Радна свеска, српски језик и књижевност за 8. разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

Др Јелена Журић

Српски језик и књижевност

РАДНА СВЕСКА

uk a

pr om

за осми разред основне школе

Др Јелена Журић Српски језик и књижевност РАДНА СВЕСКА за осми разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК

Др Бошко Влаховић ОДГОВОРНA УРЕДНИЦА

Др Наташа Филиповић ПРЕДМЕТНA УРЕДНИЦА

Др Моња Јовић

РЕЦЕНЗЕНТИ

Лектура и коректура

Споменка Трипковић Илустрације

pr om

Др Светлана Торњански Брашњовић, професорка српског језика и књижевности, Гимназија „Исидора Секулић”, Нови Сад Др Оливера Крупеж, професорка књижевности и српског језика, ОШ „Милица Павловић”, Чачак Дејан Андрејић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Драгомир Марковић”, Крушевац

Дизајн

Иван Танић Издавач

uk a

Младен Анђелковић

ЕДУКА д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs • имејл: eduka@eduka.rs За издавача

Др Бошко Влаховић, директор Штампа

Цицеро, Београд Издање бр.: 1, Београд, 2021. година Тираж: 4000

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2)(076.1) ЖУРИЋ, Јелена, 1959Српски језик и књижевност : радна свеска : за осми разред основне школе / Јелена Журић. - Изд. 1. - Београд : Eduka, 2021 (Београд : Цицеро). - 208 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 4.000. ISBN 978-86-6013-518-8 COBISS.SR-ID 38794249

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем бр.: 650-02-00376/2020-07. Забрањени су репродуковање, дистрибуција, објављање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Драги ученици осмог разреда, У завршној години вашег учења у основној школи очекују вас нова занимљива вежбања из области језика, правописа и језичке културе, као и из књижевности. Не пропустите могућност да обновите, систематизујете и утврдите знање које сте стекли у претходним разредима. Тако ћете се на најбољи начин припремити за завршни испит, али и за даље образовање у средњој школи. Желим вам много успеха у учењу током школске године и на завршном испиту!

Ауторка

pr om

ДЕТЕЛИНА СА ЧЕТИРИ ЛИСТА – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ДА ЗАБЛИСТА! Сваки задатак је обележен знаком детелине. Број обојених листова показује тежину задатка: један (веома лак), два (углавном лак), три (мало тежи),

uk a

четири (за оне који желе да знају више).

Радећи задатке, трагај и за онима који имају ознаку детелине са четири листа: они траже мало више труда и размишљања, али доносе и радост откривања!

Винслоу Хомер, Девојка бере детелину (1878)

САДРЖАЈ

ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА

ГРАМАТИКА

pr om

О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ................................................................................................. 7 Порекло српског језика .............................................................................................. 7 Почеци словенске писмености – први језик и писмо................................................ 10 Књижевни језици код Срба од XII до XIX века ........................................................ 15 Реформа књижевног језика и правописа Вука Стефановића Караџића ................... 24 Српски рјечник (1818).......................................................................................... 30 Развој српског књижевног језика од краја XIX века до данас Српски језик и раслојавање (варирање) језика, дијалекти и књижевни језик, екавски и ијекавски изговор...................................................................................... 34 Језици националних мањина .................................................................................... 41

uk a

ФОНЕТИКА ............................................................................................................. 45 Подела гласова ......................................................................................................... 45 Слог и подела речи на слогове.................................................................................. 48 Акценат речи............................................................................................................. 50 Генитивни знак ......................................................................................................... 54

МОРФОЛОГИЈА ........................................................................................................ 54 Врсте речи ................................................................................................................ 54 ГРАЂЕЊЕ (ТВОРБА) РЕЧИ........................................................................................ 61 ЛЕКСИКОЛОГИЈА .................................................................................................... 68 СИНТАКСА................................................................................................................ 76 Реченица и реченични чланови ................................................................................ 76 Независне и зависне реченице ................................................................................. 81 Слагање реченичних чланова (конгруенција)............................................................ 84

ПРАВОПИС Обнављање наставних садржаја из претходних разреда ........................................... 87 Писање имена из страних језика и њихова промена ................................................ 91 Спојено и одвојено писање речи (сложенице, полусложенице, синтагме) ............... 94 Писање црте и цртице и других интерпункцијских и правописних знакова............. 96 4

Српски језик – радна свеска | Садржај

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

pr om

Функционални стилови српског књижевног језика.................................................... 99 Новинарске форме изражавања.............................................................................. 104 Вест.................................................................................................................... 104 Новинарство и књижевност............................................................................... 105 Репортажа.......................................................................................................... 107 Интервју............................................................................................................. 110 Приказ............................................................................................................... 119 Есеј.......................................................................................................................... 123 Расправа.................................................................................................................. 126 Административни стил............................................................................................ 133 Бирократски језик................................................................................................... 136 Реклама................................................................................................................... 139 Нелинеарни текстови.............................................................................................. 144 Научнопопуларни стил Милутин Миланковић, „Кроз васиону и векове”............................................... 148

КЊИЖЕВНОСТ

Живот и прикљученија................................................................................... 153 Први српски устанак у народној и ауторској књижевности............................... 153 Вежбе на крају првог поглавља...................................................................... 158

uk a

Срећан је ко уме да воли............................................................................... 162 Љубавне народне лирске песме......................................................................... 162 Народна балада Женидба Милића Барјактара................................................... 164 Вежбе на крају другог поглавља..................................................................... 168

Све ће то народ позлатити............................................................................ 171 Јован Јовановић Змај, Светли гробови............................................................... 171 Симо Матавуљ, Пилипенда................................................................................. 172 Лаза Лазаревић, Све ће то народ позлатити..................................................... 174 Милош Црњански, Сеобе.................................................................................... 177 Оскар Давичо, Србија......................................................................................... 180 Хилда Дајч, Писма............................................................................................. 181 Вежбе на крају трећег поглавља..................................................................... 183 На позорници.................................................................................................... 186 Бранислав Нушић, Сумњиво лице...................................................................... 186 Вежбе на крају четвртог поглавља.................................................................. 189 Детињство........................................................................................................... 193 Бранко Радичевић, Ђачки растанак.................................................................. 193 Иво Андрић, Деца.............................................................................................. 195 Напиши сценарио за стрип према Андрићевој приповеци Књига..................... 198 Вежбе на крају петог поглавља....................................................................... 200 Магија књиге...................................................................................................... 203 Српски језик – радна свеска | Садржај

ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

uk a

pr om

% Порекло српског језика % Почеци словенске писмености – први језик и писмо % Књижевни језици код Срба од XII до XIX века % Реформа књижевног језика и правописа Вука Стефановића Караџића % Развој српског књижевног језика од краја XIX века до данас % Српски рјечник (1818) % Српски језик и раслојавање (варирање) језика % Дијалекти и књижевни језик % Екавски и ијекавски изговор % Језици националних мањина

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Вук Караџић, Српски рјечник 1818. (Историјска збирка Музеја Вука и Доситеја)

O СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Порекло српског језика 1. Допуни текст тако да тврдње буду тачне. Језичку породицу чини група генетски сродних језика, а њихов заједнички предак назива се _________________ те породице. Породице се деле на _______________, а

2. Допуни текст тако да тврдње

буду тачне.

_____ језика.

pr om

гране на _______

Српски језик припада групи ______________________________ језика, _________

______ грани ____ по-

uk a

и ____________

родици језика. Претпоставља се

да је индоевропска породица језика

настала

од

заједничког,

____________________

___, језика,

којим се говорило пре више од пет хиљада година, и то највероватније у _____________

____ Европи

или ______________ ______ Азији.

3. У наведеном низу језика подвуци оне који нису словенски:

грчки, руски, румунски, чешки, словачки, литвански, украјински, српски, пољски.

Говори да бих те видео.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

4. У сваком низу прецртај по један језик који ту не припада и напиши којој групи

словенских језика припадају остали наведени језици. а) пољски, словачки, руски, чешки, лужичкосрпски; Група: _______________________________________________________________. б) српски, лужичкосрпски, словеначки, македонски, старословенски, бугарски; Група: _______________________________________________________________. в) украјински, старословенски, руски, белоруски.

Група: _______________________________________________________________.

5. Подвуци називе словенских језика чије је службено писмо ћирилица:

pr om

пољски, руски, чешки, словачки, словеначки, бугарски, македонски. 6. Потруди се да у пословицама различитих словенских језика препознаш српске

а) словеначка: Kuj železo, dokler je vroče.

Ко много збори, мало твори.

б) македонска: На свиња бисер не нижи.

Једна ластавица не чини пролеће.

в) бугарска: Една лясmовичка nролеm не nрави.

Гвожђе се кује док је вруће.

uk a

пословице које су им сличне. Повежи их линијама.

г) руска: Кmо nосееm веmер, nожнеm бурю.

Не бацај бисер пред свиње.

д) пољска: Kto wiele mówi, ten mało czyni.

Ко ветар сеје, жање олују.

7. Запази како се у наведеним словенским језицима пише реч глава и одговори на

захтеве испод табеле.

Западнословенски језици

Источнословенски језици

Јужнословенски језици

пољски

głowa

руски

голова

словеначки

glavo

чешки

hlava

белоруски

галава

македонски

главата

словачки

hlava

украјински

голова

бугарски

глава

а) Напиши називе језика чије је писмо латиница: __________________________________________________________________________.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Колико човек зна језика, толико вреди.

б) На којим се западнословенским језицима реч глава исто пише: __________________________________________________________________________. в) На којим се источнословенским језицима реч глава исто пише: __________________________________________________________________________. 8. Запази како се у наведеним словенским језицима пише реч говорити и одговори на

захтеве испод табеле. Западнословенски језици

Источнословенски језици

Јужнословенски језици

mówić

руски

говорить

словеначки

govoriti

чешки

mluvit

белоруски

гаварыце

македонски

зборува

словачки

hovoriť

украјински

говорити

бугарски

говорете

pr om

пољски

а) Наведи називе језика у којима реч говорити има другачији корен него у другим језицима из исте групе: _____________________________________________. б) У ком језику се реч говорити пише као у српском језику, али другим писмом? __________________________________________________________________________

uk a

9. На основу примера из других словенских језика закључи како та реч гласи у

српском језику и напиши је.

а) їсти, есці, jesť, есть, jeść, jíst, да ям, јаде: ______________________; б) stopala, крак, stopa, стопа, нога: ___________________;

в) слово, słowo, збор, beseda: _________________.

10. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) Старословенски језик је западнословенски језик. б) У бугарском језику службено писмо је ћирилица. в) Словенски језици припадају индоевропској породици језика. г) Белоруски је западнословенски језик. д) Словеначки и словачки се налазе у истој групи словенских језика.

Лепа реч и гвоздена врата отвара.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Почеци словенске писмености – први језик и писмо 1. Пажљиво прочитај одломке из романа-лексикона Хазарски речник Мило-

рада Павића и спреми се да одговориш на питања. Подвуци у тексту чињенице о почецима словенске писмености које су ти познате одраније.

uk a

pr om

МЕТОДИЈЕ СОЛУНСКИ (око 815–885) – грчки хроничар хазарске полемике, један од словенских апостола и светитељ источног хришћанства, старији брат Константина Солунског – Ћирила. Поникао у породици византијског заповедника Солуна, друнгара Лава, Методије је окушао своје способности као управник једне словенске области, по свој прилици на подручју реке Струмице (Стримона). Знао је језик својих словенских поданика, који су имали брадате душе и носили зими птице у кошуљи да их греју. [...] Године 863. Методије се вратио међу Словене. Требало је створити словенску школу под грчким утицајем, с ученицима, словенским писменима и књигама преведеним са грчког на словенски. Он и његов брат Константин знали су од детињства да птице у Солуну и птице у Африци не говоре истим језиком, да се ласта са Струмице и ласта с Нила не разумеју и да једино албатроси свуда на свету говоре истим језиком. С тим мислима Урош Предић, Свети Ћирило и Методије (детаљ, 1902) кренули су у Моравску, Словачку и Доњу Аустрију скупљајући око себе младе људе који су их гледали у језик више но што су слушали шта говоре. [...] У једној соби с расточеним подом, што уједа босе табане, чуо је први пут да су он и брат нападнути. Почели су њихови сукоби са тројезичницима, немачким заступницима схватања да су обредна само три језика (грчки, латински и хебрејски). У Панонији, на Блатном језеру, где се зими коса мрзне, а очи на ветру постају као велика и мала кашика, Методије се са братом задржао у престоници тамошњег словенског кнеза Коцеља. [...] Са следбеницима и ученицима браћа су 867. године кренула на једно од оних путовања где је сваки корак слово, свака путања реченица, а сваки застој број у великој књизи. У Венецији су 867. ушли у нову расправу с тројезичницима, а потом су стигли у Рим, где је папа Хадријан II прихватио учење Солунске браће као исправно и рукоположио словенске ученике у Цркви Св. Петра. Тамо је том приликом појана словенска литургија на језику који тек што је био укроћен и са балканских ширина сапет допремљен у престоницу света као животињица у кавезу глагољских писмена. Ту, у Риму, једне вечери 869. године, док су његови словенски следбеници пљували једни другима у уста, умро је Методијев брат Константин као свети Ћирило, а Методије се вратио у Панонију. У Риму је био по други пут 870. кад је од папе добио звање панонско-сремског надбискупа, па је салцбуршки надбискуп морао да напусти Блатно језеро. Када се у лето 870. вратио у Моравску, Методија су немачки бискупи заточили, тамновао је две године чујући једино Дунав и изведен је у Регенсбург пред сабор на суђење; ту је стављен на муке и наг излаган мразу. [...] На папино заузимање Методије је био ослобођен и 880. по трећи пут доказивао у Риму правоверност свог рада и словенске службе, а папа је још једном својом посланицом потврдио исправност словенског богослужења. Даубманус наводи за Методија уз поменуту причу о би-

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Чега је срце пуно, тога и језик.

чевању и то да се три пута окупао у римској реци Тибру, као о рођењу, венчању и смрти, и да је тамо причешћен с три вилинска хлеба. Године 882. Методије је био примљен у Цариграду с највећим почастима на двору а потом и у патријаршији, на чијем челу је седео његов пријатељ из младости, патријарх и филозоф Фотије. Методије је умро у Моравској 885. године оставивши за собом словенске преводе Светог писма, Номоканона (законика) и беседа светих отаца.

a) Објасни зашто се Методије зове Солунски.

б) Наведи синониме следећих речи: писмена: _____________________;

литургија:

pr om

в) Напиши годину почетка словенске мисије:

г) Са ког језика су браћа преводила књиге на словенски језик? д) Објасни ко су били тројезичници.

uk a

ђ) Како се зове панонски кнез у чијој су се престоници задржали? е) Како се звао папа који је прихватио учење Методија и његовог брата Константина као исправно? ________________________________ ж) Где је том приликом појана словенска литургија?

з) Колико година је Методије био у затвору и ко га је затворио? и) Која дела је Методије превео на словенски језик? ј) Препиши ћирилицом једну реченицу из текста о Методију која је у потпуности плод пишчеве маште: Птица по перју, а човјек се по бесједи познаје.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

► Подвуци у следећем тексту из истог романа све чињенице о Ћирилу које су ти познате одраније и спреми се да одговориш на питања.

uk a

pr om

ЋИРИЛО (Константин Солунски, или Константин Философ; 826. или 827–869) – Светитељ источног хришћанства, грчки представник у хазарској полемици, један од апостола словенске писмености. Седмо дете Леона Друнгаиа, који је у Солуну обављао војничке и административне послове за византијски двор, Константин је променио низ дужности чиновничких и дипломатских и одрастао међу голим црквама без икона, у време кад су у Цариграду икономрсци били на власти. Међу њима било је доста Солуњана и Константин је учио од људи који су били истакнути противници икона. [...] Константин је волео језике, сматрао да су вечни као ветрови и мењао их као хазарски каган жене разних вера. Проучавао је, поред грчког, словенски, хебрејски, хазарски, арапски, самарићански, или језике писане готским или „руским” писмом. Одрастао је и касније живео у неутољивој жеђи за лутањима. […] Када је солунска партија противника икона била 843. свргнута с Урош Предић, Свети Ћирило власти и после смрти цара Теофила проглашена обнова култа икона, и Методије (детаљ, 1902) Константин се морао склонити у манастир на малоазијском копну. […] Тада је напустио још једног свог бившег учитеља. Свог старијег брата Методија, који није никада напао истомишљенике. Видео је како за собом оставља свог негдашњег духовног оца и брата и како му постаје старешина. У служби цариградског двора био је најпре архонт једне словенске покрајине, потом учио на престоничкој духовној школи, као свештеник постао патријаршијски библиотекар при Цркви Свете Софије у Цариграду, професор философије на цариградском универзитету и ту је због изузетне ерудиције стекао почасно звање „философа”, које је носио до краја. […] Он који је прву половину свог века провео бежећи од икона, другу половину тог века провео је носећи их као штит. […] А потом је дошла још једна опсада града чије је име носио. Док су Словени 860. опседали Цариград, Константин је на малоазијском Олимпу правио у тишини монашке ћелије замку за њих – градио прва писмена словенске азбуке. Први пут је начинио оба слова, али словенски језик је био толико диваљ да мастило није могло да га задржи, па је начинио другу азбуку од решеткастих слова и у њих је затворио тај непокорни језик, као птицу. Касније, када је припитомљен и када је научен грчком (јер језици уче друге језике), словенски језик се могао ухватити у она првобитна, глагољска писмена... […] Навршавала се 863. година, Константин је био вршњак Филона Александријског, философа који је умро у тридесет седмој години, колико је сада било и њему. Константин је довршио словенску азбуку и заједно с братом отишао у Моравску, међу Словене које је знао из свог завичаја. Преводио је црквене списе са грчког на словенски, а око њега се скупљала гомила. […] После Моравске отишао је 867. панонском кнезу Коцељу, а отуда у Венецију и ушао у расправу с тројезичницима, заступницима назора да су једино грчки, хебрејски и латински језик достојни богослужења. Упитали су га Венецијанци – Је ли Христа убио сав Јуда, или не баш сав? А Константин је осећао како му се на образу помаља четврта, млетачка бора и како се с оним ранијим борама, сараценском, хазарском и словенском, сече и укршта на његовом лицу попут четири мреже бачене на исту рибу. Дао је први златник из своје кесе једном трубачу да затруби и упитао тројезичнике: да ли ће се војска одазвати на позив ако не разуме знак трубе? Била је 869. година и Константин је мислио на Беотија Равењанина, који је умро у 43. години живота. Сада му је био вршњак. На папин позив отишао је у Рим, где је успео да одбрани исправност својих назора и своје словенске службе. С њиме су били Методије и ученици, који су крштени у Риму. […] Том приликом у Риму је појана словенска литургија и Константин је свој други златник дао појцима. По прастаром начину ставио је свој трећи златник под језик, ступио у један од грчких манастира у Риму и умро под новим монашким именом као Ћирило године 869.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Која се ријеч не рече, она се и не чује.

а) Које језике је Константин Филозоф познавао? ________________________________________________________________________ б) Како је стекао почасно знање филозофа? ________________________________________________________________________ в) Објасни значење речи: ерудиција: ______________________________________________________________; појац: __________________________________________________________________; монашко име: ___________________________________________________________. г) Који посао је Константин обављао у Цркви Свете Софије у Цариграду? ________________________________________________________________________

д) Како се, у једном и у другом тексту, описно називају Методије и Ћирило? ________________________________________________________________________

pr om

________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________

uk a

ђ) Наведи чињенице о словенској мисији које се наводе у оба текста (о Методију и о Ћирилу): ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________

е) Препиши ћирилицом једну реченицу из текста о Ћирилу која је у потпуности плод пишчеве маште (субјективни опис): ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ 2. Допуни тачним подацима наведене реченице.

а) Д а би се заштитио од политичког утицаја франачког свештенства, великоморавски кнез ___________________ упутио је молбу византијском цару _______________ да му пошаље мисионаре који би хришћанство ширили на ________________ језику. Године _______ византијски цар као мисионаре шаље Константина (Ћирила) и Методија, учену браћу из ________________. б) Да би могли испунити своју мисију, Константин (Ћирило) и Методије сачинили су прво словенско писмо ____________________ и написали прве књиге на словенском језику. Тај први словенски књижевни језик у науци о језику познат је као ______________________________ језик. Језик кости нема, а кости ломи.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

в) Непознати монах, аутор најранијег записа о слевенском писму, с почетка _____ века, познат је под именом ______________________________. Његово дело ____________ написано је ћирилицом и сматра се првом ____________________________________ о вредности _________________ писма и језика. Добар познавалац грчке, али и младе словенске писмености, овај монах у свом ученом спису оставља драгоцене податке о времену и начину њеног постанка, као и о словенским просветитељима ___________________ и _____________________.

3. Препознај писмо и допуни реченицу.

pr om

Константин је, по угледу на грчко писмо (и на нека друга писма), сачинио прво словенско писмо, које је касније

г) С матра се да је друго словенско писмо _______________________ настало крајем _______ века. Није поуздано утврђено ко је творац, али се претпоставља да су то били ____________________________________________ ученици, који су јој у знак поштовања према своме учитељу наденули такво име.

названо _____________________________. 4. Препознај писмо и допуни реченицу.

uk a

_______________________ води порекло од великих штампаних слова грчког писма. Вероватно је настала у _____________________, једном од два главна центра словенске писмености.

5. Препознај старословенске

а)

б)

споменике и напиши њихове називе. Напиши и којим су писмом писани. а) ____________________________ ____________________________

Писан је: __________________ 2.

б) ____________________________ ____________________________

Писан је: __________________ 2.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Брдо се с брдом не може састати, а живи се људи састану.

Књижевни језици код Срба од XII до XIX века 1. Старословенски језик био је:

а) искључиво књижевни језик; б) народни језик; в) и књижевни и народни језик.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

2. Допуни реченице.

pr om

а) Уношењем елемената српског народног језика у старословенски настаје _________________________________ језик.

б) Српскословенски је _______________ редакција старословенског језика. На исти начин настале су и друге ______________ – руска, бугарска, чешка и др. Све ове редакције имају заједнички назив – _________________________ језик. 3. Допуни реченицу и одговори на питања.

uk a

Најзначајнији споменик из XII века писан српскословенским језиком јесте ____________________________________.

а) Којим је писмом писан тај рукопис? ____________________________________

б) По коме је рукопис добио наслов? ____________________________________

в) Како се називају почетна украсна слова? ____________________________________ 4. У наведеном низу подвуци само оне наслове рукописа који су писани на

српскословенском језику: Мирослављево јеванђеље (XII век), Библија, Житије Светог Симеона од Светог Саве, Житије Хајдук Вељка, Повеља бана Кулина (крај XII века), Душанов законик (XIV век). Једна глава, хиљаду језика.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

5. Повежи наслове рукописа са њиховом врстом.

а. Мирослављево јеванђеље

биографија ____

б. Житије Светог Симеона

правни текст ____

в. Душанов законик

богослужбена књига ____

► У поље за одговор упиши број испред одговарајућег објашњења.

Цар Душан (фреска, XIV век)

1. Писано је за потребе литургије по наруџбини хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. 2. Најзначајнији српски средњовековни правни документ писан ћирилицом и, у основи, српским народним језиком. 3. Представља део Студеничког типика.

pr om

6. Служећи се табелом са старом ћирилицом (из уџбеника), потруди се да разумеш

смисао следећих реченица. 1)

uk a

► Прочитај како гласи превод: О планинама: Планине што су по земљи царства ми, што су планине цареве, да су цару, а црквене црквама, а властеоске властелинима. ► Препиши речи за које ти није био потребан превод: _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

► Прочитај како гласи превод: О насиљу над баштином: И да није властан господин цар, или краљ, или госпођа царица икоме узети баштину силом, или купити, или заменити, осим ако ко сам пристане. ► Препиши речи за које ти није био потребан превод: _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ ► На основу наведених цитата закључи о ком је делу реч и напиши наслов тог дела: _______________________________________________________________________ 16

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Ко бесједи шта хоће, мора слушати шта неће.

7. Допуни реченицу:

Упоредо са српскословенским језиком, за писање текстова углавном световне намене (повеља, даровница, уговора, писама, законика) користио се и ______________ језик са примесама књижевног, _______________________ језика. 8. Допуни тврдње.

После насељавања у јужну Угарску (1690) Срби настављају да користе __________ ___________________ језик. Последњи њиме пише ______________________________ ________, али се у проповедима служи и ____________________ језиком.

Гаврил Стефановић Венцловић

pr om

спреми се да одговараш на питања.

9. Прочитај одломке из есеја Српски народни језик боље рећи говор Исидоре Секулић и

uk a

многим српским породицама виђа се на зиду слика која се зове „Сеоба српског народа под патријархом Арсенијем Чарнојевићем”. Та је слика једна тамно свечана апотеоза народном и матерњем језику. Оставили су исељеници села и њиве, куће и гробља, али у горко стиснутим устима носе свој језик, и где се проспе реч која се до дна и до краја разуме, тамо ће бити завичај и живот. Чешће смо у положају да Пајa Јовановић, Сеоба Срба (1896) некоме, странцу или домаћем, треба да кажемо највишу духовну вредност нашег народа. Као из пушке одговарамо сви исто, истим речима: Народне песме, Горски вијенац. Заборављамо казати основну велику вредност: народни језик наш. Непосредан и пун израз народног духа код нас, то је, још увек, наш разгранати, племенити, снажни народни језик. Наш је књижевни и језички случај посебан. Најбољу поезију у нас створио је народ; највећи наш модерни песник, Владика Раде, Његош, нешколован је брђанин. Језик народне песме наше, епске и лирске, језик Горског вијенца, то је величанствена дикција, ванредан стил, створени за израз високих духовних потреба: за афористичку мисао, за религиозну мудрост, за очишћен бол. За нас Србе, за наш посебан случај, ми се усуђујемо поставити ову тезу: док језик у простом народу не постане стилски и песнички моћан, нема песника који ће на том језику певати знатну и велику поезију. Песник најпотпуније употребљава језик, али народни језик креће и буди песнике међу онима који су даровити за песму: језик свира, језик слика, језик куће гради. Речи су за песника објекти као за сликара фигуре које ређа по платну. Објекти, не представе. Какав је чији народни језик, онаква му је машта о лепоти и вечности. У Софокловој трагедији, Грк Ајакс каже: „Оно што људе носи није делање него реч.” Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

апотеоза – одавање нарочитих почасти неком, величање, обожавање неког или нечег

дикција – начин усменог изражавања афористички – онај који је изражен на кратак, сажет и духовит начин теза – поставка, тврдња, тврђење, став који треба доказати и одбранити

pr om

амбис – провалија, бездан спекулација – духовно, мисаоно разматрање, резоновање без довољно реалне основе, искуства аналогија – сличност етимологија – грана лингвистике која проучава порекло неке речи патетичан – осећајан, дирљив, узбудљив, свечан

Интелектуалци кажу: ковати реч; а народ каже за нечију лепу и сређену реч: лепо изнитио. По нагону, народ каже праву ознаку за свој језички рад. Прост свет ствара споро, невидљиво, тихо, као природа. Нико не види и не чује стварање природних ткања, и ткива. […] Прости су људи уосталом у стара времена и мостове преко потока и амбиса нитили, плели, пребацивали их без ковања и закивања. Нит по нит се у простог света извлачи и стиче искуство за све, па и за језик. Сељак не гради језик ни по интелектуалним спекулацијама, ни по језичким аналогијама. Него живи са стварима, посматра им промене безброј пута, похвата им тајне, и једнога дана ствар сама из себе каже како се зове. Код нашег простог човека, отуда, нема дотезања и неприродности у језику – као код интелектуалаца, нарочито данас, – његов језик је спонтан, оригиналан, истоветан са животом и тела и душе. Интелектуалац полази од појмова и од њихова апстрактног и немог кретања. На етимологији, упоредној граматици, на старим текстовима куша интелектуалац истину, применљивост и лепоту речи. Његове фигуре, отуда, и кад су најлепше, постоје условно, релативно, отуда и зато, и на том месту. Фигуру „ситно брашно као пена” није направио интелектуалац. Њу је изнитио човек који је живео са брашном, са ситноћом, са пеном, а у себи носио језичку машту једног народа који ће са сељачким језиком дати књижевни језик, прави књижевни језик, можда исувише патетичан и свечан књижевни језик.

uk a

► Како Исидора Секулић тумачи слику Паје Јовановића? На који је начин повезује са језиком? Користећи се примером из текста, потруди се да објасниш зашто је види као свечану апотеозу народном и матерњем језику. ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________

► Која је, по њеном мишљењу, основна духовна вредност нашег народа? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ► Објасни како разумеш тврдњу језик свира, језик слика, језик куће гради. ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ► Исидора Секулић говори о томе шта је потребно да би се у једном народу појавио песник који ће испевати велику и знатну поезију. Како она објашњава шта су за песника речи? Искажи свој став о томе. ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 18

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Више ум замисли него море понесе.

► Образложи зашто се стварање народног језика пореди са деловањем сила у природи. Како ти разумеш израз „лепо изнитио”? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ► Објасни како разумеш везу коју Исидора Секулић успоставља између народног језика и песничког стваралаштва. У чему ти видиш вредности народног и матерњег језика?

10. Допуни реченице.

pr om

uk a

У првим деценијама XVIII века у Војводину (Карловце) стижу руски учитељи, отварају словенску и латинску школу, доносе књиге на рускословенском и на руском језику. У тим школама се Срби образују. Под руским утицајем настаје нов књижевни језик: ______________________ језик. Половином XVIII века он потискује дотадашњи књижевни језик – _____________________________. 11. Заокружи слова испред синонима за рускословенски језик:

а) српскословенски језик; в) руски црквенословенски језик;

б) руски народни језик; г) руска редакција старословенског језика.

12. Упиши Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.

ТВРДЊА

Осим на рускословенском језику, неки аутори пишу и на народном језику (Јован Рајић пише еп Бој змаја с орлови, а Захарија Орфелин песму Плач Сербији). Рускословенски језик је исти као српскословенски језик. Срби су силом морали да уче рускословенски језик. Рускословенски језик је и данас језик црквених обреда у Српској православној цркви. Рускословенски је био још удаљенији од народног језика него српскословенски. Посрбљавањем рускословенског језика настаје нов књижевни језик – славеносрпски. Људски човек људски и говори, а поган погански.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

13. Допуни тврдњу.

Славеносрпски језик садржавао је елементе __________________________________ и ______________________________ језика. 14. Прво дело на славеносрпском језику јесте:

а) први српски часопис – Славеносрпски магазин – Захарије Орфелина, штампан 1768. године у Венецији; б) аутобиографија Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића; в) песма Плач Сербији Захарије Орфелина.

(Заокружи слово испред тачног одговора.) 15. Допуни реченицу.

pr om

У својим делима – аутобиографији Живот и прикљученија и Писму Харалампију – које у основи пише __________________ језиком, Доситеј се залаже за писање на ________________________ језику, јер сматра да је он кориснији за образовање и просвећивање народа. 16. Доситеј пише писмо 1783. године и шаље га из Лајпцига своме пријатељу Харалампију

► Прочитај одломке из Писма Харалампију Доситеја Обрадовића и спреми се да одговориш на питања.

Харалампије – Харалампије Мамула, парох православне цркве у Трсту (од 1771. до 1790) стари књижевни језик – мисли се на рускословенски (руски црквенословенски) општи прости дијалект – народни језик цена – вредност полза – корист ползовати – користити всегда – заувек, засвагда состајаније – стање

uk a

Мамули у Трст. Од њега тражи да му помогне у штампању књиге Совјети здраваго разума на српском народном језику. Штампање књига је веома скупо, па Доситеј моли пријатеља пароха да му помогне прибављањем новчане помоћи. Притом га уверава у то да ће књига имати доста читалаца, јер ће бити на језику који се разуме на широкој територији (заправо свуда где се говори штокавским наречјем), а то значи да ће се и добро продавати. Писмо Харалампију није обично писмо пријатељу, већ Доситејев проглас у ком он образлаже своје просветитељске идеје и залаже се за писање на народном језику.

Моја ће књига написана бити чисто српски какогод и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Црне Горе до Смедерева и до Баната. [...] Колико је они(х) који имаду време и способ за научити стари књижевни језик? Врло мало! А општи прости дијалект сви знаду и на њему сви, који само знаду читати, могу разум свој просветити, срце побољшати и нараве украсити. Језик има своју цену, од ползе коју узрокује. А који може више ползовати него општи целога народа језик? Французи и Италијанци нису се бојали да ће латински језик пропасти, ако они почну на своји језици писати; како и није пропао. Неће ни наш стари пропасти, зашто учени људи у народу всегда ће га знати и с помоћу старога нови ће се од дан до дан у боље состајаније

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.

uk a

pr om

приводити. Москаљи све своје најбоље књиге на свом дијалекту с гражданским словам штампају. Само простота и глупост задовољава се все[г]да при старинском остати. Зашто је друго Бог дао човеку разум, расужденије и слободну вољу, него да може расудити, распознати и изабрати оно што је боље? А шта је друго боље, него оно што је полезније? Што год не приноси какову либо ползу, не има никакве доброте у себи. Зашто би се, дакле, ми Србљи сумњавали у таковом и толико полезном и похвале достојном делу, прочим славним народом следовати? Није мања част света у којеј се славеносрпски језик употребљава него земља француска илити инглеска; искључивши врло малу различност која се находи у изговарању, која се случава и свим другим језиком. Ко не зна да житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кромје мужа), славонијски, сремски, бачки и банатски осим Вла(х)а, једним истим језиком говоре? [...] Дакле, шта би ми хотели, да смо паметнији и бољи од Бога? Оно што Бог допушта и хоће, то ми нећемо! О, наше детињске памети! Браћо, људи, познајмо једанпут нашу неправду! Како можемо ми изискавати од други(х) оно исто које кад би други од нас изискавали, велика би нам се неправда чинила. Познајмо једанпут сву силу ови(х) речи, просте су и блажене и не требују никаква толмачења. Што год хоћете да вам чине други људи, чините и ви то њима. А шта би ми ради да нам други чине? Да нас пуштају с миром живити у нашем закону, да нам не чине никаква зла, да нам опраштају наше слабости и погрешке, да нас љубе и поштују и да нам помогу у потреби нашој. То исто и ми смо дужни свима људма на свету. Ово је сав закон и пророци. Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако зло; следователно није од Бога. Зато, дакле, ја ћу писати за ум, за срце и за нарави чловеческе, за браћу Србље, којега су год они закона и вере. Ја сам искуством познао жељу, љубов, усердије и ревност господара Новосађана и Осечана, и у Далмацији Сарајлија и Херцеговаца, како горећим срцем желе науку својој деци; нигди нисам био гди нису ме желили и устављали. Како би(х) ја, дакле, могао одговорити на љубов и пријазност мојега љубезнога рода, разве трудећи се, колико могу, за просвештеније јуности? А то што желим, никако боље не могу учинити него преводећи на наш језик златне и прекрасне мисли учени(х) људи: и таковим способом и родитеље у њи(х)овом благом намеренију укрепљавајући и у срцам младости српске небесни и божествени огањ ка ученију и к добродетељи возжигавајући, и свет разума чак до прости(х) сељана и до сами(х) пастирски(х) колиба разширујући.

а) Због чега је Доситеју важно да књиге буду на српском језику? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ б) На који језик мисли када каже стари књижевни језик? _______________________________________________________________________ в) Шта подразумева под општим простим дијалектом? _______________________________________________________________________ Боље је нешто не знати него наопако и зло знати.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Москаљи – Руси дијалекат – овде: језик гражданска слова – руска грађанска слова, уместо црквених (црквенословенских), почетком XVIII века все – све расужденије – расуђивање какову либо – какву било прочим – другим следовати – следити част – део житељ – становник сервијски – српски кромје мужа – осим Хрвата који говоре кајкавским дијалектом толмачити – тумачити закон – вера, религија, религијска припадност вражба – непријатељство чловечески – човечански, људски за браћу Србље, којега су год закона и вере – Доситеј сматра да верска припадност није критеријум за одређивање националне припадности усердије – усрдност, добра воља, срдачност ревност – марљивост пријазност – љубазност љубезан – драги разве – осим просвештеније – просвета; овде: просвећивање, образовање јуност − младост, омладина, младеж способ – способност, начин намереније – намера, циљ укрепљавати – окрепљивати добродетељ – врлина

г) Који језик је по Доситејевом мишљењу највреднији? Због чега? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ д) Које народе наводи као пример да су предност дали народном језику, уместо дотадашњем књижевном, латинском језику? ___________________________________________________________________________ ђ) Који пример даје за словенске народе? е) Како Доситеј назива оне који желе при старинском остати? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________

(Заокружи број испред тачног одговора.)

pr om

ж) Према ком критеријуму Доситеј одређује оно што је добро? За њега је добро оно што је: 1) корисно; 2) модерно; 3) исплативо. з) Које житеље (становнике) наводи тврдећи да сви они говоре једним језиком? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ и) Наведи из текста реченицу у којој Доситеј истиче за кога ће писати. ___________________________________________________________________________

uk a

ј) Шта подразумева под законом? ______________________________________________ к) У последњем наведеном пасусу Доситеј истиче како су, у његовом преводу, прекрасне мисли учени(х) људи намењене: ________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________

л) Издвој и препиши једну Доситејеву мисао коју сматраш нарочито важном. 1) Доситејева мисао: ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 2) Зашто је она важна: ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 22

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Човек се учи док је жив.

17. Упиши да ли су тврдње тачне или нетачне. ТВРДЊА Славеносрпски језик је представљао мешавину језика (рускословенског и српског народног језика, са елементима српскословенског и руског језика). Крајем XVIII и почетком XIX века многи српски књижевници пишу славеносрпским језиком. Особине тог језика разликовале су се од писца до писца.

Вук Караџић је потпуно неоправдано критиковао писање на славеносрпском језику. 18. Реформатор ћирилице пре Вука Караџића био је:

а) Доситеј Обрадовић;

б) Сава Мркаљ;

в) Јован Хаџић.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

19. Дело Саве Мркаља у ком је темељито реформисао азбуку носи наслов:

pr om

а) Сало дебелога јера либо азбукопротрес; б) Ситнице језикословне; в) Писменица сербскога језика.

(Заокружи слово испред тачног одговора.) 20. У табели су једина слова (одн. комбинације слова) из Мркаљеве реформисане азбуке

која се разликују од данашњих. Упиши у табелу која су то слова данашње азбуке.

ль

нь

uk a

дь

ть

21. Сава Мркаљ је из азбуке уклонио деветнаест слова, међу њима и једно које се

помиње у наслову његовог дела.

а) То је слово: ______________________; б) Графичка ознака тог слова била је: _______________. (Користи се табелом из уџбеника.) ► Наведи правило према којем је Сава Мркаљ реформисао азбуку: ___________________________________________________________________________ 22. Од IX до XIX века Срби су писали на неколико књижевних језика: од старословенског

до српског народног језика. Попуни табелу називима књижевних језика, пратећи хронолошки редослед од најранијег периода до реформе Вука Караџића. НАЗИВ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

Во се веже за рогове, а човјек за језик.

ПЕРИОД У КОМ СЕ ЊИМЕ ПИСАЛО

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Реформа књижевног језика и правописа Вука Стефановића Караџића 1. Допуни реченице биографским подацима Вука Караџића.

2. Допуни реченице.

pr om

а) Вук Стефановић Караџић је рођен _______ године у _________________. б) Школовао се у манастиру ___________________. в) У Првом српском устанку био је ____________ код војводе Ћурчије. г) После пропасти Првог српског устанка, ____________ године одлази у Беч. Тамо упознаје Словенца ____________________________, цензора словенских књига и кустоса дворске библиотеке.

uk a

► Вук Караџић је прву збирку српских народних песама, Малу простонародну славеносербску пјеснарицу, и прву граматику српског језика, Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану, објавио у ______________ (ком граду?), _________ године. ► Објављивањем ових двеју књига Вук започиње два главна правца свога рада: а) ___________________ српског језика и правописа; б) ________________ народних умотворина. 3. У следећем низу слова заокружи она која је Вук Караџић унео у реформисану ћирилицу:

Ђ, Р, Њ, Б, Ј, П, Ћ, Љ, К, Џ.

4. Допуни реченице.

► Прво издање Вуковог Српског рјечника објављено је _________ године. ► Вуков сарадник на изради тог издања Српског рјечника био је __________________. ► Речник садржи преко ____________ речи, које су акцентоване и које је Јернеј Копитар превео на _________________ и _______________ језик. 5. Повежи године са њиховим значајем у Вуковом раду:

1813.

Почиње да пише слово Х.

1836.

Одлази у Беч и упознаје Јернеја Копитара.

1839.

Бечки књижевни договор

1850.

Одустаје од ијекавског јотовања сугласника Д и Т.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Глава је старија од књиге.

6. Година 1847 . сматра се годином тријумфа Вукових идеја. Напиши наслове дела

која су наведени аутори објавили те године:

Петар Петровић Његош, ___________________________________________________ ; Ђура Даничић, ____________________________________________________________ ; Бранко Радичевић, ________________________________________________________ ; Вук Караџић, _____________________________________________________________ .

pr om

► Ко је на научној основи образложио Вукове идеје?____________________ ______. ► Тада је окончана Вукова полемика са _________________________, која је трајала десет година. 7. Прочитај одломке из научног чланка „Још о значају Даничићева Рата за српски језик

и правопис” др Радоја Симића и спреми се да одговориш на питања.

некомпетентност – недовољна стручност, нестручност ортографски – правописни

uk a

Овако написана, и научно и полемички, ова Даничићева књижица у пуној је мери и врло ефикасно постигла свој циљ: она је, с једне стране, аргументовано показала Светићеву (Хаџићеву) филолошку некомпетентност и неодрживост његових књижевнојезичких и правописних схватања, а, с друге стране, научно је пружила доказе о исправности Вукових језичких и ортографских принципа којих се овај реформатор држао у својој вишедеценијској борби за српски књижевни језик и правопис. Даничић се својом књижицом дакле умешао у филолошку распру између Вука и његових противника, посебно М. Светића (Ј. Хаџића). Своје побуде он објашњава у уводним редовима свог дела (стр. 3): Коме је год стало до народнога напретка, држао се које му драго стране, ја мислим да једва чека да се прекине једанпут та распра. Та сви бисмо по штогод добили: једни би нас добили нешто худе земаљске хвале, други би добили што би се освијестили и видјели истину, а сви скупа добили бисмо најљепши добитак, што би нам народ корак напријед корачио. – С тијем мислима и с том намјером пуштам ово неколико ријечи у Српски свијет.

Даничић дакле не сматра својим јединим задатком да побије идеје М. Светића, већ много више од тога: да дâ известан допринос напретку националне културе. Он наиме гледа као на високу патриотску дужност то што ће изнети истину о једној важној колективној теми. Тиме опомиње потоње генерације да се питања од националног значаја прихватају из осећаја патриотизма, а не из себичне жеље да се било како и било којим средствима напуни џеп или на који други начин оствари лични или групни интерес, – да се ’за отаџбину може борити и умрети на сваком послу’. Колективно добро мора бити изнад Боље укор мудрога, него хвала лудога.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

pr om

фундаменталан – основни, темељан; који има велику важност семантика – дисциплина која се бави проучавањем значења језичких јединица и исказа у природним језицима културологија – наука која проучава културу и културе и њихове односе, те усмерава културне потребе дидактички – наставни, педагошки

личнога интереса ако хоћемо бити достојанствени носиоци високог звања народне интелигенције... Тим осећањем били су испуњени, како Даничић, тако исто и његови преци и потомци у науци. [...] Јасно је да Даничић у расправу улази са оне платформе коју је Вук дефинисао у Српском рјечнику 1818. године. Познато је, међутим, да Вуков став није искључиво његов. И раније су се јављале идеје о народном језику у књижевности и упрошћавању правописа. Највећи заговорник фонетског писања, и најдубљи граматички геније међу Вуковим претходницима у Срба, био је Сава Мркаљ. Два Мркаљева налога за Вука – а и за нас данас – сигурно су од фундаменталног значаја. То је став, најпре, о штетности уношења семантике у правопис. По његову убеђењу – „Све су то [...] измишљотине писаца”. Јер наиме: „Слова нису пронађена за то да служе за разликовање израза, него само да представљају њихове просте честице, притом не водећи рачуна о томе шта ти изрази значе”. Други Даничићев налог гласи да упрошћеност правописа има високу културолошку и дидактичку цену и у крајњој линији много шта у њему служи националном интересу. Важно је: „Најприје то да наша дјечица због такве недостатне азбуке неће више по три, четири године изгубити док сирота науче само читати.”

► Сажето искажи шта аутор чланка наводи као аргументе да је „Даничићева књижица”, написана „и научно и полемички”, потпуно и ефикасно постигла свој циљ. __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________

uk a

► Који део Даничићевог текста цитира др Симић? _______________________________ ► У чему аутор чланка види његову вредност? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________

► Објасни како разумеш став „да се питања од националног значаја прихватају из осећаја патриотизма”. __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ ► На које се Вуково дело Даничић ослања у својој расправи? __________________________________________________________________________ ► Ко је пре Вука био највећи заговорник фонетског писања (фонетског или фонолошког: да сваком гласу одговара један знак, према Аделунговом* „Пиши као што говориш, а читај како је написано”)? _____________________________ ► Како др Симић назива Саву Мркаља? _________________________________ *) Аделунг – Јохан Кристоф Аделунг (1732–1806), немачки филолог и граматичар, аутор граматика и речника немачког језика, који се посебно бавио правописом (ортографијом). Поставио је принцип Пиши као што говориш, а читај како је написано, који се сматра ортографским идеалом.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Ласно је плитку воду замутити и будалу наљутити.

► Због чега, према Даничићевом мишљењу, упрошћеност правописа има високу цену? __________________________________________________________________________ ► Објасни како разумеш став како је од великог националног интереса да деца могу лако и брзо научити да читају. Зашто је важно да сви људи буду писмени? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ 8. Допуни реченице.

pr om

Друго издање Српског рјечника објављено је ________ године. Садржи речи са ширег језичког подручја и обухвата око __________ речи. У изради другог издања Српског рјечника Вуку је помагао ____________________________. 9. Пажљиво прочитај одломак из Вуковог Житија Ајдук Вељка Петровића: Кад се војска турска прикупи у Видин, онда се дигну неколике иљаде турски коњика, те пређу преко Тимока, само да виде како је; но Вељко и дочека око Буковче, и срећно и узбије натраг.

uk a

► Допуни тврдњу: Вук у овом тексту не користи слово ____. ► То значи да је текст настао: а) пре 1836. године; б) после 1850. године; в) после 1836. године.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

10. Прочитај одломак из Вукове критике романа Љубомир у Јелисијуму Ми-

лована Видаковића. Подвуци у њему речи које нису написане по правилима српског књижевног језика, која је Вук касније успоставио. Нека узме најгори њемачки роман, који већ ни слушкиње не читају, па ће виђети да је паметније написан него његов Љубомир. У поменутим романима представља се човјек као што јест, и као што би требало да буде. Онђе паметан и поштен човјек говори свагда као паметан и поштен; будала као будала; рђав и неваљао човјек као рђав и неваљао итд., а овђе на неким мјестима Љубомир и Светозар говоре и раде као будале и вјетрењаци и рђави људи.

► На основу тих речи можемо да закључимо да је Вук текст писао: б) пре 1839. године; в) после 1839. године. а) пре 1818. године;

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

► Напиши шта је Вук од те године променио:

. Више ум замисли него море понесе.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

11. Напиши наслов дела које је Вук Караџић објавио у склопу првог издања Српског

рјечника: ___________________________. 12. Заокружи слово испред наслова дела у којем Вук први пут употребљава своју

реформисану азбуку (нову азбуку) и нови правопис. а) Српски рјечник (прво издање); б) Писменица сербскога језика; в) Српски рјечник (друго издање). 13. Према опису напиши слова која Вук уводи у реформисану ћирилицу.

pr om

а) преузима из латинице: _____; б) повезује танко јер – л + ь > _____; в) повезује танко јер – н + ь > _____; г) два слова преузима из старих ћириличких рукописа: ____ и _____. д) нацрт слова Лукијана Мушицког: ________. 14. Којим дијалектом је говорио Вук Караџић? ____________________________

► За тај дијалекат карактеристичан је ____________________ изговор. 15. Допуни реченицу:

uk a

Вукови противници критикују Вуков Српски рјечник због _______________ говора, _______________________ изговора, због непристојних речи које је Вук уврстио у речник и због слова ______, које је преузео из латинице. 16. Допуни реченице.

► Књижевни договор о заједничком књижевном језику одржан је у ___________, ________ године. За основицу је узет ________________________ дијалекат, __________________________ изговор.

17. Које године су званично прихваћени Вуков књижевни језик и правопис?

► Године _________.

18. Музеј Вука и Доситеја налази се у:

а) Лозници;

б) Тршићу;

в) Београду.

(Заокружи слово испред тачног одговора.) 19. Посмртни остаци Вука и Доситеја налазе се у Београду у порти:

а) Храма Светог Саве;

б) Саборне цркве;

в) Цркве Светог Марка.

(Заокружи слово испред тачног одговора.) 28

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Збори право па седи где ти драго.

20. На основу примера закључи која одредница припада

првом издању Српског рјечника (1818), а која другом издању Српског рјечника (1852). Образложи своје одговоре.

pr om

Шкòла, f. die Schule, schola (одломци) У Србији, у Босни и у Ерцеговини, ни у 100 села нема свуда једне школе, него (који мисле бити попови и калуђери) уче по намастирима код калуђера или по селима код попова. [...] Прошавшије година, за владања црнога Ђорђија, биле су постављене школе готово по свим варошима и градовима, а и по ђекојим селима. У Бијограду, осим мале двије школе (једна за варошку ђецу, а друга за турску, која су се била искрстила), била је в е л и к а ш к о л а, какове Србљи никад до онда нигђе нијесу имали, нити је данас ђе имају. Она је постала 1808. године [...].

uk a

__________________________________________________________________________

МÒРА, f. 1) der Аlp, ephialtes, incubus. Гдјекоји приповиједају да је мора вјештица која се покајала и зарекла да неће више људи јести, него их само ноћу у спавању притискује и дихање им зауставља. Гдјекоји опет мисле да је дјевојка која ће постати вјештица док се уда.

► Одломак је из ______________ издања Српског рјечника. ► То се може закључити по следећем: __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ ► Напиши како у књижевном језику гласе речи: Ерцеговина – ______________________; ђеца – ___________________; ђе – ______________________.

И људе послушај, и своје памети имај.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Српски рјечник (1818) 1. Прочитај одломке из наведених одредница и одговори на питања.

Женидба, f. die Heirat, matrimonium: има сина на женидбу. – У Србији и данас доста пута испросе и доведу ђевојку, а нити је момак виђео њу, ни она момка, него се родитељи гледају и договарају. Кад отац жени сина, он не гледа толико на ђевојку, колико на људе од какови је; нити ђевојка смије казати оцу, или брату, да неће поћи за онога за кога је он даје (...) У Србији су прије неколико година тако млого искали за ђевојке, да се сирома човек није могао оженити: зато је Црни Ђорђије био издао заповијест, да није слободно искати (ни узети) за ђевојку више од једног дуката. На два, или на три дана прије него ће поћи по ђевојку, зађе по селу ч а у ш, или ђ е в е р, с чутуром накићеном цвијећем и новцима сребрним (по варошима и златним), те зове у сватове; кад дође коме у кућу, а он пружи чутуру и каже: „Поздравио је (како му буде име) да му дођеш сјутра (или преко сјутра) у сватове.”

Пајa Јовановић, Кићење невесте (детаљ, 1885–1886)

1) Подвуци у одломку реченицу у којој се говори о томе како је заповешћу промењен стари обичај. Ко је у Србији укинуо обичај да се за девојку тражи толико да се сиромашан човек није могао ни оженити?

У Народним српским пословицама (1836) Вук поводом пословице – Жени сина кад хоћеш, а кћер удаји кад можеш. – бележи: „Ја мислим да ова пословица није стара и да је постала у аустријским државама, јер је у Србији и данас лакше кћер удати него сина оженити.”

uk a

pr om

Прелистај Вуков Српски рјечник из 1818. године на сајту Дигиталне Библиотеке Матице српске http://digital.bms.rs/ ebiblioteka/publications/ view/1216

_______________________________________________________________________

2) Објасни значење речи ђевер (дјевер, девер): _______________________________________________________________________ 3) Прочитај у целини текст у Српском рјечнику и откриј шта је Вук записао о женидби и сватовима. Напиши шта значи народно поређење „као српски сватови”. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Жени сина кад хоћеш, а кћер удаји кад можеш.

довребати – сачекати у заседи

јалов – бесплодан, без резултата

буквић – младица букве

мешћема – суд, судница

глоба – новчана казна

uk a

pr om

Отмица, f. der Mädchenraub, raptus puellae. У Србији и данашњи дан отимају ђевојке. Млада момчад врло радо иду у отмицу и често нуде један другога: „Ајде море да ти отмемо ту, или ону ђевојку.” У отмицу се иде с оружјем какогођ на војску. Кашто отмичари довребају ђевојку код стоке, или кад пође на воду, па је увате и одведу; а кашто ударе на кућу ноћу (као ајдуци), па обију кућу и свежу ђевојачког оца и браћу, док нађу ђевојку и одведу. Кашто се побију ђевојачка браћа и рођаци с отмичарима и буде меса доста: као што је у Јадру (у селу Клупцима) 1805. године погинуо ђевојчин брат и један отмичар; и ђевојку опет нијесу могли отети. Зато отмичари не смију ласно да ударе на кућу, ђе знаду да има млого рода у ђевојке, а особито ђе је село сложно: зашто и сељаци, како стану пушке пуцати и учини се буна, спопадне сваки своју пушку па трчи у помоћ. Свему је селу срамота кад се из села отме ђевојка, а отмичарима још већа, кад се врате јалови. Кад отмичари докопају ђевојку у руке, онда је већ неће оставити, макар сви изгинули; ако ли се ђевојка стане затезати и неће да иде, онда је вуку за косе, и деру штапом као вола у купусу. Отмичари не смију ићи с ђевојком момачкој кући: зашто пођу кашто сељаци, с родом ђевојачким, за њима у поћеру; него је одведу у шуму, и тамо је вјенчају у каквој колиби (пударској или пастирској), или ђе око буквића. Поп мора вјенчати, ако му се и неће: зашто оће да га бију. Кад дође поћера у село, онда ови, откуд су отмичари, изиђу преда њи лијепим начином и граде мир. Ако се тако помире, добро; ако ли род ђевојачки оде кадији на тужбу, онда морају доћи и отмичари с ђевојком. Кад угледа мати ђевојку на мешћеми, а она се стане бусати рукама у прси, и јаукати: „Куку мене! Ево роба мога.” Кад се почну судити, кадија најприје пита ђевојку: Или је сила, или драга воља? Ако рече ђевојка да је сила, и да она неће с оним момком живљети ни данас ни сјутра, макар је сву исјекли на комаде, онда зло по отмичаре: морају лежати у апсу и плаћати глобу. Ако ли ђевојка рече (као што понајвише бива: „Није сила, веће драга воља: ја ћу за њим и у гору и у воду”, онда отмичари даду штогођ кадији, па се помире с ђевојачким родом, и одведу ђевојку кући те чине свадбу. Највише се догоди те отимају ђевојке кад момак запроси ђевојку па му је не даду; а кашто је и не просе (кад знаду да је неће дати), него управо отиду и отму, а момак је није ни виђео. Ђевојке отимају понајвише момчад која немају родитеља, или ако и имају, а они и не слушају, него се скићу којекуде; а за поштена момка и од поштена рода слабо ће кад отети ђевојку, нити ће такови момак отићи у отмицу. Црни је Ђорђије био забранио отимати ђевојке: издао је заповијест да ће свакога момка, за ког отму ђевојку, погубити; попа који вјенча отету ђевојку, обријати (распопити); кума, ђевера и старог свата шибати; а осталим отмичарима сваком по 50 батина ударити.

1) Напиши како у данашњем књижевном језику гласе следеће речи и Вуковог текста: а) кашто: _____________________________; б) ласно: _____________________________; в) поћера: _____________________________. Док се нева обуче, свадба се провуче.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

2) Н апиши значење следећих речи: а) кадија: _________________________; б) апс: ________________________. 3) Напиши шта значе изрази: a) драти као вола у купусу: __________________________________________________________________________ б) бусати се у прса: __________________________________________________________________________ 4) Препиши податке из текста на основу којих се може закључити да је Вук савременик обичаја о ком говори и да га је могао видети у свом завичају.

pr om

__________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ 5) Искажи своје мишљење о мерама (заповијестима) којима је Карађорђе настојао да искорени обичај отимања девојака.

uk a

__________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ 2. Напиши шта значи подвучени део наслова Вуковог речника из 1818. године:

Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

__________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________

3. Вук Караџић у предговору Српском рјечнику, између осталог, каже: „У рјечнику треба да се истолкује и опише што се боље може све што народ о ријечи којој мисли и приповиједа: зато сам код ђекоји ријечи описао, што се краће могло, ђекоје народне обичаје и додао приповијетке (и овђе може бити да је ђешто изостало, али додато и измишљено није заиста ништа). О овоме сам особито увјерен да ће бити мило свакоме правом Србљину: зашто су ме већ од неколике године молили ђекоји од учени и знаменити Србаља да почнем описивати народне српске обичаје и приповијетке.”

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Како сам се надала, добро сам се удала.

Осим описа народних српских обичаја и приповијетки, како наводи Вук, у Рјечнику се могу наћи све кратке народне умотворине, краће лирске песме и одломци из епских песама, али и одреднице које се везују за српску историју (поготову Косовски бој) и за најзначајније топониме (географске називе места), имена цркава и манастира, и личности, уз које су забележени народна предања и легенде.

а) Прочитај одредницу ШКОЛА у речнику. Упореди податке које Вук бележи о томе шта се у школском систему променило за време Карађорђа са чињеницама које су ти познате са часова историје. Напиши због чега мислиш да је ова одредница у речнику важна.

pr om

__________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ б) Прочитај у Српском рјечнику одреднице БОГОЈАВЉЕЊЕ и БОЖИЋ. Запази шта се у обичајима које Вук описује задржало до данас. Наведи неке од тих обичаја.

uk a

► Потражи и друге одреднице о празницима и напиши краћи састав о томе шта се од старих обичаја одржало до данас.

4. Размисли о томе зашто се за Вуков Српски рјечник каже да је памтивек, азбучни

роман, расковник. Напиши у чему ти видиш значај Српског рјечника. ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________

Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је коме драго.

У Политикином забавнику прочитај текст „Шаргиздаво народно царство” о Вуковом Српском рјечнику http://politikin-zabavnik. co.rs/pz/tekstovi/ sargizdavo-narodnocarstvo

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Развој српског књижевног језика од краја XIX века до данас Српски језик и раслојавање (варирање) језика, дијалекти и књижевни језик, екавски и ијекавски изговор 1. Крајем XIX и почетком XX века настаје тзв. београдски стил. То је:

а) стил којим су писали значајни писци рођени у Београду; б) стил писаца школованих у Београду; в) нов, интелектуални облик књижевног језика, са развијенијим изражајним могућностима.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

pr om

2. Означи да ли су наведене тврдње тачне или нетачне.

uk a

ТВРДЊА Тридесетих година XIX века за основицу хрватског књижевног језика узет је, уместо кајкавског, штокавски дијалекат ијекавског изговора. Крајем XIX и почетком XX века Хрвати су свој књижевни језик саображавали српском и усвојили вуковски правопис. После установљења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ствара се заједнички језик Срба и Хрвата, који Срби називају српскохрватски, а Хрвати хрватскосрпски и хрватски или српски. За основицу хрватског књижевног језика узето је кајкавско наречје и дијалекат ијекавског изговора. Заједнички књижевни језик Срба и Хрвата имао је две варијанте – источну (са два изговора – екавским и ијекавским и два писма, ћирилицом и латиницом, и са отвореношћу према страним речима) и западну (са ијекавским изговором, латиницом и склоношћу да стране речи замењује домаћим кованицама).

Т/Н Т/Н Т/Н Т/Н Т/Н

Т/Н

3. Договор о уједначавању књижевнојезичке норме одржан је после Другог светског рата:

а) у Београду, 1948;

б) у Новом Саду, 1954;

в) у Загребу, 1950.

(Заокружи слово испред тачног одговора.) 4. Допуни реченице.

Као резултат Новосадског договора, 1960. године излази ________________ српскохрватскога књижевног језика (Матица српска, Нови Сад, ћириличко издање; и у издању Матице хрватске у Загребу, латиничко издање). Покренута је и израда _____________________ српскохрватског/хрватскосрпског књижевног језика.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Добро се не позна док се не изгуби.

5. Допуни реченицу.

Са ратовима и распадом СФР Југославије од једног (заједничког) књижевног језика настаје неколико језика – тако што у новоформираним државама варијанте тог језика добијају посебна национална имена – у Хрватској, ____________; у Босни, _____________ (иако би правилније било _________________); у Црној Гори, ________________; у Србији, ______________. 6. Када кажемо да је српски језик нормиран, стандардизован, то значи:

а) Строго је утврђена норма за његову употребу и не сме се одступати од ње ни у ком случају. б) Описан је у граматикама, речницима и правопису, утврђена су правила за његову употребу у говору и писању. в) Дата су правила за употребу језика да се он не би раслојавао, да не би варирао.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

pr om

7. Допуни тврдњу.

► Варирање језика условљено је на више начина међу којима су веома важни: 1) територијом на којој се говори (тако настају _________ ______); 2) приликама у којима се користи, сврхом одн. наменом (тако настају функционални _ ___ _____). 8. Књижевни језик треба разликовати од народног језика. Попуни табелу тако што

uk a

ћеш изнад наведених карактеристика написати да ли се оне односе на књижевни језик или на народни језик.

Користи се на целокупној територији. Употребљава се у званичним приликама. Користи се у говору и у писању. Устаљен је и правилан. Учи се у школама.

Користи се на ограниченој територији. Користи се у незваничним приликама. Користи се у говору. Неуједначен је и разнолик. Подељен је на дијалекте.

9. Допуни тврдње.

Према томе којим је гласовима замењен стари глас јат, српски дијалекти деле се на ________________ и ________________, а према развитку акцента и облика – на старије дијалекте и млађе дијалекте. ______________ дијалекти имају нову деклинацију (систем од седам падежа) и нову акцентуацију (систем од четири акцента) и они чине основу савременог српског књижевног језика. То су _____________________________ дијалекат (који је ијекавског изговора) и ___________________________________ дијалекат (који је екавског изговора).

Ђе брат брата не воли, ту нема среће.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

10. Попуни табелу. Ијекавски изговор

Екавски изговор

Старији дијалекти Млађи дијалекти 11. Пажљиво прочитај наредне одломке из књижевних дела. Уочи карактеристичне особи-

не дијалекта којим су писани, препознај о ком је дијалекту реч и одговори на питања. а)

pr om

Милован Јаничин Вујошевић, из Брскута, рекâ је: „Ја сам, тако ми душе, свакога чоека могâ на мејдан добит!” Питали су га: „Како, стрико Миловане?” Милован: „Ласно, душе ми! Он се наиједи, па ме псује, скачући и дрктећи од иједа! Ја не говорим ништа. Кад сјутрадан, он кâ квасан, стиди се и каје од својије’ ријечи! Ето, ја добио, а он изгубио!” (Марко Миљанов, Примјери чојства и јунаштва)

uk a

► Дијалекат: ____________________________________________________________ ► За овај дијалекат карактеристичан је ___________________ изговор. ► Напиши како у књижевном језику гласе речи: рекâ (је): ________________; (сам) могâ: ____________; кâ: _____________; дрктећи: ________________ ; (од) својије’ (ријечи): ________________________. ► Који је падеж употребљен у примеру: на мејдан? _______________________ ► Према правилима књижевног језика требало би да гласи ________________, односно да се употреби падеж ___________________. б)

асна – хасна: корист дречати – викати, плакати једити се – секирати се, нервирати се

– Еј, терету мој – рече гђа Сида кад се нађоше код куће – боље је да сам пањ родила него тебе! Од пања би’ вид’ла бар неке асне..., села би’ па се одмарала у старости..., а од тебе баш никакве! – Мâмо, ’оћу л’ да подгријем вечеру? – пита је понизно Јула. – Јао, и теби је још до вечере! – дрекну гђа Сида, па стала па је гледа. – Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!” а ти кô да ништа није ни било! – Па знате како се једи тáта кад није вечера на време?! – А што ниси говорила? – Па говорила сам – вели Јула. – „Па говорила сам”... Шта си говорила! Деде, шта си говорила? – Па што ме је питô.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Јаче је дјело него бесједа.

– Младић учеван и воспитан, дошô из вароши... (из Карловаца, несрећо!) па кô вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати, а да с киме ћу!” А она, гледам је, села кô банацка млâда, гледа преда се, па само: „Јесте”... „Није”. (Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира)

унтерхалтовати – забављати се, занимати се

► Да ли су у овом одломку правилно употребљени падежи? ДА/НЕ ► Наведи један пример да образложиш свој одговор: _______________________________________________________________________

pr om

в)

uk a

Поче стринка Парашкева: – У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи – пуста не остала!... Онакву лепотињу веће у мој век – а ја сам си жена убавачко стара – јоште не видо’... Фрузина гу, ете, име... – Мори, зар она си је једна?! – прихвати тетка Рушка. – У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче... Како замбак т’нка! Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на вêру ни!... Е, што му, Јевдо, не збориш, ете за њума? – Е, шта да чиним?! – вели Манина мајка. – Зашто да му зборим? Што да га карам? Карање нема! У војску терају сас зор, а у женидбу – јок! – Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мâзну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! – умеша се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа. (Стеван Сремац, Зона Замфирова)

► Дијалекат: ___________________________________________________________ ► За овај дијалекат карактеристичан је ___________________ изговор. ► Напиши како у књижевном језику гласе речи: ете: ______; там’: ________; чешма: ___________; лепотиња: ___________; бегенисати видô: ________; гу: ___; како: ___________; т’нка: __________; – осетити љубав према коме, турцко: __________; њума: __________; се напраји: ____________; сас: _______; заволети, ели: ______; је бегенисуваја: ____________________; саг: _______; несу: _______. свидети се ► Напиши у ком се облику употребљава заменица за свако лице: ______. ► Који је падеж употребљен у примеру: у Београд? _______________________ ► Према правилима књижевног језика требало би да гласи ________________, односно да се употреби падеж ___________________. ► Да ли су у овом одломку правилно употребљени падежи? ДА/НЕ ► Наведи један пример да образложиш свој одговор: _______________________________________________________________________ Испеци па реци.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

г) Кад се и овај везир врати, те каже, да говедар не да ђевојке, док царев син не научи занат какав гођ (само нек је занат); онда царев син зађе по чаршији, да гледа какав је занат најлакше научити. Одајући од дућана до дућана, и гледајући како различни мајстори раде, дође на дућан, ђе се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат; па га почне учити, и научи за неколико дана; па онда оплете сам једну рогожину, те је однесу говедару, и кажу му да је царев син научио занат, и да је то његова рукотворина. Народна приповетка Све, све, али занат

pr om

uk a

То већ била четрес пета. Тад сам у рудник Брегови имала једну тетку и течу; он радео као мајстор у окно. Пођем ја из Вишњевицу право код њи. Ништа им одовуд ни не јављам, сам тако пођем. Па да видим да л’ ће ме приме. Приме ме они тамо и лепо ме дочекају, немаш ту ништа да кажеш. Поседим код њи десетак дана. (Драгослав Михаиловић, Петријин венац)

► Дијалекат: ___________________________________________________________ ► За овај дијалекат карактеристичан је ___________________ изговор. ► Напиши како у књижевном језику гласе речи: четрес: _____________; радео: __________; њи: __________; сам: _______. ► Напиши како у књижевном језику гласи облик футура првог ће приме: ______________________. ► Да ли су у овом одломку правилно употребљени падежи? ДА/НЕ ► Наведи један пример да образложиш свој одговор: _______________________________________________________________________

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Ко пјева, зло не мисли.

12. Поред речи написаних екавским изговором напиши како оне гласе у ијекавском

изговору. Екавски дете деца век вечан звезда звездица

Ијекавски

Екавски лек лекар снег снежан млеко млечни

Ијекавски

13. Поред речи написаних ијекавским изговором напиши како оне гласе у екавском изговору. Екавски

кољено

Екавски

pr om

бљесак клијешта гњев гнијездо волио

Ијекавски жељезница биљежити љепота поцрњети његовати смијати се

Ијекавски

14. Подвуци ијекавске облике у одломку из Књижевног до-

говора у Бечу (1850) о заједничком књижевном језику:

uk a

Доље потписани знајући да један народ треба једну књижевност да има, и потом са жалости гледајући, како нам је књижевност раскомадана, не само по буквици, него још и по језику и правопису, састајали смо се овијех дана, да се разговоримо, како бисмо се, што за сад више може, у књижевности сложили и ујединили. (...) Ово смо дакле за сад свршили. Ако да Бог, те се ове мисли наше у народу приме, ми смо увјерени, да ће се велике сметње књижевности нашој с пута уклонити, и да ћемо се к правоме јединству много приближити. Зато молимо све књижевнике, који управо желе срећу и напредак народу својему, да би на ове мисли наше пристали, и по њима дјела своја писали. 15. Подвуци ијекавске облике у одломцима из дела Рат за српски језик и правопис Ђуре

Даничића: Прије свега да се боље разумијемо. Кад Светић онако лијепо казује (на страни 24) шта је језик, ваљало би да је рекао и правопис шта је, кад је о правопису ријеч. Него он мисли о правопису а говори о језику, као да је језик и правопис све једно. [...] Језик човјечиј јест огледало духа човјечијега, или ти онога у човјеку што чини човјека да је човјек, али не правопис; правопис је само огледало језика. Језик је Бог дао човјеку да њиме казује што мисли и осјећа, а писмо су људи измислили, за невољу, да њиме биљеже што језиком казују. Писмо није ништа друго до сурогат језика или ти бесједе човјечије [...].

Ко умије, њему двије.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

сурогат – замена

16. Подвуци ијекавске облике у одломку из Вуковог записа о Старцу Милији: Тако сам око ове четири пјесме провео више од петнаест дана. Милија је знао много онакијех пјесама као што је она 14. у трећој књизи, али ми се није дало да још коју препишем. Њему се већ било мало досадило онђе беспослену сједећи и мени пјевајући, а уз то још се нађе људи (какових се обично код многијех дворова налази), који се највише о томе брину како ће од свачега шалу и смех заметнути, те му кажу: „Куд си ти, стар и паметан човјек, пристао за будалом? Зар не видиш да је Вук луд и беспослен човјек, којему је само до пјесама и беспослица којекаквијех? Ако ти њега узаслушаш, теби ће читава јесен овђе пропасти; него иди кући, те гледај свој посао.”

► Препиши две речи из текста у којима запажаш (и)јекавско јотовање: ____________________, ____________________. ► Ти облици су: а) књижевни; б) дијалекатски; в) и књижевни и дијалекатски.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

pr om

► Напиши њихове екавске облике: _________________, ___________________. 17. Подсети се како су распрострањени

uk a

српски дијалекти: ► Напиши како се зову дијалекти на чијем се подручју налазе следећи градови: а) Београд: _______________________________; б) Ниш: _______________________________; в) Нови Сад: _______________________________; г) Пожаревац: _______________________________; д) Подгорица: _______________________________.

► Напиши како се зову дијалекти на чијем се подручју налазе следећи градови: а) Шабац: г) Ћуприја: _______________________________; _______________________________; б) Крушевац: д) Ужице: _______________________________; _______________________________; в) Нови Пазар: ђ) Бања Лука: _______________________________; _______________________________. 18. Напиши како наведене дијалекатске речи гласе у књижевном језику:

а) радос: _________________; в) приватити: ____________________; д) трбув: _________________; 40

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

б) ора/орај: _______________; г) ондак: _________________; ђ) ладан: ___________________.

Добро је тешко видети, а лако се позна.

Језици националних мањина 1. Повежи језике националних мањина у Србији са писмом којим се служе:

албански мађарски

ЛАТИНИЦА

бугарски румунски

словачки русински

pr om

ромски

ЋИРИЛИЦА

2. Заокружи слова испред тврдњи које се односе на албански језик:

uk a

а) не припада индоевропској породици језика; б) иако припада индоевропској породици, несродан је с другим индоевропским језицима; в) писмо је латиница; г) писмо је ћирилица.

► Припадници албанске националне мањине углавном живе: а) на Косову и Метохији; б) у јужној Србији; в) у југоисточној Србији.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

3. Заокружи слова испред тврдњи које се односе на мађарски језик:

а) припада индоевропској породици језика; б) припада угро-финској породици језика; в) писмо је латиница; г) писмо је ћирилица. ► Припадници мађарске националне мањине углавном живе: а) на северу Војводине; б) у Војводини; в) на југу Војводине.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

Једна ласта не чини пролеће.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

4. Заокружи слова испред тврдњи које се односе на румунски језик:

а) припада индоевропској породици језика; б) припада романској групи језика; в) припада германској групи језика; г) писмо је латиница; д) писмо је ћирилица. ► Припадници румунске националне мањине углавном живе: а) на северу Војводине; б) у Банату; в) на југу Србије. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

pr om

а) припада индоевропској породици језика; б) припада романској групи језика; в) припада словенској групи језика; г) писмо је латиница; д) писмо је ћирилица.

5. Заокружи слова испред тврдњи које се односе на словачки језик:

► Припадници словачке националне мањине углавном живе: а) на северу Војводине; б) у Војводини; в) на истоку Србије. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

6. Заокружи слова испред тврдњи које се односе на русински језик:

uk a

а) припада индоевропској породици језика; б) припада германској групи језика; в) припада словенској групи језика; г) писмо је латиница; д) писмо је ћирилица.

► Припадници русинске националне мањине углавном живе: а) на северу Војводине; б) у Војводини; в) на истоку Србије. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

7. Заокружи слова испред тврдњи које се односе на бугарски језик:

а) припада индоевропској породици језика; б) припада романској групи језика; в) припада словенској групи језика; г) писмо је латиница; д) писмо је ћирилица. ► Припадници бугарске националне мањине углавном живе: а) на северу Србије; б) у областима које се граниче са Бугарском; в) на југу Србије. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

Српски језик – радна свеска | Језичка култура

Ко се туђем злу весели, нек се своме нада.

8. Заокружи слова испред тврдњи које се односе на ромски језик:

а) по пореклу припада индоевропској породици језика; б) потиче из Индије; в) потиче из Европе; г) писмо је латиница; д) писмо је ћирилица. ► Припадници ромске националне мањине углавном живе: а) на северу Србије; б) у разним подручјима Србије; в) на југу Србије. (Заокружи слово испред тачног одговора.) 9. Језике националних мањина којима се говори у Србији разврстај према томе којој

групи језика припадају:

pr om

хрватски, босански (бошњачки), црногорски, македонски, бугарски, румунски, словачки, чешки, русински.

а) јужнословенски: _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________;

в) романски:

uk a

б) западнословенски: _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________; _______________________________________________________________________. 10. Подсети се песама које учите на часовима музичке културе. Сваки од наведених

наслова повежи са језиком којем припада. Čiribiri bela, Mare moja

македонски

Елено, ќерко

русински

У Ивана господара

хрватски

Đelem, đelem

словачки

Дунай, Дунай

мађарски

Mândra mea cu cârpa mură

ромски

Tancuj, tancuj

црногорски

Az a szép

румунски

Која се не рекне, она се не чује.

Српски језик – радна свеска | Језичка култура