Географија 8, уџбеник за осми разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

Кристина Ђорђевић

ГЕОГРАФИЈА 8

uk a

pr om

Уџбеник за осми разред основне школе

Кристина Ђорђевић

ГЕОГРАФИЈА 8

Уџбеник за осми разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК Др Бошко Влаховић ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Др Наташа Филиповић

АУТОР КАРАТА Др Милена Панић

pr om

РЕЦЕНЗЕНТИ Милена Јаковљевић, наставник географије ОШ „Аксентије Максимовић”, Долово Бранка Стјепановић, наставник географије ОШ „Жарко Зрењанин”, Банатско Ново Село; ОШ „Свети Сава”, Панчево Драган Васиљевић, наставник географије ОШ „Милица Павловић”, Чачак

КАРТОГРАФСКИ ИЗВОР Републички геодетски завод (www.rgz.gov.rs)

uk a

ДИЗАЈН И ГРАФИЧКА ПРИПРЕМА Јасмина Игњатовић ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Вуле Журић

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: http://www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Др Бошко Влаховић, директор Штампа: Цицеро, Београд

Републички геодетски завод Републике Србије је решењем бр. 034-01-1-76/2023 од 05.05.2023. године дао сагласност за издавање и стављање у промет ове публикације са картографским садржајем. CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:91(075.2) ЂОРЂЕВИЋ, Кристина, 1975Географија 8 : уџбеник за осми разред основне школе / Кристина Ђорђевић ; [аутор карата Милена Панић]. - Изд. бр.3. - Београд : Eduka, 2023 (Београд : Цицеро). - 287 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 2.000. - Речник појмова: стр. 281-285. Библиографија: стр. 287. ISBN 978-86-6013-512-6

Издање бр.: 3, Београд, 2023. година

COBISS.SR-ID 114728201

Тираж: 2000

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00340/2020-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

САДРЖАЈ ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК ................................................................................................................. 6 I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Југоисточна Европа, интеграциони и дезинтеграциони процеси ................................. 8 Географски положај Србије ............................................................................................ 15 Историјско-географски развој Србије ........................................................................... 19 Симболи Републике Србије ........................................................................................... 23 Границе и проблеми пограничних крајева ................................................................... 26

1. 2. 3. 4. 5.

pr om

Научили смо ................................................................................................................................ 32 Тест .............................................................................................................................................. 33 II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

uk a

Геотектонски процеси на територији Србије ................................................................ 36 Сеизмизам Србије .......................................................................................................... 41 Тектонски облици рељефа ............................................................................................. 47 Падински процеси и рељеф настао деловањем воде ................................................. 70 Рељеф настао деловањем леда, ветра и човека .......................................................... 76 Утицаји ерозивних и акумулативних процеса на човека ............................................. 80 Климатски фактори и елементи .................................................................................... 84 Климатске области у Србији .......................................................................................... 90 Подземне воде Србије ................................................................................................... 94 Реке Србије ................................................................................................................... 100 Језера Србије ................................................................................................................ 108 Заштита вода и заштита од вода .................................................................................. 113 Земљишта Србије ......................................................................................................... 118 Распрострањеност биљног и животињског света ...................................................... 122

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

Научили смо .............................................................................................................................. 127 Тест ............................................................................................................................................ 129 III ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 20. 21. 22. 23.

Кретање броја становника и њихов просторни размештај ....................................... 132 Природно кретање становништва .............................................................................. 135 Миграциони процеси ................................................................................................... 139 Структура становништва, демографски проблеми и популациона политика ......... 144

24. 25. 26. 27.

Прва насеља у Србији ................................................................................................... 153 Село и рурални процеси .............................................................................................. 158 Градови, урбанизација и проблеми урбаног развоја ................................................ 163 Главни град – Београд .................................................................................................. 167

Научили смо .............................................................................................................................. 171

Природни ресурси и привредни развој ...................................................................... 173 Друштвени услови привредног развоја и промене у структури привреде ............. 177 Пољопривреда и географски простор ........................................................................ 180 Индустрија и географски простор ............................................................................... 195 Саобраћај и географски простор ................................................................................. 217 Трговина и туризам ...................................................................................................... 225 Делатности квартарног сектора .................................................................................. 232

pr om

28. 29. 30. 31. 32. 33. 34.

Научили смо .............................................................................................................................. 237 Тест ............................................................................................................................................ 238 IV ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Природна баштина Србије ........................................................................................... 242 Културна баштина Србије ............................................................................................ 249 Светска баштина под заштитом УНЕСКО-а у Србији ................................................... 252

uk a

35. 36. 37.

Научили смо .............................................................................................................................. 257 V ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА

Појам и географски положај завичаја ......................................................................... 260 Природне и друштвене карактеристике завичаја ...................................................... 261

38. 39.

VI СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ 40. 41.

Срби у суседним државама ......................................................................................... 266 Срби у дијаспори .......................................................................................................... 272

Научили смо .............................................................................................................................. 275 Годишњи тест ............................................................................................................................ 276 РЕЧНИК ПОЈМОВА .................................................................................................................... 281 РЕШЕЊЕ ТЕСТОВА ..................................................................................................................... 286 ЛИТЕРАТУРА .............................................................................................................................. 287

Драги ученици осмог разреда,

uk a

pr om

У завршној години вашег учења у основној школи, у оквиру предмета Географија, очекују вас наставни садржаји који су у целости посвећени националној географији – географским одликама земље у којој су многи од вас рођени, земљи у којој живите. Учићемо о географском положају, границама и величини Републике Србије, о њеним физичко-географским и друштвено-географским одликама, о њеној природној и културној баштини, о географији завичаја и о припадницима српског народа у региону и у дијаспори. Бићете у прилици да обновите своје знање из претходних разреда и повежете га са новим сазнањима и чињеницама, што ће вам помоћи да се ваљано припремите за завршни испит и наставак школовања у средњој школи. Учите уз разумевање и критичко размишљање, негујте своју радозналост и интересовања, истражујте и постављајте питања, развијајте своје сазнајне могућности. То ће вам бити драгоцено и ове школске године и у свим предстојећим годинама учења и сазревања. Учећи, упознајте своју земљу, откријте у чему се састоје њене занимљивости и лепоте. Желим вам срећан рад! Ауторка

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК ечи

Кључне р

Најважнији појмови које треба запамтити.

дсетимо

Да се по

Садржи питања која те упућују на обнављање знања стеченог у претходним разредима.

pr om

Речник: Oбјашњења мање познатих и непознатих речи и појмова.

вост

Занимљи

Кратак текст занимљиве садржине у вези са градивом.

ши се

Помоћу интернета и литературе обогати своје знање из географије.

Информи

uk a

ФОТОГРАФИЈЕ, КАРТЕ, ЦРТЕЖИ, ГРАФИКОНИ, ТАБЕЛЕ: Помоћи ће ти да учиш са разумевањем и да лакше усвојиш наставне садржаје.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

На крају сваке лекције налазе се питања и задаци за проверу знања.

НАУЧИЛИ СМО После сваке теме очекују те прегледне систематизације које ти помажу да јасније сагледаш шта је у оквиру ње најважније.

ТЕСТ После сваке теме очекује те кратак тест помоћу којег можеш самостално да провериш и утврдиш своје знање. 6

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У овом поглављу сазнаћеш:

•

uk a

• •

•

који се економски и политички процеси дешавају у Европи и да ли је Србија део њих; због чега је географски положај Србије специфичан; како је текао историјско-географски развој Србије; који су основни симболи Републике Србије; када су утврђене границе наше земље, које су њихове основне карактеристике, као и одлике пограничних крајева.

pr om

•

1. ЈУГОИСТОЧНА ЕВРОПА, ИНТЕГРАЦИОНИ И ДЕЗИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ ечи

Кључне р

∙ Jугоисточна Eвропа ∙ Балканско полуострво ∙ интеграциони процеси ∙ Eвропска унија ∙ Организација уједињених нација ∙ НАТО ∙ дезинтеграциони процеси

дсетимо Да се по Шта је географска регија, а шта регионализација? На колико је географских регија подељена Европа?

pr om

Југоисточна Европа је са запада, југа и истока ограничена морима. Смештена је између Јадранског, Јонског, Егејског, Мраморног и Црног мора, а од азијског копна одвајају је Босфор и Дарданели. За северну границу Југоисточне Европе условно се узимају реке Сава и Дунав. У Југоисточној Европи налазе се следеће државе: Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Република Северна Македонија, Хрватска, Словенија, Албанија, Бугарска, Грчка и европски део Турске са Истанбулом.

uk a

→ На немој карти Европе упиши називе држава Југоисточне Европе.

Нема карта Европе 8

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Сматра се да реч Балкан потиче од турске речи (balkan), која означава „венац шумовитих планина”.

pr om

Планина Балкан

вост

Занимљи

На простору Југоисточне Европе налази се Балканско полуострво. Полуострво је добило име по планини Балкан у Бугарској.

→ Присети се које се државе налазе на Балканском полуострву.

ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

uk a

Интеграциони процеси представљају процесе економског, политичког и војног уједињавања и сарадње међу државама. У савременом друштву држава не може да опстане изолована од Међународне заједнице. Велики значај за сваку државу представља учешће у међународним организацијама, што јој олакшава трговинску, привредну, културну, политичку и војну сарадњу. Балканске земље данас настоје да решавају своје економске, здравствене, еколошке, безбедносне, енергетске и друге проблеме, путем договора и споразума.

• • • • •

• Економске интеграције подстичу привредни развој, међународну трговину и инвестиције у свету: Светска банка, Светска трговинска организација (СТО), Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), Организација земаља извозница нафте (ОПЕК), итд. Војне организације (НАТО пакт) Политичко-економске организације (ЕУ) Културне организације (УНЕСКО) Хуманитарне организације (Црвени крст) Спортске организације (УЕФА, ФИФА)

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Речник интеграција (од латинске речи integratio) – спајање

uk a

Застава ЕУ

pr om

Државе чланице ЕУ

Европска унија (ЕУ) представља једну од најзначајнијих светских економско-политичких организација. Развој ЕУ започео је још 1951. године Париским уговором, на коме је учествовало шест земаља: Белгија, Холандија, Луксембург, Немачка, Италија и Француска. Они су ову заједницу назвали Европска заједница за угаљ и челик. Касније, уговором у Риму 1957. године, основана је Европска економска заједница (ЕЕЗ). Тек 1993. године, уговором у Мастрихту (који је потписан у фебруару 1992. године), створена је Европска унија. Данас Европска унија има 27 држава чланица. У њој живи 447 милиона становника, а у употреби су 24 службена језика. Хрватска је приступила Европској унији 2013. године, а Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске је иступило из ЕУ у јануару 2020. године (Брегзит). Главни задатак Европске уније јесте стварање јединственог тржишта, путем система закона који се примењују у свим државама чланицама, што гарантује слободан проток робе, кретање људи, информација и капитала. Циљеви ЕУ су: • jединствено тржиште • слобода кретања • права и слободе грађана • принцип солидарности • јединствена валута • унутрашња и спољашња безбедност. Влада Републике Србије је 2009. године званично поднела захтев за чланство у ЕУ. Од тада се, у свим сегментима друштвено-политичког живота у Србији, примењују међународне препоруке. Усвајају се закони који су усклађени са европским законима у области привреде, администрације, школства, заштите животне средине, итд. Те године су земље Европске уније укинуле визе грађанима Србије за путовање у њеним границама, по важећем Шенгенском уговору. Србија је 2012. године добила статус кандидата за пријем у ЕУ, а преговори о чланству су у току. Шенгенски уговор је споразум који је 1985. потписало пет европских држава: Белгија, Француска, Немачка, Луксембург и Холандија. Тренутно постоји 26 држава чланица Шенгенског споразума. По Шенгенском уговору, држављани државе потписнице могу се слободно кретати у било којој другој држави потписници, не показујући било какав документ на граници (пасош, лична карта).

Валута ЕУ је евро.

Седиште ЕУ је у Бриселу. Институције ЕУ су: • Европска комисија и Савет (Брисел) • Европски суд правде (Луксембург) • Европски парламент (Стразбур) • Европска централна банка (Франкфурт) 10

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

вост

Занимљи

Химна ЕУ је „Ода радости”, коју је написао немачки песник Фридрих Шилер 1785. године, славећи идеал братства и уједињеног човечанства. Композитор Лудвиг ван Бетовен је ову песму уврстио у четврти став своје „Девете симфоније”.

uk a

pr om

Организација ујeдињених нација (ОУН) основана је 1945. године, са седиштем у Њујорку. ОУН је наследила Лигу народа. Оснивачка конференција одржана је у Сан Франциску, а ФНР Југославија је била једна од педесетак земаља оснивача. Основни задатак ове организације састоји се у обезбеђивању мира и безбедности у свету, социјалне једнакости, хуманитарне помоћи и међународног развоја, у остваривању међународног права и основних људских права, у контроли оружја и разоружању, у спровођењу мировних мисија. ОУН има 193 државе чланице, једино Ватикан (папска држава) није члан.

Лудвиг ван Бетовен (1770–1827)

Фридрих Шилер (1759–1805)

Главни органи ОУН: • Генерална скупштина • Савет безбедности • Економски и социјални савет • Секретаријат • Међународни суд правде • Старатељски савет Специјализоване организације у оквиру ОУН: • УНЕСКО – Организација за образовање, науку и културу • УНИЦЕФ – Међународни дечји фонд • ФАО – Организација за храну и пољопривреду • СЗО – Светска здравствена организација • УНХЦР – Високи комесаријат ОУН за избеглице

Застава ОУН

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Седиште ОУН у Њујорку

uk a

Државе чланице НАТО-а

pr om

Седиште ОЕБС-а у Бечу

Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), са седиштем у Бечу, основана је 1973. године у Хелсинкију (као КЕБС, Конференција за европску безбедност и сарадњу; Југославија је учествовала у оснивању). Бави се питањима безбедности, брине о контроли наоружања, људским правима, слободи штампе, слободним изборима и др. Северноатлантски пакт (НАТО) основан је 1949. године. Настао је удруживањем држава Западне Европе, САД и Канаде, као противтежа Варшавском пакту, који је био предвођен тадашњим Совјетским Савезом. Србија није чланица НАТО-а, већ је задржала војну неутралност. У оквиру НАТО-а издваја се војно-политички програм Партнерство за мир, основан 1994. године са циљем развијања стабилности и безбедности у Европи и свету. Република Србија је члан Партнерства за мир од 2006. године. Савет Европе основан је 1949. године са седиштем у Стразбуру, са циљем остваривања основних личних и демократских права и слобода у Европи. Најважнији акти Савета Европе јесу доношење Европске конвенције о људским правима (1950. године) и успостављање Европског суда за људска права. Република Србија је чланица Савета Европе од 2003. године. Република Србија је од 2006. године потписница Споразума о слободној трговини на Балкану (ЦЕФТА). Осим наше земље, овај споразум потписале су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Република Северна Македонија, Албанија и Молдавија. Поред интеграција, Европа и свет захваћени су и процесом глобализације. Глобализација је савремени процес економског и културног повезивања човечанства, заснован на тржишној привреди и интернету. ши се

Информи

Седиште НАТО-а у Бриселу

Речник глобализација – израз настао од енглеске речи globe: свет, глобус

Пронађи на интернету који су основни циљеви Црвеног крста.

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

ДЕЗИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

pr om

Појам дезинтеграција значи нарушавање целине. Простор Југоисточне Европе и Балканског полуострва сликовито називају „буретом барута”. То је последица вековних историјско-политичких догађаја који су се дешавали на овом простору.

Распад некадашње СФРЈ

uk a

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Процес дезинтеграције овог подручја нарочито је изражен 90-их година 20. века. У периоду 1991–1992. године долази до распада СФРЈ, а бивше југословенске републике Словенија, Хрватска, Македонија, Босна и Херцеговина постају независне државе. Србија и Црна Гора су 1992. године прогласиле заједничку државу Савезну Републику Југославију, која 2003. године мења назив у Државна заједница Србија и Црна Гора (СЦГ). Референдумом одржаним у Црној Гори 2006. године, ове две државе постају самосталне.

Савезна Република Југославија (СРЈ) I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Седиште ОУН налази се у: а) Бриселу; б) Бечу; в) Вашингтону;

г) Њујорку.

pr om

3. Заокружи слово испред тачног одговора. Интеграциони процеси подразумевају: а) процес колонизације; б) oтцепљење територије од матичне државе; в) уједињавање и сарадњу међу државама.

2. Допуни реченицу. Глобализација је .......................................................................................................................... .......................................................................................................................................................

4. Поред назива међународних организација упиши одговарајуће слово: .......... Организација за храну и пољопривреду .......... Светска здравствена организација .......... Организација за европску безбедност и сарадњу .......... Међународни дечји фонд .......... Светска фудбалска федерација

uk a

а) ОЕБС б) ФАО в) УНИЦЕФ г) СЗО д) ФИФА

5. Пажљиво погледај заставе међународних организација, а затим на линијама испиши њихове пуне називе како они гласе на српском језику.

6. Допуни реченицу. Седиште НАТО-пакта налази се у граду .................................., у држави .................................

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ ечи

дсетимо Да се по Шта је географски положај државе? У којој регији Европе се налази Србија?

Кључне р

∙ балканска земља ∙ средњоевропска земља ∙ планинска земља ∙ подунавска и континентална земља

Србија је смештена у средини северног умереног топлотног појаса и припада континенталним државама.

вост

uk a

pr om

Занимљи

Географски положај Републике Србије

Географски центар Србије налази се у атару села Драча 8 km од Крагујевца.

Географски положај Србије представља однос њене територије према физичко-географским и друштвено-економским елементима простора. Географски положај може бити апсолутни и релативни. Апсолутни географски положај је условно непроменљив и може бити математичко-географски и физичко-географски. Математичко-географски положај одређен је географским координатама на Земљиној површини, тј. географском ширином и географском дужином. Изражава се у степенима (°) и деловима степена: минутима (’) и секундама (”). Одређује се у односу на екватор и почетни гринички меридијан. I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Србија се налази између 41°53’ и 46°11’ с. г. ш. и 18°49’ и 23°00’ и. г. д. Најсевернија тачка Србије налази се 10 km северно од Суботице, у близини граничног прелаза Келебија, на граници према Мађарској, а најјужнија тачка је Рестелица на Шар-планини. Најзападнија тачка Србије je Бачки Брег код Сомбора, а најисточнија је врх Сребрна глава на Старој планини. Према географском положају, Србија припада средњоевропској часовној зони, која је за један сат испред гриничког времена.

pr om

Физичко-географски положај Србије одређен је њеним односом према физичко-географским елементима (рељефу, клими, водама, биљном и животињском свету, минералним сировинама). Физичко-географски положај Србије је разноврстан, јер је она истовремено: балканска, средњоевропска, панонска и подунавска земља. Србија је балканска земља, јер највећи део њене територије лежи на Балканском полуострву, тј. јужно од Саве и Дунава, двеју река које се условно узимају као северна граница полуострва. → Шта је географска ширина, а шта географска дужина? → Којим морима је са запада, југа и истока окружено Балканско полуострво? Пронађи на карти Европе.

вост

Занимљи

uk a

Облик и димензије Србије

Кроз северне крајеве Србије пролази 45. паралела северног умереног појаса, што значи да се наша земља налази на половини растојања између екватора и Северног пола.

→ Размисли о томе шта значи када кажемо да је Србија планинска и континентална држава. Образложи свој одговор. 16

Балканско полуострво I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

pr om

Економско-географски положај је веома значајан, јер он одређује услове за привредни развој државе. Наша земља представља важну раскрсницу међународних путева у Југоисточној Европи и чини везу између високо развијених земаља Западне и Средње Европе и слабије развијеног подручја ЈЗ Азије и СИ Африке.

Србија је средњоевропска држава, јер Панонска низија припада Средњој Европи, северно од Саве и Дунава. Подунавски положај одређен је Дунавом, који на дужини од 588 km протиче кроз Србију. Изградња канала Рајна–Мајна– Дунав (1992. године) утицала је на међународни положај наше земље. Релативни географски положај је променљив и зависи од друштвено-економских и политичких процеса у свету. Релативни положај може бити: економско-географски, саобраћајно-географски, политичко-географски и културно-географски.

uk a

Саобраћајно-географски положај наше земље је повољан. Посебан значај за копнени саобраћај имају Моравско-вардарска и Моравско-нишавска долина, као део Коридора 10, који повезује Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Бугарску, Северну Македонију и Грчку. Кроз северне крајеве Србије пролази Коридор 7, као део пловног пута Дунава и речно-каналског система Дунав–Мајна– Рајна, чиме је повезано Црно и Северно море (Констанца и Ротердам).

Политичко-географски положај Србије је сложен и проистиче из њеног положаја на Балканском полуострву. Од давнина су се на овом простору укрштали и смењивали утицаји великих сила.

Речник коридор – пролаз

вост

Занимљи

Дунав протиче кроз 10 земаља и 4 главна града на слово Б: Беч, Братислава, Будимпешта и Београд. Пронађи на карти кроз које државе протиче Дунав.

Културно-географски положај резултат је вишевековних цивилизацијских тековина. Кроз векове су се на простору Србије мешали интереси Римљана, Турака, Аустријанаца, Немаца и других освајача. На овим просторима прожимали су се утицаји различитих народа, њихових култура, обичаја, језика, животног стила. Православље, католичанство, ислам и јудаизам оставили су трагове у културној баштини Србије.

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Допуни реченицу. Географски положај државе може бити: ......................................................................... и ........................................................................... 2. Заокружи слово Т испред тачне, а слово Н испред нетачне тврдње. Србија је: Т/Н ТВРДЊЕ Т Н

б) подунавска земља

Т Н

в) приморска земља

Т Н

г) јужноевропска земља

Т Н

pr om

а) балканска земља

3. Заокружи слово испред тачног одговора. Србија се налази: а) северно од екватора и западно од гриничког меридијана; б) јужно од екватора и источно од гриничког меридијана; в) северно од екватора и источно од гриничког меридијана; г) јужно од екватора и западно од гриничког меридијана.

uk a

4. Допуни реченицу. Србија се налази у .................................... .............................. часовној зони, која је за ........................... (уписати број часова) испред гриничког времена.

5. На немој карти уцртај најсевернију, најјужнију, најисточнију и најзападнију тачку Србије и упиши координате.

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

3. ИСТОРИЈСКО-ГЕОГРАФСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ дсетимо Да се по Када су се Словени, међу њима и преци Срба, доселили на Балканско полуострво? Којој групи словенских народа припадају Срби? Где је настала прва српска држава?

ечи

Кључне р

∙ Србија у доба Немањића ∙ владавина Турака ∙ Србија у новијој историји

Величина територије Србије мењала се кроз историју. Током старог и средњег века на простору Балканског полуострва и Србије смењују се бројни освајачи: Келти, Римљани, Илири, Хуни, Готи, Авари, Бугари, Византинци. У 6. и 7. веку на ове просторе досељавају се Словени.

uk a

pr om

Ново раздобље у развоју српске државе почиње средином 12. века, када је на власт дошао велики жупан Стефан Немања. Он је био оснивач династије Немањић и владар српске државе – Рашке. У то време престоница је била град Рас, који се налазио у близини данашњег Новог Пазара. Током своје владавине Стефан Немања створио је моћну независну државу – средњовековну Србију, коју су територијално проширили његови наследници (Немањићи).

Велики жупан Стефан Немања, фреска из цркве Богородице Љевишке

Стефан Душан, фреска из манастирске цркве у Леснову

Највећу моћ и величину Србија је достигла за време владавине цара Душана, који је познат и као Душан Силни. Српско царство простирало се од Саве и Дунава на северу, до Коринтског залива на југу. На западу се пружало до Јадранског мора, а на истоку до Егејског мора. Цара Душана наследио је његов син Урош Нејаки, који није успео да сачува српску државу, а са њим се и лоза Немањића угасила. I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Освајања Душана Силног

uk a

Кнез Лазар, фреска из манастира Раваница

pr om

Током 14. века, у северном делу некадашњег српског царства, створена је Моравска Србија, а њен владар био је кнез Лазар Хребељановић. Србија је постала деспотовина 1402. године, када је Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара Хребељановића, добио титулу деспота од византијског цара. Године 1459. Србија потпада под власт Турака, чија је владавина на овим просторима трајала преко четири века.

Кнез и краљ Милан Обреновић

Краљ Петар I Карађорђевић

Моравска Србија кнеза Лазара

Након Првог и Другог српског устанка, почетком 19. века, Србија је постала кнежевина. Њен владар био је кнез Милош Обреновић. → Када је почео Први, а када Други српски устанак? Касније, борбом против Турака, српска држава је проширена, а након Берлинског конгреса (1878. године) призната је као независна држава. У том периоду владао је Милан Обреновић, најпре као кнез, а затим као краљ. Почетком 20. века, балканским ратовима, завршено је ослобођење српских територија од турских освајача, а власт у Краљевини Србији преузима династија Карађорђевић (краљ Петар I Карађорђевић, краљ Александар I Карађорђевић и краљ Петар II Карађорђевић). I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Након Првог светског рата, 1918. године, за време владавине краља Александра I Карађорђевића, формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Краљевина СХС 1929. године мења назив у Краљевина Југославија.

Након Другог светског рата формирана је нова држава, Федеративна Народна Република Југославија, која од 1963. године носи назив Социјалистичка Федеративна Република Југославија. На челу ФНРЈ и СФРЈ био је председник Јосип Броз Тито, а држава се састојала од шест република.

Застава СФРЈ

pr om

Краљ Александар I Карађорђевић (слика Паје Јовановића)

Грб СФРЈ

uk a

→ Које републике су чиниле СФРЈ?

У периоду 1991–1992. године долази до распада СФРЈ, а бивше југословенске републике стичу независност.

Република Србија и Република Црна Гора формирају заједничку државу Савезну Републику Југославију, која 2003. године мења назив у Државна заједница Србија и Црна Гора. Република Србија и Република Црна Гора постају независне државе 2006. године.

Јосип Броз Тито

→ Подсети се наставних садржаја са часова историје који говоре о томе шта је претходило стварању независних држава Републике Србије и Републике Црне Горе 2006. године. Географски положај СФРЈ

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Допуни реченицу. Србија постаје деспотовина за време владавине ................................................... 2. Поред тврдњи које су тачне заокружи слово Т, а поред нетачних слово Н: Т/Н

а) Након Берлинског конгреса 1878. године Кнежевина Србија призната је као независна држава.

Т Н

б) Током 14. века, створена је Моравска Србија, а њен владар био је кнез Лазар Хребељановић.

Т Н

в) Словени се на простор Балканског полуострва досељавају у 9. веку.

Т Н

г) Након Првог светског рата (1918. године) формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Т Н

pr om

ТВРДЊЕ

uk a

3. Како се звао најбројнији народ средњовековне српске државе за време владавине династије Немањића? .......................................................................................................................................................

4. Допуни реченицу. Најмлађа европска држава (међународно правно призната, а сусед је Србији) стекла је независност 2006. године. Та држава се зове ..........................................., а њен главни град је ....................................................... 5. Допуни реченицу. Највећу моћ и величину Србија је стекла за време владавине .............................................. ...........................................................

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

4. СИМБОЛИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

∙ симболи државе ∙ мали и велики грб Републике Србије ∙ државна и народна застава ∙ химна Србије „Боже правде”

pr om

Основни симболи суверенитета Републике Србије су грб, застава и химна. Садашњи симболи наше државе у употреби су од 2004. године, на основу Препоруке коју је усвојила Народна скупштина Републике Србије, а потврдила доношењем Закона о државним знамењима, маја 2009. године. Грб Републике Србије утврђен је Законом о грбу Краљевине Србије из 1882. године. Двоглави орао је симбол преузет из Византије. Сматра се да једна од његових глава представља усмереност ка царству небеском, док је друга окренута ка царству земаљском. Мали грб представљен је црвеним штитом, на коме се између два златна крина у подножју налази двоглави сребрни орао Немањића, са мањим црвеним штитом на грудима. На мањем штиту је сребрни крст са четири огњила (оцила) беле боје, окренута ка спољним странама. Изнад глава орлова налази се круна златне боје са крстом на врху. Круна је украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина. Велики грб је мали грб заогрнут порфиром везеном златом, украшеном златним ресама, увезеном златним гајтаном са кићанкама. Порфира је постављена плаштом хермелина и крунисана златном круном.

ечи

Кључне р

дсетимо Да се по Шта је држава? Који су основни симболи једне државе?

uk a

Мали грб

Застава Републике Србије користи се у неколико видова: • државна застава је хоризонтална тробојка црвене, плаве и беле боје, са размерама 3:2 (дужина према висини), на којој је мали грб, померен ка јарболу; • народна застава је хоризонтална тробојка црвене, плаве и беле боје. → Којим поводима се застава Републике Србије посебно истиче?

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Велики грб вост

Занимљи

Хералдика је наука о грбовима. Настала је у 11. веку, за време крсташких ратова, као помоћна историјска наука.

Државна застава

Химна Републике Србије је свечана песма „Боже правде” Јована Ђорђевића, за коју је музику компоновао Даворин Јенко. Химна се изводи у свечаним ситуацијама, прати различите спортске догађаје, државне празнике и друге свечаности од значаја за нашу државу. Приликом извођења химне треба стајати мирно, са рукама спуштеним уз тело. На тај начин исказујемо поштовање према народима своје земље, као и других земаља. По завршетку химне, никада се не аплаудира. БОЖЕ ПРАВДЕ Нек на српско ведро чело твог не падне гнева гром, Благослови Србу село поље, њиву, град и дом!

Моћном руком води, брани будућности српске брод, Боже, спаси, Боже, храни, српске земље, српски род!

Кад наступе борбе дани, к победи му води ход, Боже, спаси, Боже, храни српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу на свак дичан славан рад, слога биће пораз врагу а најјачи српству град.

Из мрачнога сину гроба српске славе нови сјај, настало је ново доба Нову срећу, Боже, дај!

Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод, Боже, спаси, Боже, храни српске земље, српски род!

Отаџбину српску брани петвековне борбе плод, Боже, спаси, Боже, храни моли ти се српски род!

Народна застава

вост

uk a

Занимљи

pr om

Боже правде, ти што спасе од пропасти досад нас, чуј и одсад наше гласе и од сад нам буди спас.

Вексилологија је наука о заставама. Да ли знаш да црвена боја на застави обично означава крв, плава небо, а бела земљу – слободу?

ши се

Информи

Пронађи на интернету где се све употребљава велики грб Републике Србијe.

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Допуни реченицу. Основни симболи једне државе су: ........................................, ............................................. и ...................................................... 2. Поред тачних тврдњи заокружи слово Т, а поред нетачних слово Н: ТВРДЊЕ

Т/Н Т Н

а) Грб Републике Србије има двоглавог орла.

Т Н

в) Химна се изводи у свечаним приликама.

Т Н

г) На народној застави Србије налази се мали грб померен ка јарболу.

Т Н

pr om

б) Боје на застави Србије поређане су, одозго – наниже: плава, бела, црвена.

uk a

3. Напиши како треба да се понашамо док се интонира химна.

4. Допуни реченицу. Текст за химну Републике Србије „Боже правде” написао је .................................................., а музику је компоновао .......................................................... 5. Допуни реченицу. Наука о заставама зове се .................................................., а наука о грбовима је ..........................................................

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

5. ГРАНИЦЕ И ПРОБЛЕМИ ПОГРАНИЧНИХ КРАЈЕВА ечи

Кључне р

∙ границе Србије ∙ гранични прелази ∙ величина Србије

дсетимо Да се по У шестом разреду смо учили о појму и функцијама државних граница. Шта су границе? Која је разлика између природних и вештачких граница? Какве су то математичке границе?

ГРАНИЦЕ

uk a

Речник суверенитет (франц. souveraineté) – врховна, неограничена власт

pr om

Државна територија окружена је замишљеном линијом која је одваја од суседних држава. Та линија представља државну границу и на картама је обележена картографским знацима. На територији сваке државе, унутар државних граница, остварује се њен суверенитет. Држава има право суверенитета копненог, воденог и ваздушног простора. Границе држава у ваздушном простору нису прецизно одређене, али се узима да иду до висине до које досежу авиони. Према томе, државне границе нису само линије, већ се у облику невидљивих застора пружају дуж тих линија у дубину и у висину. Србија се граничи са осам држава.

застор – оно чиме се нешто заклања вост

Занимљи

Копнене границе (сувереност) иду до нивоа до кога допиру савремена истраживања нафте (4–5 km). Подморски суверенитет одређен је дубином до које долазе подморнице (4–5 km), а ваздушни суверенитет иде до висине 20–25 km и означен је дометом савремених летилица.

→ Са којим се државама Србија граничи? 26

Србија и суседне државе I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Михајло Пупин (1854–1935) рођен је у Идвору, у Банату, а своје порекло наглашавао је и додатим презименом Идворски. Светски је чувен српски научник и проналазач. Био је професор на Универзитету Колумбија и почасни конзул Србије у САД. Током свог научног и истраживачког рада, заслужан је за многе проналаске из области телеграфије, телефоније, рендгенологије и електронике. Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Српске краљевске академије, Америчке академије наука и почасни доктор на 18 универзитета. Добитник је и „Пулицерове награде” (1924) за аутобиографско дело „Са пашњака до научењака”. По завршетку Првог светског рата Пупин је, као већ познати и признати научник, утицао на коначне одлуке Париске мировне конференције, када се одлучивало о одређивању граница будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

uk a

pr om

Укупна дужина граница Србије износи 2361,7 km. Најдужа је граница према Румунији, а најкраћа према Албанији. У односу на физичко-географске елементе, границе могу бити природне и вештачке. Природне границе наше земље иду дуж планинских гребена, река, језера. Већи део границе Србије према Босни и Херцеговини чини река Дрина, док Дунав представља већи део границе према Румунији и Хрватској. Србију од Бугарске и Северне Македоније одвајају венци Старе планине и Шар-планине, док Проклетије чине границу према Црној Гори и Албанији. Ако државна граница пресеца неку природну целину, онда је она вештачка граница. Таква је граница Србије према Мађарској у Панонској низији. У односу на географски размештај појединих народа, државне границе могу бити етничке и неетничке. Границе Србије нису етничке, јер Срби живе у суседним државама, а и у нашој земљи живи знатан број припадника националних мањина: Мађара, Румуна, Бугара, Албанаца, Хрвата и других народа. Границе према Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији утврђене су и међународно-правно признате после Првог светског рата, на Мировној конференцији у Паризу 1919. године. Нове границе формиране су према новонасталим државама: Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Републици Северној Македонији, након распада СФРЈ. Ове границе су државне, а протежу се дуж бивших административних граница некадашњих југословенских република. Граница између Србије и Црне Горе 2006. године постаје међународна. Граница према Мађарској је вештачка. Протеже се од Дунава, код насеља Бездан, и иде до насеља Рабе (општина Нови Кнежевац). Прометнији прелази су: Бачки Брег (друмски), Келебија (друмски и железнички) и Хоргош (друмски и железнички). Речни прелази су: Бездан (на Дунаву) и Кањижа (на Тиси).

→ Због чега је граница према Мађарској вештачка?

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

вост

Занимљи

uk a

Гранични прелаз Прешево

Рестелица је горанско село (муслиманско село српског говорног подручја) у општини Гора, на Косову и Метохији. Ово је најјужније насеље у Републици Србији и једно од највећих насеља у Србији по површини.

pr om

Гранични прелаз Ђердап

Граница према Румунији је најдужа граница Србије. Пружа се од насеља Рабе до ушћа Тимока у Дунав. Граница према Румунији је комбинована (природно-вештачка), јер један део границе иде реком Дунавом. Већи друмски прелази су: Српска Црња, Јаша Томић, Ватин и Ђердап. Железнички прелази су: Кикинда и Ватин, а речни на Дунаву: Голубац, Кладово, Прахово и др. Граница према Бугарској протеже се од ушћа Тимока до села Жеравино (општина Босилеград). Ова граница је такође комбинована, природно-вештачка, јер један део границе иде Старом планином. Друмски прелази су: Мокрање, Вршка Чука, Градина и др. Градина је један од најпрометнијих граничних прелаза у Србији, он је и железнички прелаз. Граница према Републици Северној Македонији протеже се од тромеђе код села Жеравино до планинског врха код села Рестелица. Граница је природно-вештачка, јер прати планинске гребене и пресеца више речних долина (долина Табановачке реке, Лепенца). Већи прелази су: Прохор Пчињски (друмски), Прешево (друмски и железнички) и Ђенерал Јанковић (друмски и железнички). Прешево спада међу најважније граничне прелазе Србије, јер се налази на јужном краку коридора 10 (Београд–Ниш–Скопље–Солун– Атина). Граница према Албанији је најкраћа државна граница. Пружа се од тромеђе Србије, Северне Македоније и Албаније код места Рестелица до тромеђе Србије, Црне Горе и Албаније на планини Богићевици. Граница према Албанији од 10. јуна 1999. није под контролом Републике Србије. Тада је резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, Аутономна Покрајина Косово и Метохија стављена под управу Уједињених нација, размештањем међународних цивилних (УНМИК) и безбедносних снага (КФОР). Саобраћај се одвија преко два друмска гранична прелаза: Ћафа Прушит и Врбница. Граница према Црној Гори је комбинована (природно-вештачка) и протеже се од тромеђе на Проклетијама до коте изнад села Декаре, на планини Јаворје. Друмски прелази су: Јабука, Чакор, Мехов крш, Гостун (и железнички прелаз). I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Гранични прелаз Мали Зворник

uk a

pr om

Граница према Босни и Херцеговини пружа се од коте изнад села Декаре, на планини Јаворје, до тромеђе Босне и Херцеговине, Србије и Хрватске код села Јамене. Друмски прелази су: Сремска Рача, Бадовинци, Мали Зворник, Љубовија, Бајина Башта, Јамена. Гранични прелази за железнички саобраћај су: Сремска Рача, Брасина и Прибој. Речни прелази су: Бајина Башта, Мали Зворник и Увац. Граница према Хрватској протеже се од тромеђе Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске код насеља Јамена, до тромеђе Србије, Хрватске и Мађарске код насеља Бездан. Граница према Хрватској је и вештачка и природна, јер део границе иде реком Дунав. Гранични прелази за друмски саобраћај су: Бездан, Богојево, Бачка Паланка, Шид, Батровци и др. Гранични прелази за железнички саобраћај су: Богојево и Шид. Речни прелази су Апатин и Бездан на Дунаву. Државне границе су важне са становишта одбране и безбедности земље, а у Србији их контролишу полицијске граничне службе. На граничним прелазима обављају се различите контроле: пасошке, царинске, здравствено-санитарне, полицијске. Успешна контрола веома је важна на путу ка европским интеграцијама.

Бездан – тромеђа Србије, Хрватске и Мађарске

Дужина државних граница и гранични прелази Дужина границе у km

Гранични прелази

Мађарска

174,7

Бачки Брег, Келебија, Хоргош

Румунија

547,9

Бугарска

360,5

Република Северна Македонија

282,9

Кикинда, Српска Црња, Јаша Томић, Ватин, Ђердап Вршка Чука, Градина, Стрезимировци, Рибарци Прешево, Ђенерал Јанковић

Албанија

113,6

Врбница, Ћафа Прушит

Црна Гора

249,5

БиХ – Република Српска

370,9

Хрватска

261,7

Бродарево, Јабука Увац, Котроман, Бајина Башта, Љубовија, Мали Зворник, Лозница, Бадовинци, Сремска Рача Бездан, Богојево, Бачка Паланка, Шид, Батровци

Укупно

2361,7

Суседна држава

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

ПРОБЛЕМИ ПОГРАНИЧНИХ КРАЈЕВА

pr om

ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Већа затвореност државних граница успорава развој пограничних крајева. У овим подручјима, услед исељавања становништва, долази до економског заостајања, као и до недостатка основне саобраћајне инфраструктуре. Погранични градови могли би да имају улогу саобраћајног чвора и економског центра, уколико би границе између држава биле отвореније и омогућавале међусобну сарадњу. Погранични крајеви изложени су и бројним еколошким проблемима из суседних држава, поготово ако у близини граница постоје продукти хемијске индустрије и нуклеарне електране (нпр. нуклеарна постројења у Мађарској и Бугарској). Еколошки ризици се повећавају уколико се погранична зона налази низ ветар или низводно од извора загађивача (нпр. загађивање река Дунава и Тисе из Мађарске, Саве из Хрватске и Босне и Херцеговине).

Република Србија је административно-територијално подељена на: •

Пет региона – Београдски, Регион Војводине, Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије и Регион Косова и Метохије. Региони обухватају 30 управних области (29 округа и град Београд). Поред главног града Београда и 28 градова, државну територију Србије чини и 145 општина и 6158 насеља.

uk a

•

Две покрајине – у саставу Републике Србије налазе се Аутономна Покрајина Војводина и Аутономна Покрајина Косово и Метохија.

ши се

Информи

У договору са наставником пронађи на интернету који су основни задаци УНМИК-а и КФОР-а.

Површина Србије: 88.499 km² Број становника: 7.186.862 (без података за АП Косово и Метохију, према последњем попису 2011. године) Главни град: Београд Службени језик: српски Службено писмо: ћирилица Државно уређење: парламентарна република Валута: динар

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

uk a

pr om

1. На немој карти Србије упиши најважније граничне прелазе Србије према суседним државама.

2. Заокружи слово испред тачног одговора. Граница Србије према Босни и Херцеговини је: а) природна и етничка; б) природна и неетничка; в) вештачка и неетничка; г) вештачка и етничка. 3. Заокружи слово испред тачног одговора. Ако државна граница пресеца неку природну целину, таква граница је: а) математичка; б) природна; в) вештачка; г) етничка. 4. Допуни реченицу. Места на којима је дозвољен прелазак државних граница називају се .................................. ............................................................ 5. Допуни реченицу. Најкраћа граница Републике Србије је према држави ............................................................. (Упиши назив државе) I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

НАУЧИЛИ СМО

• Србија се налази у Југоисточној Европи. • Србија је балканска, средњоевропска, панонска и подунавска земља.

• Интеграциони процеси представљају процесе економског, политичког и војног уједињавања и сарадње међу државама.

pr om

• Европска унија има 27 држава чланица, а Србија има статус кандидата за чланство у ЕУ.

• Северноатлантски пакт или НАТО је војни савез формиран 1949. године. • Република Србија је чланица Савета Европе, Организације УН, ЦЕФТЕ.

uk a

• Глобализација је савремени процес економског и културног повезивања човечанства, заснован на тржишној привреди и интернету.

• Српска држава је кроз векове свога постојања стицала и губила суверенитет. Била је краљевина, деспотовина, царевина и кнежевина, а њени становници и територије потпадали су под туђинску власт. У 20. веку делила је судбину већег дела јужнословенских народа и тежила њиховом уједињењу. Данас је самостална држава са републичким државним уређењем. • Симболи Републике Србије су грб, застава и химна „Боже правде”. • Република Србија се граничи са 8 држава. • У саставу наше државе налазе се две аутономне покрајине: АП Војводина и АП Косово и Метохија.

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

ТЕСТ 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Ако пређемо гранични прелаз Градина, ушли смо на територију Европске уније. а) ДА

б) НЕ

pr om

2. Заокружи слово испред нетачне тврдње. Србија је: а) балканска земља; б) планинска земља; в) приморска земља; г) подунавска земља.

3. Допуни реченицу. Србија се граничи са ...................... земаља, а најдужа је граница према .............................................................

uk a

4. Заокружи слово испред тачног одговора. Која паралела је најближа Београду? а) 42. б) 46. в) 45. г) 44.

5. Напиши називе главних градова аутономних покрајина у Србији. а) АП Војводина: ..............................................................; б) АП Косово и Метохија: ................................................ 6. Допуни реченицу. Сремска Рача је гранични прелаз Србије према ................................................, а Шид према ............................................................

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

7. Заокружи слово испред тачних одговора. Које се од наведених држава, чланица Европске уније, граниче са Србијом? а) Словенија б) Румунија в) Грчка г) Словачка д) Мађарска

pr om

8. Повежи међународне организације са типом ком припадају, тако што ћеш на празне линије уписати одговарајуће слово: а) Уједињене нације ............ културна б) Црвени крст ............ политичка в) УЕФА ............ војна г) УНЕСКО ............ хуманитарна д) НАТО ............ економска ђ) Светска банка ............ спортска

uk a

9. Заокружи слово испред тачног одговора. Ако се најисточнија тачка Србије налази на 23°00’, а најзападнија на 18°49’, удаљеност у смеру исток–запад износи око: а) 400 km; б) 4000 km; в) 40 km. 10. Допиши имена река које чине природну границу између Србије и следећих држава:

а) Румуније: ...................................................................; б) Босне и Херцеговине: ...............................................; в) Хрватске: ..................................................................... Сваки тачан одговор је једна звездица. Преброј освојене звездице и процени своје постигнуће. Твоје знање је одлично! (17–21)

Врло добро! (12–16)

Добро је, али следећи пут можеш још боље! (7–11)

Мали подсетник: Напиши наслове лекција које би требало да обновиш и боље утврдиш.

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

У овом поглављу сазнаћеш:

•

uk a

•

како је стваран рељеф наше земље и како је територија Србије изгледала у прошлости; које су трусне области и како да се заштитимо у случају земљотреса; који су тектонски и ерозивни облици рељефа у Србији, које планине носе епитете „Српска Света Гора” и „Српски Урал”, а шта је „српско петоречје”; каква је клима заступљена у нашој земљи, како настаје кошава, које је најхладније место у Србији; како настају подземне воде, којим морским сливовима припадају наше реке, како се деле језера Србије према начину постанка и на који начин штитимо водно богатство; који су типови земљишта заступљени и које су основне одлике биљног и животињског света.

pr om

•

6. ГЕОТЕКТОНСКИ ПРОЦЕСИ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

Рељеф Србије настао је радом унутрашњих (ендогених) и спољашњих (егзогених) сила. Услед деловања унутрашњих Земљиних сила долази до тектонских покрета у литосфери и померања литосферних плоча. Тектонски покрети трају милионима година и под њиховим утицајем формирају се најкрупнији облици у рељефу: континенти, океански басени, планине и котлине. Рељеф наше земље стваран је током дуге геолошке прошлости. Сматра се да је стварање Земљине коре започело пре око 4,6 милијарди година, о чему сведоче бројни фосилни остаци. Територија Србије налази се у зони сучељавања (сударања) Афричке и Евроазијске литосферне плоче, које се непрекидно крећу по горњем делу омотача језгра (астеносфери). Њихово кретање је споро и износи свега неколико центиметара годишње. Афричка плоча се приближава Евроазијској и на том судару долази до тектонских покрета. За формирање рељефа Србије велики значај има и Јадранска микроплоча, која се налази између Евроазијске и Афричке плоче.

uk a

pr om

∙ тектонски покрети ∙ Афричка и Евроазијска литосферна плоча ∙ Тетис ∙ Динарске, Шарске и Проклетијске планине ∙ Српско-македонска маса ∙ Карпатско-балканске планине ∙ Панонско море

дсетимо Да се по Учили смо у петом разреду шта је рељеф. Који облици рељефа постоје? Шта је надморска, а шта релативна висина?

ечи

Кључне р

Које су то унутрашње Земљине силе?

фосили – окамењени остаци биљака и животиња из прошлости Речник орогенеза (grè. oros – брдо, планина; genesis – постанак, формирање) – процес стварања планина 36

→ Шта су орогени, а шта епирогени покрети? → Који облици рељефа настају деловањем орогених покрета? У дугом раздобљу развитка Земљине коре десиле су се 4 орогенезе: бајкалска, каледонска, херцинска и алпска, које су захватиле и Балканско полуострво. Пре ових орогенеза читава данашња Јужна Европа била је покривена пространим океаном, који је назван Тетис. То је било пре око двеста милиона година.

II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ТРИЈАС 200 милиона година раније

Речник тријас – геолошки период који обухвата време од пре 245 до пре 202 милиона година

pr om

Тетис се простирао преко средишњег дела данашњег Атлантског океана, Средоземног мора, Јужне Европе, Северне Африке, Југозападне, Средње и Југоисточне Азије све до острва Суматре на истоку. Снажним тектонским покретима и сударом литосферних плоча, за време херцинске орогенезе, долази до издизања океанског дна Тетиса и формирања Српско-македонске масе. То је било најстарије копно на Балканском полуострву, које се простирало од Мале Азије, а у Србији је захватало узани појас са обе стране Јужне и Велике Мораве. На северу се везивало за старо Панонско копно. На западу и истоку Српско-македонска маса била је окружена морем, у којем су се током више милиона година таложили дебели слојеви седиментних стена, највише кречњака. → Подсети се како се деле стене према начину постанка.

uk a

Пре око 60 милиона година долази до покрета алпске орогенезе, када су морски талози издигнути и набрани. Западно од Српско-македонске масе набрани су Динариди, а источно Карпатско-балканске планине. Тектонски покрети доводе до раседања (разламања) Српско-македонске масе и формирања раседних планина и котлина. Ови покрети условили су и спуштање Косовске и Метохијске котлине, између блокова Вардарске зоне и Динарида. Истовремено је на северу, дуж великих раседа, разломљено Панонско копно и створен Панонски басен, у који је продрла вода Тетиса. Тако је настало Панонско море. Накнадни тектонски покрети и издизање планина, условили су померање обалских линија Панонског мора, које је временом претворено у језеро. И остале котлине у Србији, у то време, представљале су језера која су отокама била повезена са Панонским језером. Панонско језеро отекло је отоком, која је претходила Дунаву на месту данашњег Ђердапа. На овај начин омогућено је стварање речног система Дунава. → Шта је отока?

II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Удаљавање литосферних плоча

Сударање литосферних плоча

Мимоилажење литосферних плоча 37

вост

Занимљи

Поједини научници сматрају да маритимна (морска) фаза на простору данашње Панонске низије не постоји. Сматрају да је Панонско море у самом почетку формирано као језерски басен. (М. В. Милошевић, Географски институт)

Раседање и набирање Земљине коре на простору Србије било је праћено јаком вулканском активношћу. Једини сведоци давних ерупција су вулканске стене, које данас у Србији покривају неколико хиљада километара квадратних. У нашој земљи нема активних вулкана, а трагови некадашње вулканске активности (од пре око 300 милиона година, до пре 5 милиона година), запажају се на више локалитета: Рудничка област (палеовулканска купа Островица на Руднику), Копаоничка област, комплекси Голије, Рогозне, Радана (Леце), Сурдулице, на ободу Косовске котлине (Велетин, Звечан, Мркоњски вис), око Бора и Црноречке котлине (Тилва Њагра, Тилва Мика, Тилва Рош) и др. Покрети алпске орогенезе трају и данас.

pr om

→ Размисли шта нам указује на то да тектонски процеси на Земљи нису завршени.

uk a

На облике рељефа, настале радом унутрашњих сила, надовезује се рад спољашњих сила (сунчева топлота, рад река, ветрови, падавине, ледници). Спољашње силе мењају постојеће облике рељефа и стварају нове ерозивне и акумулативне облике. Према основној морфолошкој класификацији, рељеф се може поделити на планински и равничарски, па се на основу тога у Србији издвајају три велике целине: низије, ободи низија и планинско-котлинска област.

Палеовулканска купа Островица на Руднику

Ушће Тимока у Дунав – најнижа тачка Србије

→ Шта проучава геоморфологија?

Равнице су пространи заравњени делови Земљине површине, а ако леже на надморској висини до 200 m, називају се низије. Побрђа су узвишења у рељефу од 200 до 500 m надморске висине, а висоравни заравњени или благо заталасани делови на већим надморским висинама (изнад 500 m). Најнижа тачка наше земље је на ушћу Тимока у Дунав (28 m надморске висине). Планине представљају узвишења на Земљиној површини изнад 500 m надморске висине. Према надморској висини планине се деле на: ниске (500–1000 m), средње (1000–2000 m) и високе (преко 2000 m). Планине у Србији се ретко јављају усамљене, већ су груписане у планинске системе. II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Више спојених набраних планина чине планински венац, а више раседних планина планинску масу. Наша земља је претежно планинска и преовлађују ниске и средње планине. Највиши планински врх Србије је Велика Рудока (2660 m) на Шар-планини. ши се

Информи

Прочитај више о палеовулканској купи Островица на сајту Завода за заштиту природе Србије. https://www.zzps.rs/wp/geomorfologija/

Велика Рудока на Шар-планини

вост

uk a

pr om

Занимљи

Морфологија је наука о облицима. Термин потиче од грчких речи μορφ (morphé) – облик и λόγος (logos) – реч, наука. Овај појам има широку примену, па се користи у различитим научним дисциплинама (српском језику, биологији, географији).

ОБЛИЦИ РЕЉЕФА

РАВНИЦЕ • низија • долина

УЗВИШЕЊА • планина • брдо • брег • брежуљак

II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

УДУБЉЕЊА • речно корито • клисура • котлина

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

uk a

pr om

1. На немој карти уцртај: палеовулканске купе, највиши планински врх и најнижу тачку Србије.

2. Израчунај релативну висину између највише и најниже тачке у Србији.

3. Допуни реченицу. Пре око двеста милиона година читава данашња Јужна Европа била је прекривена океаном, који се звао ....................................................... 4. Допуни реченицу. Територија Србије налази се у зони сучељавања (сударања) .............................................. и ............................................ литосферне плоче. 5. Како се зове најстарије копно на територији Србије? ..................................................................... 6. Посматрај карту Србије и пронађи које планине, по надморској висини, спадају у групу високих планина. 40

II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

7. СЕИЗМИЗАМ СРБИЈЕ

∙ земљотрес ∙ хипоцентар ∙ епицентар

епицентар

uk a

pr om

Земљотреси или трусови су изненадна и краткотрајна подрхтавања Земљине коре, изазвана унутрашњим силама. Најчешће се јављају на ободним деловима литосферних плоча. Настају услед тектонских покрета, односно померања блокова Земљине коре дуж раседа. Србија се налази у северном делу Медитеранске сеизмичке области, која је једна од труснијих подручја на свету. На територији Србије има 117 познатих сеизмогених раседа. Те области зову се трусне области. Можемо издвојити пет трусних области: Динарска област (Косово и Метохија и Копаоничке планине), Савска област (Фрушка гора и Руднички крај), област Српско-македонске масе (Велико Поморавље и Јужно Поморавље са Врањском котлином), Карпатско-балканска област (Тимочка Крајина, слив Црног Тимока, долина Белог Тимока и Власина) и Шарска област (Призренска котлина).

ечи

Кључне р

ударни талас

дсетимо Да се по У петом разреду учили смо о земљотресима. Размисли о томе шта доводи до појаве земљотреса на Земљиној површини.

хипоцентар

Речник изосеисте – линије које повезују места са истом јачином потреса

Земљотреси су природне катастрофе, које доводе до огромних разарања и великог броја људских жртава. Код земљотреса разликујемо хипоцентар, односно жариште земљотреса, које се налази на дубини 10 – 60 km. То је место у Земљиној кори где настаје потрес. У жаришту почиње ударни талас, који се у концентричним круговима шири на све стране. Уколико је хипоцентар на већој дубини, земљотреси захватају шире просторе. Магнитуда потреса у хипоцентру мери се јединицама Рихтерове скале. Ова скала користи се као мера количине ослобођене енергије у хипоцентру приликом настанка земљотреса. Епицентар је место на површини Земље, где се потрес најјаче осећа и налази се изнад хипоцентра. Удаљавајући се од епицентра, јачина потреса слаби. При земљотресима се земљиште издиже, спушта и њише. У близини епицентра преовлађује вертикално кретање земљишта, а удаљавајући се од епицентра, прелази у таласасто. Земљотресни таласи испољавају три фазе: почетну, главну и завршну. Трајање главног удара у епицентру износи 15–30 секунди и тада се јављају најјачи таласи. Главном удару земљотреса обично претходи неколико слабијих. Након главног удара опет следе слабији земљотреси и они означавају смиривање тла. II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Пукотине у земљи као последица јаког земљотреса 41

Меркали-Канкани-Зибергова скала (MCS) мери рушилачку снагу земљотреса у епицентру, тј. последице земљотреса на Земљиној површини и има 12 степени. Слабе земљотресе јачине 1–2 степена региструју само сеизмографи. Јаки земљотреси 6–8 степени изазивају значајне штете, док су земљотреси јачине 9 и више степени катастрофални. Они доводе до промена изгледа Земљине површине (стварања великих пукотина, образовања нових речних корита, рушење већине објеката и др.).

Европска макросеизмичка скала ефеката земљотреса

I – неосетан земљотрес

Не осећају га људи, региструју га само сеизмографи.

II – једва осетан земљотрес

Реагују само веома осетљиве особе у стању мировања.

III – слаб земљотрес

Осети га мали број људи у унутрашњости зграда, а предмети који су окачени лагано се њишу.

IV – умерен земљотрес

У кућама и зградама осети га већи део становника, а на отвореном само појединци. Посуђе и прозори звецкају, а поједини људи се буде из сна.

V – јак земљотрес

Земљотрес осећа већина људи у згради, док га на отвореном осећа мањи број. Предмети који слободно висе њишу се, а код појединаца изазива панику, па беже из зграде. На слабије грађеним зградама настају прва оштећења.

VI – врло јак земљотрес

Осете га све особе, а доста људи губи равнотежу. Слике падају са зидова. Домаће животиње су узнемирене. На зградама долази до првог и другог степена оштећења.

VII – силан земљотрес

Оштећења се јављају и на квалитетнијим кућама, у виду мањих пукотина на зидовима. На слабије грађеним објектима јављају се већа оштећења 3. и 4. степена. Оштећења су нарочито изражена на вишим деловима зграда.

uk a

pr om

Степен

VIII – штетан земљотрес

Већина људи отежано остаје на ногама. Јављају се оштећења на 25% кућа, а слабије грађене се руше.

IX – разоран земљотрес

Општа паника, може доћи до снажног обарања људи на тло. Око 50% кућа је знатно оштећено, а многе се руше.

X – пустошан земљотрес

Тешка оштећења јављају се на око 75% објеката, већина се руши. У тлу настају пукотине ширине неколико центиметара, са падина се одроњавају стене и настају клизишта.

XI до XII – катастрофалан земљотрес

Ниједан вештачки објекат не може опстати. Тло и рељеф мењају изглед: настају одрони, стварају се велике пукотине, померају брда, реке мењају своја корита, настају нова језера.

→ Како се зове наука која проучава земљотресе? 42

II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

СЕИЗМОЛОШКЕ СТАНИЦЕ

pr om

Заштитите се током земљотреса

uk a

Централна сеизмолошка станица у Београду основана је још 1918. године. У њој су инсталирани механички сеизмографи Вихерт и Мајнк (Wichert и Maink), који су до 1970. године били једини уређаји за регистровање земљотреса на подручју Србије. У периоду од 1991. до 2005. године развијен је систем ДАСА (Дигитална аутоматска сеизмолошка аквизиција), а у оквиру пројекта ДИРЕКТЕ (DIRECTE), који нам је омогућила влада Словачке. Тако је модернизован систем за пренос сеизмолошких података. Данас мрежу сеизмолошких станица у Србији чине 23 станице са 87 дигиталних канала, а пренос података обавља се интернетом, сателитским преносом и 3G мрежом. Ручна и аутоматска обрада сеизмолошких података, обавља се у централној сеизмолошкој станици у Београду и централној мерној станици на Дивчибарама. Истовремено, прикупљају се и размењују подаци са 37 сеизмолошких станица из земаља у окружењу (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Република Северна Македонија, Албанија, Румунија, Мађарска, Бугарска, Аустрија, Словачка, Словенија и Грчка).

II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Републички сеизмолошки завод (РСЗ) у Београду вост Занимљи Сматра се да најстарији подаци о земљотресима на Балкану потичу из 4. века. Најјачи земљотрес у 20. веку, који је погодио Србију, догодио се 1922. године у рејону Лазаревца. Магнитуда земљотреса износила је 6 јединица Рихтерове скале.

Мрежа сеизмолошких станица

Пренос података у реалном времену

Мрежа сеизмолошких станица

Пренос података у реалном времену

1. Београд

оптички линк

13. Трудељ

АДСЛ линк

2. Барје – Лесковац

оптички линк

14. Ивањица

АДСЛ линк

3. Ђердап – Кладово

бежични линк

15. Текериш – Шабац

бежични линк

4. Селова – Куршумлија

3G мобилна мрежа

16. Кучево – Буковска

бежични линк

5. Бајина Башта – Лазићи

оптички линк

17. Бован – Сокобања

АДСЛ линк

6. Фрушка гора

кабловски линк

18. Босилеград

АДСЛ линк

7. Свилајнац

бежични линк

19. Зајечар – Грлиште

АДСЛ линк

АДСЛ линк 20. Суботица РЕПУБЛИКА СРБИЈА АДСЛ линк 21. Авала КАРТА ЕПИЦЕНТАРА ЗЕМЉОТРЕСА бежични линк 22. Вршачки брег

10. Сјеница

За период 1456-2012. година Магнитуда Mw>=3.0 АДСЛ линк 23. Гоч – Краљево

Суботица

11. Бор



Кикинда

Сомбор

pr om

9. Гружа

Оџаци

бежични линк

Сарадници: mr.sci. Светлана Ковачевић Бранко Драгичевић Видосава Кнежевић Др Миодраг Петровић Бранка Веселиновић Саша Ђурђевић

uk a

Нови Сад

Београд

Шабац

Пожаревац

Кладово

44 0



Мајданпек

Лазаревац Ваљево

Бор

Крагујевац

Бајина Башта

бежични линк

Аутор: mr. sci. Славица Радовановић

21 0

Зрењанин

М.Зворник

бежични линк

сателитскиРепублички линк сеизмолошки завод

12. Завој – Пирот Бечеј

Прибој

кабловски линк

8. Дивчибаре

Чачак

Параћин

Ивањица

Крушевац

Брус

Ниш

Сјеница Куршумлија

Нови Пазар

Пирот Власотинце

Косовска

Митровица

ЛЕГЕНДА

Магнитуда Mwu

Приштина

Клина

6.0 до 6.5

Сурдулица



5.5 до 6.0 5.0 4.5 4.0 3.5 3.0

до до до до до

5.5 5 4.5 4.0 3.5

Ђаковица

Драгаш



Урошевац

50км

100км

Координатни систем WGS84 UTM 34

II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

вост

Занимљи

→ Пронађи поменуте градове на карти Србије.

VII

VIII

uk a

pr om

• • • • • •

Жаришта јаких земљотреса у Србији налазе се у следећим подручјима: Војводина (Кањижа, Бечеј, Нови Сад, Рума) Западна Србија (Лозница, Крупањ, Бајина Башта) Централна Србија (Лазаревац, Аранђеловац, Рудник, Копаоник, Краљево) Велико Поморавље (Јагодина, Свилајнац, Сталаћ) Подручје између Нишаве и Јужне Мораве (Ниш, Врање, Димитровград, Босилеград) Косово и Метохија (Приштина, Призрен, Пећ, Липљан, Урошевац)

Приказ жаришта јаких земљотреса у Србији

Земљотрес у Краљеву магнитуде 5,4 јединица Рихтерове скале догодио се 3. новембра 2010. године. Хипоцентар се налазио на 10 km дубине. У овом земљотресу погинуле су две особе, повређено преко 180 и изазвана је огромна материјална штета. Порушене су куће, станови, школе, привредни објекти, а последице земљотреса осетило је 80.000 грађана.

Већи део територије Србије угрожен је земљотресима који оштећују грађевинске објекте. То захтева изградњу објеката уз поштовање техничке нормативе изградње у трусним подручјима. II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

pr om

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

ши се Информи О томе како треба заштитити себе у току земљотреса, можеш прочитати на следећем линку: http://prezentacije.mup.gov.rs/ sektorzazastituispasavanje/saveti%20 gradjanima/zemljotresi.html

1. Допуни реченицу. Хипоцентар је ................................................................................................., а епицентар ................................................................................................................................................

uk a

2. Колико степени има Меркали-Канкани-Зибергова скала (MCS) и шта она мери?

3. Допуни реченицу. Рихтерова скала мери магнитуду земљотреса у ...........................................

4. Информиши се о томе како се треба понашати у случају земљотреса и на који начин можемо да се заштитимо. Опиши у неколико реченица.

II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ