virum audit et venit. »Ecce mē« inquit.
39
ūndēquadrāginta – XXXIX / pāgina ūndēquadrāgēsima
Edukapromo
»In sacculō meō decem tantum nummī sunt!« inquit Postumus.
Aelia cōgitat. Post longum silentium »Itane?« inquit. »Cēterī nummī ubī sunt?«
»Nesciō« inquit Postumus.
»Tū nescīs« inquit Aelia, »nec mīrum est. Sed sciunt servī tuī.«
»Rēctē monēs« inquit. »Niger! Syre! Heus servī, ubī estis?«
tablīnum ~ī n радна соба mēnsa ~ae f сто ejus његов sacculus ~ī m кеса manus ~ūs f рука
aperiō aperīre отворити nummus ~ī m пара, кованица tantum само audiō audīre чути ecce ево
longus ~a ~um дуг inquit каже cēterī ~ae ~a остали rēctē
heus хеј
FORUM TRAJĀNĪ
40
кажеш
Caput quīntum / Глава пета Рељеф на Трајановом стубу: римске лађе (једна теретна, друга за људство) уз град Сингидунум, или можда Виминацијум; десно је Дунав, персонификован Рељеф на Трајановом стубу: римска војска прелази Дунав преко понтонског моста pāgina quadrāgēsima / XL – quadrāginta
monēs право
Edukapromo
Sg
Pl
41 Caput quīntum / Глава пета За разговор, за истраживање • О Дачанима је у тексту речено да су barbarī, али ово не значи да су они дивљаци: по чему се види да нису? • Шта је на тлу Србије остало иза римског цара Трајана и његових великих војних подухвата? • Има једна наша народна прича у којој се цар Трајан спомиње на чудноват начин. Која је то прича и како иде? • Бројеви од један до десет гласе донекле слично на српском и на латинском, а има и других речи које личе (на пример: stāre стајати, imperātor император, domus дом). Чиме се објашњавају ове сличности? Да ли је разлог у свим случајевима исти? О језику Четврта конјугација У латинску IV конјугацију спадају глаголи с инфинитивом на ~īre. Њихова промена у презенту је оваква: Исто тако се мењају: aperiō aperīre отворити dormiō dormīre спавати feriō ferīre ударити impediō impedīre спречити pūniō pūnīre казнити sciō scīre знати nesciō nescīre не знати veniō venīre доћи serviō ser vīre бити роб Четврту конјугацију зовемо и ī-конјугација јер се презентска основа њених глагола завршава на ī: од audiō audīre, презентска основа је audī-; од serviō servīre, servī-; од sciō scīre, scī-. Oблици презента начињени су додавањем личних наставака на основу. Међутим, између презентске основе и личног наставка у 3Pl умеће се једно u, које не припада ни основи ни наставку. Због тог уметка облици 3Pl гласе audi-u-nt (не *audint), servi-u-nt (не *servint), sciu-nt (не *scint) итд.
audiō слушаш audīs слуша audit
слушам
слушамо audītis слушате audiunt слушају audīre слушати, чути 1 2 3 ūnum et quadrāginta – XLI / pāgina ūna et quadrāgēsima Edukapromo
audīmus
Sg
exercitus
exercitūs
exercituī
exercitum
exercitū
exercitus ~ūs m војска
Nom
Gen
Dat
Acc
Abl
Pl exercitūs
exercituum
exercitibus
exercitūs
exercitibus
+Acc +Abl
post pluviam после кише cum exercitū с војском prope forum близу форума cum barbarīs с варварима apud grammaticum код учитеља dē mēnsā са стола ad columnās ка стубовима dē pecūniā од новца ad mēnsam
trāns Dānubium
42 Caput quīntum / Глава пета Исто тако се мењају: aspectus ~ūs m призор ēventus ~ūs m згода impetus ~ūs m напад saltus ~ūs m гора Све те именице мушког су рода, што је и правило у овој деклинацији. Од женских именица, којих у IV деклинацији нема много, ми смо видели manus manūs f „рука”. Она се по падежима мења исто као мушке именице (мада наравно узима придев у женском роду: manus tua твоја рука, manūs tuae твоје руке).
Предлошким конструкцијама називамо спојеве предлога с именицама. У латинском, неки предлози захтевају именицу у падежу акузативу, а неки у аблативу:
Предлошкe конструкцијe
terr
o Земљи и Месецу
am у провинцију Дакију Четврта деклинација По четвртој деклинацији мењамо именице чији се GenSg завршава на ~ūs. Њихова промена је оваква: Предлог in, као што видимо, праћен је некад аблативом а некад акузативом, зависно од смисла. Ево још примера за то: in hortō у башти — in hortum у башту in cubiculīs у собама — in cubicula у собе
за столом dē
ā et lūnā
ad vītam за живот in silvā у шуми
преко Дунава in prōvinciam Dāci
pāgina quadrāgēsima altera / XLII – quadrāginta duo Edukapromo
I.
Italiae
Trajānus
manus parva
II. Конјугирај: pūniō pūnīre казнити aperiō aperīre отворити
III. Промени по лицима: pūgnāre sciō, ser vīre nesciō
IV. Одговори на латинском:
1. Quid Trajānus aedificat?
2. Ubī columna Trajānī stat?
3. Quid in columnā appāret?
1. Cūr servīs?
2. Dominus sacculum apеrit.
3. In oppidīs fora sunt.
4. Servus nummum in manū tenet.
5. Nescīmus cantāre.
6. Exercitūs nostrī barbarīs iter impediunt. quadrāginta tria – XLIII /
43 Caput quīntum / Глава пета У латинском као и у српском, две именице могу стајати апозитивно. То се често дешава кад је једна од њих властито име. Именице у апозицији стоје једна крај друге у истом падежу:*
imperātor exercitum dūcit trāns Dānubium fluvium. — Цар Трајан води војску преко реке Дунава Habitāmus in oppidō Lānuviō. — Станујемо у граду Ланувију. У српском, властито име у апозицији долази по правилу на друго место. У латинском често није тако. Апозиција Именица која улази у предлошку конструкцију може бити праћена атрибутом. Тај атрибут може бити придевски или именички: parvum cubiculum мала соба — in parvō cubiculō у малој соби
oppida градови Италије — in Italiae oppidīs у градовима Италије
Деклинирај заједно придев и именицу: mīrus aspectus чудан призор (само Sg) variī ēventūs разне згоде (само Pl)
altus висока гора
мала
saltus
рука
да се борим, а не умем да робујем” . . . „умеш да се бориш, а не умеш да робујеш” итд.
„умем
V. Пребаци из једнине у множину или обратно:
Вежбања
pāgina
* У српској граматици, на овакву апозицију примењује се специјални назив атрибутив. Edukapromo
quadrāgēsima tertia
VI. Унеси дате облике у текст:
Dānubium — lībera — saltūs — Moesiam — patria — prōvincia — barbarī
1. Dācia terra ___________ nōn est; est __________ imperiī Rōmānī.
2. Dācia, prope prōvinciam ___________ est, trāns ____________.
3. Dācia ____________ Dācōrum est; Dācī ____________ sunt.
4. In Dāciā multī sunt ___________.
VII. Реци на латинском:
1.
2.
3. Ученице
44 Caput quīntum / Глава пета
пружа девојчици књигу.
Дечак
не кажњава често своје робове.
Господар
се труде да чују учитеља. • Из Постумове кесе нестало је можда десетак новчића, или мање. Зашто он брине због тога кад је богат? Пре свега зато што римски домаћин не трпи да га чељад поткрада. А друго, римске кованице нису само ситниш: десет сребрњака, на пример, лепа је свота, а десет златника – читаво мало богатство. • У I и II деклинацији, испред -rum у падежу GenPl имали смо ā односно ō као завршне гласове основâ, па се знало: прва или ā-, друга или ō-деклинацијa. Шта је
У IV деклинацији, ради основе треба у GenPl одбити падешки наставак -um На
manu-um, где видимо да се основе завршавају на вокал u. Зато IV деклинацију називамо и u-деклинацијом. • Ја сам чуо да у IV деклинацији постоје и именице средњег рода. Шта је с њима? Да, има и таквих именица, али само неколико. Ми ћемо их засад занемарити. • Због чега за предлог ad имамо и превод „ка” и превод „за”? Исто тако, за in имамо „у” и „на”, а за dē чак три различита превода: „са” , „од” , „о”. Како је то могуће? У језику често бива да иста реч има више значења: то се зове полисемија. Многи латински предлози су полисемични, па се њихова значења не могу научити одједном. И наш језик је такав: српски предлози имају разна значења и узимају разне падеже, па кажемо и са сестром, и са зида, и с јесени, и са своје непромишљености; и за Турке, и за Турцима, и за Турака; и бринути о деци, и висити о концу, и не радити о празницима Advocātus diabolī pāgina quadrāgēsima quārta / XLIV – quadrāginta quattuor Edukapromo
с четвртом?
тај начин имамо exercitu-um, saltu-um,
VI Caput sextum
In tablīnō Postumī (2/2)
Accurrit Niger et »Ecce mē« inquit, »domine!«
»Rēctē« inquit Postumus. »Syrus ubī est?«
Niger clāmat: »Heus Syre! Dominus vocat! Audīsne, Syre?«
Tandem advenit Syrus et »Salvē« inquit »domine! et tū, domina, salvē!«
Tum Postumus »Dē pecūniā meā« inquit »quīnque nummōs nōn inveniō.«
Servī tacent nec respondent. Postumus autem pergit interrogāre: »Ubī sunt« inquit, »Niger, nummī? Quid mihī dīcis?«
»Pecūnia tua, domine« inquit Niger, »apud mē nōn est.«
Tum Aelia »Quid tum?« inquit. »Estne apud Syrum?«
»Stō ego«, inquit Niger, »et stat Syrus. Cūr, dominī, mē interrogātis, cum Syrō nihil agitis?«
»Rēctē monēs« inquit Postumus. »Jam tē, Syre, interrogō: ubī sunt nummī meī? Scīsne?«
»Nummī tuī« inquit Syrus »in sacculō Nigrī sunt.«
Tum Postumus: »Estne, Niger, sacculus tibī?«
»Est« inquit Niger et dominō sacculum praebet.
Postumus ex manū servī sacculum sūmit et aperit. Sacculus vacuus est.
Tum Postumus »Tū« inquit, »Niger, servus bonus et vir probus es. Ecce praemium tibī« – et pōnit nummum in sacculō ejus.
Nigrī sacculus jam nōn est vacuus. Niger laetus est, sed nihil dīcit. Sacculum tantum dē mēnsā resūmit et cum praemiō suō ex tablīnō discēdit.
Postumus baculum suum in mēnsā pōnit. »Estne tibī« inquit, »Syre, sacculus?«
Frūstrā interrogat. Nam Syrus in tablīnō jam nōn est.
Postumus īrātus est. Nihil dīcit, sed baculum suum resūmit et cum Aeliā discēdit in hortum.
tandem најзад adveniō advenīre пристићи salvē здраво pecūnia ~niae f новац inveniō invenīre наћи dīcō dīcere казати nihil ништа agō agere предузимати ex
sūmō sūmere узети jam nōn = nōn jam vacuus ~a ~um ≠ plēnus probus ~a ~um ≠ improbus praemium ~ī n награда pōnō pōnere ставити resūmo resūmere покупити discēdo discēdere отићи
45
Глава шеста
из
Римски сребрни денар с ликом Јуноне Соспите, богиње заштитнице града Ланувија. На реверсу је сцена из мита о оснивању тога града: вук и орао распирују ватру. quadrāginta quīnque – XLV / pāgina quadrāgēsima quīnta Edukapromo
46 Caput sextum / Глава шеста За разговор, за истраживање • Кожна кеса којом се Римљани користе као новчаником и код нас је некада служила у исту сврху. Сети се (1) једног нашег свадбеног обичаја везаног за њу, (2) једне пословице у којој се она спомиње (смисао је: чак ни блиским људима није све заједничко), и (3) једне наше старинске речи, сложенице у којој је кеса други део, а значи криминалца који људима отима новчанике. • Испоставља се да и два Постумова роба имају сваки свој новчаник. Шта би то могло да говори о њиховим правима или њиховим задужењима? О језику Трећа конјугација Латинској III конјугацији припадају глаголи с инфинитивом на ~ere. Тај инфинитив, за разлику од оних на ~āre ~ēre ~īre у осталим конјугацијама, има акценат на трећем слогу отпозади: legere, scrībere, pergere, dēsinere, cōnstituere. Презент III конјугације је овакав: Sg пишем scrībō пишеш scrībis пише scrībit Pl scrībimus пишемо scrībitis пишете scrībunt пишу scrībere писати 1 2 3 pāgina quadrāgēsima sexta / XLVI – quadrāginta sex Edukapromo
accurrō accurrere притрчати agō agere чинити cōnstituō cōnstituere одлучити dēsinō dēsinere престати dēstruō dēstruere рушити dīcō dīcere рећи discēdō discēdere отићи dūcō dūcere водити legō legere читати pergō pergere наставити pōnō pōnere ставити sūmō sūmere узети surgō surgere устати resūmō resūmere покупити
Презентске основе у III конјугацији завршавају
разне консонанте: од scrībō scrībere, основа је scrīb-; од pōnō pōnere, pōn-; од discēdō discēdere, discēd-. Овој конјугацији такође припадају глаголи с презентском основом на вокал u: dēstruō dēstruere (основа dēstru-), cōnstituō cōnstituere (cōnstitu-).
Oблици презента III
у 1Sg (scrīb-ō) умећу
i-mus, scrīb-i-tis, scrīb-u-nt
,
bimus scrībitis, discēdimus discēditis; исто, рекли смо, важи и за инфинитив:
domus ~ūs f
Sg domus domūs domuī domum domō Pl domūs domōrum domibus domōs domibus
Nom Gen Dat Acc Abl
47 Caput sextum / Глава шеста
тако се мењају:
Исто
на
се
настају додавањем личних наставака на основу, с тим што се
осим
вокали између основе и наставака: scrīb-i-s
. С вокалским уметком је начињен и сâм инфинитив: scrīb-e-re. Облици 1Pl и 2Pl акцентовани су на трећи слог отпозади, нпр.
scrībere, discēdere. По овоме се III конјугација разликује од свих осталих. Именица domus Именица domus ~ūs f „кућа, дом” представља изузетак у IV деклинацији не само по томе што јој је род женски, већ и по томе што у неким падежима одступа од нормалне промене: Као што видимо, облици AblSg domō, GenPl domōrum и AccPl domōs не личе на IV већ на II деклинацију. О локалним одредбама за мировање Досад смо у многим реченицама срели разне прилошке одредбе за место – или, краће, локалне одредбе. Неке од њих говоре о мировању, друге о кретању.
конјугације
свугде
scrīb-i-t, scrīb-
scrī
кућа,
дом
quadrāginta septem – XLVII / pāgina quadrāgēsima septima Edukapromo
in
apud +Acc : apud dominam meam
Lānuvium
Vīminācium ~ciī n Виминациј
*in Rōmā већ Rōmae,
in Italiā, in Illyricō и сл.
Venit Postumus
Veniunt Postumus et Aelia
48 Caput sextum / Глава шеста На питање ubī? „где?” одговарају локалне одредбе за мировање. У тој служби најчешће стоје разне предлошке конструкције:
близу
код моје господарице
за столом Падеж локатив Као локална одредба за мировање служи и реч domī „код куће”. Tо је нарочит облик именице
~ūs
тив.
локатив, којег у латинском нормално нема, изузетно постоји код неких именица.
локатив
представља
in +Abl :
cubiculīs у собама, in mēnsā на столу prope +Acc : prope forum
форума
ad +Acc : ad mēnsam
domus
f, такозвани лока
Падеж
Domī,
од domus,
један такав случај.
насеља. На пример:
Риму
— Vīmināciī у Виминацију
~ī f Коринт — Corinthī у Коринту
~ī f Ниш — Naissī у Нишу Како видимо, локатив се у првој деклинацији завршава на ~ae, а у другој на ~ī. Оба та локатива по облику личе на генитиве. Код
предлошке конструкције in+Abl: не кажемо
не *in Lānuviō већ Lānuviī, итд. Код именице domus, није исто in domō („у кући
код
Имена
од имена насеља, нормално улазе у конструкцију in+Abl, па кажемо
Свој и његов/њен За разлику од српске присвојне заменице свој, латинско suus ~a ~um не употребљава се за прво и друго лице:
. — Волим/Волимо свог сина.
? Pūnītisne fīliōs vestrōs? — Кажњаваш/Кажњавате ли своје синове? За треће лице, латинско suus употребљавамо слично српском свој:
Такође, у локативу се редовно јављају имена
Rōma ~ae f Рим — Rōmae у
Sparta ~ae f Спарта — Spartae у Спарти
~viī n Ланувиј — Lānuviī у Ланувију
Corinthus
Naissus
именица које га имају, локатив служи уместо
”) и domī („
куће”).
земаља, за разлику
Amō fīlium meum. Amāmus fīlium nostrum
Pūnīsne fīliōs tuōs
fīliō suō. — Долази Постум са својим сином.
cum
cum fīliō suō. — Долазе Постум и Елија са својим сином. pāgina duodēquīnquāgēsima / XLVIII – duodēquīnquāginta Edukapromo
Veniunt Postumus et fīlia ejus
Videō Aeliam et fīliam ejus
domus grammaticī et fīliārum ejus
I. Деклинирај:
domus parva мала кућа
II. Конјугирај:
legō legere читати cōnstituō cōnstituere одлучити dūco dūcere водити
III. Одабери
1. Ubī est forum Trajānī?
a. Rōmae
b. in Rōmā
c. apud Rōmam
IV. Пребаци из једнине
1. In domō magnā habitō.
2. Domum pulchram habēs.
3. Moneō fīlium.
2. Ubī dominus est?
a. ad domum
b. domī
c. apud domum
4. Dominae ancillās suās nōn saepe laudant.
5. Librōs vestrōs legitis.
3. Ubī habitat Postumus?
a. in Lānuviō
b. ad Lānuvium
c. Lānuviī
V. Наведи реч супротног значења: pōnere ≠ ___________________ advenīre ≠ _________________
49 Caput sextum / Глава шеста За његов и за њен, латински има облик ejus, који непромењиво стоји уз именицу:
. — Долазе Постум и његова кћерка.
. — Видим Елију и њену кћерку.
— кућа учитеља и његових кћери Остаје да видимо како се латински каже
. О томе касније.
њихов
правилан одговор на питање:
множину или обратно:
у
clāmāre ≠ __________________ ancilla ≠ ____________________
≠ ____________________ probus ≠ ____________________ За понеку реч може се по разним основима наћи и више од једне супротности. На пример, супротно од човек може бити жена, или дете, или животиња, или Бог, или нечовек Вежбања
plēnus
VI. Реци на латинском: 1. Где стављаш свој новац? 2. Волим своју господарицу. 3. Учитељ са својим ђацима седи за столом. 4. Његови ђаци више не читају него пишу. ūndēquīnquāginta – XLIX / pāgina ūndēquīnquāgēsima Edukapromo
Златник цара Трајана с његовим ликом.
пише: Imp(erātōrī) Trajānō Aug(ustō) Ger(mānicō) Dāc(icō) p(ontificī) m(aximō) tr(ibūniciā) p(otestāte) cō(n)s(ulī) VI p(atrī) p(atriae) | s(enātus) p(opulus)q(ue) R(ōmānus) optimō principī. То значи: „
дачком, великом понтифику,
Advocātus diabolī
ствар је
инфинитив у II конјугацији има ~ēre, с обележеним дугим
претпоследњем слогу, а у
акцентовање.
• Како то: Corinthus ~ī f, Naissus ~ī f? Откуд женски род у II деклинацији? Међу именицама с NomSg на ~us у II
50 Caput sextum / Глава шеста • Лепо је што се инфинитиви разликују по акценту, али кад видим инфинитив на ~ere, како ћу знати да ли је то II или III конјугација и како се акцентује? Исто тако, кад видим 1Pl презента на ~imus или 2Pl на ~itis, по чему да знам да ли је III или IV конјугација и какав
Ако
обележене дуге вокале (као у овој књизи),
је акценат?
текст има
проста:
вокалом у
, без дужине; исто тако, у IV конјугацији
~īmus,
~ītis, с дужином, a у трећој 1Pl ~imus, 2Pl ~itis, без дужине. Сходно
Ако
нису обележене
ван уџбеника скоро никад нису),
глаголу питамо како гласе његова два облика за памћење. Јер, кад
осмотримо 1Sg презента и инфинитив, конјугације се разазнају и без
~o, ~are : I ~eo, ~ere : II ~o (али не ~eo), ~ere : III ~io, ~ire : IV А кад знамо у којој смо конјугацији, тад је јасно и све остало, укључујући
трећој ~ere
видимо 1Pl
2Pl
томе и акцентујемо.
вокалске дужине
(што
онда се о датом
упоредо
обележених вокалских дужина:
деклинацији налазе се многа имена страних земаља, острва и насеља, и сва су она женског рода: нпр. Aegyptus ~ī f Египат, Rhodus ~ī f Родос, па тако и Коринт и Ниш. • Каква су то чудна имена: Niger и Syrus? Обесправљени, робови код Римљана често нису могли ни рођено име да задрже, већ им је сваки господар по свом нахођењу надевао ново. Најчешће су имена добијали по земљи порекла: Thraex „Трачанин” , Syrus „Сиријац” , Āfer „Африканац” ; или на основу неке личне карактеристике: Rūfus „Риђи” , Glabriō „Ћела, Ћоса” , Niger „Црни, Гара” .
реверсу је Трајанов стуб.
Императору Трајану Августу,
и
трибунске власти, конзулу у шест мандата, оцу отаџбине: сенат и народ римски свом добром принцепсу.
pāgina quīnquāgēsima / L – quīnquāginta
На
На златнику
победнику германском
носиоцу
”
Edukapromo
Lānuviī in forō puer cum juvene loquitur. Juvenis nauta est.
Nautae sunt hominēs quī in nāvibus per flūviōs et maria nāvigant.
Puer: Tū certē nec ventōs nec flūctūs timēs. Nam vōs nautae virī magnanimī estis.
Nauta: Vērum dīcis, parvule! Sed tamen, cum procul ā terrā ventus surgit et nūbēs caelum obscūrant, tum procellam timēmus. Scit tamen nauta bonus nāvem suam servāre! Ego cum nūbēs nigrās cōnspiciō et perīculum appropinquāre intellegō, nōn faciō stultē nec clādem exspectō: in apertō non maneō cum nāve, sed ad portum fugiō.
Puer: Scīsne nātāre?
Nauta: Rogās? Ut piscī nātāre placet, ita mihī quoque!
juvenis ~is m младић loquitur говори, разговара hominēs људи quī који
nāvis ~is f лађа, брод per преко marе море nāvigō nāvigāre пловити certē сигурно
ventus ~ī m ветар flūctus ~ūs m талас vōs ви
magnanimus ~a ~um срчан, храбар vērum ~ī n истина parvulus ~ī m: puer
tamen ипак procul далеко ā од
nūbēs nūbis f облак procella ~ae f олуја, бура
servō servāre чувати cōnspiciō cōnspicere: vidēre perīculum ~ī n опасност appropinquō appropinquāre: prope venīre
intellеgō intellegere схватити faciō facere поступати, чинити stultē глупо clādēs clādis f пропаст exspectō exspectāre чекати in apertō на отвореном maneō manēre остати portus ~ūs m лука fugiō fugere бежати nātō nātāre пливати rogō rogāre питати ut као piscis ~is m риба
51
Caput septimum Глава седма Дечак и поморац
VII
ūnum et quīnquāginta – LI / pāgina ūna et quīnquāgēsima flūctus nūbēs mare nāvis nauta piscis Edukapromo
Puer: Placetne tibī variōrum populōrum fīnēs vīsere? Nam vōs nautae ūsque ad fīnem Ōceanī nāvigāre potestis!
Nauta: Est nāvigāre jūcundum, sed procul ā marī vīta minus incerta est. Itaque ego saepe in patriam redīre cupiō.
Puer: Quid domī facis?
Nauta: Cum amīcīs sum: bibimus, lūdimus, vīvimus! Sed satis est verbōrum: mē nāvicula mea manet in portū. Nam hodiē piscēs capere volō.
Dē classe Rōmānā
Italiam classis Rōmāna ab impetū hostium servat. In classe multī cīvēs mīlitant. Ravenna sēdēs est classis magnae quae mare Hadriāticum cūstōdit. Mīsēnī sēdem altera classis habet, quae cūstōdit mare Tyrrhēnum. Hostēs per mare ad fīnēs Italiae numquam appropinquant. Nam nautae Rōmānī hostium nāvēs ignibus dēlent aut dēprimunt. Ita populī Rōmānī patria semper ā perīculō lībera manet.
fīnis ~is m крај vīsō vīsere посетити ūsque ad све до potestis можете minus мање incertus ~a ~um неизвестан redīre вратити се cupiō cupere желети amīcus ~ī m друг, пријатељ bibō bibеre пити lūdō lūdere забављати се vīvō vīvеre живети nāvicula ~ае f барка mē manet: mē exspectat hodiē данас capiō capеre хватати volō хоћу classis ~is f морнарица, флота hostis ~is m непријатељ cīvis ~is m грађанин mīlitō mīlitāre: esse in exercitū sēdēs ~is f седиште cūstōdiō cūstōdīre: servāre alter altеra altеrum други numquam ≠ semper ignis ~is m ватра dēleō dēlēre: dēstruere dēprimō dēprimеre потопити
52 Caput septimum / Глава седма
За разговор, за истраживање • У разговору с дечаком који му се диви (по чему ово видимо?), млади поморац разликује храброст од лудости. Које његове речи указују на ту разлику? • На крају крајева, поморац сматра да живот подаље од мора има својих добрих страна. Којих? • Тиренско море је названо по једном великом народу старе Италије. Истражи о ком народу је реч. • У граду Равени, који је неко време био царска престоница, налази се неколико знаменитих здања из V и VI века. Сазнај која су то здања и по чему су позната. Мозаик са приказом приспећа трговачких бродова у луку Arīminum, данашњи Римини, II – I век пре н. е. pāgina quīnquāgēsima altera / LII – quīnquāginta duo Edukapromo
53 Caput septimum / Глава седма О језику Трећа мешовита конјугација Трећа деклинација, именице мушког и женског рода Латинска III конјугација обухвата и један посебан тип глагола, с оваквом променом у презенту: По латинској III деклинацији мењају се именице чији се GenSg завршава на -is. Ова деклинација обухвата именице сва три рода разврстане у много типова промене. Ми ћемо се прво упознати с именицама типа nāvis nāvis, које имају истоветан NomSg и GenSg. Неке од њих су женског, неке мушког рода. Мењају се овако: Sg бежим fugiō бежиш fugis бежи fugit Pl fugimus бежимо fugitis бежите fugiunt беже fugere бежати 1 2 3 Исто тако се мењају: capiō capere хватати cōnspiciō cōnspicere угледати cupiō cupere желети faciō facere чинити Од промене типа scrībō scrībere ова се разликује у облицима 1Sg и 3Pl, који не личе на III већ на IV конјугацију: fugiō као audiō (не као scrībō); fugiunt као audiunt (не као scrībunt). Пошто тај тип промене изгледа као III конјугација с примесама четврте, називамо га трећом мешовитом конјугацијом (за разлику од „обичне” треће по обрасцу scrībō scrībere). У ствари, глаголи III мешовите конјугације имају нарочиту презентску основу, која се завршава час на i час на e, а облици су склопљени овако: fuge-re fugi-ō fugi-s fugi-t fugi-mus fugi-tis fugi-u-nt. Исто тако се мењају: cīvis ~is m грађанин classis ~is f морнарица fīnis ~is m крај hostis ~is m непријатељ ignis ~is m ватра piscis ~is m риба Sg nāvis nāvis nāvī nāvem nāve Pl nāvēs nāvium nāvibus nāvēs nāvibus nāvis ~is f брод, лађа Nom Gen Dat Acc Abl quīnquāginta tria – LIII / pāgina quīnquāgēsima tertia Edukapromo
на ~ēs ~is, типа nūbēs nūbis:
nūbēs nūbis f облак
Sg nūbēs nūbis nūbī nūbem nūbe
Исто тако: clādēs clādis f „пропаст” .
Nom Gen Dat Acc Abl
Pl nūbēs nūbium nūbibus nūbēs nūbibus
Quid est in mēnsā? Шта је на столу? — In mēnsā nihil est. На столу
Quid placet dominō tuō? Шта је по
Quid habēs in manū?
Quid domī facis? Шта радиш код куће? — Nihil faciō. Не радим
54 Caput septimum / Глава седма Слично се мењају и
именице
шта” и nihil „ништа” У значењу „шта” и „ништа” користимо се заменицама quid и nihil. Ти облици стоје у служби субјекта или објекта:
Quid „
није ништа
вољи
Мом господару ништа није по вољи.
твом господару? — Dominō meō nihil placet.
—
Шта имаш у руци?
ништа.
Nihil habeō. Немам
ништа
Као
настају упитне, а са nihil одричне реченице. Но, за разлику од српске заменице ништа, уз коју иде и негација (Не радим ништа), латинска одрична заменица самостално негира реченицу: Nihil faciō, не Nihil nōn faciō. На српском често кажемо што у смислу зашто, и ништа у смислу нимало. Исто је и на латинском: Quid clāmātis? — Што вичете? Nihil mē vexās. — Ништа ми не сметаш. Заменице quid и nihil имају још падежа („чега” , „чему” , „ничега” , „ничему” итд.). Њих ћемо упознати касније. I. Деклинирај: cīvis probus поштен грађанин nūbēs nigra црн облак nauta bonus добар морепловац II. Конјугирај: capiō capere ухватити cōnspiciō cōnspicere угледати Вежбања pāgina quīnquāgēsima quārta / LIV – quīnquāginta quattuor Edukapromo
.
што видимо, са quid
servīre ________________________ numerāre ________________________ vīvere ________________________ lacrimāre ________________________ sedēre ________________________ nāvigāre _________________________ IV
1. Cūr domōs nostrās dēlētis?
2. In portū nāvem exspectō.
3. In nāvibus cum amīcīs sedēmus.
V Допиши одговарајуће завршетке:
4. Nautae numquam flūctūs magnōs timent.
5. Servus dominō suō cotīdiē piscem capit.
6. Quid facis cum nūbem nigram cōnspicis?
1. In class___ Rōmānā magnus numerus cīv____ Rōmān_______ mīlitat. 2. Classis Rōmāna Italiam ab host___ servat. 3. Sēdēs classis Rōmānae Ravenn___ et Mīsēn___ sunt.
4. Nautae per fluvi____ et maria nāvig_____. 5. Nec ventōs nec flūct____ timent; nāv____ su____ ā procellā serv______ sciunt. 6. Saepe fīn_____ variōrum populōrum vīs_____.
7. Domī autem cum amīc____ bib_____, lūd_____, pisc____ cap______.
VI. Кажи на латинском:
1. Шта опажаш на небу? Не опажам ништа.
2. Желим да у лађи пловим по рекама и морима.
3. Младићу се
Advocātus diabolī
55 Caput septimum / Глава седма III. Наведи по једну познату реч из исте породице:
Пребаци из једнине у множину или обратно:
свиђа да се код куће забавља са друговима.
• Са четири деклинације мени се већ све меша у глави. Има ли начина да се лакше упамте падежи? Има и нема. Од сваке именице морамо да знамо NomSg, GenSg и род да бисмо видели како ћемо је деклинирати, а на другој страни морамо да познајемо и саме деклинације: ту нема помоћи. Али ево неких правилности које, пошто се односе на све деклинације (па и на пету, коју ћемо тек учити), помажу око разних облика и завршетака: • Падежи DatPl и AblPl никад се не разликују. Њихов заједнички завршетак у неким деклинацијама је ~īs, а у другима ~bus • И за GenPl постоје само два могућа завршетка: или дужи на ~rum, или краћи на ~um. • Код речи средњег рода, падеж Acc никад није различит од Nom. У множини, Nom/ Acc средњег рода завршава се увек на ~a. • Код речи мушког и женског рода, падеж Acc у једнини увек има ~m, а у множини ~s. • У оним деклинацијама где NomPl има ~s, AccPl је исти као NomPl. • Падежи DatSg и AblSg завршавају се увек на неки вокал.
quīnquāginta quīnque – LV / pāgina quīnquāgēsima quīnta Edukapromo
Servus fugitīvus
In forō Lānuvīnō templum est. Templī columnae ad forum spectant. Post columnās est ōstium cellae. In cellā templī quid est? Dea Jūnō ibī sōla est. Cīvēs enim in templum intrāre nōn solent.
Ante templum Postumus stat cum quattuor servīs. Syrum quaerunt: per forum ambulant, cīvēs salūtant, dē fugitīvō rogant. Tandem Postumus servīs »Jam vōs« inquit »mēcum hīc manēbitis. Tū autem, Niger, intrābis in templum.«
Niger ōstium aperit, intrat, per cellam ambulat. Tandem virum, quī prope simulācrum deae stat, cōnspicit et »Miser Syre« inquit, »quid tū hīc facis in tenebrīs? Ā dominō tam bonō cūr fugis? Ecce enim per oppidum tē quaerimus.«
fugitīvus ~a ~um бегунац templum ~ī n храм spectō spectāre гледати ōstium ōstiī n врата cella ~ae f цела, наос dea Jūnō богиња
sōlus ~a ~um сам enim: nam intrō intrāre ући soleō solēre обичавати ante ≠ post quaerō quaerere тражити salūtō salūtāre поздравити mēcum са мном hīc овде simulācrum ~ī n кип tenebrae ~ārum f мрак tam тако
56
Caput
Глава осма
VIII
octāvum
Јунона
pāgina quīnquāgēsima sexta / LVI – quīnquāginta sex templum ōstium columna mōns Edukapromo
At Syrus »Tūne« inquit »mē miserum vocās? Vōs miserī estis quī serviētis ūsque ad mortem! Ego jam līber sum. Noctem hīc exspectābō, tum per montēs ad urbem ībō. In urbe tam magnā fugitīvum invenīre quis potest? Et quid mē« inquit »quaeritis? Crās quoque satis servōrum habēbit bonus dominus tuus!«
Tum sacculum prōmit et »Dabō« inquit »tibī partem pecūniae, sī tacēbis.«
Sed Niger »Ego« inquit »aliēnam pecūniam manū meā nōn attrectābō. Valē!«
In forō Postumus Nigrō »Quid« inquit »in templō?«
At Niger »Servōrum« inquit »tuōrum, domine, in templō nēmō est.«
Tacet Postumus. Tandem »Crēdō« inquit »tibī. Solēs enim vērum dīcere.«
Сиријац каже: Ad urbem
оде?
• Urbs и oppidum нису баш исто. У чему претпостављаш да лежи разлика? — На оваква питања одговори се
најлакше проналазе у речницима. Ми обично користимо стари
57 Caput octāvum / Глава осма at а, али quī serviētis који ћете робовати mors mortis f ≠ vīta nox noctis f ноћ mōns montis m планина urbs urbis f град ībō отићи ћу
ко? potest може crās сутра prōmō prōmere извадити dō dare дати pars partis f део sī ако aliēnus ~a ~um ≠ suus attrectō attrectāre пипнути valē здраво nēmō нико crēdō crēdere веровати
quis?
За разговор, за истраживање • Шта мислиш, зашто је Сиријац одабрао да се сакрије у
храму?
•
ībō. У који то град он намерава да
Латинско-српски речник Јована Ђорђевића (иначе писца химне Боже правде): тај је речник изашао у Београду 1886. и прештампан је много пута до данас. • Сиријац је на крају увредио Нигера. Како? • Изашавши из храма, Нигер каже господару нешто што се може узети и као лаж и као истина. Шта? • Ако грађани обично не улазе у храм, чему он служи? Где се одвија паганско богослужење и у чему се састоји? Истражи. Статуа Јуноне Спаситељке (Jūnō Sōspita), заштитнице Ланувија. Одевена је у козију кожу, а у рукама држи копље и штит, по чему се познаје њена функција. quīnquāginta septem – LVII / pāgina quīnquāgēsima septima Edukapromo
I: spectō spectāre
гледати
spectābō
гледаћу spectābis
гледаћеш spectābit
гледаће spectābimus
гледаћемо spectābitis
гледаћете spectābunt
гледаће
II: maneō manēre
остати 1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl
manēbō
остаћу manēbis
остаћеш manēbit
остаће manēbimus
остаћемо manēbitis
остаћете manēbunt
остаће
58 Caput octāvum / Глава осма О језику Још о слоговима Футур глагола I и II конјугације Одавно смо научили да растављамо латинске речи на слогове. Између осталог, знамо да се група консонаната између два вокала раздваја тако што један консонант припада пређашњем, а остали потоњем слогу, па имамо нпр. ser.vus, clas.sis, tem.plum. Сад ћемо научити један изузетак од тог правила. Кад се између вокала нађу два консонанта од којих је први оклузив (t, d, c, g, p или b) а други ликвида (r или l), таква група је нераздвојна. При разграничавању слогова она се понаша као прост консонант, па зато цела припада потоњем слогу, док пређашњи слог остаје отворен:
pe.net.rō)
) Будуће време, које обично зовемо футур, у латинском се гради тако што се презентској основи глагола додају нарочити лични наставци, друкчији од оних за презент. Код глагола прве и друге конјугације то изгледа овако: На основе spectā- одн. manē- ту смо додали наставке за футур: spectā-bō одн. manē-bō, spectābis одн. manē-bis, spectā-bit одн. manē-bit, и тако даље. Од глагола III и IV конјугације футур ћемо градити по истом принципу, али с другим наставцима. О томе у следећој глави.
pe.ne.trō (не *
te.ne.brae (не *te.neb.rae) si.mu.lā.crum (не *si.mu.lāc.rum
pāgina duodēsexāgēsima / LVIII – duodēsexāginta Edukapromo
Sg pars partis partī partem parte
Nom
Pl partēs partium partibus partēs partibus
59 Caput octāvum / Глава осма Личне заменице Још о мушким и женским именицама III деклинације Овог пута срели смо се с неким именицама мушког и женског рода III деклинације које се мењају исто као nāvis nāvis f или nūbēs nūbis f, али се од ових разликују утолико што им се NomSg не завршава ни на ~is ни на ~ēs. На пример: У латинске личне заменице убрајају се следеће: заменица првог лица једнине ego „ja” , заменица другог лица једнине tū „ти” , заменица првог лица множине nōs „ми” , заменица другог лица множине vōs „ви” , лична повратна заменица sē „себе” . Њихова је промена по падежима оваква: Nom ego tū nōs vōs Gen Dat mihī tibī nōbīs vōbīs sibī Acc mē tē nōs vōs sē Abl mē tē nōbīs vōbīs sē О генитиву личних заменица, који има особите облике и употребу, нећемо засад говорити. Латинска лична повратна заменица sē, као ни српска себе, нема номинативa. Облици аблатива личних заменица улазе у нарочите спојеве с предлогом cum, па имамо mēcum „са мном” , tēcum „с тобом” , nōbīscum „с нама” , vōbīscum „с вама” , sēcum „са собом” . Српске личне заменице у неким падежима имају по два облика, од којих један називамо наглашеним (нпр. мени, теби, нама), а други ненаглашеним (ми, ти, нам). У латинском нема оваквих двојаких облика. То значи да ће реченици као Tē vocō некад одговарати превод Зовем те, а некад Зовем тебе – зависно од контекста.
f део
pars partis
Gen Dat
Ту спадају и ове:
f смрт
f ноћ
m планина urbs urbis f град ūndēsexāginta – LIX / pāgina ūndēsexāgēsima Edukapromo
Acc Abl
mors mortis
nox noctis
mōns montis
I. Деклинирај:
mōns altus висока планина urbs magna велик град
II. Конјугирај у футуру:
stō stāre стајати ambulō ambulāre шетати се habeō habēre имати respondeō respondēre одговорити
III. Одабери истинит одговор на питање:
1. Cūr Syrus fugit?
a. Quod aliēnōs nummōs apud sē habet.
b. Quod Postumus nōn est bonus dominus.
2. Cūr Niger pecūniam dominī nōn attrectābit?
a. Quod jam satis pecūniae habet.
b. Quod vir probus est
3. Cūr cīvēs Lānuvīnī in templum intrāre nōn solent?
a. Quod deae domus est.
b. Quod ibī tenebrae sunt.
IV. Пребаци
1. Dominam meam salūtābō.
2. Post montēs juvenēs urbēs vidēbunt.
3. Servus ōstium templī aperit.
4. Quandō nōbīs nummōs dabitis?
5. Templum domus deae est.
6. Ubī mē dominus quaerit?
V. Кажи на латинском:
1. Чекаћемо те
2.
3.
60 Caput octāvum / Глава осма
из једнине у множину одн. обратно:
куће.
испред
Цар води део војске преко реке.
Да ли ћете остати с нама код куће? Вежбања pāgina sexāgēsima / LX – sexāginta Edukapromo
Advocātus diabolī
• Te.ne.brae или te.neb.rae, зар то
би произвело и погрешан акценат, јер бисмо са
и
pe.net.rō
претпоследњи слог затворен, дакле дуг, дакле и акцентован – грешком, јер
правилно је tenebrae и penetrō. У трећем случају грешка би остала без
Зашто не учимо генитив личних заменица
о разним службама падежа генитива у реченици. Познат
61 Caput octāvum / Глава осма
није небитно? У сваком случају имамо три слога. Није
ради о претпоследњем слогу: од његовог
наша
примера, погрешно разграничење
небитно кад се
квантитета, знамо, зависи акцентовање. У два од
три
*te.neb.rae
*
имали
последица:
дуг,
и акцентован, захваљујући свом дугом
•
кад већ учимо све остале падеже? Ми
не знамо довољно
нам је углавном присвојни генитив, нпр. patria Rōmānōrum – завичај Римљана. Међутим, личне заменице не користе се у присвојном генитиву јер у ту сврху постоје присвојне заменице: не кажемо *завичај мене и *завичај тебе, него мој завичај и твој завичај – patria mea и patria tua. Дакле, генитив личних заменица још не учимо јер немамо за шта да га употребимо. • Зашто као засебне речи рачунамо ја и ми, ти и ви? Зар није ми множина од ја, а ви множина од ти? Није. Кад би било тако, онда би ми значило „ја и ја (и ја...)”, што наравно није случај: ми значи „ја и још неко”. Дакле, иако је ја увек у једнини а ми увек у множини, то ипак нису једнина и множина исте заменице. Што се тиче заменице ви, она наизглед може да значи „ти и ти (и ти...)”, али у ствари значи „ти и још неко али не ја”, па и ту излази да су ти и ви две засебне речи. • Али кад од Ја те чекам направимо Ми вас чекамо, није ли то пребацивање из једнине у множину? Да, то вежбање се тако зове. Оно укључује и пребацивање личних заменица првог и другог лица једнине у личне заменице првог и другог лица множине, што строго узев није пребацивање из једнине у множину – али назив је назив.
у simulācrum претпоследњи слог је
те
вокалу, независно од отворености/затворености.
још
ūnum et sexāginta – LXI / pāgina ūna et sexāgēsima Edukapromo
Dē medicīnā
Hominī bona valētūdō necessāria est. Nam sine bonā valētūdine bene vīvere nēmō potest. Itaque necesse est cūrāre corpus. Quī corpus cūrat, nōn saepe aegrōtat.
Sed sī aegrōtābō, quis mē sānum faciet?
Quī hominēs aegrōtōs sānat medicus est.
Quōmodo medicī morbōs cūrant?
Sī aegrōtābis, medicus tē vīset:
dē dolōribus rogābit,oculōs tibī et linguam īnspiciet, pulmōnēs auscultābit,
medicīna ~ae f лечење; лек homō hominis m човек valētūdō ~tūdinis f здравље sine без
Edukapromo
collum et bracchia attrectābit, vēnās digitīs temptābit.
Sī necesse erit, vēnam aperiet, sanguinem mittet. Tandem medicīnam dabit aut praescrībet. Sī morbus tenēbit, veniet et iterum.
Pecūniōsī autem hominēs saepe medicōs domī habent inter servōs.
nēmō potest нико не може necesse est треба cūrō cūrāre старати се corpus тело quī онај ко aegrōtō aegrōtāre бити болестан sānus ~a ~um здрав aegrōtus ~a ~um ≠ sānus sānō sānāre лечити medicus ~ī m лекар quōmodo како morbus ~ī m ≠ valētūdō dolor dolōris m бол oculus ~ī m око īnspiciō īnspicеre прегледати pulmōnēs pulmōnum m плућа auscultō auscultāre послушати collum ~ī n врат bracchium ~chiī n рука digitus ~ī m прст temptō temptāre опипати necesse erit буде требало sanguis sanguinis m крв mittō mittere пустити praescrībō praescrībere преписати itеrum поново pecūniōsus: quī magnam pecūniam habet inter међу
62
Caput nōnum Глава девета
IX
pāgina sexāgēsima altera / LXII – sexāginta duo
Dē rēgibus et Caesaribus
Multīs gentibus rēgēs sunt. Rēgēs populōs regunt.
Ut familia patrem, ita cīvitās rēgem habet. Nam rēx jūstus est ut pater cīvium suōrum. Praemia dat probīs, miserīs pānem et sōlācium praebet, sine causā pūnit nēminem.
Rēx bonus nōn sibī rēgnat, sed populō. Ipse jūdex summus est, quī cīvitātī lēgēs dat. Cīvēs autem, sī bonī sunt, lēgēs servāre solent. Nam sine lēgibus nēminī bene est.
Populō Rōmānō rēgēs nōn sunt. Rōmam lēgēs sōlae regunt: nēmō ibī rēgnat nec rēgnābit.
Quid ita? Nōnne Caesaris voluntās lēx est Rōmae?
Est. Caesar tamen nōn est rēx, sed dominus populī līberī et exercituum summus imperātor. Sīc pācem cūstōdit; sīc et Rōmānōs et cēterās gentēs sēcūrās facit.
Sub imperiō Caesaris vīta minus incerta est.
rēx rēgis m краљ Caesar ~aris m цар
gēns gentis f племе, народ
regō regеre управљати
cīvitās ~tātis f друштво
jūstus ~a ~um праведан pānis ~is m хлеб
sōlācium ~ciī n утеха
causa ~ae f разлог
sibī за себе rēgnō rēgnāre краљевати ipse он сâм
jūdex jūdicis m судија
summus ~a ~um врховни lēx lēgis f закон nēminī никоме
Quid ita? Како то?
nōnne зар не voluntās ~tātis f воља pāx pācis f ≠ bellum sēcūrus ~a ~um безбрижан sub под, испод
63 Caput nōnum / Глава девета
За разговор, за истраживање • Међу рутинским процедурама које лекар врши по потреби, овде је споменуто нешто што се данас више не ради. Шта је то? • Речено нам је да неки Римљани (какви?) имају лекаре у кући. Који је њихов статус? • На каквим смо пословима и у којим ситуацијама досад видели кућне робове? Шта још замишљаш да су они могли радити? • У римском виђењу, краљ је упоредив с оцем породице. Шта из текста излази да су заједничке одлике доброга краља и доброг оца? • У древној, легендарној прошлости, Римом су владали краљеви. Последњи краљ био је Тарквиније Охоли, чија се владавина рђаво завршила, и тако су Римљани заувек раскрстили с краљевином. Истражи зашто је и како пропао краљ Тарквиније. • Касније, под влашћу царева, Римљани су и даље тврдили да њихова држава нема много заједничког с краљевином. Пронађи у тексту места где се очитује та тврдња. • Чак и кад постоји владар, цивилизованом заједницом у суштини влада нешто друго, што није човек. Шта је то? sexāginta tria – LXIII / pāgina sexāgēsima tertia Edukapromo
III: mittō mittere
пустити
mittam
пустићу mittēs
пустићеш mittet
пустиће mittēmus
пустићемо mittētis
пустићете mittent
пустиће
IIIm: cupiō cupere
cupiam
желећу cupiēs
желећеш cupiet
желеће cupiēmus
желећемо cupiētis
желећете cupient
желеће
IV:
aperiam
отворићу aperiēs
отворићеш aperiet
отвориће aperiēmus
отворићемо aperiētis
отворићете aperient
отвориће
cupi-ēs aperi-ēs, mitt-et cupi-et aperi-et итд.
veniam et vidēbō
veniēs et vidēbis
veniet et vidēbit
veniēmus et vidēbimus
veniētis et vidēbitis
venient et vidēbunt
64 Caput nōnum / Глава девета О језику Футур глагола III и IV конјугације Као што већ знамо, футур се у латинском гради додавањем нарочитих личних наставака на презентску основу глагола. У трећој, трећој мешовитој и четвртој конјугацији то изгледа овако:
-,
-,
- ту су додати наставци за футур: mitt-am cupi-am aperi-am, mitt-ēs
Дакле,
лични наставци у трећој и четвртој конјугацији нису исти као у првој и другој. Ево једног упоредног примера с глаголом IV и глаголом II конјугације:
Основама mitt
cupi
aperī
футурски
— доћи ћу и видећу
— доћи ћеш и видећеш
— доћи ће и видеће
— доћи ћемо и видећемо
— доћи ћете и видећете
— доћи ће и видеће
желети
отворити 1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl 1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl Sg homō hominis hominī hominem homine Pl hominēs hominum hominibus hominēs hominibus homō hominis m човек Nom Gen Dat Acc Abl Још о мушким и женским именицама III деклинације Многе именице мушког и женског рода у III деклинацији имају овакву промену: pāgina sexāgēsima quārta / LXIV – sexāginta quattuor Edukapromo
aperiō aperīre
тако се
Caesar Caesaris m цар cīvitās ~tātis f грађанство, друштво dolor dolōris m бол imperātor ~tōris m командант jūdex jūdicis m судија lēx lēgis f закон māter mātris f мајка pater patris m отац pāx pācis f мир pulmōnēs ~ōnum m плућа pyramis pyramidis f пирамида rēx rēgis m краљ sanguis sanguinis m крв uxor uxōris f супруга valētūdō ~tūdinis f здравље voluntās ~tātis f воља Од пређашњих типова III деклинације (nāvis nāvis f, nūbēs nūbis f, pars partis f) овај нови се разликује по томе што у GenPl завршетак не гласи ~ium него ~um, па имамо hominum, и исто тако dolōrum („болова”), lēgum („законâ”), patrum („очева”) и сл.
dolor do.lō.ris m — отворен — GenPl dolōrum jūdex jū.di.cis m — отворен — GenPl jūdicum lēx lē.gis f
— GenPl lēgum mōns mon.tis m — затворен — GenPl montium pater pa.tris m —
— GenPl patrum urbs ur.bis f — затворен — GenPl urbium
Quis in templō habitat?
у храму? In templīs nēmō habitāre solet. —
65 Caput nōnum / Глава девета
на
и на
: кад који? Quis „ко” и nēmō „нико” Пошто код именица типа homō hominis падеж GenPl гласи hominum, сад се поставља питање: зашто не *hominium, као nāvium и као partium? Или обратно, зашто не *nāvum и *partum као hominum? Како за неку дату именицу III деклинације можемо знати да ли јој се GenPl завршава на ~ium или на просто ~um? Већ смо навикли да именице памтимо у номинативу и генитиву једнине и да им знамо род како бисмо по томе видели и све остало. Ако, дакле, имамо мушку или женску именицу III деклинације, њен NomSg и GenSg указаће нам и на правилни облик GenPl; ево како. Ако видимо истоветан NomSg и GenSg, типа nāvis nāvis f, знаћемо да се GenPl завршава на ~ium. Исто важи за сродни тип на ~ēs ~is, као nūbēs nūbis f: GenPl имаће и овде ~ium. Ако именица не припада ни типу ~is ~is ни типу ~ēs ~is, онда ћемо гледати њен GenSg с питањем да ли му је претпоследњи слог отворен или затворен. Отворен претпоследњи слог у GenSg указује
затворен – на ~ium. На пример:
GenPl
~ium
~um
на ~um у GenPl, а
— отворен
отворен
У значењу „ко” и „нико” користимо се именичким заменицама
и nēmō
quis
:
— Ко станује
храмовима обично не станује нико
Исто
sexāginta quīnque – LXV / pāgina sexāgēsima quīnta
У
.
мењају:
Edukapromo
Са quis и quem настају упитне, а с nēmō и nēminem одричне реченице.
нпр. Nēminem videō (а не Nēminem nōn videō, иако на српском кажемо Не ви
Plūrālia tantum
Athēnae ~ārum f Атина Delphī ~ōrum m
66 Caput nōnum / Глава девета Облици quis „ко” и nēmō „нико” су номинативи, па зато у реченицама служе као субјекти. За објекте, напротив, узимамо речи у падежу акузативу. Акузатив заменице quis гласи quem „кога”, а од заменице nēmō акузатив је nēminem „никога” : Q
— Кога тражиш?
cellā
— У унутрашњости храма нећеш наћи никог
uem quaeris?
In
templī nēminem inveniēs.
.
Притом, латинска одрична заменица самостално негира реченицу,
дим никог). Заменице quis и nēmō имају, поред номинатива и акузатива, и остале падеже, које ћемо упознати касније. Ево шта смо досад научили од облика упитних и одричних именичких заменица: Nom Gen Dat Acc Abl quis ко . . . . . . quem кога . . . quid шта . . . . . . quid шта . . . nēmō нико . . . . . . nēminem никог . . . nihil ништа . . . . . . nihil ништа . . .
У српском неке именице употребљавамо у множини чак и кад значе једнину: говоримо о једним леђима, једним вратима, једним маказама, једним панталонама. Исто се понашају и нека имена насеља, нпр. Карловци, Мрчајевци. Слично је и с неким латинским именицама. На пример: tenebrae ~ārum
плућа
f мрак pulmōnēs ~ōnum m
И у латинској и у српској граматици назив за овакву именицу јесте plūrāle tantum, што дословно значи „само множинска (именица)”. У латинском се plūrāliа tantum наводе и памте у номинативу и генитиву множине а не једнине. Има и придева који долазе увек или скоро увек у множини. Такви су ови, које знамо: cēterī ~aе ~a остали multī ~aе ~a многи Од придева līber ~era ~erum „слободан” потиче именица līberī ~ōrum m „(нечија) деца” (дословно: „слободњаци”). Ни ову именицу не користимо у једнини; ако је дете једно, рећи ћемо fīlius „син” или fīlia „кћи” . pāgina sexāgēsima sexta / LXVI – sexāginta sex Edukapromo
Делфи
I. Деклинирај:
II.
III. Пребаци из једнине у
1. Medicī hominēs sānōs faciunt.
2. Semper tibī crēdam.
3. Estne rēx in cīvitāte tuā?
4. In templō simulācrum deae inveniēs.
5. Sī improbī sumus, dominī nōs pūnient.
IV. Допиши одговарајуће завршетке:
Sine bonā valētūdin______ nēmō bene vīv____. Itaque necesse est homin_____ corpus curāre. Sī tū corpus nōn cūrāb_____, aegrōt_____. Tum medicus tē vīs_____. Nam medicī homin_____ aegrōt______ sānant.
V. Кажи на латинском:
1.
2.
67 Caput nōnum / Глава девета
lēx bona добар закон rēx jūstus праведан краљ
vīvō
живети capiō capere хватати dormiō dormīre спавати
Конјугирај у футуру:
vīvere
множину или обратно:
господар неће робове кажњавати без разлога.
Добар
побећи од господара.
ћеш позвати ако будеш болестан? Вежбања Цар Марко Аурелије саслушaва заробљеног варварина. Рељеф (II век) на Константиновом славолуку у Риму. sexāginta septem – LXVII / pāgina sexāgēsima septima Edukapromo
Сутра ћемо
3. Кога
која, тражећи покорност закону, самим тим чува бар донекле и слободу. • Ја сад више не схватам како се на латинском каже цар: imperātor или Caesar? Римљани у војној служби звали су
његове власти. У званичним документима, на цара се реферисало читавом
Mārcus Ulpius Trajānus
пример, Трајан, који је испрва, попут сваког Римљанина,
Germānicus Dācicus
68 • Читали смо како није исто краљ и цар, и како Римљани неће краља а имају цара, али мени се чини да ту нема битне разлике. Ако и нема, Римљани су држали да има. Рим под влашћу краљева, то је за њих била једна давна и ружна успомена на свирепост и самовољу. С царевима, напротив, Римљани су сматрали да живе под правичном влашћу
цара imperātor, што изворно значи „командант” . Цивили
обично
Јулија
носио и име Augustus, којим
божанска
поворком именâ.
је низ његових титула и сталних или повремених функција. • По којој се логици деца зову „слободњаци”? То је са становишта свемоћног римског домаћина и оца породице: у његовој кући, под његовом влашћу, живе његови servī и његови līberī. Ови други, мада не робују, послушни су оцу исто колико и робови господару. Деца у смислу узраста, не сродства, зову се puerī, не līberī. • Већ дуго учимо разне именице III деклинације а не знамо ништа о њиховој основи. У првој
другој
у
~u-um у падежу GenPl, па смо знали: прва или ā-, друга или ō-, четврта или u-деклинацијa. Шта је с трећом? У трећој деклинацији,
падешки наставак -um. На тај начин видимо да се основе именица
, monti-um, urbi-um), а некад на неки од консонаната (homin-um, dolōr-um, lēg-um, jūdic-um, patr-um). Дакле, у III деклинацији постоје именице i-основа и именице консонантских основа. Но, као и у осталим деклинацијама, утврђивање основе не помаже деклинирању: ми морамо прво знати да ли именица има GenPl на ~um или на ~ium (у овој глави научили смо и како се то утврђује), па тек по томе можемо да је сврстамо међу консонантске или међу i-основе III деклинације. Advocātus diabolī Caput nōnum / Глава девета pāgina duodēseptuāgēsima / LXVIII – duodēseptuāginta Edukapromo
су
говорили Caesar, по имену које је сваки цар носио у спомен
Цезара. Осим тога, цар је свагда
се оглашавала светост његове личности и
природа
На
носио три имена,
, као цар се звао Imperātor Caesar Nerva Trajānus Augustus
, за почетак; следио
деклинацији имали смо ~ā-rum, у
~ō-rum,
четвртој
исто као у четвртој, ради основе треба у GenPl одбити
III деклинације завршавају некад на вокал i (нпр. nāvi-um, nūbi-um
Dē corpore hūmānō
In corpore hūmānō quattuor membra sunt: duo bracchia, crūra duo. In bracchiīs manūs sunt, in crūribus pedēs.
Summa pars corporis caput est. In eō sunt oculī, aurēs, nāsus, ōs. Capitis summam partem capillus tegit. Suprā oculōs frōns, īnfrā genae sunt.
Intrā caput cerebrum est. Ibī sēdēs est ratiōnis et sermōnis. Ratiōne et sermōne homō cētera animālia superat.
In ōre dentēs sunt et lingua. Dentēs albī, lingua rubra est.
Homō oculīs videt, audit auribus. Sī oculōs bonōs habēs, bene vidēbis. Item bene audiēs sī aurēs bonās habēs. Sed sī oculōs malōs aut aurēs malās habēs, tum male vidēbis aut male audiēs.
Caput est suprā collum; īnfrā id pectus est. In pectore tibī cor et pulmōnēs sunt. Pulmōnibus animam dūcis.
Anima quid est? Est āēr quī in pulmōnēs intrat, tum rūrsus ex iīs exit. Nam sine āere vīvere nōn potes.
Cor autem plēnum est sanguinis. Sanguis ex corde per vēnās fluit et rūrsus ad cor redit. Quī color est sanguinis? Sanguis ruber est.
Quid autem in eā parte corporis habēmus quae īnfrā cor et pulmōnēs est? In eā regiōne venter est. In ventrem tibī cibus, quem ōre sūmis, dēscendit.
in eō на њој tegō tegеre прекрити suprā ≠ sub īnfrā ≠ suprā intrā унутар ratiō ratiōnis f разум sermō sermōnis m говор animālia жива бића supеrō superāre надвисити ōs ōris n уста dēns dentis m зуб albus ~a ~um ≠ niger ruber rubra rubrum црвен item исто тако malus ~a ~um ≠ bonus collum ~ī n врат animam dūcere дисати anima ~ae f душа āēr āеris m ваздух rūrsus = iterum exit ≠ intrat fluō fluere тећи redit враћа се color colōris m
in eā parte quae у
делу који regiō regiōnis f област cibus quem храна
dēscendō dēscendere
Mēns sāna in corporе sānō.
mentis f
69 Мудрост дана
Глава десета
X Caput decimum
боја
оном
коју
силазити mēns
дух
ūndēseptuāginta – LXIX / pāgina ūndēseptuāgēsima Edukapromo
frōns capillus
oculus
auris
caput
cerebrum
nāsus
ōs
gena
pectus
bracchium
manus
cor
pulmōnēs
venter
crūs
pēs
Edukapromo
vēnаe
70 Caput decimum / Глава десета За разговор, за истраживање • На основу латинских речи које су се јавиле у тексту нађи одговоре на следећа питања, наводећи сваки пут која је реч посреди: Какви су то дентални сугласници? — Шта значи када нешто посматрамо фронтално? — Шта рекламира назив вина Prō corde? — Чиме се бави пулмологија? — Шта радимо кад нечим управљамо мануално? — Чиме притискамо педалу? — Како треба да узимамо лек ако му је примена орална? — По којој логици је начињена реч реанимација? — Шта значи да је нешто од капиталног значаја? Речник модерних европских језика великим делом почива на латинској основи. О значењу, пореклу и склопу многих таквих речи у српском језику можеш да се обавестиш у овој књизи: И. Клајн, М. Шипка, Велики речник страних речи и израза, треће издање, Београд 2008. Из фармаколошког приручника Педанија Диоскорида: о хајдучкој трави, о мандрагори. Грчки рукопис, VII век. pāgina septuāgēsima / LXX – septuāginta
Dormīre
71 Caput decimum / Глава десета О језику
глагол possum posse Трећа деклинација, именице средњег рода Кад се у реченици нађе облик глагола possum posse „моћи”, уз њега редовно стоји још један глалол, у инфинитиву, као допуна:
Неправилни
nōn possum. — Не могу да спавам.
ne surgere? — Можеш ли да устанеш? Сам глагол posse неправилан је. Његови облици у презенту су овакви: Ти облици, како видимо, доста подсећају на неправилни глагол sum esse. У ствари, они су настали тако што се елемент pot-, који значи „у стању, кадар”, везао за облике глагола esse: pot + sum = possum „у стању сам” , pot + es = potes „у стању си”, итд. Осим мушких и женских именица, по III деклинацији се мењају и многе именице средњег рода. Њихова промена је оваква: Sg могу possum можеш potes може potest Pl possumus можемо potestis можете possunt могу posse моћи 1 2 3 Sg corpus corporis corporī corpus corpore Pl corpora corporum corporibus corpora corporibus corpus corporis n тело Nom Gen Dat Acc Abl Исто тако се деклинирају: caput capitis n глава crūs crūris n нога ōs ōris n уста cor cordis n срце iter itineris n пут, кретање pectus pectoris n груди Приметићемо да се и овде очитује оно што смо већ спомињали као општа својства средњег рода: • падеж акузатив по облику се не разликује од номинатива; • Nom/AccPl имају завршетак ~a. ūnum et septuāginta – LXXI / pāgina ūna et septuāgēsima
Potes
Edukapromo
In eā regiōne urbis quid est?
Eōs nummōs nēmō inveniet. —
Is tibī praemium dabit. — Он ће ти
награду. Id mihī placet. — То ми се допада.
Облици те заменице гласе овако:
m is f ea n id
m/f/n ejus m/f/n eī
m eum f eam n id
m eō f eā n eō
Облик Dat/AblPl за све родове може да
Вежбања
I. Деклинирај: sermō noster
II. Конјугирај: cupiō cupere, у футуру faciō facere, у презенту mittō mittere, у футуру
III. Пребаци
1. Potestne homō nātāre ut piscis?
2. Corpora puerōrum parva sunt.
3. Eī piscī ōs magnum nōn est.
m/f/n iīs is ea
m iī f eae n ea
m eōrum f eārum n eōrum
m/f/n iīs
m eōs f eās n ea
4. In iīsne oppidīs bonōs grammaticōs invenīre possumus?
5. Per eam regiōnem fluvius magnus et pulcher fluit.
72 Caput decimum / Глава десета Заменица
Заменицом is ea id указујемо на неко лице, ствар или ситуацију која се већ раније помињала. На српском се у ту сврху најчешће служимо заменицом тај та то. Осим тога, is ea id служи и као лична заменица трећег лица, по чему одговара српској заменици он она оно.
is ea id некад стоји уз именицу, слично придеву, а некад самостално, попут именице:
is ea id
Заменица
— А шта се налази у том делу града?
Те
неће
паре
нико пронаћи.
дати
eīs. Облик NomPl мушког рода може
,
. Sg
гласи, осим iīs, још и
да гласи, осим iī
још и eī
Pl
тај та то; он она оно
id
Nom Gen Dat Acc Abl
наш разговор caput magnum велика
глава is nauta тај морепловац ea urbs тај град
из
множину или обратно:
једнине у
pāgina septuāgēsima altera / LXXII – septuāginta duo Edukapromo
IV. Допуни понуђеним облицима:
crūra — pulmōnibus — corpus — īnfrā — aurēs — corporis — pulmōnēs — cōgitāmus — suprā — capite — pars
Bracchia et crūra, caput et venter _________________ partēs sunt. Caput est summa ______________ corporis. Quid est in capite? In capite oculī, __________________, nāsus, ōs sunt. Infrā caput collum, ________________ collum pectus est. Pectus est _________________ ventrem, īnfrā ventrem ________________ sunt.
Quid autem intrā corpus est? In pectore cor et ________________, in _________________ cerebrum est. Nōs hominēs ____________________ animam dūcimus, cerebrō __________________. Cor nōbīs sanguinem per __________________ mittit.
V. Кажи на латинском:
1.
2.
3.
73 Caput decimum / Глава десета
Имају ли животиње душу као људи?
Очима видимо, ушима чујемо.
Нико не може добро да чује ако има лоше уши. • Како то: „душа је ваздух који дишемо”? То је једна од многих и различитих замисли које је антички свет имао о души у телу или и ван тела. Од најстаријих времена, поимање душе као онога по чему се живо тело разликује од мртвог водило је на мисао да је душа дисање, па и сам ваздух који се дише. Зато су и називи за душу и дисање, за дух и дах, повезани у многим језицима. • Ако is ea id значи „тај та то”, онда је is ea id показна заменица – је ли тако? Да, али... Показним заменицама прва је улога да указују на простор и предмете размештене у њему (нпр. Тај капутти лепо стоји, али пробај онај тамо). Тек секундарно оне могу да се тичу лица, ствари и ситуација споменутих у тексту или разговору (То није истина, тачно је оно што сам ја рекао). С латинским заменицама које могу да врше обе те улоге (по чему одговарају српским овај, тај и онај) упознаћемо се касније. Главно, is ea id не спада међу те „праве” показне заменице. • Шта значи оно да is ea id „може да служи и као” лична заменица трећег лица? Да ли то јесте или није лична заменица? Личне заменице стоје на начин сличан именицама, не придевима: зато српско он, као ни ја ни ти, не може никад стајати као придев уз именицу. Is ea id, напротив, стоји првенствено придевски, мада може да служи и именички. По себи, дакле, то није лична заменица, али обавља посао као да јесте.
septuāginta tria – LXXIII / pāgina septuāgēsima tertia
Advocātus diabolī
Edukapromo
Ōceanus est mare quod cingit orbem terrārum. Quō autem nōmine vocāmus id mare quod est inter Eurōpam et Asiam et Āfricam? Id Mare internum est. Ejus maris regiōnēs variae varia nōmina habent. Italiam quīnque maria cingunt: Hadriaticum, Iōnium, Siculum, Tyrrhēnum, Ligusticum.
Flūmina multa in mare īnfluunt. Multārum gentium urbēs ōrnant maris lītora et īnsulās. In marī autem multitūdō animālium est. Ibī enim piscēs et alia animālia vīvunt, quōrum genera multa, fōrmae variae sunt. Magna est pulchritūdō maris.
Piscibus necesse est semper in aquā esse. Nam piscis sī in siccō erit, vīvere nōn poterit. Nōbīs autem hominibus necesse est in siccō manēre. Sub aquā enim spīrāre nōn possumus.
Potesne tū nātāre? Potes fortāsse. Hominī tamen nātāre nōn est facile. Itaque multī id nescīmus. Postumus nātāre scit, at uxor nescit. Item nescit eōrum fīlia, at sciunt frātrēs ejus.
Neptūnus quoque nātāre scit. Neptūnus quis est? Est rēx Ōceanī. Estne piscis an homō? Neque piscis neque homō est, sed deus. Eī deō pārent bēstiae quae in marī vīvunt. Domus eī sub aquā est. Ibī habitat cum uxōre, cui Amphitrītē nōmen est.
Nautae quoque, quī nāvibus suīs timent, rēgem Ōceanī colere solent. Sīc enim cōgitānt: »Quōmodo poterō nāvem servāre sī Neptūnum īrātum habēbō?«
cingō cingere окружити quod које orbis ~is m круг orbis terrārum свет
nōmen nōminis n име quō nōmine којим именом internus ~a ~um унутрашњи Siculum mare Сицилијанско море Ligusticum mare Лигурски залив flūmen flūminis n: fluvius īnfluō īnfluеre уливати се ōrnō ōrnāre красити lītus lītoris n обала multitūdō ~tūdinis f мноштво alius alia aliud други quōrum чијих genus generis n врста, сој pulchritūdō ~tūdinis f лепота siccus ~a ~um сув spīrō spīrāre: animam dūcere fortāsse можда facile лако frāter frātris m брат ne... an...? Да ли... или...? neque: nec deus ~ī m бог pāreō pārēre покоравати се Amphitrītē f Амфитрита colō colere поштовати
Vōx populī, vōx Deī. Homō hominī lupus.
vōx vōcis f глас lupus ~ī m вук
74 Мудрост дана XI Caput ūndecimum Глава једанаеста
Dē marī
pāgina septuāgēsima quārta / LXXIV – septuāginta quattuor Edukapromo
75 Caput ūndecimum / Глава једанаеста Мапа света по Хекатеју од Милета (VI/V век пре н. е.; модерна реконструкција) За разговор, за истраживање septuāginta quīnque – LXXV / pāgina septuāgēsima quīnta Нептун и Амфитрита на мозаику у Цирти (Африка), IV век • Ми већ знамо две латинске речи за животињу, и обе се налазе у овом тексту: које су то? • Ко у Постумовој породици уме, а ко не уме да плива? Шта нам то говори? • Које је боје планета Нептун? Да ли њено име стоји у вези с тиме? Која је друга планета те боје? • Чија је та чувена изрека: Човек је човеку вук? Шта то значи? • На чему лекари данас исписују латински израз necesse est? О језику Футур неправилних глагола sum esse и possum posse Код неправилних глагола sum esse и possum posse футур је друкчији него код правилних глагола: Edukapromo
76 Caput ūndecimum / Глава једанаеста Упитно-односна заменица quī quae quod Још о именицама средњег рода III деклинације Српском речју који која које служимо се двојако: као упитном и као односном заменицом. Латинска заменица quī quae quod такође се користи на та два начина: Известан број именица средњег рода III деклинације мења се на особит начин: Промена
maris разликује се од corpus corporis у следећим појединостима: • у падежу
завршетак је
); •
је -ia (не просто -a); • у падежу
завршетак
-ium (не просто -um). Као mare maris мењају се именице средњег рода чији се NomSg завршава на -e, на -al или на -ar. Од таквих именица ми смо досад упознали само још animal animālis n „живо биће, животиња” Све остале именице средњег рода III деклинације мењају се по обрасцу corpus corporis. Облике футура глагола esse (erō eris итд.) треба усвојити такве какви су, не питајући се како су грађени. Футур
заснован је на футуру од esse, знамо већ по ком принципу: pot+erō, pot+eris итд. Sg mare maris marī mare marī Pl maria marium maribus maria maribus mare maris n море Nom Gen Dat Acc Abl esse бити posse моћи 1Sg erō бићу poterō моћи ћу 2Sg eris бићеш poteris моћи ћеш 3Sg erit биће poterit моћи ће 1Pl erimus бићемо poterimus моћи ћемо 2Pl eritis бићете poteritis моћи ћете 3Pl erunt биће poterunt моћи ће pāgina septuāgēsima sexta / LXXVI – septuāginta sex Edukapromo
mare
AblSg
-ī (не -e
у падежима Nom/AccPl завршетак
GenPl
је
од posse
упитно
Quod mare? Које море?
Quem deum? Којег бога?
Quō nōmine? Којим именом?
односно
mare quod cingit orbem terrārum море
deus quem colimus бог
у
Id quod nescīs audiēs. — Оно што не знаш, чућеш. Medicōs eōs vocāmus quī aegrōtōs sānant.
m quī f quae n quod
m/f/n cujus
m/f/n cui
m quem f quam n quod
m quō f quā n quō
Edukapromo
m quī f quae n quae
m quōrum f quārum n quōrum
m/f/n quibus
m quōs f quās n quae
m/f/n quibus
77 Caput ūndecimum / Глава једанаеста О облицима именичке упитне заменице quis Заменицу quis „ко?” већ познајемо. Сад ћемо научити како јој гласе сви падежи: Као што видимо, падежи именичке упитне заменице quis исти су као мушки род упитноодносне заменице quī quae quod. Штавише, и множина упитно-односнe заменице (quī quōrum quibus quōs quibus) понекад се користи у значењу „ко”. То се дешава онда кад питамо „ко све” : Quōs vocābis? — Кога ћеш позвати? (мисли се: кога све?) Односном заменицом почиње односна реченица. Ова се односи на неку реч, махом именицу, која јој претходи. У горњим примерима, именице које претходе односним реченицама подвучене су. Род и број односне заменице преузети су од претходеће именице. У примерима, бог/deus је именица мушког рода у једнини (mSg), па због тога и којег/quem стоји у mSg; именица море/mare
па отуд и nSg које/quod. Падеж односне заменице зависи од њене службе унутар односне реченице: које/quod је
које
је објект глаголу пош
је nSg,
субјект глаголу окружује/cingit, па зато стоји у номинативу;
г/quem
тујемо/colimus, па стоји
акузативу. Често се дешава да односној реченици претходи заменица is ea id:
— Лекарима зовемо оне који лече болесне.
заменицe гласe овако:
Облици упитно-односнe
које окружује свет
којег
tē appellāmus име којим те зовемо Sg
поштујемо nōmen quō
Pl
quī quae quod који која које Nom Gen Dat Acc Abl Nom quis ко Gen cujus кога Dat cui коме Acc quem кога Abl quō (киме) septuāginta septem – LXXVII / pāgina septuāgēsima septima
Cujus servus es?
Cujus ancilla es?
падежу:
cujus ancillam, ejus
cujus ancillīs, ejus ancillīs
Gentēs variās et eārum urbēs vīsēmus.
5. In _______________ regiōne multae sunt urbēs? Вежбања
I. Деклинирај: parvum animal мала животиња quae lēx? који закон? qui puer?
II. Конјугирај: possum
III.
IV.
1. Coluntne hominēs deōs?
2. Quod animal in marī vīvit?
3. Urbs in quā habitō prope flūmen est.
4. In quibus terrīs vīvere poterimus?
5. Quem amīcum ad mē dūcere poteris?
6. Templa deōrum quibus cīvēs pārent in forīs stant.
1. Medicus est homō _____________ aegrōtōs sānat.
2. Nōmine Ōceanō vocāmus mare _________________ orbem terrārum cingit.
3. ________________ partēs corporis bēstiae habent?
4. Deō _________________ nautae colunt nōmen est Neptūnus.
78 Чији, његов/њен, њихов Поред присвојних заменица мој, твој итд. српски има још и присвојну упитну заменицу чији У латинском тога нема, већ се служимо генитивом упитнe заменице:
— Чији
си ти роб? (дословно: Кога си роб?)
Кога си слушкиња?)
cujus „чији”, исто као ejus „његов/њен”, стоји непромењиво уз именицу у било којем
— Чија си ти слушкиња? (дословно:
Облик
њену
— чијим слушкињама, његовим/њеним слушкињама Сад увиђамо да и облик ejus, који знамо у присвојној служби, заправо представља GenSg заменице
id. Остаје да видимо како се на латинском каже „њихов”. За ово служе облици GenPl заменице is ea id, па се „њихов” каже eōrum, или, ако су поседници женског рода, eārum:
— Посетићемо разнe људе и њиховe градовe.
— Посетићемо разнe народe и њиховe градовe. Caput ūndecimum / Глава једанаеста
ancillam — чију слушкињу, његову/
слушкињу
is ea
Hominēs variōs et eōrum urbēs vīsēmus.
који дечак?
чија сирота робиња?
cujus misera ancilla?
у презенту и футуру colō colere у презенту и футуру
posse
Пребаци из једнине у множину или обратно:
Допуни реченице одговарајућим облицима упитно-односнe заменице:
pāgina duodeoctōgēsima / LXXVIII – duodeoctōginta Edukapromo
2.
Advocātus diabolī
Да, и можемо их разазнати (као обично) по облику GenPl, где завршетак ~um указује на консонантску, а ~ium на i-основу. По томе, у i-основе средњег рода спадају именице с NomSg
Timēre никад не значи „плашити, уливати страх”,
се,
Rēx
79 Caput ūndecimum / Глава једанаеста V. Кажи на латинском:
Чија се кућа налази под водом?
1.
Неће велик краљ бити онај ко није правичан! 3. На тој планини моћи ћеш да видиш мноштво разних животиња. • Како то Океан окружује цели свет? Географске представе старих народа заснивале су се само донекле на знању, а великом делом на претпоставкама и веровањима. По једној широко примљеној замисли, насељени свет се састојао од копна надвоје раздељеног и споља омеђеног морем. Море које се простирало између два копна названо је Средоземним (то му
море које је окруживало познати свет носило је митско име Океан. На питање докле се Океан простире и има ли му краја, нуђени су разни одговори – сви у домену нагађања. • Да ли и код именица средњег рода III деклинације постоје консонантске основе
је остало и до данас), а
и i-основе?
, ~al или ~ar, то јест оне које се мењају као mare maris. Све остале
• Није ми јасан глагол timēre. Ко ту плаши кога, ко се плаши чега?
на ~e
су консонантске.
. Оно чега се плашимо долази у акузативу (а не, као на српском, у
. — Плашим
краља.
mē timet. — Краљ ме се плаши.
ако страхујемо за неког или нешто, употребићемо датив: Timeō rēgī. — Стрепим за краља. Nauta timet nāvī suae. — Морнар страхује за свој брод
већ увек „плашити
осећати страх, бојати се”
генитиву): Timeō rēgem
се
Међутим,
Амфитрита. Вотивна слика (тзв. pinax) из Коринта, VI век пре н. е. Мозаик у Кући Нептуновој и Амфитритиној у Херкуланеуму, I век ūndeoctōginta – LXXIX / pāgina ūndeoctōgēsima Edukapromo
Deam Minervam populus Athēniēnsis summopere colēbat.
Quīntō quōque annō in ejus honōrem pompam dūcēbant magnificam. Athēnās tum concurrēbat Graecōrum multitūdō. Per urbis viās sacerdōs incēdēbat albā stolā indūtus, capite corōnātō. Post eum ībant magistrātūs cīvitātis; deinde senēs venerābilēs, quī olīvae rāmōs viridēs gerēbant. Post eōs virī armātī aliī equitābant, aliī pedibus ībant; tum juvenēs, quī sacrōs hymnōs cantābant. Interim turba laetōrum puerōrum hūc illūc currēbat. Tandem veniēbat virginum ōrdō, quārum aliae vāsa sacra manibus gerēbant, aliae canistrа capitibus sustinēbant. Agmen conclūdēbant cantōrēs, quī Homērī carmina recitābant, armātīque saltātōrēs, quī Minervae et Gigantum certāmina repraesentābant.
Athēniēnsis ~e атински summopere веома quīntō quōque annō сваке четири године honor honōris m част pompa ~ae f поворка, литија concurrō concurrеre стећи се via viae f улица
sacerdōs sacerdōtis m свештеник incēdō incēdere ступати stola ~ae f стола indūtus ~a ~um одевен corōnātus ~a ~um овенчан ībant ишли су magistrātus ~ūs m чиновник deinde потом
senex senis m ≠ juvenis venerābilis ~e достојан
поштовања olīva ~ae f маслина rāmus ~ī m грана viridis ~e зелен gerō gerеre носити armātus ~a ~um наоружан aliī…aliī једни…други equitō equitāre јахати sacer sacra sacrum обредни; посвећен hymnus ~ī m химна intеrim за то време turba ~ae f: multitūdō hominum hūc illūc тамо-амо currō currеre трчати
virgō virginis f девојка ōrdō ōrdinis m низ vās vāsis n посуда, ћуп canistrum ~ī n корпа sustineō sustinēre држати, носити agmen agminis n колона conclūdō conclūdеre долазити на крају cantor ~ōris m : quī cantat carmen carminis n песма -que: et saltātor ~ōris m плесач Gigās ~antis m Гигант certāmen certāminis n борба repraesentō repraesеntāre приказати
80
Глава дванаеста
XII Caput duodecimum
Литија о празнику Великих Панатенеја
pāgina octōgēsima / LXXX – octōginta Панатенејска литија. Део фриза на Партенону (с реконструкцијом колорита). Edukapromo
Deinde mīrābile spectāculum omnium cīvium oculōs convertēbat. Nam per urbem nāvis ībat lēnī cursū, ut sī nōn esset in siccō. Dē ejus mālō tunica pendēbat magna et splendida, quam peplon appellābant. Ea Minervae sacra erat. Eō tempore omnēs quī pompam spectābant nōn sōlum deam, cīvitātis cūstōdem, sed etiam decus et flōrem patriae –cīvēs bonōs, virōs fortēs, juvenēs virginēsque nōbilēs– laetīs clāmōribus salūtābant. Tandem agmen in arcem Athēniēnsem ascendēbat. Ibī peplon in cellā templī magnī, cui Parthenōn est nōmen, jūxtā deae simulācrum pōnēbant.
Interim cīvēs discēdēbant reliquumque tempus ūsque ad noctem hilaribus convīviīs agēbant.
mīrābilis ~e чудесан, задивљујући spectāculum ~ī n призор, представа omnis ~e сваки convertō convertere обратити к себи, привући ībat ишао/ишла је lēnis ~е благ, нежан, гладак cursus ~ūs m кретање ut sī nōn esset као да није mālus ~ ī m катарка tunica ~ae f туника, хаљина
pendeō pendēre висити splendidus ~a ~um диван peplon пеплос, хаљина appellō appellāre: vocāre erat био/била је tempus tempоris n време nōn sōlum…sed etiam не само… већ и cūstōs cūstōdis m : quī cūstōdit decus decoris n дика, понос flōs flōris m цвет nōbilis ~e угледан clāmor clāmōris m узвик, вика
arx arcis f горњи град, тврђава ascendō ascendеre ≠ dēscendere jūxtā: prope reliquus ~qua ~quum преостали hilaris ~e: laetus convīvium convīviī n гозба tempus agere проводити време
fortūna ~ae f судбина adjuvō adjuvāre помагати fortis ~e храбар
81 Caput duodecimum / Глава дванаеста
Мудрост дана Fortem Fortūna adjuvābit. ūnum et octōginta – LXXXI / pāgina ūna et octōgēsima Edukapromo
82 Caput duodecimum / Глава дванаеста За разговор, за истраживање • Литија се пење у атински горњи град, где се налази велики Атенин храм и друге старе светиње. То место постоји и данас: како се оно зове? • Назив Партенон значи „кућа девице”, што се односи на богињу Атену. Још једна од олимпских богиња чува своје девичанство – она чији се велики храм налази у Ефесу: која је то богиња? Која грчка богиња, напротив, има и мужа и сталног љубавника и још многе пролазне? • Атенин кип којем се даровала хаљина био је начињен од слоноваче и злата. Још један такав скупоцен кип постојао је у Зевсовом храму у Олимпији. Оба та кипа начинио је велики грчки вајар – који? • Шта
у литији? Са којим грчким митом можемо повезати тај обичај? • Грчке митове лепо приповеда Густав Шваб, Приче из класичне старине, Београд 2011. Из те књиге можеш прочитати причу о Тезеју, део митске прошлости града Атине. О језику Како се говори о прошлости О прошлости обично говоримо под два вида: час описујемо како су у неком тренутку стајале ствари (нпр. Пинокио је био лењ и непослушан…), час приповедамо шта се догодило (… и претворио се у магарца); то јест, говоримо некад дескриптивно а некад наративно. У латинском се ово очитује у коришћењу различитих глаголских времена за дескрипцију (опис) и нарацију (приповедање). Као дескриптивно прошло време користимо имперфект: Eā nocte nāviculam in portū exspectābam. Lūna lūcēbat; ego stellās numerābam Те сам ноћи у луци чекала барку. Сијао је месец, и ја сам бројала звезде… Као наративно прошло време користи се првенствено перфект, с којим ћемо се упознати касније. Осим перфекта, као наративно прошло време често служи и презент: Tum audiō clāmōrem. — Тад зачујем вику. Презент у улози наративног прошлог времена зове се историјски презент. Он постоји и у латинском и у српском језику: audiō, зачујем, у смислу „зачула сам” . pāgina octōgēsima altera / LXXXII – octōginta duo Edukapromo
су у рукама носили угледни атински старци учествујући
cantābam
певао
cantābās певао
cantābat
cantābāmus
певали смо
cantābātis
певали сте
cantābant
певали су
је veniēbāmus долазили смо veniēbātis долазили сте veniēbant долазили су I
monēbam
опомињао сам monēbas
опомињао си monēbat
опомињао је monēbāmus
опомињали смо monēbātis
опомињали сте monēbant
опомињали су
currēbam
трчао сам currēbās
трчао си currēbat
трчао је currēbāmus
трчали смо currēbātis
трчали сте currēbant
трчали су
capiēbam
хватао сам capiēbās
хватао си capiēbat хватао је capiēbāmus
хватали смо capiēbātis
хватали сте capiēbant
хватали су
veniēbam
долазио сам veniēbās долазио си veniēbat
83 Caput duodecimum / Глава дванаеста Имперфект О придевима III деклинације Облике имперфекта у свим конјугацијама градимо на презентској основи: По трећој деклинацији мењају се, осим именица свих родова, још и многи придеви. Већини придева III деклинације својствен је заједнички облик NomSg на ~is за мушки и женски род, и засебан NomSg средњег рода на ~e. Остали падежи су заједнички свим родовима, осим тамо где општа својства средњег рода захтевају своје: Ти су облици склопљени овако: cantā-ba-m cantā-bā-s…, monē-ba-m monē-bā-s…, curr-ēba-m curr-ēbā-s…, capi-ēba-m capi-ēbā-s…, veni-ēba-m veni-ēbā-s… То јест, између презентске основе и личних наставака уметнуто је једно -bā- у првој и другој, а -ēbā- у трећој и четвртој конјугацији. Имперфект се и познаје по том уметку, који се зове формант. Сви облици имперфекта састоје се од презентске основе + форманта за имперфект + личних наставака. Имперфектом, као што је већ речено, описујемо како су ствари стајале у неком прошлом тренутку или периоду. Осим тога, помоћу имперфекта говоримо о радњама које су се понављале: Nummum cotīdiē in sacculō pōnēbam. — Свакодневно сам у кесу стављао по новчић. Друкчије речено, имперфект користимо не само као дескриптивно већ и као итеративно прошло
време.
сам
си
певао је
cantō cantāre певати II moneō monēre опоменути III currō currere трчати IIIm capiō capere хватати IV veniō venīre доћи 1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl 1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl 1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl 1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl octōginta tria – LXXXIII / pāgina octōgēsima tertia
долазио
Edukapromo
Sg
m/f fortis n forte
m/f/n fortis
m/f/n fortī
m/f fortem n forte
m/f/n fortī
fortis ~e
Nom
Gen Dat
Acc
Abl
Pl
m/f fortēs n fortia
m/f/n fortium
m/f/n fortibus
m/f fortēs n fortia
m/f/n fortibus
Исто
Придевску
84 Caput duodecimum / Глава дванаеста
храбар храбра храбро
атински mīrābilis ~e чудесан omnis ~e сваки
~e весео nōbilis ~e чувен venerābilis ~e частан, поштован
~e благ viridis ~e зелен
тако се мењају: Athēniēnsis ~e
hilaris
lēnis
као што се види, карактеришу
AblSg на ~ī и
промену по III деклинацији,
облици
na ~ium за све родове, као и облик Nom/AccPl на -ia за средњи род. Придеве овог типа наводимо и памтимо у њихова два облика NomSg: кажемо, на пример, „придев fortis forte”, и пишемо fortis ~e. Сваки,
све
придев
у једнини значи „сваки”, а у множини – „сви” : omnis juvenis сваки младић — omnēs juvenēs сви младићи
virgō свака девојка — omnēs virginēs све девојке
— omnia certāmina сва такмичења Множину мушког рода omnēs употребљавамо и самостално, тј. без именице, у значењу „сви”. Исто тако, множина средњег рода omnia у самосталној употреби значи „све” : Omnēs omnia sciunt. — Сви све знају.
omnibus dabimus. — Даћемо све свима. I. Деклинирај: agmen longum дуга поворка omne tempus свако време puer hilaris весели дечак II. Конјугирај: appellō appellāre, у футуру и имперфекту faciō facere, у футуру и имперфекту Вежбања pāgina octōgēsima quārta / LXXXIV – octōginta quattuor
Gen Pl
сви,
Латински
omnis ~e
omnis
omne certāmen свако такмичење
Omnia
Edukapromo
cantāre _________________________ multī ___________________________ sacer ____________________________ spectāre ________________________ nāvigāre ________________________ cūstōdīre _______________________ pater ____________________________ cīvitās __________________________ clāmāre _________________________ pulcher ________________________
IV. Одговори на латинском:
1. Quae dea cūstōdiēbat cīvitātem Athēniēnsium?
2. Quid Athēniēnsēs in ejus honōrem faciēbant?
3. Quī cīvēs in pompā per viās Athēnārum incēdēbant?
4. Cujus carmina cantōrēs recitābant?
5. Quid agmen sacrum in templō deae Minervae pōnēbat?
V. Кажи на латинском:
1. Војске су пуне храбрих јунака.
2. Угледног грађанина сви људи поштују.
3. Људи су
Advocātus diabolī
85 Caput duodecimum / Глава дванаеста III. Наведи реч (или више њих) која припада истој породици:
покрај пута посматрали дугу поворку, која се пела ка Минервином храму. • Како то: доћи, па од тога долазио сам? Зар то нису два различита глагола? У српском јесу, али у латинском нису. Латински инфинитив venīre некад значи „доћи” а некад „долазити”. Међутим, имперфект veniēbam значи само „долазио сам” , не и „дошао сам” Ствар је у томе што српски језик има парове глагола у свршеном/несвршеном виду, нпр. доћи/долазити, ухватити/хватати, опоменути/опомињати. У латинском не постоје свршени/несвршени глаголи као такви, већ унутар саме глаголске промене има неких облика који су опредељени као свршени или као несвршени, и других који су у том погледу неутрални. Док, на пример, облици инфинитива и облици футура могу да послуже двојако (venīre „доћи” или „долазити” , veniēmus „доћи ћемо” или „долазићемо”), дотле су облици имперфекта увек несвршени. Због овога се имперфект понекад назива пређашњим несвршеним временом.
Атински Акропољ фотографисан из ваздуха у другој половини прошлог века (испред Акропоља, у првом плану, Иродово позориште) octōginta quīnque – LXXXV / pāgina octōgēsima quīnta Edukapromo
XIII
Dē Orpheō et Eurydicā
Ōlim Optātus adulēscēns Venustae sorōrī fābulam narrābat. Puella audiēbat attentē. (Frātris enim fābulae Venustam semper dēlectant.)
»Erat quondam poēta Orpheus nōmine, quī suīs carminibus nōn sōlum hominēs sed etiam cētera animālia dēlectābat.
»Erat Orpheō uxor Eurydica. Eam quondam, dum per campōs ambulat, serpēns morsū occīdit.
»Īnfēlīx poēta sine uxōre, quam perditē amābat, vīvere nōn poterat. Propter ingentem dolōrem lacrimābat sine fīne. Tandem cōnstituit ad īnferōs dēscendere ibīque Eurydicam quaerere.
»In īnferīs loquitur cum Dīte Patre, quī dominus est īnferōrum. Dīs Pater verba Orpheī audit, lacrimās cōnspicit. “Audāx es” inquit “quod ad mē venīs. Hīc enim mortuīs locus est, nōn vīvō hominī. Sed tamen rēctē dīcis jūstumque rogās. Nam Eurydicam innocentem nōs hīc tenēmus ante tempus. Jam ībit tēcum: dūcēs eam rūrsus ad lūmen. Sed cum iter faciētis, ea post tē ambulābit. Vae tibī sī respēxeris! Uxōrem āmittēs in perpetuum.”
»Orpheus deō potentī agit grātiās, īnferōs relinquit, lūmen petit. Mulier post eum ībat. Id tamen nesciēbat Orpheus. Diū ambulābant, cum homō imprūdēns respicit...«
Hīc vērō Venusta, mulieris perīculō perterrita, »Nunc quid erit?« inquit. »Num manēbit in īnferīs?«
At Optātus, quī parvae sorōris lacrimās timēbat, »Nōn dīcam«, inquit. »Nimium trīstis est fābula.«
Corda hominum vīnum laeta facit.
SPQR: Senātus populusque Rōmānus.
ōlim једном adulēscēns ~entis m : juvenis soror sorōris f сестра narrō narrāre причати attentē пажљиво dēlectō dēlectāre увесељавати quondam: ōlim dum док campus ~ī m поље morsus ~ūs m ујед occīdō occīdеre убити īnfēlīx ~līcis несрећан perditē: summopere propter услед ingēns ingentis огроман īnferī ~ōrum m подземни свет loquitur ступи у разговор audāx audācis смео mortuus ~tua ~tuum мртав locus ~ī m место vīvus ~a ~um ≠ mortuus innocēns ~entis недужан ībit ићи ће lūmen ~inis n ≠ tenebrae iter facere путовати vae! јао! respēxeris се осврнеш respiciō respicere осврнути се āmittō āmittere изгубити perpetuus ~tua ~tuum трајан potēns potentis моћан grātiās agеre захвалити relinquō relinquere напустити petō petеre похитати mulier ~eris f жена ībat ишао/ишла је diū дуго imprūdēns ~dentis неопрезан vērō а perterritus ~a
86
Глава тринаеста
Caput tertium decimum
Мудрост дана
преплашен
зар
сенат
~um
num
nimium превише trīstis ~e ≠ laetus vīnum ~ī n вино senātus ~ūs m
pāgina octōgēsima sexta / LXXXVI – octōginta sex Edukapromo
87 Caput tertium decimum / Глава тринаеста octōginta septem – LXXXVII / pāgina octōgēsima septima Edukapromo
88 Caput tertium decimum / Глава тринаеста Sg
audāx
audācis m/f/n audācī
audācem
audāx m/f/n audācī Pl m/f audācēs n audācia m/f/n audācium m/f/n audācibus m/f audācēs n audācia m/f/n audācibus audāx ~ācis смеон смеона смеоно Nom Gen Dat Acc Abl За разговор, за истраживање • Где је то Орфеј отишао по своју умрлу жену? Како се то место зове на латинском? Знаш ли неку сличну реч у модерним језицима? • Зашто Оптат неће својој сестрици да исприча причу до краја? Какав је крај? • Што Еуридика не може да се врати из доњега света, узрок томе није божја воља. По чему видимо да није? Одакле би, онда, долазила та немогућност? • У класичним митовима, још су три јунака силазила у доњи свет, сваки својим послом:
зашто је који од њих то чинио, и размисли: зашто су сви они успели у својим намерама, а Орфеј није? (Размишљај сасвим слободно –коначног одговора нема.) О језику Имперфект неправилних глагола sum esse и possum posse Још о придевима III деклинације Код глагола sum esse и possum posse имперфект је друкчији него код правилних глагола: Известан број придева III деклинације одступа од обрасца fortis forte утолико што у NomSg има за сва три рода заједнички облик. Овај се код неких придева завршава на -x, а код неких на -ns. Остали падежи такође су заједнички за све родове, осим тамо где општа својства средњег рода захтевају своје: Облике имперфекта глагола esse (eram erās итд.) треба усвојити такве какви су, не питајући се како су грађени. Имперфект од posse заснован је на имперфекту од esse, знамо како: pot+eram, pot+erās итд. esse бити posse моћи 1Sg eram био сам poteram могао сам 2Sg erās био си poterās могао си 3Sg erat био је poterat могао је
erāmus били смо poterāmus могли смо 2Pl erātis били сте poterātis могли сте 3Pl erant били су poterant могли су pāgina duodēnōnāgēsima / LXXXVIII – duodēnōnāginta
m/f/n
m/f/n
m/f
n
Херакле, Одисеј, Енеја. Истражи
1Pl
Edukapromo
Sg
m/f/n ingēns
m/f/n ingentis
m/f/n ingentī
m/f ingentem n ingēns
m/f/n ingentī
ingēns ~ntis
Pl
Nom
Gen
Dat
Acc
Abl
нпр.:
spectāre „гледати” ex + spectāre = exspectāre „ишчекивати”
rogāre „тражити”
inter + rogāre = interrogāre „
sūmere „узети” re + sūmere = resūmere „
currere „трчати” ad + currere = accurrere
con + currere = concurrere
con + spеcere = cōnspicere „
re + spеcere = respicere „
m/f ingentēs n ingentia
m/f/n ingentium
m/f/n ingentibus
m/f ingentēs n ingentia
m/f/n ingentibus
89 Caput tertium decimum / Глава тринаеста
oгроман огромна огромно
О сложеним глаголима Српски глаголи врло често добијају тзв. предметке, чиме настају нови глаголи. На пример, стављајући предметке на глагол радити добијамо зарадити, одрадити, прорадити, разрадити, урадити итд. Од ових предметака, примећујемо, неки постоје и као засебне речи (предлози за, од, у), а неки не (про-, раз-). У латинском је слично: од тзв. простих глагола изводе се сложенице помоћу предметака, који се зову преверби. Ми смо се досад упознали с доста простих глагола праћених сложеницама,
питати”
покупити
”
притрчати
„стећи се, окупити се” [прости глагол specere не употребљава се]
„
”
угледати”
обазрети се
И опет, неки од тих преверба постоје и као засебне речи (предлози ad, cum, ex, inter), а неки не (re-). Исто тако се мењају: imprūdēns ~ntis неопрезан innocēns
невин
~ntis моћан И овде важи оно што смо назвали карактеристиком придевâ III деклинације: AblSg на ~ī и GenPl na ~ium за све родове, и Nom/AccPl на ~ia за средњи род. Придеве овог типа наводимо и памтимо у NomSg и GenSg: кажемо нпр. „придев аudāx audācis” , „придев ingēns ingentis”, и пишемо audāx ~ācis, ingēns ~ntis. (То личи на навођење именица, само без податка о роду.) ūndēnōnāginta – LXXXIX / pāgina ūndēnōnāgēsima Edukapromo
”
~ntis
īnfēlīx ~īcis несрећан potēns
Ова именица има, поред правилних, и неке неправилне облике:
• њен NomPl гласи, осим deī, још и diī или dī, „богови” ;
• њен Dat/AblPl гласи, осим deīs, још и diīs или dīs, „боговима” ;
• њен GenPl гласи, осим deōrum, још и deum. Пагани
pater fīliusque = pater et fīlius
Aeliam ejusque ancillās = Aeliam et ejus ancillās
currēbat clāmābatque = currēbat et clāmābat
clāmant mēque vocant = clāmant et mē vocant
90 Caput tertium decimum / Глава тринаеста Просте глаголе и њихове сложенице добро је повезивати, прво, зато што између њих увек постоји смисаона веза коју је корисно знати; и друго, што се сложенице скоро увек мењају по обрасцу свог простог глагола. О именици deus Саставни везник -que Именица deus значи „бог, божанство”, било у политеистичком, било у монотеистичком
великим
смислу. У потоњем случају пишемо Deus
словом (као Бог у српском).
божанства често називали
„бесмртни богови”. Тај израз је служио и као екскламација – нешто попут нашег Ох, Боже или Боже Господе. Саставни везник -que, исто као саставни везник et, значи „и”. Међутим, везник -que заузима нарочит положај у реченици – oн се отпозади веже за реч испред које би стајало et:
су своја
dī immortālēs
— отац и син
— Елију и њене робиње
— трчао је и викао
— вичу и зову ме Са речју за коју га вежемо -que чини целину која наново прима акценат. Пошто претпоследњи слог те нове целине, онај испред -que, најчешће испада дуг, акценат најчешће пада на њега: fīli.us.que, clāmā.bat.que. I. Деклинирај: deus potēns моћан бог virgō innocēns недужна девојка poēta īnfēlīx несрећан песник II. Конјугирај у презенту, футуру и имперфекту: respiciō respicere осврнути се exspectō exspectāre чекати Вежбања pāgina nōnāgēsima / XC – nōnāginta Edukapromo
III.
1. Poterasne hostem superāre?
2. Audācēs imperātōrēs exercitūs suōs per ingentēs montēs dūcēbant.
3. Sī imprūdēns eris, uxōrem āmittēs!
4. In forō urbis ingēns deī simulācrum erat.
5. Ōlim bēstiās magnās sōlī capere poterāmus!
IV. Кажи на латинском:
1.
2.
3.
91 Caput tertium decimum / Глава тринаеста
Пребаци из једнине у множину или обратно:
У то доба сви људи покораваху се боговима.
Само су одважни поморци могли да путују по огромним морима.
Дугачка колона девојака пела би се на тврђаву, на којој се налазио храм моћне богиње Минерве. Комад тканине (део завесе или зидне таписерије) са представом Орфеја и Еуридике. Између њих лира, по којој се познаје јунак. Египат, V-VI век. Орфеј међу очараним животињама. Подни мозаик из Палерма (II–III век). • Како да код глагола esse и posse не побркам имперфект са футуром кад су облици тако слични? Овако: у облицима имперфекта тих глагола увек имамо ~rā~, док у футуру имамо ~r~ али никад ~rā~. Слично је и с правилним глаголима I и II конјугације: у њиховом имперфекту чује се увек ~bā~, а у футуру ~b~ али никад ~bā~ • И у српском постоји глаголско време које се зове имперфект (или пређашње несвршено). Да ли латински имперфект одговара српском? Ако одговара, зашто не преводимо латински имперфект српским? Латински и српски имперфект јесу слични по значењу, и било би добро кад бисмо могли да се послужимо српским имперфектом за превођење латинског. Али то би звучало врло старински: in hortō sedēbam „(ја) сеђах у башти” , currēbat et clāmābat „(он/она) трчаше и викаше” , intrāre nōn poterant „(они/оне) не могаху ући”... Тако се више не изражавамо; ако бисмо покушали, мучили бисмо се и са самим облицима српског имперфекта.
ūnum et nōnāginta – XCI / pāgina ūna et nōnāgēsima Edukapromo
Advocātus diabolī
Nōs Rōmānī pācem volumus et colimus, bella nōlumus. Interdum tamen bellum necessārium est. Nam gentēs barbarōrum in pāce vīvere nōlunt, sed in terrās Rōmānās incurrere, agrōs vāstāre, populum occīdere, oppida oppūgnāre solent. Itaque cīvēs Rōmānī semper ad mīlitiam parātī sunt.
Mīles Rōmānus gerit gladium, pīlum, scūtum. At quī ex equō pūgnat, nōn pīlum gerit sed hastam; item gladius eī nōn brevis sed longus est.
Mīlitēs in castrīs habitant, quae fossa et vāllum cingunt. Quattuor portae in castra dūcunt. Cum barbarī castra oppūgnant, nostrī portās claudunt et dē vāllō pīla mittunt. Interim hostēs fossam trānsīre vāllumque ascendere student, sed frūstrā.
Cum vērō ē castrīs equitēs nostrī excurrunt, nūllus barbarus ibī manet: omnēs arma jaciunt, in silvās fugiunt. Barbarī enim audācēs sunt, fortēs nōn sunt. Itaque impetum celerem nūllum, ācrem pūgnam nūllam sustinent. Rōmānus autem mīles ūnus, sī necesse est, contrā multōs stat armīsque sē dēfendit. Sī enim vincere vīs, pūgnābis, nōn fugiēs.
Noster mīles fortis et cōnstāns est: paret ducibus, labōrēs tolerat, nihil timet. Equitēs nostrī celerēs et ferōcēs sunt. Quī vērō dux bonus esse vult, is nōn sōlum prūdēns sed etiam fēlīx esse dēbet. Nam sine fēlīcitāte hostem vincere quis potest?
volō velle хтети nōlō nōlle ≠ velle interdum каткад incurrō incurrere упасти ager agrī m њива vāstō vāstāre пустошити oppūgnō oppūgnāre нападати mīlitia ~tiae f војевање parātus ~a ~um спреман mīles mīlitis m војник equus equī m коњ brevis ~e ≠ longus castra castrōrum n логор fossa ~ae f шанац vāllum ~ ī n насип claudō claudere ≠ aperīre trānsīre прећи eques equitis m: is quī sedet in equō excurrō excurrеre истрчати nūllus ~a ~um ниједан arma armōrum n оружје jaciō jacеre бацити celer celeris celere брз ācer ācris ācre жесток pūgna ~ae f битка dēfendō dēfendere бранити vincō vincеre победити cōnstāns cōnstantis постојан dux ducis m: is quī dūcit exercitum labor labōris m напор tolеrō tolerāre трпети ferōx ferōcis жесток prūdēns prūdentis ≠ imprūdēns fēlīx fēlīcis ≠ īnfēlīx dēbeō dēbēre морати fēlīcitās ~tātis f срећа
Fluviō sine ponte aut bēstiae sine dominō similis est hominis animus sine disciplīnā.
pōns pontis m мост similis ~e сличан, налик на animus ~ī m дух,
92 XIV Caput quārtum decimum Глава четрнаеста Римљанин хвали своју војску Мудрост дана
душа
pāgina nōnāgēsima altera / XCII – nōnāginta duo Edukapromo
Edukapromo
93 Caput quārtum decimum / Глава четрнаеста За разговор, за истраживање • Ми често мислимо да су Римљани били ратоборан народ, али они су о себи мислили друкчије. Шта нам о томе казује овај текст? • У чему Римљани сматрају да лежи њихова предност над варварима? • Каква је, по мишљењу Римљана, разлика између праве и привидне храбрости? • По римском схватању, добар војсковођа има, поред осталих врлина, једну особину коју ми данас не бисмо убројали међу личне квалитете. Која је то особина? • Каквим је утврђењем окружен логор римске војске? • Између римског пешадинца и римског коњаника, каква је разлика у наоружању? О римској војсци види књигу: Стефан Поп-Лазић, Сингидунум: римски војни логор, Београд 2010. nōnāginta tria – XCIII / pāgina nōnāgēsima tertia porta CASTRA vāllum MĪLES EQUES equus hasta pīlum gladiuѕ gladiuѕ scūtum fossa
1Sg volō
volam
volēbam хтео сам
2Sg vīs хоћеш volēs хтећеш volēbās
хтео си
3Sg vult
хоће volet
хтеће volēbat хтео је
1Pl volumus
volēmus хтећемо volēbāmus хтели смо
2Pl vultis
хоћете volētis хтећете volēbātis
хтели сте
1Sg
nōlle
Edukapromo
2Sg
3Sg
1Pl nōlumus
2Pl
nōn vultis нећете
3Pl volunt хоће volent хтеће volēbant
хтели су
3Pl nōlunt
94 Caput quārtum decimum / Глава четрнаеста О језику Неправилни глаголи volō velle и nōlō nōlle Уз глаголе volō velle „хтети” и nōlō nōlle „не хтети” у реченицама обично стоји још један глагол као допуна у инфинитиву:
nōlō, fugere volō. — Нећу да се бијем, хоћу да побегнем. Уместо инфинитивне допуне, уз ове глаголе може стајати и објект у акузативу:
volumus, bellum nōlumus. — Хоћемо мир, нећемо рат. Сами ови глаголи неправилни
velle „хтети” у презенту, футуру и имперфекту има ове облике:
као неправилне морамо упамтити инфинитив (velle) и промену у презенту (volō vīs...), док
volēs...) и имперфект (volēbam volēbas...) личе на облике правилних глагола III конјугације. Кад на српском негирамо глагол хтети, тад не кажемо *не хоћу већ нећу. Слично томе и на латинском кажемо nōlō а не *nōn volō. Облици глагола nōlo nōlle „не хтети” гласе овако: И овде треба као неправилне памтити инфинитив и облике презента, док футур и имперфект личе на правилну промену.
Pūgnāre
Pācem
су. Глагол volō
Дакле,
футур (volam
velle хтети
хоћу
хтећу
хоћемо
не хтети
нисам хтео
nōlō нећу nōlam нећу хтети nōlēbam
нећеш nōlēs нећеш хтети nōlēbās ниси хтео
nōn vīs
неће nōlet неће хтети nōlēbat није хтео
nōn vult
нећемо nōlēmus нећемо хтети
хтели
nōlēbāmus нисмо
nōlētis нећете хтети nōlēbātis нисте хтели
неће
неће хтети
нису хтели pāgina nōnāgēsima quārta / XCIV – nōnāginta quattuor
nōlent
nōlēbant
ācer ācris ācre
Pl
m ācer f ācris n ācre
m/f/n ācris
m/f/n ācrī
m/f ācrem n ācre
m/f/n ācrī
m/f ācrēs n ācria
m/f/n ācrium
m/f/n ācribus
m/f ācrēs n ācria
m/f/n ācribus
Edukapromo
Nom Gen
Dat Acc Abl
ūnus ūna ūnum један једна једно
m ūnus f ūna n ūnum
m/f/n ūnīus
m/f/n ūnī
m ūnum f ūnam n ūnum
m ūnō f ūnā n ūnō
nūllus nūlla nūllum ниједан ниједна ниједно
Sg
m nūllus f nūlla n nūllum
m/f/n nūllīus
m/f/n nūllī
m nūllum f nūllam n nūllum
m nūllō f nūllā n nūllō
Nom Gen Dat Acc Abl
Pl
m nūllī f nūllae n nūlla
m nūllōrum f nūllārum n nūllōrum
m/f/n nūllīs
m nūllōs f nūllās n nūlla
m/f/n nūllīs
95 Caput quārtum decimum / Глава четрнаеста Још о придевима III деклинације Ūnus „један” и nūllus „ниједан” Међу придевима III деклинације постоје и такви који у NomSg имају засебне облике за сва три рода: Исто се мења и celer celeris celere „брз” . Овај тип придева сличан је типу fortis forte, само са засебним обликом NomSg за мушки род. Остали падежи су опет заједнички за све родове, осим где општа својства средњег рода захтевају своје; и опет имамо AblSg на -ī, Gen Pl na -ium, Nom/AccPl средњег рода на -ia. Придеве овог типа наводимо и памтимо у NomSg сва три рода: кажемо нпр. „придев ācer ācris ācre”; тако и пишемо. Придев (и кардинални број) ūnus по промени личи на придеве типа bonus bona bonum, али не сасвим, јер његови падежи Gen и Dat подсећају на оно што виђамо у промени заменица: Слично се деклинира и придевска одрична заменица nūllus:
Sg
оштар, жесток
Gen Dat Acc Abl
Nom
nōnāginta quīnque – XCV / pāgina nōnāgēsima quīnta
Вежбања
I. Деклинирај:
mīles nūllus ниједан војник pūgna ācris жестока битка scūtum ūnum један штит
II. Конјугирај: dēfendō dēfendere бранити, у футуру jaciō jacere бацити, у имперфекту
III. Пребаци
1. Mīles cōnstāns et fortis esse dēbet.
2. Trāns eōs fluviōs gentēs ferōcēs ōlim habitābant.
3. Bonus exercitus scit labōrem ingentem tolerāre.
4. Eques in hostem pīlum jacit.
5. Ducēs impetūs celerēs facient hostēsque vincent.
6. In eō flūmine pontem nūllum aedificābō.
IV. Кажи на латинском: 1.
96 Caput quārtum decimum / Глава четрнаеста О облицима именичке одричне заменице nēmō Заменицу nēmō „нико” већ познајемо. Сад ћемо научити како јој гласе падежи: Промена именичке одричне заменице nēmō, како видимо, подсећа на именицу homō; међутим, за падеже Gen и Abl позајмљују се облици придевске одричне заменице nūllus. Као што cujus (генитив од quis) може да значи „чији”, тако и nūllīus, генитив од nēmō, може да значи „ничији” . Nom nēmō нико Gen nūllīus никог Dat nēminī ником Acc nēminem никог Abl nūllō (никим)
из
у множину или обратно:
једнине
Несрећни песник без супруге није хтео да живи. 2. Ако хоћете да сачувате мир, морате дати грађанима ваљане законе.
Војсковођа неће хтети да води војску против тако моћног непријатеља. pāgina nōnāgēsima sexta /XCVI – nōnāginta sex Edukapromo
3.
Advocātus diabolī
сви правилни
ūnus има
ūnī ūnae ūna, ūnōrum ūnārum итд.), само што се ми нећемо сретати са случајевима где се она користи, па је не морамо узимати у обзир.
Спомињали смо
97 Caput quārtum decimum / Глава четрнаеста Надгробни споменик римског коњаника из I века н. е. Фреска из Помпеја: римски војник Детаљ на Трајановом стубу: римска војска пред логором
Ако
придеви III деклинације имају GenPl на -ium, да ли то значи да сви припадају i-основама?
придеви III деклинације припадају i-основама. О придевима консонантских основа, којих је мањи број и који се рачунају као неправилни, нећемо сад говорити. • Зашто придев ūnus нема множину? Судећи по српском, требало би да она постоји: једни, једних итд. У српском се множина од један најчешће јавља кад кажемо нпр. једни војници у смислу „извесни”; или једни насупрот неким другим. У латинском се све то изражава друкчије, без придева ūnus. Па
и множину
обичан придев:
важи и за нико?
множина придевске одричне заменице, тј. облици nūllī nūllōrum nūllīs nūllōs nūllīs. То бива онда кад је реч о групама пре него појединцима: Noctū
— Ноћу обично не плови нико („не плове
•
сви
Да,
ипак,
(као
•
да ко на латинском може да оде у множину. Да ли то
Да: у значењу „нико” понекад се јавља
nāvigāre nūllī solent.
ниједни”, тј. ниједна посада).
nōnāginta septem – XCVII / pāgina nōnāgēsima septima Edukapromo
XV Caput quīntum decimum
Ambulāte!
Dē forō Lānuvīnō domum redībat Postumus. Via brevis erat; is tamen nōn ambulābat. Dominum duō servī portābant in lectīcā. Post lectīcam aliī duo ambulābant, quī saccōs portābant.
Hīs ōlim Postumus »Heus, servī« inquit, »nōlīte cessāre!«
At illī »Fessī sumus« inquiunt, »domine. Hōs saccōs vidē: plēnī sunt, gravēs sunt!«
»Tibī, Ajāx, crēdō« inquit Postumus. »Gravem saccum portās. Jam tū cum Nigrō portā lectīcam. Urse, tū saccum. Tū vērō, Encolpī, cum istō saccō perge. Sed satis est verbōrum. Ambulāte!«
Domī Optātus et Aeliānus patrem exspectābant. Ab ōstiō diū prōspiciēbant. Tandem appāret lectīca, quam servī pōnunt ante ōstium. Paulō post dominus domum intrat cum servīs et līberīs.
In ātriō puerī »Quid« inquiunt, »pater, in istīs saccīs habēs?«
At ille »Urse« inquit, »saccum pōne et aperī!« Ex apertō saccō duō māla manibus sūmit porrigitque fīliīs.
Puerī māla gūstant, neque discēdunt. »In alterō« inquiunt »quid est?«
Rīdet pater et »Nihil« inquit »vōbīs satis est! Encolpī, saccum aperī!«
Servus saccum pōnit aperitque. Tum Postumus »Hoc« inquit »vidēte: nucum plēnus est saccus! Nam hōc annō nucēs mīrum quam vīlēs sunt in forō. Sūmite!«
Puerī laetī nucēs sūmunt, digitīs īnfringunt, gūstant. Tum Optātus »Venusta quoque« inquit »haec dōna gūstāre volet.« »Rēctē monēs« inquit Postumus. »Currite, puerī, sorōrem quaerite!«
paulō мало ātrium ~iī n
mālum ~ī n
porrigō porrigere пружити gūstō gūstāre
neque discēdunt: sed nōn discēdunt nux nucis f орах hōc annō ове
Multīs manibus onus omne leve est.
mīrum quam изузетно, невероватно vīlis ~e јефтин īnfringō īnfringere скрцкати haec dōna ове дарове onus oneris n терет levis ~e ≠ gravis
98
Глава петнаеста
Мудрост дана
немојте заостајати illī они
уморан
Ајанте
атријум
redībat враћао се portō portāre носити hīs њима nōlīte cessāre
fessus ~a ~um
tibī, Ajāx теби,
gravis ~e тежак cum istō saccō с тим џаком prospiciō prospicere гледати
јабука
окусити
године
Атријум једне куће у Помпејима (поглед са улаза у кућу) pāgina nōnāgēsima octāva / XCVIII – nōnāginta octō Edukapromo
99 Caput quīntum decimum / Глава петнаеста nōnāginta novem – XCIX / pāgina nōnāgēsima nōna
lectīca
māla
Edukapromo
saccus
Zagreb 2005,
100 Caput quīntum decimum / Глава петнаеста За разговор, за истраживање • На доласку кући Постум с робовима улази у атријум. Ту централну просторију римске куће видимо на фотографији датој уз текст, а видели смо је и на илустрацији у Гл. VI. На оба места види се нешто чиме се атријум одликује. Шта је то и чему служи? (Припомоћ: одакле ту вода?) • Иза атријума, дубље у кући, налази се tablīnum, где Постум држи своје хартије. Шта се налази иза ове просторије? (Припомоћ: у Гл. VI Постум и Елија напуштају tablīnum и одлазе не у атријум, него...) • Ушавши у атријум, роб Енколпије стоји и чека све време с џаком ораха на леђима: по чему видимо да он није одмах спустио џак на под? • Из једне Постумове реплике излази да он воли да пазари јевтино. Где је то место у тексту? • Распоред просторија у римској кући приказан је одлично у књизи:
стр.
и 26–27. О језику Императив Императив је глаголски начин којим се изриче заповест, молба или сугестија. У српском он има облике као дођи, чујмо, певајте, а обрасци латинског императива су ови: До тих облика долазимо овако: • за 2Sg императива, узимамо инфинитив и одбијамо му његово -re; • за 2Pl императива, узимамо 2Pl презента и наместо -tis стављамо -te. Глагол sum esse у императиву има облике 2Sg es „буди”, 2Pl este „будите” . I ambulō ambulāre ходати 2Sg 2Sg 2Sg 2Sg 2Pl 2Pl 2Pl 2Pl ambulā ходај ambulāte ходајте
tenēre држати tenē држи tenēte држите
mittere пустити mitte пусти mittite пустите IIIm capiō capere хватати cape хватај capite хватајте
Stephen Biesty, Rim: šetnja vječnim gradom,
10–11
II teneō
III mittō
отворити
отвори
отворите pāgina centēsima / C – centum
IV aperiō aperīre
aperī
aperīte
Edukapromo
Nōlī
Fugere nōlīte
m hic f haec n hoc
m/f/n hujus
m/f/n huic
m hunc f hanc n hoc
m hōc f hāc n hōc
hic haec hoc
Pl
Nom Gen Dat Acc Abl
iste ista istud
m hī f hae n haec
m hōrum f hārum n hōrum
m/f/n hīs
m hōs f hās n haec
m/f/n hīs
m iste f ista n istud
m/f/n istīus
m/f/n istī
m istum f istam n istud
m istō f istā n istō
Edukapromo
Nom Gen Dat Acc Abl Sg
m ille f illa n illud
m/f/n illīus
m/f/n illī
m illum f illam n illud
m illō f illā n illō
ille illa illud
Pl
m istī f istae n ista
m istōrum f istārum n istōrum
m/f/n istīs
m istōs f istās n ista
m/f/n istīs
Nom Gen Dat Acc Abl
Pl
m illī f illae n illa
m illōrum f illārum n illōrum
m/f/n illīs
m illōs f illās n illa
m/f/n illīs
101 Caput quīntum decimum / Глава петнаеста Показне заменице Српске показне заменице, које гласе овај ова ово, тај та то и онај она оно, заједно сачињавају систем помоћу којег указујемо на простор и предмете размештене у њему. Говорник српског језика рећи ће ово о ствари која стоји ближе њему него саговорнику, а то о ствари која стоји ближе саговорнику него њему; најзад, о ствари која стоји на некој трећој страни рећи ће оно. Краће речено: ово је код мене, то је код тебе, а оно није ни код тебе ни код мене. Све ово важи и о латинским показним заменицама. Оне такође указују на простор и предмете у њему, има их три на броју, а облици им гласе овако: Забрану (или молбу/сугестију у одричном облику) изричемо помоћу обликâ nōlī „немој” и nōlīte „немојте”, које прати инфинитив:
— Немој да ме зовеш (или: Не зови ме).
. — Немојте бежати
Не бежите).
mē appellāre.
(или:
Sg
овај ова ово
Sg
тај та то
онај она оно
centum et ūnum – CI / pāgina centēsima prima
у
придевском положају
Hоc mālum gūstā. — Пробај ову јабуку. Nōn iste equus meus est, sed ille. — Није тај коњ мој, него онај Istārum ancillārum dominus quis est?
Quid est illud? — Шта је оно? haec omnia — све ово istī omnēs
Hunc impetum nostrī sustinent.
Aquam bibe: hoc tē sānum faciet.
Venīte, inquit illa. — Дођите, рече она. Barbarī impetum faciunt; hunc nostrī sustinent. — Варвари изведоше
102 Caput quīntum decimum / Глава петнаеста Српске показне заменице првенствено стоје уз именице, слично придевима: кажемо ово дете или ови папири. Осим тога, оне могу стајати и самостално, именички, па кажемо ово у смислу „ова ствар”, или ови у смислу „ови људи”. Слично је и на латинском. Ево упоредних примера: Сем што указују на простор и предмете, латинске показне заменице могу да служе и слично заменици is ea id, тј. могу да указују на нешто већ споменуто. У овој другој служби, латинској заменици hic, која дословце значи „овај”, најчешће ће одговарати српска заменица тај:
— Наши издржаше тај [речени] напад.
— Пиј воду, то [пијење воде] ће те излечити. Најзад,
и
у именичкој употреби понекад одговара српска лична заменица
заменицама hic
ille
он:
напад; наши га издржаше.
— А
у
ко је господар тих робиња?
именичком положају
— сви ти (људи) Вокатив При комуникацији често ословљавамо саговорнике да бисмо привукли или одржали њихову пажњу. Ради тога користимо именице (и придеве) у тзв. вокативној служби: Марија, ус тани. – Људи, шта је ово? – Узми, душо. – Именицом у вокативној служби можемо изрећи и кратку, емотивно обојену квалификацију: Спасиоче мој! (≈ Ти си мој с пасилац.) – Будало једна! (≈ Ти си будала.) У српском, вокативну службу код неких речи врши падеж номинатив (нпр. Марија; људи), а код неких нарочита форма коју зовемо вокатив, нпр. Данице, децо. У латинском, вокативну службу врши скоро увек номинатив. Тачније, вокатив као засебан облик не постоји никад у множини, а у једнини га имају само именице II деклинације с NomSg на ~us и њима слични придеви. Правило је ово: • именице на ~ius имају вокатив на ~ī: NomSg fīlius VocSg fīlī NomSg Valerius VocSg Valerī pāgina centēsima altera / CII – centum duo Edukapromo
NomSg
NomSg Aeliānus VocSg Aeliāne
NomSg probus VocSg probe
NomSg varius VocSg varie
parve puer
Вежбања
I. Деклинирај:
Edukapromo
1. Illīs annīs bella contrā hostēs ferōcēs gerēbāmus.
2. Pōne istum saccum in hāc mēnsā.
3. Ducī pārē, mī fīlī!
4. Nōlīte nōs vexāre, improbī puerī!
5. Propter hoc dōnum laeta eris.
6. Bonōs amīcōs, fēlīcēs hominēs, habētis!
103 Caput quīntum decimum / Глава петнаеста • остале именице на ~us имају вокатив на ~e:
dominus VocSg domine
• мушки придеви на ~us, укључујући ~ius, имају вокатив на ~e:
• од мушке присвојне заменице meus „мој” вокатив је mī Ево неколико примера за облике вокатива и за номинатив у вокативној служби:
— правични господару
— мали дечаче
— јадни учениче
— добри морнару
— храбри војниче mī fīlī — сине мој
— пријатељу Валерије У множини, већ рекосмо, вокативну службу у латинском врши увек номинатив: jūstī dominī „правична господо” , parvī puerī „мали дечаци / мала децо” , miserī discipulī „јадни ученици” , bonī nautae „добри морнари” , fortēs mīlitēs „храбри војници” , meī fīliī „синови моји” , Dī bonī! „Богови благи!” Именица deus нема ни у једнини засебног облика за вокатив, већ у тој служби долази номинатив:
„Боже
.
jūste domine
miser discipule
bone nauta
fortis mīles
amīce Valerī
Deus
”
hoc
овај штит
тај вођа illa urbs онај град II. Пребаци из једнине у множину или обратно:
scūtum
iste dux
centum tria – CIII / pāgina centēsima tertia
III. Допуни понуђеним облицима: istās — hanc — illā — hujus — illī — illum — istud — haec — illōs — istīs
1. In _________________ terrā barbarī tantum vīvunt.
2. Nōlī gūstāre ________________ nucēs!
3. __________________ nāvem diū exspectābāmus.
4. Līberīs _________________ dōna placēbunt.
5. __________________ armīs hostēs superābitis.
6. Aperī, serve, ________________ ōstium!
7. Hic juvenis omnibus placet, ________________ autem nēmō amat.
8. _________________ hominis familia magna est.
9. Cūr _______________ mīlitēs in pūgnam nōn mittis?
10. _________________ ancillae nōn potes crēdere.
IV. Кажи на латинском:
1. Децо, чувајте овај џак!
2. Краљу, дај правичне
3. Непоштени робе, не узимај тај новац!
Advocātus diabolī
104 Caput quīntum decimum / Глава петнаеста
законе својим грађанима!
• Српски императив има, поред облика 2Sg (певај) и 2Pl (певајте), још и облик 1Pl (певајмо
А латински? За разлику од српског, латински императив нема облика за 1Pl. Мада и на латинском има начина да се каже певајмо, спавајмо и сл., то се чини друкчије а не помоћу императива. • На српском имамо императив отвори(те), од свршеног глагола, и императив отварај(те), од несвршеног. Којем од та два одговара латински императив? И једном и другом. То јест, латински императив није опредељен по свршености/ несвршености, па зато облици као aperī(te) некад одговарају српском отвори(те), а некад српском отварај(те). • У латинском као да свака заменица има своју нарочиту деклинацију. Како све то да упамтим? Истина је да за латинске заменице имамо посебну промену, мимо „нормалних” деклинација за именице и придеве. Кад боље погледамо, то стоји овако: • личне заменице деклинирају се на специјалан начин, који се мора упамтити; • присвојне заменице деклинирају се слично придевима, па се лако и памте; • код осталих заменица, већина падешких облика личи на оно што виђамо по „нормалним
али
морамо памтити где
иде јер има изненађења: на пример, quī quōrum quibus quōs, али hī hōrum hīs (не *hibus) hōs; • као главну специјалност заменичке промене треба уочити GenSg типа cujus, ejus, hujus, istīus, illīus, ūnīus, nūllīus, као и DatSg типа cui, eī, istī, illī, ūnī, nūllī: заједнички свим родовима, ти падешки облици толико су упадљиви да латинска граматика о њима говори као о „заменичком генитиву” на -īus и „заменичком дативу” на -ī Од трију показних заменица, најтежа је промена hic haec hoc; с преосталим двема (iste ista istud, ille illa illud) много је лакше, поготову што се деклинирају истоветно међу собом.
).
” деклинацијама,
свеједно
шта
pāgina centēsima quārta / CIV – centum quattuor Edukapromo
Caput sextum decimum
Dē arcū Tītī
Rōmae, prope forum Rōmānum, arcus magnus stat, quī nōs admonet dē triumphō Tītī imperātōris. Ōrnātus est ectypīs pulcherrimīs, in quibus pompam vidēmus splendidissimam. Tītus in currū triumphālī stat, quem trahunt equī quattuor. Ante sē agit praedam bellī Jūdaicī: ingentēs dīvitiās templī Hierosolymītānī et captīvōrum miserrimam turbam. Post Tītī currum exercitus Rōmānus incēdit. Imperātōrem mīlitēsque fortissimōs populus laetus salūtat.
arcus ~ūs m лŷк admoneō admonēre подсећати triumphus ~ī m тријумф ōrnātus ~a ~um украшен ectypa ~ōrum n рељеф currus ~ūs m кола trahō trahere вући praeda ~ae f плен dīvitiae dīvitiārum f богатство Hierosolymītānus ~a ~um јерусалимски captīvus ~ī m заробљеник
Colloquium mātūtīnum (1/2)
Māne in cubiculum Aeliānī Niger servus intrat. Ad lectum puerī accēdit eumque ex somnō excitat.
Aeliānus: »Quid vīs, Niger? Sine mē dormīre!«
Niger: »Adsum cum pelvī. Tē enim surgere oportet. Ecce tibī aqua ad manūs et faciem.«
Aeliānus aquam digitō temptat: »Haec frīgida est! Dā calidam!«
colloquium ~quiī n разговор mātūtīnus ~a ~um јутарњи māne ујутро lectus ~ī m кревет accēdō accēdеre прићи somnus ~ī m сан excitō excitāre будити sinō sinere дозволити adsum ево
pelvis ~is f
oportet треба
frīgidus ~a ~um хладан calidus ~a ~um
105
ме
лавор
да
≠ frīgidus
XVI
Глава шеснаеста
Рељеф на Титовом славолуку: Тит у тријумфалном четворопрегу Рељеф на Титовом славолуку: тријумфална поворка носи плен из Јерусалима centum quīnque – CV / pāgina centēsima quīnta Edukapromo
Niger: »Mātūtīnō tempore necesse est caput lavāre aquā frīgidā. Ante cēnam vērō, cum tōtum corpus lavāmus, calidiōre aquā id facere solēmus.«
Aeliānus suspīrat; tandem manūs et oculōs lavāre incipit.
Niger: »Frontem quoque et genās et collum et aurēs lavā, Aeliāne!«
Aeliānus: »Quid quaeris? Jubēs mē faciem lavāre, lavō. Jam vērō aurēs in faciē nōn sunt!«
Niger: »Tacē, puer, et caput lavā.«
Aeliānus īrātus est: »Immō tū tacē, pessime serve!«
Nihil respondet Niger, sed discēdit.
дана
Quī cōnsulēs esse volunt, eōs senātuī populōque grātōs esse oportet.
106 Caput sextum decimum / Глава шеснаеста
Мудрост
lavō lavāre прати cēna ~ae f вечера tōtus ~a ~um цео suspīrō suspīrāre уздахнути incipiō incipеre почети jubeō jubēre заповедити jam vērō али immō... не, него... pessimus ~a ~um најгори grātus ~a ~um драг, радо виђен
За разговор, за истраживање • Српска реч тријумф долази од латинске triumphus, али значење није сасвим исто. Кад на српском кажемо тријумф, шта то најчешће значи? — На латинском, triumphus је догађај одређене врсте, оно што је приказано на Титовом славолуку и што је описано у тексту: шта је то? • Шта текст каже о ратним заробљеницима – какви су они? Шта ће бити с њима? • На једном од рељефа Титовог славолука види се менора. Шта је то? Истражи. • У Паризу има један познат споменик изграђен по угледу на римске славолуке. Који је то споменик? • Нигер у разговору подсећа Елијана на нешто што су препоручивали антички лекари: necesse est... шта? • Пре вечере (каже Нигер у истом разговору) Римљани се купају у топлој води. Где су Римљани то обично чинили? pāgina centēsima sexta / CVI – centum sex Edukapromo
Oportēre „требати” и jubēre
Oportet servōs tacēre. — (Треба да робови ћуте.)
треба
ћуте. Tē surgere oportēbat. — Требало је да устанеш. Mē caput lavāre oportēbit. — Требаће да оперем главу.
Oportetne mulierem semper domī sedēre? — Треба ли жена увек да седи код куће?
радње:
Dominus jubet servum discēdere. —
Cūr mē
107 Caput sextum decimum / Глава шеснаеста О језику
„заповедити
Латински глагол oportet („треба”) безличан је, што значи да у реченици уз њега нема именице
номинативу
лице које треба да изврши радњу спомиње се у акузативу, а потребна радња – у инфинитиву:
” Компарација придева
у
у служби субјекта. Уместо тога,
Робови
да
наређујем
праћен акузативом извршиоца и инфинитивом потребне
Глагол jubeō „
” такође је
заповеда да роб оде.) Господар заповеда робу да оде.
(Господар
caput lavāre jubēs? — Зашто ми наређујеш да перем главу?
tacēre jubēbō. — Ја нећу никоме наређивати да ћути. Придеви, како српски тако и латински, имају тзв. ступњеве поређења: позитив, компаратив и суперлатив. Пролазак придева кроз ступњеве поређења зове се компарација: calidus топао — calidior топлији — calidissimus најтоплији miser бедан — miserior беднији — miserrimus најбеднији gravis тежак — gravior тежи — gravissimus најтежи Кад придев у позитиву служи за поређење, уз њега саопштавамо оно са чим упоређујемо дато лице или ствар, овако: miser ut servus — бедан као роб Уз придев у компаративу, у српском се за поређење служимо или предлогом од или везником него. У латинском, уз компаратив долази или именица у падежу аблативу, или везник quam „него” : miserior servō — беднији од роба miserior quam servus — беднији него роб Уз придев у суперлативу могу се у српском јавити предлози од или међу, а у латинском –именица у падежу генитиву или предлог inter +Acc „међу” : miserrimus (omnium) hominum — најбеднији од (свих) људи miserrimus inter hominēs — најбеднији међу људима centum septem – CVII / pāgina centēsima septima Edukapromo
Ego nēminem
calidus ~a ~um топао miser misera miserum бедан pulcher pulchra pulchrum леп gravis ~e тежак fēlīx fēlīcis срећан prūdēns ~ntis опрезан celer celeris celere брз
Edukapromo
mGenSg
calid-ī miser-ī pulchr-ī grav-is fēlīc-is prūdent-is celer-is
calidior ~ius топлији топлија топлије
Sg
m/f calidior n calidius
m/f/n calidiōris
m/f/n calidiōrī
m/f calidiōrem n calidius
m/f/n calidiōre
mGenSg
calidus ~a ~um gravis ~e fēlīx fēlīcis prūdēns ~ntis
calid-ī grav-is fēlīc-is prūdent-is
Nom
Gen
Dat
Acc
Abl
m/f calid-ior, n calid-ius m/f miser-ior, n miser-ius
m/f pulchr-ior, n pulchr-ius
m/f grav-ior, n grav-ius
m/f fēlīc-ior, n fēlīc-ius
m/f prūdent-ior, n prūdent-ius
Pl
m/f calidiōrēs n calidiōra
m/f/n calidiōrum
m/f/n calidiōribus
m/f calidiōrēs n calidiōra
m/f/n calidiōribus
m/f celer-ior, n celer-ius суперлатив
m calid-issimus, f calid-issima, n calid-issimum
m grav-issimus, f grav-issima, n grav-issimum
m fēlīc-issimus, f fēlīc-issima, n fēlīc-issimum m prūdent-issimus, f prūdent-issima, n prūdent-issimum
108 Caput sextum decimum / Глава шеснаеста Латински суперлатив, за разлику од српског, врло се често јавља у тзв. апсолутној употреби, то јест не са значењем „нај...”, већ са значењем „врло, изузетно, крајње...” : virgō miserrima — врло јадна девојка morbus gravissimus — крајње озбиљна болест carmen laetissimum — веома весела песма Апсолутни суперлатив назива се краће елатив. Облици компаратива и суперлатива За грађење латинског компаратива полазимо од придева у позитиву, и то од његовог GenSg мушког рода. Од тог облика одбијамо падешки завршетак (~ī код придева II/I/II, а ~is код придева III деклинације), па додајемо компаративни завршетак ~ior за мушки и женски, а ~ius за средњи род: Сви компаративи мењају се по III деклинацији, овако: Суперлатив градимо помоћу завршетка ~issimus ~issima ~issimum: позитив
позитив
компаратив
pāgina centēsima octāva / CVIII – centum octō
miser misera miserum pulcher pulchra pulchrum celer celeris celere
m miser-rimus, f miser-rima, n miser-rimum m pulcher-rimus, f pulcher-rima, n pulcher-rimum m celer-rimus, f celer-rima, n celer-rimum
aquam digitō temptāre
nucem digitīs īnfringere
hominem gladiō occīdere
manūs lavāre aquā frīgidā
templum ōrnāre ectypīs pulcherrimīs —
laetīs clāmōribus cīvēs salūtāre
Edukapromo
discēdet in hortum
Agmen in arcem ascendēbat.
In
Orpheus ad īnferōs dēscendere cōnstituit.
Dūcam eam ad lūmen
109 Caput sextum decimum / Глава шеснаеста О употреби аблатива у прилошким одредбама О локалним одредбама за циљ Латински падеж аблатив видели смо већ више пута у улози тзв. инструменталне одредбе, којом се
— опробати воду прстом
— скрцкати орах прстима
— убити човека мачем
— опрати руке хладном водом
украсити храм врло лепим рељефима
поздравити суграђане веселим узвицима У тој служби, познатој као аблатив инструмента (или средства), овај латински падеж одговара српском инструменталу. Аблатив такође служи у темпоралним одредбама које саопштавају када се радња врши: hōc annō — ове године eā nocte — те ноћи omnī tempore — у свако доба У овом другом случају говоримо о аблативу времена. Међутим, придеви чији се NomSg мушког рода завршава на ~er имају суперлатив на ~errimus ~errima ~errimum: Локалне одредбе за циљ саопштавају камо се неко или нешто креће или је усмерено. Овоме у латинском најчешће служе предлошке конструкције с акузативом:
. — Госпођа ће отићи у башту
— Поворка се пела у горњи град.
саопшава чиме се радња врши:
—
Domina
— У Елијанову собу уђе робиња.
cubiculum Aeliānī ancilla intrat.
— Орфеј одлучи да сиђе у доњи свет.
. — Извешћу је на светлост дана. Аd
fugite! — Бежите према луци!
аd lectum puerī accēdit. — Мајка прилази дечаковој постељи. Сви се суперлативи мењају по II/I/II деклинацији (као bonus ~a ~um). позитив
суперлатив
novem – CIX / pāgina centēsima nōna
portum
Māter
centum
Hostēs ad fīnēs Italiae numquam appropinquant.
реченице истог значења.
1. Сви људи треба да поштују
законе.
2. Биће потребно да тражимо
новац од оца.
3. Требало је да војници стално
носе оружје.
4. Треба да послушам оца.
5. Требало је да војска штити
границе од варвара.
6. Требаће да казниш овог роба.
7. Човек треба свакодневно да се стара о свом телу.
III. Преудеси да не буде управног говора:
а. Oportēbit tē hunc servum pūnīre.
b. Oportet mē patrī parēre.
c. Oportet omnēs hominēs lēgēs servāre.
d. Oportet hominem cotīdiē corpus cūrāre.
e. Oportēbat mīlitēs semper arma gerere.
f. Oportēbit nōs ā patre pecūniam rogāre.
g. Oportēbat exercitum fīnēs ā barbarīs dēfendere.
1. Dominus jubet: »Serve, saccum portā!« Dominus jubet ______________________________________________________.
2. Imperātor jubet: »Mīlitēs, ad castra currite!« Imperātor jubet ______________________________________________________.
3. Māter dīcit līberīs: »Domum intrāte!«
Māter jubet ______________________________________________________.
4. Amīcī mihī dīcunt: »Ex urbe fuge!«
Amīcī jubent ______________________________________________________.
5. Rēx vōs monet: »Deōs colite!«
Rēx jubet ______________________________________________________.
110 Caput sextum decimum / Глава шеснаеста
— Непријатељи се никад не примичу територији Италије. Caesar trāns Rhēnum fluvium dūcit cōpiās. — Цар води јединице преко реке Рајне. Кад хоћемо да кажемо „кући”, служимо се именицом domus ~ūs f у акузативу без предлога: Domum curre! „Трчи кући!” (С предлозима, значење је друкчије: in domum „у кућу” , ad domum „према кући”.) Имена насеља у служби одредбе за циљ стоје такође у акузативу без предлога, нпр. nāvigāre
„отпловити у Коринт
вратити
у Рим
Athēnās
.
Кажи на латинском, затим деклинирај: најхрабрији војник хладнија ноћ дужи мач пријатније време
Повежи
Corinthum
” , redīre Rōmam „
се
” , concurrere
„сјатити се у Атину”
I.
II.
Вежбања
pāgina centēsima decima / CX – centum decem
Edukapromo
IV. Где постоји quam, кажи исто
1. Gladius brevior est quam pīlum.
2. Ille exercitus audācior est quam hic.
3. Noster dominus jūstior est vestrō.
4. Morbī graviōrēs sunt bellīs.
5. Deī potentiōrēs sunt quam hominēs.
V. Кажи на латинском:
1. Најразумнији сте
2. Те песме
3.
111 Caput sextum decimum / Глава шеснаеста
и обратно:
без њега,
од свих!
су врло
тужне.
робиња је веома честита. • Да ли је цар Тит са својом тријумфалном поворком прошао испод оног славолука који данас носи његово име? Пре свега, Тит у време свог тријумфа није још био цар, већ царев син. А римска тријумфална прослава јесте подразумевала пролазак поворке кроз славолук конструисан за ту прилику; међутим, славолуци који су нам сачувани подизани су не за саме прославе, већ касније, или чак и невезано за тријумф, као трајни споменици римских победа и победника. Тако је и Титов славолук (један од три сачувана у граду Риму) подигнут не пре већ после Титовог тријумфа, па и украшен сценама с те прославе, а довршен је тек по Титовој смрти. Advocātus diabolī Римске знаменитости из I века н. е.: Титов славолук и (у позадини) Колосеум centum ūndecim – CXI / pāgina centēsima ūndecima Edukapromo
Ова
Colloquium mātūtīnum (2/2) Мудрост дана
Paulō post in peristylō Postumus, dum pānem et māla gūstat, Aeliānum ad sē vocāvit et »Sūme« inquit, »Quīnte.«
»Ego gūstāre nihil possum« inquit Aeliānus.
»Tamen« inquit »gūstā. Neque enim bene facis sī mātūtīnō tempore vacuus tibī venter est.«
Sūmpsit puer dē mēnsā mālum gūstāvitque.
Interim Postumus »Item« inquit »male tū, fīlī, corpus cūrās sī caput lavās aquā modo calidiōre modo frīgidiōre.«
Dēmittit oculōs puer. Huic pater »Item« inquit »male fēcistī, Quīnte, quod Nigrum, quī tē rēctē admonēbat, tacēre jussistī. Quod vērō eum pessimum servum appellāvistī, id etiam multō inīquius est.«
At ille »Quid tum« inquit, »sī appellāvī? Nōnne vērum dīxī? Nōnne servus est?«
»At enim nōn tibī« inquit »servit sed mihī. Tū igitur servum meum vexāre nōlī.«
Hīc puer »Itane« inquit, »pater? Tam cārus tibī servus est quam fīlius? Aut fortāssē cārior servus fīliō est?«
»Nihil dīcis« inquit, »Quīnte. Cūr nōn potius ad scholam tē parās?«
»Adsum parātus« inquit ille. »Sed Optātus cūr abest?«
»Pūblius« inquit pater »hodiē domī manēbit. Caput eī dolet.«
At Aeliānus »Hahae! Dolet« inquit »eī caput? Еt tū crēdis?«
Edukapromo
»Crēdō, Quīnte« inquit pater. »Pūblius enim tē probior est.«
»Et mē cārior profectō«, inquit Aeliānus.
Ā mēnsā tum surrēxit Postumus et »Satis gūstāvimus« inquit. »Abī.«
peristylum ~ī n перистил modo... modo... час... час... dēmittō dēmittеre dēmīsī dēmissum оборити jussistī в. jubeō multō ≠ paulō inīquius неправичније igitur дакле cārus ~a ~um драг quam колико nihil dīcis говориш бесмислице potius боље parō parāre ~āvī ~ātum спремати abest није ту doleō dolēre doluī болети profectō засигурно surrēxit в. surgō аbī иди, одлази
Probus homō, cujus opera bona sunt, bonae arborī similis est, cujus frūctūs sunt suāvēs.
Dum spīrō, spērō.
opus operis n дело arbor arboris f дрво frūctus ~ūs m плод suāvis ~e сладак spērō spērāre ~āvī ~ātum надати се
112
Глава седамнаеста
XVII Caput septimum decimum
pāgina centēsima duodecima / CXII – centum duodecim
Sūme, Quīnte.
Ego gūstāre nihil possum.
Satis gūstāvimus. Abī.
113 Caput septimum decimum / Глава седамнаеста centum tredecim – CXIII / pāgina centēsima tertia decima
Edukapromo
Edukapromo
2Sg abes
3Sg abest
1Pl absumus
2Pl abestis
3Pl absunt
aberunt
114 Caput septimum decimum / Глава седамнаеста За разговор, за истраживање • Можемо рећи да Постум разговара са сином као прави патерфамилијас: шта то значи? Чему Постум хоће да научи Елијана? • Уочи да Постум у овом разговору користи прва (лична) имена својих синова: Елијану се обраћа Quīnte, за Оптата каже Pūblius. Шта мислиш, зашто је то? (Припомоћ: прво име није нешто што свако има.) • На очеве примедбе Елијан одговара нечим што се данас зове емоционална уцена. Шта он то каже? • У Гл. XVI на два начина је речено: ујутро. Пронађи та места. У овом поглављу понавља се један од тих израза: који? • Које речи у српском стоје у вези с латинским глаголом gūstāre? О језику Adesse „бити ту” и abesse „не бити ту” Глаголи adsum „ту сам, присуствујем” и absum „нисам ту, одсуствујем” сложени су од преверба ad- одн. ab- и неправилнога глагола sum esse. Зато им је промена оваква: Глагол adsum adesse користи се још и у императиву: 2Sg ades „буди ту”, 2Pl adeste „будите ту” adesse бити ту 1Sg adsum ту сам aderō бићу ту aderam био сам ту 2Sg ades ту си aderis бићеш ту aderās био си ту 3Sg adest ту је aderit биће ту aderat био је ту
adsumus ту смо aderimus бићемо ту aderāmus били смо ту 2Pl adestis ту сте
бићете ту
били сте ту 3Pl
ту су
биће ту
били су ту abesse не бити ту
нисам ту aberō нећу бити ту aberam нисам био ту
1Pl
aderitis
aderātis
adsunt
aderunt
aderant
1Sg absum
ниси ту
нећеш бити ту
ниси био ту
није ту
неће бити ту
није био ту
aberis
aberās
aberit
aberat
нећемо бити ту
били ту
нисмо ту aberimus
aberāmus нисмо
нећете бити
били
нисте ту aberitis
ту aberātis нисте
ту
нису
неће бити ту
били ту pāgina centēsima quārta decima / CXIV – centum quattuordecim
ту
aberant нису
laudō
хвалим
ōrnō
украшавам
dō
дајем
moneō
опомињем
respondeō
одговарам
scrībō
пишем relinquō
остављам
faciō
чиним
pūniō
кажњавам aperiō
отварам
sum (је)сам esse бити
laudāre (по)хвалити
ōrnāre
украшавати/украсити dare да(ва)ти
monēre
опомињати/опоменути respondēre
одговарати/одговорити
scrībere
(на)писати
relinquere
остављати/оставити facere (у)чинити
pūnīre
кажњавати/казнити
laudāvī
похвалио сам
ōrnāvī
украсио сам dedī
дао сам
monuī
опоменуо сам respondī
одговорио сам
scrīpsī
написао сам
relīquī
оставио сам
fēcī
учинио сам
pūnīvī
казнио сам
aperīre
отварати/отворити
aperuī
отворио сам
laudātum
похваљено
ōrnātum
украшено datum
дато
monitum
опоменуто respōnsum
одговорено
scrīptum
написано relictum
остављено factum
учињено
pūnītum
кажњено
Edukapromo
apertum
отворено
115 Caput septimum decimum / Глава седамнаеста Глагол у четири основна облика Досад смо латинске глаголе памтили овако: глагол amō amāre, глагол habeō habēre, глагол faciō facere итд. Одатле смо научили да распознајемо конјугације, разврставамо глаголе и мењамо их у презенту, футуру, имперфекту и императиву. Сви ти облици, наиме, граде се на презентској основи, која се разликује по конјугацијама – а ми смо научили да је изнађемо из она два основна облика. Али као што српски глагол нема само једну основу (већ две: презентску и аористну), тако се ни код латинског глагола не заснива целокупна промена само на презентској основи. Да би се латински глагол променио по свим временима, неопходно је поћи од четири основна облика, одабрана тако да се из њих може извести све остало, док се они сами не могу извести један из другог. Зато ћемо сваки глагол одсад памтити овако: Понеком глаголу недостаје четврти основни облик. То је, између осталог, случај код неправилних глагола које познајемо. Њих ћемо одсад памтити у три основна облика:
био сам
ту сам
бити ту adfuī био сам ту
нисам ту abesse не бити ту āfuī нисам био ту
могу posse моћи potuī могао сам volō хоћу velle хтети voluī хтео сам nōlō нећу nōlle не хтети nōluī нисам хтео
fuī
adsum
adesse
absum
possum
centum quīndecim – CXV / pāgina centēsima quīnta decima
Tum nōs pontem fēcimus
Cūr nōbīs nucēs nūllās dedistī
intrō intrāre intrāvī intrātum
ушао/ушла сам, уђох intrāvī ушао/ушла си, уђе intrāvistī ушао/ушла је, уђе intrāvit
, scrīps-, fēc-, aperu-
intrāvimus ушли/ушле смо, уђосмо intrāvistis ушли/ушле сте, уђосте intrāvērunt ушли/ушле су, уђоше
исто: intrāvī intrāvistī, scrīpsī scrīpsistī, fēcī fēcistī, aperuī aperuistī
fuī fuistī, potuī potuistī, voluī voluistī
међу конјугацијама, као ни неправилности.
faciō facere fēci factum чинити dīcō dīcere dīxī dictum говорити adsum adesse adfuī
quaerō quaerere quaesīvī quaesītum тражити colō colere coluī cultum поштовати
116 Caput septimum decimum / Глава седамнаеста Перфект О прошлости се, знамо већ, говори под два вида: час дескриптивно, час наративно. Знамо и да се за дескрипцију (опис) и нарацију (приповедање) у латинском користе различита прошла времена: за дескрипцију имперфект, који познајемо, а за нарацију перфект, с којим ћемо се сад упознати. Као наративно прошло време, латински перфект имплицитно одговара на питање шта се десило:
. — Отпливао сам до обале.
ā mēnsā surrēxit. — Мајка је устала од стола. Мати устаде од стола.
Ad lītus nātāvī
Māter
. — Ми смо тад направили мост. Ми тад начинисмо мост.
— Зашто нам ниси дао ораха? За промену перфекта по лицима поћи ћемо увек од трећег основног облика. Овај се код свих глагола завршава на -ī, што је лични наставак за 1Sg перфекта, а даља промена иде овако: У тим облицима, нарочити лични наставци за перфект (-ī -istī -it -imus -istis -ērunt) приступају нарочитој, перфекатској основи. Перфекатску основу добијамо из трећег основног облика кад од њега одбијемо -ī. На пример, у intrāvī, scrīpsī, fēcī, aperuī виде се перфекатске основе intrāv-
Трећи основни облик, рекли смо, мора да се памти за сваки глагол: без тога је немогуће знати облике перфекта. Али кад знамо трећи облик, даље је све лако јер се сваки перфект мења
... Ово важи и за неправилне глаголе:
итд. У промени
дакле, нема разлике
Sg
?
перфекта,
I. Промени у перфекту:
Вежбања pāgina centēsima sexta decima / CXVI – centum sedecim
ући 1 2 3 Pl
бити присутан
Edukapromo
1. Noctū aqua ________________ est quam āēr. (calidus)
2. Optātus frātre _______________ est. (prūdēns)
3. Nostrī mīlitēs ___________________ sunt barbarīs. (cōnstāns)
4. Iter Rōmam ________________ est quam iter Athēnās. (longus)
5. Nōnne nautae __________________ sunt mīlitibus? (fortis)
6. Arcus Tītī imperātōris _________________ est quam arcūs aliōrum imperātōrum. (pulcher)
7. Num bellum Jūdaicum _________________ est aliīs bellīs Rōmānōrum? (nōbilis)
III. Одабери исправан одговор:
1. Nōnne dominus jussit servum _________________ intrāre?
а. in templum b. in templō
2. Exercitus _________________ ascendit.
а. in monte b. in montem
3. Māter fīliōs omnēs __________________ mīsit.
а. in bellō b. in bellum
4. Eō tempore variī hominēs _________________ veniēbant.
а. Athēnās b. in Athēnās
5. Num nauta arma sua __________________ jēcit?
а. in mare b. in marī
IV. Кажи на латинском:
1.
2.
3.
117 Caput septimum decimum / Глава седамнаеста
реченице одговарајућим обликом понуђеног придева:
II. Допуни
Зашто је цар Тит повео војску у рат?
Робови су водили беднији живот него слободни људи.
Чиновници су дуго били одсутни из града. Фреска из Помпеја: мртва природа али и приказ потенцијалног доручка – у великој стакленој посуди свеже јабуке, грожђе и нар; у мањој глиненој (десно) суво воће Угљенисан хлеб пронађен у једној пећници у Помпејима centum septendecim – CXVII / pāgina centēsima septima decima Edukapromo
~ātum, па у ствари имамо да памтимо само случајеве који одступају од тога. Слично је у IV
конјугацији, где преовлађује ~īvī ~ītum.
Другде је неизвесно, с тим што међу облицима многих глагола има доста сличности, што олакшава памћење. На пример: dīcere dīxī dictum, dūcere dūxī ductum, scrībere scrīpsī scrīptum, sūmere sūmpsī sūmptum; или habēre habuī habitum, monēre monuī monitum, tacēre tacuī tacitum.
Прост глагол и његове
повезивати их. На пример, sūmere sūmpsī sūmptum и resūmere resūmpsī resūmptum; или cōnspicere cōnspēxī cōnspectum и respicere respēxī respectum.
долазили су, surgēbant устајали су),
времену, тј. перфекту, одговара
дошли су, surrēxērunt устали су).
У писаном језику се можемо послужити српским аористом за латински перфект: vēnērunt дођоше, surrēxērunt
и српски имперфект за латински имперфект – veniēbant долажаху,
118 Caput septimum decimum / Глава седамнаеста • Зашто Постум доручкује седећи за столом? Нису ли Римљани јели лежећи? Јесу, на гозбама (што је код богатих могло значити – сваке вечери). При мање важним обедима седели су за столом исто као ми данас. • Како је уопште могуће упамтити све глаголе у четири основна облика? То се не може преко ноћи, али је ипак лакше него што изгледа. Глаголи I конјугације
већином имају трећи и четврти облик
огромном
на ~āvī
скоро увек следе исти образац, па је добро
• Ако између латинског перфекта и имперфекта постоји важна разлика, зашто оба преводимо на српски једним те истим прошлим временом? Тачно је да латински перфект, као и имперфект, најчешће преводимо „обичним” прошлим временом, тј. српским перфектом. Разлику између латинског перфекта и имперфекта ми при томе изражавамо другим путем, служећи се српским свршеним и несвршеним глаголима. Латинском глаголу у пређашњем несвршеном времену,
несвршен глагол у прошлом времену (нпр. veniēbant
латинском глаголу у пређашњем свршеном
српски свршен глагол у прошлом времену (vēnērunt
сложенице
тј. имперфекту, одговара српски
а
устадоше. Теоретски бисмо могли да користимо
surgēbant устајаху
више
Најзад, има и случајева где латинском перфекту одговара српски несвршен глагол у прошлом времену (перфекту или аористу), али ми на то сада не морамо да се обазиремо.
pāgina centēsima duodēvīcēsima / CXVIII – centum duodēvīgintī Edukapromo
– али у модерном српском тога
нема.
Advocātus diabolī
Disciplīna (1/2)
Aeliānus puer cotīdiē dūcitur ad Vettium grammaticum.
In scholīs sedētur circā magistrum. Manibus tabulae stilīque tenentur.
Magister scholam sīc incipit: »Dum ego dictō, auscultāte« inquit, »puerī, et scrībite: Paucī hominēs sapientēs sunt, stultī multī.«
Scrībunt in tabulīs puerī omnēs praeter ūnum. Hic oculōs claudit, labra movet, cōgitat. Tandem pauca verba scrībit.
Spectat interim puerum Vettius et »Vigilāsne« inquit, »Valēns? Ostende quod scrīpsistī!«
Puer magistrō pāret. Īnspicit ille tabulam et »Per deōs immortālēs« inquit, »quid ego oculīs meīs videō? POCI
OMENES? Itane tū, stulte, scrībēs mihī? Nōn scrībitur ita neque dīcitur, nisī apud rūsticōs!«
»Sed ego sum rūsticus« inquit Valēns.
disciplīna ~ae f школовање circā око magister ~strī m наставник tabula ~ae f таблица stilus ~ī m писаљка dictō dictāre ~āvī ~ātum диктирати paucī ~ae ~a ≠ multī sapiēns ~entis паметан stultus ~a ~um ≠ sapiēns praeter осим labrum ~ī n усна moveō movēre mōvī mōtum мицати vigilō vigilāre ~āvī ~ātum ≠ dormīre ostendō ostendere ostendī ostentum показати immortālis ~e бесмртан nisī осим, ако не rūsticus ~ī m сељак
119
Caput duodēvīcēsimum Глава осамнаеста
XVIII
centum ūndēvīgintī – CXIX / pāgina centēsima ūndēvīcēsima Edukapromo
»Tamen« inquit ille, »quia ad disciplīnam mitteris, disce scrībere ut scrībunt urbānī!«
At puer »Discō« inquit, »magister, discō! Tū omenēs multōs dīcis, ego multōs scrībō; pōcōs dīcis, pōcōs scrībō! Et tamen pūnior!«
Suspīrāvit Vettius et »Audīte mē« inquit, »puerī. Nōn pūnīminī nisī cum necesse est. Et cum necesse est, verbīs castīgāminī potius quam verberibus.«
»Cūr tū igitur« inquit Aeliānus »virgam habēs, nisī ad verbera?«
»Virgam« inquit Vettius »omnis magister habet, et omnēs discipulī, sī necesse est, nōn sōlum verbīs castīgantur sed etiam virgā verberantur.«
»Vērum dīcis« inquit Aeliānus. »Verberāmur enim.«
Мудрост дана
Sī vīs amārī, amā.
Lavārī, lūdere, rīdēre, hoc est vīvere.
quia јер dīscō dīscere didicī учити urbānus ~ī m ≠ rūsticus castīgō castīgāre ~āvī ~ātum корити, учити реду verberа verberum n батине virga ~ae f шиба, прут
120 Caput duodēvīcēsimum / Глава осамнаеста
За разговор, за истраживање • Где видимо да Елијан не иде сам од куће до школе? Да ли му је школа далеко од куће? (Припомоћ: из разговора учитељевог са Валентом можемо наслутити где се школа налази, а за кућу види почетак Гл. XV.) • Шта, по Ветијевим речима, сваки учитељ мора да има? • У римској школи, за вербалну опомену („речи”) и физичко кажњавање („батине”) користе се два хотимично слична латинска израза. Који су то? • Реч сељак у многим језицима поприма и неповољно значење. Тако и у латинском: која је то реч? Како та иста реч гласи позајмљена из латинског у српски, и шта она значи у српском? О језику Пасивни обрт У латинском, исто као у српском и многим другим језицима, могућно је реченицу саставити не само тако да у служби субјекта стоји вршилац радње а у служби објекта лице или ствар које трпи радњу, већ и тако да се вршилац радње прећути а лице/ствар које трпи радњу преузме функцију субјекта: pāgina centēsima vīcēsima / CXX – centum vīgintī Edukapromo
Pater et māter puerōs improbōs pūniunt. —
Puerī improbī pūniuntur.
In caelō lūnam vidēmus. —
In caelō lūna vidētur. —
pūnīs
Edukapromo
teneor држан(а) сам
tenēris
држан си држе те
tenētur
tenēmur
tenēminī
tenentur
pūnior
кажњаван(а) сам кажњавају ме
pūnīris
кажњаван си
кажњавају те
pūnītur
кажњаван је
кажњавају га
pūnīmur
кажњавани смо
кажњавају нас
pūnīminī
кажњавани сте
кажњавају вас
pūniuntur
кажњавани су
кажњавају их
121 Caput duodēvīcēsimum / Глава осамнаеста
Родитељи кажњавају неваљалу децу.
Неваљала деца бивају кажњена.
—
небу видимо месец
На
.
На небу се види месец. У овом другом случају кажемо да је реченица обрнута (тј. формулисана)
асивно
п
У пасивном обрту предикат реченице ставља се у нарочите, пасивне облике.
облика, које већ познајемо – нпр.
pūnīris биваш
Облици пасивног презента у I, II и IV конјугацији Пасивни презент се гради на презентској основи, помоћу нарочитих личних наставака: Као што видимо, пасивни лични наставци другачији су од активних: у активу имамо -ō -s -t -mus -tis -nt, а у пасиву -or -ris -tur -mur -minī -ntur. Код глагола I конјугације, у облику 1Sg не види се читава презентска основа јер се *amaor претворило у amor. (Знамо да је слично и у активу: *amaō > amō). I amō amāre amāvī amātum волети II teneō tenēre tenuī tentum држати
pūniō pūnīre pūnivī pūntum казнити 1Sg 1Sg 2Sg 2Sg 3Sg 3Sg 1Pl 1Pl 2Pl 2Pl 3Pl 3Pl amor вољен(а) сам воле ме amāris вољен си воле те amātur вољен је воле га amāmur вољени смо воле нас amāminī вољени сте воле вас amantur вољени су воле их
Зато латински глаголи имају, поред активних
pūniō кажњавам,
кажњаваш – још и пасивне, нпр. pūnior бивам кажњен,
кажњен, итд.
IV
држе ме
држе га
држан је
држани смо држе нас
држани сте држе вас
држе их
држани су
centum et ūnum et vīgintī – CXXI / pāgina centēsima ūna et vīcēsima
Stellae
Edukapromo
I. Конјугирај у пасивном презенту: spectō spectāre spectāvī spectātum посматрати: spector бивам посматран, посматрају ме,... timeō timēre timuī плашити се: timeor предмет сам страха, плаше ме се,... audiō audīre audīvī audītum слушати:
1. Quid puerī hodiē in scholā agunt?
2. Quid Valēns puer magistrō ostendit?
3. Quid in ejus tabulā vidētur?
4. Cūr magister īrātus est? Tum quid fēcit?
5. Quōmodo magister discipulōs castīgat?
122 Caput duodēvīcēsimum / Глава осамнаеста У IV конјугацији, облик 3Pl, у пасиву као и у активу, садржи вокал u уметнут између презентске основе и личног наставка: pūni-u-ntur. Уз облике пасивног презента научићемо и пасивни инфинитив. Он се гради тако што на презентску основу додајемо, уместо активног наставка -re, пасивни наставак -rī: Ево неколико примера употребе пасивног инфинитива:
numerārī nōn possunt. — (Звезде не могу бити избројане) Звезде се не могу избројати. Amārī jūcundum est. — Лепо је бити вољен.
aperīrī jubeō. — Наређујем да се капија отвори. amārī бити вољен tenērī бити држан pūnīrī бити кажњаван
Portam
audior бивам слушан, слушају ме,... II. Одговори на латинском:
Вежбања Грчка школска таблица, Египат, II век н. е. Ђак преписује мудре изреке што их је учитељ написао уврх таблице: ΣΟΦΟΥ ΠΑΡ ΑΝΔΡΟΣ ΠΡΟΣΔΕΧΟΥ ΣΥΜΒΟΥΛΙΑΝ (Од паметног човека прими савет), ΜΗ ΠΑΣΙΝ ΕΙΚΗ ΤΟΙΣ ΦΙΛΟΙΣ ΠΙΣΤΕΥΕΤΑΙ (Не верујте олако свим својим пријатељима). pāgina centēsima vīcēsima altera / CXXII – centum vīgintī duo
III. Кажи пасивно:
1. Ante domum vōs exspectant.
2. Urbem novam aedificant.
3. Nōs domī cūstōdiunt.
4. In hortum mē vocant. IV.
1. Quī puerōs scrībere et legere docet
2. Syrus ā dominō fūgit
3. In patriā nostrā noctēs frīgidae sunt
4. Cum venter nōbīs aut cor dolet
5. Dum ōrdō virginum deae Minervae dōna manibus gerit
6. Nostrī mox aderunt
7. Nōn possumus habēre omnia
8. Barbarī impedīvērunt iter agminī mīlitum
9. Sī nox aderit
10. Pater īrātus est
11. Soror mea trīstissima est
12. Hostēs nōbīs appropinquāre nōn possunt
13. Sī bonam valētūdinem habēre vīs
V. Кажи на латинском:
1. Данас нико не одсуствује из школе.
2. Мени се све свиђа.
3. Градске капије се отварају ујутро.
Advocātus diabolī
5. Tē nōn audiunt.
6. Discipulōs castīgant.
7. Castra in locum novum movent.
8. Quōmodo tē appellant?
a. quae volumus.
b. fugitīvum invenīre jam nōn poterimus.
c. quia Aeliānus male ēgit cum servō.
d. nisī hostēs eīs iter impedīvērunt.
e. grammaticus appellātur.
f. quod ejus vir tam diū domō abest, mīlitat.
g. necesse tibī est corpus bene cūrāre.
h. quia jam servīre nōluit.
i. quī in eōrum fīnēs penetrāre volēbant.
j. quia exercitus campōs et viās, maria classis cūstōdit.
k. medicum vocāre solēmus.
l. quia montēs altī nōs cingunt.
m. hymnī sacrī cantantur Homērīque carmina recitantur.
123 Caput duodēvīcēsimum / Глава осамнаеста
Свакој реченици пронађи одговарајући свршетак:
• Зашто је мали Валент написао POCI OMENES и зашто се учитељ нервира? То је исто као кад на српском неко напише кацам ишо или неверуем. Учитељ реагује примедбом да само неуки људи говоре и пишу poci omenes уместо правилног paucī hominēs. • Зашто учимо чудновате облике као држан сам и бивају кажњени кад их у стварности скоро нико никад не користи? Шта ће нам уопште пасивни обрт? Истина је да се на српском обично изражавамо друкчије: на пример, уместо да кажемо Ова капија сваког дана бива отварана и затварана (пасивно), ми ћемо радије рећи Ова капија се сваког дана отвара и затвара (повратно с пасивним смислом), или Ову капију сваког дана отварају и затварају (активно, с неодређеним вршиоцем радње у трећем лицу множине). Али то је само ствар нашег српског идиома; у латинском, пасив је пасив и употребљава се радо и често, па ће и малопређашња реченица гласити овако: Haec porta cotīdiē aperītur et clauditur.
centum vīgintī tria – CXXIII / pāgina centēsima vīcēsima tertia Edukapromo
Disciplīna (2/2)
»Jam igitur« inquit Vettius »oportet nōs ēnarrāre Vergiliī locum illum ‘Urbs antīqua ruit’. Recitā tū, Aeliāne, nōbīs.«
At Aeliānus »Cūr« inquit, »magister, Vergilius apud tē recitātur dē diē in diem? Mē Vergilius nōn dēlectat.«
»Nihil dīcis« inquit magister. »Nam Vergiliō quid melius?«
Tum puer »Rogās?« inquit. »Melior est Catullus, et facilior.«
»Unde tū« inquit »scīs Catullum?«
»Ā frātre« inquit »sciō. Is enim Catullum legit tōtōs diēs.«
At Vettius »Itane?« inquit. »Nōn tē dēlectat Vergilius, Catullus dēlectat? Et scit pater?«
»Quid« inquit »ad patrem? Sī legit carmina Optātus, cūr nōn et ego?«
Rīsit magister et »Tamen« inquit »Optātus tē grandior est.« »Īmmō« inquit ille »ego quoque grandis sum.«
»Domī tū« inquit »quod placet lege. In scholīs vērō Vergilius poēta legitur, Catullus nōn legitur.«
Tum ūnus dē puerīs, Līberālis nōmine, »Sī vērum« inquit »scīre vīs, magister, ego quoque Catullī carminibus dēlector. Tū autem stultē facis quod sōlus tibī Vergilius ēnarrātur in scholīs.«
Hōc verbō īrātissimus Vettius »Tūne« inquit »mē stultum, Līberālis, appellāvistī?«
»Minimē! Tamen« inquit ille »sapientēs quoque hominēs stultē faciunt interdum.«
Tum Vettius »Ecce nōbīs« inquit »puerum philosophum!«
At puer »Stultē clāmās« inquit. Dumque stupet ille, »Quid« inquit »jam exspectās? Est tibī virga, est mihī tergum: verberā!«
Ex frūctū arbor cōgnōscitur.
Lēgēs ā victōribus dīcuntur, accipiuntur ā victīs.
Mentī imperium, corporī obsequium ā nātūrā tribuitur.
ēnarrō ēnarrāre ~āvī ~ātum тумачити antīquus antīqua antīquum древан ruō ruеre ruī рушити се dē diē in diem из дана у дан melius боље melior бољи facilis ~e лак unde? откуд? rīsīt в. rīdeō grandis ~e ≠ parvus minimē нипошто stupeō stupēre stupuī бити забезекнут tergum ~ī n леђа cōgnōscō cōgnōscĕre cōgnōvī cōgnitum познати victor ~tōris m победник accipiō accipеre accēpī acceptum прихватити obsequium ~iī n послушност nātūra ~ae f природа tribuō tribuere tribuī tribūtum доделити
124
XIX Caput ūndēvīcēsimum Глава деветнаеста
Мудрост дана
pāgina centēsima vīcēsima quārta / CXXIV – centum vīgintī quattuor Edukapromo
Vergilije Maron, Eneida, Beograd 2014.
125 Caput ūndēvīcēsimum / Глава деветнаеста За разговор, за истраживање • Ђак-паметњаковић Либерал провоцира учитеља да га истуче, хотећи и тиме да докаже да је „филозоф”. Којим речима он то чини? Знаш ли за неке античке мислиоце који су проповедали ненасилан отпор? • Провери да ли је Вергилије збиља досадан као што неки овде кажу. Његово главно дело, римски национални еп Енејиду, можеш да читаш у српском преводу (тачније, препеву) Марјанце Пакиж: Publije
• Да Елијанов старији брат много воли да чита, то смо већ раније чули: када, од кога? Шта смо ново овде дознали о томе? • Римски песник Катул посветио је своју љубавну поезију једној девојци која се у његовим песмама зове Lesbia. Пронађи на интернету ко је она заправо била. centum vīgintī quīnque – CXXV / pāgina centēsima vīcēsima quīnta Edukapromo
dūcō ducere dūxī ductum
Sg вођен(а) сам/воде ме dūcor
си/воде те dūceris
вођени смо/воде
dūciminī вођени сте/воде вас dūcuntur вођени су/воде их
capiō capere cēpī captum
хватан(а) сам/хватају ме capior
хватан си/хватају те caperis
хватан је/хватају га capitur
Inf capī бити хватан Pl capimur хватани смо/хватају нас capiminī хватани сте/хватају вас capiuntur хватани су/хватају их
126 Caput ūndēvīcēsimum / Глава деветнаеста О језику Облици пасивног презента у III конјугацији Вршилац радње у пасивном обрту Пасивни презент се и у III конјугацији гради додавањем пасивних личних наставака на презентску основу: Између презентске основе и личних наставака овде видимо вокалске уметке (dūc-e-ris, dūc-i-tur итд.), исто као у активном презенту III конјугације (dūc-i-s, dūc-i-t итд.), с тим што уметнути вокали нису сасвим исти кроз актив и кроз пасив. Пасивни инфинитив презента у овој конјугацији добија се додавањем наставка -ī на презентску основу директно, без вокалског уметка: dūc-ī бити вођен, mitt-ī бити послат, leg-ī бити читан. Знамо већ да се презентска основа глаголâ III мешовите конјугације завршава некад на i, некад на e. Основу на e досад смо виђали само у активном инфинитиву (cape-re), а сада је видимо
cape-ris), док у осталим лицима пасива имамо основу на i. Oблик 3Pl, с вокалским уметком, личи на IV конјугацију: capi-u-ntur као pūni-u-ntur. (Знамо да је тако и у активу: capi-u-nt као pūni-u-nt.) Рекли смо да се у пасивним реченицама вршилац радње може прећутати. Али он се може и саопштити, не на месту субјекта (јер субјект је у пасиву онај ко трпи радњу), већ као прилошка одредба нарочите врсте, тзв. агентивна одредба, у којој именица или заменица стоји у аблативу иза предлога ā/ab. На српском у том случају кажемо од или од стране (тога и тога), или одустајемо од пасивног обрта и изражавамо се активно:
и у 2Sg пасивног презента (
вођен
вођен
је/воде га dūcitur
водити 1 2 3 Pl dūcimur
Inf dūcī бити вођен Sg
нас
хватати 1 2 3
pāgina centēsima vīcēsima sexta / CXXVI – centum vīgintī sex Edukapromo
I.
Fābulae jūcundae ā nostrā ancillā narrantur. — (
Catullī carmina ab adulēscentibus saepe leguntur. — (Катулове
Hodiē ā mē ad grammaticum dūceris. —
cōnspiciō cōnspicere cōnspēxī cōnspectum
relinquō relinquere relīquī relictum
cōnspicior
relinquor бивам
1. Mīlitēs urbēs hostium dēlent.
2. Omnēs tē amant
3. Nautae nāvem in lītus trahunt.
4. Māter saepe mē sōlam domī relinquit.
5. Nōs ūnum deum colimus.
6. Hostēs ferōcēs agrōs nostrōs vāstant.
7. Amīcī tē per tōtam urbem quaerunt.
8. Imperātor dūcit exercitum trāns illōs montēs. III.
A:
1. Cūr tibī virga est?
____ Num discipulōs tam malōs habēs?
____ Sed Catullus gravia quoque carmina scrīpsit: haec tū recitā!
____ Nōnne potes discipulōs verbīs castīgāre?
____ Cūr nōn recitantur etiam poētae quī discipulōs tuōs dēlectant?
____ Sed cūr magistrīs necesse est virgam habēre?
G:
____ Īmmō interdum necesse est mihī eōs verberāre.
____ Quia magistrī discipulōs suōs interdum pūnīre dēbent.
____ Quod eōs tantum poētae ut Catullus dēlectant, hujusque improba carmina.
____ Quia magister sum.
____ Malī nōn sunt, improbī saepe sunt! Nōn dēlectantur poētīs quōs in scholā recitāmus.
127 Caput ūndēvīcēsimum / Глава деветнаеста
Од
причају
приче) Наша робиња прича занимљиве
наше робиње се
занимљиве
приче.
бивају често читане од стране
често
Катулове песме.
песме
тинејџера) Тинејџери
читају
си вођен к учитељу од мене) Данас те ја водим у школу.
(Данас
Конјугирај у пасивном презенту:
бранити:
бивам брањен, бране ме,...
опазити:
бивам опажен, виде ме,...
напуштен, напуштају ме,...
dēfendō dēfendere dēfendī dēfēnsum
dēfendor
напустити:
без агентивне одредбе, а затим и с њоме:
II. Кажи пасивно,
.
Од датих реплика састави дијалог између учитеља Ветија (G) и његовог пријатеља
од броја
(A), почев
1:
Вежбања
centum vīgintī septem – CXXVII / pāgina centēsima vīcēsima septima Edukapromo
V.
1. Magister discipulōs carmen scrībere jussit.
2. Magister carmen scrībī jussit
3. Magister carmina auscultārī jussit.
4. Bēstiās occīdī nōn oportet
5. Bēstiās capī nōn oportet.
6. Omnem hominem librōs legere oportet.
7. Oportet librōs legī.
8. Stēllās noctū cōnspicere possumus.
9. Stēllae noctū cōnspicī possunt.
1.
2.
3.
Advocātus diabolī
b.
c.
d. Животиње не треба да се
e.
f.
g.
h.
128 Caput ūndēvīcēsimum / Глава деветнаеста
Повежи сваку реченицу с њеним преводом:
IV.
Кажи на латинском:
У школу се шаљу не само дечаци него и девојчице.
Отаџбина треба да се воли и чува.
Не треба да се плашите животиња. а. Звезде можемо видети ноћу.
Учитељ је заповедио да се песма напише.
Књиге треба да читају сви људи.
лове.
Звезде се могу видети ноћу.
Учитељ је заповедио да се песме слушају.
не
да
Животиње
треба
се убијају.
Књиге треба да се читају.
Учитељ је заповедио ученицима да напишу песму. • Кад кажемо нпр. Руке се перу водом, у тој пасивној реченици такође постоји агентивна одредба, јер Вода пере руке – је ли тако? Није. Одредба водом није агентивна већ инструментална, јер одговара на питање чиме. С латинском инструменталном одредбом у аблативу већ смо се упознали: тако бисмо и овде имали Manūs aquā lavantur.
i.
Почетак Вергилијеве Енејиде у једном рукопису из XV века pāgina centēsima duodētrīcēsima / CXXVIII – centum duodētrīginta Edukapromo
Quid arbitrāris dē spectāculīs?
Vettius grammaticus cum amīcō dē spectāculīs loquitur.
Amīcus: Vīs tū, Vettī, hodiē mēcum īre in circum?
Vettius: Tālibus rēbus ego nōn satis teneor. Nihil enim novī praebet istud genus spectāculī. Inter librōs potius hunc diem agam: jūcundissimum ōtium!
Amīcus: Tamen plūrimīs hominibus jūcundum vidētur certāmina aurīgārum equōrumque spectāre. Est mihī amīcus quī russātae factiōnī favet, quod avus ejus senātor erat. Ego autem albātīs faveō.
Vettius: Ita vōs colōrēs factiōnum, nōn celeritātem equōrum, non artem aurīgārum admīrāminī!
arbitror arbitrārī arbitrātus sum мислити īre ићи circus ~ī m цирк, хиподром tālis ~e такав rēs reī f ствар ōtium ~iī n слободно време plūrimī већина aurīga ~ae m возар russātus ~a ~um обучен
црвено factio ~ōnis f екипа faveō favēre fāvī fautum бити наклоњен avus ~ī m деда albātus ~a ~um обучен у бело celeritās ~ātis f брзина ars artis f вештина admīror admīrārī admīrātus sum дивити се
129
у
XX Caput vīcēsimum Глава двадесета
centum ūndētrīginta – CXXIX / pāgina centēsima ūndētrīcēsima
Edukapromo
CIRCUS
Amīcus: »At enim aurīgae optimī, quī Numidicus vocātur, et artem et virtūtem ego admīror.«
Vettius: »Tuum tū ōtium in circō perde, sī ita placet. Ego meum cōnsūmam in litterīs.«
Amīcus: »Dē lūdīs vērō quid arbitrāris? Nam gladiātōribus quoque ego dēlector vehementer.«
Vettius: »Īmmō inūtile est hominī sapientī in amphitheātrō morārī tōtōs diēs. Domō ad lūdōs probus proficīsceris, crūdēlior reverteris et inhūmānior. Nec mīrum: nam dum moriuntur in tuō cōnspectū ursī et leōnēs, dum occīdunt occīdunturque hominēs, tū inde voluptātem capis, laetus clāmās plaudisque contentus spectāculō!«
Amīcus: »Sed jam dēsine īrāscī, ō bone!«
Vettius: »Nōn īrāscor, moveor tamen. Nam per obscēna spectācula corruptī mōrēs num aut cīvibus nostrīs aut reī pūblicae ūtilēs esse poterunt?«
Мудрост дана
Cūrae levēs loquuntur, graviōrēs tacent.
Nōn moritur cujus fāma vīvet.
Gladiātor bonus omnem spem salūtis in virtūte pōnet.
optimus најбољи virtus ~tūtis f врлина, храброст perdō perdere perdidī perditum траћити cōnsūmō cōnsūmеre cōnsūmpsī cōnsūmptum утрошити litterae ~ārum f лектира lūdī ~ōrum m игре у амфитеатру vehementer силно inūtilis ~e бескористан moror morārī morātus sum задржавати се proficīscor proficīscī profectus sum кренути crūdēlis ~e окрутан revertor revertī revertī reversum ≠ proficīscī inhūmānus ~a ~um нечовечан morior morī mortuus sum ≠ vīvere in tuō cōnspectū на твоје очи ursus ~ī m медвед leō leōnis m лав inde оданде voluptās ~tātis f задовољство plaudō plaudеre plausī plausum пљескати contentus ~a ~um задовољан īrāscor īrāscī īrātus sum љутити се obscēnus ~a ~um гнусан corruptus ~a ~um искварен mōrēs mōrum m навике rēs pūblica reī pūblicae f држава ūtilis ~e ≠ inūtilis cūra ~ae f брига fāma ~ae f углед, слава spēs speī f нада salūs ~ūtis f спас
130 Caput vīcēsimum / Глава двадесета
Трке четворопрега у Великом цирку (Circus Māximus). Рељеф из III века н. е. Победнички плави тим трчи почасни круг. Мозаик из III века н. е. pāgina centēsima trīcēsima / CXXX – centum trīginta Edukapromo
•
Acc
131 Caput vīcēsimum / Глава двадесета За разговор, за истраживање • Дијалог који смо прочитали могао би се лако пренети у данашње време ако бисмо возара (тј. трке на хиподрому) и гладијатора (тј. борбе у арени) заменили неким другим фигурама. Шта предлажеш у замену? Шта је данас довољно популарно за једну жучну расправу? • На једном месту Ветије каже: „Мене баш и не интересују те ствари.” Која је то реченица? – Шта тај латински глагол иначе значи?
genus spectāculī – тврди Ветије. Да ли тај његов став стоји у вези с његовом професијом? По твом искуству, какви људи данас имају то мишљење о
се Ветију не свиђа код навијања за ову или ону екипу? • Гладијаторским борбама, осим што су објективно свирепе јер у њима гину људи и животиње, Ветије има да замери још и нешто друго: шта? О језику Пета деклинација По петој деклинацији мењају се именице које у GenSg имају завршетак ~eī или ~ēī. Њихова промена је оваква: Именице V деклинације женског су рода, с тим што у ову деклинацију спада и мушка именица diēs diēī „дан”. Иако изузетна по роду, та именица се деклинира правилно: Sg rēs reī reī rem rē Pl rēs rērum rēbus rēs rēbus
reī f ствар
Gen Dat Acc Abl
diēs diēī diēī diem diē Pl diēs diērum diēbus diēs diēbus diēs diēī m дан
Gen Dat
Nihil novī praebet istud
спортским приредбама? • Шта
rēs
Nom
Sg
Nom
Abl centum et ūnum et trīginta – CXXXI / pāgina centēsima ūna et trīcēsima
Edukapromo
већ активно значење, нпр. polliceor, pollicēris „обећавам, обећаваш
Hōs paucōs diēs Lānuviī apud sorōrem morāmur. — Ових
Nōnne admīrāminī opera poētārum antīquōrum?
Semper dōna pollicēris, numquam dās. —
Cūr, amīce, mihī īrāsceris?
Imperātōris Trajānī exercitus ē Dāciā victor revertitur.
Servī saepe mentiuntur. —
moror, morārī, morātus sum, боравити polliceor, pollicērī, pollicitus sum,
īrāscor, īrāscī, īrātus sum
mentior, mentīrī, mentītus
132 Caput vīcēsimum / Глава двадесета Именица rēs праћена придевом pūblicus ~a ~um („општенародни, јавни”) долази у изразу rēs pūblica, који значи „политика” и „држава” (дословно: „јавна ствар”). Римска држава зове се rēs pūblica populī Rōmānī. Основа се код именица V деклинације завршава на вокал ē (што је видљиво у GenPl: rē-rum, diē-rum), па зато ову деклинацију зовемо и ē-деклинација. Депонентни глаголи У прошлим поглављима ми смо упознали пасивни реченични обрт и, с њим у вези, пасивне облике глагола. У латинском језику, међутим, постоје и глаголи чији пасивни облици немају пасивно
„лажем, лажеш” итд. Такви глаголи називају
” , mentior, mentīris
се депонентним. Ево примера:
неколико дана боравимо код сестре у Ланувију.
— Не дивите ли се делима древних
песника?
Стално обећаваш поклоне, а никад их не дајеш.
— Зашто се љутиш на мене,
пријатељу?
— Војска цара Трајана враћа се победнички из Дакије.
Робови често лажу
им пасивни облици служе за актив, депонентни глаголи уопште немају активних облика. Зато их наводимо и памтимо овако:
Пошто
обећати
, љутити се
sum, лагати То јест, наводимо и памтимо прво лице једнине депонентног презента, депонентни инфинитив и прво лице једнине депонентног перфекта (при чему депонентни значи обликом пасивни а значењем активни). У латинском су депонентни глаголи редовна појава: има их много, у свим конјугацијама. Сама промена им је правилна, слична „обичном” пасиву, који већ познајемо. pāgina centēsima trīcēsima altera / CXXXII – centum trīginta duo Edukapromo
I. Конјугирај:
arbitror arbitrārī arbitrātus sum сматрати: arbitror сматрам,... loquor loquī locūtus sum говорити: loquor говорим,... morior morī mortuus sum умрети: morior умирем,...
II. Деклинирај: rēs pūblica држава diēs brevis кратак дан
III. Одговори на латинском:
1. Quōcum Vettius grammaticus loquitur?
2. Quā dē rē loquuntur?
3. Quae rēs Vettiī amīcum dēlectat?
4. Vettius quibus rēbus dēlectātur?
5. Quōmodo tū ōtium tuum cōnsūmere solēs?
IV. Пребаци из једнине у множину или обратно:
1. Trīstibus carminibus movēmur.
2. Quae discipula abest?
3. Nōnne hōc spectāculō dēlectāris?
4. Patrēs vestrī īrāscuntur quod tōtōs diēs in amphitheātrō perdidistis.
5. Hīs dē rēbus nōlīte cum amīcīs loquī!
6. Diem noctemque cum eō librō cōnsūmpsī.
V. Кажи на латинском:
1. Народ се диви храбрим кочијашима и хитрим
2. Када се враћате кући?
3. Сељаци јутром
Advocātus diabolī
133 Caput vīcēsimum / Глава двадесета
коњима.
Вежбања • Ако код депонентних глагола пасивни облици служе за актив, како се онда они пребацују у пасив? Не пребацују се никако. Депонентни глаголи немају пасива, с њима је пасивни обрт немогућ. • Шта је оно laetātus sum, pollicitus sum, secūtus sum – какви су то облици? То је (рекли смо већ) перфект депонентних глагола. Он по облику личи на пасивни перфект, о којем ћемо говорити у последњем поглављу ове књиге. Дотад приметимо да латински депонентни перфект својом грађом подсећа на српски перфект, нпр. pollicitus sum обећао сам, mentītus sum слагао сам.
полазе на њиве.
centum trīginta tria – CXXXIII / pāgina centēsima trīcēsima tertia Edukapromo
Tālēs solent esse virī
Jūlia Optātō suō salūtem dīcit. Dum haec scrībō, lacrimae mihī dē oculīs lābuntur. Cūr tam diū littera ā tē nūlla hūc pervēnit? Ā mē multās accēpistī epistulās: nōnne respondēbitur? Nisī forte Lūciam amās aut Cornēliam. Sī ita est, si tē alia puella cēpit audācior aut pulchrior, crūra manūsque vel illī frangam vel tibī, improbe! Sī vērō aegrōtās, aut sī cāsū āmittuntur epistulae, nōlī mihī īrāscī quod haec omnia scrīpsī, sed īgnōsce mihī. Nam lītore quot conchae, tot sunt in amōre dolōrēs. Quod mē nōn requīris, et doleō et īrāscor, sed īram continēre cōnābor, et superābitur dolor animī. Amor autem manēbit semper. Tū vērō sī mē vidēre vīs, scrībe quam prīmum. Interim ā Jūliā exspectāberis. Valē.
Optātus Jūliae. Quid faciēs odiō sīc ubī amōre nocēs? Mē nūllus morbus cēpit, nē amor quidem: neque enim Lūciam neque Cornēliam neque tē amō. Quam diū ergō vexābor ā tē per litterās? Nam molestissima es. Nunc tē ancilla tua, sciō, sīc cōnsōlābitur: »Tālēs« inquiet »solent esse virī: montēs stellāsque pollicentur, tum brevī oblīvīscuntur.« Sed quid ego tibī prōmīsī? Cūr mē īnsequeris, cūr mihī fugere necesse est? Sine mē spīrāre! Interim cum cēterīs fēminīs tū quoque dēlēberis ex animō meō. Valē.
Мудрост дана
Nūllā rē impedīrī, nūllī reī servīre, ea vēra lībertās est.
Multōs pecūnia miserōs fēcit, vītam beātam aut mortem bonam dedit nēminī.
salūtem dīcere поздравити lābor lābī lāpsus sum клизити littеra ~ae f слово perveniō pervenīre pervēnī perventum доспети epistula ~ae f писмо forte случајно vel или, било frangō frangere frēgī frāctum сломити cāsū случајно īgnōscō īgnōscere īgnōvī īgnōtum опростити quot? колико? concha ~ae f шкољка tot толико amor amōris m љубав requīrō requīrere requīsīvī requīsītum тражити īra ~ae f гнев contineō continēre continuī contentum обуздати cōnor cōnārī cōnātus sum покушати animus ~ī m дух, душа quam prīmum што пре odium odiī n ≠ amor ubī кад noceō nocēre nocuī nocitum чинити штету nē—quidem чак ни, па ни ergō : igitur per litterās писменим путем molestus ~a ~um досадан cōnsōlor cōnsōlārī cōnsōlātus sum тешити inquiet рећи ће brevī: paulō post oblīvīscor oblīvīscī oblītus sum заборавити prōmittō prōmittere prōmīsī prōmissum: pollicērī īnsequor īnsequī īnsecūtus sum прогонити fēmina ~ae f ≠ vir vērus ~a ~um прави lībertās ~ātis f слобода beātus ~a ~um срећан
134
Caput ūnum et vīcēsimum Глава двадесет прва
XXI
pāgina centēsima trīcēsima quārta / CXXXIV – centum trīginta quattuor Edukapromo
135 Caput ūnum et vīcēsimum / Глава двадесет прва За разговор, за истраживање • Јулија у свом писму казује Оптату љубав на више начина, час непосредно, час изокола. Неки од свих тих начина могу деловати незграпно. Који? Зашто? • Оптатов одговор Јулији прилично је груб. Због чега? Шта нам цело његово писмо говори о њему? Шта је, по твом мишљењу, најгрубља реч у том писму? • Јулија се повремено служи пасивним глаголима како би споменула радњу а прећутала њеног вршиоца. Где су та места у тексту? Ко су прећутани вршиоци? Зашто се Јулија тако изражава? centum trīginta quīnque – CXXXV / pāgina centēsima trīcēsima quīnta Edukapromo
I: laudō laudāre laudāvī laudātum
laudābor
бићу хваљен/а, хвалиће ме laudāberis
бићеш хваљен, хвалиће те laudābitur
биће хваљен, хвалиће га laudābimur
бићемо хваљени, хвалиће нас laudābiminī
бићете хваљени, хвалиће вас laudābuntur
биће хваљени, хвалиће их
II: dēleō dēlēre dēlēvī dēlētum
уништити
dēlēbor
бићу уништен/а, уништиће ме
dēlēberis
бићеш уништен, уништиће те
dēlēbitur
биће уништен, уништиће га
dēlēbimur
бићемо уништени, уништиће нас
dēlēbiminī
бићете уништени, уништиће вас
dēlēbuntur
биће уништени, уништиће их
136 Caput ūnum et vīcēsimum / Глава двадесет прва
хвалити
1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl Nom Gen Dat Acc Abl quis ко cujus кога cui коме quem кога quō (киме) quid шта cujus или
чега cui или
reī чему quid шта quō или
nēmō нико nūllīus никог nēminī ником nēminem никог nūllō (никим) nihil ништа nūllīus reī ничег nūllī reī ничем nihil ништа nūllā rē (ничим) О језику Облици пасивног футура I и II конјугације О облицима именичких заменица quid и nihil Пасивни футур се гради на презентској основи, додавањем нарочитих личних наставака. Промена глагола прве и друге конјугације у пасивном футуру изгледа овако: Именичку упитну заменицу quis „ко” и именичку одричну заменицу nēmō „нико”, које говоре о лицима, ми већ познајемо у свим облицима. Сад ћемо до краја упознати и облике других двеју именичких заменица, које говоре о стварима: упитне заменице quid „шта” и одричне заменице nihil „ништа” Депонентни глаголи прве и друге конјугације мењају се по истом принципу, али имају активно значење
„покушаћу, покушаћеш, покушаће”
„обећаћу, обећаћеш, обећаће”). pāgina centēsima trīcēsima sexta / CXXXVI – centum trīginta sex Edukapromo
cujus reī
cui
quā rē (чиме)
(cōnābor cōnāberis cōnābitur
pollicēbor pollicēberis pollicēbitur
vexāre ~āvī ~ātum злостављати:
moneō monēre monuī monitum
II. Одговори на латинском:
1. Ad quem scrībit Jūlia?
2. Quot epistulās jam scrīpsit?
3. Cūr jam Jūlia īrāscitur?
monēbor
4. Quid Jūlia faciet sī Optātus aliam fēminam amat?
5. Placetne Optātō epistulās ā Jūliā accipere?
6. Cūr Optātō necesse est fugere?
7. Quid virī fēminīs pollicērī solent?
III. Допуни
1. Dē ________________ loquitur poēta?
2. Num in caelō ___________________ cōnspēxistis?
3. ________________ ab amīcō accēpistī?
4. ________________ tū servīs?
5. Haec virgō __________________ dēlectātur!
6. ____________________ aspectus tam mīrābilis est quam aspectus columnae Trajānī.
1. Numquam tibī īgnōscam quod ad mē nōn scrīpsistī!
2. Virtūtēs magnōrum virōrum admīrābimur.
3. Tālēs hostēs ab omnibus populīs timēbuntur.
4. Cūr vōbīs lacrimae dē oculīs lābuntur?
5. Sī nummum perdidistī, castīgāberis.
137 Caput ūnum et vīcēsimum / Глава двадесет прва Као што видимо, упитна именичка заменица quid „шта” у падежима генитиву, дативу и аблативу има исте облике као упитна именичка заменица quis „ко”. Због тога cujus некад значи „кога” а некад „чега” , cui некад „коме” а некад „чему”, итд. По потреби, двосмислица ће се избећи тако што ће се описно рећи cujus reī „које ствари” уместо cujus „чега” , cui reī „којoj ствари” ум. cui „чему” , quā rē „којoм ствари” ум. quō „чиме” Описне облике у генитиву, дативу и аблативу има и одрична именичка заменица nihil „ништа” : nūllīus reī „ниједне ствари, ничега” , nūllī reī „ниједној ствари, ничему” , nūllā rē „ниједном ствари, ничим” . У вези с овим сетимо се и одговарајућих придевских заменица: упитне quī quae quod „који која које” и одричне
~a ~um „ниједан ниједна ниједно” .
nūllus
moror
задржавати се:
задржаћу
бићу злостављан,...
опоменути:
I. Конјугирај:
morārī morātus sum
morābor
се,... vexō
vexābor
бићу опоменут,...
одговарајућим облицима заменица
quid и nihil:
IV. Пребаци из једнине у множину или обратно:
Вежбања centum trīginta septem – CXXXVII / pāgina centēsima trīcēsima septima Edukapromo
1.
2.
3.
Advocātus diabolī
138 Caput ūnum et vīcēsimum / Глава двадесет прва V. Кажи на латинском:
Којим речима ће робиња тешити девојку?
Ниједна девојка није лепша нити (aut) поштенија од мене.
Ако си слао писма и другим девојкама, ја теби не могу да верујем! • Зашто на почетку оних писама не стоји нешто као Драги Оптате или Здраво, Јулија? Зато што писмо на латинском по правилу отпочиње формулом у трећем лицу, „Тај и тај шаље поздрав том и том”, нпр. Cicerō Sulpiciō salūtem dīcit „Цицерон шаље поздрав Сулпицију”. Оно salūtem dīcit обично се скраћује: s. d. или s., или се подразумева. • Како су Римљани слали писма? Поштанске службе, осим за потребе државе, код Римљана није било. Владао је обичај да кад неко полази на пут, љубазно понесе собом писма својих пријатеља и преда их адресатима. У недостатку такве прилике удружило би се више пошиљалаца да заједнички плате писмоношу. Свакодневну преписку на ближе дестинације преносили су робови, често са задатком да на лицу места сачекају одговор и однесу га кући. • Зашто је по једна реченица у Јулијином и у Оптатовом писму исписана курзивом? То су цитати из песника Овидија, чија је љубавна поезија била врло позната и омиљена међу Римљанима.
Позивница за рођенданску прославу исписана на дрвеној таблици. Позив шаље извесна Клаудија Севера својој пријатељици Лепидини. Виндоланда (Енглеска), почетак II века н. е. pāgina centēsima duodēquadrāgēsima / CXXXVIII – centum duodēquadrāginta Edukapromo
Caput alterum et vīcēsimum
Quid est quod pūgnātis?
Ex hortō Postumī clāmōrēs māximī audiuntur.
Claudia: Aut ego ā Pūgnāce in mātrimōnium dūcar, aut moriar!
Venusta: Ergō moriēris! Ut Pūgnāx meus leōnēs, ursōs, aprōs occīdit fortiter, sīc tū manū meā occīdēris!
Claudia: Quid narrās, inepta? Ecquandō tū Pūgnācem in arēnā spectāvistī?
Venusta: Rogās? Eum saepe spectāvī.
Claudia: Miserē mentīris! Neque enim vēnātor neque bēstiārius ille est, sed rētiārius!
Venusta: Id ego probē sciō, sed tē probāre voluī.
in mātrimōnium dūcere узети за жену aper aprī m вепар fortiter храбро ineptus ~a ~um безвезан, глуп ecquandō? да ли икад?
vēnātor ~tōris m ловац bēstiārius ~iī m: quī pūgnat cum bēstiīs rētiārius ~iī m мрежоноша probē одлично probō probāre ~āvī ~ātum искушавати
139
XXII
Глава двадесет друга
centum ūndēquadrāginta – CXXXIX / pāgina centēsima ūndēquadrāgēsima Edukapromo
Claudia: Ain tū? Mē dum studēs fallere, falleris! Sī forās ēgrediēris, in pariete contrā ōstium aedium tuārum sīc scrīptum vidēbis (baculō in terrā scrībit verba): T M V PVGNAX NER III P MVRRANVS NER III. Ergō Pūgnāx Thraex est.
Venusta: Sīve Thraex ille est sīve Britannus sīve aliud, nihil moror: ā mē amābitur dīligēturque.
Claudia: Dī immortālēs! hāc puellā ecquid est stultius? Nec mīror quod virum quaeris. Citō tē, dum fōrma manet, nūbere oportet. Quid enim posteā faciēs cum turpis eris?
Venusta, ut haec verba Claudiae audīvit, in eam sē mittit pūgnīsque verberāre incipit. Accurrit ex aedibus Postumus pūgnamque dirimit manibus, puellās verbīs castīgat. »Quid est« inquit »quod pūgnātis tam turpiter? Pūgnāx vester mortuus est, vōs nescītis! Heri in amphitheātrō, dum ex arēnā ēgreditur post victōriam, cāsū eum elephantus oppressit.«
Rēx erit quī rēctē faciet, quī nōn faciet nōn erit. (разбрајалица)
Amīcī certī probantur in rēbus incertīs. Ducem prūdentem et fēlīcem omnis mīles libenter sequētur.
ain tū? ма немој! fallō fallеre fefellī falsum преварити forās напоље ēgredior ēgrеdī ēgressus sum ≠ intrāre pariēs pariеtis m зид aedēs aedium f: domus scrīptum написано Thraex Thrācis m Трачанин (врста гладијатора) sīve: vel nihil moror баш ме брига dīligō dīligеre dīlēxī dīlēctum: amāre
ecquid? да ли ишта? mīror mīrārī mīrātus sum чудити се citō брзо nūbō nūbere nūpsī nuptum удати се posteā касније turpis ~e ≠ pulcher ut чим pūgnus ~ī m песница dirimō dirimere dirēmī dirēmtpum прекинути heri јуче opprimō opprimеre oppressī oppressum згазити certus ~a ~um ≠ incertus libenter радо sequor sequī secūtus sum пратити, следити
140 Caput alterum et vīcēsimum / Глава двадесет друга
Мудрост
дана
За разговор, за истраживање • У разговору који смо прочитали спомињу се гладијатори различитих „категорија”: којих? • По чему се види да Венуста у ствари не зна шта је то Thraex? • Како је погинуо гладијатор Пугнакс? • Сигурно ти је познато име најславнијег гладијатора свих времена: једна велика буна која носи његово име озбиљно је запретила римском поретку и држави. Како се он звао, и које људе је предводио? • Добри гладијатори су код Римљана били познате личности. Ипак, све и да је Пугнакс остао жив и да су девојчице стасале за удају, мало је вероватно да би се која од њих могла удати за њега. Зашто? • У целој свађи, једна Клаудијина реплика је особито злобна. Која и због чега? pāgina centēsima quadrāgēsima / CXL – centum quadrāginta Edukapromo
III: agō agere ēgī āctum
терати
agar
бићу теран(а) тераће ме
agēris
бићеш теран тераће те
agētur
биће теран тераће га
agēmur
бићемо терани тераће нас
agēminī
бићете терани тераће вас
agentur
биће терани тераће их
IIIm: cōnspiciō cōnspicеre cōnspēxī cōnspectum угледати
cōnspiciar
бићу угледан(а) угледаће ме
cōnspiciēris
бићеш угледан угледаће те
cōnspiciētur
биће угледан угледаће га
cōnspiciēmur
бићемо угледани
cōnspiciēminī
бићете угледани угледаће вас
cōnspicientur
биће угледани угледаће их
IV: impediō impedīre impedīvī impedītum спречити
impediar
бићу спречен(а)
impediēris
impediētur
impediēmur
бићемо спречени спречиће нас
impediēminī
бићете спречени спречиће вас
impedientur
биће спречени спречиће их
ag-ar ag-ēris итд., cōnspici-ar cōnspici-ēris итд., impedi-ar impediēris итд. Исти је
loquar loquēris „говорићу, говорићеш” , moriar moriēris „умрећу, умрећеш
Edukapromo
141 Caput alterum et vīcēsimum / Глава двадесет друга О језику Облици пасивног футура у трећој и четвртој конјугацији Грађење прилога за начин Глаголи III и IV конјугације граде пасивни футур додавањем нарочитих личних наставака на презентску основу: Ми смо се чешће сретали с прилозима за време, нпр. ubī, quandō, cūr, cotīdiē, crās, али видели смо и неколико прилога за начин, који одговарају на питање „како”. Научили смо да се каже bene „добро” , rēctē „исправно” , stultē „глупо” , vehementer „јако”, а ево и даљих примера: Beātē vīvere omnēs
— Сви хоћемо да живимо срећно Pulchrē loqueris, sed vērum nōn dīcis. — Лепо збориш, али не говориш истину. Ти су облици начињени овако:
такав и футур депонентних глагола III и IV конјугације, нпр.
лагаћу, лагаћеш
.
volumus.
” , mentiar mentiēris „
”
угледаће нас
спречиће ме
бићеш спречен спречиће те
биће спречен спречиће га
1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl 1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl centum et ūnum et quadrāginta – CXLI / pāgina centēsima ūna et quadrāgēsima
stultus
miser
Mīles fortis fortiter pūgnat.
Piscēs nātant celeriter
Barbarōs fēlīciter vīcimus.
fortis
stultē
miser
Multōs
Omnēs dormiēbant.
Nōs multa et pulcherrima docuistī.
Multī pauca sciunt, paucī
Etiam sapientēs interdum stultē
fortiter
celeriter
fēlīciter срећно
142 Caput alterum et vīcēsimum / Глава двадесет друга Из тих случајева видимо, прво, да су прилози за начин изведени из одговарајућих придева, и друго, да придевима II/I деклинације одговарају прилози са завршетком ~ē: Нешто друкчије изгледају прилози за начин настали од придева III деклинације:
— Храбар војник се храбро бори.
. — Рибе брзо пливају.
— Срећно смо победили варваре. Као што видимо, прилози изведени из придева III деклинације завршавају се на ~iter: Међутим, придеви III деклинације са NomSg на ~ns дају прилоге на ~nter, па од prūdēns имамо prūdenter, од
од
.
sapiēns – sapienter,
potēns – potenter
глуп глупа глупо
леп лепа лепо
~a ~um
pulcher pulchra pulchrum
јадан јадна јадно
misera miserum
~е храбар храбра храбро
celeris celere брз брза брзо
који има среће
celer
fēlīx fēlīcis
глупо
лепо
pulchrē
јадно
ē
храбро
брзо
Поименичење придева Српске придеве некад употребљавамо као да су именице, нпр. Сит гладном не верује (уместо сит човек гладном човеку) или Занима ме само најважније (ум. најважније ствари). О тако употребљеним придевима кажемо да су поименичени. У латинском се поименичени придеви најчешће јављају у множини мушког рода, говорећи о лицима, и у множини средњег рода, говорећи о стварима:
— Сви су спавали.
ibī vīdimus. — Тамо смо видели многе људе.
quae dīcam — све што ћу рећи
omnia
— Научила си нас многим врло лепим стварима.
. — Многи знају мало, а мало ко зна много.
multa
— И паметни некад направе глупост.
faciunt.
improbīs. — Честитима следује добро, а рђавима – зло pāgina centēsima quadrāgēsima altera / CXLII – centum quadrāginta duo Edukapromo
Probīs bona dēbentur, mala
Rōmāna (или Graeca) значи „
обичаји, историја и сл.
I. Конјугирај:
oblīvīscor oblīvīscī oblītus sum заборавити: oblīvīscar заборавићу,... capiō capere cēpī captum ухватити: capiar бићу ухваћен,... pūniō pūnīre pūnīvī pūnītum казнити: pūniar бићу кажњен,... amor et amābor: вољен(а) сам и бићу вољен(а),... fallor et fallar: варам се и вараћу се,...
II. Одговори на латинском:
1. Quid est nōmen gladiātōrī quō puellae dēlectantur?
2. Quid sibī volunt puellae?
3. Claudiamne an Venustam stultiōrem arbitrāris?
4. Quandō dēsīvērunt puellae pūgnāre?
5. Quōmodo Pūgnāx vītam āmīsit?
III. Пребаци реченице
1. Medicus tibī vēnās aperiet.
2. Omnēs cīvēs tē spectābunt.
3. Nōnne dominus vōs pūniet?
4. Fēminae sōlae urbem dēfendent.
5. Num mē relinquēs?!
6. Ūnus tantum mīles castra cūstōdiet.
7. Numquam hostēs nōs vincent
IV. Нађи речи супротног значења:
ineptus ≠ _____________________ brevis ≠ __________________________ grandis ≠ _____________________ multī ≠ ___________________________ calidus ≠ ______________________ jūcundus ≠ ______________________ ācer ≠ _________________________ trīstis ≠ __________________________ pulcher ≠ _____________________ juvenis ≠ _________________________ fēlīx ≠ _________________________ perterritus ≠ _____________________
1.
143 Caput alterum et vīcēsimum / Глава двадесет друга Имена народâ у латинском такође потичу од поименичених придева: нпр. Rōmānus ~a ~um римски, па отуд Rōmānī Римљани („римски људи”); Graecus ~a ~um грчки, па отуд Graecī Грци („грчки људи”). Исти придеви могу да се поимениче и у множини средњег рода: тад
оно
што је римско (или грчко)”, тј. римске (или грчке) прилике,
у пасив не мењајући глаголско време:
V. Кажи
на латинском:
Кога је љубав обузела, тај глупаво говори и поступа. (придев ineptus)
Све ове животиње биће окрутно убијене на представама. (придев crūdēlis) 3. Војска се храбро и успешно борила у тој бици. (придеви fortis и fēlīx) Вежбања centum quadrāginta tria – CXLIII / pāgina centēsima quadrāgēsima tertia Edukapromo
2.
Advocātus diabolī
ни чудо. Читати античке
није лако, то је читава наука. Између осталог, треба знати разне скраћенице којих у натписима редовно има. Наш
чита се овако: Thraex, murmillō, vīcit Pūgnāx Nerōniānus, trium pūgnārum, periit Murrānus Nerōnianus, trium pūgnārum „
144 Caput alterum et vīcēsimum / Глава двадесет друга • Валерија и Клаудија, две мале девојчице, као да озбиљно мисле о удаји. Како то? Римљанке су се често удавале врло младе, у узрасту који бисмо ми сматрали још дечјим, и то не увек за младе људе. • Прилог bene као да није начињен по правилима. Тако је. Извођење начинских прилога понекад је неправилно, и ово није једини случај. На пример, имамо и audācter од audāx, difficulter од difficilis, facile од facilis. • У неким
не види
да ли поименичени придев говори о људима или о
bonōrum и
може да значи „добрих људи” и „добрим људима”, ако је од
или „добрих ствари” и „добрим стварима”, ако је од bona. Како се то разјашњава? Најчешће је из контекста јасно о чему је реч. Понекад се узима у помоћ именица
ствари, не људи. • Не разумем онај натпис на зиду преко пута
куће. Није
натпис, који
заиста и нађен на
зиду у Помпејима,
Трачанин против мурмилона, победио Пугнакс, Неронов, три борбе, погинуо Муран, Неронов, три борбе” . • Како Трачанин – зар нису Трачани били народ? И шта је то мурмилон? Римски гладијатори су се разликовали по опреми и по начину борбе. Тако је rētiārius користио рибарску мрежу (rēte ~is n) да склепта свог противника, bēstiārius се борио против звери, a murmillō је носио име по једној врсти рибе чије је изображење красило његову кацигу. У рана времена гладијатори су махом били ратни заробљеници, па су и носили опрему карактеристичну за своје народе. Отуд за врсте гладијатора имена као Трачанин, Самнићанин, Гал.
падежима
се
стварима:
bonīs
bonī,
rēs, па имамо нпр. bōnārum rērum, bonīs rēbus: тад је јасно да су посреди
Постумове
натписе
је
једном
Приказ борбе рецијара Астијанакта и секутора Календија. Поред Календијевог имена стоји знак Ø, што указује на то да је побеђен: логично, јер ASTYANAX VICIT. Мозаик из III века н. е. Помпејски графито који приказује гладијаторски двобој, с натписом: M ATTILIUS IƆI V L RAECIUS FELIX XIIƆXII. Tо значи да је Марко Атилије, који је досад учествовао у једној борби и у њој био победник (IƆI), сада победио Луција Реција Феликса, досадашњег учесника и победника у дванаест борби (XIIƆXII). pāgina centēsima quārta / CXLIV – centum quadrāginta quattuor
Edukapromo
Dē Jove (1/2)
Superiōribus diēbus in lūdō Aeliānus ā magistrō castīgābātur quod parum dīligēns vidēbātur. Nam in scholīs saepe dormiēbat, pēnsa numquam reddēbat, nec rēctē cum interrogābātur respondēbat.
Heri puerī dē Caesare ejusque rēbus gestīs rogābantur. Doctē et sapienter loquēbantur omnēs praeter Aeliānum. Hic, postquam magister rogāvit: »Quis omnium potentissimus est homō?«, respōnsum hoc dedit: »Pater meus, cui parēmus et servī et līberī quī in ejus domō habitāmus«. Itaque, quia ineptē loquī vidēbātur, ā puerīs majōribus rīdēbātur ut stultus.
Posteā, ut domum revertēbātur, sīc sēcum cōgitābat: »Jam satis est, mūle! Satis tē rīsērunt, satis verberum accēpistī! Hodiē tū domī Optātum de omnibus illīs rēbus percontāberis!«
superior ~rius ранији lūdus ~ī m школа parum: nōn satis dīligēns ~entis марљив videor vidērī vīsus sum показати се reddō reddere reddidī redditum вратити pēnsum reddere урадити (школски) задатак rēs gestae подухвати, успеси postquam пошто respōnsum ~ī n одговор mūlus ~ī m мазга percontor percontārī percontātus sum испитати
145
Caput vīcēsimum tertium Глава двадесет трећа
XXIII
centum quadrāginta quīnque – CXLV / pāgina centēsima quadrāgēsima quīnta Edukapromo
Ut domum intrāvit, ad frātrem accurrit: »Citō dīc« inquit »mihī, Pūblī: quis potentissimus est homō? Nam hodiē apud Vettium rūrsus castīgābar ut ignārus. Jam nēmō ibī mēcum loquī vult: mē vītant omnīnō! Interim rīdeor quia stultē respondeō. Sed age, narrā mihī!«
Tum Optātus »Omnium hominum potentissimus« inquit »Caesar est. Is enim regit populum Rōmānum, cui imperium est orbis terrārum.«
»Nēminīne Caesar pāret?« inquit ille.
»Nēminī nisī Jovī.«
Tum vērō Aeliānus: »Iste Jovis quis est?«
At Optātus »Tē stultum« inquit, »parvule! Quod rīdēris quodque vītāris, nihil mīror. Juppiter ille appellātur, nōn Jovis! Juppiter Optimus Māximus deōrum hominumque pater est.«
Ab Jove prīncipium, Jovis omnia plēna.
Mea culpa, mea māxima culpa!
~ī n почетак culpa ~ae f кривица
146 Caput vīcēsimum tertium / Глава двадесет трећа īgnārus
vītō
~ātum избегавати omnīnō потпуно
~a ~um незналица
vītāre ~āvī
prīncipium
Мудрост дана
За разговор, за истраживање • Код учитеља заједно седе и уче ђаци различитог узраста: које место у тексту нам показује да је тако? • Поука која Елијану не иде у главу тиче се власти и ауторитета. Њен основ је аналогија између породице, државе и васионе: свугде постоји по једна доминантна фигура. Које су то фигуре? Да ли смо негде у претходним поглављима већ видели сличну замисао? • У тексту има један вокатив употребљен погрдно, и један употребљен потцењивачки. Која су та два вокатива? • Тражећи помоћ од брата, Елијан га ословљава његовим првим именом: Pūblī. Нађи у претходним поглављима још местâ где је употребљено нечије прво име. (Тих места нема много!) Претпостави у каквим приликама двојица дечака слове као Optātus и Aeliānus, а у каквим као Pūblius и Quīntus. pāgina centēsima quadrāgēsima sexta / CXLVI – centum quadrāginta sex Edukapromo
I: rogō rogāre rogāvī rogātum
rogābar
II: moneō monēre monuī monitum
monēbar
били
били
III: pōnō pōnere posuī positum ставити
pōnēbar
био сам стављан стављали су ме
pōnēbāris
био си стављан стављали су те
pōnēbātur
rogābāmur
rogābāminī
rogābantur
био је опомињан, опомињали су
monēbāmur
били
monēbāminī
били сте
monēbantur
били су опомињани, опомињали
IIIm: capiō capere cēpī captum
capiēbar
био сам хватан
хватали су ме
capiēbāris
био си хватан
хватали су те
Edukapromo
био је стављан стављали су га
pōnēbāmur
били смо стављани стављали су нас pōnēbāminī били сте стављани
pōnēbantur били су стављани
су их
capiēbātur
био је хватан хватали су га
capiēbāmur
capiēbāminī
capiēbantur
IV: inveniō invenīre invēnī inventum наћи
inveniēbar
био сам налажен налазили су ме
inveniēbāris
био си налажен налазили су
inveniēbātur
inveniēbāmur
inveniēbāminī
inveniēbantur
147 Caput vīcēsimum tertium / Глава двадесет трећа О језику Облици пасивног имперфекта Пасивни имперфект глагола прве и друге конјугације прави се тако што се презентској основи додаје прво формант за имперфект -bā-, а затим пасивни лични наставци какве већ познајемо: У трећој и четвртој конјугацији формант за имперфект гласи -ēbā-, па имамо овакве облике: Пасивни имперфект, као и активни, користи се као дескриптивно прошло време.
био сам питан, питали су ме
био си питан, питали су те
био је питан, питали су га
rogābāris
rogābātur
нас
смо питани, питали су
сте питани, питали су вас
их
били су питани, питали су
опомињан, опомињали су ме
био сам
опомињан,
monēbāris био си
опомињали су те monēbātur
га
нас
смо опомињани, опомињали су
опомињани, опомињали су вас
их
су
питати
опоменути 1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl
стављали
су вас
стављали
хватани хватали су нас
били смо
хватали су вас
били сте хватани
били су хватани хватали су их
те
био је налажен налазили су га
били
налажени налазили су нас
били
налажени налазили
вас
били
налажени налазили су их
смо
сте
су
су
хватати
1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl 1Sg 2Sg 3Sg 1Pl 2Pl 3Pl centum quadrāginta septem – CXLVII / pāgina centēsima quadrāgēsima septima
cōnābar (покушавао/покушавала сам) cōnābāris... pollicēbar (обећавао/обећавала сам) pollicēbāris... revertēbar (враћао/враћала сам се) revertēbāris... moriēbar (умирао/умирала сам) moriēbāris... mentiēbar (лагао/лагала сам) mentiēbāris...
bonus ~a ~um
malus ~a ~um лош;
magnus ~a ~um
велик
parvus ~a ~um
мали
I m ūnus f ūna n ūnum
II m duo f duae n duo
III m/f trēs n tria
IV m/f/n quattuor
V m/f/n quīnque
m/f melior n melius
GenSg meliōris
m/f pejor n pejus
GenSg pējōris
гори
m/f major n majus
GenSg majōris
већи
m/f minor n minus
GenSg minōris
мањи
m/f/n septem
m/f/n octō
m/f/n novem
optimus ~a ~um најбољи
pessimus ~a ~um
māximus ~a ~um највећи
minimus ~a ~um најмањи
148 Caput vīcēsimum tertium / Глава двадесет трећа Неправилна компарација придева
(главни) бројеви
врло обични придеви граде компаратив и суперлатив од основа које нису у позитиву:
већ познајемо латинске речи којима се броји од један до десет:
Кардинални
Неки
Ми
VI m/f/n
sex
VII
VIII
IX
X
О промени кардиналног броја ūnus ~a ~um „један” већ смо говорили. Знамо и да је то придев, који се у роду, броју и падежу слаже са својом именицом: Videō ūnum hominem. — Видим једног човека. Cum unā ancillā ambulō. — Шетам се са једном слушкињом. Ūnum mālum rubrum in mēnsa est. — На столу се налази једна црвена јабука. Тако добијени неправилни облици компаратива и суперлатива имају правилну промену, коју већ знамо (компаратив по трећој, суперлатив по II/I/II деклинацији).
m/f/n decem
добар
зао
бољи
лошији;
најгори
најлошији;
позитив компаратив суперлатив Истоветно се граде и облици имперфекта депонентних глагола:
pāgina centēsima duodēquīnquāgēsima / CXLVIII – centum duodēquīnquāginta Edukapromo
Duos librōs jūcundōs lēgī.
Cur colloquium eōrum duōrum servōrum auscultās?
Што прислушкујеш
Cotīdiē accipiō epistulās ā tribus molestīs puellīs.
девојчица. Cīvī Rōmānō tria nōmina sunt. — Римски грађанин има три
duo duae duo
m duo f duae n duo
m duōrum f duārum n duōrum
m duōbus f duābus n duōbus
m duōs f duās n duo
m duōbus f duābus n duōbus (двама
tria
m/f trēs n tria три
m/f/n trium трију
m/f/n tribus трима
m/f trēs n tria три
m/f/n tribus (трима)
Scīsne nōmina septem montium urbis Rōmae?
Dā mihī quīnque nummōs
. Quattuor tantum nummī mihī sunt.
Quot līberī sunt in familiā Valeriī Postumī?
Trēs līberī in familiā ejus sunt: fīliī duo, fīlia ūna.
149 Caput vīcēsimum tertium / Глава двадесет трећа Деклинација кардиналних бројева duo и trēs оваква је: Остали кардинални бројеви у латинском такође су придеви, али непромењиви. Они зато стоје уз именицу у свом једином облику, истом за све падеже и родове:
— Знаш ли имена седам брда града Рима?
. — Дај ми пет пара
— Имам само четири паре. Непромењива је и реч quot, којом се пита „колико”, као и tot „толико” :
— Колико деце има у породици Валерија Постума?
— Три су детета у његовој породици: два сина и једна кћерка Кардинални бројеви
и trēs tria такође су придеви и слажу се с именицом:
Прочитала
књиге
duo duae duo
—
сам две занимљиве
.
—
разговор тих двају (или: те двојице) робова?
— Сваки дан добијам писма од трију досадних
имена
.
два две два
двају двеју двају
двама двема двама
два
два
две
двема двама)
два две два
I. Кажи на латинском, па деклинирај: две планине једно срце три стуба Вежбања centum ūndēquīnquāginta – CXLIX / pāgina centēsima ūndēquīnquāgēsima Edukapromo
trēs
три Nom Gen Dat Acc Abl
III. Одговори на латинском:
1. Cūr Aeliānus superiōribus diēbus castīgābātur?
2. Quā dē rē magister in lūdō discipulōs interrogābat?
3. Cūr Aeliānus ā majōribus puerīs rīdēbātur?
4. Quis Aeliānum domī iīs dē rēbus docuit?
5. Quis est Juppiter Optimus Māximus?
6. Cūr Caesar potentissimus est omnium hominum?
IV. Допуни одговарајућим обликом компаратива или суперлатива
загради:
1. Estne amphitheātrum urbis Rōmae ___________________ cēterīs amphitheātrīs? (magnus)
2. Caligula ___________________ omnium imperātōrum Rōmānōrum fuit. (malus)
3. Num __________________ dominum habēs quam ego? (bonus)
4. Dānubius fluvius fluviō Nīlō ___________________ est. (parvus)
5. Quī sunt ______________________ montēs Eurōpae? (magnus)
6. Et Vergilius et Catullus carmina _____________________ scrīpsērunt. (bonus)
7. Hōc nautā nēmō ____________________ est! (malus)
V. Допуни понуђеним облицима:
timēbitur — cōnābimur — admīrābāmini — pūniētur — dēlectābar — servantur — colētur — vītor — vidēris — quaerēbātur — revertēris — laudābāris — loqueris
1. Tālibus rēbus numquam ____________________________!
2. Malus imperātor semper ____________________, numquam _____________________.
3. Cūr ego _______________________?
4. Sī ineptē _________________________, stultus _______________________.
5. ___________________________ tōtam Italiam līberāre.
6. ____________________________ monumenta antīquārum urbium Asiae.
7. Servus fugitīvus per tōtam urbem _____________________________.
8. Sī lēgēs nōn __________________________, cīvēs bene vīvere nōn possunt.
9. Tū semper ā dominīs tuīs _________________________!
10. Quī contrā lēgēs facit, _______________________.
11. Quandō domum __________________________?
150 Caput vīcēsimum tertium / Глава двадесет трећа
придева датог у
VI. Кажи на латинском: 1. У стара времена ђаци су у школи каткад добијали батине. 2. Зашто идеш за мном? 3. По читавој Италији градили су се друмови. II. Конјугирај у пасивном презенту, имперфекту и футуру: vītāre: vītor избегавају ме,... ; vītābar избегавали су ме,... ; vītābor избегаваће ме... quaerere: quaeror траже ме,... ; quaerēbar тражили су ме,... ; quaerar тражиће ме... pāgina centēsima quīnquāgēsima / CL – centum quīnquāginta Edukapromo
Advocātus diabolī
(некако)” .
Шта је то са Juppiter и Jovis
Juppiter
он, попут многих неуких Римљана, мисли да се каже Jovis и
piscis piscis m). Оптат га
формант?
футуру обично не говоримо о форманту зато што га је теже издвојити између основе и наставака. Свеједно,
151 Caput vīcēsimum tertium / Глава двадесет трећа
Како то vidērī „показати се”? Зар није vidērī пасив од vidēre? Јесте: vidērī заиста може да значи „бити виђен/видљив” (= vidēre у пасиву). Али осим тога vidērī има и нарочито значење по којем га можемо сматрати засебним депонентним глаголом: videor vidērī vīsus sum „чинити се, изгледати, деловати
•
због чега Оптат критикује брата?
по падежима мења
итд. Но Елијан то не зна:
номинативу (као нпр.
презире због тога. • Говоримо о томе како имперфект (активни и пасивни) има свој формант (-bā-, -ēbā-). Шта је с футуром? Зар он нема
постоје особине по којима се познаје футур: у I и II конјугацији
III и IV конјугацији видимо -а- у 1Sg и -ē- у осталим лицима. Ово важи и за актив и за пасив. • Двају робова, трију девојчица... Ко тако говори? Скоро нико: уместо са трима друговима, из двеју књига, данас радије кажемо са три друга, из две књиге. Али и старински облици понекад нам добро дођу. На пример, реченицу Поклонио је цвеће већ двема или трима девојкама тешко је саставити без двема и трима.
•
Име
необично је што се
Jovis Jovī
у
братски
У
он има карактеристично -b- (али никада -bā-), док у
Цар Клаудије представљен као Јупитер: круна од храстовог лишћа, жезло у руци и орао уз ногу Јупитерови су симболи. Ова статуа с почетка Клаудијеве владавине (41–54) пронађена је у Ланувију. centum et ūnum et quīnquāginta – CLI / pāgina centēsima ūna et quīnquāgēsima
Edukapromo
Dē Jove (2/2)
Aeliānus: »Nōlī tū, frāter, mihī īrāscī! Quae nunc nesciō, dīscam brevī. Facillimum erit: nam et intellectū et memoriā ūtor optimā. Jam dīc mihī: Jovis familia sī tanta est, ubī habitant tam multī?«
Optātus: »Ubīque terrārum hominēs – neque enim paucī sumus mortālēs! Dī vērō immortālēs montem Olympum incolunt.«
Aeliānus: »Ex quō tempore Juppiter iste imperium tenet?«
Optātus: »Eja, nesciō! Annī plūrimī, putō, sunt cum ā Jove Sāturnus pater dējectus est rēgnō.«
Aeliānus: »Quid ego audiō? Patrem rēgnō pepulit? O quam improbē fēcit!«
Optātus: »Meritō Sāturnus pulsus est! Nam nātōs sibī līberōs dēvorābat, dōnec ab Rheā uxōre dēceptus prō īnfante Jove lapidem cōnsūmpsit pānnīs involūtum. Procul ā domō ēducātus Juppiter ubī adolēvit, patrem coēgit frātrēs suōs, quōs ōlim dēvorāverat, ē ventre ēvomere. Tum ūnā Sāturnum dēvīcērunt.«
Aeliānus: »Estne igitur laurea Jovī, ut Caesar habet?«
Optātus: »Rogās? In soliō eburneō sedet ōrnātissimus, sinistrā manū scēptrum tenet, fulmen dexterā. Ad summam, rēgnat fēlīciter, nisī quod uxor illī pessima est.
intellectus ~ūs m памет memoria ~riae f памћење ūtor ūtī ūsus sum користити се, служити се tantus ~a ~um толики ubīque посвуда mortālis ~e ≠ immortālis incolō incolere incoluī incultum
насељавати eja авај putō putāre ~āvī ~ātum мислити dējiciō dējicere dējēcī dējectum збацити rēgnum ~ī n власт pellō pellere pepulī pulsum
отерати meritō с правом nātus ~a ~um рођен dēvorō dēvorāre ~āvī ~ātum
прождирати dōnec док dēcipiō dēcipere dēcēpī dēceptum
насамарити prō уместо īnfāns īnfantis mf новорођенче lapis lapidis m камен pānnus ~ī m крпа involūtus ~a ~um умотан ēducō ēducāre ~āvī ~ātum
одгајити adolēscō adolēscere adolēvī одрасти cōgō cōgеre coēgī coāctum присилити dēvorāverat био је прогутао ēvomō ēvomеre ēvomuī ēvomitum избљунути ūnā заједно dēvincō dēvincеre dēvīcī dēvictum = superāre laurea ~ae f ловоров венац solium ~iī n трон eburneus ~a ~um од слоноваче sinister ~tra ~trum леви scēptrum ~ī n жезло fulmen fulminis n муња dexter ~tеra ~tеrum
152
десни ad summam све у свему
XXIV Caput vīcēsimum quārtum Глава двадесет четврта
pāgina centēsima quīnquāgēsima altera / CLII – centum quīnquāginta duo
Edukapromo
Aeliānus: »Quaenam?«
Optātus: »Saeva Jūnō, quae Aenēam nostrum prōsecuta est odiō tam inīquō. Nam Aenēas...«
Aeliānus: »Ohē, jam satis est, Optāte! Fābulam ego ūnam dīscere volēbam, tū plūrēs narrāvistī, quās memoriā tenēre difficile erit. Ad summam, Vettiō simillimus es!«
Мудрост дана
Aurum ferrō cārius est, nōn ūtilius. Bonīs cōnsiliīs meliōra sunt exempla bona.
quaenam која то saevus ~a ~um гневан, срдит prōsequor prōsequī prōsecūtus sum гонити inīquus ~qua ~quum ≠ jūstus difficilis ~e ≠ facilis similis ~e сличан
Edukapromo
aurum ~ī n злато ferrum ~ī n гвожђе cōnsilium ~iī n савет exemplum ~ī n пример
153 Caput vīcēsimum quārtum / Глава двадесет четврта
centum quīnquāginta tria – CLIII / pāgina centēsima quīnquāgēsima tertia
Carracci)
154 Caput vīcēsimum quārtum / Глава двадесет четврта За разговор, за истраживање • Римљани су сматрали да је њихов врховни бог исти онај у кога су веровали и Грци. Како се тај бог звао код Грка? • Како Оптат одговара на питање где станује Јупитерова породица? Зашто он ту убраја и људе? • Знаш ли зашто је, по миту, бог Сатурн јео своју новорођену децу? Како је, по том истом миту, Јупитер постао врховни бог? • Која места у тексту показују да богови у митовима нису увек паметни нити увек праведни? • Шта је једино што, по Оптатовој причи, квари срећу свемоћном Јупитеру? • Поткрај текста помиње се један митски јунак од ког су Римљани водили порекло. Ко је тај јунак? (Припомоћ: у Гл. XIX поменули смо једно велико дело римске књижевности које носи његово име.) • Елијан пореди свог брата са својим учитељем. По чему је то поређење неповољно? Јупитер и Јунона у љубави – према Хомеру (Илијада 14.316 и д.). Фреска Анибала Карачија (Annibale
у Палати Фарнезе у Риму, око 1600. pāgina centēsima quīnquāgēsima quārta / CLIV – centum quīnquāginta quattuor Edukapromo
Sg missus sum
missī
Discipulа quае rēctē et sapienter respondēbat laudātа est.
missae sunt, respōnsum nūllum acceptum est.
Inīquē dominus īrātus est
Num oblīta es piscem parāre?
155 Caput vīcēsimum quārtum / Глава двадесет четврта О
Облици латинског пасивног перфекта су сложени, тј. састоје се не од једне већ од двеју речи. Наиме, при грађењу пасивног перфекта удружујемо тзв. пасивни партицип перфекта с облицима презента глагола esse, који ту служи као помоћни глагол. То даје овакву промену: Конјугација којој глагол припада не утиче на грађење пасивног перфекта. Једноставно, служимо се четвртим основним обликом који већ памтимо за сваки глагол: од mittō знамо missum, од laudō – laudātum, од accipiō – acceptum, итд. Четврти основни облик, то је средњи род пасивног партиципа перфекта, који наведен у три рода гласи missus ~a ~um, laudātus ~a ~um, acceptus ~a ~um. Удружен с помоћним глаголом, пасивни партицип перфекта прилагођава се контексту не само тако што, кад устреба, одлази из једнине у множину (missus sum, missī sumus), већ и тако што се по роду слаже са субјектом реченице:
језику Пасивни перфект
— Ученица која је одговарала тачно и паметно била је похваљена Plūrima oppida bellō oppūgnāta atque dēlēta, sed multa quoque dēfēnsa
— Врло многи градови су у рату нападнути и разорени, али су многи и одбрањени. Еpistulae multae ā
— Многа су писма била послата од Јулије, aли није примљен ниједан одговор. Пасивни перфект, исто као активни перфект, представља наративно прошло време, па се као такав супротставља имперфекту, који је дескриптиван: Clāmōrēs ubīque audiēbantur. — Посвуда су се чули повици. Vōx dē caelō audīta est. — Зачу се глас са неба. Депонентни перфект има (као што већ можемо претпоставити) пасиван облик али активно значење:
. — Газда се неправедно наљутио.
— Зар си заборавила да справиш
sunt.
Jūliā
рибу?
био
ме
су те
est био је послат, послат је, послали су га
missī sumus били смо послати, послати смо, послали су нас
сам послат, послат сам, послали су
missus es био си послат, послат си, послали
missus
Pl
estis били сте послати, послати сте, послали су вас
sunt били су послати, послати су, послали су их
слати 1 2 3 centum quīnquāginta quīnque – CLV / pāgina centēsima quīnquāgēsima quīnta Edukapromo
missī
mittō mittere mīsī missum
Суперлатив на ~illimus
Ми одавно знамо придеве као gravis ~e или ūtilis ~e, с два завршетка у NomSg и променом по III деклинацији. Знамо и њихову компарацију: gravis gravior gravissimus, ūtilis ūtilior ūtilissimus
Али међу придевима овог типа има их неколико са суперлативом на ~illimus,
је неправилан:
• facilis ~e „остварљив, лак” — суперлатив facillimus facillima facillimum
• difficilis ~e „мукотрпан, тежак” — difficillimus ~a ~um
• similis ~e „сличан” — simillimus ~a ~um
• dissimilis ~e „различит” — dissimillimus ~a ~um
Компаратив тих придева правилан је (facilior итд.).
Multī, plūrēs, plūrimī
Придевима bonus ~a ~um, malus ~a ~um, magnus ~a ~um и parvus ~a ~um, чија
неправилна, придружићемо сада још један придев, multī ~ae ~a „многи, многобројни” . Његов компаратив гласи неправилно plūrēs ~a „
plūrimī ~ae ~a „већина, највећи
Nom m/f plūrēs n plūra
Gen m/f/n plūrium
Dat m/f/n plūribus
Acc m/f plūrēs n plūra
Abl m/f/n plūribus
156 Caput vīcēsimum quārtum / Глава двадесет четврта
који
компарација
је
”, а суперлатив, такође неправилно,
број” .
и
помало неправилна: Наиме, у GenPl имамо завршетак ~ium, уместо ~um очекиваног код компаратива. Попут других латинских суперлатива, plūrimī ~ae ~a се често користи апсолутно, у значењу „врло многи, огроман број” : Eō diē plūrimī hostēs occīsī sunt. — Тог дана је убијен огроман број непријатеља.
више њих, већи број
Деклинација компаратива plūrēs ~a
сама је
pāgina centēsima quīnquāgēsima sexta / CLVI – centum quīnquāginta sex Edukapromo
бројиво небројиво
multī mīlitēs
plūrēs mīlitēs
vīnī
plūs vīnī
plūrimum vīnī
(много, више,
генитиву, резервисани су за
придев multī, plūrēs, plūrimī (многи, многобројнији, најмногобројнији) сложен
преводимо дословно: Tē Vergilius dēlectat, sed plūrimīs hominibus leviōra carmina placent.
Ти волиш Вергилија, али већини људи
Ōlim plūrēs epistulās mittēbās. —
Edukapromo
157 Caput vīcēsimum quārtum / Глава двадесет четврта Бројиво и небројиво Редни бројеви „Много” се на латинском каже на два различита начина, зависно од бројивости одн. небројивости дотичног појма: Поред кардиналних (главних) бројева од 1 до 10, научићемо сад и редне бројеве:
prīmus први VI sextus шести
secundus други VII septimus седми
tertius трећи VIII octāvus осми
quārtus четврти IX nōnus девети V quīntus пети X decimus десети Још латинских редних бројева употребљено је у насловима поглавља ове књиге. Редни бројеви стоје као придеви уз именицу, а мењају се по II/I/II деклинацији (prīmus ~a ~um, secundus ~a ~um итд.). У српском се може али не мора разликовати бројиво од небројивог: можемо да кажемо многи војници али много вина, или много војника као много вина, с тим што у компаративу и суперлативу обично користимо овај други начин (више, највише војника као више, највише вина). У
највише), праћени именицом у
небројиве појмове, док за бројиве имамо
уз именицу – што махом не
—
(„најмногобројнијим људима
) се свиђа лакша
I
II
III
IV
латинском, изрази multum, plūs, plūrimum
”
поезија.
Некад си слала више писама („многобројнија писма”).
многи војници, много војника
више војника
највише
много вина
plūrimī mīlitēs
војника multum
више вина
највише
вина
centum quīnquāginta septem – CLVII / pāgina centēsima quīnquāgēsima septima
I. Кажи на латинском, па деклинирај:
најлакши пут најсличнији ум
II. Конјугирај у презенту, па у перфекту:
pūnīre: pūnior кажњавају ме,... ; pūnītus sum кажњен сам,... ; loquī : loquor говорим,... ; locūtus sum говорио сам,...
III. Одговори на латинском:
1. Num Aeliānus intellectū bonō ūtitur?
2. Ubī dī immortāles habitant?
3. Cūr Juppiter patrem suum rēgnō dējēcit?
4. Quid Juppiter manibus tenet?
5. Quot līberōs Juppiter habet?
6. Estne Jovī uxor bona?
IV. Кажи пасивно:
1. Gentēs antīquae deōs plūrimōs coluērunt.
2. Post longum difficillimumque bellum Tītus tandem arcem Jūdaicam cēpit.
3. Ventus flūctūs māximōs mōvit.
4. Dominus servum fugitīvum etiam in templō quaesīvit.
5. Cūr tē magister castīgāvit?
6. Puerī omnia māla cōnsūmpsērunt.
7. Fossae duae vāllumque altissimum castra cīnxērunt.
8. Quis tam turpia verba per tōtum parietem scrīpsit?
9. Nūbēs nigrae coēgērunt nōs ad portum revertī.
V. Свакој реченици
1. Caesar simillimus est Jovī
2. Niger ut in templum intrāvit,
3. Rem difficillimam fēcistī
4. Septimus Rōmānōrum rēx inīquē rēgnāvit;
5. Postquam cōpiās trāns Dānubium dūxī,
6. Sī Optātus nihil tibī pollicitus est,
7. Contrā equitēs nostrōs barbarī et pīlīs et gladiīs ūsī sunt, sed frūstrā;
8. Postquam ventus magnus surrēxit,
VI.
a. perrēxi iter ūsque ad saltūs Dāciae.
b. sī virginem relictam cōnsōlāta es!
c. nam impetum sustinēre nōn potuērunt.
d. cūr tū, Jūlia, īrāsceris?
e. quia illī omnēs hominēs pārent.
f. itaque rēgnō pulsus est.
g. trēs nāvēs prope lītus frāctae sunt.
h. amīcum suum fugītivum cōnspēxit.
158 Caput vīcēsimum quārtum / Глава двадесет четврта
пронађи одговарајући свршетак:
на латинском: 1. Ако хоће да казни смртника, Јупитер се некад послужи муњом.
Сви који су присиљени да напусте домове потражили су спас у тврђави.
Вергилија нисам покушала да читам, али ћу покушати. Вежбања
Кажи
2.
3.
pāgina centēsima duodēsexāgēsima / CLVIII – centum duodēsexāginta Edukapromo
159 Caput vīcēsimum quārtum / Глава двадесет четврта • Да ли је пасивни партицип перфекта у латинском исто што и трпни глаголски придев у српском? Јесте. Термин трпни значи пасивни, а и партицип је друго име за глаголски придев. • Како то да латински пасивни перфект у српском преводу даје не само био сам послат већ и послат сам? Зар је то исто? На српском то некад јесте а некад није исто. Ако говоримо само о прошлости, тад без битне разлике кажемо нпр. Цезар је убијен или је био убијен на мартовске иде. Међутим, ако имамо у виду не само прошли догађај већ и његове последице у садашњости, рећи ћемо нпр. Изненађен сам вашим питањем (~чудим му се); Послат сам (~ту сам) да вам помогнем: то, сад, није исто као био сам изненађен и био сам послат. На латинском је једноставније: било да говоримо само о прошлом догађају или и о његовим још осетним последицама, користимо један те исти пасивни перфект.
, то је нешто од dēvorāre – шта тачно? Dēvorāverat значи „био је појео”: то је глаголско време плусквамперфект, којим се у овој књизи нисмо бавили.
diabolī Капитолско тројство: Минерва, Јупитер и Јунона са својим светим птицама – совом, орлом и пауном. Статуа из околине Рима, II век. Енејина флота усред олује коју је изазвала Јунона. Илустрација (тзв. илуминација) у једном рукопису из V века. centum ūndēsexāginta – CLIX / pāgina centēsima ūndēsexāgēsima Edukapromo
• Dēvorāverat
Advocātus
Латинско-српски
* ā или ab (предлог, +Abl) од {7}
ab види ā
abeō abīre abiī abĭtum отићи; abī одлази, иди {17}
* absum abesse āfuī одсуствовати, не бити ту, бити далеко {17}
accēdō accēdĕre accessī accessum прићи, приступити {16}
* accipiō accipĕre accēpī acceptum добити, примити, прихватити {19} accurrō accurrĕre accurrī accursum притрчати, дотрчати {3}
* ācer ācris ācre оштар, жесток {14}
* ad (предлог, +Acc) према, ка, до {7}; (о мировању) код, при {5}; (о сврси) за {2} adjŭvō adjuvāre adjūvī adjūtum помагати {12} admīror admīrārī admīrātus sum дивити се {20}
admoneō admonēre admonuī admonĭtum
опомињати, подсећати {16}
adolēscō adolēscĕre adolēvī сазрети, одрасти {24}
* adsum adesse adfuī или affuī
присуствовати, бити ту, наћи се {16}
* adulēscēns ~entis m младић, адолесцент {13}
adveniō advenīre advēnī adventum стићи, доћи {6}
* aedēs aedium f кућа {22}
aedifĭcō aedificāre ~āvī ~ātum градити {5}
aegrōtō aegrōtāre ~āvī ~ātum бити болестан {9}
aegrōtus ~a ~um болестан {9}
Aegyptus ~ī f Египат {1}
Aelia Aeliae f (женско име) Елија {3}
Aeliānus ~ī m (мушко име) Елијан {3}
Aenēas Aenēae m (мушко име) Енеј {24}
* āēr āĕris m ваздух {10}
Āfrĭca ~ae f Африка {11}
* ager agrī m њива, земља {14}
agmen agmĭnis n колона {12}
* agō agĕre ēgī āctum терати, гонити {16}; предузимати, бавити се, чинити, поступати {6}; проводити (време, живот и сл.) {12}
* ait каже, рече {2}; ain tū? ма немој! (досл. „кажеш ли ти?”){22}
Ajāx ~ācis m (мушко име) Ајант {15}
albātus ~a ~um обучен у бело {20}
albus ~a ~um бео {10}
Alexandrīa ~drīae f Александрија {1}
aliēnus ~a ~um туђ {8}
* aliquandō (прилог) некад {2}
alius alia aliud други {11}; alius… alius
један… други {12}
alter altĕra altĕrum други {7}
* altus ~a ~um висок {5}
ambŭlō ambulāre ~āvī ~ātum ходати,
160
речник А
За разлику од глоса датих на маргини штива и по илустрацијама као практични минимум разјашњења на лицу места, овде у Речнику систематски је представљено све што треба или је корисно знати о свакој латинској речи која се налази у овом уџбенику, укључујући и властита имена. Ради лакшег одређивања приоритета – које ће, разуме се, определити наставник – испред речи препоручљивих за брзо усвајање стављена је звездица; за мерило одабира узета је стварна учесталост лексема у латинским (пре свега римским) текстовима. Уза сваку реч прибележено је и поглавље где се она јавља први пут: на тај начин наставник ће тачно знати чиме у ком тренутку располаже за вежбања, провере знања и сл. Сем вокалских дужина, обележених у целој књизи па и овде, Речник редундантно нотира још и краткоћу вокала у једном типу неакцентоване пенултиме. Ово је учињено зато да би се додатно подстакла правилна акцентуација, која свагда погодује разумевању латинског текста и олакшава усвајање морфологије. pāgina centēsima sexāgēsima / CLX – centum sexāginta Edukapromo
шетати се {2}
* amīcus ~ī m друг, пријатељ {7}
* āmittō āmittĕre āmīsī āmissum изгубити {13}
* amō amāre ~āvī ~ātum волети {1}
* amor amōris m љубав {21}
amphitheātrum ~ ī n амфитеатар {20}
Amphitrītē ~ēs f Амфитрита {11}
an види -ne ancilla ~ae f робиња, слушкиња {4}
* anĭma ~ae f душа; animam dūcĕre дисати {10}
* anĭmal animālis n живо биће, животиња {10}
* anĭmus ~ī m дух, душа {14}
* annus ~ī m година {12}
* ante (предлог, +Acc) испред, пред {8}; пре {13}
* antīquus antīqua antīquum древан, стар {19}
aper aprī m вепар {22}
* aperiō aperīre aperuī apertum отворити {5}
* apertus ~a ~um отворен {7} appāreō appārēre appāruī бити видљив, видети се {5}
* appellō appellāre ~āvī ~ātum назвати {12} appropinquō appropinquāre ~āvī ~ātum приближити се, прићи {7}
* apud (предлог, +Acc) код {2}
* aqua aquae f вода {2} arbĭtror arbitrārī arbitrātus sum сматрати, мислити {20}
* arbor arbŏris f дрво {17} arcus ~ūs m лŷк {16} arēna ~ae f песак; арена {22}
* arma armōrum n оружје {14} armātus ~a ~um наоружан {12}
* ars artis f вештина, умеће, уметност {20} arx arcis f горњи град, тврђава {12}
ascendō ascendĕre ascendī ascēnsum
* audāx audācis одважан, смео {13}; дрзак
* audiō audīre audīvī audītum чути {5} aurīga ~ae m возар, кочијаш {20}
* auris ~is f ухо {10}
* aurum ~ī n злато {24}
auscultō auscultāre ~āvī ~ātum послушати, ослушнути {9}
* aut (везник) или {4}
* autem (прилог) пак, а {2} avus ~ī m деда {20}
B
Edukapromo
попети се, успињати се {12}
Asia ~ae f Азија {11}
aspectus ~ūs m изглед, призор {5}
* at (везник) а, али {8}
Athēnae ~ārum f Атина (грчки град) {12}
Athēniēnsis ~e атински {12}
Atīlius ~iī m (мушко име) Атилије {2}
ātrium ~iī n атријум (централна просторија
у кући) {15}
attentē (прилог) пажљиво {13}
attrectō attrectāre ~āvī ~ātum пипнути, опипати {8}
bacŭlum ~ī n штап {4}
* barbarus ~a ~um егзотичан, варварски; barbarī ~ōrum m варвари {5}
* beātus ~a ~um срећан, блажен {21}
* bellum ~ī n рат {5}
* bene (прилог) добро {2}
* bēstia bēstiae f животиња {2}
bēstiārius ~iī m врста гладијатора: борац против животиња {22}
bibliothēca ~ae f библиотека {1}
* bibō bibĕre bibī пити {7}
* bonus ~a ~um (компаратив melior, melius; суперлатив optĭmus ~a ~um) добар {2} bracchium ~chiī n рука {9}
brevī (прилог) за кратко време, убрзо {21}
* brevis ~e кратак {14}
Britannia ~nniae f Британија {1}
Britannī ~ōrum m Британци {22}
C
* caelum ~ī n небо {2}
Caesar ~ăris m цар {9}
calĭdus ~a ~um топао, врућ {16}
* campus ~ī m поље {13} canistrum ~ī n корпа {12}
* cantō cantāre ~āvī ~ātum певати {3}
cantor ~ōris m певач {12}
capillus ~ī m коса {10}
* capiō capĕre cēpī captum хватати {7};
освојити {21}
captīvus ~ī m заробљеник {16}
* caput capĭtis n глава {10}; поглавље {1}
* carmen carmĭnis n песма {12}
cārus ~a ~um драг, мио {17}
centum et ūnum et sexāginta
161 Латинско-српски речник
– CLXI / pāgina centēsima ūna et sexāgēsima
castīgō castīgāre ~āvī ~ātum учити реду, поправљати, корити {18}
* castra castrōrum n логор, касарна {14}
cāsus ~ūs m случај; cāsū случајно {21}
Catullus ~ī m (мушко име) Катул {19}
* causa ~ae f разлог {9}
* celer celĕris celĕre брз, хитар {14}
celerĭtās ~tātis f брзина {20}
cella ~ae f цела, наос {8}
cēna ~ae f вечера {16}
cerĕbrum ~ī n мозак {10}
certāmen certāmĭnis n надметање; борба {12}
* certē (прилог) свакако {7}
* certus ~a ~um известан, поуздан {22}
cessō cessāre ~āvī ~ātum заостајати {15}
* cētĕrī ~ae ~a остали, други {5}
cibus ~ī m храна {10}
cingō cingĕre cīnxī cīnctum опасати, оивичити {11}
circā (предлог, +Acc) око {18} circus ~ī m тркалиште, хиподром {20}
citō (прилог) брзо {22}
* cīvis ~is mf грађанин, грађанка {7}
* cīvĭtās ~tātis f грађанство, друштво, заједница {9}
clādēs clādis f пропаст {7}
* clāmō clāmāre ~āvī ~ātum викати {4}
clāmor clāmōris m повик, граја, вика {12}
classis ~is f морнарица, флота {7}
Claudia ~diae f (женско име) Клаудија {2} claudō claudĕre clausī clausum затворити {14}
* cōgĭtō cōgitāre ~āvī ~ātum размишљати {3}
* cōgnōscō cōgnōscĕre cōgnōvī cōgnĭtum познати {19}
* cōgō cōgĕre coēgī coāctum натерати, присилити {24} colloquium ~quiī n разговор {16} collum ~ī n врат {9}
* cōnsilium ~iī n савет {24} cōnsōlor cōnsōlārī cōnsōlātus sum тешити {21}
cōnspectus ~ūs m присуство, очиглед {20} cōnspiciō cōnspicĕre cōnspēxī cōnspectum
угледати, спазити, видети {7}
cōnstāns cōnstantis постојан, чврст {14}
* cōnstituō cōnstituĕre cōnstituī cōnstitūtum
одлучити {5}
* cōnsul cōnsŭlis m конзул {16} cōnsūmō cōnsūmĕre cōnsūmpsī cōnsūmptum утрошити {20}; појести {24}
Edukapromo
* colō colĕre coluī cultum поштовати {11} color colōris m боја {10} columna ~ae f стуб {5} concha ~ae f шкољка {21} conclūdō conclūdĕre conclūsī conclūsum затворити; долазити на крају {12} concurrō concurrĕre concurrī concursum стећи се, сјатити се {12} cōnor cōnārī cōnātus sum покушати {21}
contentus ~a ~um задовољан {20}
contineō continēre continuī contentum
обуздати, сузбити {21}
contrā (предлог, +Acc) против, спрам {14}
convertō convertĕre convertī conversum
окренути, обрнути, обратити {12}
convīvium convīviī n гозба {12}
cōpia cōpiae f обиље {2};
cōpiae ~ārum трупе, јединице {5}
cor cordis n срце {10}
Corinthus ~ī f Коринт {1}
Cornēlia ~liae f (женско име) Корнелија {21}
corōnātus ~a ~um овенчан {12}
* corpus corpŏris n тело {9}
corruptus ~a ~um искварен {20}
cotīdiē (прилог) сваког дана, свакодневно {2}
crās (прилог) сутра {8}
* crēdō crēdĕre crēdĭdī crēdĭtum веровати {8}
Crēta ~ae f Крит {1}
crūdēlis ~e окрутан {20}
crūs crūris n нога {10}
cubicŭlum ~ī n соба {4}
culpa ~ae f кривица {23}
* cum (предлог, +Abl) са {5}
* cum (везник) кад {2}; откад, откако {24}
* cupiō cupĕre cupīvī cupītum желети {7}
* cūr? (упитни прилог) зашто? {2}
* cūra ~ae f брига {20}
cūrō cūrāre ~āvī ~ātum старати се, бринути за {9}
* currō currĕre cucurrī cursum трчати {12}
currus ~ūs m кола {16}
cursus ~ūs m кретање, трк, ток {12}
cūstōdiō cūstōdīre cūstōdīvī cūstōdītum чувати {7}
cūstōs cūstōdis mf чувар/чуварка {12}
162 Латинско-српски речник
pāgina centēsima sexāgēsima altera / CLXII – centum sexāginta duo
DDācī ~ōrum m Дачани {5}
Dāciа Dāciае f Дакија {5}
Dācĭcus ~a ~um дачки {5}
Dānubius ~biī m Дунав {1}
* dē (предлог, +Abl) о (нечему) {2}; са (нечега) {6}; (партитивно) од, међу {6}
dea deae f богиња {8}
* dēbeō dēbēre dēbuī dēbĭtum бити дужан, морати {14}
decem десет {5}
decimus ~a ~um десети {24}
dēcipiō dēcipĕre dēcēpī dēceptum
насамарити, преварити {24}
decus decŏris n дика, понос {12}
* dēfendō dēfendĕre dēfendī dēfēnsum
бранити, штитити {14}
* deinde (прилог) потом, затим {12} dējiciō dējicĕre dējēcī dējectum збацити, свргнути {24} dēlectō dēlectāre ~āvī ~ātum увесељавати (некога), бити по вољи, свиђати се {13}
* dēleō dēlēre dēlēvī dēlētum уништити {7} dēmittō dēmittĕre dēmīsī dēmissum спустити, оборити {17}
* dēns dentis m зуб {10} dēprĭmō dēprimĕre dēpressī dēpressum притиснути; потопити {7}
* dēscendō dēscendĕre dēscendī dēscēnsum
силазити {10}
dēsīdĕrō dēsīderāre ~āvī ~ātum
прижељкивати, чезнути {4}
* dēsĭnō dēsinĕre dēsīvī dēsĭtum престати {3}
dēstruō dēstruĕre dēstrūxī dēstrūctum
рушити {5}
* deus deī m бог, божанство {11} dēvincō dēvincĕre dēvīcī dēvictum поразити {24}
dīlĭgō dīligĕre dīlēxī dīlēctum ценити; волети, љубити {22}
dirĭmō dirimĕre dirēmī dirēmptum раздвојити; прекинути {22}
discēdō discēdĕre discessī discessum отићи, разићи се {6}
disciplīna ~ae f дисциплина {14};
школовање {18}
discipŭla ~ae f ученица {2}
discipŭlus ~ī m ученик {2}
* dīscō dīscĕre didĭcī учити {18}
Dīs Pater, Dītis Patris m Отац Дит {13}
dissimĭlis ~e различит {24}
Edukapromo
dēvŏrō dēvorāre ~āvī ~ātum прождирати {24}
dexter ~tĕra ~tĕrum десни {24}
* dīcō dīcĕre dīxī dictum рећи, казати {6}
dictō dictāre ~āvī ~ātum диктирати {18}
* diēs diēī m дан {19}
* difficĭlis ~e тежак {24}
* digĭtus ~ī m прст {9}
dīlĭgēns ~entis марљив {23}
* diū (прилог) дуго {13}
dīvitiae dīvitiārum f богатство {16}
* dō dare dedī datum дати {8}
* doceō docēre docuī doctum учити (неког нечему), подучавати {2}
doctē (прилог) учено {23}
doleō dolēre doluī болети {17}; боловати {21}
* dolor dolōris m бол {9}
domĭna ~ae f господарица, газдарица {6}
* domĭnus ~ī m господар, газда {4}
* domus ~ūs f кућа {5}; domī код куће {4}
dōnec (везник) (све) док {24}
* dōnum ~ī n дар, поклон {15}
* dormiō dormīre dormīvī dormītum спавати {4}
* dūcō dūcĕre dūxī ductum водити {5}; animam dūcere дисати {10}; in mātrimōnium dūcere узети за жену {22}
* dum (везник) док {13}
* duō duae duō два {5} dux ducis m војсковођа {14}
E
* ē или ex (предлог, +Abl) из, од {6}; са {14}
eburneus ~a ~um од слоноваче {24}
ecce (прилог) ево {5}
ecquandō? (упитни прилог) да ли икад? {22}
ecquid? да ли ишта? {22}
ectўpa ~ōrum n рељеф {16}
ēdŭcō ēducāre ~āvī ~ātum одгајити {24}
* ego (лична заменица) ја {2}
ēgredior ēgrĕdī ēgressus sum изаћи {22}
eja (узвик) авај {24}
163 Латинско-српски речник
centum sexāginta tria – CLXIII / pāgina centēsima sexāgēsima tertia
elephantus ~ī m слон {22}
ēnarrō ēnarrāre ~āvī ~ātum тумачити,
објашњавати {19}
Encolpius ~ī m (мушко име) Енколпије {15}
* enim наиме {8}
eō īre iī (или īvī) itum ићи {8}
epistŭla ~ae f писмо {21}
eques equĭtis m коњаник, витез {14}
equĭtō equitāre ~āvī ~ātum јахати {12}
* equus equī m коњ {14}
* ergō (прилог) дакле {21}
* et (везник) и {1}
* etiam (прилог) и, такође; nōn solum… sed etiam не само… већ и {12}
Eurōpa ~ae f Европа {11}
Eurydĭca ~ae f Еуридика {13}
ēventus ~ūs m згода, догађај {5}
ēvŏmō ēvomĕre ēvomuī ēvomitum
избљунути, повратити {24}
ex види ē
excĭtō excitāre ~āvī ~ātum пробудити {16} excurrō excurrĕre excurrī excursum
истрчати, излетети {14}
exeō exīre exiī exĭtum изаћи {10}
* exemplum ~ī n пример {24}
* exercĭtus ~ūs m војска {5} expūgnō expūgnāre ~āvī ~ātum освојити,
заузети {5}
* exspectō exspectāre ~āvī ~ātum чекати {7}
* fābŭla ~ae f прича {2}
* faciēs faciēī f лице {16}
* facĭlis ~e лак {11}
* faciō facĕre fēcī factum чинити, поступати {7}
factio ~ōnis f странка; екипа {20}
* ferrum ~ī n гвожђе {24}
fessus ~a ~um уморан {15}
* fīlia fīliae f кћерка {3}
* fīlius fīliī m син {3}
* fīnis ~is m граница; fīnēs fīnium област, територија {7}
flōs flōris m цвет {12}
flūctus ~ūs m талас {7}
flūmen flūmĭnis n река {11}
fluō fluĕre flūxī flūxum тећи {10}
fluvius ~viī m река {1}
forās напоље {22}
Edukapromo
fallō fallĕre fefellī falsum преварити {22}
fāma ~ae f углед, слава {20}
* familia ~liae f породица {9}
faveō favēre fāvī fautum бити наклоњен, навијати за (+Dat) {20}
fēlīcĭtās ~tātis f срећа {14}
fēlīcĭter (прилог) срећно, успешно {22}
* fēlīx fēlīcis који има среће, срећан, успешан {14}
* fēmĭna ~ae f жена {21}
feriō ferīre ударити, убити {5}
ferōx ferōcis жесток, диваљ {14}
* fōrma ~ae f облик {2}; лепота {22}
fortāsse (прилог) можда {11}
forte (прилог) случајно {21}
* fortis ~e храбар {12}
fortĭter (прилог) храбро {22}
* fortūna ~ae f судбина, срећа {12}
* forum ~ī n форум, трг {2}
fossa ~ae f шанац, јарак, ров {14}
frangō frangĕre frēgī frāctum сломити {21}
* frāter frātris m брат {11}
frīgĭdus ~a ~um хладан {16}
frōns frontis f чело {10}
* frūctus ~ūs m плод {17}
frūstrā (прилог) узалуд {5}
* fugiō fugĕre fūgī побећи, избећи {7}
fugitīvus ~a ~um : одбегао, бегунац {8}
fulmen fulmĭnis n муња {24}
Gallia Galliae f Галија {1}
gena ~ae f образ {10}
* gēns gentis f племе, народ {9}
* genus genĕris n врста, сој {11}
Germānia ~niae f Германија {1}
* gerō gerĕre gessī gestum носити {12}; bellum gerere водити рат {15}
Gigās ~antis m Гигант {12}
gladiātor ~ōris m гладијатор {20}
* gladius ~diī m мач {5}
Graecia ~ciae f Грчка {1}
Graecus ~a ~um грчки {1}; Graecī ~ōrum m Грци {1}
grammatĭcus ~ī m учитељ {2}
grandis ~e велик, поодрастао, постарији {19}
* grātia ~tiae f захвалност; grātiās agĕre
захвалити {13}
164 Латинско-српски речник
F G
pāgina centēsima sexāgēsima quārta / CLXIV – centum sexāginta quattuor
grātus ~a ~um драг, радо виђен {16}
* gravis ~e тежак {15}; озбиљан {19}
gūstō gūstāre ~āvī ~ātum окусити {15}
H* habeō habēre habuī habĭtum имати {1}
* habĭtō habitāre ~āvī ~ātum становати, обитавати {1}
Hadriātĭcum mare Јадранско море {7}
hasta ~ae f копље {14}
herba ~ae f биљка {2}
heri (прилог) јуче {22}
heus (узвик) хеј, ало {5}
hīc (прилог) овде {8}
* hic haec hoc (показна заменица) овај {15}
Hierosolymītānus ~a ~um јерусалимски {16}
hilăris ~e весео {12}
Hispānia ~niae f Шпанија {1}
* hodiē (прилог) данас {7}
Homērus ~ī m (мушко име) Хомер {12}
* homō homĭnis m човек {7}
* honor honōris m част {12}
hortus ~ī m врт, башта {3}
* hostis ~is m непријатељ {7}
hūc (прилог) овамо {21}; hūc illūc тамо-амо {12}
hūmānus ~a ~um људски {10}
hymnus ~ ī m химна {12}
I* ibī (прилог) онде, тамо {2}
* igĭtur (прилог) дакле {17}
īgnārus ~a ~um незналица {23}
imperium ~riī n заповест, наредба; заповедништво, власт {9}; империја {1}
* impĕtus ~ūs m напад, налет {5}
imprŏbē (прилог) неваљало, безобразно {24}
* imprŏbus ~a ~um неваљао, непоштен {3}
imprūdēns ~dentis неопрезан, неразборит {13}
* in (предлог, +Acc, +Abl) у {1}, на {2}
incēdō incēdĕre incessī incessum ступати, корачати {12}
incertus ~a ~um неизвестан {7}
incipiō incipĕre incēpī inceptum почети {16}
incŏlō incolĕre incoluī incultum насељавати {24}
incurrō incurrĕre incurrī incursum утрчати; упасти {14}
inde (прилог) оданде, отуд {20}
ineptē (прилог) глупаво {23}
Edukapromo
* ignis ~is m ватра {7}
īgnōscō īgnōscĕre īgnōvī īgnōtum опростити {21}
* ille illa illud (показна заменица) онај {15}
illūc онамо; hūc illūc тамо-амо {12}
Illyrĭcum ~ī n Илирик {1}
immō (прилог) напротив {16}
immortālis ~e бесмртан {18} impediō impedīre impedīvī impedītum
ометати, блокирати {5}
* imperātor ~tōris m војсковођа, командант {5}; цар {5}
indūtus ~a ~um одевен, обучен {12}
ineptus ~a ~um неподесан, непримерен, неразуман, безвезан, глуп {22}
īnfāns īnfantis mf новорођенче {24}
īnfēlīx ~līcis несрећан {13}
īnfĕrī ~ōrum m становници подземног света (душе умрлих и подземна божанства); подземни свет {13}
īnfluō īnfluĕre īnflūxī īnflūxum уливати се {11}
īnfringō īnfringĕre īnfrēgī īnfrāctum
скрцкати {15}
īnfrā (предлог, +Acc) испод {10}
ingēns ingentis огроман {13}
inhūmānus ~a ~um нечовечан {20}
inīquē (прилог) неправично (компаратив inīquius) {17}
* inīquus ~qua ~quum неправичан, неправедан {24}
innŏcēns ~entis невин, недужан, безазлен {13}
* inquit каже {5}; inquiunt кажу {15}; inquiet
рећи ће {21}
īnsĕquor īnsĕquī īnsecūtus sum прогонити {21}
īnspiciō īnspicĕre īnspēxī īnspectum
прегледати {9}
īnsŭla ~ae f острво {1}
intellectus ~ūs m памет {24}
* intellĕgō intellegĕre intellēxī intellēctum разумети, схватити {7}
165 Латинско-српски речник
centum sexāginta quīnque – CLXV / pāgina centēsima sexāgēsima quīnta
inter (предлог, +Acc) међу {9}
interdum (прилог) каткад, понекад {14}
intĕrim (прилог) за то време, у међувремену {12}
internus ~a ~um унутрашњи {11}
interrŏgo interrogāre ~ āvī ~ātum питати {2}
intrā (предлог, +Acc) унутар {10}
* intrō intrāre ~āvī ~ātum ући {8}intus
(прилог) унутра {4}
inūtĭlis ~e бескористан {20}
* inveniō invenīre invēnī inventum наћи {6}
involūtus ~a ~um умотан {24}
Iōnium mare Јонско море {11}
ipse ipsa ipsum сâм, лично {9}
* īra ~ae f гнев, срџба {21}
īrāscor īrāscī īrātus sum љутити се {20}
īrātus ~a ~um изнервиран, разљућен, љутит {3}
* is ea id (показна заменица) тај {10}; он {10}
* iste ista istud (показна заменица) тај {15}
* ita (прилог) тако {4}
Italia ~liae f Италија {1}
* ităque (прилог) стога, отуда {2}
item (прилог) исто тако {10}
* iter itinĕris n пут, кретање {5}; iter facere
путовати {13}
itĕrum поново {9}
J
* jaciō jacĕre jēcī jactum бацити, хитнути {14}
* jam (прилог) сад, већ {4}; jam nōn (или nōn jam) више не {3}
* jubeō jubēre jussī jussum заповедити, наредити {16}
Jūcunda ~ae f (женско име) Јукунда {3}
jūcundus ~a ~um пријатан, угодан {2}; занимљив {20}
Јūdaĭcus ~a ~um јудејски, јеврејски {16}
* jūdex jūdĭcis m судија {9}
Jūlia ~ae f (женско име) Јулија {21}
Jūnō ~ōnis f Јунона {8}
Juppiter Jovis m Јупитер {23}
* jūstus ~a ~um праведан, правичан {9}
* juvĕnis ~is m младић {7}
jūxtā (предлог, +Acc) поред, покрај {12}
L
lābor lābī lāpsus sum клизити {21}
* labor labōris m напор, труд, напоран рад {14}
labrum ~ī n усна {18}
lacrĭma ~ae f суза {3}
lacrĭmō lacrimāre ~āvī ~ātum плакати {3}
* laetus ~a ~um весео, радостан, раздраган {3}
Lānuvium ~viī n Ланувиј {2}
Lānuvīnus ~a ~um ланувијски {8}
lapis lapĭdis m камен {24}
* laudō laudāre ~āvī ~ātum хвалити {4}
laurea ~ae f ловоров венац {24}
lavō lavāre lāvī lautum или lōtum или lavātum прати {16}
lectīca ~ae f носиљка {15}
lectus ~ī m кревет, лежај {16}
* legō legĕre lēgī lēctum читати {3}
lēnis ~е благ, нежан, лаган {12}
leō leōnis m лав {20}
* levis ~e лак {15}
* lēx lēgis f закон {9} ; lēgēs dīcĕre прописивати законе, одређивати правила {19}
libenter (прилог) радо {22}
* līber lībĕra lībĕrum слободан {5}
* liber librī m књига {3}
Līberālis ~is m (мушко име) Либерал(ис) {19}
* lībĕrī ~ōrum m деца {3}
* lībertās ~ātis f слобода {21}
Ligustĭcum mare Лигурски залив {11}
lingua linguae f језик {9}
* littĕra ~ae f слово {21}; у множ.: лектира {20}; писмо {21}
lītus lītŏris n обала {11}
* locus ~ī m место {13}
* longus ~a ~um дуг, дугачак {5}
* loquor loquī locūtus sum говорити {7}
lūceō lūcēre lūxī светлети, сијати {2}
Lūcia Lūciae f (женско име) Луција {21}
lūdō lūdĕre lūsī lūsum играти се, забављати се {7}
* lūdus ~ī m игра, забава; множ. игре (у амфитеатру, цирку и сл.) {20}; школа {23}
lūmen lūmĭnis n светлост {13}
lūna ~ae f месец {2}
lupus ~ī m вук {11}
166 Латинско-српски речник
pāgina centēsima sexāgēsima sexta / CLXVI – centum sexāginta sex
Edukapromo
M* magister ~strī m учитељ {18}
magistrātus ~ūs m магистрат, чиновник, функционер {12}
magnanĭmus ~a ~um срчан, храбар {7}
magnifĭcus ~a ~um величанствен {12}
* magnus ~a ~um (компаратив major, majus; суперлатив māximus ~a ~um) велик {1}
* male (прилог) погрешно, лоше {2}
mālum ~ī n јабука {15}
* malus ~a ~um (компаратив pejor, pejus; суперлатив pessimus ~a ~um) лош, рђав {10}
mālus ~ ī m катарка, јарбол {12}
mamma ~ae f мама {3}
māne (прилог) ујутро, јутром {16}
* maneō manēre mānsī mānsum остати, задржати се, трајати; чекати {7}
* manus ~ūs f рука {5}
* mare maris f море {7}
* māter mātris f мајка {3}
mātrimōnium ~niī f брак; in mātrimōnium
dūcere узети за жену {22}
mātūtīnus ~a ~um јутарњи {16}
* māximus ~a ~um (суперлатив од magnus) највећи; најстарији {4}
* medicīna ~ ae f лечење {9}; лек{9}
medĭcus ~ī m лекар {9}
membrum ~ī n уд {10}
memoria ~riae f памћење {24}
* mēns mentis f ум, дух, душа {10}
mēnsa ~ae f сто {5}
mentior mentīrī mentītus sum лагати {20}
merĭtō (прилог) с правом {24}
* meus mea meum (присвојна заменица) мој {3}
* mīles mīlĭtis m војник {14}
* miser misĕra misĕrum јадан, несрећан, бедан {3}
* mittō mittĕre mīsī missum (по)слати {18}; пустити {9}; бацати {14}
modo—modo час—час {17}
Moesia ~siae f Мезија {1}
molestus ~a ~um тегобан, неподношљив; досадан {21}
* moneō monēre monuī monĭtum опоменути, упозорити {3}
* mōns montis m планина {8}
* morbus ~ī m болест {9}
Edukapromo
mīlitia ~tiae f војевање, војна служба {14}
mīlitō mīlitāre ~āvī ~ātum бити војник, служити војску {7}
Minerva ~ae f Минерва (код Грка: Атена) {12}
minĭmē (прилог) најмање, нипошто {19}
minus (прилог) мање {7}
mīrābĭlis ~e чудесан, задивљујући {12}
mīror mīrārī mīrātus sum чудити се {22}
mīrus ~a ~um чудан, необичан, чудесан {5}
Mīsēnum ~ī n Мизен {7}
* morior morī mortuus sum умрети {20} moror morārī morātus sum задржавати се, боравити {20}; nihil morārī не марити за шта {22}
* mors mortis f смрт {8}
morsus ~ūs m ујед {13} mortālis ~e смртан {24}
* mortuus ~tua ~tuum мртав {13}
* mōs mōris m обичај; у множ. mōrēs mōrum навике, карактер {20}
* moveō movēre mōvī mōtum померати, мицати {18}; дирнути, узрујати, узнемирити {20}
* mulier muliĕris f жена {13}
* multī ~ae ~a (компаратив plūrēs plūra; суперлатив plūrĭmī ~ae ~a) многобројни, многи {1}
* multitūdō ~tūdĭnis f мноштво {11}
multō (прилог) много, знатно (уз изразе компаративног смисла) {17}
* multum (прилог; компаратив plūs; суперлатив plūrĭmum) много (+Gen, нечега) {24}
mūlus ~ī m мазга {23}
Naissus ~ī f Ниш {1}
* nam (прилог) наиме {2}
narrō narrāre ~āvī ~ātum причати, приповедати {13}
nāsus ~ī m нос {10}
nātō nātāre ~āvī ~ātum пливати {7}
* nātūra ~ae f природа {19}
nātus ~a ~um рођен {24}
nauta ~ae m поморац, морепловац {7}
nāvicŭla ~ае f барка {7}
centum
167 Латинско-српски речник
N
sexāginta septem – CLXVII / pāgina centēsima sexāgēsima septima
nāvĭgō nāvigāre ~āvī ~ātum пловити {7}
* nāvis ~is f лађа, брод {7}
nē—quidem чак ни, па ни {21}
* -ne? (енклитична упитна партикула) да ли? {2} -ne… an? да ли… или? {11}
* nec (везник) ни, нити {2}
* necessārius ~āria ~ārium неопходан, потребан {2}
necesse est треба, неопходно је {9}
* nēmō (неодређена одрична заменица) нико {8}
Neptūnus ~ī m Нептун {11}
neque види nec {11}
* nesciō nescīre nescīvī nescītum не знати {5}; не умети {5}
niger nigra nigrum црн {7}; Niger ~grī m (мушко име) Нигер {4}
* nihil (неодређена одрична заменица) ништа {6}; nihil dīcis говориш бесмислице, којешта {17}
Nīlus ~ī m Нил {1}
nimium (прилог) превише {13}
* nisī (прилог) осим ако, осим {18}
* nōbĭlis ~e познат, чувен; угледан, племенит {12}
noceō nocēre nocuī nocĭtum шкодити, чинити штету {21}
noctū (прилог) ноћу {2}
* nōlō nōlle nōluī не хтети {14}
* nōmen nōmĭnis n име {11}
* nōn (одрични прилог) не {1}; nōnne зар не {9}
nōnus ~a ~um девети {24}
* nōs (лична заменица) ми {8}
* noster ~tra ~trum (присвојна заменица) наш {4}
novem девет {5}
* novus ~a ~um нов {4}
* nox noctis f ноћ {8}
oblīvīscor oblīvīscī oblītus sum заборавити {21}
obscēnus ~a ~um гнусан, недостојан {20}
obscūrō obscūrāre ~āvī ~ātum заклонити {2}
obsequium ~quiī n послушност {19}
* occīdō occīdĕre occīdī occīsum убити {13}
Ōceănus ~ī m Океан {7}
octāvus ~a ~um осми {24}
octō осам {5}
* ocŭlus ~ī m око {9}
odium odiī n мржња {21}
оhē (узвик) хеј {24}
Edukapromo
nūbēs nūbis f облак {7}
nūbō nūbĕre nūpsī nuptum удати се {22}
* nūllus ~a ~um ниједан {14}
* num (упитни прилог) зар {13}
numĕrō numerāre ~āvī ~ātum бројати, пребројавати {5}
* numĕrus ~ī m број {4}
Numidĭcus ~ī m (мушко име) Нумидик {20}
nummus ~ī m кованица, пара, новчић {5}
* numquam никад {7}
* nunc (прилог) сада {2}
nux nucis f орах {15}
ōlim (прилог) једном, некад (давно) {13}
olīva ~ae f маслина {12}
Olympus ~ī m Олимп {24}
omnīnō (прилог) потпуно {23}
* omnis ~e сваки (Sg); сви (Pl) {12}
onus onĕris n терет {15}
* oportet oportēre oportuit треба да {16}
oppĭdum ~ī n град {1}
opprĭmō opprimĕre oppressī oppressum притиснути, згазити {22}
oppūgnō oppūgnāre ~āvī ~ātum нападати {14}
Optātus ~ī m (мушко име) Оптат {3}
* optĭmus ~a ~um најбољи (суперлатив од bonus) {20}
* opus opĕris n дело {17}
orbis ~is m круг; orbis terrārum свет {11}
* ōrdō ōrdĭnis m ред; низ {12}
ōrnātus ~a ~um украшен {16}
ōrnō ōrnāre ~āvī ~ātum украшавати, красити {11}
Orpheus Orpheī m Орфеј {13}
* ōs ōris n уста; лице {10}
* ostendō ostendĕre ostendī ostentum
показати {18}
ōstium ōstiī n врата {8}
ōtium ōtiī n слободно време, доколица {20}
168 Латинско-српски речник O
pāgina centēsima duodēseptuāgēsima / CLXVIII – centum duodēseptuāginta
* pānis ~is m хлеб {9}
pānnus ~ī m крпа, рита {24}
parātus ~a ~um спреман, приправан {14}
* pāreō pārēre pāruī pārĭtum покоравати се, бити послушан {11}
pariēs pariĕtis m зид {22}
* parō parāre ~āvī ~ātum спремати {17}
* pars partis f део {8}
Parthĕnōn ~ōnis m Партенон {12}
parum (прилог) мало, недовољно {23}
parvŭlus ~ī m малишан {7}
* parvus ~a ~um (компаратив minor, minus; суперлатив minimus ~a ~um) мали {1}
* pater patris m отац {3}
* patria patriae f отаџбина {1}
* paucī ~ae ~a малобројни, неколицина {18}
paulō (прилог) мало (уз изразе
аративног смисла) {15}
* pāx pācis f мир {9}
pectus pectŏris n груди, грудни кош {10}
* pecūnia ~niae f новац {6}
pecūniōsus ~a ~um богат {9}
pellō pellĕre pepŭlī pulsum отерати {24}
pelvis ~is f лавор {16}
pendeō pendēre pependī висити {12} penĕtrō penetrāre ~āvī ~ātum продрети {5}
pēnsum ~ī n домаћи задатак {23} peplon или peplum ~ī n пеплос, (Атенина)
хаљина {12}
* per (предлог, +Acc) преко, кроз, по {7}; per deōs immortālēs забога {18} percontor percontārī percontātus sum
испитати {23}
perdĭtē (прилог) погубно, смртно {13}
perveniō pervenīre pervēnī perventum
стићи, доспети {21}
* pēs pedis m стопало {10}
* pessĭmus ~a ~um (суперлатив од malus)
најгори {16}
* petō petĕre petīvī petītum тражити; поћи (некуд/на некога) {13}
philosŏphus ~ī m филозоф {19}
pīlum ~ī n копље (у пешадији) {14}
piscis ~is m риба {7}
* placeō placēre placuī placĭtum свиђати се {2}
plaudō plaudĕre plausī plausum пљескати, тапшати {20}
Edukapromo
* perdō perdĕre perdĭdī perdĭtum
изгубити, протраћити, упропастити {20}
* pergō pergĕre perrēxī perrēctum
наставити, продужити {3}
* perīcŭlum ~ī n опасност {7}
peristylum ~ī n перистил (унутрашње
двориште с колонадом) {17}
perpetuus ~tua ~tuum непрекидан, трајан, сталан {13}
perterrĭtus ~a ~um преплашен, престрашен {13}
pertinācia ~ciae f тврдоглавост, упорност {5}
* plēnus ~a ~um пун {2}
pluvia ~viae f киша {2}
* plūrĭmī (суперлатив од multī) већина {20}
poēta ~ae m песник {13}
polliceor pollicērī pollicĭtus sum обећати {20}
pompa ~ae f поворка, литија {12}
* pōnō pōnĕre posuī posĭtum ставити {6}
pōns pontis m мост {14}
* popŭlus ~ī m народ {1}
porrĭgō porrigĕre porrēxī porrēctum
пружити {15}
porta ~ae f капија {14}
* portō portāre ~āvī ~ātum носити {15}
portus ~ūs m лука {7}
* possum posse potuī моћи {7}
* post (предлог, +Acc; прилог) после {2}; иза {8}
posteā (прилог) касније {22}
* postquam пошто {23}
Postŭmus ~ī m (мушко име) Постум {3}
potēns potentis моћан {13}
potius (прилог) радије, боље {17}
praebeō praebēre praebuī praebĭtum
пружити {5}
praeda ~ae f плен {16}
praemium ~miī n награда {6}
praescrībō praescrībĕre praescrīpsī praescrīptum преписати {9}
praeter (предлог, +Acc) осим {18}
prīmum (прилог) испрва; quam prīmum
што пре {21}
* prīmus ~a ~um први {5}
prīncipium ~piī n почетак; основ, принцип {23}
* prō (предлог, +Abl) уместо {24}
probē (прилог) поштено, честито; одлично {22}
169 Латинско-српски речник P
ком
п
centum ūndēseptuāginta – CLXIX / pāgina centēsima ūndēseptuāgēsima
probō probāre ~āvī ~ātum кушати, пробати {22}
* probus ~a ~um поштен, честит, ваљан {6}
procella ~ae f олуја, бура {7}
procul (прилог) далеко {7} profectō (прилог) засигурно, извесно {17}
* proficīscor proficīscī profectus sum
кренути, поћи {20} prōmittō prōmittĕre prōmīsī prōmissum
обећати, обавезати се {21} prōmō prōmĕre prōmuī prōmptum
извадити, изнети на видело {8}
prope (предлог, +Acc; прилог) близу, надомак {1}
propter (предлог, +Acc) због, услед {13} prōsĕquor prōsĕquī prōsecūtus sum гонити {24}
prospiciō prospicĕre prospēxī prospectum
гледати (у даљину) {15}
* prōvincia ~ciae f провинција {1}
prūdēns prūdentis разборит, разуман {14}
* pūblĭcus ~a ~um општенародни, јавни {20}
Pūblius ~liī m (мушко име) Публије {3}
* puella ~ae f девојчица {2}
* puer puĕrī m дечак {2}
pūgna ~ae f борба; битка, бој {14}
Pūgnāx ~ācis m (мушко име) Пугнакс {22}
* pūgnō pūgnāre ~āvī ~ātum тући се, борити се {5}
pūgnus ~ī m песница {22}
* pulcher pulchra pulchrum леп {2}
pulchritūdō ~tūdĭnis f лепота {11}
pulmōnēs ~num m плућа {9}
pulso pulsāre ~āvī ~ātum ударити {3}
* pūniō pūnīre pūnīvī pūnītum казнити {5}
* putō putāre ~āvī ~ātum сматрати, мислити {24}
* -que (енклитични везник) и {12}
* quī quae quod (упитно-односна заменица)
који, која, које {7}
* quia (везник) јер, пошто {18}
* quid? (упитна заменица) шта? {3}
quīnam? quaenam? quodnam? (упитна
заменица) који то? {24}
quīnque пет {5}
quīntus ~a ~um пети {24}
Quīntus ~ī m (мушко име) Квинт {3}
* quis? (упитна заменица) ко? {8}
quod (везник) јер, што {3}
Edukapromo
pyrămis ~ĭdis f пирамида {1}
* quaerō quaerĕre quaesīvī quaesītum тражити {8}
quam (прилог) колико, како {17}; (везник) него {16}
* quandō? (упитни прилог) када? {2}
quārtus ~a ~um четврти {24}
quattuor четири {5}
* quōmŏdo? (упитни прилог) како? {9}
quondam (прилог) једном, некад (давно) {13}
* quoque (прилог) такође, и {1}
* quot? колико? {21}
rāmus ~ī m грана {12}
* ratiō ratiōnis f разум {10}
Ravenna ~ае f Равена (град у Италији) {7}
recĭtō recitāre ~āvī ~ātum читати наглас; рецитовати {12}
rēctē (прилог) право; исправно, тачно {5}
* reddō reddĕre reddĭdī reddĭtum вратити {23} redeō redīre rediī redĭtum вратити се {7}
regiō regiōnis f област, подручје, предео {10}
rēgnō rēgnāre ~āvī ~ātum краљевати, владати {9}
* rēgnum ~ī n краљевство, краљевска власт {24}; краљевина regō regĕre rēxī rēctum управљати (+Acc, нечим) {9}
* relinquō relinquĕre relīquī relictum оставити, напустити {13}
relĭquus ~qua ~quum преостали {12} repraesentō repraesеntāre ~āvī ~ātum
представити, приказати {12} requīrō requīrĕre requīsīvī requīsītum тражити {21}
* rēs reī f ствар {20}; rēs gestae (нечији)
подухвати, дела, постигнућа {23}; rēs pūblĭca држава {20} respiciō respicĕre respēxī respectum
осврнути се, обазрети се {13}
* respondeō respondēre respondī respōnsum одговорити {2} respōnsum ~ī n одговор {23}
170 Латинско-српски речник
Q R pāgina centēsima septuāgēsima / CLXX – centum septuāginta
resūmō resūmĕre resūmpsī resūmptum
покупити {6}
rētiārius ~riī m рецијар (гладијатор
опремљен рибарском мрежом) {22}
revertor revertī revertī reversum вратити се {20}
* rēx rēgis m краљ {9}
Rhea ~ae f Реа {24}
Rhēnus ~ī m Рајна {1}
* rīdeō rīdēre rīsī rīsum смејати се {2};
исмевати {23}
* rogō rogāre ~āvī ~ātum питати {7}; тражити
(нешто од некога) {13}
Rōma ~ae f Рим {3}
Rōmānus ~a ~um римски {1}; Rōmānī ~ōrum
m Римљани {1}
rotundus ~a ~um округао {2}
ruber rubra rubrum црвен {10}
ruō ruĕre ruī рушити се {19}
rūrsus (прилог) наново, поново {10}
russātus ~a ~um обучен у црвено {20}
rūstĭcus ~ī m сељак {18}
Ssaccŭlus ~ī m врећица, кеса {5}
saccus ~ī m врећа, џак {15}
* sacer sacra sacrum свештен, свет; обредни {12}; посвећен (+Gen, некоме) {12}
sacerdōs sacerdōtis mf свештеник {12}
* saepe (прилог) често, више пута {2}
saevus ~a ~um гневан, срдит {24}
saltātor ~ōris m плесач {12}
saltus ~ūs m шумовита планина, гора {5}
* salūs salūtis f здравље, спас {20}; salūtem
dīcere поздравити {21}
salūtō salūtāre ~āvī ~ātum поздравити {8}
* sciō scīre scīvī scītum знати {5}; умети {5}
* scrībō scrībĕre scrīpsī scrīptum писати {3}
scūtum ~ī n штит {14}
sē види suī
* secundus ~a ~um други {24}
sēcūrus ~a ~um безбрижан {9}
* sed (везник; прилог) али {1}; него, већ {3}
* sedeō sedēre sēdī sessum седети {4}
sēdēs ~is f седиште {7}
* semper (прилог) увек, стално {2}
senātor ~tōris m сенатор (члан Сената) {20}
* senātus ~ūs m сенат {13}
* senex senis m старац {12}
Edukapromo
salvē здраво {6}
* sanguis sanguĭnis m крв {9}
sānō sānāre ~āvī ~ātum лечити {9}
sānus ~a ~um здрав {9}
* sapiēns ~entis мудар, паметан {18}
sapienter (прилог) мудро {23}
satis (прилог) доста {2}
Sāturnus ~ī m Сатурн {24}
scēptrum ~ī n жезло {24}
* schola ~ae f школа {2}
septem седам {5}
septimus ~a ~um седми {24}
* sequor sequī secūtus sum ићи за ким, пратити, следити {22}
* sermō sermōnis m говор, разговор {10}
serpēns ~entis mf змија {13}
serviō servīre servīvī servītum бити роб, робовати {5}
* servō servāre ~āvī ~ātum чувати, сачувати, спасти {7}; lēgēs servāre поштовати
закон {9}
servus ~ī m роб, слуга {4}
sex шест {5}
sextus ~a ~um шести {24}
* sī ако {8}
sibī в. suī
* sīc (прилог) тако {5}
siccus ~a ~um сув {11}
Sicilia ~liae f Сицилија {1}
Sicŭlum mare Сицилијанско море {11}
silentium ~tiī n тишина {3}
silva ~ae f шума {2}
* simĭlis ~e сличан, налик на {14}
simulācrum ~ī n кип {8}
* sine (предлог, +Abl) без {9}
* sinister ~tra ~trum леви {24}
* sinō sinĕre sīvī situm дозволити, пустити {16}
sīve (раставни везник) било, или {22}
sōlācium ~ciī n утеха {9}
soleō solēre solĭtus sum обичавати, имати обичај {8}
solium soliī n трон, престо {24}
* sōlum (прилог) само; nōn solum… sed etiam
не само… већ и {12}
* sōlus ~a ~um сам {8}
somnus ~ī m сан, спавање {16}
* soror sorōris f сестра {13}
centum et ūnum et septuāginta
171 Латинско-српски речник
– CLXXI / pāgina centēsima ūna et septuāgēsima
Sparta ~ae f Спарта {1}
spectāculum ~ī n призор, представа {12}
* spectō spectāre ~āvī ~ātum гледати, посматрати {8}
* spērō spērāre ~āvī ~ātum надати се {17}
* spēs speī f нада {20}
* spīrō spīrāre ~āvī ~ātum дисати {11}
splendĭdus ~a ~um диван, величанствен {12}
stella ~ae f звезда {2}
stilus ~ī m писаљка {18}
* stō stāre stetī statum стајати {5}
stola ~ae f стола, хаљина {12}
studeō studēre studuī трудити се, покушавати {5}
stultus ~a ~um глуп {18}
stultē (прилог) глупо {7}
stupeō stupēre stupuī бити забезекнут {19}
suāvis ~e сладак {17}
sub (предлог, +Acc, +Abl) под {9}
* suī (лична повратна заменица) себе {8}
* sum esse fuī бити {1}; налазити се {1};
постојати {1}
summus ~a ~um највиши {10}; врховни {9}; ad summam све у свему, укратко {24}
* sūmō sūmĕre sūmpsī sūmptum узети {6}
summopĕre (прилог) веома, ревносно {12}
superior ~rius горњи, ранији {23}
supĕrō superāre ~āvī ~ātum надмашити, надвладати, надвисити {10}
suprā (предлог, +Acc) изнад {10}
* surgō surgĕre surrēxī surrēctum устати, дићи се {3}
suspīrō suspīrāre ~āvī ~ātum уздахнути {16}
sustineō sustinēre sustinuī sustentum
држати, носити {12}; издржати, поднети {14}
* suus sua suum (присвојнa повратна
заменица) свој {3}
Syrī ~ōrum m Сиријци; Syrus ~ī m (мушко
* tamen (прилог) ипак {7}
tandem (прилог) најзад {6}
tantum (прилог) само {5}
* tantus ~a ~um толики {24}
tegō tegĕre tēxī tēctum прекрити {10}
* templum ~ī n храм {8}
temptō temptāre ~āvī ~ātum опипати, испитати {9}
* tempus tempŏris n време {12}; tempus agere проводити време {12}
tenebrae ~ārum f мрак {8}
* teneō tenēre tenuī tentum држати {1}
tergeo tergēre tersī tersum брисати {3}
tergum ~ī n леђа {19}
* terra ~ae f земља {1}
tertius ~a ~um трећи {24}
Thraeces Thrаеcum m Трачани; Thraex Thrаеcis m Трачанин, врста гладијатора {22}
Tibĕris ~is m Тибар {1}
* timeō timēre timuī плашити се (+Acc, нечега) {2}
Tītus ~ī m (мушко име) Тит {16}
tolĕrō tolerāre ~āvī ~ātum трпети, издржавати {14}
* tot толико {21}
* tōtus ~a ~um цео, читав {16}
* trahō trahĕre trāxī tractum вући {16}
Trajānus ~ī m (мушко име) Трајан {5}
trāns (предлог, +Acc) преко {5}
trānseō trānsīre trānsiī trānsĭtum прећи {14}
trēs tria (број) три {3}
tribuō tribuĕre tribuī tribūtum доделити {19}
* trīstis ~e жалостан, тужан {13}
triumphus ~ī m тријумф {16}
Edukapromo
име) Сиријац {5}
Ttabella ~ae f таблица {3}
tablīnum ~ī n таблинум, радна соба {5}
tabŭla ~ae f таблица {18}
* taceō tacēre tacuī tacĭtum ћутати {2}
* tālis ~e такав {20}
tam (прилог) тако, до те мере {8}
triumphālis ~e тријумфални {16}
* tū (лична заменица) ти {2}
* tum (прилог) тад {2}
tunĭca ~ae f туника, хаљина {12}
turba ~ae f маса (људи) {12}; метеж
* turpis ~e ружан {22}
turpĭter (прилог) ружно, срамно {22}
* tuus tua tuum (присвојна заменица) твој {4}
Tyrrhēnum mare Тиренско море {7}
172 Латинско-српски речник
/ CLXXII – centum septuāginta duo pāgina centēsima septuāgēsima altera
* ubī (упитно-односни прилог) где {1};
(везник) кад {21}
ubīnam? (упитни прилог) где ли? {24}
ubīque (прилог) посвуда {24}
umbra ~ae f сенка {2}; хлад {2}
ūnā (прилог) заједно {24}
unde (упитно-односни прилог) одакле, откуд {19}
ūnus ūna ūnum (број) један {5}
urbānus ~ī m становник града, грађанин {18}
* urbs urbis f град {8}
ursus ~ī m медвед {20}; Ursus (мушко име) Урсо {15}
ūsque ad све до {7}
* ut (везник) као, попут, као што {7}; кад, чим {22}
* ūtĭlis ~e користан {20}
* ūtor ūtī ūsus sum користити се, служити се {24}
* uxor uxōris f супруга {3}
vacuus vacua vacuum празан {6}
vae (узвик) јао {13}
Valēns ~entis m (мушко име) Валент {18}
* valeō valēre valuī бити здрав; valē (поздрав) здраво {8}
Valeria ~riae f (женско име) Валерија {2}
Valerius ~riī m (мушко име) Валерије {3}
valētūdō ~tūdĭnis f здравље {9}
vāllum ~ī n насип {14}
varius ~a ~um разан, разноврстан {2}
verbĕrа verbĕrum n батине {18}
verbĕrō verberāre ~āvī ~ātum ударати, тући {4}
* verbum ~ī n реч {2}
Vergilius ~liī m (мушко име) Вергилије {19}
* vērō (прилог) а, али, но {13}
* vērum ~ī n истина {7}
* vērus ~a ~um истинит, прави {21}
* vester ~tra ~trum (присвојна заменица) ваш {4}
Vettius Vettiī m (мушко име) Ветије {18}
vexō vexāre ~āvī ~ātum злостављати, малтретирати {4}
Edukapromo
vās vāsis n посуда, ћуп {12}
vāstō vāstāre ~āvī ~ātum пустошити {14}
vehementer (прилог) силно, жестоко {20}
* vel (везник) или, било {21}
vēnа ~ае f крвни суд {9}
vēnātor ~tōris m врста гладијатора: ловац {22}
venerābĭlis ~e достојан поштовања {12}
* veniō venīre vēnī ventum доћи {3}
venter ventris m трбух, стомак {10}
ventus ~ī m ветар {7}
Venusta ~ae f (женско име) Венуста {3}
* via viae f улица, пут, друм {12}
victor ~tōris m победник {19}
* victōria ~riae f победа {5}
* videō vidēre vīdī vīsum видети {2}
videor vidērī vīsus sum чинити се, изгледати, показати се {23}
vigĭlō vigilāre ~āvī ~ātum бити будан {18}
vīlis ~e јефтин {15}
Vīminācium ~ciī n Виминацијум {1}
* vincō vincĕre vīcī victum победити {14}
vīnum ~ī n вино {13}
* vir virī m човек, мушкарац {3}; муж {3}
virga ~ae f шиба, прут {18}
virgō virgĭnis f девојка {12}
virĭdis ~e зелен {12}
* virtus ~tūtis f врлина, храброст {20}
vīsō vīsĕre vīsī посетити {7}
* vīta ~ae f живот {2}
vītō vītāre ~āvī ~ātum избегавати {23}
* vīvō vīvĕre vīxī живети, бити жив {7}
* vīvus ~a ~um жив {13}
* vocō vocāre ~āvī ~ātum звати {3}
* volō velle voluī хтети {7}
* voluntās ~tātis f воља {9}
voluptās ~tātis f задовољство, уживање {20}
* vōs (лична заменица) ви {7}
* vōx vōcis f глас {11}
173 Латинско-српски речник
U V
pāgina centēsima septuāgēsima tertia centum septuāginta tria – CLXXIII /
ако: sī
али: sed
батине добити: пасив глаголу тући verbĕrō verberāre ~āvī ~ātum
бедан: miser misĕra misĕrum
без: sine (+Abl)
бити: sum esse fuī
битка: pūgna ~ae f
бог: deus deī m
богиња: dea deae f
болестан бити: aegrōtō aegrōtāre ~āvī ~ātum
борити се: pūgnō pūgnāre ~āvī ~ātum
ваљан, в. добар
велик: magnus ~a ~um (компаратив major, majus; суперлатив maximus ~a ~um)
веровати: crēdō crēdĕre crēdĭdī crēdĭtum
видети: videō vidēre vīdī vīsum
више не: jam nōn (или nōn jam)
вода: aqua aquae f
водити: dūcō dūcĕre dūxī ductum
војник: mīles mīlĭtis m
војска: exercĭtus ~ūs m
војсковођа: dux ducis m
волети: amō amāre ~āvī ~ātum
враћати се: revertor revertī revertī reversum
време: tempus tempŏris n; проводити време: tempus agere
девојка: virgō virgĭnis f
девојчица: puella ~ae f
део: pars partis f
деца (нечија): lībĕrī ~ōrum m
дечак: puer puĕrī m
дивити се: admīror admīrārī admīrātus sum
доба: в. време
добар: bonus ~a ~um (компаратив melior melius; суперлатив optĭmus ~a ~um)
добро (прилог): bene
дом, в. кућа
друг: amīcus ~ī m
други: alius alia aliud
друм, в. пут
дуг: longus ~a ~um
дуго (прилог): diū
душа: anĭma ~ae f
Edukapromo
ђак: discipŭlus ~ī m
желети: cupiō cupĕre cupīvī cupītum
живети: vīvō vīvĕre vīxī
живот: vīta ~ae f; водити живот: vītam agĕre
животиња: bēstia bēstiae f; anĭmal animālis n
за (о сврси): ad (+Acc)
забављати се: lūdō lūdĕre lūsī lūsum
закон: lēx lēgis f
зашто: cūr
звати: vocō vocāre ~āvī ~ātum
звезда: stella ~ae f
где: ubī
говорити: loquor loquī locūtus sum
господар: domĭnus ~ī m
господарица: domĭna ~ae f
град: oppĭdum ~ī n, urbs urbis f
градити: aedifĭcō aedificāre ~āvī ~ātum
грађанин: cīvis ~is m
да ли: -ne
данас: hodiē
дати: dō dare dedī datum
и: (везник) et; (прилог) quoque
из: ē или ex (+Abl)
имати: habeō habēre habuī habĭtum
испред: ante (+Acc)
ићи (за ким): sequor sequī secūtus sum
јунак: vir virī m јутром, в. ујутро
174 Српско-латински
А Б Д З И Ј Ж Ђ Г В
речник
pāgina centēsima septuāgēsima quārta / CLXXIV – centum septuāginta quattuor
ка: ad (+Acc)
кад: quandō
кажњавати: pūniō pūnīre pūnīvī pūnītum
као: ut
капија: porta ~ae f
каткад: interdum
књига: liber librī m
колона: agmen agmĭnis n
коњ: equus equī m
кочијаш: aurīga ~ae m
краљ: rēx rēgis m
кућа: domus ~ūs f; код куће: domī
лађа: nāvis ~is f
леп: pulcher pulchra pulchrum
ли: -ne
лош: malus ~a ~um (компаратив pejor, pejus; суперлатив pessimus ~a ~um)
љубав: amor amōris m
мач: gladius ~diī m
место: locus ~ī m
мир: pāx pācis f
младић: juvĕnis ~is m
мноштво: multitūdō ~tūdĭnis f
морати: dēbeō dēbēre dēbuī dēbĭtum
море: mare maris n
моћан: potēns potentis
моћи: possum posse potuī
муња: fulmen fulmĭnis n
ниједан: nūllus ~a ~um
нико: nēmō
ништа: nihil
новац: pecūnia ~niae f
ноћ: nox noctis f
његов: ejus
њива: ager agrī m
о (коме/чему): dē (+Abl)
Edukapromo
на: in (+Acc, +Abl)
налазити се: sum esse fuī
напустити: relinquō relinquĕre relīquī relictum
народ: popŭlus ~ī m
не: nōn
небо: caelum ~ī n
него: (супротни везник) sed; (поредбени
везник) quam
некад, в. каткад
непоштен: imprŏbus ~a ~um
непријатељ: hostis ~is m
несрећан: īnfēlīx ~līcis
обала: lītus lītŏris n
обузети: capiō capĕre cēpī captum
огроман: ingēns ingentis
од: ā или ab (+Abl); ([један] од, међу) dē (+Abl)
одважан: audāx audācis
одсутан бити, одсуствовати: absum abesse āfuī
око: ocŭlus ~ī m
опазити: cōnspiciō cōnspicĕre cōnspēxī cōnspectum
опомињати: moneō monēre monuī monĭtum
остати: maneō manēre mānsī mānsum
отаџбина: patria patriae f
отворити: aperiō aperīre aperuī apertum
П
песма: carmen carmĭnis n
песник: poēta ~ae m
пети се: ascendō ascendĕre ascendī ascēnsum
писати: scrībō scrībĕre scrīpsī scrīptum
писмо: epistŭla ~ae f
планина: mōns montis m
плашити се: timeō timēre timuī (+Acc)
пловити: nāvĭgō nāvigāre ~āvī ~ātum
по: per (+Acc)
побећи: fugiō fugĕre fūgī
поворка: pompa ~ae f
под: sub (+Acc, +Abl)
покоравати се: pāreō pārēre pāruī
покрај: jūxtā (+Acc)
покушати: cōnor cōnārī cōnātus sum
поморац: nauta ~ae m
послужити се, в. служити се
посматрати: spectō spectāre ~āvī ~ātum
поступати: faciō facĕre fēcī factum
потражити, в. тражити
потребан: necessārius ~āria ~ārium
поћи: proficīscor proficīscī profectus sum
поштен, в. честит
175 Српско-латински речник Љ М Н К Л Њ
О
centum septuāginta quīnque – CLXXV / pāgina centēsima septuāgēsima quīnta
поштовати: colō colĕre coluī cultum
правичан: jūstus ~a ~um
представе: lūdus ~ī m
преко: trāns (+Acc)
пријатан: jūcundus ~a ~um
присилити: cōgō cōgĕre coēgī coāctum
прича: fābŭla ~ae f
против: contrā (+Acc)
пружати: praebeō praebēre praebuī praebĭtum
пун: plēnus ~a ~um
пут: via viae f, iter itineris n
путовати: iter facere
разан: varius ~a ~um
разлог: causa ~ae f
размишљати: cōgĭtō cōgitāre ~āvī ~ātum
разуман: prūdēns prūdentis
рат: bellum ~ī n
река: fluvius ~viī m, flūmen flūmĭnis n
реч: verbum ~ī n
Римљани: Rōmānī ~ōrum m
римски: Rōmānus ~a ~um
роб: servus ~ī m
робиња: ancilla ~ae f
са (ким/чим): cum (+Abl)
само: tantum; sōlum; не само… већ и: nōn
solum… sed etiam
сачувати, в. чувати
сви: omnēs ~ium
свиђати се placeō placēre placuī placĭtum
свој: suus sua suum
седети: sedeō sedēre sēdī sessum
сељак: rūstĭcus ~ī m
син: fīlius fīliī m
слати: mittō mittĕre mīsī missum
слободан: līber lībĕra lībĕrum
служити се: ūtor ūtī ūsus sum
смртник: mortālis ~is m
спас: salūs salūtis f
стављати: pōnō pōnĕre posuī posĭtum
стар: antīquus antīqua antīquum
сто: mēnsa ~ae f
стуб: columna ~ae f
супруга: uxor uxōris f
сутра: crās
тако (до те мере): tam
arx arcis f
тешити: cōnsōlor cōnsōlārī cōnsōlātus sum
тишина: silentium ~tiī n
тражити: quaerō quaerĕre quaesīvī quaesītum
треба: oportet oportēre oportuit
трудити се: studeō studēre studuī
тужан: trīstis ~е
у: in (+Acc, +Abl)
убити: occīdō occīdĕre occīdī occīsum
угледан: nōbĭlis ~e
узети: sūmō sūmĕre sūmpsī sūmptum
ујутро: māne
ум: mēns mentis f
ухо: auris ~is f
ученица: discipŭla ~ae f
учитељ: grammatĭcus ~ī m
хитар: celer celĕris celĕre
хладан: frīgĭdus ~a ~um
храбар: fortis ~e
храм: templum ~ī n
хтети: volō velle voluī; не хтети: nōlō nōlle nōluī
цар: imperātor ~tōris m
чекати: exspectō exspectāre ~āvī ~ātum
честит: probus ~a ~um
често (прилог): saepe
чиновник: magistrātus ~ūs m
читав: tōtus ~a ~um
читати: legō legĕre lēgī lēctum
човек: homō homĭnis m
чувати: servō servāre ~āvī ~ātum
чути: audiō audīre audīvī audītum
џак: saccus ~ī m
школа: schola ~ae f
шта: quid
176 Српско-латински речник Р Т Џ Ш У Х Ч Ц С
тврђава:
/ CLXXVI – centum septuāginta sex pāgina centēsima septuāgēsima sexta Edukapromo