Мудрица 3 збирка задатака из српског језика за 3. разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

IVANA JUHAS JASMINA IGWATOVI]

СРПСКИ ЈЕЗИК 3

uk a

ZBIRKA ZADATAKA ZA TRE]I RAZRED OSNOVNE [KOLE

Ивана Јухас Јасмина Игњатовић МУДРИЦА СРПСКИ ЈЕЗИК 3 збирка задатака за трећи разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко Влаховић

ПРЕДМЕТНИ УРЕДНИК Др Моња Јовић

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Биљана Никић

uk a

ИЛУСТРАЦИЈЕ И ДИЗАЈН Јасмина Игњатовић

РЕЦЕНЗЕНТИ Миланка Берковић, професор разредне наставе, ОШ „Филип Вишњић”, Београд Др Јелена Журић, професор српског језика и књижевости Наташа Ковжан Кун, педагог

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Доц. др Наташа Филиповић

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко Влаховић, директор ШТАМПА Ротографика, Суботица

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2)(076) ЈУХАС, Ивана, 1965Мудрица. Српски језик 3 : збирка задатака из српског језика за трећи разред основне школе / Ивана Јухас, Јасмина Игњатовић ; [илустрације Јасмина Игњатовић]. - Изд. 1. - Београд : Eduka, 2020 (Суботица : Ротографика). - 92 стр. : илустр. ; 30 cm Тираж 5.000. ISBN 978-86-6013-487-7

Издање бр.: 1, Београд, 2020. година Тираж: 5000

1. Игњатовић, Јасна, 1967- [аутор] [илустратор] COBISS.SR-ID 16236297

Директор Завода за унапређивање образовања и васпитања одобрио је издавање и употребу овог додатног наставног средства Решењем број: 476-3/2020. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

САДРЖАЈ ДА СЕ ПОДСЕТИШ 5 АЗБУКА И АБЕЦЕДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 ГЛАСОВИ Ч, Ћ, Џ, Ђ, Х . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 САМОГЛАСНИЦИ И СУГЛАСНИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 СЛОВО, РЕЧ, РЕЧЕНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 РЕЧЕНИЦЕ ПО ЗНАЧЕЊУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 ПИСАЊЕ РЕЧЦЕ ЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 САДА ЗНАШ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 ЈЕЗИК

uk a

ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 РОД И БРОЈ ИМЕНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 ОПИСНИ ПРИДЕВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 РОД И БРОЈ ПРИДЕВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 ГЛАГОЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 ЛИЦЕ И БРОЈ ГЛАГОЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 ПОТВРДНИ И ОДРИЧНИ ОБЛИК ГЛАГОЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 СЛОГОВИ; ПОДЕЛА РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 УПРАВНИ ГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 НЕУПРАВНИ ГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 ИМЕНА НАРОДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 ГЕОГРАФСКИ НАЗИВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 НАЗИВИ ПРАЗНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 НАСЛОВИ КЊИГА И ЧАСОПИСА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 ПИСАЊЕ ПРИСВОЈНИХ ПРИДЕВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 ПИСАЊЕ РЕЧЦЕ НЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 НАВОДНИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 СУГЛАСНИК Ј . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 СКРАЋЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 САДА ЗНАШ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

51 КЊИЖЕВНОСТ КОД ЗУБНОГ ЛЕКАРА – Никола Дреновац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 ЗАЛАЗАК СУНЦА – Григор Витез . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 ЗИМА БЕЖИ – Јован Јовановић Змај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 ДЕДА ТРИШИН САН – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 МАТЕРИНА ХВАЛА и ИМАМ КУЋУ – народне песме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 МАЧЕ ИЗ ПОШТАНСКОГ САНДУЧЕТА – Кетрин Џексон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 ЧОВЕК СЕ УЧИ ДОК ЈЕ ЖИВ – народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 КО НЕ РАДИ, НЕК НЕ СЛАДИ – Корнеј Иванович Чуковски . . . . . . . . . . . . . . . 60 ОПРЕЗНИ ОТАЦ – Езоп . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 ПЧЕЛИЊА МАТИЦА – браћа Грим . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 ПОДЕЛА УЛОГА – Гвидо Тартаља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 PIPI DUGA ČARAPA (odlomak) – Astrid Lindgren . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 MIHAJLO PUPIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 САДА ЗНАШ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

uk a

РЕЧИ ИСТОГ ИЛИ СЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 РЕЧИ СУПРОТНОГ ЗНАЧЕЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 РЕЧИ УМАЊЕНОГ И УВЕЋАНОГ ЗНАЧЕЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 ИГРАМО СЕ РЕЧИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 ПРОЧИТАО/ПРОЧИТАЛА САМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 ГЛЕДАО/ГЛЕДАЛА САМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 ПРИЧА НА ОСНОВУ СЛИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 РАЗГОВАРАМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 ПРИЧА НА ОСНОВУ ЗАДАТИХ РЕЧИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 ПРОШИРУЈЕМО ПРИЧУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 ЗАПОЧЕТА ПРИЧА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 МЕЊАМО ПРИЧУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 ОПИС ЖИВОТИЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 ОПИС ЛИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 ОПИС ПРИРОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 ПРИЧА СА ЗАДАТОМ ТЕМОМ (Ближи се летњи распуст) . . . . . . . . . . . . . . . . 87 ПРИЧА СА СЛОБОДНОМ ТЕМОМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 САДА ЗНАШ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 МОЈА БИБЛИОТЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 МОЈ РЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 БЕЛЕШКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

ДА СЕ ПОДСЕТИШ

КРОЗ ВЕЖБУ ЋЕШ УТВРДИТИ ЗНАЊЕ О:

uk a

• азбуци и абецеди; • писању гласова Ч, Ћ, Џ, Ђ и Х; • самогласницима и сугласницима; • реченицама; • писању речце ЛИ.

Нивои задатака:  основни  средњи  напредни „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, док га волимо и поштујемо, њим пишемо и говоримо, дотле живи народ.” Вук Караџић 5

ДА СЕ ПОДСЕТИШ

АЗБУКА И ABECEDA 1.

Напиши штампана и писана слова азбуке као што је започето.



Аa

Napiši štampana i pisana slova abecede kao što je započeto.



uk a

Аa

ЗНАШ ЛИ ОВО?

Како су азбука и abeceda добиле своје називе? Поредак слова А, Б, В читао се АЗ, БУКИ, ВЈЕДИ. Спајањем АЗ и БУКИ настао је назив АЗБУКА. Прва четири слова у abecedi су А, B, C и D. Читају се А, BE, CE и DE. Њиховим спајањем настао је назив ABECEDA. 6

ДА СЕ ПОДСЕТИШ

ГЛАСОВИ Ч, Ћ, Џ, Ђ, Х 1. На линију упиши слово Џ или Ђ.

2. На линију упиши слово Ч или Ћ.



ОЏАЧАРЕВ РОЂЕНДАН

КРАЈ ЈОШ ЈЕДНОГ ШКОЛСКОГ ДАНА

 

om pr

Неке речи у датим реченицама нису правилно написане. Напиши реченице правилно писаним словима латинице.

Уве__е кре__емо ку__и након школских __асова. Ми__а и __еда се увек путем шале и за__икавају*, вуку__и тешке торбе. Сваке ве__ери пред ку__ерком* __ика __аслава сретнемо његовог ма__ора Ки__у и дамо му остатке ужине. Ма__ак се сре__но облизује, а ми кора__амо даље. Не журимо својим ку__ама, јер волимо да се дружимо и при__амо.

uk a

Сањао сам чудан сан: о__ачару ро__ендан! Пробрани* су гости били, __ур__евком се окитили. Крај о__ака сви су сели, __ем и __еврек су појели. Утом до__е љута рода и упита: „Је л' то мода да до__еш у ту__и стан и прослављаш ро__ендан?” Поче сва__а, бука, граја, до__е славље до свог краја. О__ачар с о__ака си__е и љутитој роди при__е: „__аба квариш ро__ендан, па ово је само сан!”

Јасмина Игњатовић

Лано, ајде пробај нову аљину. Тела сам да купим орасе на пијаци. Аца се пофалио да је добио иљаду динара. Стефан лежи у ладу и грицка кору леба.

*пробрани – изабрани

*зачикавају – задиркују

*кућерак – мала, неугледна кућа

ДА СЕ ПОДСЕТИШ

САМОГЛАСНИЦИ И СУГЛАСНИЦИ 1. Прочитај стихове. Подвуци речи које

2. У квадратиће упиши изостављене



 

садрже два самогласника.

ЗЕКА

Јасмина Игњатовић

По ливади шареној скаче бели зека. Свежа трава зелена постеља му мека. Радује се сваком миришљавом цвету, зујању пчелица, лептировом лету. Седи, ћули уши, радознало њушне, па одскочи уплашено када нешто шушне.

  

KRA TE BO 5.   

ITE E

• три самогласника –

• сугласник Р на почетку –

6.   

Уочи разлику у изговарању речи: ГРАД (насеље) и ГРАД (падавина). Напиши још два таква примера.

пут

љут

Из песме „Зека” препиши по једну реч која има:

дан

лош

По дужини изговарања, самогласници могу бити дуги и кратки. Заокружи речи у којима се самогласник изговара дуго.

рог

• самогласник И на крају –

• четири сугласника –

ASA

uk a

сугласнике у речима.

 

OVI

3. У кружиће упиши изостављене

POT

самогласнике у речима.

РЕБУС

ДА СЕ ПОДСЕТИШ

СЛОВО, РЕЧ, РЕЧЕНИЦА 1.

Шест речи је подељено на два дела. Састави их и напиши на линијама.



KR-

-VA -BA -NA -TA DRVRA-VO -PA SR- KRATRU-

 

У свакој од написаних реченица неке речи су сувишне. Прецртај речи које не припадају тој реченици.

Целу ноћ је пас узнемирено говорио лајао на сунце звезде.

Лана је певала читала занимљиву књигу лежећи у гранама хладу дрвета.

На Мишином распусту рођендану сам пио јео укусну чоколадну торту.

3.  

uk a

Кокошка петао кукурикањем поздравља излазак месеца сунца.

Речи у реченицама су испретуране. Правилно напиши реченице писаним словима латинице.

Иза се облака сунце појавило. Крову на мачак се куће сунча.

Школу је Мила отишла јутрос у. Весело са локвања на жаба локвањ мала скаче.

4.   

Од датих слова састави три речи по избору. Потруди се да буду што дуже. Слова се у речима не могу понављати.

Ж Б А У Е К Н З Р О

ДА СЕ ПОДСЕТИШ

РЕЧЕНИЦЕ ПО ЗНАЧЕЊУ 1.

Прочитај текст.



КО ЈЕ КРИВ?

Георг Михаил Владеску

Из текста препиши по једну:

uk a

Упитала баба унуку: – Зашто ти је тако прљава кецеља? – То су јагоде криве, бако. Ставила сам их у џеп, а оне су ми упрљале кецељу. – Зашто су ти прљава колена и руке? – То је Азорка крива! Провукла се испод тарабе* и почела да лаје на мене: „Ав, ав! Провуци се испод тарабе!” И ја сам се провукла. – А зашто си тако разбарушена? – То је ветар крив, бако. Трчала сам, а он је јурио за мном. Сакрила сам се под грм, а он ме и тамо нашао. Подвукла сам се под степенице, али ме је и тамо открио. Ја нимало нисам крива! А по вашем мишљењу, децо, ко је свему крив?

 

• обавештајну реченицу;

• упитну реченицу;

• заповедну реченицу.

3.   

Састави упитне реченице тако да одговор на њих буду бојом истакнуте речи у обавештајним реченицама. У јесен се птице селе на југ. Јежеви и жабе преспавају зиму. Ово пролеће ће бити кишно. Лети пчеле сакупљају полен.

*тараба – дрвена ограда

ДА СЕ ПОДСЕТИШ

ПИСАЊЕ РЕЧЦЕ ЛИ 1. Заокружи речце ЛИ у стиховима.

2. Испред правилно написаних



 

ДЕДА И УНУЦИ (одломак) Вељко Петровић

Какво ли ће сутра бити време?

Јесили ишао код рођака? Имаш ли мало времена?

Хоћешли да се играмо заједно?

Можешли да ми помогнеш? Знају ли они где је то? Пијешли довољно течности?

Постави питања на дате одговоре користећи речцу ЛИ. Питање:

uk a

 

Да ли сам тачно написала?

Сјатили се унучићи, запиткују деку: – Је ли било мале деце у твом прошлом веку? Је ли било звечки, мечки, лутака за бебу, тих што жмуре, „мама” зову, откривене зебу*? Је ли било, већ од зоре, праве фискултуре, аута и аероплана* што по поду јуре? 3.

реченица упиши знак.

Одговор: Могу да идем са тобом у парк. Питање:

Одговор: Хоћу, доћи ћу на твој рођендан.

Питање:

Одговор: Волим сладолед од јагоде. 4.

Дате реченице напиши правилно писаним словима латинице.

  

Дали су ти другови дали поклон? Знали Мирко да смо ми знали за то? Волели дечаци школу као што су волели вртић?

*зебу – смрзавају се *аероплан – авион

ДА СЕ ПОДСЕТИШ

САДА ЗНАШ... У празна поља допиши оно што недостаје. САМОГЛАСНИЦИ

РЕЧЕНИЦЕ ПО ЗНАЧЕЊУ

упитне

uk a

Правилно повежи линијом.

ЋИРИЛИЦА

pamuk

марама

мрак

apoteka

крај

kopaj baka

ЛАТИНИЦА

раст тост

корен

ЈЕЗИК КРОЗ ВЕЖБУ ЋЕШ НАУЧИТИ:

uk a

• о именицама, придевима, заменицама и глаголима; • како да поделиш речи на крају реда; • о управном и неуправном говору; • о писању имена народа, географских назива, празника, наслова књига и часописа; • о писању присвојних придева; • о писању речце НЕ уз именице и придеве; • када се користе наводници; • када се пише сугласник Ј; • о скраћеницама.

Нивои задатака:  основни  средњи  напредни „Од свих разорних оружја које је човек био у стању да измисли, најстрашније и најмоћније било је реч.” Пауло Коељо 13

ЈЕЗИК

ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ 1. 

У тексту подвуци заједничке именице. НИКОЛА УПЛАШИО БАКУ Небојша Николић

Разврстај именице у табелу:

 

бића

појаве

предмети

uk a

врабац, авион, балон, облак, кућа, деда, трамвај, дуга, сестра, гром, висибаба, ветар.

4.   

У речима промени прво слово тако да добијеш нове заједничке именице. лонац ташна полица мост рода

Од датих слова састави заједничке именице.

Извуче Никола вуну из рупе на душеку, па стане пред огледало. Направи себи браду и бркове и закуца на кухињска врата. Бака отвори врата, али се направи као да га није познала. – Кога, молим Вас, тражите? – запита бака. – Тражим Николу – одговори Никола дебелим гласом. У тај мах* спадоше му бркови и бака узвикну: – Па то си ти! А ја се још чудим ко је тај човек! После је Никола свима причао како је уплашио баку.

  

лфтеоне гајадо малаг

оакрњач ламсачак ЗАГОНЕТКE

Товар носи – коњ није, иглом боде – шваља* није. Корице има – нож није, листове има – дрво није.

*мах – трен, тренутак *шваља – шнајдерка, кројачица

ЈЕЗИК

ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ 1.

Црвеном оловком заокружи неправилно написане властите именице у тексту. Напиши их правилно штампаним словима латинице.

 

КАКО СЕ КО ЗОВЕ Семјон Коган

Разврстај именице у табелу и напиши их правилно:

  

uk a

ПАНТЕЛИЋ, СРБИЈА, ПЛАНИНА, МОРАВА, ЧОВЕК, КОПАОНИК, РЕКА, КОПРИВА.

заједничке

А А Р Б Е З А

Љ Д О Д Е Д А

Б И З М Ц Г В

В А Љ Е В О А

А А С А В Р Л

Р Е Ш И Н З А

М Е А Р А Т Д

• људи; • градова;

властите

ОСМОСМЕРКА

Напиши по два имена:

• животиња; • села; • река;

 

Упитала деца ждребе: – Зашто тебе зову ветрић? – Ја брзо трчим. Као ветар. – А зашто тебе зову маза? – обратила се деца мачки. – Ја волим да се мазим. – А зашто су тебе назвали лајко? – питала деца пса. – Ја гласно лајем и тако чувам кућу. – А тебе, магарче, зашто тврдоглавко? – Нећу да вам кажем! – одговори магарац и удари копитом о земљу.

• планина; • држава. Пронађи написане речи пратећи правац стрелица. • • • • • • •

МЕСЕЦ ЗЕМЉА ЗВЕЗДА ЉИЉАН ВАЉЕВО МРАВ ЗЕБРА

• • • •

АВАЛА НИШ ТАРА ДЕДА

Од преосталих слова добићеш име највећег града у Србији.

ЈЕЗИК

РОД И БРОЈ ИМЕНИЦА



• јеж

Напиши род датих именица. • ормар

• зец

• столица

• вук

• трактор

• лешник

• јагње

• орах

• муња

• сир

• огледало

• хлеб

• ветар

Подвуци именице у тексту. Препиши их у табелу и одреди им род и број као што је започето. Именице које се понављају напиши само једном. МАЈКА именица род број Тихомир Продановић аутобус м ј Аутобус је јурио равним путем. Одједном путници повикаше: – Пазите, квочка с пилићима! Настрадаће! Сви путници упрли* погледе према квочки и пилићима који су прелазили преко пута. Квочка је раширила крила и брзо, на велику радост свих путника, уклонила је пилиће испред великог точка. – Да ли су се спасли? – забринуто су питали путници. Један младић са задњег седишта је радосно повикао: – Сви су се спасли! У аутобусу је завладала радост. – Ех, што ти је мајка! – смирено је рекао возач и благо се осмехнуо.

uk a

 



Дате именице напиши у множини.

4.  

Поред именица мушког рода напиши одговарајуће именице женског рода. • медвед

• ован

• вук

• лав

• зец

• слон

• ћуран

• тигар

ЈЕЗИК 5.

Попуни табелу као што је започето.

 

именица

врста

Прочитај текст. Напиши га тако да реченице буду у множини.

Дечак свакодневно чита неку лепу причу. Највише воли бајку у којој храбри витез води борбу и побеђује змаја. Витез затим одлази у замак где га срећни краљ и краљица дочекују уз велико весеље.

uk a

  

властита

број

Петар гусеница Колубара олуја столови Краљево теписи јарићи

род

УКРШТЕНИЦА

1 7 9

12 14

13 15

17 20

1 – назив наше земље 2 – други самогласник 3 – биљка која расте у бари 4 – упиши ОБ 5 – супротно од НОЋ 6 – човек који живи на Северном полу 7 – мало насеље 8 – део биљке 9 – 20. слово азбуке 10 – згуснута водена пара 11 – мужјак краве

12 – упиши АУТ 13 – животиња која вуче санке Деда Мраза 14 – упиши ОН 15 – 11. слово азбуке 16 – аутомобил скраћено 17 – други самогласник 18 – први самогласник 19 – упиши ЊТ 20 – супротно од ДА

*упрти – уперити

ЈЕЗИК

ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ 1.

Прочитај текст. Подвуци све градивне именице.



Допуни реченице именицом БЕНЗИН.



ГРАДИЛИШТЕ На путу до школе пролазим поред великог градилишта. Понекад застанем да видим како камиони истоварају песак, шљунак, камен... Радници убацују цемент и воду у мешалице које непрестано раде. Огромне дизалице дижу увис греде од челика. Ко би рекао да ће од свег тог бетона, малтера и гвожђа ускоро настати зграда.

Цистерном је довезена велика количина

на бензинску пумпу.

Тата је сипао у аутомобил пун резервоар

uk a

Чика Стева је однео канту

до чамца.

Из канте се просуло неколико капи

 

Прецртај градивне именице које не припадају реченицама.

Марија и Саша направили су на плажи велики замак од шећера песка. За рођендан сам поклонио тетки цвет и вазу од керамике челика. Када сам била на селу, деда Мита ми је направио фрулу од камена дрвета. Када помажем мами да меси погачу, ја додајем брашно бибер. Ивана је за торту искористила цео килограм соли шећера.

РЕБУС

Р=В 18

ЈЕЗИК 4.  

Напиши од којих материјала могу бити направљени предмети. • сто • ваза • прстен • ципеле • мост • кашика

Допуни реченице одговарајућим градивним именицама.

  

Јелена је обукла нову кошуљу од

и сукњу од

На полици стоје фигурице од Столица је направљена од

Састави реченице у којима ћеш употребити дате градивне именице. олово песак нафта

uk a

  

и пресвучена

окружена је оградом од

Комшијина кућа од

и ћуп од

уље

свила со

Играј се са другом/другарицом

Једно од вас изговори једну градивну именицу, а остали покушавају да се сете што више предмета који могу да се направе од материјала који та именица означава.

ЈЕЗИК

ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ 1. 

Подвуци све збирне именице у песми.



ПРОЛЕЋЕ

Испресовао сам један кестенов

Јасмина Игњатовић

Када се на грању пупољци појаве и птице стидљивим цвркутом се јаве; када сунца жутог промоле се зраци и побегну тромо сви мрки облаци; кад жбуње у шуми лишћем се окити и бубице на дрвећу престану се крити; кад ливаду обоји прво пољско цвеће, знај, зима је отишла, стигло је пролеће.

Неколико жутих отпало је са гране. Испод дрвета је гомила сувог

Попуни табелу.

 

Допуни реченице одговарајућим именицама.

заједничке именице кестен

множина

uk a

једнина

збирне именице

прутови

жбун

4.  

пера прстење

Разврстај именице у табелу: ТОРАЊ, ОСТРВО, ПЛАСТИКА, НЕГОТИН, ЗЛАТО, МОРАВА, ДРЖАВА, СНОПЉЕ, ЗЛАТИБОР, ЈАГЊАД, ТРЊЕ, КАМЕН. заједничке

грожђе

властите

градивне

збирне

ЈЕЗИК

ОПИСНИ ПРИДЕВИ 

Подвуци све описне придеве у песми.



ЗИМА

лепршаве

Јасмина Игњатовић

разигране тужне

веселе

крупне

ситне

хладне

укусне

топле распеване

бисерне

шарени

пластични

висока

хладан

ветар

планина

киша

лењир

ситна

лептир

 

високе

меке

Користећи лењир спој линијом придеве са одговарајућим именицама.



шарене

мирисне

uk a

Све је својом белом чипком хладна зима обавила, преко брда, поља, шума, нежна крила раширила. Фигуре* од сјајног снега врло вешто направила, прозоре малених кућа финим ледом украсила. Када преко града, села, мек прекривач простре, ветар, који мрзне носић, позове у госте, па пахуље, ситне искре, по главама сеје. Свако дете зима тиме успе да насмеје. 3.

Заокружи придеве којима би се могле описати пахуљице.

Допуни реченице придевима изведеним од датих именица. Пролеће се смејало под гајевима* и и

(дрво)

(цвет)

(сунце)

небом. Шетало је по

ливадама. Пролазило је поред

ограда. Одмарало се испод

(лист)

(мирис) (камен)

дрвећа.

*фигура – скулптура, кип *гај – шумица, луг

ЈЕЗИК 5.  

Које воће описују наведени придеви? • жута, црвена или зелена, укусна, слатка или кисела • плаве, сочне, крупне или ситне, слатке или киселе

Напиши придеве супротног значења.

 

• дугачак

• тамна

• низак

• тешка

• широко

• плитак

• мало

• ситан

Којим придевима би описао/описала своју:

 

• косу;

• торбу?

Напиши придеве који описују предмете на сликама.

uk a

• румене, црвене, скривене, слатке, домаће или шумске

  

Смисли што више описних придева за дате именице.

  

• лист • ветар • дрво • планина

ЈЕЗИК

ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ Сања

машна

Маја

балон

Милан



лопта

Јасна

цвет

мишја румено београдски

 

именица означених црвеном бојом. зрак

лет бубамаре

лет

песма птице

песма

кућица јежа

 

uk a ток

теткино

Напиши присвојне придеве на основу цртежа.

зрак сунца

реп ласте

црвени ђачки пчелиња топли

ток реке

народни морски

3. Изведи присвојне придеве од

кућни

Сањина машна

јакна

Урош

Заокружи присвојне придеве.



Напиши присвојне придеве изведене од властитих именица.

светлост шаре језеро

реп

сок

кућица

оклоп

Допуни стихове присвојним придевима. ЧИЈА ЈЕ ТО КУЋА? Свако своју кућу има, ту се склони кад је зима. Враголасти мишић сиви у рупи живи. Птица чека хладне дане у гнезду испод гране.

Меда спава у тишини у пећини. Зец се, у зимска јутра сива, у рупи скрива. Симина је она жута кућа мала покрај пута. 23

ЈЕЗИК 6.  

Допуни реченице придевима изведеним од датих именица. Шетао сам

улицама.

(Нови Сад)

Касније сам обишао неколико Следећи пут ћу ићи код Том приликом ћу видети

  

(Милан) (Вршац)

баке. винограде.

Смисли и напиши реченице у којима ћеш користити придеве изведене од датих именица.

манастира.

(Фрушка гора)

Јелена Београд

позориште 8.

Напиши реченице у којима ћеш користити дате придеве.

  

морски, палмин сеоски, Петров

9.   

сунчев, шумски

uk a

кухињски, бакин

Морски ветар љуља палмин лист.

Направи укрштеницу. Упиши одговарајуће речи и напиши њихова објашњења. 1

1–

2–

3–

4–

5–

6–

ЈЕЗИК

ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ 1.

Подвуци све градивне придеве у тексту.



СТАРА ВОДЕНИЦА

Испред реченица које садрже градивне придеве упиши знак +. Зелена трава посута светлуцавом росом пресијавала се на жутом сунцу.

uk a

 

На потоку још увек стоји стара дрвена воденица. Оронула* и заборављена. Земљани пут који води до ње сада је зарастао у шибље. Деда ми је причао како је некада велики камени точак млео жито дан и ноћ. Воденица је била центар догађања. Људи су долазили и одлазили носећи пшенично брашно у јутеним* џаковима. Ретко кад би деда имао времена за одмор. А кад би уграбио прилику, простро би вунено ћебе крај обале потока. Извалио би се, забацио удицу, накривио свој сламнати шешир и чекао да риба загризе. – Е, то су била времена! – каже мој деда.

Косу је везала свиленом машном, а око врата је ставила бисерну огрлицу. До старог каменог моста може се доћи асфалтним путем. Паперјасти облаци су се разишли, а шуму је обасјала сјајна месечина.

3.  

Бака је изнела слатко у стакленој посуди, сребрну кашичицу и чашу воде.

Попуни табелу као што је започето. именица

градивни придев

злато

златно

бакар песак крзно стакло гранит *јута – груб, чврст материјал

4.  

Дате придеве напиши поред одговарајућих именица. дрвена гумена папирна кожна чоколадна памучна земљана

кеса торта врата посуда јакна блуза лопта

*оронула – пропала, дотрајала

ЈЕЗИК 5.

Допуни реченице одговарајућим градивним придевима.

  

Ања је од родитеља за рођендан добила Марко је обукао

наруквицу.

јакну и умотао се у

Дизалица је преносила

шал.

блокове и

Кроз шуму је водила

жице.

стаза до

колибе.

Узела сам кишобран, обула

чизме и истрчала на кишу.

Мама је спаковала питу у

посуду и однела баки. маску на очи и

шешир на главу.

Иван је ставио

6.   

Напиши по три именице које се могу описати датим градивним придевима. бакарни

пешчани

крзнени

uk a

керамички

бетонски

ОСМОСМЕРКА

И М

мермерни

Пронађи написане речи пратећи правац стрелица. • • • • • • • •

ГЛИНЕНО ВУНЕНО ОЛОВНО ДРВЕНО ВОДЕНО ВОЋНО ЛАНЕНО ЛИМЕНО

Од преосталих слова добићеш још један градивни придев.

ЈЕЗИК

РОД И БРОЈ ПРИДЕВА 1.

Користећи лењир сваку именицу спој линијом са два одговарајућа придева.



жена вредан

весела

вредно

вредна

Подвуци придеве у тексту. Издвој придеве које описују именице дате у табели и одреди им род и број као што је започето. МАЧАК ОТИШАО У ХАЈДУКЕ (одломак) Бранко Ћопић

придев водени

Бруји весело водени точак, глас му путује сунчаним пољима и губи се у старој буковој шуми, пуној тишине и влажних сенки. У воденици дрема млинар Триша, стар и доброћудан чичица. Поред њега седи његов дебели мачак: и он такође дрема.

род број м ј

шуми сенки чичица

Дате придеве и именице напиши у множини. У празна поља упиши њихов род. цветна ливада

 

именица точак пољима

мачак

uk a

весео

 

весело

дете

мушкарац

велико огледало послушан пас дрвени чамац

Допуни реченице одговарајућим придевима.

  

сунце је вирило иза На

грани

облака. птица прави

ноћ се спушта на У пролеће ће Урош ће шетати

меда изаћи из стазама

гнездо. град. пећине. планине. 27

ЈЕЗИК

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ 1.

Попуни табелу.



једнина

Напиши одговарајуће личне заменице.

множина

сам отишао код друга.

ја

1. лице

сте се играли у парку. се љуљала на љуљашци. си играла кошарку.

2. лице 3. лице

 

Напиши реченице у којима ћеш уместо истакнутих именица користити заменице.

смо се лепо провели.

Мира је стигла на време. Синоћ су дечаци гледали филм. Цео дан су деца била у парку.

Можда ће доћи и Игор.

Сутра ће девојчице играти одбојку.

  

Састави реченице у којима ћеш употребити дате личне заменице. ја

uk a

Аца и Сима су најбољи другови.

оне ви он ми ти РЕБУС

ЗАГОНЕТКE

Тело дрвено, а срце камено.

У горици на једној ножици.

ЈЕЗИК

ГЛАГОЛИ

 

4.  

Допуни реченице одговарајућим глаголима.

Јасмина Игњатовић

Ватрогасац

У октобру, у октобру, игра лишће своју игру: лети, пада свуд по путу, па направи стазу жуту. Кад их ветар увис вине*, листићи, ко балерине, уз окрете, пируете*, плешући, лагано слете. И град буде окићен, у одело обучен, и паркови обојени, у шал златни увијени.

Пекар

ватру. хлеб и кифле.

Оџачар Лекарка

оџаке. људе.

Поштар

пошту.

Учитељица

Куварица

децу. разна јела.

Кројачица Возач

одећу. камион.

Зидар

кућу.



ЈЕСЕЊЕ ЛИШЋЕ

Напиши глаголе који означавају слично стање.

uk a



Подвуци све глаголе у песми.

• мислити – размишљати • корачати – • говорити –

• посматрати – • сневати – • плашити се –

Разврстај глаголе у табелу: грми, пише, мисли, боли, купује, веје, прави, спава, пљушти, свиће, намешта, весели се. радња

стање

збивање

*винути – подићи високо *пируета – окрет у плесу

ЈЕЗИК 5.  

Које промене се догађају у пролеће? Поред именица напиши што више одговарајућих глагола. • сунце: сија, греје, • ветар: ћарлија, • дрвеће: • цвеће: • птице:

Смисли и напиши реченице у којима ћеш употребити дате глаголе. У једној реченици можеш употребити више глагола: чуди се, скочи, ромиња, греје, сања.

  

uk a

  

Шта се догађа у природи када је невреме? Опиши оно што видиш на слици, користећи у реченицама што више одговарајућих глагола.

8.   

Шта ти све радиш када одеш на излет?

ЈЕЗИК

ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА 1.  

Прочитај текст. Препиши истакнуте глаголе у одговарајућу колону табеле. Попуни табелу како је започето. УСАМЉЕНИ ДИМЊАК (одломак) Борисав Атанасковић

будуће време ће живети живеће

садашње време живи

 

3.  

Поред реченица напиши у ком времену се радња догађа.

uk a

прошло време живео је

На високом крову живео је димњак и док је зими радио пуном паром, лети му је било досадно. Чамио* је на крову, зурио* у облаке и ласте и доколичио*!... Ласте су раздрагано јурцале за мушицама, а димњак је сетно уздисао: – Ех, лако је птицама. Стално се играју и никад нису саме! Ласте су ћеретале* за свој рачун, кикотале се нешто и летеле куд која.

Напољу је хладно и пада крупан снег. Снег је дуго падао и забелео кровове. Језеро се претвара у велико огледало. Ускоро птице неће имати довољно хране. Слетаће на прозоре у потрази за мрвицама хлеба. Напиши по једну реченицу о томе: • где си ишао/ишла прошле недеље; • шта радиш сада; • шта планираш да радиш сутра.

*чамити – седети усамљен *зурити – дуго гледати

*доколичити – ништа не радити *ћеретати – весело разговарати

ЈЕЗИК 4.  

Допуни реченице глаголима у прошлом времену. Зима

(прекрити)

село светлуцавим белим покривачем и

пахуље у својој сребрној коси. Из димњака дима. Весели димњак

(певушити)

(излазити)

са ветром и

вештине. Зима је била његова другарица. Са њом

и шта

(разговарати) (видети)

. Она му

облаци сивог (изводити)

(играти се)

(причати)

где

своје и (путовати)

на свом дугом путу.

раздрагано

(донети)

Реченице напиши у садашњем и будућем времену.

  

Пахуљице су пале на димњак и најавиле долазак зиме.

Садашње време:

Будуће време:

Димњак је весело пућкао и радовао се снегу. Будуће време:

uk a

Садашње време:

Зима га је поздравила и обавила га хладним дахом. Садашње време: Будуће време:

Китила је дрвеће и цртала слике на прозорима. Садашње време: Будуће време:

6.   

Направи ребус чије ће решење бити реч ГЛАГОЛ.

Играј се са другом/другарицом

Једно од вас нека изговори једну именицу. Друго би требало да смисли и каже што више одговарајућих глагола. На пример: ПТИЦА – лети, цвркуће, стоји...

ЗАГОНЕТКE

Коке беле с неба пале, па и врата затрпале. 32

Зуба нема, руку нема, а опет хвата и уједа.

ЈЕЗИК

ЛИЦЕ И БРОЈ ГЛАГОЛА 1. Попуни табелу користећи глагол РАДИТИ у садашњем времену. 

1. лице

ја

2. лице

ти

једнина радим

множина ми

 

једнина прошло време

прошло време

певаћу

смо певали

На основу датих реченица, напиши нове.

1 2

Ја сам добио јабуке од ујака. 2. лице множине:

Ви сутра идете у позориште. 3. лице једнине:

Она је донела бомбоне у школу. 1. лице множине:

будуће време

УКРШТЕНИЦА

  

uk a

2. лице 3. лице

множина

будуће време

1. лице

Напиши глагол ПЕВАТИ у свим лицима у прошлом и будућем времену.

3. лице

3 4

Одреди лице и број добијеног глагола.

5 6

Глаголи су у садашњем времену. 1 – глагол ЧЕКАТИ у 3. лицу једнине 2 – глагол ИЋИ у 1. лицу множине 3 – глагол ТРЧАТИ у 2. лицу једнине 4 – глагол РАСТИ у 3. лицу множине 5 – глагол МАЗАТИ у 1. лицу једнине 6 – глагол КОПАТИ у 2. лицу множине

ЈЕЗИК

ПОТВРДНИ И ОДРИЧНИ ОБЛИК ГЛАГОЛА 1. Прочитај текст. У тексту подвуци глаголе у одричном облику. 

МЕСЕЧЕВ ОДМОР Војислав Станојчић

Озебао Месец спустио се на врх планине да мало одахне од непрекидног путовања. Од умора не може очи да држи отворене. Још мало па ће заспати. – Не бежите! Покријте ме! – рече облацима који су пловили око њега. – Морам мало да одспавам! – А ко ће онда да светли људима? – побунише се они. – Нико! Реците им да је Месец ноћас болестан и да га не узнемиравају! Сутра ће бити сасвим друкчије! Месец зевну још неколико пута, скупи се и заспа. Облаци га добро умоташе, а он се, кад осети њихову топлоту, насмеши. Кад се буде пробудио, биће здрав, одморан, сјајан и светлеће читаве ноћи без прекида. Али зато га сада треба оставити на миру, да се не пробуди. Не смемо се љутити на њега што се сакрио за облаке. Моја бака каже да Месец то чини само кад је много уморан или кад му није добро. Реченице напиши у потврдном облику.

 

Нећу да једем купус јер га не волим.

uk a

Нисам написао причу зато што немам оловку.

Допуни реченице глаголима у одричном облику.

 

У малом селу

димњак. Сваки прозор свакодневно. Гости их

много малих кућа. На сваком крову се

(има)

(дочекују)

(красе) (могу)

зелени капци. Дворишта се

Одговори на питања реченицама у одричном облику.

  

Можеш ли да дођеш?

(чисте)

доћи у свако доба дана. Љубазни домаћини

раширених руку.

Хоћеш ли стићи на време?

(дими)

ЈЕЗИК

СЛОГОВИ; ПОДЕЛА РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА 1. Прочитај текст. Растави речи на слогове као што је започето. 

У АПРИЛУ

Мирко Петровић

... Једна риба пливала, пливала, пливала. Пливала узводно* и од силног пливања се ознојила. – Како знаш? – Кад сам је упецао, била је још мокра од зноја. – Ма, немој! – А опет, једна риба пливала, пливала. Пливала низводно* и... – И она се ознојила? – Е, то не знам. Ту другу рибу нисам упецао! 2. Заокружи правилно подељене речи.

шк-ола

те-гла кук-уруз

веве-рица

па-пуче

чокол-ада

стол-ица

свес-ка цип-ела

Исправи грешке и препиши одломак из романа „Хајди” Јохане Шпири, водећи рачуна о правилној подели речи на крају реда.

  

лис-ица

те-гла

uk a

пор-одица фрижи-дер

теле-фон

 

... Заузме деда своје старо место на клупи и оборених очију, ништа не говорећи, запали своју лулу и поче да одбија велике колутове дима. За то време Хајди је разгледала радознало све унаоколо. Завири и у стају за козе, која је била саграђена крај колибе, али унутра није било ничега.

*узводно – смер супротан од тока реке *низводно – смер у коме тече река

ЈЕЗИК

УПРАВНИ ГОВОР 1. Прочитај песму. Оно што Марко говори подвуци плавом, а оно што мама говори 

подвуци црвеном бојом. МАРКОВА ПРАВА Јасмина Игњатовић

На то је мама одмахнула главом: „Добро је што си упознат с правом. Сад спреми своју гардеробу, играчке сложи у своју собу. Уради домаћи, читај књиге и онда можеш бити без бриге, јер свако право, то мораш знати, увек понека обавеза прати.”

Напиши разговор између Лене и Аце у управном говору.

 

Здраво, Ацо!

Аца каже: Лена каже:

uk a

Здраво, Лено! Где си била?

Марко рече: „Ја имам право да се играм и живим здраво; да се лечим кад ми то треба; да ме породица воли до неба; да имам друга, да имам књиге, да ме не муче животне бриге; да имам храну и гардеробу, у дому свој кутак или собу!”

3.  

рече Лана.

Испред реченица написаних другим моделом управног говора упиши знак. Ања рече: „Морам да журим у школу.” „Колико ја видим, стижеш на време”, каже јој мама. „Али желим да се играм са другарицама пре него што звони”, одговори Ања. Мама рече: „Ако одмах завршиш с јелом, имаш времена за игру.” Ања мрзовољно промрмља: „Не волим салату.” „Поврће је здраво”, објашњавала јој је мама.

рече Аца.

ЈЕЗИК 4.

У текст упиши изостављене запете, две тачке и знаке навода.

  

ЛИСИЦА И ДАБРОВИ Семјон Коган

Питала лисица даброве Да ли вам је добро у води? Толико нам је добро да нам се не излази из ње одговорили су сложно даброви. А зар се не бојите прехладе? настави лисица. Не, не бојимо се! одговорише даброви углас. А бојите ли се да ћете потонути? рече лисица. Даброви одговорише Ни тога се не бојимо! Ми даброви одлично пливамо. Не бојите се чак ни да ћете пасти у чељуст штуке? била је упорна лисица. Не бојимо се узвратише даброви. Онда, чега се ви бојите? Тебе, лисице!

Дате реченице напиши у првом и другом моделу управног говора.

  

Мила је рекла Сањи да је прочитала занимљиву књигу.

uk a

Филип је рекао да ће сутра, после школе, ићи на утакмицу. 1. 2.

1. 2.

Сузана је рекла да им је бака дошла у госте и донела јој чоколаду.

Реља је рекао да је у шуми крај потока видео срну и лане. 1. 2. Каћа је рекла да ће ове зиме на Копаонику научити да скија. 1. 2.

ЈЕЗИК

НЕУПРАВНИ ГОВОР 1. 

Испред реченице написане у неуправном говору упиши знак +. Марија је рекла: „Марко, ја ћу обрисати таблу.” Марија је рекла Марку да ће она обрисати таблу. „Ја ћу обрисати таблу”, рекла је Марија Марку.

Прочитај текст. Подвуци реченице написане у управном говору.

 

LAV I MIŠ

basna

3.   

uk a

Lav je bio umoran. On leže u hlad da se odmori i zaspa. Prolazeći tuda, miš reši da pretrči preko lava. Međutim, lav se probudi i ščepa miša. – Je li, malecki? Zar se ti, kod tolike širine, usuđuješ da preko mojih leđa praviš put? Šta ćemo sada, govori? – viknu lav. – Moćni lave – odgovori miš umiljato. – Mnogo sam pogrešio, priznajem. Molim te da mi oprostiš. Nikada više neću to da učinim, ovo je prvi i poslednji put. Uostalom pomisli: kakva bi to slava bila za lava da ubije miša? Lav se nasmeja i pusti miša zdravog i čitavog. Posle nekoliko dana, lav se nesrećno uhvati u jaku mrežu koju su postavili lovci. Nije mogao da se izvuče, pa je rikao od jada i srdžbe. To je čuo miš. Odmah je dotrčao. Kada je ugledao svog dobrotvora u mreži, nije gubio vreme. Počeo je da grize užad i malo po malo načinio dovoljno veliki otvor kroz koji se lav izvukao i tako izbavio. – Kakve se čudne stvari događaju na ovom svetu! – reče lav. – Ko bi ikad pomislio da i miš može da spase lava. Подвучене реченице напиши у неуправном говору писаним словима латинице.

ЈЕЗИК

ИМЕНА НАРОДА 1. 

Препиши имена држава и града који се помињу у песми. Напиши називе становника који живе у тим државама и у том граду. БОРБА

Андра Франичевић

становник

град Младеновац Ваљево Нови Сад Суботица Крагујевац Ниш Пирот

становница

uk a

 

Попуни табелу.

становници

држава/град

Играли се наши Кине и Јапана, Јапан био Мика, Кина био Брана. А за Шангај* опет изабрали Луку, па све преко њега битку били љуту. И, наравно, Шангај највише извукô, иако се није ни свађô ни тукô. Извукô и одмах издô саопштење: „Никад више нећу бити утврђење!”

Прочитај песму и одговори на питања.

 

ИНЂИЈАНКА

Јасмина Игњатовић

Упознао Миша Нину из Инђије. Загледô је дуго док је питô није: – А где ти је тачка црвена на челу и што ниси умотана у завесу белу? Где си слона оставила? Или имаш тигра? Да ли се са њима по цео дан играш? Нина чудно гледа, ништа не разуме. Миша мисли: „Можда српски причати не уме.” *Шангај – град у Кини

Како се правилно зове становница Инђије? Са којим народом је Миша помешао Инђијце?

Пронађи на карти Србије град Инђију.

ЈЕЗИК 4.

Правилно препиши текст писаним словима латинице.

  

RADOST EVROPE

Попуни табелу.

  

држава Србија

uk a

Učesnici ovogodišnje manifestacije* „Radost Evrope” došli su iz mnogih zemalja. Bilo je tu rusa, čeha, slovaka, rumuna, nemaca, francuza... Finci su izveli tradicionalni* finski ples, a austrijanci su pevali u horu. Odeća koju su nosili bugari bila je veoma živopisna*. Najinteresantnije šešire su imali italijani, a najbolje maske grci. Poznate drvene klompe nosile su holanđanke, a crvene čizme mađarice.

народ

припадница народа

припадник народа

Срби

Српкиња

Србин

Мађари

Румун Бугарка

Македонија Грк Руси Португалка Словенија

*манифестација – приредба

*традиционално – обичајно *живописно – сликовито, као насликано

ЈЕЗИК

ГЕОГРАФСКИ НАЗИВИ

 

стара планина велика морава егејско море бања ковиљача нишка бања

Напиши присвојне придеве од датих именица. Фрушка гора Нови Сад Нови Пазар Црно море

фрушка гора врњачка бања велика плана бела црква палићко језеро

 

Наведене географске називе напиши правилно.

фрушкогорски

Бања Лука Црна Гора Јужна Морава Нови Београд

Препиши текст правилно писаним словима латинице.

  

BELA PALANKA

uk a

Naselje bela palanka nalazi se na važnom putu koji spaja srednju evropu i malu aziju. Nastalo je na levoj obali koritničke reke koja se uliva u nišavu. Pored bele palanke uzdiže se suva planina čiji je najviši vrh golemi vrh. Put koji vodi do ovog naselja prolazi kroz sićevačku klisuru.

РЕБУС

Играј се са другом/другарицом

На задато слово напишите по један назив планине, града и реке или језера. Затим промените слово. Победник је онај ко има највише написаних назива. 41

ЈЕЗИК

НАЗИВИ ПРАЗНИКА Испред реченица у којима су тачно написани називи празника упиши знак.



 

Поред датума напиши називе празника који се тога дана славе. 27. јануар 15. фебруар

1. мај 8. март

За Нову Годину ћу путовати на Златибор. Мами ћу поклонити цвет за Дан жена. Највише волим да проведем Ускрс код баке на селу. Радујем се Дану државности зато што је то нерадни дан. За Божић је цела моја породица на окупу.

Препиши текст правилно писаним словима латинице.

  

ZIMOVANJE

uk a

Filip je dočekao novu godinu sa porodicom na kopaoniku. Palo je dosta snega i filip je uživao u sankanju i grudvanju. Zato su njegovi roditelji odlučili da ostanu tu do božića. Kada se vrate kući, imaće dovoljno vremena da se pripreme za slavu. Njihova slava je sveti jovan.

УКРШТЕНИЦА

6 7

8 10

9 11 13

12 14 42

1 – лекар који поправља зубе 2 – празник када се фарбају јаја 3 – дан када је рођен Исус 4 – оглашавање пса 5 – 1. мај је Празник... 6 – 8. март је Дан... 7 – други самогласник

8 – ноћна птица 9 – највиша тачка на планини 10 – упиши КЖ 11 – број 2 12 – човек који рибари 13 – први самогласник 14 – упиши СЋ 15 – упиши ХА

ЈЕЗИК

НАСЛОВИ КЊИГА И ЧАСОПИСА 1.

Правилно напиши које књиге су прочитала деца.

 

Аца је прочитао књигу „Пролећница” Јована Јовановића Змаја. Нина Урош Маја Напиши које часописе читају чланови твоје породице.

  

Свако од деце чита по један приказани часопис. На основу текста, одреди ко шта чита. Пиши штампаним словима латинице.

uk a

 

Вера воли моду. Често црта моделе хаљина. Каже да ће једног дана постати модни креатор. Алекса тренира кошарку. Веома га занима спорт. Прати све утакмице и спортска такмичења. Мирина соба је пуна саксија са цвећем. Она га негује, редовно залива и ужива у њему. Стефан воли аутомобиле. Машта о томе да постане возач формуле. Вера чита часопис Алекса Мира Стефан 43

ЈЕЗИК

ПИСАЊЕ ПРИСВОЈНИХ ПРИДЕВА  

Напиши присвојне придеве од датих именица. Душан Урош Милица Игор Милош Јелена

Параћин Лесковац Ниш Нови Пазар Бела Паланка Црно море

Допуни реченице придевима које ћеш извести од датих именица.

 

Са

моста посматрао сам

Зоран је отишао код

(Марија)

Стара тврђава уздиже се на

(Врање)

3.   

(Дунав)

(Нови Београд)

(Змај)

(Сјеница)

сир.

обали. улицама.

фестивалу учесници су носили песме у једној

кеј.

(Нови Сад)

(Србија)

ношње.

књижари.

Купио сам

брата да проба

uk a

Трамвај вози ужурбаним

(Сава)

(Бранко)

На једном

Напиши реченице у којима ћеш употребити придеве изведене од датих именица. Лесковац Андрић Ужице Обилић Алексинац ЗНАШ ЛИ ОВО?

Присвојни придеви изведени од властитих именица који се завршавају наставцима -ски, -шки и -чки, пишу се малим почетним словом, а присвојни придеви са наставцима -ов, -ев и -ин, пишу се великим почетним словом. 44

ЈЕЗИК

ПИСАЊЕ РЕЧЦЕ НЕ

 

Испред речи у којима је правилно написана речца НЕ упиши знак. не знам

неразумем

Моје оцене нису идиличне*. Заправо су неприличне (нек остане међу нама). Па пошто су недоличне неприлично, у неприлику доспех и ја лично. Одлучио сам брзо тада, као сунца залазећа честа, да нестанем, бар за сада, са лициног места.

не знање

неразумевање

не могу

не желим

нећу

не жељено

непричам

не умем

истина срећа брига пријатељ васпитање рад

немој

Напиши именицу са супротним значењем користећи речцу НЕ.

Иштван Домонкош

немогуће

нетачно не воља

Напиши придев са супротним значењем користећи речцу НЕ.

 

uk a



Подвуци речи у којима је употребљена речца НЕ. МОЈЕ ОЦЕНЕ

 

очешљан уморан весео разуман пристојан миран

Напиши текст тако што ћеш истакнутим речима додати речцу НЕ.

  

УРЕДНА ДЕВОЈЧИЦА Била једном једна врло уредна девојчица. Знала би она, у трен ока, да створи ред по кући. Мајка је одмахивала главом и говорила са одобравањем: – Разумем како тако мала девојчица може да направи толики ред. Чуди ме што можеш нешто да пронађеш.

*идиличан – леп, добар

ЈЕЗИК

НАВОДНИЦИ 1. 

Напиши називе књижевних дела како је започето. Луис Керол АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА

Роман „Алиса у земљи чуда”, Луис Керол

Бранислав Црнчевић МРАВ ДОБРА СРЦА Браћа Грим ТРНОВА РУЖИЦА

Гвидо Тартаља ПОДЕЛА УЛОГА

Заокружи слова испред тачних тврдњи.

 

У реченицама наводници се пишу:

Доситеј Обрадовић ДВА ЈАРЦА

  

г) у писању назива улица; д) у писању назива школа; ђ) у писању назива планина.

Препиши текст правилно користећи наводнике.

uk a

а) у управном говору; б) у писању назива књига и часописа; в) у писању назива насеља;

ЗМАЈ Јован Јовановић Змај по занимању је био лекар, али се бавио књижевним радом. Најзначајније Змајеве збирке песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци. Први часопис који је покренуо био је Змај. Назив је потекао од 3. мај. За часопис Невен писао је дечје песме Ала је леп овај свет, Дете и лептир и многе друге.

ЈЕЗИК

СУГЛАСНИК Ј 1. 

Подвуци погрешно написане речи. ЛОВАЦ (одломак) Мирко Петровић

би__оскоп

ави__он

стади__он

купи__о

фи__ока

суди__а

бо__ице

кути__а

тво__и

би__о

учи__о

ради__о

кро__и

сто__и

сакри__о

комп__утер

пи__о

плови__о

бро__и

 

Упиши сугласник Ј тамо где је потребно.

uk a

Један ловац пошао у шуму да улови срндаћа. Ишао – ловијо, ишао – ловијо, али срндаћа није уловијо, него му на хранилишту сена оставијо. И вратијо се велики ловац кући и испричао дивне приче из свог великог лова. Идуће недеље велики ловац ће поново кренути у велики лов: поћи ће, па ће после моћи да исприча исто тако лепе приче о веверици, сеници и мечету. Тако ће бити сваке, баш сваке недеље.

ка__иш

Напиши текст правилно писаним словима латинице.

  

ДЕДА Напољу је сипила јесења киша, а деда је окупијо децу око себе. Причао им је о догађајима из шуме и лова: како је често одлазијо у лов; како је ловијо сву ситну и крупну дивљач и како се никада ничега није плашијо. Уто ветар фијукну. Лупијо је о прозор и отворијо једно крило. Сви су поскакали. Деда је лагано устао, пућнуо у лулу и затворијо прозор. Деца су га задивљено гледала. Стварно се деда ничега не плаши.

ЈЕЗИК

СКРАЋЕНИЦЕ

 



Напиши скраћенице за дате мере. милиметар децилитар тона

секунд километар час

милилитар центилитар дециметар

Препиши текст тако да означене речи напишеш као скраћенице. ОД КУЋЕ ДО ШКОЛЕ Милош је изашао из куће у осам часова. За ужину је понео пола литре сока од наранџе и 200 грама пецива. Испред куће га је чекао Страхиња. Заједно су кренули у школу која је удаљена 700 метара. Дечаци су до школе пешачили 15 минута.

uk a

  

kg m g

ОШ бр. итд. стр.



Напиши шта значе наведене скраћенице.

УКРШТЕНИЦА

6 8

7 9

11 13 14

15 17

16 18

1 – значење скраћенице сл. 2 – тона (скраћено) 3 – број (скраћено) 4 – метар (скраћено) 5 – на пример (скраћено) 6 – страна (скраћено) 7 – секунд (скраћено) 8 – литар (скраћено) 9 – телефон (скраћено) 10 – доњи део шерпе

11 – страна скраћеница за „све је у реду” 12 – и тако даље (скраћено) 13 – упиши ОР 14 – упиши АД 15 – значење скраћенице уч. 16 – грам (скраћено) 17 – четврти самогласник 18 – година (скраћено)

ЈЕЗИК

САДА ЗНАШ У празна поља допиши оно што недостаје. ЗАЈЕДНИЧКЕ

ЗБИРНЕ

ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ

РОД

тај

ОПИСНИ

множина

ГРАДИВНИ

uk a

ПРИДЕВИ

БРОЈ

средњи

РАДЊА

ГЛАГОЛИ ВРЕМЕ

ОБЛИК потврдни ЛИЦЕ једнина 49

ЈЕЗИК

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ ЈЕДНИНА

МНОЖИНА

1. лице ми

Ана рече: „Купила сам чоколаду.” „Купила сам чоколаду”, рече Ана.

УПРАВНИ ГОВОР

НЕУПРАВНИ ГОВОР

ВЕЛИКО СЛОВО

uk a

имена и презимена људи

Ана Марић

имена држава

Грци

имена насеља

имена планина Ибар имена језера Јадранско море Нова година

називи књига и часописа

КЊИЖЕВНОСТ

uk a

• песме; • приче; • басне; • бајке; • драме; • народне песме; • народне приче.

КРОЗ ВЕЖБУ ЋЕШ НАУЧИТИ ДА ЧИТАШ С РАЗУМЕВАЊЕМ:

„Остати равнодушан према књизи значи лакомислено осиромашити свој живот.” Иво Андрић 51

КЊИЖЕВНОСТ

КОД ЗУБНОГ ЛЕКАРА Никола Дреновац

А мама је сад соколи*: „Ништа није то. Ако мало и заболи, неће бити зло.”

Пацијенти седе, стоје. Ћуте. Сваки блед. Снуждили* се. Сви се боје. Чекају на ред.

Али, ето и лекара – чује му се глас: „На реду је сада Мара; молим, чекам вас!”

Па и Мара с мамом стала плашљиво у кут* – у врата се загледала и дршће* кô прут.

Шта је могла, шта је знала? Да умакне* сад? Напред, Маро, није ни то најстрашнији јад.

Осетила мала Мара у зубићу квар, па је дошла код лекара – да уреди ствар!

Па упаде у столицу, нешто хтеде рећ. А зубар се, ено, смешка: „Готово је већ!”

Где је Мара отишла? Заокружи слово испред тачног одговора.

uk a

Видела је кад из земље људи ваде дуб*, па помисли; исто тако зубар вади зуб.

а) Очном лекару.

б) Зубару.

в) У болницу на лечење.

Како песник описује људе који чекају у чекаоници?

Како се Мара осећала док је чекала? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Била је срећна.

б) Била је љута.

в) Била је уплашена.

О чему је Мара размишљала пре него што ју је зубар прозвао?

Заокружи слово испред тачне тврдње. Зубар је Мари: а) поправио зуб;

б) извадио зуб;

*снуждити се – седети уплашено *кут – угао, ћошак

в) направио протезу.

*дршће – дрхти *дуб – храст, листопадно дрво

*соколити – храбрити *умакнути – побећи

КЊИЖЕВНОСТ

ЗАЛАЗАК СУНЦА Григор Витез

Чуде се птице, чуде се птице: Нестало сунце из шумице! Побегло с ливада и с њива – Где се то скрива? Да ли ко зна? Да ли ко зна?

uk a

Шта ћемо радити? Шта ћемо радити? Ко ће из мора сунце вадити? И све су птице тужне биле, чак су и песму заборавиле.

Ја сам га видела! Ја! Ја! Ја! Некуд се преко гора журило, онда је клонуло*, у море се, затим, загњурило и – утонуло...

Одакле је побегло сунце у песми? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Са мора.

б) Из града.

в) Из шумице.

г) Са ливада.

Једна птица је видела шта се догодило. Где је по њеним речима нестало сунце?

Како су се осећале птице када су чуле да се сунце утопило? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Биле су тужне. 4.

б) Биле су љуте.

в) Биле су уплашене.

Шта се, по твом мишљењу, догодило следећег јутра?

*клонути – изгубити снагу, уморити се

КЊИЖЕВНОСТ

ЗИМА БЕЖИ Јован Јовановић Змај

Зима бежи од пролећа и од птица и од цвећа; топли ветар њој не прија – а тај ветар још је вија. Зима бежи од пролећа и од птица и од цвећа; А куда ће? Шта нам стало, нас је сунце огрејало!

Зима бежи од пролећа и од птица и од цвећа; Гдеко јој се још и руга: „Ух, ала си била дуга!”

Од чега зима бежи? Заокружи слова испред тачних одговора. а) Од јесени.

uk a

Зима бежи, а бежећи шапуће на збиљске* речи: „То ће ваше лето проћи, а ја ћу вам опет доћи!”

б) Од цвећа.

в) Од птица.

г) Од снега.

д) Од пролећа.

Зашто топли ветар не прија зими?

Шта понеко добацује зими? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Бежи што даље!

б) Довиђења!

Шта је зима рекла на одласку?

Где је, по твом мишљењу, отишла зима?

*збиљске – стварне, истините

в) Ух, ала си била дуга!

КЊИЖЕВНОСТ

ДЕДА ТРИШИН САН (одломак) Бранко Ћопић

Следи се деда, шума занеме, настаде страшан мук. Одједном, с краја судијског стола зарежа мрки вук: „У мени, браћо, од беса врије*, пресуда ова праведна није!

„Ви ли сте Трифун, овдашњи млинар, иначе назван Триша?! Ви ли то мачка мучите Тошу попут најгорег миша?! Зар нисте чули, зликовче први, мачак је лаву рођак по крви?!

И ја сам јуче добио тужбу, жестоку, оштру, врућу: млинар је овај мучио глађу рођака мога, Жућу. Гласаћу зато за нешто слично: дедицу ја ћу појести лично!”

om pr

Премудри лисац утом се јави испред зверињег* кола: „Нек буде право лаву и вуку сваком дедице пола!” Истом ти мачка забрунда нека: „Навали, суде, старина чека!”

uk a

Много је тужби, кô псећих бува, на ваше срамно дело, од вашег Тоше, доброга мачка, вечно кријете јело: сланину, рибу и сир, дабоме, и разне ствари подобне томе.

Крај саме штале дедица хрче и сања призор луд: извели њега у некој шуми пред прави лављи суд. Везан је деда, тресе се сав, док пред њим риче гривасти лав.

Прикане* драги, доста је шале, најзад је рачун сведен*, пошто си мачка мучио глађу, ти ћеш бити поједен. Параграф* први, последњи став: старог ће Тришу смазати лав!”

Ево ти лава, разјапи уста, а и вук скочи брже, прену се чича, на ноге ђипи* – па се из сна трже. Уместо вука и страшног лава, над њим се бечи Винкова крава.

Шта је деда Триша? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Земљорадник.

б) Пекар.

в) Млинар.

За шта је све оптужен деда Триша?

Ко се није сложио са лавовом пресудом? Заокружи слово испред тачног одговора. а) медвед; *прикан – пријатељ *сведен – закључен

б) лисица;

*параграф – одељак, члан закона *врије – ври

в) вук;

г) мачка.

*зверињег – животињског *ђипити – изненада скочити

КЊИЖЕВНОСТ 1.

народна песма Хвалила се Хвала материна да је она шваља* и везиља и да боље раденице* нема: дању преде, ноћу везак везе.

Шта је Хвала говорила да најбоље зна да ради? Заокружи слова испред тачних одговора. а) Да шије. г) Да чисти.

б) Да кува. д) Да везе.

Објасни стих „По игли се рђа нахватала”.

Коју особину је показала Хвала? Заокружи слово испред тачног одговора.

Ишли људи да гледају Хвалу. Али Хвала за сунца заспала. По игли се рђа нахватала. Свила јој се по сметлишту вуче.

uk a

Зашто су Хвалу тако назвали?

ИМАМ КУЋУ

народна песма

Имам кућу од ивова* прућа, амбар* – тикву пуну кукуруза и поњаву* од стотину лета, изгорела на стотину места. Да с' окрпи, још би нова била. У подруму три акова* вина: у једноме само паучина, у другоме само киселина, у трећему нигде ништа нема! 3.

б) Да је уредна. г) Да је одговорна.

а) Да је вредна. в) Да је лења. 4.

в) Да пева. ђ) Да штрика.

МАТЕРИНА ХВАЛА

Шта је амбар у овој песми? Заокружи слово испред тачног одговора. а) лубеница;

б) тиква;

в) кукуруз.

Опиши како изгледа поњава.

Прочитај последња три стиха песме „Имам кућу” и закључи колико је вина у подруму.

*шваља – шнајдерка, кројачица *ивово пруће, ива – врста врбе *поњава – вунени покривач *раденица – радница, вредница *амбар – остава за житарице *аков – мера за течност: 50 литара

КЊИЖЕВНОСТ

МАЧЕ ИЗ ПОШТАНСКОГ САНДУЧЕТА Кетрин Џексон

Дени је био збуњен. Није знао шта ће бити с мачетом које му је вирило из џепа. Нашао га је прозеблог на улици. „Кући га не могу однети”, мислио је он. „Наш Боби мрзи мачке. Читав би га дан гањао и лајао.” Па ипак, није се могао одлучити да јадно маче врати на хладан плочник, већ стаде и поче да размишља. Беше застао баш испред куће тета Амелије. И док је тако стајао и размишљао, она се појави на вратима. – Здраво, Дени – рече она. – Молим те, погледај у поштанско сандуче и види да ли има какво писмо за мене. Хоћеш ли? Та, ко би мени писао?! Тако сам усамљена, никога немам – ни детета, ни рођака. Чак немам ни пса или мачку да се о њима бринем. Дени отрча до поштанског сандучета. У њему није нашао ништа. Али, када га је затворио, сандуче више није било празно – унутра је било маче. – Ипак, данас нешто има за Вас, тета Амелија! – викну он. – Да Вам донесем? – Не, хвала ти, Дени, рече тета Амелија. – Сама ћу ја то. Дени пође кући, празна џепа и ведре душе. А из куће изађе тета Амелија са осмехом на уснама. Али тај осмех није био ништа према осмеху пуном среће који јој се указао на лицу док је у кућу уносила маче које се наочекивано нашло у њеном поштанском сандучету. Ко су главни ликови у овој причи?

Где се одвија радња ове приче? Заокружи слово испред тачног одговора.

uk a

а) Испред Денијеве куће. б) Испред тета Амелијине куће. в) У тета Амелијиној кући. 3.

Опиши лик тета Амелије.

Шта се, по твом мишљењу, догодило после? Напиши неколико реченица о томе.

КЊИЖЕВНОСТ

ЧОВЕК СЕ УЧИ ДОК ЈЕ ЖИВ народна прича

uk a

Давно, врло давно, живео један старац. Ко га је познавао, тај га је поштовао јер је старац много знао и био веома мудар. Али, иако је много знао, често би рекао: – Човек треба да учи док је жив! Једне зимске вечери старац је седео поред огњишта. Одједанпут неко закуца на врата. – Уђи! – рече старац. Врата се отворише, а на прагу је стајала једна девојчица. – Деда – рече она – у кући нам се угасила ватра. Молим те, дај ми неколико жеравица. – Добро, девојчице, даћу ти. Али у чему ћеш понети жеравице? Имаш ли некакву посуду? – Немам, деда. – Како ћеш онда однети жар до своје куће? – У рукама. – Па изгорећеш се! – Нећу се изгорети, видећеш. И девојчица се сагну, стави пепео на длан, а на пепео две жишке жара. Захвали се деди и оде. Тада се старац замисли и рече: – Како је то било једноставно, а ја нисам могао да се сетим. И од детета човек може нешто да научи. Заиста, човек се учи док је жив!

Ко су главни ликови у овој причи?

Где се одвија радња?

Које особине има деда у овој причи?

Шта је девојчица тражила деди? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Мало хлеба.

б) Неколико жеравица.

в) Неколико цепаница.

КЊИЖЕВНОСТ 5.

Зашто су девојчици биле потребне жеравице?

Које особине је показала девојчица? Заокружи слово испред тачног одговора. б) Сналажљивост.

Шта је деда схватио када је девојчица отишла?

Укратко препричај причу „Човек се учи док је жив”.

uk a

в) Храброст.

а) Себичност.

КЊИЖЕВНОСТ

КО НЕ РАДИ, НЕК НЕ СЛАДИ Корнеј Иванович Чуковски

Колико деце има врана? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Једно.

б) Двоје.

Једном стара врана у освитку дана – усред зимског поста, кашу је кувала чекајући госта. Ал’ гост, гавран стари, за кашу не мари чак ни усред зиме. Зато врана стара дечицу позвала и кашу им дала: Најмлађем кашику – што је кашу чувао и у ватру дувао. Двапут више старијем – што је каљô ножице и донео водице. Трећем дала пун тањир – што је дрва цепао и по зими зебао. Четвртоме није дала и овако му казала: – Нит си дрва цепао, нит по снегу зебао. Сад сам каљај ножице, сам накупи гранчице, сам у ватру дувај, кашу себи скувај.

в) Троје.

г) Четворо.

Шта је радило најмлађе дете?

Шта је радило друго дете? Заокружи слово испред тачног одговора.

uk a

а) Цепало је дрва. б) Ложило је ватру.

в) Донело је воде.

г) Чувало је кашу.

Због чега четврто дете није добило ништа? Препиши реченице које то казују.

Које особине је показало четврто вранино дете у причи? Заокружи одговарајуће речи.

вредан лењ одговоран безосећајан упоран осећајан 6.

Шта си научио/научила из ове приче?

неодговоран

КЊИЖЕВНОСТ

ОПРЕЗНИ ОТАЦ Езоп

Ко су ликови у овој басни? Заокружи слова испред тачних одговора. а) Човек.

б) Лав.

Лав успе да се спасе из ропства и зарече се да ће својој деци давати најбоља упутства за живот која је стекао. Говорио је малишанима о свачему понешто, али углавном о томе шта не треба радити у животу. Када је опрезни отац помислио да је децу добро припремио, отвори врата свог пространог двора и, сузних очију, пожели им срећан пут. Али деца ни да мрдну. Изненађени отац запита их зашто су тако замишљени. – Толико си нам, оче, стално причао шта не треба радити у животу – одговорише снуждено деца – да немамо храбрости кренути на пут јер не знамо шта би требало радити.

в) Лавица.

г) Лавићи.

Где се одвија радња?

Које особине је показао лав у овој басни? Заокружи одговарајуће речи.

uk a

строг брижан храбар неодговоран упоран осећајан 4.

одговоран

Зашто лавићи нису хтели да оду? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Зато што нису знали на коју страну да крену. б) Зато што су се уплашили да крену на пут јер нису знали шта треба да раде. в) Зато што су желели да остану код куће. 5.

Шта је поука ове басне?

Који би ти савет дао/дала некоме млађем од себе?

КЊИЖЕВНОСТ

ПЧЕЛИЊА МАТИЦА браћа Грим

uk a

Пошла једном два царева сина у свет да траже пустоловине, па западоше у буран и неумерен живот тако да се никако не вратише кући. Најмлађи син, кога су звали Тупавко, крену на пут да потражи браћу, али кад их најзад нађе, они га исмејаше што је он, са својом глупошћу, хтео да се пробија кроз свет кад то ни њима двојици, који су били много паметнији, није успело. Тако сад кренуше сва тројица на пут и дођоше до једног мравињака. Двојица старијих хтедоше да га раскопају и да гледају како мали мрави у страху миле на све стране и односе своја јаја, али Тупавко рече: – Оставите их на миру, не дам да им сметате. Тако пођоше даље и дођоше до једног језера по коме је пливало много, много патака. Двојица старијих хтедоше да ухвате неколико и испеку, али Тупавко рече: – Оставите јадне животиње на миру, не дам да их убијате. Најзад дођоше до једног пчелињег гнезда у којем је било толико меда да је цурио низ стабло. Двојица старијих хтедоше да наложе ватру испод дрвета и да погуше пчеле како би се домогли меда, али Тупавко их опет задржа и рече: – Оставите их на миру, не дам да их погушите. Најзад дођоше три брата до једног дворца где су у шталама стајали сами окамењени коњи, а нигде није било живог човека. Они прођоше кроз све дворане па стигоше на крају до неких врата, закључаних са три катанца. Насред врата је било мало окно кроз које се могло погледати у собу. Ту угледаше неког седог човечуљка како седи за столом. Они га викнуше једанпут, двапут, али он их не чу. Кад га викнуше по трећи пут, он устаде, откључа катанце и изађе. Али не проговори ни речи, него их одведе до једног богато постављеног стола, а када се наједоше и напише, он одведе сваког у посебну собу на спавање. Другог јутра дође седи човечуљак најстаријем брату, махну му руком и одведе га до једне камене плоче. На њој су била исписана три задатка која је требало решити да се дворац ослободи чаролије. Први је гласио: у шуми под маховином леже бисери цареве кћери, има их хиљаду; треба их сакупити, а ако и један једини буде недостајао кад зађе сунце, онај ко их је тражио претвориће се у камен. Најстарији пође и тражио је цели дан, али до краја дана нашао је тек сто. И догоди се како је на плочи писало, он се претвори у камен. Следећег јутра пође други брат да окуша срећу, али ни он не прође боље од старијег, није нашао више од две стотине, па се и он претвори у камен. Најзад дође ред на Тупавка. И он је тражио по маховини, али је било тешко наћи бисере и ишло је тако споро да он седе на један камен и заплака. И док је тако седео, дође мрављи цар, коме је он живот спасио, са пет хиљада мрава, и не прође дуго а сићушни мрави нађоше све бисере и скупише их на гомилу. Други задатак је био да се из језера извади кључ од спаваће собе цареве кћери. Кад Тупавко дође до језера, допливаше оне патке којима је спасио живот, заронише и донесоше кључ из дубине. 62

КЊИЖЕВНОСТ

Али трећи задатак је био најтежи: између три заспале цареве кћери требало је наћи најмлађу и најљупкију. А оне су биле потпуно исте и нису се могле ни по чему разликовати осим по томе што су пре спавања појеле различите слаткише: најстарија комадић шећера, средња мало сирупа, а најмлађа кашику пуну меда. Тада долети пчелиња матица оних пчела које је Тупавко спасио од ватре, проба усне свим трима и заустави се на устима оне која је јела мед. Тако трећи царев син пронађе праву. И сад чаролије нестаде и све се пробудише из сна, а ко је био окамењен врати се опет у свој људски лик. Тупавко се ожени најмлађом и најљупкијом царевом кћери и постаде цар после смрти њеног оца, а његова браћа добише друге две сестре. Кога је све спасио Тупавко у овој бајци? Заокружи слова испред тачних одговора: б) ласте;

в) пчеле;

г) мраве;

д) лабудове;

ђ) патке.

а) бубамаре;

Шта је био први задатак који су царевићи морали да ураде?

Који је био други задатак? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Сакупити бисере.

б) Извадити кључ из језера.

в) Решити загонетку.

Зашто су најмлађег брата звали Тупавко?

Које особине су показала два старија царева сина?

Које особине је показао најмлађи брат?

Шта си научио/научила из ове бајке?

Која пословица би била поука ове бајке? Заокружи слово испред тачног одговора.

uk a

а) Ко пита не скита.

б) У лажи су кратке ноге.

в) Добро се добрим враћа. 63

КЊИЖЕВНОСТ

ПОДЕЛА УЛОГА Гвидо Тартаља

Лица: РЕДИТЕЉ, МИРКО, ПАВЛЕ, БРАНКО, МИЛЕ и ДЕВОЈЧИЦА. (На позорници је сто за којим седи редитељ, који пред собом држи неке хартије. Са десне стране су столице на којима седе дечаци и девојчица.)

uk a

РЕДИТЕЉ: Сада, другови, када сте саслушали садржај комада који ћемо изводити на школској приредби, хајде да пређемо на поделу улога, а онда ћемо почети са пробом. Слажете ли се? СВИ: Слажемо! Слажемо! РЕДИТЕЉ: Добро, да почнемо. Да видимо ко ће у нашем комаду играти Магарца. (Настане тајац. Сви дечаци ћуте покуњени и оборене главе. Након кратке паузе.) Дакле, другови, питам вас: ко ће играти Магарца? Хајде, нека се јави ко ће, па да пређемо на друге улоге. Немамо времена да губимо. (Дечаци и даље седе онако и ћуте. Девојчица се смешка.) Другови, немојмо тако. Хоћемо ли да играмо овај комад или нећемо? Нећемо ваљда да га одбацимо зато што не можемо да поделимо улоге. Хајде, Мирко, хоћеш ли ти? МИРКО: А, не, не. Ја ћу играти Вучјака. Умем својски да лајем и да режим. Бољи чуваркућа не треба. Ето: вау, вау, вауууу. РЕДИТЕЉ: Добро. Онда ти, Павле. ПАВЛЕ: Извините, ја ћу бити Лав. Ја могу да рикнем да ме чују одавде до зоолошког врта. А онда се тамо све звери покуње и скупе, а само ми лав одговара: Уууу... РЕДИТЕЉ: Добро, онда ћеш ти бити Лав. Али ко ће бити Магарац? Бранко, хоћеш ли ти? БРАНКО: А не, ја ћу бити Ловац. Ја сам најбољи стрелац у разреду. (Показује дечју пушку, коју је до тада држао између ногу.) Ево, ја се од своје пушке не одвајам ни дању ни ноћу. РЕДИТЕЉ: Ма добро, другови. Неко ипак треба да игра Магарца ако не желимо да откажемо нашу тачку. Миле, хоћеш ли ти? МИЛЕ: Ја ћу играти Пајаца. (Наглим покретом запраши пудером лице и онда излази пред редитељев сто.) Превртаћу се све овако. (Преврне се неколико пута преко главе и устане.) Ако треба, могу и педесет пута. РЕДИТЕЉ: Ето сад! Не можеш ни ти. Добро, па ко ће онда да игра Магарца? (Љутито.) Чујете ли ме ви? ДЕВОЈЧИЦА (Устане, приђе редитељу и нешто му шапне, па се врати на своје место.) РЕДИТЕЉ (Смешка се.): Ах, да, заборавио сам да вам кажем нешто врло важно. Рекао сам вам да у комаду Магарац треба да једе сено које лежи пред њим. Да, тако ће изгледати гледаоцима, а он ће у ствари јести штрудлу с маком. (Међу дечацима настане комешање.) Штрудла ће се налазити у јаслама усред сена, али тако да то гледаоци неће видети. То је требало одмах да вам кажем. Дакле, другови, ко се јавља да игра Магарца? МИРКО: Ја ћу. Ја умем да њачем боље него прави магарац: иа, иа, иааа! ПАВЛЕ: Ја ћу. Ја ћу. Ја умем да се ритам као нико. (Показује.) 64

КЊИЖЕВНОСТ

БРАНКО: Не, не, ја ћу. Умем да се укопам у месту да ме нико не може померити. Неће ме маћи ни десет њих. (Заузима позу.) Пробајте па видите. МИЛЕ: Ја ћу, ја ћу. (Приђе редитељу.) Умем да се ваљам и да дижем све четири увис као прави магарац. (Легне на леђа и диже руке и ноге увис и њаче.) Иа, иа, иаааа! СВИ ДЕЧАЦИ (Углас.): Ја ћу, ја ћу, ја ћу... РЕДИТЕЉ: Еј, станите мало! Откуд сада одједном сви хоћете да играте Магарца? Толики ми магарци нису потребни. Ја за овај комад тражим само једнога и потражићу га негде другде. (Изађе, а дечаци остану покуњени.)

Шта је Павле желео да буде у представи? Заокружи слово испред тачног одговора: а) вучјак;

б) лав;

в) ловац;

г) пајац.

Коју улогу је желео Бранко? Објасни зашто.

Због чега нико није хтео да игра магарца?

Шта је редитељ рекао да ће магарац јести? Заокружи слово испред тачног одговора:

uk a

а) сено;

б) чоколаду;

в) штрудлу с маком;

Зашто нико од дечака није добио улогу?

Опиши како изгледа позорница.

г) сендвич.

Направите костиме и сцену. Поделите улоге и одглумите овај текст. 65

КЊИЖЕВНОСТ

PIPI DUGA ČARAPA (odlomak) Astrid Lindgren

Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. Književno delo „Pipi Duga Čarapa” je: а) drama;

b) priča;

U jednom švedskom gradiću u oronuloj kućici usred vrta živela je vrlo neobična devojčica. Njeno ime je bilo Pipi Duga Čarapa. Njen otac bio je moreplovac i zvao se Efraim Duga Čarapa. On je kupio ovu kućicu kako bi tu mogao da provede starost kada se vrati sa morskih putovanja. No dogodila se nezgoda i talas je Efraima odneo sa palube broda. Pipi ga više nikada nije videla, ali znala je da će se jednog dana vratiti. Ona je bila neobično sposobna i snažna devojčica i vrlo dobro je znala da se brine o sebi. U komšiluku se nalazila još jedna kuća u kojoj su živeli brat i sestra Tomi i Anika. Tomi i Anika provodili bi dane u dosadi i želeli su da se u njihovu ulicu doseli još neko dete sa kojim bi mogli da se igraju. To je bila Pipi. No kada su je prvi put ugledali iznenadila ih je ova devojčica neobičnog izgleda i ponašanja. Pipi ih je velikodušno pozvala na doručak i odmah su se sprijateljili. Upoznala ih je i sa ostalim stanarima „Pipinovca”. To su bili majmun Nilsen i konj koji je živeo na verandi, ali samo zato jer je smetao u kuhinji, a u sobi mu se nije sviđalo.

c) roman;

d) pesma.

Kako se zovu Pipine komšije?

Koje životinje su Pipini kućni ljubimci? Zaokruži slova ispred tačnih odgovora: b) majmun;

а) pas;

uk a

c) mačka;

Opiši kako izgleda Pipi.

Napiši šta je sve neobično u ovom odlomku.

d) papagaj;

e) konj.

КЊИЖЕВНОСТ

MIHAJLO PUPIN

uk a

Kada je davne 1874. godine Mihajlo Pupin stigao u Ameriku, u džepu je imao svega pet centi. Dao ih je za pitu od šljiva i onda ostao potpuno bez novca, sam, u zemlji koju nije poznavao i među ljudima čiji jezik nije govorio. Dve i po decenije kasnije, bio je naučnik svetske slave, bogat i uticajan. Za autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka” Mihajlo Pupin je dobio Pulicerovu nagradu i tako postao prvi Srbin kome je dodeljeno ovo priznanje. Od porodice nepismenih roditelja u malom selu u Srbiji, do doktora nauka u dalekom Njujorku, Pupinov put je vodio preko napornih fizičkih poslova, neprestanog učenja i usavršavanja, do mesta profesora elektrotehnike na Univerzitetu Kolumbija, položaja prvog diplomate Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i osobe u čiju je čast jedan krater na Mesecu nazvan njegovim imenom. Svetsku slavu Mihajlu Pupinu doneo je pronalazak Pupinovih kalemova – 20 godina posle Aleksandra Bela on je patentirao izum koji je usavršio telefon i omogućio da danas njime razgovaramo na velike daljine, da se jasno čujemo i da u vezama nema šumova. Ovaj pronalazak doneo mu je veliko bogatstvo, koje je Mihajlo Pupin trošio na osnivanje fondova za stipendiranje nadarenih studenata iz svog zavičaja, za zadužbine i muzeje. Čovek koji je svojim radom i trudom postigao sve, Mihajlo Pupin je savremenicima ostao u sećanju kao marljiv čovek. Iako već poznat i bogat naučnik, i dalje je odlazio na svoje imanje i obrađivao zemlju sa radnicima, a u slobodno vreme čitao i sakupljao dela pisaca sa prostora Balkana. Sve manje ljudi danas veruje da se samo sopstvenim trudom i marljivim radom može napredovati i jednog dana mnogo postići. U jednom časopisu za mlade jednom je objavio tekst pod nazivom „Šta sanjalice mogu postići”. Ako veruju i nikad ne odustaju – mnogo. Mihajlo Pupin je dokaz za to. Ko je bio Mihajlo Pupin? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. а) Umetnik.

b) Naučnik.

c) Astronaut.

Po čemu je Mihajlo Pupin poznat u svetu?

Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. Njegovo ime nosi: а) jedan planinski vrh;

b) jedna planeta;

c) jedan krater na Mesecu.

КЊИЖЕВНОСТ

САДА ЗНАШ У празно поље допиши оно што недостаје. СТИХ

СТРОФА

uk a

На основу слика напиши називе врста књижевних дела.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

КРОЗ ВЕЖБУ ЋЕШ НАУЧИТИ:

uk a

• речи супротног и сличног значења; • речи умањеног и увећаног значења; • да препричаваш прочитано и одгледано; • да пишеш приче на основу слике и речи; • да проширујеш и довршаваш приче; • да описујеш животиње, ликове и природу; • да пишеш приче са задатом и слободном темом.

Нивои задатака:  основни  средњи  напредни „Не постоји неко правило како се пише. Некада писање надолази лако и савршено, а некада наликује бушењу и разношењу стене експлозивом.” Ернест Хемингвеј 69

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

РЕЧИ ИСТОГ ИЛИ СЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА 1.

Напиши речи истог или сличног значења.



весело

ђак

ситно

врећа

румено

лонац

бојажљиво

тмина

гневно

боца

 

вруће

Препиши текст тако што ћеш уместо истакнутих речи написати речи истог или сличног значења. ВУК КОД ЗУБАРА (одломак) Драган Кулиџан

друм

uk a

Дигла се у шуми голема бука – зуб је заболео старог вука. Сва кукања залуд, зуб га даље боли. За помоћ по шуми вучица моли: – Укажите, суседи, помоћ нам сада; ноћас ће иначе вук да страда! Ни од ког одговор стигао није, сем кратког писма лукаве лије: „Крени зубару до Купуслије. Он зубе лечи врло вешто, понеси му само купуса нешто!” Ноћ у шуму стигла, успаванке ниже. Горе небо ведро, месец бледи стиже. Каткад допре цвркут из неког гнезда. Сада шума цела у сновима плови: медо сања пчеле, лисац петла лови...

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

РЕЧИ СУПРОТНОГ ЗНАЧЕЊА 1.

Напиши речи супротног значења.



прљаво

казна

лако

стар

густо

високо

кратко

љубав

имати

брзо

причати

ноћ

Напиши реченице тако да истакнуте речи имају супротно значење. Нови воз се брзо кретао по равној прузи.

uk a

 

мокро

топло

Недавно сам прочитао једну кратку причу.

Мала Тина је појела зрелу јабуку.

На високо дрво слетео је бели голуб. Последњи зрак залазећег сунца додирнуо је светли врх планине.

Допуни пословице речима супротног значења.

  

• младо – старо • бело – црно • јутро – вече

се дрво савија, а У ратара

руке, а је паметније од

ломи. погача. .

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

РЕЧИ УМАЊЕНОГ И УВЕЋАНОГ ЗНАЧЕЊА 1.

У тексту подвуци речи које означавају нешто умањено.



СЕОСКО ДВОРИШТЕ



Напиши глаголе умањеног значења.

3. 

певати

Напиши придеве умањеног значења.

Како дан заруди, двориште се буди и почиње ова симфонија нова: козица од среће весело мекеће, гуска гаче, кока кокодаче, Псић не престаје на све њих да лаје, крава муче, мачкица мјауче, пиле траву чупка, коњић ногом лупка, пачићи шетају, успут праве грају,

заблеји овчица, пућпурикне ћуркица, птица певуцка и около летуцка. Магаренце ћути јер се опет љути: због звукова силних његов глас умилни и њакање красно – не чују се гласно.

Јасмина Игњатовић

гледати

сив – сивкаст хладан – хладњикав

радити шетати

леп црвен зелен ружан

спавати свирати

uk a

падати

Напиши реченице тако да истакнуте речи имају увећано значење.

 

Лисица се сакрила у густу шуму. У кући на крају села живи јунак Петар.

Напиши реченице тако да истакнуте речи имају умањено значење.

 

Пчела је летела са цвета на цвет. Зец је трчао по шареној ливади.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ИГРАМО СЕ РЕЧИМА 

Прочитај речи уназад и запиши их.

воз

 

корак

лав

Славија

ратар

ланено

Напиши речи које се римују са датим речима.

цвет

јуче

коса

мрав

мачка

буба

uk a

гума

траг деца

метар

Напиши глаголе од датих придева. велик

 

звоно спасити

ђак

лане

 

наслон

Промени једно слово у датим речима тако да добијеш нову реч. рука

бубањ црвено

капак

 

природа

кравата

рад

У датим речима крију се називи животиња. Заокружи их.

величати

тама боја крава 6.  

Напиши придеве од датих глагола. мирисати

храбар

обојити

светао

кувати

тужан

ошишати

жут

зидати

весео

сликати

румен

одсећи

сув

сломити

обрађен

оштетити

мирисан

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА 7.

Од датих слова састави називе воћа.

  

БЈУАКА

АЛАМИН

ЈАКИСЈА

ПИКАНУ

Упиши делове речи тако да добијеш нове речи.

  

ник лом

рад

воз

кос

uk a

Напиши две речи састављене на начин дат у примеру.

  

БЕО + ГРАД

БЕОГРАД

УКРШТЕНИЦА

11 13

14 16

18 19

1 – реч која означава особину бића, предмета или појаве 2 – оквир у коме је слика 3 – зимска падавина 4 – место где живи станар 5 – телевизор (скраћено) 6 – реч која означава радњу, стање или збивање 7 – део шаке 8 – врста обуће 9 – платнена торба која се носи на леђима

10 – 13. слово азбуке 11 – реч која означава име бића, предмета или појаве 12 – број 5 13 – фигура у шаху; оружје 14 – 19. слово азбуке 15 – краљ животиња 16 – супротно од ЦРНО 17 – превозно средство које се креће пругом 18 – упиши ЛАЛ 19 – супротно од ЧИСТ

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ПРОЧИТАО/ПРОЧИТАЛА САМ...

uk a

Препричај једну причу, басну или бајку коју си прочитао/прочитала. Напиши наслов. Затим је илуструј.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ГЛЕДАО/ГЛЕДАЛА САМ...

uk a

Препричај филм или позоришну представу коју си гледао/гледала. Напиши: • назив филма или представе; • време када си је гледао/гледала и са ким; • опиши сцену, костиме, музику; • напиши зашто ти се свиђа и шта си осећао/осећала током гледања.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ПРИЧА НА ОСНОВУ СЛИКЕ

uk a

На основу слике напиши кратку причу. Смисли наслов приче, а ликовима дај имена.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

РАЗГОВАРАМО

uk a

Замисли и напиши разговор деце и одраслих приказаних на сликама.

uk a

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ПРИЧА НА ОСНОВУ ЗАДАТИХ РЕЧИ

uk a

Напиши причу на основу речи: миш, мачка, пас, сир, разбијена ваза. Направи план. Смисли наслов приче и илуструј је.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ПРОШИРУЈЕМО ПРИЧУ Прошири ову причу. На пример: смисли од кога је Маја добила ципелице, како оне изгледају, шта је радила да покаже да са њима може и у воду... ЧУДЕСНЕ ЦИПЕЛИЦЕ Цветко Загорски

uk a

Маја је добила ципелице у којима може ићи и по сувом и по води. – Штета што у њима не можеш још и по ваздуху – рече јој брат. – Могу – одговори Маја и весело поскочи високо у ваздух.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ЗАПОЧЕТА ПРИЧА Настави да пишеш започету причу. Напиши: • наслов приче; • шта је све паче радило да би личило на пауна; • како су се понашале животиње у дворишту када су га виделе другачијег; • шта је на крају паче схватило.

uk a

Једно жуто паче није било задовољно својом судбином. Видело је дивног пауна који је био леп као дуга на небу. Паче је било незадовољно својом жутом бојом. Пожали се мајци и животињама у дворишту: – Желео бих да постанем паун!

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

МЕЊАМО ПРИЧУ

uk a

Прочитај у Читанци басну „Цврчак и мрав”. На основу ње напиши причу у којој ће: • уместо животиња ликови бити људи којима ћеш дати имена; • радња приче бити смештена у граду; • време догађања бити далека будућност. Својој причи дај наслов и илуструј је.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ОПИС ЖИВОТИЊЕ

uk a

Опиши своју омиљену животињу. Напиши: • како изгледа; • које особине има; • зашто ти је баш та животиња омиљена. Причи дај наслов и нацртај животињу коју си описао/описала.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ОПИС ЛИКА

uk a

Опиши особу са којом волиш да проводиш време. Напиши: • како изгледа; • које особине има; • шта радите када сте заједно. Причи дај наслов и нацртај особу коју си описао/описала.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ОПИС ПРИРОДЕ

uk a

Опиши своје двориште, парк, шуму или ливаду која се налази у близини твог дома. Опиши: • биљке и животиње које видиш; • звуке које чујеш; • мирисе које осећаш; • осећања која у теби буди природа. Причи дај наслов.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ПРИЧА СА ЗАДАТОМ ТЕМОМ Ускоро ће се завршити ова школска година. Напиши како планираш да проведеш летњи распуст.

uk a

БЛИЖИ СЕ ЛЕТЊИ РАСПУСТ

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ПРИЧА СА СЛОБОДНОМ ТЕМОМ

uk a

Напиши причу о чему год желиш: о неком догађају који ти је остао у сећању, о путовању, особи... Причи дај наслов и илуструј је. Можеш и да измислиш причу попут „Моје путовање у свемир”, „Игра са диносаурусима”, „Живот на пустом острву”... Пусти машти на вољу.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

САДА ЗНАШ У празна поља допиши оно што недостаје.

РЕЧ

ИСТО ИЛИ СЛИЧНО ЗНАЧЕЊЕ

СУПРОТНО ЗНАЧЕЊЕ

брз

хитар

спор

весео

РЕЧ

говорити

УВЕЋАНО ЗНАЧЕЊЕ

кућица

uk a

кућа

РАД

радити

МОЈА БИБЛИОТЕКА Напиши наслове и писце књига које си прочитао/прочитала током ове школске године.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ ПИСЦА

НАЗИВ КЊИГЕ 1.

3. 4.

8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

uk a

МОЈ РЕЧНИК Ако има речи које су ти непознате, а за које смо ми пропустили да дамо објашњење, овде их запиши. Питај учитеља/учитељицу или неког од укућана шта оне значе, или потражи њихово значење у неком речнику. ОБЈАШЊЕЊЕ

uk a

РЕЧ

uk a

Ed o

БЕЛЕШКЕ