Српски језик и књижевност, Читанка за 8. разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

Др Моња Јовић Др Јелена Журић

Српски језик и књижевност

pr om

МАГИЈА ЧИТАЊА

uk a

Читанка за осми разред основне школе

Др Моња Јовић Др Јелена Журић Српски језик и књижевност

МАГИЈА ЧИТАЊА

Читанка за осми разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК

Др Бошко Влаховић ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА

Др Наташа Филиповић РЕЦЕНЗЕНТИ

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

Споменка Трипковић ИЛУСТРАЦИЈЕ

ДИЗАЈН

uk a

Младен Анђелковић

pr om

Др Светлана Торњански Брашњовић, професорка српског језика и књижевности, Гимназија „Исидора Секулић”, Нови Сад Др Оливера Крупеж, професорка књижевности и српског језика, ОШ „Милица Павловић”, Чачак Дејан Андрејић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Драгомир Марковић”, Крушевац

Иван Танић, Агенција Мани два ИЗДАВАЧ

Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА

Др Бошко Влаховић, директор

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:821-82(075.2) МАГИЈА читања : српски језик и књижевност : читанка за осми разред основне школе / [приредиле] Моња Јовић, Јелена Журић ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. 1. - Београд : Eduka, 2021 (Београд : Цицеро). 256 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 4.000. - Напомене уз текст. - Регистар.

ШТАМПА

Цицеро, Београд Издање бр.: 1, Београд, 2021. година Тираж: 4000

ISBN 978-86-6013-516-4 1. Јовић, Моња, 1977- [приређивач, сакупљач] 2. Журић, Јелена, 1959- [приређивач, сакупљач] COBISS.SR-ID 38787081

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем бр.: 650-02-00376/2020-07. Забрањени су репродуковање, дистрибуција, објављање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Драги ученици осмог разреда,

Ауторке

uk a

pr om

Предајемо вам Магију читања, читанку која ће вас пратити у завршној години учења у основној школи. Наслови вредних дела српске и светске књижевности одабрани су да побуде ваш дух на размишљање и истраживање и увере вас како је читање, истовремено, и врхунско уживање и темељ свих знања. Ма чиме се бавили у животу, читајте. Не заборавите да је читање магија над магијама: читајући, можемо да боравимо у прошлости, садашњости и будућности, да завиримо у сваки кутак планете Земље и читавог свемира, у могуће и немогуће светове, да разумемо говор животиња и говор природе, у свим дубинама, на свим висинама. Упознајући мноштво људи и њихове судбине, из различитих крајева света и историјских раздобља, обогаћујемо сопствено искуство, мисао и дух. Читањем упловљавамо и у науку и у уметност, а наша се машта разгорева и моћ поимања и себе и света расте. Тиме нам и наше сопствено биће, и све што нас окружује, постаје разумљивије и вредније.

 Читалац може да прекине читање књиге, ако зажели, почевши читање неке друге с краја напредујући назад према почетку. Можда ће се смејати на погрешним местима или ће застати код речи које ће му остати заувек. И на крају, слободан је да – а ово му ниједан други хоби не може обећати – прислушкује Монтењове разговоре или скокне до мезозоика. Вислава Шимборска (1923–2012)

Зинаида Евгенијевна Серебрјакова, Портрет Евгенија Золоторевског у детињству(1922)

САДРЖАЈ

Водич кроз уџбеник............................................................................................................ 6

ПРЕНОСИВА МАГИЈА

ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Херман Хесе, Магија књиге (одломци)............................................................................. 8 ашто наша будућност зависи од библиотека, Нил Гејмен, З читања и сањарења (одломци)................................................................... 12

uk a

pr om

Доситеј Обрадовић, Биографска белешка ....................................................................... 18 Живот и прикљученија (одломци)................................................ 21 Вук Стефановић Караџић, О народним певачима......................................................... 28 Народне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије) Почетак буне против дахија....................................................................................... 35 Бој на Мишару.............................................................................................................. 42 Прота Матеја Ненадовић, Мемоари (одломак).............................................................. 47 Вук Стефановић Караџић, Житије Ајдук Вељка Петровића (одломци)...................... 52 Петар Петровић Његош, Горски вијенац – „Бадње вече”.............................................. 56 Обичајне народне лирске песме (избор)........................................................................ 65 Народна приповетка Усуд................................................................................................ 70 Научили смо: Народна књижевност.................................................................. 77

СРЕЋАН ЈЕ КО УМЕ ДА ВОЛИ

Љубавне народне лирске песме Српска дјевојка............................................................................................................. 80 Љубавни растанак....................................................................................................... 83 Нема љепоте без вијенца.............................................................................................. 85 Народна епско-лирска песма Женидба Милића Барјактара........................................ 88 Јован Јовановић Змај, Ђулићи (избор)............................................................................ 95 Десанка Максимовић, Пролетња песма....................................................................... 101 Опомена.................................................................................... 102 Милош Црњански, Ја, ти и сви савремени парови....................................................... 105 Бранко Ћопић, Мала моја из Босанске Крупе............................................................... 108 Васко Попа, Очију твојих да није.................................................................................. 111 Марина Цветајева, Месечев сјај..................................................................................... 114 Научили смо: ЛИРСКА ПОЕЗИЈА И СТИЛСКА СРЕДСТВА.................................... 116

Читанка за 8. разред | Садржај

СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ

НА ПОЗОРНИЦИ

pr om

Ђура Јакшић, Отаџбина................................................................................................ 118 Јован Јовановић Змај, Светли гробови.......................................................................... 123 Симо Матавуљ, Пилипенда (одломак).......................................................................... 128 Лаза Лазаревић, Све ће то народ позлатити (одломци)............................................ 135 Момчило Настасијевић, Труба...................................................................................... 145 Милош Црњански, Сеобе (одломци)............................................................................. 149 Оскар Давичо, Србија..................................................................................................... 156 Бранимир Ћосић, Покошено поље (одломци)............................................................... 160 Станислав Винавер, Ратни другови – Аритон ............................................................. 167 Хилда Дајч, Писма (прво и четврто писмо)................................................................. 171 Давид Албахари, Мамац (одломци).............................................................................. 176 Научили смо: АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ – ЛИРИКА И ЕПИКА ........................ 180

ДЕТИЊСТВО

uk a

Жан Батист Поклен Молијер, Грађанин племић (одломци)....................................... 182 Бранислав Нушић, Сумњиво лице (одломци)............................................................... 189 Петар Кочић, Јазавац пред судом (одломци)................................................................ 199 Данило Киш, Ноћ и магла (одломци)............................................................................ 209 Научили смо: ДРАМСКА КЊИЖЕВНОСТ................................................................. 214

Бранко Радичевић, Ђачки растанак (одломци).......................................................... 216 Иван В. Лалић, Ветар.................................................................................................... 221 Иво Андрић, Деца........................................................................................................... 224 Џером Дејвид Селинџер, Ловац у житу (одломци)..................................................... 231 Клод Кампањ, Збогом, мојих петнаест година (одломак)........................................... 237 Дино Буцати, Колумбар.................................................................................................. 240 Научили смо: ПОДЕЛА КЊИЖЕВНОСТИ................................................................ 246

МАГИЈА КЊИГЕ Бранко Миљковић, Критика метафоре....................................................................... 248 Војислав Карановић, О читању поезије........................................................................ 250 Mомо Капор, Како постати писац (одломци)............................................................. 251 Индекс појмова............................................................................................................... 254 Читанка за 8. разред | Садржај

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК БЕЛЕШКА О ПИСЦУ Упознај се са писцем, пронађи у белешци још занимљивих књига вредних читања.

►

ПРЕ ЧИТАЊА Припреми се за читање, усредсреди се на текст који је пред тобом.

pr om

РЕЧНИК Богати свој речник, обрати пажњу на објашњења која се налазе на маргини. РАЗГОВАРАМО О ТЕКСТУ Твој простор за исказивање првих утисака и размишљања о књижевном делу. ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Читај са оловком у руци, истражуј, тумачи, анализирај.

uk a

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Подсети се најважнијих књижевнотеоријских појмова које знаш одраније и научи значење нових појмова. То ће ти бити драгоцено у разумевању и тумачењу књижевног дела.

САЗНАЈ ВИШЕ Прочитај, промисли, сазнај више. Потражи и друге извора сазнања, борави у библиотеци. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

ЗАДАТАК ИЗ МАЛЕ ШКОЛЕ ПИСАЊА Иди за својом радозналошћу, покажи своје истраживачке и стваралачке способности. КЉУЧНЕ РЕЧИ Кључне речи користи као најсажетији подсетник.

НАУЧИЛИ СМО На крају сваке теме осврни се на научено, систематизуј своје знање.

ПРЕНОСИВА МАГИЈА Књига је јединствена, преносива магија.

Читаћеш:

Стивен Кинг

► Херман Хесе, Магија књиге (одломци)

pr om

uk a

% Размисли о важности писмености и читања, о вредности књига и библиотека, о будућности књига и читалаца, о људској одговорности према човечанству и цивилизацији.

► Нил Гејмен, Зашто наша будућност зависи од библиотека, читања и сањарења (одломци)

Акварел Хермана Хесеа

Херман Хесе (1877–1962) Немачки прозни писац, песник и сликар, добитник Нобелове награде за књижевност (1946), нарочиту популарност међу читаоцима стиче после Другог светског рата. Изразити пацифиста, успротивио се милитаризму већ у Првом светском рату и 1922. емигрирао у Швајцарску. Такав став показао је и у Другом светском рату, према нацизму. У Швајцарској борави до краја живота. Значајна дела: „Нарцис и Златоусти”, „Сидарта”, „Демијан”, „Степски вук”, „Игра стаклених перли”.

 Соба без књига као тело без душе.

МАГИЈА КЊИГЕ

Цицерон

(одломци из есеја)

pr om

uk a

еђу многим световима које човек није добио као поклон природе, већ их је створио својим умом, свет књига је највећи. Без речи, без писања књига, не постоји историја, не постоји концепт човечанства. Ако неко буде хтео да покуша затворити у малом простору, у једној кући или једној соби, историју људског духа, и начинити је својом, он то може урадити само у форми збирке књига. [...] Не би требало да се плашимо да ће у будућности књига нестати. Напротив, што су више извесне потребе за забавом и образовањем задовољене кроз друге изуме, књига ће се вратити са достојанством и ауторитетом. Чак и најдетињастија опијеност прогресом ће ускоро бити натерана да призна да књиге и писање имају функцију која је вечна. Постаће очигледно да формулације речима и давање ових формулација кроз писање нису само важна помоћна средства, већ заправо једина значења посредством којих човечанство може имати историју и континуитет самосвесности. [...] Нисмо сасвим дошли до тачке где су млађи ривали попут радија и филма преотели све од штампане књиге, већ само онај део функције који је небитан. [...] Ако је данас способност да се чита, свачије следовање, ипак је само неколицина приметила како је, дакле, јак талисман стављен у њихове руке. Дечји понос због знања алфабета прво се постиже читањем стиха или пословице, онда читањем прве кратке приче, бајке и док они који изгледа нису позвани примењују читалачку способност на новинске извештаје или пословне рубрике новина, постоји и она неколицина која непрестано остаје зачарана необичним чудом слова и речи (који су некада сигурно за свакога били чаролија и магична формула). Од ове неколи-

пацифиста – присталица пацифизма, решавања спорова мирним путем пацифизам – идејно-политички и културолошки покрет који је против сваког облика рата и захтева разрешење сукоба мирним путем, миротворство милитаризам – систем вредности и политичког мишљења који у први план ставља војну силу као средство за решавање спорних унутрашњих и спољашњих политичких питања концепт – овде: идеја, појам, представа прогрес – напредак, развијање талисман – амајлија, магијски предмет који, по народном веровању, штити од зла и доноси срећу

► Немачки књижевник и нобеловац Херман Хесе сврстава се у ред оних стваралаца чија дела воле и цене многи читаоци широм света. У есеју „Магија књиге”(написаном 1930. године, а објављеном тек после пишчеве смрти) Хесе разматра историјски пут писане речи, магију књиге, која је на почетку била само за посвећене, а касније тек постала опште добро – њену прошлост и будућност. Током читања означи места у тексту која сматраш нарочито значајним и спреми се да изложиш своја запажања.

Магија читања | Преносива магија

uk a

pr om

цине произлазе читаоци. Они су као деца открили неколико песама и прича... И уместо окретања леђа овим стварима после стицања вештине читања, они настављају даље у свет књига и откривају, корак по корак, како је огроман, разноврстан и благословен овај свет! Испрва су сматрали овај свет за мали дечји врт са креветом од лала, и малим рибњаком; сад врт постаје парк, па постаје крајолик, предео земље, свет, постаје рај и обала слоноваче, који стално мами новим чаролијама и цвета увек у новим бојама. И што се јуче појављивало као врт или парк или џунгла, данас или сутра је препознато као храм, храм са хиљаду ходника и дворишта у којима је присутан дух свих нација и епоха, стално чекајући поновно буђење, увек спреман да препозна као јединство различитост вишегласја свог Ханс Штурценегер, Херман Хесе са панама-шеширом (1912) феномена. И за сваког правог читаоца ова бескрајност света књига изгледа другачије, свако тражи себе у њој... Хиљаду путева води кроз џунглу до хиљаду циљева, и ниједан циљ није коначан; и сваким кораком се отварају нова пространства. [...] Сваки прави читалац би могао, чак и да се не објави ниједна нова књига, потрошити деценије и векове проучавајући, настојећи да савлада, настављајући да се радује ризници оних које су му при руци. [...] Велика и тајанствена ствар у вези са читалачким искуством јесте ово: што селективније, што осећајније, што повезаније, учимо да читамо, то јасније видимо сваку мисао и сваку песму у својој јединствености, у својој индивидуалности, у својим прецизним ограничењима, и видимо да сва та лепота, сва та чар, зависи од ових индивидуалности и јединствености – у исто време ми увек јасније схватамо како све ове хиљаде гласова нација стреме ка истом циљу, зову исте богове различитим именима, сањају исте жеље, пате због истих туга. Изван хиљадоструке фабрике безбројних језика и књига од неколико хиљада година, ту у екстатичним моментима, у читаоца гледа чудесно племенита и трансцендентна химера: лик човечанства, зачаран у јединству од хиљаду противречних црта.

екстатичан – који се налази у стању екстазе, занесен, усхићен; екстатични моменти: тренуци заноса, усхићења, блаженства трансцендентан – натприродан, несхватљив, фантастичан (прекогранични) химера – 1. мит. страшна неман која бљује ватру; 2. фиг. фантазија, уобразиља, илузија

Превео Спаса Видљиновић (прилагођено) Магија читања | Преносива магија

РАЗГОВОР О ТЕКСТУ Сажето искажи о чему Хесе говори у наведеним одломцима. Шта каже о магији књиге, а шта о читалачком искуству? Какав значај придаје књизи и како види њену будућност?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

pr om

Протумачи мисао: Међу многим световима које човек није добио као поклон природе, већ их је створио својим умом, свет књига је највећи. Зашто је књига важна за историју човечанства? Своја запажања и закључке поткрепи примерима из текста. Каква је разлика између људи који читају и „правих читалаца”? Шта се открива у правом читалачком искуству? Са сопственог становишта образложи мисао: Не би требало да се плашимо да ће у будућности књига нестати. С обзиром на време у ком је писао есеј, Хесе као „ривале” који су од штампане књиге преотели само онај део функције који је небитан помиње радио и филм. Шта ти мислиш – коју су небитну функцију филм и радио преотели књизи? Наведи савремене медије и покушај да одредиш садашњи положај штампане књиге. Како ти видиш будућност књиге?

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

uk a

Есеј (фр. essai – оглед, проба, истраживање) – књижевно-научна врста, оглед, обично краћа расправа о неком животном, научном, књижевном или уметничком питању, писана јасним и течним стилом, али озбиљно и студиозно. Препознатљив је по субјективном односу аутора према темама о којима говори.

САЗНАЈ ВИШЕ

Родоначелником есеја сматра се француски писац и мислилац Мишел де Монтењ (1533–1592). Он је 1580. године у Бордоу објавио огледе о прочитаним књигама, са акцентом на темама пријатељства и љубави, под насловом „Огледи” („Les essais”). Ту је износио сопствена схватања, осећања и расположења и назвао је искреном књигом. Од тог времена се есеј сматра слободнијом формом јер се одликује субјективним приступом темама о којима говори. Есејистички приступ често се користи и у књижевној критици, али и као елеменат прозе, што је изразита карактеристика многих врхунских дела (посебно романа) насталих на крају 19. и током 20. века.

Магија читања | Преносива магија

Мишел де Монтењ

Многе мисли Хермана Хесеа исказане у романима често се цитирају. Међу њима се нарочито издвајају размишљања о срећи, љубави и животу: „Срећа је љубав, само љубав. Срећан је ко уме да воли. Љубав покреће нашу душу, у њој проналази своје биће и свој живот. Срећан је, дакле, само онај ко уме да воли. Али волети и желети није исто. Љубав је жеља која је постала мудра; љубав не жели да поседује, жели само да воли. Зато је био срећан филозоф који је љубав према свету неговао у својим мислима и на тај начин увек нешто ново сазнавао.”

Писаћа машина Хермана Хесеа

„Прозрети свет, протумачити га и презрети, то је ствар великих мислилаца. Али, мени је једино стало до тога да волим свет, да га не презирем, да не мрзим ни свет ни себе, да на њега, на себе и на сва бића могу да гледам с љубављу, с дивљењем и са страхопоштовањем.”

uk a

pr om

„Ми грешимо кад очекујемо да нам живот поклони оно што треба сами у себи да пронађемо. Желимо да наш живот има неки смисао – али живот има онолико смисла колико смо ми у стању да му дамо.”

Акварели Хермана Хесеа

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Какав значај за тебе имају књига и читање? Уколико не волиш да читаш, образложи шта те одбија од читања. Ако волиш књиге, опиши чиме те оне највише привлаче. Изабери ликовну технику која ти највише одговара и илуструј насловну страну своје омиљене књиге. Напиши краћи састав о значају књиге за човечанство.

Кључне речи: есеј, књижевно-научна врста, значај књиге и читања, читалачко искуство, будућност књиге. Магија читања | Преносива магија

. Нил Гејмен (1960) Енглески писац, који је широку популарност стекао делима из области научне фантастике, епске фантастике и писањем сценарија за стрипове, пре списатељског рада бавио се новинарством. Пише поезију, приповетке, романе и сценарије. Значајна дела: „Без панике: Службени приручник за водич кроз галаксију за ауто-стопере”, стрип серијали „Сендмен” и „Књиге магије”, „Никадођија” (сценарио за Би-Би-Сијев серијал и роман), романи „Анансијеви момци” и „Амерички богови”, „Књига о гробљу”, збирка приповедака „Упозорење о садржају” и друга.

 Кад год дођем до нешто новца, ја купим књиге, а ако нешто остане, купим храну и одећу.

ЗАШТО НАША БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД БИБЛИОТЕКА, ЧИТАЊА И САЊАРЕЊА (одломци из предавања)

pr om

Еразмо Ротердамски

uk a

► Пред тобом су одломци из текста популарног британског писца Нила Гејмена у којем се говори о значају и вредности читања књига и постојања библиотека. Под покровитељством „Агенције за читање”, Гејмен је одржао предавање, које је потом објављено у угледном дневном листу „Гардијан” 14. октобра 2015. Његови ставови у вези са потребом и сврхом читања и библиотека изазвали су велику пажњу, а потом су, захваљујући интернету, обишли свет. На почетку предавања Нил Гејмен каже: Све се мења када читамо. Размисли о свом односу према читању и о начину на који доживљаваш библиотеку. Током читања означи у тексту ставове које сматраш најзначајнијим и најзанимљивијим.

ош један начин да се убије дечја жеља за читањем јесте, наравно, да се постарамо да око нас нема никаквих књига, као ни места за читање књига. Ја сам имао среће. Имао сам одличну локалну библиотеку док сам одрастао. Имао сам родитеље који су без бриге могли да ме оставе у библиотеци на путу ка послу током летњих празника, и библиотекаре којима није сметао мали дечак без пратње који се свако јутро враћао у библиотеку пролазећи кроз каталог тражећи књиге са духовима, магијом или ракетама, тражећи вампире или детективе или вештице или чуда. Када сам завршио са дечјом библиотеком, прешао сам на књиге за одрасле. Били су добри библиотекари. Волели су књиге и волели су када су књиге читане. Научили су ме како да поручим књиге из других библиотека. Није било снобизма у вези с било чиме што бих читао. Изгледа да им се свиђало што је постојао дечак који воли да чита, причали би са мном о књигама које сам читао, налазили би ми друге књиге из серије, помагали би. Третирали су ме као било ког читаоца – ништа више или мање – што значи да су ме третирали са поштовањем. Са осам година, нисам био навикнут да ме третирају са поштовањем. Библиотеке су за слободу. Слободу да се чита, слободу идеја, слободу комуникације. Оне су за образовање (које се не завршава када напустимо универзитет), забаву, безбедна места и приступ информацијама. [...]

снобизам – владање, понашање својствено снобу; имитирање друштвене елите

Магија читања | Преносива магија

uk a

pr om

Библиотека је место које складишти информације и даје сваком грађанину једнак приступ њима. То укључује и информације о здрављу и менталном здрављу. То је заједничко место. То је безбедно место, рај на земљи. То је место са библиотекарима на њему. Какве ће бити библиотеке будућности, то је оно што би требало замишљати. Писменост је битнија него Џејмс Шенон, Приче о џунгли (1895) икада, у свету порука и имејлова, свету писане информације. Потребно је да читамо и пишемо, потребни су нам светски грађани који могу да читају са лакоћом, да разумеју оно што читају, разумеју нијансе и учине себе разумљивим. Библиотеке су капије будућности. Зато је штета што широм света локалне власти користе прилику и затварају библиотеке како би на лак начин уштедели новац. Не схватају да тако краду од будућности, да тако затварају капију која би требало да буде отворена. Према студији Организације за економску сарадњу и развој, Енглеска је једина земља у којој су најстарији писменији и бољи у математичким задацима него они најмлађи (пошто су урачунати други фактори попут друштвено-економског окружења, занимања и пола). Наша деца и унуци мање су писмени од нас. Они су мање способни да управљају светом, да га разумеју или решавају проблеме. Лакше их је обманути и слагати, биће мање способни да мењају свет у коме се налазе, биће их теже запослити. Све од наведеног. Као земља, Енглеска ће пасти иза земаља у развоју зато што ће јој недостајати вешта радна снага. Књиге су начин комуникације са преминулима. Оне су начин на који учимо од оних који нису више са нама, начин на који се човечанство изградило, напредовало, постепено сазнајући уместо понављања једне исте ствари изнова. Постоје приче које су старије од већине земаља, приче које су надживеле културе и зграде у којима су први пут испричане. Мислим да имамо одговорност према будућности. Одговорност и обавезу према деци, према одраслима који ће та деца постати, према свету у коме ће бити заробљени. Сви ми – читаоци, писци, грађани – имамо обавезе. Хтео бих да их овде наведем. Верујем да имамо обавезу да читамо из задовољства, како на приватним тако и на јавним местима. Ако читамо из задовољства, ако нас други виде да читамо, онда учимо, вежбамо своју машту. Показујемо другима да је читање добра ствар. Имамо обавезу да подржимо библиотеке. Да користимо библиотеке, да подстичемо друге да користе библиотеке, да протестујемо када се библиотеке затварају. Ако немате вредне библиотеке, немате вредне информације или културу или мудрост. Утишавате звукове прошлости и оштећујете будућност. Магија читања | Преносива магија

uk a

pr om

Имамо обавезу да наглас читамо деци. Да им читамо ствари у којима уживају. Да им читамо приче од којих смо већ уморни. Да имитирамо гласове, да им учинимо занимљивим и да не престајемо да им читамо само зато што су сами научили да читају. Користите читање за зближавање, период када се телефони не проверавају, када се свако ометање оставља са стране. Имамо обавезу да користимо језик. Да погурамо себе: да сазнамо шта значе речи и како да их употребљавамо, да комуницирамо јасно, да кажемо шта мислимо. Не смемо покушавати да замрзнемо језик, или да се претварамо да је то мртва ствар, већ га морамо користити као живу ствар која тече, позајмљује речи, дозвољава да се значења и изговори мењају кроз време. Ми писци – посебно писци за децу, али сви писци – имамо обавезу према својим читаоцима: то је обавеза да пишемо истините ствари, посебно значајно када стварамо приче људи који не постоје на местима која никада нису постојала – да разумемо да истина није оно што се догоди већ оно што нам показује ко смо ми. Фикција је лаж која говори истину. Имамо обавезу да не досађујемо читаоцима, већ да у њима пробудимо потребу да окрену страну. Један од најбољих лекова за незаинтересоване читаоце јесте прича коју не могу престати да читају. И док имамо обавезу да читаоцима преносимо истину, обезбедимо оклоп и оружје и проследимо какву год мудрост коју смо стекли на овом свету, имамо обавезу да не проповедамо, да не придикујемо, да не намећемо већ сервирани морал и поруке у уста читаоца као што птице своје младе хране већ сажваканом храном. И имамо обавезу да никада, ни под којим околностима, не пишемо нешто за децу што не бисмо желели сами да читамо. Имамо обавезу да разумемо и признамо да као писци за децу радимо важан посао, зато што – ако забрљамо и напишемо досадне књиге које одбију децу од читања и од књига – умањујемо своју будућност и ускраћујемо њихову. Сви ми – одрасли и деца, писци и читаоци – имамо обавезу да сањаримо. Имамо обавезу да маштамо. Лако је претварати се да нико не може ништа променити, да смо у друштву у коме је друштво велико, а појединац мањи од ничега: атом у зиду, зрно пиринча у пољу. Али истина је да појединци могу да промене свет изнова и изнова; појединци праве будућност, и то раде замишљајући ствари које би могле бити другачије. Погледајте око себе: мислим то. Паузирајте, на тренутак, и погледајте по соби. Истаћи ћу нешто толико очигледно да је често заборављено. То је ово: све што

Унутрашњост Александријске библиотеке у Египту

Магија читања | Преносива магија

pr om

видите, укључујући зидове, у неком је тренутку замишљено. Неко је одлучио да је лакше седети на столици него на земљи и измислио је столицу. Неко је морао замислити начин на који могу причати са вама у Лондону, а да при томе нико од нас не покисне. Ова соба и ствари у њој, и све ствари у згради, у овом граду, постоје, поново и поново зато што су људи замишљали ствари. Имамо обавезу да учинимо ствари лепим. Да не остављамо свет ружнијим него што смо га затекли, да не празнимо океане, да не остављамо своје проблеме наредним генерацијама. Имамо обавезу да почистимо за собом, и да не оставимо своју децу са светом који смо кратковидошћу забрљали, закинули и обогаљили. Имамо обавезу да кажемо политичарима шта желимо, да подигнемо глас против било које странке која не разуме вредност читања, која не види вредност у стварању грађана који желе да заштите и подрже писменост. Ово није ствар страначке политике, већ човечанства. Алберта Ајнштајна су питали како да учинимо децу интелигентном. Његов одговор је био једноставан и мудар: „Ако желите да вам деца буду интелигентна, читајте им бајке. Ако желите да буду још интелигентнија, читајте им још више бајки.” Он је разумео вредност читања и замишљања. Надам се да деци можемо обезбедити свет у коме ће читати и у коме ће им бити читано, у коме замишљају и разумеју. Превео Ђорђе Цветковић (прилагођено)

РАЗГОВАРАМО О ТЕКСТУ

uk a

Наведи теме о којима Гејмен говори. Издвој ону која је теби најзанимљивија; потом образложи свој избор. Изабери једну кључну реч из Гејменовог предавања (нпр. библиотека, писац, читалац). Објасни њено значење примерима из текста, образложи ауторова размишљања. Због чега су, према ауторовом мишљењу, важни машта и сањарење? Какво је твоје мишљење о значају маште?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Истражи у тексту аутобиографски део о искуству у библиотеци. Подвуци реченице које сматраш најзначајнијим и објасни њихово значење. Образложи ауторово мишљење о значају писмености. Због чега он сматра да је она данас важнија него икад? О каквој одговорности према будућности говори писац? У чему се она састоји? Према коме постоји нарочита одговорност и због чега? Којом чињеницом је аутор показао опасност од недовољног читања међу младима? Које примере наводи из сопствене земље? Објасни пишчеве ставове према језику и према писању. У чему се, по његовом мишљењу, састоје обавезе аутора који пишу за децу? Образложи тврдњу: Али истина је, да појединци могу да промене свет изнова и изнова; појединци праве будућност, и то раде замишљајући ствари које би могле бити другачије. Ко све има обавезу да сањари? Због чега је машта важна? Магија читања | Преносива магија

Размисли о Гејменовој тврдњи да писменост и читање обавезују читаво човечанство, за добробит читавог човечанства. Образложи став: Имамо обавезу да кажемо политичарима шта желимо, да подигнемо глас против било које странке која не разуме вредност читања, која не види вредност у стварању грађана који желе да заштите и подрже писменост. Ово није ствар страначке политике, већ човечанства. Објасни значење тврдње: Фикција је лаж која говори истину. Подсети се бајки и размисли о којим истинама оне говоре. ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

Фантастика – оно што је произашло из фантазије, што је плод маште, фантазирања (фантазија: машта, уобразиља, имагинација; сањарење, маштарија). Фикција – оно што је измишљено; у ширем значењу: дела лепе књижевности (белетристике); супротно: нефикција – дела заснована на чињеницама, фактографији, документима.

uk a

Милутин Миланковић о Александрији А и ви, драти Александријци, и са вама се опраштам. Цезаров долазак у Александрију био је почетак ваше пропасти. Тада је изгорео ваш Музеум и његова библиотека, којој не беше равне. Залуду је Антониус поклонио својој обожаваној Клеопатри богату Пергамску библиотеку, александријска наука била је у опадању. А када је Октавијан, преко лешева Антонија и Клеопатре, ушао у Александрију и начинио Египат римском покрајином, онда не беше више склоништа грчкоме генију. Александрија је стално опадала, док је напослетку не Милутин Миланковић освојише Арапи. Од свих зданија која смо, драга пријатељице, видели (1879–1958) приликом наше посете у Александрији, не остадоше ни рушевине. Једино она два староегипатска обелиска очувала су се; један од њих стоји сада у Лондону, а други у Њујорку. Од Музеума ни трага; не зна се ни где је стајао.  Прочитај књигу „Кроз васиону и векове” Милутина Миланковића. Откриј колико пажње велики научник посвећује не само чувеној Александријској библиотеци него и књигама и читању уопште. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Опиши како се осећаш у библиотеци или у књижари. Напиши краћи сценарио за графичку новелу (стрип) у ком ће преовлађивати фантастика. Можеш да се послужиш елементима своје омиљене бајке и да се посаветујеш са наставником ликовне културе у вези са графичким решењима. Прочитај књигу Нила Гејмена по свом избору и напиши приказ – представи је у одељењу.

Кључне речи: предавање, књига, библиотека, читалац, писац, језик, машта. 16

Магија читања | Преносива магија

ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре. Иво Андрић

Читаћеш:

► Прота Матеја Ненадовић, Мемоари (одломак)

uk a

► Вук Стефановић Караџић, Житије Ајдук Вељка Петровића (одломак) О народним певачима

pr om

► Народне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије) Почетак буне против дахија Бој на Мишару

► Доситеј Обрадовић, Живот и прикљученија (одломци)

► Петар Петровић Његош, Горски вијенац – „Бадње вече” ► Обичајне народне лирске песме (избор)

► Народна приповетка Усуд

Научили смо

Павлe Чортановић, Стеван Синђелић у бици на Чегру (1900)

►% Подсети се наставних садржаја са часова историје о Првом српском устанку и борбама за ослобођење Србије. Издвој личности које су својим деловањем обележиле то време у друштвено-историјском и политичком смислу и оне које су свој траг оставиле у нашој културној историји. Размисли о њиховом значају за слободу и културни развитак српског народа. Магија читања | Живот и прикљученија

Доситеј Обрадовић (1739. или 1742–1811) Просветитељ и писац, сврстава се у најзначајније личности у српској културној историји. Рођен је као Димитрије, али је и данас познат по свом монашком имену Доситеј. У младости се најпре замонашио, а потом и одрекао калуђерског живота да би се посветио просветитељским идејама, писању и пословима у корист сопственог народа. Значајна дела: „Писмо Харалампију”, „Живот и прикљученија”, „Совјети здраваго разума”, „Басне” и друга.



имитрије Обрадовић је рођен у Чакову у Банату, на територији данашње Румуније, претпоставља се 1739. године, али се у неким документима као година његовог рођења спомиње и 1742. година. Замонашио се 1758. године у сремском манастиру Хопову и добио монашко име Доситеј. Жељан знања и незадовољан стањем у манастиру, из Хопова је отишао у Далмацију, где је три године провео као учитељ, саставља „Буквицу” – одабране беседе св. Јована Златоустог, да би затим кренуо у свет, учећи се на изворима тадашње просвећености. Боравио је у Грчкој, па у Смирни, где је научио грчки језик и упознавао се с реформистичким идејама XVIII века, стичући основна знања из филозофије и књижевности. Преко Албаније и Венеције вратио се у Далмацију и припремао своја прва дела. Доситеј постаје проповедник у Скрадину 1770. године, саставља поучни зборник „Венац од Алфавита”, завршава „Ижицу” и преводи „Христоитију” Антонија Византијског. Боравећи и школујући се у Бечу, Модри и Пожуну (Братислави), упознао се са средњоевропским просветитељством и заинтересовао за културно-просветне и социјалне реформе. Обишао је Италију, Румунију и задржао се извесно време у Сремским Карловцима, тадашњем најзначајнијем српском културном центру. На његово даље образовање благотворно је деловао боравак у Западној Европи. У Халеу је слушао филозофију и теологију, у Лајпцигу физику код чувених професора. Просветитељски рационализам узео је за филозофску основу свог програма, везујући га са практичним потребама свог народа. У Лајпцигу је штампао своје програмске и друге списе, међу којима се истичу „Писмо Харалампију”, „Живот и прикљученија” (1783), „Совјети здраваго разума” и „Слово поучително”(1784) и „Басне” и други део „Живота и прикљученија” (1789). Путовао је затим у Париз и Лондон, где је преводио Езопове басне са грчког на енглески. Тринаест година је живео и радио у Бечу, где је 1793. године издао „Собраније разних наравоучителних вешчеј”. Радио је четири године у Трсту, а у Венецији је штампао своју „Етику” (1803).

докумен(а)т – спис, исправа, службени акт Јован Златоусти (347–407) – цариградски патријарх, чувени хришћански беседник

► Прочитај кратку биографску белешку о нашем великом просветитељу која се налази на сајту Задужбине „Доситеј Обрадовић”:

pr om

Иво Андрић

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ – БИОГРАФСКА БЕЛЕШКА

uk a

Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: једном кад их нестане са Земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина.

прикљученија – доживљаји

Магија читања | Живот и прикљученија

uk a

pr om

На вест о Првом српском устанку у Србији, ступио је у везу са Карађорђем и дошао да својим силама и знањем помогне устројству нове државе. Објављује „Песну на инсурекцију Сербијанов” (Венеција, 1804), у народу познатију као Востани, Сербије, химну буђењу Србије из вековног ропства. У ослобођеној Србији провео је пет последњих година живота, од 1807. до 1811, дајући огроман допринос „просвешћенију” и „изображенију” свог рода. Основао је Велику школу – будући универзитет 1808. године и Богословију 1810. Као члан Правитељствујушчег совјета био је први министар просвете у Србији. Посмртно су му објављени „Мезимац” (1818), „Списи из Далмације” и „Писма”, а сабрана дела су изашла током 19. века у три маха (уз једно незавршено издање), као и 1911, 1961, 2007–2008 (издање Задужбине „Доситеј Обрадовић”). Овако мали број издања сабраних дела Доситеја Обрадовића показује да његово дело и даље представља велики изазов за издаваче. У својим многобројним списима, који су много пута прештампавани и објављивани у разним приликама и формама, изложио је просветитељске идеје 18. века, а најбитнија филозофска, педагошка, друштвено-политичка, културна и просветна питања тадашњег времена прилагођавао је потребама културе и просвете свог народа. Приближио је Србији Европу и свет и отворио прозор за продор нових културних и цивилизацијских тековина. Доситеј Обрадовић умире у Београду, 28. марта 1811. године. Сахрањен је у порти београдске Саборне цркве. Његово тело два пута је премештано, 1837. због зидања нове Саборне цркве уместо старе и 1897. године, да би се његов гроб поставио напоредо с Вуковим, чији су посмртни остаци те године пренети из Беча. РАЗГОВАРАМО О БИОГРАФСКОЈ БЕЛЕШЦИ

Издвој чињенице из биографије Доситеја Обрадовића које су на тебе оставиле нарочити утисак. Због чега су оне, по твом мишљењу, важне? Наведи биографске чињенице које су ти одраније познате. Објасни значење речи задужбина. Подсети се народне епске песме „Свети Саво” и наведи неколико задужбина Немањића.

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Обележи на географској карти Европе места у којима је Доситеј Обрадовић боравио. Исцртај линију његових путовања. Прелистај свој уџбеник историје за седми разред и подсети се значајних историјских догађаја у Србији с краја 18. и почетка 19. века. Издвој основне карактеристике историјских, друштвених (социјалних) и културних околности доба у којем је Доситеј живео. Служећи се уџбеником историје, укратко представи главне одлике епохе просветитељства и рационализма у Европи. Магија читања | Живот и прикљученија

САЗНАЈ ВИШЕ Реч задужбина налази се у Вуковом „Српском рјечнику” (1818). У одредници ове речи забележено је: Задужбина – Највећа је задужбина начинити намастир, или цркву, као што су српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју на каквој води, или преко баре; калдрму по рђаву путу; воду довести и начинити близу пута (и то се каже г р а д и т и, н а ч и н и т и – себи – задужбину); усадити или накалемити воћку близу пута, гладног наранити, жедног напојити, голог ођести (но ово се каже чинити и учинити задужбину) итд. [...]

*** У новије доба српске културне историје настају и задужбине које носе име значајног књижевника. Оснивају их културне и научне институције како би бринуле о заоставштини писца: објављеним и необјављеним делима (рукописима), преписци, документима и свему другом што том ствараоцу припада. Између осталог, установљују и награду која носи име писца чија је задужбина. Тако постоје задужбине Вука Караџића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Десанке Максимовић, Бранка Ћопића и других значајних књижевних стваралаца. Задужбина „Доситеј Обрадовић” основана је 2004. године у Вршцу. Између редовних активности, установила је и „Доситејев дан”, који се сваке године обележава 10. априла.

Задужбина „Доситеј Обрадовић” http://www. dositejevazaduzbina.rs/

uk a

pr om

Порекло речи задужбина није у вези са глаголом задужити (како неко може помислити), већ се њоме Васа Поморишац, Доситеј на путу означава оно што се чини за душу (твореница: за- + просвећивања српског народа душ(у) + -бина). Првобитно је означавала грађевину (Манастир Хопово) (обично цркву, манастир) подигнуту за душу некоме од стране српских владара или феудалних поседника. Осим тога, подразумева и имовину (новац, зграде и др.) која се поклања или завештава у хумане или просветне сврхе, фонд. У фигуративном (пренесеном) смислу значи: добро дело, доброчинство.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Прочитај више о раду Задужбине „Доситеј Обрадовић” на њеном сајту и укратко представи најважније активности. Истражи податке о српским средњовековним задужбинама. Нацртај мапу немањићких задужбина, где ћеш, уз име владара (светитеља), дописати називе њихових најбитнијих задужбина. Потражи податке о Коларчевој задужбини у Београду и о њеном оснивачу. Укратко прикажи њен рад.

Кључне речи: Доситеј Обрадовић, задужбина. 20

Магија читања | Живот и прикљученија

ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА (одломци из аутобиографије) ► Пре читања одломака из Доситејевог аутобиографског дела „Живот и прикљученија” усредсреди пажњу на неколико редака из његовог Предисловија (Предговора) у којима образлаже због чега пише о сопственом животу.

ПРЕДИСЛОВИЈЕ (одломак)

uk a

pr om

реме младости, у ком крв наша ври и мисли непрестано лете, не допушта нам доста постојанства да се сами са собом забављамо и да од себе далеко не одлазимо. Златни совет „познај себе” врло се касно прима. Тридесет и осам моји[х] прошасти[х] година напомињу ме да је подне мојега живота преминуло и да се к вечеру приближавам. [...] Сад ми долази на памет божествени совет премудрога Питагора – да се к себи вратим да у себе дођем, и да размислим откуд сам на ови свет дошао, што сам у њему чинио и куд мислим поћи. Ово ми је сад моје најмилије упражњеније и најдражи посао: или разговоре учени[х] људи слушам или премудро написане књиге читам, или уједињен у ком безмолвном месту ходам; о Том МИСЛИМ, О ТОМ се упражњавам и ТО уздишући себе питам, откуд Спознај себе! – натпис на улазу у Делфе, сам на ови свет дошао? Шта сам у њеантичко пророчиште му чинио? И куд ћу из њега поћи? Ово, дакле, размишљавајући, рад би[х] да нисам сасвим на свету неполезан био; рад би[х] штогод после мене оставити с чим ће се когод од мога рода ползовати. Рад би[х] са свим срцем науку и просвештеније разума, које сам од младости моје желио и тражио, српској јуности препоручити и тако српске кћери прсима, које су ме одојиле, ако не колико би[х] рад, барем колико могу, благодаран јавити се. Зато намеравам различне случаје, који су ми се у време двадесет и пет година мојега странствовања догодили, написане оставити. Уздам се, описујући разне обичаје народа и људи с којима сам живио, да ћу моје читатеље ползовати. Добре обичаје похваљујући, радићу и сваком препоручити, а зле похуђавајући, у омразу довести. Магија читања | Живот и прикљученија

 Научи се од мудријега: то ти је велика корист. И научи другога колико можеш: то ти је велика задужбина. Доситеј Обрадовић

безмолвни – овде у значењу усамљен(и) неполезан – некористан, бескористан ползовати се – користити се просвештеније – просвећивање, просвета јуност – младост, омладина благодаран – захвалан похуђавајући – кудити, критиковати у омразу довести – омрзнути, учинити да неко нешто омрзне



РАЗГОВАРАМО О ПРЕДГОВОРУ Колико година има Доситеј у време када започиње писање аутобиографије? Због чега је то важно? С каквом намером пише своје дело? Коме је оно намењено? Због чега Доситеј истиче „совет” Познај себе? Које животне вредности човек усваја са годинама? Зашто је њему лично потребно да се к себи врати, да у себе дође? Шта жели да остави младима (јуности) и сопственом народу и због чега? На основу текста и свог осећања језика објасни значење речи: совет, упражњеније, штогод, когод, странствовање.

Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце! Доситеј Обрадовић

pr om

ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И ИЗДАТ V ЕВО МЕ МЕЂУ КАЛУЂЕРИ; ШТА САМ ТРАЖИО, ТО САМ И НАШАО (одломци)

uk a

прикљученије – доживљај, догађај авлија – двориште Опово (Хопово) – манастир на Фрушкој гори братија – калуђери који припадају једном манастиру трапеза – трпезарија

ило је око два сата после подне кад смо ушли у манастирску авлију јер смо лагано ишли од Ирига до Опова. Истом братија изишли из трапезе, а нису били јошт полегли спавати по обичају манастирскоме. [...] Било и’ је око десетак. А када упазише они други што су се били којекуд разодали, почеше се скупљати и они који откуд. У један два минута би и’ до тридесет. Никад у мом веку нисам дотада толику силу калуђера скупа видио. Била ми се почела крв возмуштавати и јежити кожа, као да сам се хотео препасти, кад ето ти упази’ однекуд два малена калуђерка, који дођоше и стадоше близу нас гледајући нас веселим образом. Онда ми поче долазити дрзновеније мислећи у себи: кад овима ништа није било, неће ни мени. А, да право исповедим, нисам никаква узрока имао плашити се, јер су моји драги Оповци осим сви’ Фрушкогораца најпитомији, благосклони и благопријатни, весела образа и погледа, пристојно и чисто обучени, једним словом, нису нимало Доситеј Обрадовић, Живот и прилични оним калуђерима с којима се деца плаше. прикљученија (1783) Између свију њи’ најбоље сам упазио једнога који у среди свију сеђаше. Брада му пократка, округла, и власи на глави беле као снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и Магија читања | Живот и прикљученија

o pr om

Манастир Хопово, XVIII–XIX век, Збирка Музеја Вука и Доситеја

uk a

милостив; очи пуне живота и неке особљиве сладости. Како ме је погледао, предобио је све срце моје. Рекао би’ као да сам га познавао пре млого година, и као да ми је својим взором рекао: ја ћу бити твој благодјетељ и отац. И кад не би се смијао, на лицу би му неко тихо природно осмејавање цветало. И, правда, како сам после дугим искуством познао, и како ће се видети из ове моје историје, ако је икада човек на свету био без најмањег следа притворности, он је био. [...] Мој игуман, кад устане, нађе ме над књигом. Било му је зачудо да једно дете мојега возраста не иде којекуд трчати и скакати имајући допуштање. Рекне ми да му мало читам. Ја почнем читати како год из псалтира. Пита ме читам ли из сваке књиге и разумевам ли шта читам. Кажем да из сваке, ако је српска и влашка, и да разумевам. Попогледа ме мало с вниманијем, пак ми начне говорити: „На ма’ тај час узми твоју торбу пак иди куд ти драго. Право је рекао Антоније да ти нећеш код мене ни три дни бити.” Ја сам био изван себе; мислим: „Какви су ово људи? Пре два сата милостиво ме је примио, а сад гони; да сам што скривио, не би’ жалио.” Онда он опет: „Знаш ли зашто те терам?” Ја: „Не знам.” Игуман: „Ако ти будеш добар и послушан тако како читаш, ти ћеш код мене, док сам ја жив, остати. Но бојим се, кад ти чујеш како ја читам, ти ћеш ми се смијати, а ја сам љут, пак, ето ти кавга готова.” Кад ја то чујем, оданем мало, одговорим му: „Немојте ме терати, ја се вама нећу ругати.” Онда он изиђе пред ћелију, пак, гди год кога упази, зове, виче и казује како ја читам: све као вода. Једва дочека сутра подне; метне да читам у трапези житије. По ручку узме ме с собом у Ириг. У петнаест кућа водио ме је, почевши од господина протопопе от Шакабент, казујући свима да ја боље од њега читам и да он не сме преда мном читати. Био сам као на ватри од стида. Хтео би’ да се куд уклоним, да нисам ту кад с ким о мени начне говорити, но узалуд; заповедио би ми да се Магија читања | Живот и прикљученија

разодали – расходали возмуштавати – мутити се веселим образом – с веселим лицем дрзновеније – смелост, храброст благосклони – благонаклони благопријазни – пријазни словом – речју прилични – слични дрзновен – слободан, смео след – траг псалтир – књига псалама (као део Библије); уџбеник из ког се некад учило читање вниманије – пажња житије – средњовековна биографија свете личности протопоп(а) – протојереј; најстарији по чину јереј, парох чистосрдечије – простодушност, искреност фалити – хвалити (некога или нешто) високопочитаније – велепоштовање, велико поштовање светињичити се – понашати се попут свеца јербо – јер, зато што, због тога што дивији – дивљи јошт – још подстреканије – подстицај

дурати − трајати, истрајати, издржавати крат − пут, пута стари славенски језик − српскословенски, српски црквенословенски језик

uk a

pr om

метанисати – скрушено и дубоко се клањати при молитви находити се − бити, налазити се на неком месту чуствовати − осећати

не мичем с места; док сам и ја као огуглао, пак би’ слушао као да се о другом ком говори. Дивио сам се чистосрдечију његову; и колико ме је он више фалио, толико сам га ја више љубио и у високопочитанију имао. Близу три года провео сам при овом благонаравном и пречасном игуману; смрт његова раставила нас је. Но како сам се у време ове три године у мојем милом Опову светињичио и како нисам, то ћу мало понашире описати; јербо ако је икад у мени штогод дивије светиње било, то је у Опову било, док сам се јошт међу детињством и јуности находио, и док ме још подстреканија телесна нису заокупила била. [...] Прође то лето и зима; на пролеће постригу ме и даду ми моје пожељно име Доситеј. Како сам тај пост провео, мучно ће ко веровати. По три дана ништа Арсеније (Арса) Теодоровић, Доситеј Обрадовић, књижевник и просветитељ (1819) не би’ окусио, пак би’ се гди на таван сакрио и све би’ метанисао челом у земљу, ударајући док би ми се завртео мозак; једва би’ на ногу од тешке глади стајао. Находио сам у житијам да неки од пустиника по цели’ седам дана, и неки по четрдесет ништа не би у уста уложили. Силио сам се не би’ ли и ја како могао до седмога дна дотерати, но залуду; нисам могао више него три дни, јер у четвртом дрктала би ми колена, чуствовао би’ јаки бол у утроби, и долазио би’ у несвестицу. Мој добри и разумни игуман, видећи да моја будалаштина све то виша бива, каже ми чисто: да он тога више неће трпити да, при њему наодећи се, сам себи убица будем, но сваки дан у време уречено да с другом братијом једем; ако ли нећу, да на друго место гди идем липсавати од глади, а не код њега... [...] Мој простосрдечни игуман с ким би год о мени говорио, заклињао би се да сам светац, но придодавао би к томе: „Бојим се, неће та светиња задуго дурати.” Тако је и било. [...] При свем том, читање књига од дан до дан све ми је милије бивало. Житија сва не само сам очитао по неколико крат, него и свако сам накратко исписивао; и на ови начин знао сам и’ сва као наизуст [...]. Ова сва читања ту су ми ползу пренела да сам наш стари славенски језик привикао; а с друге стране била су ми штетна, као свима онима који најмањега разумјенија логике не имајући, како би кадри били расуждавати оно што читају, напуне главу свакојаки’ поњатија, мњенија и противречја, пак ходе пуни ветра, чинећи им се богзна шта знаду. А не умејући Магија читања | Живот и прикљученија

судити и расуждавати сврх оног што знаду, ништа не знаду; или би много паметнији били да не знаду оно што знаду, јер би барем при општем человјеческом уму и разуму остали, пак би били као остали људи. Мој је мозак био пун смуштенија вавилонског, но онда ја нисам се могао сам себи начудити како је могуће да толики ствари знам, пак би’ се све молио да ме Бог сачува у смиренију, да не паднем у високоумије и гордост, а та моја иста молитва произходила је из труле, смрдљиве и потајне понирљиве светињске гордости. И заиста, нејма ти лукавије ни високоумније гордости од светињске, ни опачније кривоглавице и лудости од којекаквог читања без расужденија.

uk a

pr om

[...] У то исто време митрополит, за нешто срдит на мојега старца, сметне га с игуманства и заповеди му да пође на неко време у Шишатовац, нити му се дозволи да мене с собом поведе. Он, полазећи у речено место, даде ми петнаест дуката: мало је више имао за своју особиту к свом манастиру верност. При нашем растанку ови ми разговор учини: „Мој синко, чини ми се да се нећемо више у животу видети; ја знам да ћеш ти куд либо за науком поћи. Жао ми је што ти више не могу дати: живећи у једном манастиру имућу, нисам желио да моји’ особити’ новаца имам. А сад жалим што нисам колико-толико заштедио, те би’ те сад боље могао оправити. Но с ово мало можеш до Кијева доћи. А онде, ако будеш трудољубив и у науци подвижан, небесни промисал неће те оставити без хлеба. Пустиње, пештере и светињичење извади из главе; томе се данас разумни људи ругају. У данашњи дан ко се год за свеца издаје, или је каква лажа или фантазира. Учење жели и тражи колико више можеш; нема горег живота од беспослична и унљива. Колико сам те ја познати могао, ако се ти ученију не предаш, ти ћеш жалити што си се покалуђерио; ти ниси ни за какав други посао него за књиге. Колико сам ја прост и неучен, мени је милије видети ученог младог Рајича, него четири васељенска патријарха, који би били без науке као ја. Видио си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви с великим брадама гледамо га као да смо из дивјег вилајета дошли! Ја ти за мене кажем: стидим се и срамим моје седе на образу браде. Наш сав живот пролази у старању и у говорењу за казане ракијске, за каце, бурад и обруче; наша је сва наука у томе да познамо колико је ком вину и шљивовици година. Иди за науком; с њом ћеш свуд пристати и твоје живљење поштено заслужити. Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена кад се је међу нами говорило: „Боље је шест вранаца у каруци него шест школа у глави.” Сада се је време преокренуло: учен човек ако ће и пешице ићи, сваки га поштује; а неучена, видећи гди се вози на вранци, ’вранци вранца вуку’ говоре, и право имаду. [...] Веруј ми, мој синко, кад год чујем младога Рајича да беседи, уздишем за мојом младошћу, и, да имам какву власт, све би’ ове наше манастире у школе и у училишта преобратио. Зато послушај ти мој последњи совјет: извади из главе то твоје светињичење – ја ти задајем моју српску веру да из тога неће ништа бити – тражи науку и гладујући, и жеднећи, и наготујући. Ја ти више желим да у једном малом сеоцу будеш мале деце учитељ, него у Опову игуман или архимандрит. И, ако ме послушаш, како знам да ћеш, благосиљаћеш ме кад у гробу будем.” Магија читања | Живот и прикљученија

расуждавати − расуђивати, процењивати, размишљати поњатије − поимање, разумевање мњеније − мишљење смуштеније − збуњеност, пометеност високоумије − високоумље, уображеност понирљив − подмукао заведен, заслепљен куд либо − куд било трудољубив − вредан, радан, делатан подвижан − покретан, напредан, вредан унљив − докон, беспослен вилајет – област, крај Рајич – Јован Рајић, писац и историограф каруца – лака кола, кочије

РАЗГОВАРАМО О АУТОБИОГРАФИЈИ Испричај о чему Доситеј говори у наведеним одломцима. Опиши како доживљаваш Доситејев речник. Да ли се и без гледања у објашњења непознатих речи може схватити суштина онога о чему говори? Образложи свој одговор. Шта је озбиљно, а шта хуморно у наведеним одломцима. Образложи своја запажања.

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

pr om

Усредсреди се на опис сусрета са калуђерима. По чему се види да у евоцирању сусрета Доситеј приповеда из угла дечака? Каква су његова осећања и очекивања? Ко му одмах привлачи пажњу и због чега? Због чега је игуманов портрет упечатљив? Којим стилским средствима је то постигнуто? По чему се дечак Димитрије разликује од деце свог узраста? Захваљујући чему га је игуман запазио? Шта он чини да истакне дечакове способности? Опиши дечакова настојања да се постом приближи својим узорима – свецима. Шта он чини, а како на то реагује игуман? Како показује љубав према књигама и читању? Које све књиге чита? Подвуци део текста у којем говори о користи и штетности свога читања. Објасни разлоге које наводи. Образложи како разумеш Доситејеву мисао: И заиста, нејма ти лукавије ни високоумније гордости од светињске, ни опачније кривоглавице и лудости од којекаквог читања без расужденија. Шта, по твом мишљењу, значи читање без расуђивања (размишљања)? Због чега је оно штетно? Опиши како је представљен растанак са игуманом Милутиновићем. Како га мудри старац, његов заштитник, саветује пре него што ће из Хопова отићи у Шишатовац? Због чега сматра да је пут науке, који ће га одвести далеко од манастира, прави Доситејев пут? На које му вредности скреће пажњу? Подвуци савете које сматраш нарочито значајним. Процени колико су они универзални. Изабери оне које би се могли применити и у данашње време и објасни их. Доситејеви родитељи су рано умрли. Када је напустио јорганџијски занат (на који га је његов старатељ упутио) и побегао у манастир са жељом да се замонаши, имао је тринаестак година. Напушта манастир три године касније. Објасни како видиш утицај манастирског живота на његово сазревање, а како улогу игумана Милутиновића у његовој одлуци да пође у свет. Издвој шта те је у наведеним одломцима насмејало и потруди се да објасниш због чега. Обрати пажњу на наслов поглавља и закључи да ли и у њему има хумора. Доситеј је претеча Вука Караџића у залагању за писање српским народним језиком, али се његов језик разликује од Вуковог народног језика. Образовање је стицао на црквенословенском, а познавао је и многе светске језике (поред класичних, грчког и латинског, и руски, румунски, албански, италијански, немачки, француски и енглески). Писао је језиком школованих војвођанских Срба, али са жељом да га што више људи разуме. Погледај речи које су објашњене уз Доситејев текст. Подвуци оне за које знаш да су се одржале до данас.

uk a

евоцирати – оживети, оживљавати у свести, у сећању, некога или нешто

Магија читања | Живот и прикљученија

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

pr om

САЗНАЈ ВИШЕ

Доситеј Обрадовић је у Србију донео напредне, просветитељске идеје, међу којима и схватање о потреби и важности школовања женске деце – што је до тада било незамисливо. Осим тога, донео је и џак кромпира, те се од тада ово поврће одомаћило и у Србији. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

w Погледај прву епизоду („Детињство”) серије РТС-а „Доситеј, путник просвећености”. https://youtu.be/1EOvRHnCd4

Аутобиографија (гр. autos – само; bios – живот; grafo – писати) – за разлику од биографије, у којој се приповеда о животу неке значајне личности, у аутобиографији аутор приповеда о сопственом животу. Период који се њоме обухвата може да представља време од рођења до тренутка писања самог дела или се аутор усредсређује само на поједине периоде и догађаје које сматра најважнијим у властитом животу. Обично је одликује субјективни, исповедни тон, а сопствена личност се може представљати на озбиљан или на хуморан начин. Аутобиографије могу имати и документарно-историјску вредност (уколико се аутор више бави описивањем друштвено-историјских прилика свога времена) и књижевноуметнички домет (Нушићева „Аутобиографија” се, на пример, чита као хумористички роман.).

uk a

Прочитај текст о Доситеју Обрадовићу који је под насловом „Кад сан постане јава” објављен у Политикином забавнику. Уочи у њему најважније информације о Доситејевом животу и раду. Закључи зашто се о овом српском просветитељу говорило да „није обичан човек”. Подсети се савета које игуман Теодор Милутиновић даје младом Доситеју: „Иди за науком; с њом ћеш свуд пристати и твоје живљење поштено заслужити.” Подсети се аутобиографских текстова Николе Тесле и Михајла Пупина и напиши састав под насловом „Пут науке”, који потврђује изречену тврдњу. Свој рад представи у оквиру додатне наставе (литерарне секције). g Задаци за групни рад Размислите о следећим речима игумана Милутиновића: „Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена кад се је међу нами говорило: ’Боље је шест вранаца у каруци него шест школа у глави.’ Сада се је време преокренуло: учен човек ако ће и пешице ићи, сваки га поштује; а неучена, видећи гди се вози на вранци, ’вранци вранца вуку’ говоре, и право имаду.” Организујте у одељењу расправу о томе колико се данас цене вредности о којима игуман говори. Погледајте драмску мини-серију „Јастук гроба мог” (1990) о Доситејевом животу, према сценарију Слободана Стојановића. Искажите своје утиске и запажања, откријте по чему се ова серија сматра једним од најуспелијих наших телевизијских остварења у оквиру драмског програма.

текст о Доситеју Обрадовићу „Кад сан постане јава” Политикин забавник http://politikinzabavnik.co.rs/pz/ tekstovi/kad-sanpostane-%D1%98ava

мини-серијa „Јастук гроба мог” (1990) ► први део https://youtu.be/ iB16pezGVoY

► други део https://youtu. be/3__iKvCngek

Кључне речи: Доситеј Обрадовић, „Живот и прикљученија”, аутобиографија. Магија читања | Живот и прикљученија

Српска народна пословица коју је Вук забележио, и поред ње додао напомену: Приповиједа се да је рекао некакав слијепац у шали.

О НАРОДНИМ ПЕВАЧИМА

Кад ми гусле не могу да гуде, не мили ми се ни што сам слијеп.

► Сваки од Вукових певача имао је посебан круг омиљених мотива и посебан стил. Кроз песме о старим временима сваки је исказивао оно што је носио у себи. Јасније неголи претходници, Караџићеви гуслари руше уобичајено схватање народне епике. Они доказују да појам епских певача не треба сводити на појам неодређеног народног генија, већ на појам генијалних појединаца.

pr om



Вук Стефановић Караџић (1787−1864) Једна од најзначајнијих личности у историји српске културе, у историјском развоју српског језика и књижевности. Он је реформатор српског језика и правописа, сакупљач и класификатор српских народних умотворина, аутор прве граматике и речника српског језика, аутор историографских дела, биограф, књижевни критичар и полемичар. Образованој Европи свога времена приближио је српско усмено стваралаштво, српски језик, историју, традицију и културу. Значајна дела: „Житије Ајдук Вељка Петровића”, „Српски рјечник” (1818, 1852), „Српске народне пјесме”, „Српске народне пословице” (1836), „Српске народне приповјетке” (1821, 1853), превод „Новог завјета” (1847) и друга.

Владан Недић

uk a

ТЕШАН ПОДРУГОВИЋ

н се по оцу звао Гавриловић, па су га Подруговићем зато прозвали што је био врло велики, тј. по другога човека. Ја га у почетку 1815. године нађем у Карловцима (у Срему) у највећем сиромаштву, где у риту сече трску и на леђима доноси у варош, те продаје и тако се храни, и кад дознам колико и какових зна песама, дам му на дан колико му треба да може живети и почнем од њега песме слушати и преписивати. Пошто ове готово све песме у Карловцима од њега препишем, узмем га уочи Цвети са собом на кола и одведем у манастир Шишатовац, мислећи да онде (где сам код ондашњега архимандрита, и садашњега владике карлштатскога, високопреосвештенога господина Лукијана Мушицкога имао господски

Магија читања | Живот и прикљученија

Риста Вукановић, Гуслар

квартир – стан, смештај

нахија – турски назив за управно подручје, крај, област кириџија – онај који кирија, најамни возар

pr om

квартир и сваку другу згоду и потребу) преписујем све песме које он зна. Но кад се онда испред Васкрсенија у Србији подигне буна на Турке, и њему као да уђе сто шиљака под кожу. Једва га којекако задржим око Васкрсенија, те препишем неколике од оних песама које ми је путем идући из Карловаца на колима казивао, па га одмах по Васкрсенију узмем на кола и одведем у Митровицу, те оданде пређе у Србију да се наново бије с Турцима. Пошто се оне јесени Срби умире с Турцима, он отиде у Босну и проврљавши којекуда по своме пређашњем обичају, састави неколико коња и намести се негде у нахији сребрничкој да живи као кириџија, но наскоро потом испребијају га некако Турци, па умре од убоја. Кад сам ја од њега песме преписивао, не знам је ли био што старији од четрдесет година. Био је паметан и, као хајдук, поштен човек. Врло је радо којешта весело и шаљиво приповедао, али се при том нигда није смејао, него је све био мало као намрштен. Он је знао још најмање сто јуначких песама, све оваких као што су ове које сам од њега преписао, а особито од којекаких приморских и босанских и херцеговачких хајдука и четобаша. Никога ја до данас нисам нашао да онако песме зна као он што је знао. Његова је свака песма била добра, јер је он (особито како није певао, него само казивао), песме разумевао и осећао и мислио је шта говори.

РАЗГОВАРАМО О ВУКОВОМ ЗАПИСУ

uk a

Сажето испричај шта се о Тешану Подруговићу сазнаје из записа Вука Караџића. По чему се овај епски певач разликује од осталих Вукових певача? Које његове одлике Вук нарочито истиче? Размисли о значају Вуковог записа. Због чега је важно то што је уз бележење песама настојао да представи и ликове људи од којих је те песме слушао и записивао?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Присети се епских песама о Марку Краљевићу о којима је било речи у претходним разредима. Уочи које се од њих налазе међу песмама које је Вук записао од Тешана Подруговића: „Марко Краљевић и Љутица Богдан”, „Марко Краљевић и Вуча Ђенерал”, „Марко Краљевић познаје очину сабљу”, „Марко Краљевић и кћи краља арапскога”, „Марко Краљевић и Арапин”, „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”, „Марко Краљевић и Ђемо Брђанин”, „Женидба Марка Краљевића”. По сопственом избору прочитај још најмање две песме које је Подруговић испевао. Запази шта је заједничко тим песмама. Уочи какав је у њима лик Марка Краљевића. Које га особине красе? Уочи хумор у тим песмама и покушај да објасниш како је то народни певач постигао. Размисли о томе зашто је Тешан Подруговић одабрао да највише песама испева управо о Марку Краљевићу. Могу ли се о томе, на основу Вуковог записа о овом певачу, изнети неке претпоставке? Образложи свој одговор. Магија читања | Живот и прикљученија

ФИЛИП ВИШЊИЋ

pr om

ђав певач и добру песму рђаво упамти и покварено је другоме пева и казује, а добар певач и рђаву песму поправи према осталим песмама које он зна. Филип је Вишњић прешао у Србију 1809. године, кад се српска војска онога лета испреко Дрине натраг вратила, и после тога до 1813. године једнако је живео по српским логорима око Дрине. Кад Турци 1813. године опет овладају Србијом, и он с фамилијом својом пребегне у Срем и намести се у селу Грку. Чујући ја да он зна лепих песама, особито од Кара-Ђорђијина времена, добавим га у Шишатовац 1815. године (пошто ме Подруговић остави), те онде од њега препишем како ове песме које су штампане, тако и још три од Кара-Ђорђијина времена које сам оставио да њима, ако бог да здравље, зачиним пету књигу. Ја зацело мислим да је ове све нове песме, од Кара-Ђорђијина времена, Филип сам спевао. Како ми је казивао, он је ослепио у младости од богиња и потом је ишао не само по целоме босанском пашалуку, него и у Скадар, те просио певајући уз гусле. Ја сам га онда наговарао да иде опет у Србију, желећи да би онамо још коју песму спевао, но никако га на

uk a

Вишњић је осећао да певање доноси неко расветљење у смрачене људске унутрашњости: зато се трудио, све преданије, да у певању готово увек достигне онај тренутак кад слушаоци замиру јер ход сопствене судбине почињу да препознају у опеваним судбинама. У таквим тренуцима као да се између певача и слушалаца одстојање смањивало а празнине ишчезавале јер су, сви заједно и у исти мах, разазнавали корак смрти која је промицала. Тада би, само за час ослобођени сваког страха, постојали, само за тај час, чистији у себи.



► Филип Вишњић је најпознатији наш гуслар. Од њега је Вук Караџић забележио највише песама о Првом српском устанку. У твојој Читанци налази се и његова чувена песма „Почетак буне против дахија”, јединствено песничко сведочанство о атмосфери и приликама које су владале у Србији уочи устанка.

Светлана Велмар Јанковић Урош Предић, Српчад око гуслара (1882)

Магија читања | Живот и прикљученија

то нисам могао наговорити, јер му је било врло добро у Срему. Где је год дошао, људи су га због његових песама частили и даривали. Сина је свога био дао у Грку у школу. Имао је свога коња и таљиге и чисто се био погосподио. Пре неколике године чуо сам да је и умро у Грку. Кад сам ја од њега песме преписивао, било му је око педесет година.

РАЗГОВАРАМО О ВУКОВОМ ЗАПИСУ

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

pr om

Издвој чињеницу из записа о Филипу Вишњићу која је теби најзанимљивија и образложи своја запажања. Како тумачиш Вукову претпоставку да је ове све нове песме, од Кара-Ђорђијина времена, Филип сам спевао? На основу чега је то могао да закључи? Каква је, према Вуковој тврдњи, разлика између рђавог и доброг певача? Шта ти мислиш о томе?

uk a

Објасни како су трагичне породичне прилике утицале на Вишњићев живот и стваралаштво. Зашто су и познати богати Турци тражили да слушају Филипа Вишњића? Запази начин на који су сељаци из Грка у Срему описивали слепог гуслара. Како ти доживљаваш тај портрет? Вешт гуслар је био радо виђен гост у различитим крајевима. Потруди се да објасниш шта је за српски народ у прошлости представљала јуначка песма испевана уз гусле. У библиотеци потражи књигу „Дорћол” Светлане Велмар Јанковић и прочитај приповетку под насловом „Улица Филипа Вишњића”. Укратко прикажи како је списатељица оживела лик слепог певача, његову улогу у охрабривању српских устаника, али и тренутак у ком песма настаје.

СТАРАЦ МИЛИЈА

► Од старца Милије Вук је успео да запише свега четири песме: „Бановић Страхиња”, „Сестра Леке Капетана”, „Женидба Максима Црнојевића” (наша најдужа епска песма), „Гавран харамбаша и Лимо”. Данас се све четири сматрају врхунским делима наше епске књижевности. Старац Милија је познат по улажењу у психологију својих ликова, по допуњавању и преобликовању старе грађе. Најпознатији његов јунак је Бановић Страхиња, а песма у којој га је опевао не престаје да надахњује њене тумаче и уметнике (драмске и филмске ствараоце).

увши ја 1820. године у Крагујевцу да Милија особито зна песму о женидби Максима Црнојевића и о Бановићу Страхињи (које сам ја обе песме још од детињства којекако знао и потом од млого људи слушао и преписане имао, али ми ниједна није била сасвим по вољи), замолим се неколико пута њиховој светлоМагија читања | Живот и прикљученија

uk a

депутација – посланство, представништво једне државе у другој држави

pr om

сти, господару Милошу Обреновићу, да би ми га у Крагујевац добавио или мене у нахију пожешку к њему послао. Но, при свему обећавању њихове светлости, некако ми ова молба остане онда неиспуњена. Вративши се ја у пролеће 1821. године из Србије у Беч, молио сам писмено како њихову светлост, тако и покојнога Васу Поповића, бившег онда главнога кнеза у нахији пожешкој, да би ми се те две песме од Милије преписале и послале, но ни то ми се не могне учинити. Кад у јесен 1822. године, на позивање њихове светлости, дођем опет у Крагујевац, њихова светлост, опоменувши се мојих усмених и писмених молби, дозове из канцеларије свога писара Лазара Теодоровића (садашњега старешину српске депутације у Цариграду) и смејући се кажу му: „Лазо! Пиши кнезу Васу да је дошао Вук, него и он одмах Надежда Петровић, Гуслар (1906) нек иде амо и старца Милију жива нека доведе или мртва нека донесе, а нека уреди ко ће му код куће, место њега, радити док се он одовуд врати”. После неколико дана дође кнез Васа и доведе старца Милију. Али кад се с Милијом састанем, онда ми се тек радост окрене на нову тегобу и муку: не само што он, као и остали готово сви певачи (који су само певачи), није знао песме казивати редом до само певати, него, без ракије*, није хтео ни запевати, а како мало сркне ракије, он се, ионако које од старости, које од рана (јер му је сва глава била исечена тукући се негда с некаким Турцима из Колашина), слаб будући, тако забуни да није свагда редом знао ни певати! Видећи ја то, ништа друго нисам знао чинити него сам гледао да ми сваку песму пева по неколико пута, док је нисам толико упамтио да сам могао познати кад се што прескочи, па сам га онда молио те ми је певао полако (растежући речи), а ја сам за њим писао што сам брже могао. А кад сам коју песму тако написао, онда ми је он опет морао певати, а ја сам гледао у мој рукопис да видим је ли све добро написано.** *

Он није имао обичаја пити ракију из онога суда у коме му се донесе, него је саспе у чутуру, коју је у јанџику носио, па после певајући припија сваки час помало. Ко се год деси код њега, он му наздрави кад хоће да пије, а пошто се напије, остави чутуру опет у јанџик, не пруживши је никоме. Кад би га ко онда запитао каква је ракија, он је имао обичај, стресавши се и намргодивши, одговорити: „Зла, синко, и грдна, не море грђа бити, не дао ти бог пити је!” Како старац Милија, тако и други гдекоји певачи, молили су ме у оваким догађајима да им прочитам песму, и колико су се радовали слушајући је онако као што је они знаду, толико су се чудили како сам ја све то могао написати.

Магија читања | Живот и прикљученија

РАЗГОВАРАМО О ВУКОВОМ ЗАПИСУ

Тако сам око ове четири песме провео више од петнаест дана. Милија је знао још много онаких песама, као што је она четрнаеста у трећој књизи, али ми се није дало да још коју препишем. Њему се већ било мало досадило онде беспослену седећи и мени певајући, а уз то још нађе се људи (какових се обично код млогих дворова налази) који се највише о том брину како ће од свачега шалу и смеј заметнути, те му кажу: „Куд си ти, стар и паметан човек, пристао за будалом? Зар не видиш да је Вук луд и беспослен човек, којему је само до песама и до беспослица којекаких? Ако ти њега узаслушаш, теби ће читава јесен овде пропасти, него иди кући, те гледај свој посао”. И тако га подговоре, те једно јутро, примивши од њихове светлости пристојни поклон за дојакошњу дангубу, отиде из Крагујевца кријући од мене. Кад сам прошавших година питао за њ, казали су ми да је умро.

pr om

По чему се Старац Милија разликује од осталих Вукових певача? Због чега је Вуку Караџићу било нарочито стало да песме запише управо од овог епског певача? Шта на основу записа о Старцу Милији закључујеш о Вуковом карактеру? Због чега је био упоран у настојању да запише казивање епског певача? Како сада разумеш Вуков рад на сакупљању народних умотворина?

uk a

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Истражи у тексту шта све Вук Караџић предузима да би се сусрео са Старцем Милијом. Колико дуго траје његова потрага за овим епским певачем? Ко му на крају у томе помаже и како? Којим речима пропраћа своју наредбу? Има ли у њима хумора? Образложи своја запажања и поткрепи их примерима из текста. Са којим се проблемом Вук сусреће пошто је, коначно, успео да се састане са гусларом? Записивање четири песме траје више од петнаест дана. На основу записа, опиши како је то Вук радио. О чему Вук говори у првој, а о чему у другој фусноти? Образложи Вукова запажања у другој фусноти. Како разумеш радост, а како чуђење народних певача када им је Вук читао оно што је записао? Због чега Вук Караџић није стигао да забележи више песама? Какви су се људи умешали својим саветима упућеним гуслару? Како су они гледали на то што је Вук радио? Због чега нису били у стању да сагледају важност његових настојања? Образложи своја запажања примерима из текста. Пронађи у тексту и подвуци оно што је чињеница (документ, датум, историјски догађај) и оно што је коментар (лични став аутора). Шта је за биографију важније? Истражи места у тексту која су те насмејала. Потруди се да објасниш како је Вук Караџић у овим записима постигао хуморни ефекат.

Магија читања | Живот и прикљученија

САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

Захваљујући Вуковом раду на сакупљању, класификовању и објављивању српске усмене књижевности, широм Европе се, у различитим културама (немачкој, француској, енглеској, италијанској, руској, пољској, чешкој, бугарској) српска народна поезија објављује у преводима или препевима, па стиже чак и у Америку. Примера ради, велики немачки песник Јохан Волфганг Гете учи српски језик како би на немачки превео баладу „Хасанагиница”, а руски песник Александар Сергејевич Пушкин не само да чувену „Бајку о рибару и рибици” пише у десетерцу српске народне песме него је и своје песме о Карађорђу и Милошу Обреновићу испевао у гусларском десетерцу. Истражи шта су о нашој народној књижевности мислили највећи европски књижевни ствараоци Вуковог доба (нпр. Гете, Браћа Грим, Пушкин). Јозеф Крихубер, Вук Караџић (1865)

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

uk a

Упореди Вукове записе о три велика народна ствараоца. Запиши карактеристике које су заједничко свој тројици. На основу Вукових записа опиши животно искуство епских певача. У каквим су околностима испеване њихове песме? У каквим су условима живели? Како су доприносили борби против Турака? Из записа о Старцу Милији видљив је став околине према Вуковом послу записивања народних песама. Опиши неприлике са којима се Вук суочавао. Наведи основне особине Вуковог приповедачког умећа које запажаш у овим кратким записима. Колико је он успео да у сажетом казивању пружи биографских података о епским певачима? Колико је успео да их представи као личности, и то са посебним акцентом на начин њиховог певања? Процени колико је Вук вешт у реалистичком и хумористичком приповедању. На основу ова три записа опиши Вуков рад на сакупљању народних умотворина. Образложи значај Вуковог рада на прикупљању народних умотворина за целокупну српску културу. Чиме су наше народне песме могле да одушеве страну културну јавност Вуковог доба? Које вредности ти препознајеш у нашим народним епским песмама? Прочитај још једном уводни цитат Владана Недића. Објасни како разумеш тврдњу да су епске песме испевали надарени појединци из народа, а не читав народ. У библиотеци пронађи књигу Владана Недића „Вукови певачи” и прочитај поглавља посвећена Тешану Подруговићу, Филипу Вишњићу и Старцу Милији. Издвој кључне реченице и образложи их на часу.

Кључне речи: Вук Стефановић Караџић, Вукови певачи, Тешан Подруговић, Филип Вишњић, Старац Милија. 34

Магија читања | Живот и прикљученија

Народне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије) ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА (одломак из епске песме)

Боже мили, чуда великога!

uk a

Кад се ћаше по земљи Србији, по Србији земљи да преврне и да друга постане судија, ту кнезови нису ради кавзи, нит су ради Турци изјелице, ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума; и ради су божји угодници, јер је крвца из земље проврела, земан дошo, ваља војевати, за крст часни крвцу прољевати, сваки своје да покаје старе. Небом свеци сташе војевати и прилике различне метати виш’ Србије по небу ведроме. Ваку прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше. Другу свеци вргоше прилику: од Ђурђева до Дмитрова дана

pr om

► Наведи најзначајније историјске чињенице у вези са Првим српским устанком. Како изгледа турска владавина непосредно пре избијања устанка? Шта дахије предузимају како би спречиле побуну? Ко је вођа устанка? Почетак Првог српског устанка омиљена је тема епских народних песама тога времена као и у каснијем народном певању. „Почетак буне против дахија” испевао је слепи гуслар Филип Вишњић, савременик устаничких догађаја, а Вук Караџић је песму забележио у пролеће 1815. године у манастиру Шишатовац. Усредсреди се на стихове из песме и уочи у којој је мери слепи певач хроничар свога времена, а колико је даровити епски стваралац.

Споменик Филипу Вишњићу у Вишњићеву

Магија читања | Живот и прикљученија

Шишатовац – манастир на Фрушкој гори хроничар – писац хронике, летописац; хроника – историографски рад у којем су догађаји забележени по редоследу збивања; летопис Кад се ћаше... по Србији земљи да преврне – кад се хтело да се у Србији промени власт; уместо турске да дође српска судија – власт, влада, управа кнезови – за турске владавине локалне старешине у нахији, вароши и једном или више села са хришћанским становништвом. Кнез је био дужан да се стара о јавном реду и да врши управно-полицијску власт на свом подручју, да помаже државним чиновницима у прикупљању пореза, а често и да их сам убире. Кнежевско звање било је наследно. зулум – насиље, безакоње божји угодници – мисли се на светитеље, свеце јер је крвца из земље проврела – према народном веровању, крв провре када невина жртва тражи освету земан – доба, време сваки своје да покаје старе – да свако освети своје претке сваку ноћцу мјесец се ваташе – мисли се: месец се делимично помрачивао од Трипуна до Светога Ђурђа – од 1. фебруара до 23. априла, по старом календару

Дервиш-ага градски таинџија, старац Фочо од стотине љета, све седам се састало дахија Биограду на Стамбол-капији, огрнули скерлетне бињише, сузе роне, а прилике гледе: „Ала, кардаш, чуднијех прилика! Оно, јолдаш, по нас добро није.” Па од јада сви седам дахија начинише од стакла тепсију, заграбише воде из Дунава, на Небојшу кулу изнесоше, наврх куле вргоше тепсију, у тепсију зв’језде поваташе, да гледају небеске прилике, што ће њима бити до пошљетка. Око ње се састаше дахије, над тепсијом лице огледаше; кад дахије лице огледаше, све дахије очима виђеше, ни на једном главе не бијаше. Кад то виђе све седам дахија, потегоше наџак од челика,

pr om

uk a Ed

све барјаци крвави идоше – комета која се изнад Србије појавила у фебруару 1805. године гром загрми на Светога Саву – гром усред зиме, кад му вр’јеме није (27. јануара) виђен је као небеска знак да се подигне устанак Часне вериге – црквени празник (29. јануара) увати се сунце у прољеће – мисли се: помрачи се Сунце у пролеће; над Србијом је 11. фебруара 1804. године било потпуно помрачење Сунца Турци Биограци – Турци Београђани дахије – силници који су се одметнули од власти и закона Стамбол-капија – једна од београдских врата, где је почињао пут према Стамболу (Цариграду) таинџија – снабдевач скерлетни бињиш – широки огртач дугих рукава, скројен од црвене тканине кардаш – друг, пријатељ јолдаш – сапутник, друг Небојша кула – кула на Дунаву, испод београдског града, коју су према предању, саградили српски феудалци браћа Јакшићи у другој половини 15. века небеске прилике – небески знакови што ће нама бити до пошљетка – каква ће нам бити будућност наџак – део старинске бојне опреме; секирица на дугој дршци

све барјаци крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше. Трећу свеци вргоше прилику: гром загрми на Светога Саву усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне вериге, потресе се земља од истока, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше. А четврту вргоше прилику: виш’ Србије на небу ведроме увати се сунце у прољеће, у прољеће на Светог Трипуна, један данак три пута се вата, а три пута игра на истоку. То гледају Турци Биограци, и из града сви седам дахија: Аганлија и Кучук Алија, и два брата, два Фочића млада, Мемед-ага и с њиме Мус-ага, Мула Јусуф, велики дахија,

Магија читања | Живот и прикљученија

pr om

не износ’те на рају биједа; не дирајте у њихове цркве, ни у закон, нити у поштење; не ћерајте освете на раји што је мене Милош распорио, то је срећа војничка дон’јела: не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи; ви немојте рају разгонити по шумама да од вас зазире, него паз’те рају ко синове; тако ће вам дуго бити царство. Ако л’ мене то не послушате, већ почнете зулум чинит раји, ви ћет’ онда изгубити царство.’ Цар умрије а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум подигосмо: погазисмо њихово поштење, свакојаке б’једе износисмо, и на рају глобе навалисмо, и гријоту богу учинисмо. Сад су ’наке постале прилике, сад ће нетко изгубити царство; не бојте се краља ниједнога, краљ на цара ударити неће, нити може краљевство на царство, јер је тако од Бога постало; чувајте се раје сиротиње: кад устане кука и мотика, биће Турком по Медији мука, у Шаму ће каде проплакати, јера ће их раја уцв’јелити. Турци, браћо, све седам дахија, тако наши инџијели кажу: да ће ваше куће погорети, ви дахије главе погубити; из огњишта пронић’ ће вам трава, а мунаре попаст паучина, неће имат ко језан учити; куд су наши друми и калдрме, и куда су Турци пролазили и с коњскијем плочам’ задирали, из клина ће проникнути трава, друмови ће пожељет Турака, а Турака нигде бити неће.

uk a

те разбише од стакла тепсију, бацише је низ бијелу кулу, низ бијелу кулу у Дунаво, од тепсије нек потрошка нема! Па од јада сви седам дахија пошеташе брижни, невесели, низ Небојшу кулу Јакшићеву, одшеташе у каву велику, пак сједоше по кави великој, сви сједоше један до другога, старца Фочу вргли у зачеље, бијела му брада до појаса; пак повика све седам дахија: „К нама брже, хоџе и ’ваизи! Понесите књиге инџијеле, те гледајте што нам књиге кажу, што ће нама бити до пошљетка.” Потекоше хоџе и ’ваизи, донесоше књиге инџијеле; књиге гледе, грозне сузе роне, дахијама овако говоре: „Турци, браћо, све седам дахија, ’вако вама инџијели кажу: кад су ’наке бивале прилике виш’ Србије по небу ведроме, ев’ одонда пет стотин’ година, тад је српско погинуло царство, ми смо онда царство задобили, и два влашка цара погубили: Константина насред Цариграда, украј Шарца, украј воде ладне, и Лазара на пољу Косову; Милош уби за Лазу Мурата, ал’ га добро Милош не дотуче, већ све Мурат у животу бјеше док ми српско царство освојисмо онда себи везире дозива: ’Турци, браћо, лале и везири, ја умријех, вама добих царство! Него ово мене послушајте, да вам царство дуговјечно буде: ви немојте раји горки бити, веће раји врло добри буд’те; нек је харач петнаест динари; нек је харач и тридест динари не износ’те глоба ни пореза,

Магија читања | Живот и прикљученија

кава велика – кафана, просторија у којој се пије кафа хоџа – муслимански свештеник ваиз – проповедник, говорник књиге инџијеле – свете књиге два влашка цара – два хришћанска цара: српски и византијски Константин – последњи византијски цар Константин XI Драгаш, погинуо бранећи Цариград од Турака 1453. године лале – дворјани везир – у турској царевини: министар, управник покрајине раја – немуслимански поданици турске царевине харач – врста пореза који се убирао од раје закон – овде у значењу: вера, припадност одређеној вери кука и мотика – народ у пренесеном значењу Медија – овде се мисли на муслиманско светилиште у Медини Шам – Сирија мунара – минарет, торањ џамије са кога муслимански свештеник позива вернике на молитву језан – позив на молитву који се упућује са минарета

небројена, по двије магазе. Нас четири када устанемо, устанемо на ноге лагане, а магазе с благом отворимо, просућемо рушпе по калдрми, на дукате покупити војску, нас четири велике дахије начетверо разд’јелити војску, начетверо ко четири брата; поћи ћемо из нашега града кроз нашијех седамн’ест нахија, исјећ ћемо све српске кнезове, све кнезове, српске поглавице, и кметове што су за потребе, и попове, српске учитеље, само луду ђецу оставити, луду ђецу од седам година, пак ће оно права бити раја, и добро ће Турке послужити. Док погубим Бирчанин Илију, обор кнеза испод Међедника; ево има три године дана, откако се врло посилио: куд гођ иде, све кр’ата јаше, а другога у поводу води; он буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи, он Турчину не да у кнежину: кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра испребија,

ункаш – предњи део седла

uk a

pr om

рушпа – млетачки дукат, златник, цекин

Тако књиге инџијели кажу.” Кад то чуше сви седам дахија, све дахије ником поникоше, и преда се у земљу гледаше; с књигом не зна нико бесједити, ни како ће књизи отказати. Старац Фочо подавио браду, па је б’јелу са зубима гризе, ни он не зна с књигом бесједити, већ се и он томе послу чуди; не пониче Фочић Мемед-ага, не пониче, већ јунак покличе: „Дишер море, хоџе и ’ваизи! Мол’те бога и језан учите сваки данак а све по пет пута! Не брин’те се нама дахијама: док је нама здравља и памети, и док нам је биоградског града, ми смо кадри управити градом, око града сиротињом рајом. Кад краљеви на нас војшит неће, како ће нам раја досадити, кад нас има, у седам дахија, у свакога по магаза блага? Каква блага? Све мека дуката, а све пуста блага лежећега. У нас, браћо, четири дахије, Аганлије и Кучук Алије, и у мене и Мула Јусуфа, у свакога има пуста блага

Вељко Станојевић, Збор у Орашцу (1926)

Магија читања | Живот и прикљученија

а кад Турчин стане умирати, а он виче на своје хајдуке: ’Море, слуге, тамо пашче бац’те, ђе му гавран кости наћи неће.’ А кад нама порезу донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: ’Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила:

више теби давати не може.’ Ја порезу започнем бројити, а он на ме очима стријеља: ’Мемед-ага, зар ћеш је бројити? Та ја сам је једном избројио.’ А ја више бројити не смијем, већ порезу украј себе бацим – једва чекам да се скине б’једа, јер не могу да гледам у њега; он је паша, а ја сам субаша.”

субаша – заменик баше, поглавара



Којим стихом почиње песма? Можеш ли да се сетиш још неке песме са истим почетком? Шта се њиме наговештава? О каквим се небеским приликама говори у песми? Шта оне значе Турцима, а шта српском народу? Који је историјски догађај из прошлости важан и Србима и Турцима? Објасни како разумеш савете султана Мурата у песми. Које се личности међу дахијама посебно истичу? По чему се оне разликују? Опиши лик Илије Бирчанина. Ко о њему говори? Размисли о томе зашто је то важно за карактеризацију лика Мемед-аге. У каквој је то вези са његовим одлукама и деловањем?

С књигом не зна нико бесједити, ни како ће књизи отказати.

uk a

pr om

РАЗГОВАРАМО О ЕПСКОЈ ПЕСМИ

„Почетак буне против дахија”

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Анализирај стих који представља устаљени (стереотипни) почетак у епском певању. Какви се догађаји најављују истицањем речи чудо? Запази како је употребљена градација у опису необичних небеских прилика које треба да подстакну Србе на борбу. Подвуци стихове у којима се то види и опиши како они утичу на развијање напетости у песми. У периоду од 1800. до 1806. неке од астрономских појава које се помињу у песми (помрачење Сунца и Месеца и појава комете) заиста су се догодиле. Обрати пажњу на анахронизам: народни певач све те појаве приказује као непосредан ток божанских знакова Србима и временски их смешта у 1804. годину. Шта је, по твом мишљењу, тиме постигао? Објасни тврдњу ту кнезови нису ради кавзи / нит су ради Турци изјелице. Ко су били кнезови и како су се односили према турској власти? Због чега само сиротиња раја жели промену власти? Како су томе ради божји угодници (свеци)? За шта треба војевати? Објасни како разумеш то што дахије хватају звезде у тепсију, на врху куле. Како они посматрају положај звезда? Шта су видели у хидромантском прорицању? Чиме су још, осим чудних знакова на небесима, условљени страх и забринутост турских првака? Шта они наслућују? Запази како је народни певач буну из 1804. повезао са догађајима који су се одвијали у време Косовске битке. Објасни шта у колективној свести српског народа значи Косовски бој. Магија читања | Живот и прикљученија

анахронизам – премештање у времену; намерно или случајно смештање личности, догађаја, обичаја, језика, предмета у време којем не припада; у књижевним делима обично служи истицању општости и ванвремености одређених појава хидромантија – прорицање судбине гледањем у воду

За какав ће преступ дахије бити кажњене? О чији су се завет Турци оглушили? Анализирај ликове дахија, старог и младог Фочића. Како их је епски песник психолошки приказао, чиме је постигао драмску напетост? У какву моћ се узда Фочић Мемед-ага? Објасни у чему је, по твом мишљењу, највећа снага угњетене раје. Подвуци стихове у којима се наводи пророчанство о томе шта ће се са Турцима догодити у Србији. Објасни на који начин је историја потврдила ове стихове. Какво значење у песми има лик кнеза Илије Бирчанина приказан из угла угњетача? На ког јунака те подсећа Илија Бирчанин? Подвуци стихове који говоре о односу Мемед-аге према српском кнезу. Образложи какву поруку тим стиховима певач шаље народу који слуша песму. ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

pr om

Стереотипни почетак – уобичајен назив за део првог стиха (Вино пије Краљевићу Марко), за цео стих (Боже мили, чуда великога) или за неколико уводних стихова народне песме, а може да буде и уводна реченица приповетке (бајке: Био једном један...) или предања. Стереотипни почеци обично имају непосредне везе са садржином песме, али могу бити и само обраћање певача слушаоцима, привлачење њихове пажње. (Нада Милошевић Ђорђевић) Десетерац – стих од десет слогова, најзаступљенији стих наше усмене поезије. У епским народним песмама има цезуру (одмор, паузу) после четвртог слога. То је тзв. асиметрични, епски десетерац. 1.

10.

Бо-

же

ми-

ли,

чу-

да

ве-

ли-

ко-

га

uk a

Цезура (лат. caesura – рез, усек) – још од античког времена, то је углавном стална граница – пауза, одмор – чиме се стих дели на два дела (полустиха). У српском стиху цезура у свим стиховима дужим од шест слогова по правилу представља границу између акценатских целина.  Упореди: Бо-же ми-ли, // чу-да ве-ли-ко-га

Градација (лат. gradatio – појачавање) – стилско средство за појачавање израза, остварено низањем слика по јачини (од слабијег ка јачем или обрнуто). Од давнина се у књижевности примењује на два начина: као поступак у грађењу композиције ради изазивања напетости и појачавања различитих естетских ефеката (трагичких или комичких) и као фигура понављања која се састоји од низа реченица или фраза, при чему наредна реченица понавља делове претходне (обично последње речи). Персонификација (лат. personificatio – оличавање) – стилска фигура заснована на томе да се природним појавама, стварима, апстрактним појмовима, биљкама, животињама и др. – приписују људске особине, способности и осећања. Доприноси уверљивости, оживљавању онога што се на тај начин приказује, односно сликовитости израза.  Упореди: друмови ће пожељет Турака, а Турака нигде бити неће. Метонимија (гр. metõnymia – замена имена) – стилска фигура која подразумева употребу речи у пренесеном значењу тако што се један појам замењује другим појмом по принципу логичке блискости, на основу стварне логичке везе између два појма. Посредством метонимије песничка слика постаје сажетија и снажнија, мисаоно богатија.

Магија читања | Живот и прикљученија

Обично разликујемо пет типова логичке везе: просторна (Јер ако се ја расрдим на те / сва нас Босна помирити неће.), временска (Предраг мајци до коња дорасте/ и до коња и до бојна копља.), узрочно-последична (У вину их санак преварио), присвојна (Читам Андрића.) и деона (Појео је цео тањир.). Епски певач гради метонимијску слику тако што мисао Кад устане народ замењује значењски богатијим и сликовитијим стихом Кад устане кука и мотика: реч народ замењена је речима кука и мотика – називима оруђа која су у блиској логичкој вези са појмом народ (сељаштво), који се њима служи; овде се именује средство уместо особе (особа) којој то припада. Кад устане народ > Кад устане кука и мотика

САЗНАЈ ВИШЕ

Епске јуначке песме новијих времена о војевању за слободу

Радмила Пешић

uk a

pr om

„Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу”, како их је називао Вук Караџић, певају о борбама с Турцима у 18. и у првој половини 19. века у Црној Гори, Херцеговини и Србији. Међу њима посебну тематску целину чине песме о устанку у Србији почетком 19. века – епске песме о борбама за ослобођење Србије. Устанички тематски круг садржи невелик број песама („Почетак буне против дахија”, „Бој на Мишару”, „Бој на Чокешини”, „Бој на Салашу”, „Бој на Лозници”, „Кнез Иван Кнежевић”, „Узимање Ужица” и друге). Највише њих потиче од једног певача изузетне обдарености, Филипа Вишњића. Отуда овај тематски круг (много више него остали) носи обележја не само тематског него и ауторског јединства, те се стога сматра да се о њему мора говорити и у вези с певачким и стваралачким ликом Филипа Вишњића. „Почетак буне против дахија” једна је од „најпознатијих, најлепших и најразвијенијих епских песама о борбама за ослобођење Србије. [...] Вишњић је историјске догађаје и бројне личности дао песничким идејама и сликама, ликове уметничким карактеристикама и стилом, те је поезија потпуно потиснула хроничарско казивање. Иако у песми има детаља који указују на тачну обавештеност певача о догађајима [...], Вишњић је умео и шире да сагледа збивања и људе [...] и да у оквирима законитости епског народног певања и традиције оствари висок уметнички домет. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Научи да изражајно говориш део песме по сопственом избору. Илуструј значајни догађај или лик из песме по сопственом избору (временске прилике, саветовање дахија, ликове Илије Бирчанина или Фочића). Прочитај песму у целини и издвој стихове у којима се огледају стварне историјске чињенице. Забележи догађаје и личности Првог српског устанка које налазиш у песми. Изабери једну мудру мисао из песме (нпр. Не може се царство задобити / на душеку све дуван пушећи.) и напиши краћи текст о њеном значењу.

Кључне речи: епске јуначке песме новијих времена о војевању за слободу, тематски круг о ослобођењу Србије, Филип Вишњић, Први српски устанак, стереотипан почетак, десетерац, цезура, градација, персонификација, метонимија. Магија читања | Живот и прикљученија