Ликовна култура 8, уџбеник за 8. разред основне школе

Драган Ђорђевић Зоран Игњатовић

pr om

o

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Ed

uk a

Уџбеник за осми разред основне школе

ДРАГАН ЂОРЂЕВИЋ • ЗОРАН ИГЊАТОВИЋ ЛИКОВНА КУЛТУРА Уџбеник за осми разред основне школе Главни уредник Др Бошко ВЛАХОВИЋ Одговорни уредник Др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Дизајн Зоран ИГЊАТОВИЋ Драган ЂОРЂЕВИЋ

uk a

Лектура и коректура Вуле ЖУРИЋ

pr om

o

Рецензенти Проф. др Бранка КУЗМАНОВИЋ, Факултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду Мирјана МЛАДЕНОВИЋ, наставник ликовне културе, ОШ „Жарко Зрењанин”, Качарево и ОШ „Мирослав Антић Мика”, Панчево Мр Томислав СТОШИЋ, професор ликовне културе ОШ „Васа Живковић”, Панчево

Ed

Издавач ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs • имејл: eduka@eduka.rs За издавача Др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор Штампа Цицеро, Београд

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:73/76(075.2) ЂОРЂЕВИЋ, Драган, 1964Ликовна култура : уџбеник за осми разред основне школе / Драган Ђорђевић, Зоран Игњатовић. - Изд. бр. 2. - Београд : Eduka, 2022 (Београд : Цицеро). - 96 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 1.500. - Речник: стр. 90-93. - Регистар.

- Библиографија: стр. 96.

ISBN 978-86-6013-500-3 1. Игњатовић, Зоран, 1961- [аутор]

Издање бр.: 2, Београд, 2022. година

COBISS.SR-ID 60078345

Тираж: 1500

© Едука д.о.о. Београд

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00217/2020-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Поштовани ученици осмог разреда,

Ed

uk a

pr om

o

Пред вама је нова књига, уџбеник ликовне културе. Настала је из наше жеље и намере да креирамо штиво које ће вам приближити део обимног и шароликог света модерне уметности. Поред тога, надамо се да ћемо вас подстаћи да се и самостално упустите у стваралачку авантуру и осетите сва задовољства која из ње проистичу. При првом прелиставању уџбеника можете приметити да уз обиље слика постоје и многа разнобојна поља са текстом. Она нису ту да би вас оптеретила информацијама него да вас упуте у најважније наставне садржаје предмета Ликовна култура у завршној години вашег учења у основној школи. Сваки од примера изложених у овом уџбенику пажљиво је одабран да би употпунио слику о материји која се обрађује у одређеном поглављу. Обојена текстуална поља пружају додатне информације у виду историјских података и занимљивости. Све то ће вам помоћи да боље разумете услове у којима су настали одређени уметнички правци и зашто су уметници у неком периоду стварали своја дела на одређени начин. Осим тога, веома важно место имају и текстови који би требало да прошире ваша практична знања, било да је реч о самосталном стварању ликовних дела, упознавању са пословима везаним за ликовну културу или примени савремене визуелне комуникације. Потрудили смо се такође да осмислимо одређен број питања и практичних вежби које би вас навеле да проширите своја уметничка интересовања и пронађете додатно задовољство у креирању властитих дела. Потрудили смо се да вам овај уџбеник донесе многа задовољства у сазнавању богатог света уметности, у истраживању вредних дела и појава, у естетском доживљају и процењивању. Свима чије је опредељење уметничко посебно желимо много успеха у стварању сопственог израза и у настављању учења у некој од уметничких школа.

УВОД

Аутори

ВОДИЧ Н а з и в

о б л а с т и

pr om

Кључне речи су написане задебљаним словима.

o

НАСЛОВ, ПОДНАСЛОВ

Непознати појмови који су важни за разумевање лекције издвојени су на страници где се појављују и обојени тамносмеђом бојом.

Ed

uk a

Добро је знати

ПРАКТИЧНА ЗНАЊА Разна корисна знања која можеш искористити у раду.

ВИЗУЕЛНА И ОПШТА КУЛТУРА Чињенице из разних области које су повезане са доживљајем слике и/или обогаћују опште знање.

ИЗ ИСТОРИЈЕ Чињенице из историје уметности и историје друштва

РАЗМИСЛИ, ИСТРАЖИ, УРАДИ

pr om

o

Предлози за размишљање и практичан рад

ЗАНИМЉИВОСТИ Интересантне чињенице из разних области

Ed

uk a

Аутори уметничких дела нису означени пуним именом, већ је дат део имена по коме је аутор познат (то је најчешће презиме, а понекад је то име или уметничко име – псеудоним). Више информација о аутору наћи ћеш у Индексу аутора на крају уџбеника.

ДА ПОНОВИМО

Да се подсетиш шта је најважније из претходног поглавља.

Препоруке и корисне интернет стране: Подаци и идеје које се могу пронаћи на интернету

ЗА РАДОЗНАЛЕ

За оне најрадозналије издвојили смо неколико страна са занимљивим садржајем

САДРЖАЈ 9

КОМПОЗИЦИЈА

Ed

uk a

pr om

o

ЛИКОВНИ ЈЕЗИК................................................................................................................ 10 ДОМИНАНТА......................................................................................................................... 12 ФОКУС..................................................................................................................................... 15 ЈЕДИНСТВО............................................................................................................................ 16 СТИЛ........................................................................................................................................ 19 У ДУХУ ВРЕМЕНА И КУЛТУРЕ.................................................................................................. 20 САСВИМ ЛИЧНО.................................................................................................................... 21 УСМЕРЕНОСТ.......................................................................................................................... 22 ХОРИЗОНТАЛНА УСМЕРЕНОСТ............................................................................................. 22 ВЕРТИКАЛНА УСМЕРЕНОСТ.................................................................................................. 23 КОСА УСМЕРЕНОСТ............................................................................................................... 24 КОСТУР КОМПОЗИЦИЈЕ........................................................................................................ 25 ПРОСТОР.............................................................................................................................. 26 КУБИЗАМ............................................................................................................................... 27 СКУЛПТУРА И ПРОСТОР...................................................................................................... 28 ПРОСТОРНЕ ИЛУЗИЈЕ........................................................................................................... 30 ПОЗИТИВАН И НЕГАТИВАН ПРОСТОР................................................................................... 32 ПЕРСПЕКТИВА....................................................................................................................... 34 НОВИ ПРОСТОРИ.................................................................................................................. 36 ПРОПОРЦИЈА У КОМПОНОВАЊУ........................................................................................ 38 ПРАВИЛО ТРЕЋИНЕ............................................................................................................... 38 ЗЛАТНИ ОДНОС..................................................................................................................... 39 ЕРГОНОМИЈА........................................................................................................................ 40 ФОРМАТИ.............................................................................................................................. 42 ПРОПОРЦИЈЕ У ЕНТЕРИЈЕРУ.................................................................................................. 43 ДА ПОНОВИМО.................................................................................................................. 44

45

НАСЛЕЂЕ

pr om

o

СВЕТСКА БАШТИНА.......................................................................................................... 46 КУЛТУРНА БАШТИНА............................................................................................................ 50 КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ.............................................................................................. 52 УМЕТНИЦИ И ЊИХОВА БАШТИНА....................................................................................... 60 ОЧУВАЊЕ БАШТИНЕ............................................................................................................. 62 УМЕТНОСТ ВАН ВРЕМЕНА................................................................................................... 64 ДА ПОНОВИМО.................................................................................................................. 66

КОМУНИКАЦИЈА

67

Ed

uk a

ВИЗУЕЛНА КОМУНИКАЦИЈА.......................................................................................... 68 ПИКТОГРАМ........................................................................................................................... 69 АМБЛЕМ.................................................................................................................................. 70 СИМБОЛ.................................................................................................................................. 72 СИМБОЛИКА БОЈА................................................................................................................. 73 АЛЕГОРИЈА.............................................................................................................................. 74 ПЕРСОНИФИКАЦИЈА............................................................................................................... 75 ГРАФИТ.................................................................................................................................... 76 СТРИП..................................................................................................................................... 78 БОДИ-АРТ.............................................................................................................................. 82 ШМИНКА................................................................................................................................. 83 ОДЕЋА..................................................................................................................................... 84 НАКИТ..................................................................................................................................... 86 ДА ПОНОВИМО.................................................................................................................. 88

РЕЧНИК И ИНДЕКС АУТОРА..................................................................... 89 ЛИТЕРАТУРА................................................................................................... 96

o pr om uk a Ed Савремени кинески уметник Ју Минјун у свом атељеу

o pr om uk a Ed Танги, Неодређена дељивост, уље на платну, 102 × 89 cm, 1942.

КОМПОЗИЦИЈА

К о м п о з и ц и ј а

ЛИКОВНИ ЈЕЗИК

o

За разлику од овог текста који за комуникацију користи речи, у ликовном споразумевању служимо се видљивим средствима као што су знак, покрет, цртеж, боја и друго. Ако желимо да неку идеју представимо ликовним делом, онда употребљавамо ликовни језик. При томe се користимо односима боја, распоредом линија, облика и маса, односом светлог и тамног, а не описивањем познатих облика или препричавањем литерарног дела. Суштина ликовног дела крије се, дакле, у његовој композицији.

Сваки уметник тежи да својим делом изрази одређену идеју, осећање или расположење. При томе су му на располагању разна средства, зависно од гране уметности. То могу бити боје, облици и масе, покрет, речи, звучни тонови итд.

Ed

uk a

Каравелић, Жена и механизам, камен, 60 × 20 × 30 cm, 1999.

pr om

Ликовни језик је начин споразумевања.

Атлан, Судан I, уље на платну, 65.5 × 100.4 cm, 1959.

10

pr om

o

К о м п о з и ц и ј а

uk a

Ван Гог, Портрет доктора Гашеа, уље на платну, 67 × 56 cm, 1890.

Енгр, Портрет господина Бертена, уље на платну, 116 × 95 cm, 1832. Посматрај Вламенкову слику и анализирај је. Обрати пажњу на употребу боја. Пронађи на интернету више података о аутору и слици.

Ed

Пред тобом су два портрета. Ван Гог је насликао портрет свог пријатеља, доктора Гашеа, док је Енгр портретисао господина Бертена, власника утицајног париског часописа. Др Гаше делује замишњено и сетно. Господин Бертен је енергична и самоуверена особа. Иако су на обе слике ликови врло изражајни, о њиховом карактеру нам много говоре и њихов положај на слици, колорит, пропорције и други елементи композиције. Анализирајмо неке од тих елемената. Веома искошена фигура др Гашеа са таласастим ритмом линија делује немирно; Бертен седи усправно, са рукама ослоњеним на колена и раширеним лактовима, што га чини још ширим и сигурнијим. Код Ван Гога сви делови слике су повезани заједничким таласастим кретањем, док Енгр фигуру поставља на неутралну позадину, чиме је додатно учвршћује. И поред све стабилности, Бертенова фигура делује енергично, што је постигнуто разиграном контурном линијом капута и разбарушеном косом; с друге стране, глава др Гашеа, наслоњена на руку, књиге на столу и десна шака граде троугао који даје стабилност овој наизглед немирној композицији.

Вламенк, Андре Дерен, 1906.

11

К о м п о з и ц и ј а

ДОМИНАНТА

pr om

o

Када кажемо да једно брдо или дрво доминира пределом, то значи да нам оно привлачи више пажње у односу на остале ствари у околини. Стварајући дело, уметник може одлучити да некој појави дâ више важности од осталих. Нагласити се може неки облик, линија, боја или кретање. Доминантни елемент постаје кључно место на делу, а често и његов основни садржај. Ипак, не користи се доминанта само онда када желимо да нешто истакнемо. Она може делу са мноштвом облика и снажним кретањем дати стабилност, тј. сигурну тачку на коју ће се око увек враћати.

За древна времена карактеристично је и то да су људи трагали за начином који би им помогао да се приближе богу. Једна од таквих тежњи садржана је и у библијском предању о градњи Вавилонске куле. Замисли да си архитекта. Уради нацрт за кулу која ће људима омогућити да буду ближе небеским висинама. Одреди јој место на коме ће доминирати над околином. Уради више скица, а најуспелију увећај и насликај темперама.

Ed

uk a

Доминанта је утисак који на нас оставља појава која се на неки начин издваја у односу на околину.

Хокусај, Велики талас код Канагаве, дрворез, 26 × 38 cm, 1829–1833.

12

К о м п о з и ц и ј а

Уметник може било који облик учинити доминантним ако из неког разлога жели да га истакне. Постоји више начина да се то уради. Облик може бити наглашен другачијим изгледом, величином или позицијом у односу на остале, може бити светлији или тамнији од околине или се издвојити специфичном бојом. Смештање облика на посебно место као што је нпр. центар дела, такође га чини доминантним.

Аја Софија, Истанбул, завршена 537.

Ed

uk a

Када истражујете непознати град, најсигурније је да нађете доминантну грађевину коју можете одасвуд видети. Захваљујући њој, увек ћете знати где се налазите. Слично томе, наше истраживање уметничког дела увек почиње и завршава се на доминантној тачки коју је одредио сам уметник.

pr om

o

Доминанта је повезана са контрастом пошто се истакнути облик мора разликовати од осталих.

Кирхнер, Црвени торањ у Халеу, уље на платну, 10 × 91 cm, 1915.

Бонар, Јесен, берба воћа, уље на платну, 369 х 349 cm, 1912.

13

К о м п о з и ц и ј а

На средњевековној илуминацији средишња фигура краља Ота III је приметно већа од осталих. Овако успостављена доминанта у композицијама са више људских фигура назива се хијерархија. Налазимо је у уметности старих цивилизација попут сумерске и египатске, а касније у Византији и средњовековној Европи. У хијерархијском приказивању владари и црквени поглавари имају највећу фигуру, док величина осталих фигура зависи од њиховог сталежа.

o

Ed

uk a

хијерархија - подела по старешинству и сталешкој припадности.

pr om

Јеванђеље Ота III, илуминација, X век

У фигуративним композицијама са више људских ликова начело доминанте се користи да би се један од њих издвојио у односу на остале. Одређени лик се може истаћи посебним положајем у композицији дела, осветљавањем или потамњивањем у односу на остале или на неки други начин.

Васкрсење, фреска, Црква Хора, Истанбул, XIV век

14

К о м п о з и ц и ј а

ФОКУС

pr om

o

Док посматрамо разне призоре, поглед нам се понекад „залепи” за неку појаву. Она постаје фокус призора. Ако постоји облик који доминира, онда је фокус на њему. У фокусу не мора бити цео облик, већ само нека значајна тачка на њему (врх или средиште облика и сл.). Стварајући, уметник поступком компоновања усмерава нашу пажњу на одређено место. То не мора бити средиште дела, а често се успоставља и више тачака, тако да се поглед креће од једне ка другој тачки.

Пронађи фокусне тачке на делима Баумајстера и Гончарове. Имај на уму да то не мора обавезно бити нешто што је јасно означено.

Ed

uk a

Баумајстер, Monturi Diskus I A, уље на платну, 185.4 × 135,2, 1953.

Кандински, Звезде, литографија, 1938.

Гончарова, Класично-кубистичка глава, акварел, 27 × 19 cm, 1916.

15

К о м п о з и ц и ј а

ЈЕДИНСТВО

o

Ed

uk a

pr om

Ако желите да прстом руке додирнете ову тачку, потребно је да цело тело беспрекорно функционише. Нервни систем вођен очима даје команду коју мишићи и скелет извршавају. Ваши дисајни органи и крвоток хране мозак, скелет и мишиће итд. И уметничко дело можемо сматрати организмом који мора бити јединствен.

Познато је да добар део живог света чине сложени организми. Суштина њиховог успешног функционисања јесте у томе да је рад сваког појединог органа подређен раду целине. Сваки орган обавља своју функцију и, уколико су сви добро усклађени, организам ради како треба. Ово начело, које називамо начело јединства, људи су рано спознали и по њему стварали државе, школе, машине итд. Где год је потребно повезивање више делова у једну функционалну целину, начело јединства игра значајну улогу.

Лубарда, Ноћ у Црној Гори, уље на платну, 80,5 × 99,7 cm, 1951.

16

К о м п о з и ц и ј а

На слици Франца Марка јединство је остварено благо закривљеним линијама које се смењују у различитим ритмовима. Кошуте и предео се прожимају, чинећи од слике јединствену целину. У овом случају јединство није само композиционо начело, већ суштина самог дела. Уметникова идеја је да прикаже животиње као део природе. Иако су издвојене тиме што су смештене у први план, оне се стапају у околни простор као део слагалице. Марк је све ликовне елементе подредио јединству слике.

o

У уметности се то јединство огледа у обједињавању елемената уметничког дела. Јединство уметничког дела се може остварити на више начина. У то се, осим ликовних елемената, укључују и композициона начела као што су ритам, контраст и доминанта. Обично је више елемената усмерено ка стварању хармоничне целине. У неким случајевима ће само један ликовни елемент послужити као средство обједињавања.

Ed

uk a

pr om

Применом начела јединства делу дајемо изглед целовитости.

Марк, Црвени јелен II, уље на платну, 70 × 100, 1912.

17

К о м п о з и ц и ј а

pr om

o

Направи скице за кућу (са вртом) у којој би волео/волела да живиш. Потом одабери најуспелију и насликај је. Одреди боје за фасаду, одабери које ћеш растиње посадити у врту итд. На крају направи макету од приступачних материјала. Обрати пажњу на детаље.

Сеносиаин, кућа Ајкула, Мексико, 1990.

uk a

Јапански врт

Кућа је јединство многих елемената и сви они треба да складно функционишу. Задатак архитекте је да поред облика саме грађевине размишља и о околном простору. Некад се кућа просто уклопи у постојећи амбијент, а некад се заједно са кућом пројектује и околни простор.

Ed

Амерички архитекта Ф. Л. Рајт познат је по радовима у којима повезује геометријске конструкције грађевина са природним амбијентом. На примеру његове куће на водопаду (десно) приметићете да бетонске терасе прате правац простирања стене. Вертикални зидови су направљени од исте врсте камена од ког је саздана и стена на којој се кућа налази. Коришћењем сродних облика и материјала уметник је остварио несвакидашње јединство архитектуре и природе.

Рајт, Кућа на водопаду, Пенсилванија, САД, 1935.

18

К о м п о з и ц и ј а

СТИЛ

o

Вероватно сте чули да се за неку особу каже да има стила. Под тим се обично подразумева изглед (одевање, шминка и фризура) или понашање. Најбоље их је спојити. Стил у одевању не подразумева искључиво скупу и брендирану одећу ни одевање по последњој моди. Одећа треба да одговара нашој личности и физичком изгледу. Имати стила у одевању значи остварити јединство личности и одеће. Слично је са понашањем. За разлику од дрскости, лепи манири и искреност су пријатни околини.

Ed

uk a

pr om

Одређен начин представљања утисака, мисли и осећања називамо израз или стил.

Цртежи за модне креације

Дизајн столице кроз историју У архитектури и дизајну развили су се многи стилови везани за поднебља и историјске периоде. Нацртај модерну столицу која ће бити у стилу оне која ти се највише допада на примерима из историје. Притом користи савремене материјале.

19

К о м п о з и ц и ј а

У ДУХУ ВРЕМЕНА И КУЛТУРЕ Стил у уметности представља начин на који се уметник изражава. Он може бити везан за општеприхваћена схватања неке заједнице у одређеном историјском периоду. То називамо стилом епохе. Тако су, на пример, уметници и мислиоци ренесансе или барока имали неке опште идеје по којима се издвајају од других епоха.

uk a

pr om

o

Многе теме које су вековима привлачиле уметнике обрађиване су на различите начине, зависно од поднебља, религијских схватања, друштвених односа и сл.

Ed

Персијска уметност, Игра поло, акварел, 1546.

Баумајстер, Тркачица II, уље на платну, 120 × 80 cm, 1925.

20

Тулуз-Лотрек, Џокеј, литографија,1899.

К о м п о з и ц и ј а

САСВИМ ЛИЧНО

pr om

o

Поред општег стила епохе, многи уметници изграђују и свој лични стил. Зато кажемо да Леонардови и Микеланђелови радови имају неке заједничке карактеристике које их сврставају у ренесансу, али да се разликују по својим особеним стиловима. Проналажење властитог стила доводи се у везу са оригиналношћу уметниковог дела и зато је за сваког ствараоца веома значајно. Многи уметници до тога долазе поступно пролазећи кроз више фаза у свом раду. Стил се огледа у специфичном коришћењу ликовних елемената, а нарочито у компоновању. То се односи на особене комбинације облика, боја, текстура, односа величина, као и на употребу одређених материјала, орнамената итд.

О значајним уметницима се обично каже да имају препознатљив рукопис. Код ликовних уметника рукопис подразумева специфичан, препознатљив начин цртања.

Ed

uk a

Модиљани, Жана Ебитерн, уље на платну, 129,5 × 81 cm, 1919.

Ђакомети, Дијего, уље на платну, 61 × 50cm, 1959.

Шиле, Аутопортрет, цртеж, 46.5 × 31.5 cm, 1912.

21