Српски језик и језичка култура, граматика за 8. разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

Др Јелена Журић

Српски језик и књижевност

pr om

СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

uk a

Уџбеник са вежбањима за осми разред основне школе

Др Јелена Журић Српски језик и књижевност СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Уџбеник са вежбањима за осми разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК

Др Бошко Влаховић ОДГОВОРНЦА УРЕДНИЦА

Др Наташа Филиповић ПРЕДМЕТНА УРЕДНИЦА

Др Моња Јовић

РЕЦЕНЗЕНТИ

Лектура и коректура

Споменка Трипковић Илустрације

pr om

Др Светлана Торњански Брашњовић, професорка српског језика и књижевности, Гимназија „Исидора Секулић”, Нови Сад Др Оливера Крупеж, професорка књижевности и српског језика, ОШ „Милица Павловић”, Чачак Дејан Андрејић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Драгомир Марковић”, Крушевац

Дизајн

uk a

Младен Анђелковић

Иван Танић Издавач

ЕДУКА д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs • имејл: eduka@eduka.rs За издавача

Др Бошко Влаховић, директор Штампа

Цицеро, Београд

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2) ЖУРИЋ, Јелена, 1959Српски језик и језичка култура : уџбеник са вежбањима : за осми разред основне школе / Јелена Журић ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. бр. 1. - Београд : Eduka, 2021 (Београд : Цицеро). - 255 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 4.000. ISBN 978-86-6013-517-1

Издање бр.: 1, Београд, 2021. година

COBISS.SR-ID 38864137

Тираж: 4000

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем бр.: 650-02-00376/2020-07. Забрањени су репродуковање, дистрибуција, објављање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Драги ученици осмог разреда,

Ауторка

uk a

pr om

У завршној години вашег учења у основној школи очекују вас нови занимљиви садржаји из области језика, правописа и језичке културе, али и многе могућности да обновите, систематизујете и утврдите знање које сте стекли у претходним разредима. Тако ћете се на најбољи начин припремити за завршни испит, али и за даље образовање у средњој школи. У свакој години учења у старијим разредима изабрали смо да писац буде водич кроз уџбеник посвећен српском језику и језичкој култури: у петом – Јован Јовановић Змај, у шестом – Исидора Секулић, у седмом – Бранислав Нушић. У осмом разреду водичи су – Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић. Сигурно вам је већ одраније познато колико је важан њихов допринос на пољу српског језика, образовања, књижевности и српске културе у целини. У овој школској години имаћете прилике и да потпуније сагледате њихов рад. Желимо вам много успеха у учењу током школске године и на завршном испиту!

Анастас Јовановић, Доситеј Обрадовић (литографија, 1811)

„А колико је ласно на свом језику научити читати!” „Језик има своју цену од ползе коју узрокује. А који може више ползовати него општи, целога народа језик?”

Јозеф Крихубер, Вук Караџић (литографија, 1865)

„Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.”

САДРЖАЈ ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Краткосилазни и краткоузлазни акценат ...................................................72 Генитивни знак............................................76 НАУЧИЛИ СМО....................................77–79 МОРФОЛОГИЈА.........................................80

ВРСТЕ РЕЧИ................................................80 Именске речи..............................................81 Падежи.....................................................82 Именице ..................................................85 Придеви ...................................................90 Заменице .................................................93 Бројеви...................................................101 Глаголи ..................................................105 Глаголски вид..............................105 Глаголски род..............................106 Лични и нелични глаголски облици .........................................108 Прости и сложени глаголски облици..........................................109 Актив и пасив глагола.................113 НАУЧИЛИ СМО...............................114 Прилози......................................................117 Компарација прилога.....................119 Предлози....................................................122 Везници......................................................125 Речце...........................................................128 Узвици.........................................................130 НАУЧИЛИ СМО........................................132

pr om

Основне језичке групе у Европи и место српског језика у породици словенских језика......................................... 8 Књижевни језици код Срба до XIX века..................................................12 Почеци словенске писмености – старословенски језик ........................12 Књижевни језици код Срба од XII до XIX века.................................18 Реформа књижевног језика и правописа Вука Стефановића Караџића......................................................25 Развој српског књижевног језика од краја XIX века до данас........................29 НАУЧИЛИ СМО ...................................31–32

uk a

Српски језик и раслојавање (варирање) језика.......................................33 Српски дијалекти....................................34 Екавски и ијекавски изговор................42 Функционално раслојавање (варирање) језика...................................46 Језици националних мањина...................50 НАУЧИЛИ СМО .........................................52

ГРАМАТИКА

ФОНЕТИКА ...............................................54 Говорни органи и глас............................54 Подела гласова на самогласнике и сугласнике............................................55 Подела сугласника према месту изговора (творбе) ...................................57 Слог и подела речи на слогове.................59 Растављање речи на крају реда................60 Гласовне промене ......................................62 Акценат речи ..............................................70 Дугосилазни и дугоузлазни акценат....................................................71

Српски језик и језичка култура | Садржај

ГРАЂЕЊЕ (ТВОРБА) РЕЧИ..................133 Извођење....................................................134 Слагање.......................................................135 Префиксација...........................................136 Полусложенице........................................138 НАУЧИЛИ СМО........................................140

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (о значењу речи и њиховој употреби)...................................................141 Значења појединачних речи...................142 Метафоричка и метонимијска значења.......................................................145 Метафора...............................................145 Метонимија...........................................146 НАУЧИЛИ СМО........................................148 Лексички слојеви и сфере употребе речи књижевног језика............................149 Лексички слојеви српског књижевног језика..................................149 Речи српског језика с обзиром на сферу употребе................................152 Фразеологизми..........................................155 НАУЧИЛИ СМО........................................157

ПРАВОПИС

СИНТАКСА ..............................................158 Реч, синтагма, предикатска и комуникативна реченица........................158 Комуникативна функција и облик независне реченице......................163 Састав предикатске реченице................164 исказивање реченичних чланова речју, синтагмом/предлошко-падежном конструкцијом и зависном реченицом.............................................168 Напоредни односи....................................169 Напоредни односи међу реченичним члановима......................169 Независне предикатске реченице у напоредном односу..............................171 Слагање речи (конгруенција).................172 НАУЧИЛИ СМО: Конгруенција.........174 Падежи – значења и функције у реченици...............................................176 Предлошко-падежна конструкција........................................176 Зависне предикатске реченице..............183 Изричне реченице................................184 Односне реченице................................185 Зависне реченице с прилошким значењем................................................185 НАУЧИЛИ СМО........................................190

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

pr om

Правопис српског језика.........................192 Коришћење школског правописа......192 Писмо српског језика...............................194 Велико слово.............................................196 Спојено и одвојено писање.....................202 Интерпункција .........................................207 Писање запете, тачке са запетом, заграде, црте, две тачке, наводника, упитника и узвичника..........................207 Правописни знаци................................210 Прилагођено писање имена из страних језика и њихова промена.........213 Прилагођено писање имена из страних језика..................................213 Промена имена из страних језика.....213

uk a

Зашто је језик важан.................................218 Врсте текстова...........................................219 Одлике функционалних стилова...........221 Књижевноуметнички стил..................221 Научни стил...........................................224 Расправа.............................................224 Есеј......................................................227 Нелинеарни текстови (обнављање, систематизација)...230 Новинарски (публицистички) стил...234 Вест.....................................................234 Извештај.............................................235 Репортажа..........................................236 Интервју.............................................237 Реклама и пропаганда.........................240 Административни стил .......................242 Бирократски језик............................245 Разговорни функционални стил........247 НАУЧИЛИ СМО........................................253

Мали Вуков језички саветник................254

Српски језик и језичка култура | Садржај

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК ТЕКСТ Текст за читање и разумевање прочитаног, за богаћење речника и за уочавање одређених језичких појава и законитости. За разговор, размишљање, дискусију.

УПОРЕДИ

ПОДСЕТИ СЕ



pr om

Речник богатимо речник да бисмо ми друге боље разумели и да би нас други боље разумели.

ПАЖЊA! Овде су дате важне напомене у вези са правилима, али и са изузецима од језичких правила, истакнуте су занимљиве појаве у језику, као и примери честих грешака и неправилности у говору и писању.

uk a

САЗНАЈ ВИШЕ Иди за својом радозналошћу, истражуј у језику и о језику.

ЦИТАТ Мисли познатих писаца и научника.

„

ЗАНИМЉИВО ЈЕ Прочитај, размисли и увери се у то колико су језичке појаве занимљиве.

ВЕЖБAJ Провери и утврди своје знање.  Провежбај у Радној свесци. ТЕМЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ, РАЗГОВОР, ПИСАЊЕ Истражи, размисли и одабери теме за дијалоге, расправе, дискусије, усмено излагање и писање. КЉУЧНЕ РЕЧИ Сагледај и упамти кључне појмове из лекције.

НАУЧИЛИ СМО Осврни се на научено градиво, обнови и утврди своје знање. 6

Српски језик и језичка култура | Водич кроз уџбеник

ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА

Писмо је отворило пут уму људскоме, да се приближи к Богу по могућству своме. Вук Стефановић Караџић

uk a

pr om

О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Ко не зна да житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кромје мужа), славонијски, сремски, бачки и банатски (осим Влаха) једним истим језиком говоре? Обрадовић Српски језик и језичка култура | О Доситеј српском језику

Основне језичке групе у Европи и место српског језика у породици словенских језика Ранко Бугарски ЈЕЗИЦИ У СВЕТУ (одломак)

pr om

език је медијум помоћу којег човек изграђује и тумачи свет у којем живи, а уз то и основно средство интеракције и комуникације међу људским бићима и битан предуслов свеколиког човековог стваралаштва. Језик у овом општем смислу део је генетског наслеђа људског рода, а манифестује се у хиљадама посебних језика којима говоре поједине друштвене заједнице широм света. Тако сви љу ди имају језик, али немају сви исти језик.

Фото: Леон Видић

uk a

Савремени научници који се баве језиком, лингвисти, сматрају да данас у свету има близу 5000 живих језика. Ту су уврштени само природни и говорно активни језици, а не и вештачки (компјутерски, на пример) и изумрли (мртви) језици. Сви језици на свету подељени су на велике групације које се обично називају породицама: индоевропска, уралска, кавкаска, кинеско-тибетска итд. Породице се деле на гране, а гране на групе језика. Језичку породицу чини група генетски сродних језика, а њихов заједнички предак назива се прајезиком те породице.

интеракција – међусобни утицај, узајамно деловање. комуникација – споразумевање, општење. генетски – који је условљен или се наслеђује генима; наследни. манифестовати се – видљиво се показивати, испољавати, изражавати. лингвист(а) – научник који се бави проучавањем језика, језички стручњак, језикословац; лингвистика – наука о језику. изумрли (мртви) језици – класични језици као старогрчки, латински и неки други стари језици који се обично зову мртвим јзицима, имају своју другу важну улогу у науци, књижевности, религији и култури.

ЗАНИМЉИВО ЈЕ

Према Библији, сви су људи у почетку говорили једним језиком – хебрејским (сматрао се Адамовим језиком). Разни светски језици настали су као божја казна људима Вавилона – да не могу више да се споразумеју међу собом, а самим тим ни да, како су намеравали, саграде Вавилонску кулу, „којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи”.

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Питер Бројгел Старији, Вавилонска кула (Уметничко-историјски музеј у Бечу, 1563)

uk a

pr om

Српски језик припада групи јужнословенских језика, словенској грани и индоевропској породици језика. Претпоставља се да је индоевропска породица језика настала од заједничког, како га је наука назвала – праиндоевропског језика. Њиме се говорило пре више од пет хиљада година, и то највероватније у степама јужне Русије, прадомовини Индоевропљана. Већ током првог миленијума свог постојања тај прајезик се поделио у више језика. Од њега су настале многе гране језика, између осталих и словенска, германска, италска (романска), али и неки појединачни језици: албански, грчки, јерменски. Словенски језици су, како се сматра, настали од прасловенског језика. У науци влада мишљење да су сва словенска племена у преисторијској епоси живела у заједници, у областима иза Карпата, између река Одре и Дњепра. Словенска језичка заједница је, расељавањем (од IV до VII века), дала и три словенске језичке групе: западну, источну и јужну. Западнословенску језичку групу чине: пољски, чешки, словачки и лу жичкосрпски (горњи и доњи); источнословенску групу чине: руски, белоруски и украјински језик; јужнословенску групу језика чине: српски*, словеначки, македонски, бугарски и старословенски језик, као први словенски књижевни језик. прасловенски језик

западнословенски језици пољски чешки словачки лужичкосрпски (горњи и доњи)

Словенски језици јужнословенски језици * српски словеначки македонски бугарски старословенски

источнословенски језици руски белоруски украјински

* Подела је формулисана према ставу Одбора за стандардизацију српског језика: Хрвати, Бошњаци и неки Црногорци овај језик називају хрватски, босански/бошњачки и црногорски. Српски/хрватски/босански (у српској науци: бошњачки)/црногорски – имају исту дијалекатску основу, говорници се лако разумеју, али су од деведесетих година двадесетог века са распадом СФРЈ и формирањем држава од бивших република проглашени различитим књижевним језицима. Српски језик и језичка култура | О српском језику

горњолужичкосрпски доњолужичкосрпски чешки словачки пољски кашупски словеначки хрватски босански

pr om

српски црногорски македонски бугарски русински белоруски украјински руски

uk a

Због тога што су словенска племена дуго живела на истом простору, међу словенским језицима постоје многе сличности, нарочито у погледу лексике (речи). То се посебно односи на називе делова тела, на именовање родбинских односа, животиња, биљака итд. ПОЉСКИ

РУСКИ

СРПСКИ

język

язык

језик

człowiek

человек

човек

niedźwiedź

медведь

медвед

► Упореди:

ojciec żona

отец

жена

отац

жена

Исто се може рећи и зајезике у оквиру германске или, на пример, у оквиру романске групе (као и иначе за све друге повезане по поменутом принципу). ► Упореди како гласе речи човек и медвед у германским а онда и у

романским језицима. Германски језици: ЕНГЛЕСКИ bear man

НЕМАЧКИ Bär Mann

ДАНСКИ bjørn mand

Српски језик и језичка култура | О српском језику

ШВЕДСКИ Björn man

ХОЛАНДСКИ beer Mens

НОРВЕШКИ Bjørn Mann

Романски језици: ИТАЛИЈАНСКИ orso uomo

ШПАНСКИ oso hombre

ФРАНЦУСКИ ours homme

ПОРТУГАЛСКИ Urso homem

РУМУНСКИ urs om

► Упореди: Покушај да прочиташ народне пословице написане на више словенских језика и да схватиш њихово значење. Подсети се српских пословица које би им одговарале по смислу. Поред наведених пословица напиши које се писмо као службено користи у наведеним језицима.

ПАЖЊА!

pr om

СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК ПОСЛОВИЦА ПИСМО словеначки Kuj železo, dokler je vroče. македонски На свиња бисер не нижи. бугарски Една лястовичка пролет не прави руски Кто посеет ветер, пожнет бурю. пољски Kto wiele mówi, ten mało czyni.

Лажни пријатељи у језику означавају речи из двају језика које се исто (или слично) пишу, али имају различита значења. То је последица језичког контакта и позајмица. Речи које се исто или слично пишу Значење у руском језику у српском и руском језику живот трбух правда истина мир свет (и мир) стена зид искусство уметност фамилия презиме

uk a

 Упореди:

ТЕМЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ, РАЗГОВОР, ПИСАЊЕ

Провери како се реч мајка (мати) пише у германским, романским и словенским језицима, а како у угро-финским (у мађарском и финском), који не припадају индоевропским језицима. Упореди корен речи у индоевропским језицима.

e ВЕЖБАJ Провежбај у Радној свесци. Кључне речи: језик Словена у прапостојбини, сеобе Словена и стварање словенских језика, подела словенских језика, сличности међу словенским језицима. Српски језик и језичка култура | О српском језику

КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИЦИ КОД СРБА ДО XIX ВЕКА Почеци словенске писмености – старословенски језик

l ПОДСЕТИ СЕ

pr om

Словенска писменост јавила се у време нарочито тешког културног и верског положај Западних Словена, јер су они били изложени притисцима Франачке и германских држава. Моравски кнез Растислав је због тога упутио молбу византијском цару Ми хаилу да му пошаље учене људе који ће ширити хришћанство на словенском језику. Пре поласка у мисију Константин и Методије су са грчког на словенски језик превели најпотребније библијске текстове и обредне црквене књиге. Константин је, по угледу на грчко писмо, и на елементе неких других писама, саставио прво словенско писмо – глагољицу (према словенском глаголу глагољати, што значи говорити). На језик македонских Словена (солунских Македонаца), који су Методије и он познавали још од детињства, као Солуњани, Константин је превео потребне књиге, и тај језик назвао словенски. Тек касније је тај први књижевни језик свих Словена у науци добио име старословенски језик (да би се разликовао од термина словенски језик, који данас означава било који од језика из словенске групе). Старословенски језик је био искључиво књижевни језик – на њему се писало и преводило, али се њиме никада није говорило. Можемо се запитати: како су могли да га разумеју сви Словени? Одговор лежи у чињеници да су разлике међу словенским језицима у давној прошлости биле много мање него данас.

uk a

Са именима словенских просветитеља не сусрећеш се први пут. Подсети се наставних садржаја са часова историје у шестом разреду: „Мисија Ћирила и Методија” и „Рана писменост и култура јужних Словена”.

литургија – главно дневно богослужење у православној цркви, служба божја.

Словенска мисија поч иње 863. године – када су Константин и Методије кренули у Моравску, у пратњи неколико ученика – Кли мента, Наума, Константина и др. По доласку су проповед али на словенском језику, увели словенску литургију и наставили преводилачки рад, са великим успехом. Као велики и моћан противник словен ске литургије јавило се франачко свештенство, тврдећи да се црквена служба може вршити само на три света језика: хебрејском, грчком и Српски језик и језичка култура | О српском језику

Моравски кнез Растислав

Византијски цар Михаило

Константин и Методије

Наум Охридски

Ћирилица води порекло од великих штампаних слова грчког писма. Старословенска ћирилица је имала тридесет осам слова. Вероватно је настала у Преславу, у Бугарској.

uk a

Друго словенско писмо – ћирилица – настало је највероватније крајем деветог и почетком десетог века у Бугарској. Није поуздано утврђено ко је творац ћирилице, која такође настаје по угледу на грчко писмо, али се претпоставља да су то били Ћирилови и Методијеви учени ци, који су јој у знак поштовања према свом учитељу наденули такво име. Слова су у ћирилици носила имена, те је назив писма азбука изведен од имена прва два слова – аз и буки.

pr om

латинском. Оштру полемику са „тројезичницима” водили су и у Венецији, али су касније, у Риму, од папе Хадријана добили признање, чиме је одобрена словенска литургија. У Риму се Ћирило разболео и умро, а сахрањен је у Цркви Прихвативши словенску мисију, Константин је, по угледу на Светог Климента. Методије је грчко писмо (и на нека друга писма), сачинио прво словенско са ученицима наставио рад, уз писмо, које је касније названо глагољица. папину подршку, али и упркос сталном отпору и нападима франачког свештенства, које га је осудило и на тамницу. Методије је на словенски језик, између осталих књига, превео Библију, а после његове смрти (885) словенска литургија је забрањена, и ученици протерани из Моравске. Они су се склонили у Рашку, Бугарску и приморски део Хрватске, где су наставили рад.

Грчко унцијално писмо које је било основа за обликовање ћириличког писма

ЗАНИМЉИВО ЈЕ

Развој сумерског писма године пре нове ере 3200 3000 2400 1000

Прва писма су се, по свој прилици, развила независно једно од другог, у различитим временским раздобљима и у разним крајевима света – у Месопотамији и Египту, Кини, Средњој Америци и, можда, Индији. Најстарије писмо је сумерско, забележено око 3200. године пре н. е. на глиненим плочицама. Настало је из изразито практичних потреба: ради трговине. (Из књиге Ранка Бугарског Писмо)

Српски језик и језичка култура | О српском језику

ГЛАГОЉИЦА И ЋИРИЛИЦА Назив ћириличког слова

Број који слово ћирилице означава

/ɑ/ а /б/ б /ʋ/ в /г/ г /д/ д /ɛ/ е, је /ʒ/ ж /дз/ дз /з/ з /и, ј/ и, ј /и, ј/ и /дʑ/ ђ /к/ к /л, ʎ/ л /м/ м /н, ɲ/ н /ɔ/ о /п/ п /р/ р /с/ с /т/ т /у/ у /ф/ ф /x/ х /ɔ/ о /тʲ, ʃт/ шта /тс/ ц /тʃ/ ч /ʃ/ ш /ɯ/ /ɨ/ и (тврдо и) /ɘ/ /æ, јɑ/ е, ја */јо/ /ју/ ју /је/ или /ʲе/ /ɛ̃/ е” /јɛ̃/ је” /ɔ̃/ о” /јɔ̃/ јо” /кс/ кс /пс/ пс /θ/ тх /ʏ, и/ и, в

аз буки веде глагољи добро јест живете дзело земља и иже ђерв како људи мислите наш он покој рци слово тврдо ук фрт хер от шта ци чрв ша дебело јер јери танко јер јат

1 – 2 3 4 5 – 6 7 10 8 – 20 30 40 50 70 80 100 200 300 400 500 600 800 – 900 90 – – – – – – – – 900 – – – 60 700 9 400

uk a

a b v g d e ` § £,£ j,¿ i l m n o p r s t u,+ f h … w

Гласовна вредност ћириличког слова

~ { x ± # q

$ & = } * _ ‡ ‰ þ

‹

Ћирилица

pr om

Глагољица

Српски језик и језичка култура | О српском језику

ју је [енс’] [јенс’] [онс’] [јонс’] кси пси тхита ижица

ЗАНИМЉИВО ЈЕ У старословенској писмености нису постојали посебни знаци за бројеве, те су се они обележавали ћириличким словима.

 ВЕЖБAJ

Прочитај у Радној свесци одломке из романа Хазарски речник Милорада Павића и одговори на питања.

uk a

pr om

Два главна преписивачка центра у којима су настајали старословенски класични споменици налазили су се у Охриду и Преславу. Иако се у нашим крајевима писало и глагољицом и ћирилицом, ћирилица је ипак до XII века сасвим потиснула глагољицу, јер је била једноставнија. Од више старословенских рукописа на нашем тлу сачувани су: Темнићки натпис и Маријино јеванђеље. Старословенски текстови сведоче о сасвим другачијем писању од данашњег: континуираном писању – реченица није почињала великим словом, није се завршавала тачком, а речи нису биле одвојене белинама. Тек од XIV века користе се правописни знаци. На почетку поглавља стајали су украсни иницијали.

Континуирано писање у Маријином јеванђељу Српски језик и језичка култура | О српском језику

САЗНАЈ ВИШЕ Темнићки натпис пронађен је 1910. године код Варварина и данас се налази у Народном музеју у Београду. Сматра се да потиче с краја X или почетка XI века и један је од најстаријих ћириличких натписа и споме ника српске старословенске писмености. На њему су, изван редно лепо уклесаним словима, имена десеторице, од четрдесет севастијских мученика, светаца.

uk a

pr om

Маријинско или Маријино јеванђеље најстарији је сачувани споменик писан старословенским језиком у коме су очигледне црте српског народног језика, односно његови утицаји. Маријино јеванђеље писано је глагољицом, настало је најкасније почетком XI века, а пронађено средином XIX века у светогор ском Манастиру Свете Марије. Данас се налази у Руској националној библиотеци у Петрограду.

Будући да је старословенски језик био искључиво књиж евни, као сасвим природна појава јављају се његове редакц ије у словенским језицима – настале уношењем елемената народног (говорног) језика у старословенски. Тако су настале руска, бугарска, српска редакција старословенског (стсл.) језика, и то најпре у делима световног карактера. Сматра се да Срби већ од XI века почињу да пишу, уместо старословенским, српскословенским књижевним језиком – српском редакцијом старословенског језика.

ТЕМЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ, РАЗГОВОР, ПИСАЊЕ ► Покушај да прочиташ текст који следи. Означи слова која не познајеш. Потом прочитај превод. 16

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Прѣждє оубѡ словѣнє нє имѣхѫ книгъ, нѫ чрътами и рѣзами чьтѣхѫ и гатаахѫ, погани сѫщє. кръстившє жє ся, римъсками и гръчьскыми писмєны нѫждаахѫ ся (писати) словѣнску рѣчь бєз оустроєниа... ащє ли въпросиши словѣнскыя букаря глаголя кто вы писмєна створилъ єсть или книгы прѣложилъ, то вьси вѣдять. и отвѣщавшє рєкѫть. святыи костантинъ философъ, нарицаємыи кирълъ. тъ намь писмєна створи и книгы прѣложи. и мєѳодиє братъ єго.

Црноризац Храбар: О ПИСМЕНИМА

pr om

(одломак)

Чръноризьць Храбръ, О писмєньхъ

uk a

Пређе Словени не имађаху књига, него по цр тама и резама читаху и гатаху, будући погани (= пагани). Крстивши се, римским и грчким писменима мучаху се писати словенску реч без уређености. Потом човекољубац Бог, који управља свим и не оставља човечјега рода без разума, него све приводи разуму и спасењу, помилова род словенски, посла им светога Константина Философа, названа Ћирила, мужа праведнога и истинита. И створи им писмена тридесет и осам, нека по облику грчких писмена а нека по словенској речи... (Превео Миливоје Башић)

Црноризац Храбар је непознати монах, аутор најранијег записа о сло венском писму, с почетка десетог века. Његово дело О писменима написа но је ћирилицом и сматра се првом филолошком расправом о вредности словенског писма и језика. Надимак Храбар добио је због оштрог полеми чког тона којим – пред „тројезичницима” – брани право Словена на власти то писмо. „Тројезичници” су сматрали да су словенске књиге непотребне, јер већ постоје три света језика – хебрејски, грчки и латински – „која су од искона и примљена од Бога”. Храбар, као и Константин Философ (Ћирило, у монаштву) пред папом, брани од противника право Словена да имају бо гослужбене књиге на сопственом – словенском језику. Реч писмена значи слова, а пагани – незнабошци, што су Словени и били пре примања хришћанства, до IX века. Добар познавалац грчке, али и младе словенске писмености, Храбар у свом ученом спису оставља драгоцене податке о времену и начину њеног постанка, као и о словенским просветитељима Ћирилу и Методију.

e ВЕЖБАJ Провежбај у Радној свесци.

црноризац – монах; црна риза – монашка одећа. филолошки – који припа да филологији и филолозима; филологија – наука о језику и књижевности; реч потиче из грчког језика, где је означавала „љубав према знању”; преко латинског језика ушла је у европске језике, најпре у француски, са значењем „љубав према књижевности”. полемичан – који је оштар у јавној расправи; који доводи у питање туђе мишљење. полемика – јавни спор, борба мишљења о темама од општег или личног интереса, расправа, дебата.

Кључне речи: Словенска мисија Ћирила и Методија, почетак писмености, старословенски језик, глагољица, ћирилица, Црноризац Храбар, старословенски рукописи. Српски језик и језичка култура | О српском језику

Књижевни језици код Срба од XII до XIX века l ПОДСЕТИ СЕ Размисли о томе колико развој културе једног народа зависи од токова његове историје. Подсети се најважнијих догађаја од досељавања Словена на Балканско полуострво, преко развоја српске средњовековне државе до њеног пада под турску власт. Размисли о узроцима и последицама сеоба српског народа. Наведи који су догађаји обележили XIX век у српској историји.

pr om

Од IX до XII века у употреби је старословенски језик – први књижевни језик свих Словена.

СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК – ДО XII ВЕКА

Стара ћирилица

uk a

Ћирилица је код Срба потпуно заменила глагољицу. Истовремено се употребљавају српски народни језик, у свакод невном говору, и старословенски језик као искључиво књижев ни језик (никада се њиме није говорило).

СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК – ОД XII ДО XVIII ВЕКА

редакција – варијанта.

Већ од XII века карактеристична је појава редакција старословенског језика – што је последица уношења особина народног (говорног) језика у старословенски језик. Српска редакција старословенског језика зове се српскословенски језик; то је први књижевни језик са елементима српског народног језика који Срби користе. Тако су настале и друге редакције старословенског језика – руска, бугарска, чешка, румунска и др. Све ове редакције имају заједнички назив – црквенословенски језик. Мирослављево јеванђеље је најстарији српски културни споменик писан српскословенским језиком и ћирилицом (преписивано за хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање, крајем XII века). Данас се чува у Народном музеју у Београду. Страница из • Као књижевни језик, српскословенски постоји све до Мирослављевог јеванђеља прве половине XVIII века. • На њему су писана и житија (средњовековне биографије, животописи). Прво сачувано српско житије јесте Житије Светог Симеона, чији је аутор Свети Сава.

Српски језик и језичка култура | О српском језику

l ПОДСЕТИ СЕ

pr om

Упоредо са српскословенским језиком, за пи сање текстова углавном световне намене (пове ља, даровниц а, уговора, писам а, закон ика) користио се и народни језик са примесама књи жевног, српскословенског језика. На српском народном језику (са примесама српскословенског) и ћирилицом написан је 1349. године Законик цара Душана.

Студенички типик (1208)

Сава Немањић (Свети Сава) први је српски књижевник. Његово најпознатије дело је Житије Светог Симеона, у којем говори о последњим данима живота и о смрти свога оца. Написао га је 1208. године у Студеници, очевој задужбини, као део Студеничког типика, који је истовремено и први устав Српске православне цркве и узор за писање свих наредних типика Свети Сава и Свети Симеон српских манастира. (фреска у манастиру Студеница)

uk a

Душанов законик, један од најстаријих преписа, призренски препис из XV века. Данас се налази у Народном музеју у Београду.

ЗАНИМЉИВО ЈЕ

Захваљујући угледу српске средњовековне државе, српски језик је од XIV до половине XVI века био један од дипломатских језика у југоисточној Европи (њиме су се служили турски, мађарски и румунски владари). Цар Душан, фреска из манастира Лесново, око 1350.

Србија у време цара Душана, око 1350.

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Од Велике сеобе Срба (1690) под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића знатан број Срба насељава крајеве јужне Угарске (данашњу Војводину и јужну Мађарску), бежећи од турске одмазде после учешћа на стра ни Аустрије у аустријско-турском рату. Срби настављају да користе српскословенски језик. Последњи њиме пише Гаврил Стефановић Венцловић, али се у проповедима служи и народним језиком. Гаврил Стефановић Венцловић

pr om

uk a

У есеју Српски народни језик боље рећи говор Исидора Секулић каже: „Оставили су исељени ци села и њиве, куће и гробља, али у горко сти снутим устима носе свој језик, и где се проспе реч која се до дна и до краја разуме, тамо ће бити завичај и живот.”

ЗАНИМЉИВО ЈЕ

Паја Јовановић, Сеоба Србаља

 ВЕЖБAJ

Прочитај одломак из есеја Исидоре Секулић у Радној свесци и одговори на питања.

РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК – ПРВА ПОЛОВИНА XVIII ВЕКА

унијаћење – унијатизација: ширење утицаја католичке цркве међу православцима.

Сасвим супротно аустријским обећањима, Срби су у Хабзбуршкој монархији изложени верским, политичким и културним притисцима. Како би избегли покатоличавање или унијаћење, Срби се за помоћ обраћају Русији, јер желе да образују учитеље и свештенике и тиме подигну културни ниво и свест народа. У првим деценијама XVIII века у Војводину (Карловце) стижу руски учитељи, отварају словенску и латинску школу, доносе књиге на рускословенском језику (као и на руском језику), и на том се језику Срби образују. Тако рускословенски језик половином XVIII века потискује дотадашњи књижевни језик – српскословенски. Српски језик и језичка култура | О српском језику

Осим на овом језику, неки писци пишу и на народном језику (Јован Рајић пише еп Бој змаја с орлови, а Захарија Орфелин песму Плач Сербији). Рускословенски језик је и данас језик црквених обреда у Српској православној цркви.

ЗАНИМЉИВО ЈЕ Гимназија у Сремским Карловцима најстарија је српска гимназија (основана 1791, а почела са радом 1792). У историјату школе забележено је неколико најважнијих чињеница у вези с радом руских учитеља Максима Суворова и Емануила Коза чинског:

Анастас Јовановић, Јован Рајић (детаљ, 1852)

(Приредила Јелена Ратков Квочка, проф.)

uk a

pr om

„Митрополит Мојсије Петровић се обратио руском цару за помоћ 1718. и 1721. године. Под његовим руководством, са руским учитељима Максимом и Петром Суворовим, у Срем ским Карловцима оснива се рускословенска школа, прва значајнија образовна институција (нижа гимназија). Максим Суворов, његови ученици и следбеници, увели су рускословенски језик, на којем су се појавили први буквари и црквене књиге. На позив митрополита Викентија Јовановића, у Сремске Карловце је 1733. године дошао Емануил (Мануил) Козачински да буде професор и ректор Славенско-латинских школа (Collegium slaveno-latino carloviciense). Предавао је латински језик, поетику, реторику. Створио је прву потпуну гимназију у Срба, замишљену тако да у догледно време стаса у академију (високу школу). С Емануилом Козачинским и његовом ’Траедокомедијом’, и са гимназистима (ученицима Славенско-латинских школа), у Сремским Карловцима, 1734. године, започиње у Срба новија драмска књижевност и новије њихово позориште. ’Траедокомедија’ је тзв. школска драма и тзв. школско позориште. Наставници су исказивали своје литерарне, редитељске, сценографске, костимографске, реквизитерске и сваке друге театарске способности, а ђаци су учили језик (латински и свој народни), учили историју, помагали професору у сваком послу у вези са предстојећом игром, стицали искуства у песничким умећима […] ’Траедокомедија’ Козачинског је сачувана захваљујући препису Јована Рајића, ђака и глумца у представи Емануила Козачинског.”

СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК – ДРУГА ПОЛОВИНА XVIII ВЕКА По одласку руских учитеља, у рускословенски језик улази све више елемената српског народног језика (уз увођење и неких особина српскословенског и руског књижевног језика); он се дакле посрбљава, чиме се ствара нов књижевни језик код Срба – славеносрпски језик. Прво дело на славеносрпском језику јесте први српски часопис – Славеносрпски магазин Захарије Орфелина, штампан 1768. године у Венецији. Крајем XVIII и поч етком XIX века многи српски писци пишу овим језиком. Међутим, пошто је представљао мешавину језика, а нити је имао граматику нити речник, он је био слободна комбинација различитих језика – те се разликовао од писца до писца, па чак и од текста до текста. (Вук је касније говорио: „Колико је било писаца, толико је било језика.”) Српски језик и језичка култура | О српском језику

Захарија Орфелин

ИДЕЈЕ О ПИСАЊУ НА НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ

полза – корист.

У својим делима – аутобиографији Живот и прикљу ченија и Писму Харалампију – које у основи пише народним језиком, Доситеј се залаже за писање на народном језику, јер сматра да је он кориснији за образовање и просвећивање народа. Пишући свом пријатељу Харалампију, Доситеј објашњава предности писања на народном језику: „Језик има ону цену од ползе коју узрокује”; „Каква је корист од језика који једва један од десет хиљада њих разуме.”

 Пажљиво прочитај текст нашег истакнутог лингвисте Павла Ивића о потреби за писањем на српском народном језику у другој половини XVIII века.

pr om

Писмо Харалампију

Кретање ка народном језику (одломак)

w Послушај емисију Радио Београда 1 Гости из прошлости: Доситеј Обрадовић. https://youtu.be/ GdgWr26Y5hM

uk a

Године 1783, Доситеј Обрадовић, централна фигура српске књижевности 18. века, изашао је с новим језичким програмом. Надахнут идејама европске просвећености, он је књижевном језику пришао утилитаристички. Тај је језик морао бити безусловно разумљив читаоцу, чак и женама, које је тадашње школовање заобилазило. Залажући се, у теорији и пракси, за народни језик у књижевности, он је оставио нетакнуте оне црквенословенске и руске речи, махом апстрактних значења, које нису имале еквивалента у народном језику Срба. Његови следбеници наставили су правцем који је он означио. Почетком 19. века у српској књижевности остала су практично само два језичка израза: славеносрпска мешавина и народни језик какав је увео Обрадовић. Руски књижевни језик више није био у употреби код српских писаца, а црквенословенски је постао веома редак ван богословских и богослужбених књига. У складу с променама у српском друштву и култури, српски књижевни језик поново је доживео преображај.

утилитаризам – тежња за сврсисходношћу, претежно усмерење на остваривање практичне користи. еквивалент – оно што има једнаку вредност као и нешто друго; овде: речи са истим значењем као поменуте речи.

(Павле Ивић, из књиге Кратка историја српске књижевности)

Доситеј Обрадовић, рад Уроша Предића

 ВЕЖБAJ ► Прочитај у Радној свесци одломак из Писма Харалампију и одговори на питања. 22

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Реформа азбуке САВА МРКАЉ У делу Сало дебелога јера либо азбукопротрес (1810) Сава Мркаљ је темељито реформисао азбуку (по принципу немачког филолога Аделунга „Пиши као што говориш”) тако што је из азбуке уклонио деветнаест слова. Задржао је 29 слова, „јединозвучна” (означавају по један глас); није било слова џ, али је постојало х. За гласове љ, њ, ћ и ђ предложио је групе ль, нь, ть, gь, али са напоменом да их треба заменити појединачним знаковима. Глас ј писао је као Ϊ.

pr om

Рекли су о реформи Саве Мркаља

Сало дебелога јера либо азбукопротрес

ПАЖЊА!

„

Јернеј Копитар: „На 18 страна његове књи ге има више језичке филозофије него у каквој дебелој граматици.” Вук Караџић: „Ја не могу друге азбуке упо требити него Мркаљову, јербо за серпски језик лакша и чистија не може бити од ове.”

дь

ль

нь

ть

Сава Мркаљ: От данас све наше правописание под ово долази начало: ПИШИ КАКО ШТО ГОВОРИШ.

Ово су једина слова (одн. комбинације слова) из Мркаљеве реформисане азбуке која се разликују од данашњих, али су имала утврђену гласовну вредност (ђ, ј, љ, њ, ћ).

uk a

 Сава Мркаљ је био изузетан филолог, великог образовања, са посебним даром за науку, али и за поезију. Нажалост, његова реформа наишла је на оштра противљења, превасходно црквених представника. Ипак, утро је пут Вуку Караџићу, који га је веома ценио, те се у својој реформи и надовезао на решења која је Мркаљ у филолошкој расправи предложио. Прочитај како Сава Мркаљ на почетку свог дела објашњава шта су речи, језик и слова.

Сало дебелог јера либо азбукопротрес (одломак)

Шта су ријечи? Шта језик? Слова? И колико их мора бити у азбуци једнога језика? Човјек себи представља разне ствари. Он мисли о њима, расуђује, умује, суди. Он може сам доносити закључке и о напретку и о нама самима. Ми о свему томе не знамо ни трунчице све док не упознамо знакове чијим се посредством то открива. Ти знаци могу бити различитих врста. Но од свих могућих најбољи су они које човјек својим артикулисаним гласом или звуком од себе даје и који се нашки називају ријечима. Цијели збир оваквих знакова, то јест цијели збир артикулисаних разликовних знакова којима човјек човјеку своје мисли саопштава, ми називамо језиком*. * Иначе, ријеч језик има код нас три значења. Најприје нам значи то што смо рекли, затим уд, дио тијела (Zunge), и најпослије способност, могућност говорења, нпр. кад кажем: Човјек има језик, умјесто: Човјек је рјечит.

Српски језик и језичка култура | О српском језику

uk a

Др Бранкица Чигоја, Мркаљева и Вукова реформа ћирилице http://www.politika. rs/scc/clanak/343877/ Mrkaljeva-i-Vukovareforma-cirilice

ТЕМЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ, РАЗГОВОР, ПИСАЊЕ

Истражите у Мркаљевом тексту како су дефинисани појмови језик, речи и слова. Подвуците реченице којима овај филолог аргументује своје тврдње. Разговарајте на часу о томе колико вам је текст јасан и разумљив. Прочитајте чланак др Бранкице Чигоје о Мркаљевој и Вуковој реформи ћирилице објављен у дневном листу Политика.

pr om

Отуда успут закључујемо да је највећа могућа разумљивост основно начело једнога језика. Ко ово начело не забацује, тај се држи народног језика свога народа, или дијела народа, међу којим живи или пише. Онај ко нпр. за српски народ латинским или такозваним славјанским језиком говори или пише – што је готово једно те исто – очигледно гази прво начело. Он своје мисли не саопштава како треба, јер се или не разумије или сасвим мало разумије. Мисли наше произлазе и састоје се од представа, схватања, замисли (idea), а језик је, као што смо видјели, састављен од ријечи, то јест од разликовних исказа (terminus) или израза наших представа. Свака ријеч сложена је опет од једног или више простих гласова који такође своје знакове имају. И ови посебни знаци, то јест знаци простих гласова, називају се писменима, буквама. Неки их називају и словима. Као што су ријечи, дакле, знаци наших представа и мисли, тако су исто и слова знаци честица (дијелова) ријечи; једино што се ријечи тичу нашега слуха, а слова вида. Отуда произлази да је за један језик потребно онолико слова колико све његове ријечи имају гласова. Ако их је мање, онда нећемо моћи сваку ријеч записати нити је пред очи поставити. Ако је и напишемо, онда ће она морати бити састављена од већ постојећих слова, налажући им, такорећи, туђу дужност и службу, за коју она нису ни постала да је обављају. Ако је пак више слова, онда она, осим што су непотребна, могу временом бити и штетна по језик. Исто тако као што и писцима причињавају главобоље и дају им повода за којекакве празне измишљотине.

e ВЕЖБАJ Провежбај у Радној свесци. Кључне речи: српскословенски језик (српска редакција старословенског језика), народни и књижевни језик, рускословенски језик, славеносрпски језик, идеје о писању на српском народном језику, Доситеј Обрадовић, Сава Мркаљ.

Српски језик и језичка култура | О српском језику

РЕФОРМА ЈЕЗИКА И ПРАВОПИСА ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА

pr om

После пропасти Првог срп1813. ског устанка (где је био писар код војводе Ћурчије), Вук одлази у Беч. Тамо упознаје ученог Словенца Јернеја Копитара, кустоса дворске библиотеке и цензора словенских књига, који га подстиче да сакупља народне умотворине, напише граматику и састави речник српског језика.

l Подсети се биографије Вука Стефановића Караџића (1787–1864) и онога што из претходних разреда знаш о његовом раду.

Млади Вук Караџић, рад Павела Ђурковића

Јернеј Копитар, рад Сава Соврета

Објављује Малу простонарод ну славено-сербску пјеснарицу – прву штампану збирку српских народних песама и Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану – прву граматику српског језика чији је аутор Србин. У тим делима Вук користи Мркаљеву азбуку. Објављивањем ових двеју књига Вук започиње два главна правца свога рада – рад на реформи српског језика и правописа и сакупљање, класификовање и објављивање народних умотворина.

uk a

1814.

Погледај шесту епизоду серије Вук Караџић (1987, по сценарију Милована Витезовића, у режији Ђорђа Кадијевића), У големом Бечу, од 21. до 32. минута. https://youtu.be/ 7vxEiqS9UN0

1818.

У Бечу објављује Српски рјеч ник са Српском граматиком – где пр ви пут употребљава своју реформис ану азбуку (нову азбук у) и нов и правопис. Уво ди слова Ј (узима га из латинице), Љ, Њ (до бија их приљ убљивањем танког јер уз Л, Н: л + ь > љ, н + ь > њ), Џ, Ћ (преузима из старих рукописа) и Ђ (нацрт за ово слово даје му Лукијан Мушицки). Српски рјечник садржи око 26 000 речи (највише из говора Вуковог завичаја, Тршића), које су акцентоване и преведене на латински и немачки језик (што је учинио Јернеј Копитар). Српски језик и језичка култура | О српском језику

Погледај девету епизоду серије Вук Караџић, Мед и жуч, у којој се говори о штампању првог издања Српског рјечника. https://youtu.be/ bK8hFEOgK1s

Користећи се својим родним говором – источнохерцеговачким дијалектом – Вук је тиме поставио основицу српског књижевног језика. Вукови противници, учени Срби тога времена – критикују Вуков Српски рјечник због народног говора, ијекавског изговора, због непристојних речи које је Вук уврстио у речник и због слова Ј, које је узео из латинице. САЗНАЈ ВИШЕ Тешко да код нас постоји дело које је, као Вуков Рје чник, толико одговарало потребама историјског тренутка, и које је толико утицало не само на језик и културу већ на целокупни народни развитак. Вук је постао национална институција.

(Меша Селимовић, Вуков српски језик)

uk a

pr om

Вуков Рјечник није обично лексикографско дело, него нешто много више од тога, енциклопедија српског народног живота, у којој су описана народна веровања, обичаји, ношња, унесени исцрпни подаци о нашим крајевима, о друштвеним односима и национално-политичким приликама, о флори и фауни, о просвети и школама, Део странице из Вуковог о оружју и оруђу: дело је богато илустровано народним Рјечника умотворинама: пословицама, приповеткама, загонеткама, предањима те стиховима из лирских и епских песама. Рјечник је синтеза целога Вуковога рада. У њему су заступљене све гране његове делатности: и филологија и етнологија, и историја и народне умотворине. (Јован Деретић, Историја српске књижевности)

 ВЕЖБЕ

► Прочитај одломке из Вуковог Српског рјечника у Радној свесци и одговори на питања.

1823.

Објављује три књиге Српских народних пјесама.

У цетињском издању Народ них српских пословица (посвећеном Петру Петровићу Његошу) почиње да пише слово х. Иако сугласник х у гласовном систему његовог говора изостаје, уводи га јер сматра да је тако правилније, наводећи примере из говора Дубровника и југозападне Црне Горе. О томе пише у предговору овом издању.

1836.

1839. 26

Одустаје од (и)јекавског јотовања сугласника д и т (тако, уместо ђевојка, ћерати – пише дјевојка, тјерати).

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Ова се година сматра годином тријумфа Вукових идеја. Упркос тврдњама Вукових противника да се ништа узвишено не може исказати народним језиком (језиком простога народа, „свињара и говедара”), да он не може бити књижевни језик – излазе четири књиге на народном језику: • Песме Бранка Радичевића; • Горски вијенац Петра Петровића Његоша; • Вуков превод Новог завјета; • расправа Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића. Даничићева расправа је нарочито важна јер је овај филолог тада на научној основи одбранио Вукову реформу; тиме се окончава десетогодишња полемика (1837–1847) између Вука Караџића и Јована Хаџића (Милоша Светића).

Петар Петровић Његош

uk a

Бранко Радичевић

pr om

1847.

Ћурa Даничић

Вук Стефановић Караџић

„ Истина је несумњива да су народне песме и народне умотворине уопште имале велики значај за Вуков рад; оне су показивале необично богатство, гипкост и сјај нашег народног језика. Њихов велики успех свугде у свету — био је за Вука и успех народног језика. Језик тако сјајних споменика, тога вечитог блага нашега народа, био је способан да постане и језиком писане књижевности. Александар Белић

 ВЕЖБАЈ

► Прочитај у Радној свесци о 1847. години и одговори на питања.

Бечки књижевни договор између Хрвата и Срба о заједничком књижевном језику – за основицу је узето штокавско наречје и источнохерцеговачки дијалекат (ијекавски изговор). Са српске стране у договору су учествовали Вук Караџић и Ђура Даничић.

1850.

Доље потписани знајући да један народ треба једну књижевност да има, и потом са жалости гледајући, како нам је књижевност раскомадана, не само по буквици, него још и по језику и правопису, састајали смо се овијех дана, да се разговоримо, како бисмо се, што за сад више може, у књижевности сложили и ујединили. (Из текста Књижевног договора) Српски језик и језичка култура | О српском језику

буквица – азбука (утврђен ред слова)

1852.

Излази друго издање Српског рјечника, са преко 47 000 речи, узетих са ширег језичког подручја. Вуков сарадник у изради речника био је Ђура Даничић. ЗАНИМЉИВО ЈЕ

Доситеј Обрадовић

1864.

Умро је Вук Стефановић Караџић.

1868.

У Србији су озваничени Вукова ћирилица и правопис.

uk a

Мени ће преко мере плаћено бити кад когод од мога рода рекне, кад нада мном зелена трава нарасти: „Овде леже његове српске кости! Он је љубио свој род! Вечна му памет!”

Друго издање Српског рјечника (1852)

„

pr om

Право име Ђуре Даничића било је Ђорђе (Ђурађ) Поповић, али је псеудоним (према Вуковој Даници, календару) узео да би потписао своју филолошку расправу у којој стаје на Вукову страну. Имао је само двадесет две године када је својим Ратом за српски језик и правопис практично прекинуо полемику између Вука Караџића и Јована Хаџића, иначе неко време директора новосадске гимназије у којој је он био ђак. После Даничићевог дела нико се више није јавио да полемише са Вуком. Ђура Даничић је један од најзначајнијих српских филолога. За собом је оставио важне радове из области граматике српског језика, морфологије и синтаксе, акцентологије, лексикологије, као и превод Старог завјета.

Музеј Вука и Доситеја у Београду

Саборна црква у Београду, у чијој порти почивају Вук и Доситеј

e ВЕЖБАJ Провежбај у Радној свесци. Кључне речи: Вук Караџић, реформа језика и правописа, граматике и речници, година тријумфа Вукових идеја (1947).

Српски језик и језичка култура | О српском језику

РАЗВОЈ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА ОД КРАЈА XIX ВЕКА ДО ДАНАС КРАЈ XIX И ПОЧЕТАК XX ВЕКА

Павле Поповић

Богдан Поповић

pr om

Српски књижевници друге половине XIX века пишу на новом, вуковском, књижевном језику, у чију основицу улази и шумадијско-војвођански дијалекат. Крајем XIX и почетком XX века настаје тзв. београдски стил – нов, инте лектуални облик књижевног језика, са развијенијим изражајним могућностима – за шта су највише заслужни књижевни историчари и критичари Богдан Поповић, Павле Поповић и Јован Скерлић, али и правник, историчар, социолог Слободан Јовановић. У делима писаца (Лазе Лазаревића, Љубомира Ненадовића и др.) карактеристично је одвајање од традиције писања на народском језику и дијалекту, и екавски изговор. Читав тај период веома је значајан за развој српског књижевног језика и за његову стандардизацију (нормирање).

uk a

Јован Скерлић

Љубомир Ненадовић

Лазa Лазаревић

Слободан Јовановић

О ЗАЈЕДНИЧКОМ ЈЕЗИКУ СРБА И ХРВАТА

И пре Бечког књижевног договора између Срба и Хрвата о заједничком књижевном језику, у време илирског покрета код Хрвата, тридесетих година XIX века за основицу хрватског књижевног језика узет је, уместо кајкавског, штокавски дијалекат ијекавског изговора. Овај је језик био сличан Вуковом, а разлике су се крајем XIX и почетком XX века смањивале јер су Хрвати свој књижевни језик саображавали српском и усвојили вуковски правопис. После установљења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ствара се заједнички језик Срба и Хрвата, који Срби називају српскохрватски, а Хрвати хрватскосрпски и хрватски или српски. Имао је две варијанте – источну (са два изговора – екавским и ијекавским и два писма, ћирилицом и латиницом, и са отвореношћу према страним речима) и западну (са ијекавским изговором, латиницом и склоношћу да стране речи замењује домаћим кованицама). Српски језик и језичка култура | О српском језику

„ Када су се у Београду почела јављати поколења писаца чији је матерњи језик био књижевни језик који се на показани начин стварао, онда је књижевни језик почео живети у делима њиховим – животом народног језика. Александар Белић (1934)

„ Од Стамбола града до Котора, од Црнога до Јадранског мора њег’ву царству простор пуче, Ту по горах и долина’ преко девет покрајина свуд га мајке дјецу уче. (Из песме Роду о језику Петра Прерадовића, 1860)

Новосадски договор о уједначавању књижевнојезичке норме потписали су најзначајнији српски и хрватски лингвисти (и многи писци, међу њима и Иво Андрић), као и босанскохерцеговачки и црногорски. Прве тачке (од укупно десет) донетог Закључ ка, између осталог, истичу:  Народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један је језик. Стога је и књижевни језик који се развио на његовој основи око два главна средишта, Београда и Загреба, јединствен, са два изговора, ијекавским и екавским.  Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; оба изговора, екавски и ијекавски, такође су Аутографи потписника Новосадског договора (део) у свему равноправни. Изашла је прва књига Речника српскохрватскога књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности.

pr om

1959.

1954.

Као резултат Новосадског договора излази Правопис српскохрватскога књижевног језика (Матица српска, Нови Сад, ћирилично издање; и у издању Матице хрватске у Загребу, латинично издање). Покренута је и израда речника српскохрватског/хрватскосрпског књижевног језика.

1960.

1969.

Објављена велика граматика Михаила Стевановића у два тома: Савремени српскохрватски језик – Граматички системи и књижевнојезичка норма I. Увод, Фонетика, Морфологија (Београд: Научна књига, 1964) и

uk a

1964.

II. Синтакса (Београд: Научна књига, 1969).

У овом периоду изашло је шест томова Речника српскохрватскога књижевног језика (Матица српска, Нови Сад).

1967–1976.

Са ратовима и распадом СФР Југославије од једног (заједничког) књижевног језика настаје неколико језика – тако што у новоформираним државама варијанте тог језика добијају посебна национална имена – у Хрватској, хрватски; у Босни, босански (иако би правилније било бошњачки); у Црној Гори, црногорски; у Србији, српски.

1991.

e ВЕЖБАJ Провежбај у Радној свесци. Кључне речи: београдски стил, заједнички књижевни језик Срба и Хрвата (српскохрватски/хрватскосрпски), Новосадски договор, варијанте тог језика после распада СФРЈ и посебна национална имена новопроглашених језика. 30

Српски језик и језичка култура | О српском језику

НАУЧИЛИ СМО КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИЦИ КОД СРБА ОД IX ВЕКА ДО ДАНАС ПЕРИОД

КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК

ПИСЦИ И ДЕЛА

IX–XII века

СТАРОСЛОВЕНСКИ први словенски језик (у основи – словенски дијалекат; говор Словена из околине Солуна)

Константин (Ћирило) и Методије Споменици: М аријино јеванђеље, Темнићки натпис

XII–XVIII века

СРПСКОСЛОВЕНСКИ (српска редакција старословенског језика; српски црквенословенски језик)

Дела црквеног карактера: Мирослављево јеванђеље (крај XII века) Свети Сава, Житије светог Симеона (најстарије српско житије, XIII век). Последњи њиме пише Гаврил Стефановић Венцловић (1680–1749), али се у проповедима служи и народним језиком.

НАРОДНИ ЈЕЗИК с елементима српскословенског

Дела световног карактера: Душанов законик (1349) Јован Рајић, Захарија Орфелин и други књижевници. Рускословенски језик је и данас језик црквених обреда у Српској православној цркви.

ДРУГА ПОЛОВИНА XVIII ВЕКА

СЛАВЕНОСРПСКИ Настао посрбљавањем рускословенског, с елементима српскословенског и руског књижевног језика

Захарија Орфелин, Славеносрпски магазин, 1768.

Од 30. година XVIII века до краја XVIII века. ИДЕЈЕ О ПИСАЊУ НА НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ

НАРОДНИ ЈЕЗИК (с примесама рускословенског)

оситеј Обрадовић, Писмо Харалампију, Живот  Д и прикљученија  С ава Мркаљ  Ј ован Рајић  З ахарија Орфелин

ПРВА ПОЛОВИНА XIX ВЕКА Вукова реформа језика и правописа

СРПСКИ ЈЕЗИК

Вукова ћирилица и правопис званично су прихваћени у Србији 1868. године.

Од средине XIX века (Бечки књижевни договор), а званично од 1918. године, од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Бечки књижевни договор: за основицу књижевног језика узето је штокавско наречје, источнохерцеговачки дијалекат (ијекавски изговор)

Зато молимо све књижевнике, који управо желе срећу и напредак народу својему, да би на ове мисли наше пристали, и по њима дјела своја писали. (Из текста Књижевног договора)

Званично од 1954. до 1991. (Од Новосадског књижевног договора до распада СФРЈ)

СРПСКОХРВАТСКИ/ХРВАТСКОСРПСКИ (хрватски или српски) Два изговора: екавски и ијекавски. Два писма: ћирилица и латиница.

Од 1991.

СРПСКИ ЈЕЗИК Службени језик је српски, а писмо ћирилица (са Године 1991, с распадом СФР Југославије, загарантованим правима националним мањинама народи који га употребљавају почињу ње- на сопствени језик и писмо). гове варијанте да називају посебним националним именима: српски, хрватски, босански (у нашој науци бошњачки), црногорски. 31 Српски језик и језичка култура | О српском језику

uk a

pr om

ПРВА ПОЛОВИНА Рускословенски – руска редакција XVIII ВЕКА од 1690. старословенског (од Велике сеобе срба)

СРПСКОХРВАТСКИ/ХРВАТСКОСРПСКИ српскохрватски у српској средини, а хрватскосрпски и хрватски или српски у хрватској средини * београдски стил – нов, интелектуални облик књижевног језика, са развијенијим Српски књижевни историчари, критичари и писци. изражајним могућностима „Народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један је језик. Стога је и књижевни језик који се развио на његовој основи око два главна средишта, Београда и Загреба, јединствен, са два изговора, ијекавским и екавским.” (Из Закључака Новосадског договора)

РЕФОРМА ЈЕЗИКА И ПРАВОПИСА ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА (1787–1864)

1814.

1818.

У Бечу објављује Српски рјечник са Српском граматиком – овде Вук први пут употребљава своју реформисану азбуку (нову азбуку) и нови правопис. садржи око 26 000 речи, акцентованих и протумачених на латинском, немачком и српском језику. Сарадник на изради речника био је Јернеј Копитар.

pr om

1836.

1813.

Упознаје ученог Словенца Јернеја Копитара, кустоса дворске библиотеке и цензора словенских књига, који га подстиче да сакупља народне умотворине, напише граматику и састави речник српског језика.

Објављује Народне српске пословице и почиње да пише слово х. Одустаје од (и)јекавског јотовања сугласника д и т (тако, уместо ђевојка, ћерати – пише дјевојка, тјерати).

1847.

Победа Вукових идеја: Песме Бранка Радичевића Горски вијенац Петра Петровића Његоша Вуков превод Новог завјета расправа Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића

1850.

Бечки књижевни договор између Хрвата и Срба о заједничком књижевном језику – његову основицу чини источнохерцеговачки дијалекат (ијекавски изговор).

1852.

Излази друго издање Српског рјечника, са преко 47 000 речи, узетих са ширег језичког подручја. Вуков сарадник у изради речника био је Ђура Даничић.

uk a

1839.

1868.

у Србији су озваничени Вукова ћирилица и правопис.

Српски језик и језичка култура | О српском језику

СРПСКИ ЈЕЗИК И РАСЛОЈАВАЊЕ (ВАРИРАЊЕ) ЈЕЗИКА l Подсети се Размисли о томе како се српским језиком служе његови говорници. Да ли се исто говори на југу и на северу земље? У чему се састоји језичка разлика између образованог и необразованог говорника српског језика? Подсети се одлика новинарског стила и упореди их са особинама књижевноуметничког стила. Размисли о томе зашто се каже: Проговори да видим ко си или Говори да бих те видео.

„ (Из песме Језик рода мог Петра Прерадовића, 1862)

pr om

Савремени српски књижевни језик је нормиран, стандардизован – што значи да је прописан у граматикама, речницима и правопису. Као и други језици у свету, и српски језик се не јавља свуда и у свакој прилици у истом облику.

Зуји, звечи, звони, звучи, Шуми, грми, тутњи, хучи – То је језик рода мога!

То варирање језика условљено је на више начина:

1. територијом на којој се говори (тако настају дијалекти); 2. друштвеном групом која га употребљава (тако настају социолекти); 3. приликама у којима се користи, сврхом односно наменом (тако настају функционални стилови); 4. карактеристикама појединца који га употребљава (тако настају идиолекти).

uk a

Ове године говорићемо о дијалектима и функционалним стиловима, а у наредним разредима учићеш и о осталим врстама варирања језика.

Територијално и функционално раслојавања (варирања) језика: Дијалекти

Територијално

Функционално

Ијекавски изговор

Екавски изговор

Старији дијалекти

зетско-рашки

призренско-тимочки косовско-ресавски

Млађи дијалекти

источнохерцеговачки

шумадијско-војвођански

Функционални стилови (књижевноуметнички [поетски и прозни], научни, новинарски [публицистички], административни и разговорни)

Српски језик и језичка култура | О српском језику

uk a

pr om

Српски дијалекти

Књижевни језик треба разликовати од народног језика. Свака држава има најмање један књижевни језик који представља и њен службени језик. То значи да он служи као опште средство споразумевања у свим областима живота, у говору и у писању. Књижевни језик ужива друштвени престиж, што значи да има посебан национални, политички и културни значај, односно високу вредност (углед). Народни језик је подељен на дијалекте. Дијалекат се остварује пре свега у говору, у свакодневном споразумевању говорника на ограниченим територијама. Има своју посебну вредност у уметничким делима из области музике, књижевности, филма и позоришта. 34

Српски језик и језичка култура | О српском језику

 Пажљиво прочитај одломке из књижевних дела. Сваки од њих носи специфичности одређеног дијалекта. Међутим, оне се у пуној мери уочавају тек када се ти текстови читају наглас. Размисли због чега је то тако. Подсети се филмова снимљених на основу романа Стевана Сремца и Драгослава Михаиловића и карактеристика говора њихових ликова. Ијекавски изговор

Екавски изговор

зетско-рашки

призренско-тимочки

Два Зећанина, један од братства Лајковића а други Кликовац, чували су годинама овце заједно на Цијевну. Љубили су се као два брата. Послије виђе Лајковић да није Кликовац добар чоек ни вјеран друг. Рече му: „Нијесам мога промислит да можеш такав бит; али нећу ти ништа друго рећ ни учињет, тек само сломићу они ваган из којега смо заједно јели двадесет година, да се не трује ко од њега, ка што си ти отрован!” И тако сломи ваган и бачи га у воду Цијевну, ради знака ништавне љубави.

– Еее, ласте се пâ врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија – никад... (Из романа Зона Замфирова Стевана Сремца)

Старији дијалекти

pr om

Марко Миљанов

Стеван Сремац

uk a

(Из књиге Примјери чојства и јунаштва Марка Миљанова)

Човек ти је така живина све заборавља. Не знам каки бол да има, најзад ће увек да га одболује и да заборави. И продужи да живи ко да га и није задесило ништа страшно. Панти још понешто од то, није да је баш све заборавио, ал’ и то некако као кроз маглу, ко да се десило неком другом, не њему. Така је то стрвина. Воли да живи, живина... (Из романа Петријин венац Драгослава Михаиловића)

Драгослав Михаиловић

Млађи дијалекти

косовско-ресавски

источнохерцеговачки

шумадијско-војвођански

Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави. Кад ђевојка одрасте, једно вече замоли се оцу своме да јој допусти да изиђе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти. Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке.

– А шта сте то сневали? – пита госпоја Персида и изашла већ на сокак. – Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати. О жено, части те! Та помислите само! Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама. Откуд да се ја куглам, слатка?! (Из романа Поп Ћира и поп Спира Стевана Сремца)

(Из бајке Чардак ни на небу ни на земљи)

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Основне одлике српских дијалеката Српским језиком – односно његовим дијалектима – говори се у Србији, Црној Гори, Републици Српској, као и у деловима Хрватске и Федерације Босне и Херцеговине. Разлике у српским дијалектима уочавају се у екавском и ијекавском изговору, у лексици и акцентима, у употреби глаголских облика и падежа, и другим одликама. Према замени гласа јат деле се на дијалекте екавског и ијекавског изговора. Према акцентима и деклинацији (падежној промени) – подељени су на старије и млађе. Старији дијалекти делимично чувају старо (прасловенско) место акцента и немају систем од четири акцента, а млађи имају четвороакценатски систем. Старији дијалекти немају систем од седам падежа, али га млађи имају.

Старији штокавски дијалекти

pr om

Зетско-рашки дијалекат Њиме се говори у јужном Санџаку и у великом делу Црне Горе.  Прочитај текст, уочи речи које другачије гласе у књижевном језику и подвуци их.

Послушај почетак аудио-књиге Примјери чојства и јунаштва Марка Миљанова. https://youtu.be/ a_hq7K1LPeA

uk a

Марко Миљанов

Јер с тијем си учесник у срећу и напредак свога племена, теке му чиниш ришћанску и човјечанску дужност, без које би народ себе животињи приближио и себе понизио! Ти ћеш, младићу, виђет колико је њи да се на мене жале зашто им маане не кријем! Тога има сад код мене на сваку страну који се жале на мене, но и ја се њима жалим на мене зашто нијесам има, прилике да пријед почнем писат, па да им могу у више и љепше врлине и маане објавит. А зашто – то ће ласно знат они којему је потребито да зна. Треба чињет што користи народноме напретку и божјој правди, а не ћеф незналици, кријући му рђу неприличну. Пазите, који будете врли, трудољубиви синови мојије другова и богоугодни измећари свога од давно мученога народа. Не пропустите своју дужност; не учините да сте се залуду родили својему народу и својој дужности. Не штедите никоме истину; изнесите добре и недобре заслуге. С тијем се помага да се множе добре, а умаљују рђаве. (Из Примјера чојства и јунаштва Марка Миљанова)

а) Напиши како гласе следећи облици у наведеном тексту: човечанску: __________________; нисам: _________________; лепше: __________. б) Напиши како у књижевном језику гласе следећи глаголски облици: ћеш виђет: _______________; нијесам има: ____________________; се помага: _______________.

в) Наведену реченицу препиши тако да одговара правилима књижевног језика: Јер с тијем си учесник у срећу и напредак свога племена. _______________________________________________________________________  Од ког се граматичког правила одступа у наведеној реченици? _______________________________________________________________________

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Важније особине: • осим ијекавске замене староrа јата (човјечански), врши се и јекавско јотовање (виђет, љепши); • има акцентуацију старијег типа, дуги силазни и кратки силазни акценат, који се могу јавити и на унутрашњим слоговима, па и на крају речи (нāрȍд, имâ); • не разликују се локатив, односно инструментал уз rлаголе мировања и акузатив уз глаrоле кретања (учесник у срећу и напредак уместо у срећи и напретку); • карактеристична је употреба инфинитива без -и (објавит); • група -ао на крају речи најчешће се сажима у -а (нијесам имао : нијесам имâ); • у употреби су и аорист и имперфекат.

pr om

Призренско-тимочки дијалекат Њиме се говори на простору између Призрена, на југу, и Тимока, на северу. Од других српских говора разликује се и по томе што поседује одређене особине које су се у њему развиле под утицајем балканских језика.  Прочитај текст, уочи речи које другачије гласе у књижевном језику и подвуци их.

uk a

– Ама кој ви рече за тој ? Видосте ли с очи, та да такој можете да зборите?, питујем ги па ја. – „Не видосмо, зборе си, ама друзи видоше и причаше ни; та саг по ма’ала за ништо друго сал за тој се збори”. Па како гу је уграбија?, питујем ги па ја. – „Па, зборе си, аџија не беше гу туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!... Па ем што она искочи, – ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, под чадар за аскера да се удадне”... (Из романа Зона Замфирова Стевана Сремца)

а) Напиши како следеће речи гласе у књижевном језику: кој: ________; ви: _______; тој: _______; видосте: _________________; такој: ____________; питујем: ___________________; друзи: ________________; ни: _______; гу: ______; ги: _______; туј: ________; јаст’ци: ________________. б) Напиши како у књижевном језику гласе речи: саг: ________; сал: _____________; ете: ____________; спијење: __________________. в) Следећу реченицу препиши тако да одговара правилима књижевног језика: Мане си дође лепо с кочије и с кардаши. _______________________________________________________________________ Важније особине: • постоји разлика у лексици; • има само један кратак акценат који може стајати на било ком слогу у речи (а̍ ма, питу̍ јем, ете̍ ); • заменица за свако лице употребљава се у облику си (зборе си, си искочи, си понесе); • обично се јављају три падежа: номинатив, акузатив и вокатив, а најчешће се користи облик акузатива; Српски језик и језичка култура | О српском језику

Стеван Сремац

w Погледај филм Зона Замфирова у режији Здравка Шотре. Обрати пажњу на то како говори глумац у улози Стевана Сремца, а како остали ликови. https://youtu.be/ jOQfi8cg6d0

• у неким говорима чува стари полугласник који се у свим другим штокавским дијалектима развио у а (дьн, тьньк : дан, танак); • вокално л је дало у једном делу овог дијалекта лу: слунце, слуза, док је у другом делу остало без промене (слнце, слза : сунце, суза); • неки говори овог дијалекта чувају л на крају речи (казал : казао), док се у некима оно замењује са -ја (казаја : казао); • сугласника х нема (ма’ала : махала; аџија : хаџија); • облик инфинитива је нестао, футур први се гради са ћу, ћеш, ће + презент (ће pagu : (он) ће радити); • употребљавају се аорист и имперфекат.

Косовско-ресавски дијалекат Простире се правцем југозапад-североисток, од Метохије, на југу, до Баната, на северу.

pr om

 Прочитај текст, уочи речи које другачије гласе у књижевном језику и подвуци их.

Погледај филм Петријин венац (1980) у режији Срђана Карановића. Посебну пажњу обрати на говор глумаца, који је у основи косовско-ресавски дијалекат. https://www. dailymotion.com/video/ x5vmj66

uk a

(Из романа Петријин венац Драгослава Михаиловића)

а) Напиши како следећи облици гласе у књижевном језику: запиткива: _________________; посо: ___________; д идемо: ________________; зајно: __________________; кај: ____________; мож: _____________; реко: _______________; оћу: ___________; бидем: ______________. б) Подвуци падежне облике у реченицама које следе и напиши како гласе у књижевном језику:

Драгослав Михаиловић

Запиткива ме кад ћу да идем за Вишњевицу; он, ко санћим, има неки посо на тај крај, па д идемо зајно. [...] Нит ми се, па, нешто допадао. Био некако мршав и оволика нека уста имао, с која се стално, бога ти, кесери, на прилику кај нека велика жаба. Па и звали га, богами, тако, Миса Жабац. И сад тај, а Љубиша окрене главу, ете га код мене. Шапуће ми с она уста. И, дабоме, не мож без то, смеје се. Трпе га ја, трпе. Док му један дан не реко. „А што се ти”, велим, „стално ту ребећеш кај блесав?” И оћу да бидем озбиљна. Ал’ како ћеш ти с њега да будеш озбиљан? Смејем се већ и ја. „Такав сам”, вели ми он, „из природни разлози. Природа ме начинила да бидем смешљив.”

Има неки посо на тај крај. _______________________________________________ Шапуће ми с она уста. ___________________________________________________ Ал’ како ћеш ти с њега да будеш озбиљан? _________________________________ Такав сам из природни разлози. __________________________________________ Важније особине: • глас х се изоставља (оћу : хоћу); • групе -ао и -ео сажимају се у о (посо : посао);

Српски језик и језичка култура | О српском језику

• не разликује се акузатив од локатива, као ни од инструментала (на тај крај : на том крају); • обично има само два силазна акцента, дуги и кратки (јунâк, девôјка, чо̏ век); • стари глас јат замењен је гласом е доследније него у књижевном језику (несам, стареји : нисам, старији); • ненаглашени самогласници се на спојевима речи губе (д и̏ дем : да идем); • футур први гради се с непроменљивим ће за сва лица, често и без да (ће (да) се ра̑ нимо : (ми) ћемо се хранити). • аорист се употребљава, али не и имперфекат (реко : рекох).

Млађи штокавски дијалекти (новоштокавски)

pr om

Источнохерцеговачки дијалекат Говори се у источној Херцеговини, у северозападној Црној Гори, у западној Србији заједно са западним делом Санџака. Обухвата и све ијекавске говоре у Босни, све ијекавске штокавске говоре у Хрватској, укључујући и дубровачки говор (уз његове посебне особине). Био је основа књижевног језика у Дубровнику од краја XV и почетка XVI века, на њему су створена многа најзначајнија дела усмене књижевности, а заслугом Вука Караџића, његових присталица и хрватских илираца, у току XIX века постао је основа заједничког књижевног језика – српскохрватског/хрватскосрпског.

uk a

Ако ли ђе у наији има (или постане) школа, онда људи из околни села воде ђецу мађистору и плате му на мјесец те и он учи. У школи ђеца морају сједити и учити од јутра до мрака (само што отиду те ручају); а кад уче и чате, морају (сви у глас) тако викати (чатећи свако своје), да се у школи ништа не може разабрати. (Вук Караџић, Српски рјечник, одломак из одреднице Школа, 1918)

а) Напиши како гласе следећи облици у наведеном тексту: месец: _______________; седети: ____________________. б) Напиши како у књижевном језику гласе речи: ђе: _____________; ђеца: ______________________. в) Напиши како наведене речи гласе у књижевном језику: наија: _________________; (из) околни (села): __________________________. Важније особине: • четвороакценатски систем од два силазна и два узлазна акцента, са дугим слоговима који могу бити само иза акцентованих; • нова деклинација, промена са новим наставком -а за генитив множине (ђака) и са једним обликом за датив, инструментал и локатив множине (ђацима); • јат је замењен са -ије и -је (дијете, дјеца), али и са -е (снегови, од снијег), и -и (волио, од вољети); • углавном је раширено јекавско јотовање (ђеца : дјеца; ђе : гдје); • у највећем делу дијалекта нема гласа х (наија : нахија); • група -ао сажима се у -о (пјевао > пјево); Српски језик и језичка култура | О српском језику

мађистор – учитељ. чате – читају.

w Послушај аудио-снимак народне бајке Чардак ни на небу ни на земљи у продукцији РТ Београд, и приповедача Ивана Јагодића. Обрати пажњу на карактеристичне одлике источнохерцеговачког дијалекта. https://youtu.be/ A6XsvYxYOTs

• завршетак инфинитива је -ти (-ћи) или -т (-ћ): читати, дoћи; читат, доћ. • има сачуван аорист, док се имперфекат налази у јужнијим и источнијим зонама, а идући ка северу се губи. Шумадијско-војвођански дијалекат Заступљен је у највећем делу северозападне Србије, у Срему, Шумадији, највећем делу Бачке и Баната (осим крајње северозападног дела Бачке, где се говори икавски и крајњег југоисточног дела Баната, који је захваћен косовско-ресавским дијалектом). Њиме говоре и Срби у Мађарској и Румунији. У целини, постао је основа српског кљижевног језика екавског изговора, и то у прво време у некадашњој Угарској (највећим делом у Војводини), а затим и у северној Србији.

pr om

– Доћи ће пóпа; сад ће се он вратити! – умирује их путник. – ’Ајде, рâно! Чујеш шта каже господин-попа: да ће се вратити – рече женица скинувши већ оно троје мањих. – Ајде, Радо, снâго моја, сад ће доћи бáба! (А Рада легао у кола, па се дере и брани ногама)... Па зар кад бáба дође с вашара с меденим колачима, па запита: „Ди је мој Рада?”, а ја да кажем: „Рада побегô од бáбе!” Зар ће то лепо да будне? ’Ајде, лане моје, ајд’ с кола!... А и господин-попа ће се вратити. Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! – рече и једва скиде Раду с кола. (Из романа Поп Ћира и поп Спира Стевана Сремца)

Погледај инсерт из серије Поп Ћира и поп Спира. Уочи типичне одлике шумадијско-војвођанског дијалекта. https://youtu. be/2K88aTPtBmk

Важније особине: • четвороакценатски систем у којем дуги неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих слогова; • нова деклинација, тј. промена са генитивом множине на -а (колача) и са једним обликом за датив, инструментал и локатив множине на -ма (колачима). • некадашњи глас јат замењен је са е, уз више недоследности (нисам, ниси а не несам, неси); • гласа х углавном нема (рана : храна; ајде : хајде; одма : одмах); • група -ао сажима се у о (побегао : побего)

uk a

а) Напиши како у књижевном језику гласе речи: ајде: ____________; рана: _____________; ди: ________; побегô: __________________; б) Напиши како је у тексту употребљен: футур први (ће бити): _______________________; 3. лице једнине презента глагола волети: _____________________.

Говори у оквиру овог дијалекта имају и својих посебних особина, те се он дели на говоре (поддијалекте) северносрбијански и војвођански (овај други садржи сремске, бачке и банатске говоре). Разлике међу њима не утичу на целину дијалекта.

_______________________________________________________________________ ВЕЖБАJ _______________________ ► Наведи особине млађих штокавских дијалеката које су карактеристичне за књижевни језик. ► Који дијалекат је карактеристичан за место (крај) у ком ти живиш?

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Основицу српског књижевног језика чине следећи дијалекти екавског и ијекавског изговора: шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки.

ЗАНИМЉИВО ЈЕ Генерална скупштина Унеска прогласила је 1999. године 21. фебруар Даном матерњег језика, као сећање на студенте који су тог датума 1952. убијени у Даки, у источном Пакистану, садашњем Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

pr om

У Републици Србији службени језик је српски језик (екавског и ијекавског изговора), али су у јавној употреби и мањински и регионални језици: албански, босански, бугарски, мађарски, ромски, рум унски, русински, словачки, украјински и хрватски. Србија је преузела обавезу заштите језика националних мањина приступањем Европској повељи о реги оналним или мањинским језицима. Ћирилица је званично (службено) писмо српског језика, а у јавној и приватној употреби су и ћирилица и латиница.

ПАЖЊА!

Књижевни (стандардни) језик садржи само оне језичке особине наведених дијалеката које су прихваћене као правилне, тј. као норме књижевног језика – језички стандард. Стандардни језик се учи у школи, описује у граматици и речницима, њиме се служе образовани људи, пишу се књиге, употребљава се у новинама, на радију, телевизији...

l Подсети се главних разлика између народног и књижевног језика:

КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК (стандардизован, нормиран) говорни и писани језик Обавезан је у службеној употреби (у званичној, јавној комуникацији). Користи се на целој територији.

uk a

НАРОДНИ ЈЕЗИК (дијалекти) говорни језик Говори се у незваничним приликама. Користи се на ограниченој територији. Разнолик је, неуједначен.

Правилан је и устаљен (описан у граматици, правопису, речницима).

ТЕМЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ, РАЗГОВОР, ПИСАЊЕ

Подсети се књижевних текстова (као и филмова, позоришних представа и телевизијских емисија) у којима се користи народни језик (дијалекти). Наведи шта подразумева језичка карактеризација у књижевном делу. Зашто је она важна? Какав се уметнички ефекат тиме постиже? Наведи наслове књижевних дела у којима је говор јунака дијалекатски обележен.

Кључне речи: стандардни (књижевни, нормирани) српски језик, раслојавање (варирање) српског књижевног језика, дијалекти српског језика (старији и млађи, екавски и ијекавски), народни и књижевни језик, службено писмо (ћирилица). Српски језик и језичка култура | О српском језику

Екавски и ијекавски изговор Рефлекси гласа јат Стари глас јат се у давној прошлости највероватније изговарао као глас између е и и, а при крају средњег века на три начина: • е (дете, деца, млеко) – екавски изговор • је или ије – (дијете, дјеца, млијеко) – (и)јекавски изговор • и (дите, дица, млико) – икавски изговор

Ћириличко јат и латиничко јат (ово друго само у стручним текстовима)

pr om

Српски књижевни (стандардни) језик има два равноправна изговора: екавски и ијекавски. Разлика се заснива на замени старог вокала јат (у ћирилици се обележавао словом , а у латиници се, у стручним текстовима, обележава са ĕ). Избор између два изговора је слободан, али није допуштено њихово мешање, ни у говору ни у писаном тексту (осим у уметничком тексту, ради карактеризације ликова, на пример).

Однос између екавског и ијекавског изговора l Подсети се књижевних текстова писаних ијекавским изговором које знаш одра-

uk a

није: из народне књижевности (нпр. бајки, лирских и епских песама, пословица) и из ауторске књижевности (нпр. текстова Вука Караџића, Бранка Ћопића, Алексе Шантића, Петра Кочића).  Подвуци ијекавске облике у одломку из приповетке Башта сљезове боје Бранка Ћопића:

Сљедећег прољећа, бујног и кишовитог, сљез у нашој башти расцвјета се као никада дотад, али старина као да га ни запазио није. Нису ту помагала ни сва тртљања неуморног рођака Саве, дјед је био слијеп и за боје и за све цвијеће овога свијета. Туга да те ухвати. Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, дједа одавна нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје сљез. Знам само да у прољеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.

 Напиши како гласе екавски облици следећих речи: б) сљез: ________________; а) прољеће: ________________; в) расцвјетати се: ________________; г) цвијеће: ________________; д) вијек: ________________; ђ) свијет: ________________. Запази у наведеним примерима када екавском е одговара ијекавско је, а када ије. У којим је екавским облицима е дуго, а у којим кратко? Од тога како је то е акцентовано по правилу зависи и како ће гласити одговарајући ијекавски облик. 42

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Обрати пажњу на следећа правила и примере дате у реченицама. У табелама су све речи акцентоване, иако су ти до сада познати само дуги акценти, а о кратким акцентима ће тек бити речи у овом уџбенику. Можеш се вратити наведеним примерима када усвојиш знање о четвороакценатском систему српског језика. 1. Екавском дугом е, које води порекло од дугог јат, одговара ијекавско ије (два слога, начелно кратка): Екавски изговор

Ијекавски изговор Упореди

Са дугосилазним акцентом: сме̑ х цве̑ ће

цви̏ јет си̏ јено ри̏ јеч

сми̏ јех цви̏ јеће

Последња његова реч све нас је натерала на смех. Посљедња његова ријеч све нас је натјерала на смијех.

пе́ сак се́ вати

мле́ ко це́ нио

пијѐсак сијѐвати

млијѐко цијѐнио

Песак је бео као млеко. Пијесак је бијел као млијеко.

Ненаглашено: ко̏ ре̄н у̏ ве̄к при̏ пове̅ тка

pr om

Са дугоузлазним акцентом:

цве̑ т сȇно ре̑ ч

ко̏ ријен у̏ вијек при̏ повијетка

Корен мудрости увек може бити нека приповетка. Коријен мудрости увијек може бити нека приповијетка.

2. Екавском кратком е одговара ијекавско је уместо старог кратког јат. Ијекавски изговор

uk a

Екавски изговор

Упореди

Са краткосилазним акцентом: де̏ ло се̏ сти

пје̏ сма вје̏ шт

Он је вешт кад треба дати неко дело. Он је вјешт кад треба дати неко дјело.

Са краткоузлазним акцентом:

дје̏ ло сје̏ сти

дѐца бѐжати

дѐво̅ јка вѐчит

дјѐво̅ јка вјѐчит

Девојка каже: не ваља бежати. Дјевојка каже: не ваља бјежати.

Ненаглашено:

дјѐца бјѐжати

ви̏ дети мешо̀ вит

лѐтети белѝна

ви̏ дјети мјешо̀ вит

лѐтјети бјелѝна

Требало је летети, па видети све те лепоте. Требало је летјети, па видјети све те љепоте.

пе̏сма ве̏ шт

3. У ијекавском изговору Л и Н се јотују испред кратког рефлекса јата: Екавски изговор ле̏ то Нѐмачка̅ ко̀лено

не̏га лепо̀ та поцр́ нети

Ијекавски изговор ље̏ то Њѐмачка̄ ко̀љено

ње̏ га љепо̀ ̀та поцр́ њети

Упореди Жарко лето нам говори: не треба превише поцрнети. Жарко љето нам говори: не треба превише поцрњети.

Српски језик и језичка култура | О српском језику

4. Екавском кратком е одговара у ијекавском и (испред ј, о и љ):

Испред Ј:

Упореди

гре̏јати : гри̏јати, се̏јати : си̏јати, ве̏јати : ви̏јати; смѐјати се : смѝјати се; у̀мејӯ : у̀мијӯ, разу̀мејӯ : разу̀мијӯ, две́јӯ : двѝјӯ

Ко уме, њему две. Ко умије, њему двије.

осим у сложеницама са пре- : пре̏ја̄к, прѐјести се

Испред О:

де̏о : ди̏о, пре́део : пре́дио, це̏о : ци̏о, жи́вео : жи́вио, тр́пео : тр́пио, лѐтео : лѐтио, хте̏о : хти̏о, сме̏о : сми̏о, у̀мео : у̀мио

Цео предео је оживео. Цио предио је оживио.

у речи бѝљег (: бѐлег) и изведеницама: бѐлежити : бѝљежити, бѐлешка : бѝљешка, бѐлежнӣк : бѝљежнӣк

Забележи у бележницу. Забиљежи у биљежницу.

5. ОДСТУПАЊА:

pr om

Испред Љ:

Примери у екавском и ијекавском изговору

Положај

Сугласник + р и кратко е > екавски = ијекавски Префикс не-

бре̏ за, бре̏ гови, вре̏ мена (уп. вријѐме), гре̏ шка, кре̏ пак, мре̏ жа, тре̏ бати, тре̏ шња, цре̏ пови; стрѐха; времѐна, вредно̀ ћа, са̀ зрети превѐсти, пре̏ суда, пре́ глед, пре́ дмет не̏ кӣ, не̏ какав, не̏ гдје, не̏ кад…

uk a

Префикси пре- и пред-

е:е

Екавизми у ијекавском изговору

ПАЖЊА!

го̏ ре, ре̏ зати, ре̏ па; остало: обѐћати, обећа́ ње, цѐста, це̏ рити се, вѐдро (’посуда’) ек. гне̑ в : ек. бле̑ сак : ек. бле́ штати : ек. бѐснети – бѐснӣм : ек. бе́ снети – бе́ снӣм :

ијек. гње̑ в ијек. бли̏ јесак и бље̑ сак ијек. блијѐштати и бље́штати ијек. бјѐсњети – бјѐснӣм и ијек. бијѐсњети – бијѐснӣм

Најчешћа грешка у екавском изговору јавља се у говору и писању именице блесак, односно глагола блештати. У ијекавском изговору те речи гласе: блијесак и бљесак, блијештати и бљештати. Осим тога: НЕ жљезда НЕГО жлезда (ијек. жлијезда); НЕ кљешта НЕГО клешта (ијек. клијешта); НЕ гњездо НЕГО гнездо (ијек. гнијездо). Према томе, екавски су облици уклештити, угнездити и сл. Као што су и екавски облици железара, железо, железница, железнички, а ијекавски: жељезара, жељезо, жељезница, жељезнички итд. 44

Српски језик и језичка култура | О српском језику

e ВЕЖБАJ 1. Подвуци ијекавске облике у песми Пахуље Алексе Шантића:

Пјевала је зима своју пјесму стару; Прамињô је снијег и весело плео Од сребрних нити свој широки вео, И распростирô га свуда по Мостару. У засједи цуре чекале су момке: Нанула се клепет чуо по сокаку, Падале су груде по сваком јунаку, Уз дрхтави смијех и радости громке.

pr om

И ти некуд прође, у махалу, сама; Покрила те зима чистим пахуљама, Па по теби трепте кô сјајни лептири... Само твоје лице скрити није хтјела, И ја видјех како, испод сњежног вела, Радосно и златно прољеће ме вири... 1913.

2. Према наведеним екавским примерима напиши (и)јекавске:

ИЈЕКАВСКИ

пролеће слез смех видети

снег

ЕКАВСКИ

ИЈЕКАВСКИ

ЕКАВСКИ

хтети

расцветати се

цвет

снежни

цвеће

свет

песма

век

певати

вечан

uk a

ЕКАВСКИ

ИЈЕКАВСКИ

3. Према ијекавским облицима напиши одговарајуће екавске:

ИЈЕКАВСКИ

ЕКАВСКИ

ИЈЕКАВСКИ

ЕКАВСКИ ИЈЕКАВСКИ

живио

дијете

увијек

биљежити

дјеца

гдје

гнијездо

кољено

летјети

бљесак

млијеко

љето

ЕКАВСКИ

 Провежбај у Радној свесци. Кључне речи: екавски изговор, ијекавски изговор, правила, одступања. Српски језик и језичка култура | О српском језику

ФУНКЦИОНАЛНО РАСЛОЈАВАЊЕ (ВАРИРАЊЕ) ЈЕЗИКА ►Упореди следеће одломке из различитих текстова и уочи по чему се највише

разликују. Размисли о њиховој сврси односно намени.

1) Месечина – ал’ месеца нема; Моја мила зелен венац снила, Па се мало у сну насмејала − Од тога се поноћ засијала. (Јован Јовановић Змај)

Тако, посматрано са дна видика, изгледа као да из широких лукова белог моста тече и разлива се не само зелена Дрина него и цео тај жупни и питоми простор, са свим што је на њему и јужним небом над њим.

(Иво Андрић)

pr om

2) Разломци односно рационални бројеви множе се тако да им се помножи бројилац са бројиоцем, а именилац са имениоцем. 3) У галеријама Краљевачког музеја, отварањем две необичне и занимљиве изложбе, почео је прексиноћ 23. Жички духовни сабор. 4) Основно образовање и васпитање остварује се у складу са Уставом, законом којим се уређују основе система образовања и васпитања (у даљем тексту: Закон), потврђеним међународним конвенцијама, повељама, споразумима и овим законом. 5) Ајде ћао! Видимо се вечерас...

uk a

 Одлике књижевноуметничког и новинарског стила, а делом и научног, познајеш одраније. Пронађи међу датим примерима те стилове и обележи их. Ове године ћемо више говорити о административном и разговорном стилу. Да ли ти је тешко да их препознаш у наведеним примерима? У којим се приликама користе? Образложи свој одговор. Функционални стилови су обликовани према областима људске делатности. Представљају једну од врста раслојавања језика. Њихова употреба условљена је приликама у којима се користе и зависе од сврхе односно намене. Функционални стилови српског књижевног језика: • књижевноуметнички (поетски и прозни) • научни • новинарски (публицистички) • административни • разговорни

ПАЖЊА! Више речи о функционалним стиловима биће у поглављу Језичка култура. 46

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Речници српског језика и други речници  Прочитај кратке белешке о најважнијим речницима српског језика и другим речницима. Провери које од њих поседује твоја школска библиотека. Размисли о томе зашто су нам речници неопходни. Речник САНУ:

Речник Матице српске

Често се назива и Матичин речник, као што се за Речник САНУ каже и Академијин речник. Садржи око 150 000 речи и сврстава се у речнике средњег обима. Од 1967. до 1976. године објављено је 6 томова (књига). То је досад највећи завршени речник српског књижевног језика.

uk a

I–VI: Речник српскохрватскога књижевног језика

pr om

Речник српскохрватског књижевног и народног језика

Највећи описни речник савременог српског језика – у њему је обрађено више од 200 000 речи из књижевног и народног језика. Издавач Речника српскохрватског књижевног и народ ног језика јесте Институт за српски језик Српске академије наука и уметности (САНУ). Прва књига објављена је 1959. године, а двадесет прва 2021. године. Претпоставља се да ће Речник САНУ (када буде завршен) имати преко 35 књига и око пола милиона речи. Речници који имају више од десет књига у српској лексикографији називају се тезауруси.

РСЈ: Речник српскога језика

Мирослав Николић Обратни речник српскога језика (2000)

Овај речник у једној књизи (једнотомни) објавила је Матица српска 2007. године. То је најсавременији речник српског књижевног језика. Настао је као нека врста скраћеног издања шестотомног речника Матице српске, у које су унете и нове речи – оне које су ушле у српски језик после 1976. Садржи око 85 000 речи.

Речи су у овом речнику навођене азбучним редом, али не по слову којим почињу, већ по слову којим се завршавају. Ако нас, на пример, интересују суфикси (грађење речи), много лакше ћемо их наћи у овом речнику него у неком другом.

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Аутори овог речника користили су 600 задатих речи да би испитали које асоцијације те речи изазивају. Уз помоћ асоцијативних тестова прикупили су 800 различитих асо цијација. Године 2011. објављен је Обратни асоцијативни речник српскога језика, у којем су аутори применили обрнути поступак у односу на онај из Асоцијативног речника српскога језика из 2005. године.

Речници страних речи

Братољуб Клаић Рјечник страних ријечи (1968)

pr om

Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић Асоцијативни речник српскога језика (2005)

Милан Вујаклија Лексикон страних речи и израза (1991) Иван Клајн и Милан Шипка Велики речник страних речи и израза (2006) Речници позајмљеница у српском језику

Абдулах Шкаљић Турцизми у српскохрватском језику (1966)

uk a

Вера Васић, Твртко Прћић, Гордана Најгебауер Do yu speak anglosrpski? Речник новијих англицизама (2001)

ПАЖЊА!

Лингвиста Ранко Бугарски сматра да се у данашњем свету не може живети без енглеских речи, али и да у њиховом коришћењу не треба претеривати. У једном ин тервјуу за лист Политика он објашњава: „С друге стране, све што се преузима, треба да се узима и прилагођава са мером и знањем. У радњама вам продавачице кажу: Шта могу да учиним за вас? Што је директно преузето из енглеског, уместо јасног – изволите. У дневнику чујете водитеља да каже: Моје име је... уместо – зовем се. Када гледамо филмове, често прочитамо реченицу попут: Питао ме је да се удам за њега! Уместо – запросио ме је. Ово је директно повођење за енглеском синтаксом. Тако се и реч икада (енглеска еver) код нас појављује на крају реченице, па имамо – најбољи тенисер икада, уместо – најбољи тенисер свих времена.”

Српски језик и језичка култура | О српском језику

САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

• Ако те интересује порекло неке речи, потражи је у Етимологијском рјечнику хрватскога или српскога језика (1971–1974) Петра Скока или у Етимолошком речнику српског језика групе аутора (М. Бјелетић, Ј. Влајић Поповић, А. Лома, С. Петровић [2003–]). • На питања шта значе одређени фразеологизми одговарају Фразеолошки рјечник хрватскога или српскога језика Јосипа Матешића или Фразеолошки речник српског језика Ђорђа Оташевића. • Обратни речник српскога језика или Семантичко-деривациони речник могу ти помоћи ако се нарочито интересујеш за грађење (творбу) речи у српском језику. • Синониме одређене речи наћи ћеш у речнику синонима Миодрага Лалевића Синоними и сродне речи српскохрватског језика или у Речнику синонима Павла Ћосића и сарадника. • Нове речи наћи ћеш у речницима: – Јован Ћирилов – Нови речник нових речи (1991); – Иван Клајн – Речник нових речи (1992); – Ђорђе Оташевић – Речник нових и незабележених речи (1999). • Жаргонизми и њихова значења налазе се у Двосмерном речнику српског жаргона и жаргону сличних речи и израза Драгослава Андрића.

uk a

ТЕМЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ, РАЗГОВОР, ПИСАЊЕ

► Пажљиво прочитај речнички чланак уз одредницу мајка и обрати пажњу на њена значења. Одредница мајка у Речнику српскохрватскога књижевног језика ма̑ јка ж 1. она што је родила онима које је родила; фиг. оно од чега друго што потиче. – Чиста је љубав мајка идеала. Уј. 2. (мајка) назив одмила за бабу (унучићима) и за свекрву или старију жену уопште. 3. фиг. особа која штити и помаже: ђачка ~, сиротињска ~ . – Мајка је он, а не старешина. Ћос. Д. 4. фиг. (често уз речи: земља, домовина, отаџбина и сл.) хранитељка, родитељка. – Нека је хвала природи, мајци нашој земљи. Хорв. 5. (само дат. мајци) у емоционалном говору за појачавање исказа: заиста, сигурно. – Дошао да отме имање од наше деце, али га неће мајци уживати. Ћос. Б. Изр. жалосна (јадна) ти (му) мајка разг. каже се о неком који је достојан сажаљења, бедан, ку каван; као од мајке рођен потпуно наг, го; Мајка божја Богородица; ~ му стара блага грдња; еуф. уместо псовке; опити се (бити пијан) као ~ бити сасвим пијан; часна ~ редовница, опатица. g Задатак за групни рад: Изаберите једну реч српског језика а потом је потражите у речнику. Уочите њена значења. Издвојте фигуративна, пренесена значења (обележена су скраћеницом фиг.). Резултате истраживања прикажите користећи се знањем са часова информатике и рачунарства.

одредница – реч која се у речнику објашњава. речнички чланак – текст који је посвећен одредници.

Правописним знаком „тилда” [~] у речничком тексту се замењује насловна реч да се не би поново исписивала.

Кључне речи: речници српског језика, одредница у речнику, речнички чланак. Српски језик и језичка култура | О српском језику

Језици националних мањина  Опиши национални састав становника свог завичаја. Размисли о томе која су права националних мањина Уставом загарантована.  Прочитај:

Националне мањине Упознајте Србију https://www.srbija.gov. rs/tekst/37/nacionalnemanjine.php

pr om

Црногорци  У области образовања, културе и инфорМакедонци Хрвати Чеси Буњевци мисања Србија подстиче дух толеранције Словенци Бугари и међукултурног дијалога и предузима Бошњаци Немци ефикасне мере за унапређење узајамног Мађари поштовања, разумевања и сарадње међу Египћани свим људима који живе на њеној теритоРоми Грци рији, без обзира на њихов етнички, културРумуни Власи ни, језички или верски идентитет. НациоРусини Ашкалије налне мањине у Србији, поред права која Словаци Албанци су Уставом загарантована свим грађанима, Савез jеврејских Украјинци oпштина имају и додатна права која им омогућавaју да одлучују о појединим питањима у вези са њиховом културом, образовањем, информисањем и службеном употребом језика и писма, у складу са законом.  У Србији је забрањена било каква дискриминација или насилна асимилација националних мањина, као и подстицање расне, верске, националне или било какве друге мржње и нетрпељивости. (Више о томе прочитај на сајту: https://www.srbija.gov.rs/tekst/37/nacionalnemanjine.php)

uk a

На територији Србије, осим Срба, живе и припадници других народа: Албанци, Мађари, Румуни, Словаци, Русини, Бугари, Македонци, Бошњаци, Роми и многи други. Они су обично (осим Рома) груписани на одређеним територијама, што је последица пређашњих историјских околности, или у пограничним областима.  Погледај на карти како су територијално распоређене најбројније националне мањине у Србији:

а) У ком делу Србије већином живе Мађари? _______________________ б) Која национална мањина живи уз границу са Бугарском? ______________________________ в) Где углавном живе Албанци? _________________________

Срби Албанци Мађари Бошњаци Словаци Бугари

У Србији је у службеној употреби једанаест језика националних мањина на подручју једне општине или више општина или градова, и то највише у Војводини. Ту је 73 одсто општина, а од тога су у 40 одсто општина у службеној употреби најмање два језика или више мањинских језика (нпр. пет у Општини Пландиште). Сви језици националних мањина припадају индоевропској породици, осим мађарског, који се сврстава 50

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Напомена: Нијансе боја у легенди и на карти указују на територијалну распоређеност народа који живе у Србији, при чему тамнија нијанса означава већу заступљеност.

у угро-финску групу. Изузев македонског, бугарског и русинског (чије је писмо ћирилица), сви остали језици користе латиничко писмо. Упореди како се пише Добар дан на језицима националних мањина: хрватски: Dobar dan! бошњачки: Dobar dan! македонски: Добар ден! бугарски: Добър ден!

русински: Добрый день! словачки: Dobrý deň! чешки: Dobrý den! румунски: O zi buna!

албански: Diten e mire! мађарски: Јó napot! ромски: Lačho đes!

Сви припадници националних мањина имају право да се школују на матерњем језику, да сопствени језик и писмо користе у службеној употреби, а српски језик уче као нематерњи. ТЕМЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ, РАЗГОВОР, ПИСАЊЕ

pr om

g Задатак за групни рад: Истражите како су језици националних мањина присутни у медијима, штампаним и електронским (постоје ли листови и часописи, радијске и телевизијске емисије). Информишите се о удружењима која негују националну културу и међунационалне односе, о манифестацијама којима се представљају националне културе мањинских народа. Резултате истраживања представите у одељењу.

uk a

У којим земљама су Срби мањински народ Део српског становништва данас живи у суседним државама: Црној Гори, Босни и Херцеговини (у Републици Српској су већински народ), Хрватској, Словенији, Северној Македонији, Мађарској, Румунији, Албанији. Срби живе и у дијаспори, у економски развијенијим државама читавог света. Исељавали су се углавном услед ратова и у потрази за бољим животним условима. Највише их живи у европским државама: Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Француској, Италији и Шведској. Многи Срби живе и у Америци, Канади, Аустралији и другим државама.

l Подсети се наставних садржаја из историје и географије и наведи имена држава у којима су Срби живели у одређеним историјским периодима, и оних у којима и данас живе.

ЗАНИМЉИВО ЈЕ

Проучавање језичког пејзажа […], или анализа о употреби визуелног језика је релативно ново поље истраживања примењене лингвистике. Језички пејзаж користи писани језик у јавном простору (као што су на пример натписи путоказа, огласи, називи улица итд.) као примарни извор података о језичкој ситуацији на одређеној територији. Научно истраживање ових натписа је посебно занимљиво у двојезичним или вишејезичним срединама. Визуелна информација о присуству језика помаже у бољем разумевању мањинске језичке ситуације. У насељима у Мађарској у којима живе Срби такође наилазимо на различите натписе, од којих се истичу називи улица. Натписи овог типа су у већини случајева исписани на мађарском језику, али значења речи нам говоре о српском пореклу.

w Српски институт у Будимпешти http://srpskiinstitut.hu/

(Са сајта Српског института у Будимпешти)

e ВЕЖБАJ Провежбај у Радној свесци. Кључне речи: језици националних мањина, Уставом загарантована права; Срби као мањински народ у другим државама, дијаспора. Српски језик и језичка култура | О српском језику

НАУЧИЛИ СМО СРПСКИ ЕКАВСКИ И ИЈЕКАВСКИ ДИЈАЛЕКТИ ИЈЕКАВСКИ

ЕКАВСКИ

СТАРИЈИ

зетско-рашки

призренско-тимочки косовско-ресавски

МЛАЂИ

источнохерцеговачки

шумадијско-војвођански

МЛАЂИ ДИЈАЛЕКТИ

% Немају систем од четири акцента.

% Имају четвороакценатски систем. Неакцентована дужина следи само после акцентованих слогова.

pr om

СТАРИЈИ ДИЈАЛЕКТИ

% Немају систем од седам падежа. % Нису ушли у основицу српског књижевног језика

% Имају систем од седам падежа.

uk a

% Чине основицу српског књижевног језика.

СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК

Нормиран је, стандардизован (описан у граматикама, речницима, правопису).

Функционални стилови: % књижевноуметнички; % научни; % административни; %н овинарски (публицистички); % разговорни.

Српски језик и језичка култура | О српском језику

Има два изговора: екавски и ијекавски. Има два писма: ћирилицу и латиницу. Службено писмо је ћирилица.