Ликовна култура 7, уџбеник за седми разред основне школе

Page 1


Edukapromo

ДРАГАН

ЛИКОВНА

Главни уредник Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ

Одговорни уредник Доц. др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Рецензенти

ОШ „Станко Марић”, Угриновци

Проф. др Бранка КУЗМАНОВИЋ, Факултет

Наташа КОВЖАН КУН, педагог

Дизајн

Зоран ИГЊАТОВИЋ

Драган ЂОРЂЕВИЋ

Лектура и коректура

Тијана ВУЈОВИЋ

Издавач

ЕДУКА д.о.о. Београд

Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1

Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903

Сајт: www.eduka.rs • имејл: eduka@eduka.rs

За издавача

Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор

Штампа

Ротографика, Суботица

Издање бр.: 1, Београд, 2020. година

Тираж: 6000

Министар

Edukapromo

уметности у Београду

37.016:73/76(075.2)

ЂОРЂЕВИЋ, Драган, 1964Ликовна култура : уџбеник за седми разред основне школе / Драган Ђорђевић, Зоран Игњатовић. - Изд. бр. 1. - Београд : Eduka, 2020 (Суботица : Ротографика). - 102 стр. : илустр. ; 29 cm

Тираж 6.000. - Речник: стр. 96-97.Библиографија: стр. 102. - Регистар.

ISBN 978-86-6013-460-0

1. Игњатовић, Зоран, 1961- [autor] COBISS.SR-ID 15425801

Поштовани ученици, У уметности XX и XXI века наглашава се индивидуалан поглед на свет и околину. Постоји велики број нових уметничких праваца, нових технологија и начина изражавања са разноврсним идејама о скоро свакој области живота.

Уметност има вишеструку улогу и присутна је свуда

око нас: у архитектури, дизајну ентеријера, накита, намештаја, техничких уређаја, моди или као оригинално уметничко дело које оплемењује простор. Да би своје идеје приближили публици, уметници користе поред класичних техника сликања, вајања или цртања и најновија техничка достигнућа. Осим тога, модерна технологија

људе разних занимања да дају свету свој креативни допринос. У данашњем свету све је значајнија и образовна улога уметности.

Овим уџбеником, који има мноштво занимљивих примера, желимо да вам приближимо начине изражавања у многим ликовним областима.

Аутори

Edukapromo

ВОДИЧ

РАДОЗНАЛЕ

За вас радознале издвојили смо неколико страна са занимљивим садржајем

вежбама.

Edukapromo

САДРЖАЈ

ПРОСТОР

КОМПОНОВАЊЕ................................................................................................................

РАВНОТЕЖА...........................................................................................................................

КОНТРАСТ..............................................................................................................................

ПОНАВЉАЊЕ И СТЕПЕНОВАЊЕ.........................................................................................

КОМПОНОВАЊЕ ЛИНИЈА....................................................................................................

КОМПОНОВАЊЕ БОЈА И ОБЛИКА......................................................................................

БОЈЕ И ОСЕЋАЊА..................................................................................................................

КОЈА ЈЕ ТВОЈА БОЈА?.............................................................................................................

БОЈЕ ОКО НАС.......................................................................................................................

СТИЛИЗАЦИЈА

ОРНАМЕНТ

АРАБЕСКА..............................................................................................................................

МОТИВИ

ВЕЖБЕ

ПРОПОРЦИЈА

ПРОПОРЦИЈЕ ЉУДСКОГ ТЕЛА.............................................................................................

ПРОПОРЦИЈЕ ЉУДСКЕ ГЛАВЕ..............................................................................................

ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ПРОПОРЦИЈЕ

ПОСМАТРАЈ, ВЕЖБАЈ

ПРОСТОР

ИЛУЗИЈА ДУБИНЕ ПРОСТОРА.............................................................................................. ОДНОС ВЕЛИЧИНА У ПРОСТОРУ.........................................................................................

ПРОМЕНА ВЕЛИЧИНЕ

РАЗМЕШТАЈ

ФОТОГРАФИЈА

СТВАР ТРЕНУТКА..................................................................................................................

ПОСТУПАК

ПОСМАТРАЈ, ВЕЖБАЈ АНИМАЦИЈА

ПРОЦЕС НАСТАНКА АНИМАЦИЈЕ

Edukapromo

КОМПОНОВАЊЕ

Речи (појмови) „композиција” и „композитор” вероватно су ти одраније познате. Њих обично повезујемо са музиком. Ипак, кад год стварамо неко сложеније дело, било да је у питању песма, прича, слика

Edukapromo

текстура, светлина и боја.

Edukapromo

актуелан – садашњи, данашњи, тренутан, савремен.

Edukapromo

Edukapromo

Рафаел, Madonna della sedia (Мадона на столици), уље на дасци, 71 × 71 cm, 1513–1514.

Без контраста нема развоја. Привлачност и одбојност, разум и енергија, љубав и мржња, неопходни су људском постојању Вилијам Блејк, енглески песник и сликар

За парове појмова као што су: високо-ниско, љубав-мржња, срећа-патња, ружно-лепо, кажемо да су супротности или контрасти. Између супротности постоји нека врста напетости, што делује узбудљиво. Поред тога, контрасти се међусобно истичу. Уметници компонују своја дела користећи

у боји и текстури.

парова боја који су ти познати од прошле године. Да ли је уметник употребио још неку врсту контраста на овом делу? Шта је, по твом мишљењу, тиме постигао?

Као мотив изабери предмете које користиш свакога дана. То могу бити: школски прибор, прибор за јело, обућа, итд. Од њих састави композицију коју ћеш насликати. Сликај на половини папира користећи љубичасту и жуту темперу. Исти мотив потом уради на другој половини црвеном и наранџастом бојом.

Edukapromo

Прамбанан храм (детаљ), Индонезија, IX век

низове са правилним ритмом. ► Градацијом облика ствара се утисак кретања у правцу од већег ка мањем.

репетиција – понављање. градација – степеновање, постепено појачавање или смањивање нпр. звука или боје, осећања, светла. спонтаност – својевољност, непланирани поступци, појава без спољних и видних узрока.

Сух, Some/One, металне плочице, 216 × 715 × 905 cm, 2001.

1936.

46 × 38 cm, 1941.

×

25,4 × 19 cm, 1969.

,

50 × 19 × 13,5 cm, 2012.

Edukapromo

Паолоци,

Edukapromo

× 48 cm, 1963.

Мунк, Крик, пастел, 1985.

емоција – осећање, узбуђење, узбуђеност, реакција на неки догађај.

експресија – израз, изражајност, изражавање осећања, појачавање боја. интензитет – јачина, силина, жестина.

Edukapromo

Комбинације боја у ентеријеру имају важну улогу у стварању одговарајућег амбијента. Притом је могуће једну боју поставити као доминантну. Одређеном бојом

нагласити неко место или предмет,

већи број боја. Свака комбинација

дизајн ентеријера

црташ. Када завршиш радове, исеци папир и постави у своју маску ако је она од провидне пластике. Уколико све ово радиш у неком од компјутерских програма, онда завршене радове одштампај.

Стилизација је поједностављивање облика. То значи упрошћавање или одбацивање сувишних детаља.

Стилизација се примењује у свим гранама уметности, сликарству, скулптури, архтектури, музици. Објаснити сложену ствар, појам или догађај са мало пробраних и прецизних информација увек је представљало изазов. Када стилизујемо неки сложен облик, одбацујемо све што је сувишно

Бранкуси, Сан, камен, 1908. Фанг култура, Африка, Маска, дрво, XIX век

Бранкуси,

Котоко народ, Африка, Талисман, бронза, вис. 5 cm

Пикасо, Сова, цртеж оловком, 1946.

Edukapromo

ОРНАМЕНТ

Орнамент је украс.

Орнамент

тан, насликан,

урађен техником мозаика на некој од зидних или подних површина. Основни облици орнамента су трака и розета. Орнамент може покривати

Edukapromo

Edukapromo

Основни мотиви арабеске су геометријски, биљни и животињски.

Геометријски мотив чине једноставни облици попут квадрата, круга, шестоугла, звезде и других. Постепеним усложњавањем они прерастају у веома компликоване шаре.

Мотиви из биљног и животињског света се увек стилизују. Најчешће се комбинују са геометријским облицима. На тај начин декорације постају апстрактне и елегантне форме.

Edukapromo

Edukapromo

Пропорција је

Edukapromo

Поликлет из Арга је вајар који је стварао у класичном периоду старогрчке уметности (V век п.н.е.). Углавном је радио фигуре у глини које су одливане у бронзи. Нажалост, већина његових дела је нестала током времена, тако да његов рад познајемо преко копија које су рађене у Риму. Исту судбину деле и дела многих других грчких вајара.

Поликлет је доста времена посветио изучавању идеалних пропорција људског тела. У свом писаном делу Канон (које је изгубљено) он објашњава математичке правилности које је открио у односима величина на људском телу. Срећом, своја истраживања није само записао, већ и применио на скулптурама. Најпознатија међу њима је Копљоноша, коју због идеалних пропорција зовемо и канон

одређивање положаја битних тачака на телу (груди, лакат, колено...). Просечна висина тела одраслог човека је од 7 до 8 висина главе.

Edukapromo

Лепота облика се крије у складним пропорцијама.

Поликлет, Копљоноша, римска копија у мермеру, висина 212 cm

Леонардо,

улогу. Складни односи

се

10cm...),

4. Када се на овај начин установе

основна мера садржи у овим величинама.

Бари Фланеган, Играч крикета, бронза, 156,2 × 39,3 × 53,4 cm, 1981.

Edukapromo

Кроз простор се крећемо. Да бисмо се у њему лакше сналазили, потребно је да се некако означи. Одлучено је да се свет мери у три правца: напред-назад, лево-десно, и горе-доле. Измислили смо и стране света. А да бисмо лакше разумели

положај једног или више тела у простору, одредили смо: ис-

итд.

близу, дале-

ПРОСТОР

Посматрајући пределе око себе уочавамо

Вековима је уметнике окупирао проблем како да цртежом или сликом представе простор и облике у њему тако да изгледају најсличнијe ономе што наше око види. Проблем је у томе што су реалан простор

У наредним пасусима објаснићемо неке од важнијих

Приказивање треће димензије у дводимензионалном простору захтева употребу одређених техника којима се обмањује посматрачево око.

Edukapromo

Edukapromo

Замисли да си на обали мора и да пред собом имаш неколико бродова, једрилица и чамаца. Распореди их по дубини тако да се не преклапају. Нека њихова величина не зависи од просторне удаљености (погледај пример изнад).

Edukapromo

Edukapromo

Аутопортрет, цртеж, 33,2 × 21,2 cm, 1513.

Ренесанса (препород, фр.)

представља период у европској

историји који траје од XIV до

XVI века. У то време долази до

процвата културе и науке. Ренесанса настаје у Италији, али

врло брзо захвата целу Европу.

Уметност више није занат већ

озбиљна независна дисциплина. У то време су, поред осталих, стварали Леонардо, Микеланђело, Рафаел, Тицијан (у Италији), Дирер (у Немачкој), Бројгел и Ван Ајк (у Холандији).

Edukapromo

и одређени тонови зелене и љубичасте)

хладне боје (плава

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

• Елементи који чине ликовно дело су: линија, облик, волумен, текстура, светлина и боја.

• Компоновати значи саставити, организовати уметничко дело.

• Најизраженију разлику међу елементима који чине неку целину називамо супротност или контраст

• Стилизација је поједностављивање облика. То значи упрошћавање или одбацивање сувишних детаља.

• Орнамент је украс састављен од стилизованих биљних, животињских и геометријаских елемената. Основни облици орнамента су трака и розета.

• Пропорција је однос величина.

• Перспектива је метод приказивања простора и волумена онако како их види наше око.

Edukapromo

• Ваздушна или атмосферска перспектива се односи на промену боја и обриса удаљених облика у односу на облике који су у првом плану.

Корисне интернет стране: www.webexhibits.org www.artcyclipedia.com

78,5 × 65 cm, 1937.

www.louvre.fr www.guggenheim.org www.cacakmuzej.org.rs

www.narodnimuzej.rs www.muzej.org.rs

Дрвена кутија с отвором на једној бочној страници, огледалом у унутрашњости и стакленим прозорчићем на горњој страници је све што вам треба да добијете „живу слику”. Таква направа је настала током XVI века и

је

обскура. Користили су је сликари као помоћ при цртању реалног простора.

Камера обскура „хвата” слику онога ка чему је страница са отвором усмерена. Чим померите кутију, слика се мења. Да

бисте слику задржали, морате да је прецртате на неки про-

видан папир. Или... можете употребити мобилни телефон. У XIX веку камера обскура је „унапређена” тако да је могла да трајно забележи слику само помоћу светлости. Уједно је

изгубила једну реч и постала само – камера.

Тако је настала и нова врста уметности – фотографија.

Edukapromo

тротоар...).

заједницама.

Неки рачунарски програми нам дају могућност да слику дотерамо или изменимо како нам одговара, али се ипак највише цене фотографије које нису „обрађиване“. Фотошоп (Adobe Photoshop)

Edukapromo

ПОСМАТРАЈ,

Pearblosom,

198 × 282 cm, 1986.

Edukapromo

Слике за анимацију се снимају као засебне слике које се касније састављају у целину. За

то се данас углавном користе посебни рачунарски програми. Постоје и апликације за мобилне телефоне у којима се могу креирати gif анимације. Свака слика се поставља на временску линију, а уједно се убацују звук (говор и звучни ефекти) и музика. Програм све то повезује у целину – анимирани филм.

Екстреми су најважнији делови покрета или кретања неког јунака или предмета.

Edukapromo

Цртани филм може бити краткометражни (трајања до 30 мин.) и дугометражни (трајања

какво је осветљење у одређеној сцени, куда и како

Edukapromo

се

промотера за упис нових ученика у твоју школу. Треба да одржиш кратак састанак са родитељима на којем ћеш изнети предности твоје школе у односу на друге. Да нагласимо да се у оваквим случајевима не износе негативни ставови о другима, него се на-

оно што ти квалитетно радиш. Презентација твоје школе тре-

да истакне успехе,

комбинују

СЦЕНА

Свако

Компоновање сценске слике укључује шминку и костим извођача, а сцена се декорише и осветљава на посебан начин. Све врсте представа захтевају ангажовање ликовних уметника. Оне који се баве осмишљавањем костима називамо костимографи. За изглед сцене задужени су сценографи. И једни и други сарађују са режисером, који води рачуна да целокупна слика буде уједначена. У новије време на сцену су ступиле и модерне технологије у облику видео-пројекција, компјутерских анимација, холограма итд. У комбинацији са живим извођачима настају савремене мултимедијалне представе.

Писаро, Аутопортрет, уље на платну, 41 × 33 cm, 1903.

дела спада фигура Балзака. Роден га је извајао на експресиван начин желећи

да изрази креативну снагу великог француског писца. Кад је скулптура постављена 1898, ликовни критичари су је исмејали пошто није урађена на реалистичан начин.

Мекинтош, столице, XX век

Edukapromo

Мирон, Бацач диска, римска копија грчке скулптуре

године музеј даје дозволе професиолналним уметницима и аматерима да копирају дело по избору. На крају рада издаје се сертификат (потврда) да рад није фалсификат и кописта износи свој рад из музеја.

ЛИКОВНЕ ТЕМЕ

Edukapromo

Edukapromo

349 × 776 cm, 1937.

Edukapromo

×

ДА ПОНОВИМО:

• Фотографија је уметност која је везана за стварност и одређени тренутак.

• Анимација је „оживљавање” цртежа, глинених фигура или лутака.

• Презентација је начин да се за кратко време сажете информације пренесу до публике.

• Скоро све врсте сценских представа садрже игру, покрет и звук. Оне захтевају ангажовањеликовних уметника: костимографа, сценографа, шминкера, ком -

позитора, писца итд. Режисер води рачуна да целокупна слика буде уједначена.

• Сваки ауторски рад је оригинал. Оригиналан значи јединствен

• Имитација било ког уметничког дела назива се копија. Од оригинала настају копије које су мање вредности.

Edukapromo

Габо, Конструкција у простору са кристалним средиштем, пластика, 1940.

Технологија – употреба знања алата, техника, занатства, система и метода организације.

Елијасон, Твој спирални поглед, нерђајући челик, 2002.

Edukapromo

Тачка приступа, мултимедијални пројекат руских уметника укључује 3Д принтану скулптуру, компјутер, траву, разне сензоре, снимање таблетом и пројекцију на зиду.

читим темама и тиме створе позитивне промене. Нове технологије везане су углавном за рачунарство и роботику. Врло су важни и проналасци нових материјала, као

и истраживања на подручју генетике. Коришћење рачунара и нових материјала је и те како присутно

Edukapromo

гали много труда и средстава у развој свог града. Подизали су јавне грађевине и споменике, наручивали слике и дизајниране предмете. За то су ангажовали најпознатије уметнике тог доба попут: Микеланђела, Леонарда, Донатела, Брунелескија

и других. Владаре и богате појединце који су заштитници уметности зовемо мецене или патрони. У Србији

ретко се рециклирају. Фотограф Бењамин Вон Вонг

чених компјутера, лаптопова

Edukapromo

Уметност

УНЕСКО је 2005, у оквиру програма „Памћење света”, у Светски регистар културне документационе баштине, уписала и Мирослављево јеванђеље из Србије. УНЕСКО

НАСЛЕЂЕ

Глид, Рањени пас, бронза, 46 × 90 × 28 cm, 1972.

Edukapromo

У средњим уметничким школама постоји велики избор занимања везаних за уметност. Можеш бирати између дизајна и уметничких заната. Дизајн обухвата обликовање амбалаже, одеће, текстила, ентеријера, индустријских производа и графички дизајн. На смеровима

можете стећи звања: конзерватор, стилски кројач, грнчар, дрворезбар, јувелир, аранжер, клесар, фирмописац–калиграф, гравер,

Блеквел, Књига птица, папир, 36 × 31 × 19 cm, 2018.

Свакодневно људи одбацују

Фотограф Вонг својим радовима указије на проблеме загађења околине. Он прво обликује отпад у форму која одговара теми његовог рада, а затим је фотографише. За овај рад, који упозорава на загађење океана, употребио је 168.000 сламчица које је претворио у два велика таласа.

Кола, Паун, метал и стакло, вис. 66 cm, 2018.

Вонг, Strawpocalypse, фотографија, 2019.

ДА ПОНОВИМО:

• Уметници користе

нове технологије да

подстакну интеракцију

између аутора, уметничког дела и публике.

• Сваки народ води бригу и улаже велика

материјална средства

да очува своје

културноисторијско наслеђе.

• Министарства

и комисије сваке

земље улажу

средства у подизање

јавних споменика,

организовање

фестивала и акција од

друштвеног значаја, рад музеја, библиотека

и позоришта.Поред

државних, постоје и приватна лица која улажу свој капитал и њих зовемо мецене.

• Уметничка

РЕЧНИК

A

актуелан (фр. actuel)

– садашњи, данашњи, тренутан, савремен.

амбијент (лат. ambiens) –

околина, средина, животни

простор; скуп услова у

којима неки организам живи

или неки човек делује.

анфас (фр. en face) – с лица,

поглед спреда право у очи.

анимирати (лат. аnimare)

– начин или постипак стварања илузије покрета

сликама; анимирани филм

– покретне слике.

антички (лат. anticus, antiquus) – стари, старински, старовременски; који потиче

из Старог века, нарочито

из времена старих Грка и Римљана.

апстрактан (лат. abstractus)

– замишљен, мисаони, који

постоји само као појам;

нпр: љубав, страх, време;

супротно: конкретан.

архитектура (грч.

άρχιτεκτονική) –

грађевинарска уметност, неимарство. В

нпр. звука или боје, осећања, светла.

грнчарија – све врсте

посуда од печене глине.

Д

декорација (лат. decoratio) –украшавање неког предмета, кићење неке просторије; украс; орден.

деформација (лат. deformatio) – кварење

облика, унакаженост, нагрђеност.

Е

емоција (фр. emotion) – осећање, узбуђење, узбуђеност, реакција на

неки догађај.

експресија (лат. expressio) – израз, изражајност, изражавање осећања, појачавање боја.

И

икона (грч. είκών) – слика неког божанства или светитеља.

илузија (лат. illusio) – чулна

обмана, варка, уображење, обмана при којој се запажа

неки предмет друкчије но што је у стварности.

у природи, истраживање светлосних ефеката.

индивидуалан (лат. individualis) – лични, појединачан, својствен самосталној особи; индивидуа: сваки самостално постојећи организам, човек, личност. интензитет – јачина, силина, жестина.

Edukapromo

варијација (лат. variatio)

– промена, мењање, делимично одступање од

неке теме или плана.

волумен (лат. volumen) –запремина, простор који заузима једно тело. Г

градација (лат. gradatio) – степеновање, постепено појачавање или смањивање

илуминација (лат. illuminatio) – осветљавање; бојење неког цртежа или

графике; украшавање

сликама. илустрација (лат. illustratio)

интервал (лат. intervallum) – размак, удаљеност, међупростор.

К

калиграфија (грч. κάλλιγραφία) – лепо писање, вештина лепог писања, краснопис).

карактер (грч. χαρακτήρ) –збир особина или својстава којима се неки човек, нека ствар или појава одликују. карикатура (ит. caricare – оптеретити, caricatura) – предимензионисати карактерне црте лика, особина личности, догађаја, предмета, односа тако да целина буде смешна. комора (грч. καμάρα) – соба. композиција (лат. compositio од componere) – састав, склоп, структура ликовног дела, распоред елемената по одређеном реду. комуникација (лат. communicatio) – споразумевање, саопштавање; веза. конструисати (лат. construere) – градити, направити, саставити, израдити план. критеријум (грч. κριτήριον) –мерило.

М

матрица (фр. matrice) –

калуп или плоча од неког

материјала која служи као

основа за умножавање.

монтажа (фр. montage)

– склапање; састављање складне целине од појединих одломака, делова, слика.

мотив (фр. motif) – побуда, повод, подстицај; уметничка

мисао које преовлађује

целокупним уметничким делом.

Н

надреализам – један

од значајнијих праваца

уметности ХХ века, базира

се на машти подстакнутој сновима аутора.

неутралан (лат. neutralis)

– непристрасан, који не

припада ниједној страни.

О

оптика (грч. όπτικός) – наука

о природи светлости и

законима виђења, гледања.

ореол (фр. auréole) – светао

венац или круг око главе светитеља.

оригинал (лат. originalis) –нешто што је прво у својој врсти; изворно, првобитно дело.

тачком посматрања, положајем и удаљеношћу

онога што се посматра,

или посматрање нечега у контексту простора и

времена.

план (лат. planum) –

површина, раван простор; нацрт.

пројектор – пројекциони

апарат електрични бацач светлости, бацач слика на

неку површину.

пројекција (лат. projectio) – бацање; нацрт, представљање привидног

положаја или облика неког

предмета.

Р

релација (лат. relatio) –

однос, веза; међусобни

однос између

ствари.

репетиција (лат. repetitio) –

понављање.

рукопис – текст писан руком

или писаћом машином, или на рачунару; верзија

текста пре штампања и објављивања.

С

сатира (лат. satira) – песма, прича, слика и сл. која духовито и на подругљив

одбацивање сувишних

детаља код приказивања облика.

У

УНЕСКО – организација

Уједињених нација за образовање, науку и културу. универзални (лат. universalis) – општи, који је свему заједнички.

универзум (лат. universum) –васиона, свемир, свет. урбано (лат. urbanus) –

Edukapromo

орнамент (лат. ornamentum)

– украс, шара, накит; нарочито украс на грађевинама и посудама. П

парадокс (грч. παράδοξος) –

мишљење противно здравом разуму, бесмислица, супротност општем сазнању о нечему.

перспектива (лат. perspectiva) – изглед одређен

начин осуђује све што не

ваља у друштву; подсмех, ругање.

свитак – писани текст који се намотава око штапа. специфичан (лат. specificus) – својствен само

градско.

Ф

фантазија (грч. φαντασία) –машта, уобразиља, сањарија

фигурина (фр. figurine) – вајарско дело малих димензија којим се представља фигура неке животиње, божанства, људска фигура или облик који је сличан човеку.

формат – облик и величина нечега, нпр. књиге или фотографије.

Х

хармонија (грч. άρμονία)

– принцип компоновања; склад, правилан однос између делова неке целине; сразмерни односи делова који чине уравнотежену целину која оставља пријатан смирујући утисак. хоби − активност која се обавља ради личног задовољства, а не ради новчаних награда или примања.

Ш

штампа (ит. stampa) – тисак, отисак нечега на папиру или неком другом материјалу.

Адамс (Ансел/Adams Ansel), 1902–1984, амерички фотограф, стр. 55.

Адријен М и Клер Б (Adrien M & Claire B), француски уметници који раде заједничке пројекте, стр. 70.

Арман (Фернандез/Armand Fernandez), 1928–2005, француски вајар сликар, графичар, стр. 87.

Баиши ( Ци/Chi Pai-shih), 1863–1957, кинески сликар, стр. 18.

Бајић Мрђан, рођен 1957, српски вајар, стр. 14.

Бајрон (Јозеф/Joseph Byron), 1847–1923, енглески фотограф, стр. 62.

Бакић Војин, 1915–1992, српски вајар, стр. 20.

Бакли (Лаура/Laura Buckley), рођена 1977, ирска уметница, стр. 85.

Бенкси (Banksy) рођен 1974, енглески сликар графита, стр. 83.

Барили Павловић Милена, 1909–1945, српска сликарка, стр. 56.

Бернини (Ђовани Лоренцо/ Bernini Giovanni Lorenzo), 1598–1680, италијански вајар и архитекта, стр. 11.

Бијелић Јован, 1884–1964, српски сликар, стр. 54.

Блаквел (Су/Su Blackwell), рођена 1975, енглеска уметница, стр. 93.

Бонар (Пјер/Bonnard Pierre), 1867–1947, француски сликар, стр. 55.

Бота (Марио/Mario Botta), рођ. 1943, швајцарски архитекта, стр. 9.

Брак (Жорж/Georges Braque), 1882–1963, француски сликар, графичар и вајар, стр. 73.

Бранкуси (Константин/ Constantin Brâncuşi ), 1876–1957, румунски вајар, стр. 26.

Бројгел (Питер/Pieter Bruegel), 1525–1569, холандски сликар, стр. 10.

Брунелески (Филипо/Filippo Brunelleschi), 1377–1446, италијански архитекта и дизајнер, стр. 46.

Букер (Чакаи/Chakaia Booker), рођена 1953, америчка вајарка, стр. 87.

Ван Гог (Винсент/Van Gogh Vincent), 1853–1890, холандски сликар, стр. 73.

Вашовски браћа (Laurence „Larry” Wachowski – рођ. 1965 и Andrew „Andy” Wachowski – рођ. 1967), амерички филмски

сценаристи, продуценти и режисери, стр. 53.

Веласкез (Дијего/Diego Velázquez), 1599–1660, шпански сликар, стр. 81.

Вермер (Јан/Jan Vermeer), 1632–1675, холандски сликар, стр. 43.

Војислав Стевановић, српски сликар, педагог, стр. 91.

Вонг (Бенџамин/Benjamin Von Wong), рођен 1986, канадски фотограф, стр. 87, 93.

Ворн (Бил/Bill Vorn) рођен 1959, канадски уметник, стр. 85.

Вуковић Матија, 1925–1985, српски вајар, стр. 91.

Габо (Наум/Naum Gabo), 1890–1977, руски вајар, теоретичар уметности, стр. 84.

Глид Нандор, 1924–1997, југословенски вајар, стр. 90. Да Винчи (Леонардо/ Leonardo da Vinci), 1452–1519, италијански сликар, вајар, проналазач, стр. 38, 48, 73.

Де Кирико (Ђорђо/Giorgio de Chirico), 1888–1978, италијански сликар, стр. 51. Делоне (Робер/Delaunay Robert), 1885–1941, француски сликар, стр. 16. Дерен (Андре/Andre Deren), 1880–1954, француски сликар и графичар, стр. 15.

Дибифе (Жан/Dubuffet Jean), 1901–1958, француски сликар, стр. 19.

Добровић Петар, 1890–1942, српски сликар, стр. 49.

Ђото (ди Бондоне/Giotto di Bondone), 1266–1337, италијански сликар, вајар , архитекта, стр. 78.

Ејвери ( Шин/Sean Avery), аустралијски вајар, писац и илустратор, стр. 94.

Елијасон (Олафур/Olafur Eliasson), рођен 1967, данско-исландски уметник, стр. 84.

Енгр (Жан Доминик/Ingres Jean Auguste Dominique), 1780–1867, француски сликар, стр. 13.

Ешер (М. К./Escher Maurits Cornelis), 1898–1972, холандски графичар, стр. 52.

Жерико (Теодор/Théodore Géricault), 1791–1824, француски сликар, стр. 80.

Живковић Миодраг, рођен 1928, српски вајар, стр. 90.

Заха (Хадид/Zaha Hadid), 1950–2016, иранско-британски архитект, стр. 11.

Јовановић Паја, 1859–1957, српски сликар, стр. 89.

Јошитоши (Таисо), 1839–1892, јапански графичар, стр. 77.

Ј Р (Жи Ар), француски фотограф и уметник, рођен 1983, стр. 59.

Калдер (Александар/Kalder Aleksander), 1898–1976, амерички вајар, стр. 18, 40.

Каналето (Ђовани/Giovanni Canaletto), 1697–1768,

италијански сликар, стр. 47.

Капур (Аниш/Anish Kapoor), рођен 1954, енглески вајар, стр. 52.

Каравађо, (Микеланђело Меризи/Caravaggio Michelangelo Merisi), 1571–1610, италијански сликар, стр. 41, 79.

Кајбот (Густав/Gustave Caillebotte), 1848–1894, француски сликар, стр. 54.

Кле (Паул/Klee Paul), 1870 –1940, швајцарски сликар, теоретичар уметности, стр. 11, 23, 27.

Климт (Густав/Gustav Klimt),1862–1918, аустријски сликар, стр. 17.

Магрит (Рене/Рене (Magritte Rene), 1868–1967, белгијски сликар, стр. 12, 14.

Маљевич (Казимир/Казимир Малевич),1878–1935, руски сликар и теоретичар уметности, стр. 51.

Марк (Франц/Franz Marc), 1880–1916, немачки сликар и графичар, стр. 18, 22.

Мартини (Франческо/ Francesco di Giorgio Martini), 1439–1501,

Edukapromo

Илић Божа, 1919–1993, српски сликар, стр. 90.

Јанковић Никола, 1926–2017, српски вајар, стр. 36.

Јанчић Олга, 1929–2012, српски вајар, стр. 90.

Јовановић Ђорђе, 1861–1953, српски вајар, стр. 89.

Кола (Жерар/Gérard Collas), француски уметник, стр. 93.

Коњовић Милан, 1898–1993, српски сликар, стр. 90.

Кристо (Christo Vladimirov Javacheff), 1935–2020, бугарски уметник, стр. 53.

Корбизије (Le Corbusier), 1887–1965, швајцрско-француски архитекта, дизајнер, сликар и

стр. 72.

италијански архитекта, инжињер, сликар, вајар и писац, стр. 46.

Матис (Анри/Matisse Henri), 1869–1954, француски сликар, вајар, графичар и декоратер, стр. 32.

Мекинтош (Чарлс/Charles Mackintosh), 1868–1928

шкотски архитект, дизајнер, акварелист, стр. 24, 72.

Мерон (Пјер/Pierre de Meuron), рођен 1950, швајцарски архитекта, стр. 17.

Микеланђело (Буонароти/ Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni), 1475–1564, италијански

вајар, сликар, архитекта и песник, стр. 40.

Милосављевић Пеђа, 1908–1989, српски сликар, стр. 91.

Миљковић Никола, рођен 1978, српски фотограф, стр. 42.

Миро (Хуан/Miro Juan), 1893–1983, шпански сликар и вајар, стр. 19, 34.

Мирон, 470–430, грчки

вајар, стр. 74.

Мондријан (Пит/Piet Mondriaan), 1872–1944, холандски сликар и теоретичар, стр. 27.

Моне (Клод/Monet Claude), 1840–1926, француски сликар, стр. 44.

Моранди (Ђорђо/Morandi Giorgio), 1890–1964, италијански сликар, стр. 51.

Морбу (Хелен/Hélène Morbu), француска керамичарка, стр. 29.

Морис (Вилијам/William Morris),1834–1896, енглески

дизајнер, песник, стр. 32.

Мунк (Едвард/Едвард Edvard Munch ), 1863–1944, норвешки сликар, графичар, стр. 22.

Надар (Феликс/Nadar Félix Gaspard Tournachon), 1820–1910, француски фотограф, новинар, карикатуриста, књижевник и

израђивач балона, стр. 58.

Ногучи Исаму, 1904–1998,

амерички архитекта, дизајнер, вајар, стр. 20.

Норштајн (Јуриј/Ю́рий Бори́сович Норште́йн), рођен 1941, совјетски и руски аниматор, стр. 68.

Писаро (Камил/Camille Pissarro), 1830–1903, холандско-француски сликар, стр. 72.

Поликлет, грчки вајар

класичног периода – V век пре н. е. стр. 37.

Полок (Џексон/Jackson Pollock), 1912–1956, амерички сликар, стр. 52.

Прат (Хуго/Hugo Pratt), 1927–1995, италијански цртач стрипа и илустратор, стр. 14.

Предић Урош, 1857–1953, српски сликар, стр. 89.

Рафаел (Санти/Raffaello Sanzio), 1483–1520,

италијански сликар, стр. 13, 46.

Рембрант (Rembrandt van Rijn), 1606–1669, холандски сликар, графичар, стр. 76.

Реноар (Огист/Auguste Renoir), 1841–1919, француски сликар, стр. 37.

Рихтер (Герхард/Gerhard Richter) рођен 1932, немачки сликар, стр. 49.

1964, америчка уметница, бави се инсталацијама и фотографијом, стр. 63.

Смит (Дејвид /David Smith), 1906–1965, амерички вајар, стр. 19.

Стела (Џозеф/Stella Joseph), 1877–1946, амерички сликар, стр. 54.

Стојановић Сретен, 1898–1960, српски сликар, вајар, теоретичар, педагог, стр. 91.

Edukapromo

Сух (До Хо/Do Hо Сух), рођен 1962, корејски уметник, стр. 16.

Тејмор (Џули/Julie Taymor), рођена 1952, америчка режисерка и костимограф, стр. 57.

Тарнер (Вилијам/Turner Villiam), 1775–1851, енглески сликар, стр. 48. Тсакос (Наташа/Tsakos Natasha), швајцарско-америчка мултимедијална уметница, стр. 71.

Олдрин (Баз/Buzz Aldrin)

рођен 1930, амерички пилот

и астронаут, стр. 62.

Паолоци (Едуардо/Eduardo Paolozzi ), 1924–2005,

шкотски вајар, стр. 21.

Пикасо (Пабло/Picasso Pablo) 1881–1973, шпански сликар, вајар, графичар

стр. 27, 81.

100

Рјепин (Иља/Илья́ Ре́пин), 1844–1930, руски сликар, стр. 80.

Роден (Огист/Auguste Rodin), 1840–1917, француски вајар, стр. 72.

Салгадо (Себастиан/ Sebastião Salgado), рођен 1944, бразилски фотограф, стр. 15.

Симион (Фелиција/Felicia Simion), рођена 1994, румунски фотограф, стр. 59.

Скоглунд (Сенди/ Skoglund Sandy), рођ

Фланаган (Бари/Barry Flanagan ), 1941–2009, велшки вајар, стр. 39. Харинг (Кит/Keith Haring), 1958–1990, амерички уметник, стр. 82.

Хас (Гинтер/Günter Haese ) рођен 1924, немачки вајар, стр. 19.

Херцог (Жак/Jacques Herzog), рођен 1950, швајцарски архитекта, стр. 17.

Хокни (Дејвид/Hockney David), рођ 1937, енглески сликар, графичар, сценограф и фотограф, стр. 63.

Цезар (Балдачини/César Baldaccini), 1921–1998, француски вајар, 41.

Чанг (Та-Чиен/Chang Daichien), 1899–1983, кинески сликар, 45.

Челебоновић Марко, 1902–1986, Српски сликар, стр. 50.

Шагал (Марк/Marc Chagall), 1887–1985, руски сликар, графичар, стр. 77.

Шејка Леонид, 1932–1970, српски архитекта, сликар и теоретичар уметности, стр. 91.

Шмит Рутлуф (Карл/ Karl Schmidt-Rottluff), 1884–1976, немачки сликар, графичар, стр 78.

Шунсо Хишида (1874–1911), јапански сликар, стр. 17, 40.

Edukapromo

Дела и аутори на почетним страницама области:

Простор и композиција

Бота, Црква Сан Карлино, језеро Лугано, Швајцарска, саграђена 1999, растављена 2003.

Арнхајм, Рудолф: Уметност и визуелно опажање –Психологија стваралачког гледања, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1998. Базен, Жерман: Историја светске скулптуре, Вук Караџић, Београд, 1976.

Белохвалек, Игор: Ликовно васпитање за VI разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1982.

Bihalji – Merin, Oto: Revizija umetnosti, Izdavački zavod Jugoslavija, Beograd, Jugoslovenska revija, Beograd, Izdavačka organizacija Kultura, Skoplje, 1979.

Edukapromo

Bogdanović, Kosta: Uvod u vizuelnu kulturu, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1986.

Громан, Вил: Пол Кле, Просвета, Београд, 1967.

Esher, M. K: Grafičko delo / Uvod i objašnjenja samog umetnika, Taschen GmbH, Hohenzollernring, Köln, 2003.

Zhiyu, Shen: Art treasure of the Shanghai museum, Mladost, Zagreb, 1981.

Jaffe, Hans L. C: Picasso, Izdavački zavod Jugoslavija, Beograd, 1976.

Кахејн, П. П. / Франкастел, П. / Арган, К. / Леви, Мајкл. / Џафе, Ханс Л. К. / Хетл-Кунце, Х: 20 000 година светског сликарства, Вук Караџић, Београд, Kraigher-Hozo, Metka: Slikarstvo / Metode slikanja / Materijali, Svjetlost, Sarajevo, 1991.

Nere, Žil: Mikelanđelo, Taschen GmbH, Hohenzollernring, Köln, 2001.

Оствалд, Вилхелм: Malerbriefe, S. Hirzel, Лајпциг, 1904.

Павловић, Зоран: Свет боје, Туристичка штампа, Београд, 1977.

Read, Herbert: Istorija moderne skulpture, Izdavački zavod Jugoslavija, Beograd, 1980.

Riemserschnider, Burkhard / Uta Grosenic: Art now, Taschen GmbH, Hohenzollernring, Köln, 2001.

Ruhrberg, Karl: Twentieth Century Art / Painting and Sculpture in the Ludwig Museum, Museen der Stadt Köln, 1986.

Срејовић, Драгослав / Бабовић, Љубинка: Уметност Лепенског Вира, Издавачки завод Југославија, Београд, Народни музеј, Београд, 1983. Станојловић, Милан: Хармонија

облика

Комуникација

Тејмор, костим за представу

Краљ лавова, 1997.

Уметност око нас

Бенкси, Бес, бацач цвећа, 2003.

Речник

Ешер, Небо и вода, дрворез, 43,5 × 43,9 cm, 1938.

/ Ликовно

за ученике V, VI, VII и VIII разреда основне школе, Облик, Крушевац, 1973.

Turpin, Ian / Stallabrass, Julian: Max Ernst, Paidon Press Limited, London, 2002.

Hajnrih, Kristof: Klod Mone, Taschen GmbH, Hohenzollernring, Köln, 2001.

Hozo, Dževad: Umjetnost multioriginala / Kultura grafičkog lista, Prva književna komuna, Mostar, 1988.

Hofstaetter, Hans Helmut: Umjetnost u slici / Evropski srednji vek, Otokar Keršovani, Rijeka, 1978.

Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.