Природа и друштво, уџбеник за трећи разред основне школе

Др Даница Коцевска | Јован Коцевски

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

Бојана Балаћ | Саша Балаћ

ПРИРОДА И ДРУШТВО

Уџбеник за трећи разред основне школе Аутори Др Даница Коцевска Јован Коцевски Бојана Балаћ Саша Балаћ Главни уредник Проф. др Бошко Влаховић

L

Одговорнa уредница Доц. др Наташа Филиповић

Дизајн Марија Хајстер

KA -

Илустрације Младен Анђелковић

PO

Лектура и коректура Споменка Трипковић

R

TA

Рецензенти Небојша Влаховић, проф. разредне наставе Мирјана Тишма, проф. разредне наставе, ОШ „Драган Лукић”, Београд Ивана Милошевић, педагог

U

Издавач ЕДУКА д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./Факс: 011 328727; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

ED

За издавача Проф. др Бошко Влаховић, директор Штампа

______________ Издање бр.: ______________ Тираж ______________

САДРЖАЈ Водич кроз уџбеник ............................................................................................................ 5

ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ МОГ КРАЈА

TA

L

Облици рељефа у мом крају ............................................................................................... 8 Воде у мом крају ............................................................................................................... 11 Течно, чврсто и гасовито стање воде ............................................................................... 13 Кружење воде у природи ................................................................................................. 17 Температура, запремина и кретање ваздуха ..................................................................... 20 Истражујемо свој крај ...................................................................................................... 26 Обнови знање о природним одликама краја ................................................................... 28

PO

ЗАЈЕДНИЦАМА МОГА КРАЈА

R

УСЛОВИ ЗА ЖИВОТ У ЖИВОТНИМ

KA -

Животне заједнице у мом крају ......................................................................................... 30 Повезаност живих бића у животним заједницама ............................................................. 32 Копнене животне заједнице ............................................................................................. 34 Водене животне заједнице ............................................................................................... 37 Прошири своје знање ....................................................................................................... 41 Култивисане животне заједнице ....................................................................................... 43 Заштита копнених и водених животних заједница у мом крају ......................................... 46 Обнови знање о условима за живот у животним заједницама у твом крају ........................ 48

ED

U

ЖИВОТ СТАНОВНИШТВА У МОМ КРАЈУ Живимо заједно и поштујемо једни друге ......................................................................... 50 Одлике насеља у мом крају и њихова повезаност ............................................................. 52 Људи раде и стварају – производне и непроизводне делатности ..................................... 54 Саобраћај у мом крају – путнички, теретни и информациони ............................................ 56 И ја сам учесник/учесница у саобраћају – опрема и правилно кретање ............................ 59 Брига о здрављу деце и одраслих у мом крају – заразне болести и болести које преносе животиње ...................................................................................... 61 Обнови знање о становништву, насељима, делатностима, саобраћају и здрављу.............. 64

ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ Оријентишем се у крају ..................................................................................................... 66 Умањено приказивање простора – скица и план ............................................................... 69

Оријентишем се у насељу .................................................................................................. 70 Мој крај на географској карти Србије ............................................................................... 72 Обнови знање о оријентацији у простору ......................................................................... 74

ОРИЈЕНТАЦИЈА У ВРЕМЕНУ – ПРОШЛОСТ

TA

L

Временске одреднице и оријентација у времену .............................................................. 76 Путујемо кроз време ....................................................................................................... 77 Истражујемо прошлост краја – трагови прошлости .......................................................... 78 Преци и потомци – моја породица ................................................................................... 80 Живот некад и сад ........................................................................................................... 81 Знамените личности из прошлости нашег краја ................................................................ 85 Обнови знање о оријентацији у времену и изучавању прошлости краја ........................... 86

МАТЕРИЈАЛИ

КРЕТАЊЕ

KA -

PO

R

Материјали трпе различите промене ............................................................................... 88 Течности и њихова својства .............................................................................................. 91 Течности као растварачи .................................................................................................. 94 Топлотна проводљивост материјала ................................................................................. 97 Ваздух као топлотни изолатор .......................................................................................... 99 Рециклажа и њен значај за очување природе у крају ...................................................... 101 Безбедно коришћење различитих материјала ................................................................ 103 Човек и његов утицај на живот у крају ........................................................................... 105 Обнови знање о материјалима ....................................................................................... 109

ED

U

Тело се креће – путања и утицај јачине деловања на пређено растојање ..........................112 Тело пада –Земљина тежа и облик тела ........................................................................... 116 Светлост – извори светлости и сенка ............................................................................... 118 Кретање производи звук ................................................................................................ 120 Звук као информација .................................................................................................... 122 Заштита од буке .............................................................................................................. 124 Кретање је свуда око нас ................................................................................................ 126 Обнови знање о кретању ................................................................................................ 128

Поштовани учениче / поштована ученице, Пред тобом је нови уџбеник са којим ћеш наставити истраживање света око себе, али сада у оквиру предмета Природа и друштво. У трећем разреду ћеш упознати карактеристике краја у коме живиш.

R

Кључне речи, наведени садржаји и упутства помоћи ће ти да повежеш претходна и нова знања. Упућујемо те да сазнаш више, да користиш додатну литературу, да решиш питања и задатке. Мапу кључних садржаја користи за проверу наученог.

На почетку теме смо написали: научићеш, открићеш, упознаћеш. На крају теме ти дајемо могућност да провериш своју успешност. Прати наша упутства и понови стечено знање.

PO

Свака тема има уводну страну. Написали смо шта све можеш да научиш, откријеш и упознаш изучавајући предложене садржаје, док истражујеш, решаваш задатке или учествујеш у образовном пројекту.

TA

L

Садржаје на којима ћеш радити и остварити исходе учења, груписали смо у неколико целина – тема. Свака тема је означена бојом, што ће ти олакшати сналажење у уџбенику.

Свака илустрација има своје значење и упутство, што ће ти олакшати коришћење уџбеника.

KA -

! ?!

Увод у нове садржаје

! ?!

ED

U

Посматрај, уочи

Непознате речи Сазнај више

Одговори на питања, уради задатке

Истраживачки задаци

!

Интернет користиш у присуству старије особе Занимљивости

!

5

L

TA

R

PO

KA -

U

ED

• да одредиш и именујеш облике рељефа и површинских вода у свом крају на основу њихових карактеристика; • да разликујеш чврсто, течно и гасовито стање воде у природи и свакодневном животу; • да повежеш промене температуре ваздуха и његове запремине и кретања; • да читаш вредности температуре ваздуха и воде са различитих мерних инструмената; • да се вода и ваздух у природи стално крећу.

PO

Открићеш

R

TA

L

Научићеш

ED

U

KA -

• да узвишења имају: подножје, стране, обронке, врх, а реке леву и десну обалу; • да постоји веза између облика рељефа, површинских вода, кружења воде у природи, температуре ваздуха и падавина у твом крају.

Упознаћеш • природне одлике свог краја и зашто је он равничарски или планински; • различите начине праћења временских прилика у крају; • значај рељефа и површинских вода за развој биљног и животињског света у крају; • начин да представиш резултате свог рада.

Облици рељефа у мом крају • узвишења • удубљења • равнице

Подсети се наученог у првом и другом разреду о изгледу земљишта места у коме живиш и његове околине.

L

Рељеф и облици рељефа

TA

изглед рељефа снимљен из авиона – „птичја перспектива”

R

Равнице, узвишења и удубљења на Земљиној површини представљају рељеф. Једним именом их називамо облици рељефа. Можеш да их уочиш посматрањем свог краја са врха неког узвишења или са највишег спрата неке зграде.

РАВНИЦЕ

PO

Прочитај садржаје из табеле и сазнај више о облицима рељефа. УЗВИШЕЊА

Брда су узвишења до 500 m надморске висине.

Долине су издужена удубљења која се налазе поред тока неке реке.

Висораван је равно земљиште на већим надморским висинама.

Планине су узвишења чија је надморска висина већа од 500 m.

Котлине су пространа удубљења између брда и планина испуњена равним и брдовитим земљиштем.

ED

U

KA -

Низија је равница која се налази на надморској висини мањој од 200 m.

равница 8

УДУБЉЕЊА

графички приказ облика рељефа

Висина рељефа и његових облика изражава се у метрима надморске висине. Она представља растојање од нивоа мора до неке тачке на узвишењу. Људи су у прошлости правили насеља на узвишењима и око њих зидали високе зидове – градили утврђења. Тако су себе штитили од непријатеља. Данас су то сведоци прошлости, а нова, модерна насеља налазе се у подножју тих узвишења у долини реке или поред језера. Плодно земљиште око реке човек обрађује, док на узвишењима сади воће и брине о шумама.

L

На сајту http://www.serbia.com/srpski/posetite-srbiju/prirodne-lepote/ planine/ можеш видети фотографије рељефа Србије.

KA -

PO

R

TA

!

ED

U

Алексиначка котлина

делови узвишења

Узвишења можемо разликовати по њиховој висини и облику. Свако узвишење има подножје, место одакле почиње узвишење, стране или падине и врх. Нека узвишења имају веома стрме стране које називамо стрмине. Обронци су благе падине узвишења.

9

Рељеф краја у коме живиш Током шетњи или путовања у оближња места можеш да посматраш рељеф краја у коме живиш. Ако је у њему равно земљиште, онда кажемо да је то равничарски крај. Брдско-планински крај је онај у коме су најзаступљенији брда и планине. Посматрај фотографије. Уочи сличности и разлике између облика рељефа приказаних на њима и рељефа твог краја. Да ли је твој крај равничарски или брдско-планински? Објасни.

L

.

узвишења

удубљење – речна долина

R

равницa

TA

.

.

1. Који облици рељефа су заступљени у твом крају?

PO

–

2. Опиши један од облика рељефа у твом крају и наведи његове карак. теристике.

KA -

3. . Уради задатке у Радној свесци на страни 4.

ED

U

4. Одреди положај свог места у односу на неки облик рељефа у околини. Да ли се налазиш у подножју, на обронку или на врху узвишења, у долини, котлини, равници или на висоравни?

Највећа површина равног земљишта – равнице у нашој земљи налази. се у Војводини. Најнижа надморска висина у просеку је од 72 метра до ...

75 метара. .

1.

Мапа кључних 2. садржаја

простран – широк

. брда

3.

планине

. низије

долине

узвишења . равнице

висоравни 10

рељеф краја

...

удубљења котлине

Воде у мом крају У зависности од тога да ли теку или не, површинске воде делимо на текуће и стајаће. Воде које теку: потоке, речице и реке, називамо текуће воде. Оне имају извор, ток, обале, притоке и ушће. Стајаће воде мирују у свом удубљењу у земљишту. Баре су стајаће воде које се налазе у мањим и плићим удубљењима. Језера су дубље стајаће воде.

• текуће воде • стајаће воде

Текуће воде

KA -

PO

R

TA

L

Површинске воде – потоци, речице и реке теку кроз различите облике рељефа. У планинском и брдовитом пределу они су брзи и хладни. У равничарским пределима они теку много спорије. Због утицаја Земљине река Ибар река Дунав теже и већег нагиба терена – стрмине, вода се брже креће када тече кроз планинско, него када тече кроз равничарско земљиште. Тако разликујемо планинске и равничарске реке.

ED

U

ушће

Oд извора до ушћа реке, разликује се: горњи, средњи и доњи ток. Горњи ток реке је ближи извору, доњи ток реке је ближи ушћу, а између њих је средњи ток. Текуће воде на извору имају мању количину воде коју повећавају притоке које се у њих уливају.

Лева и десна обала

Када се нађеш поред неке реке у природи, окрени се тако да гледаш у смеру у ком река тече. Рашири руке. Лева рука ти показује леву обалу, а десна рука десну обалу реке. Леве и десне притоке одређују се исто као и лева и десна обала реке. Погледај илустрацију тока реке и одреди на којој обали реке је бара. У површинским водама, као и на њиховим обалама, живи различит биљни и животињски свет. Човек из њих добија воду за пиће и за наводњавање њива и повртњака. Снагу планинских река можемо користити за производњу струје, а по великим равничарским рекама и језерима можемо пловити бродовима и чамцима. Важно је да не угрожавамо биљке и животиње у водама краја.

11

Стајаће воде Језера и баре су удубљења на површини земље испуњена водом. Прочитај о карактеристикама језера и бара поред датих фотографија. Могу бити: природна и вештачка.

ЈЕЗЕРА су већа удубљења испуњена водом.

Природна језера воду добијају из подземних извора, од падавина или од неких река које се у њих уливају. На високим планинама постоје језера која су настала отапањем снега и леда у неком удубљењу.

! ?!

L

Због велике дубине сунчеви зраци не допиру до њиховог дна па је вода хладнија. Вештачка језера је створио човек зидањем брана на рекама.

TA

Власинско језеро

БАРЕ су мања удубљења испуњена водом.

Велики број животиња и биљака живи у њима и око њих.

R

Плитке су и воду добијају углавном од падавина.

PO

У њима се вода брже загрева.

Мање баре понекад пресуше током лета.

Истражи на интернету уз помоћ родитеља/старатеља како све могу да настану баре и језера. Уколико у твом крају има ових стајаћих вода, сазнај више о њима.

! ?!

Земљина тежа – сила која привлачи сва тела на планети Земљи

ED

U

!

KA -

Царска бара

1. Напиши имена текућих и стајаћих вода у твом крају. Одреди где се место у коме живиш налази у односу на њих: на обали језера, на левој или десној обали реке, у близини баре и слично.

2. Какве су текуће воде у твом завичају, планинске или равничарске? Од чега зависи да ли ће река или поток бити планински или равничарски?

3. Да ли у твом крају људи користе воду из река или језера за пиће? Ако користе, распитај се како је прерађују пре употребе и испричај друговима и другарицама.

4. Реши задатке у Радној свесци на страни 5.

Мапа кључних садржаја

12

текуће воде

потоци, речице и реке

стајаће воде

баре и језера

Површинске воде

Течно, чврсто и гасовито стање воде • течно стање • гасовито стање • чврсто стање • температура воде • испаравање • кондензација

Вода се налази свуда око нас. Она је у сталном кретању и има је у реци, облаку, леднику, снегу на планинама... Воде има и у нашем телу, као и у организмима свих живих бића.

Три стања воде

TA

L

Вода је у природи најзаступљенија као течност, у виду текућих и стајаћих вода. Као течност, свакодневно је користиш у различитим приликама. Важно је да знаш да она једина у природи може да се јави у три различита стања: течном, гасовитом и чврстом стању. Објаснићемо ти шта је све потребно да би дошло до промене стања воде и како она прелази из једног у друго стање.

KA -

PO

R

У природи то изгледа овако:

река Дрина

U

лед на Дунаву

ED

Промене при загревању и хлађењу воде Под утицајем сунчеве топлоте, у природи се загревају текуће и стајаће воде. У домаћинству се користе различити начини за загревање воде у зависности од њене намене. Вода за чај или за неко јело загрева се на шпорету. Воду коју користимо за обављање хигијене загревамо у бојлеру. Када говоримо о загревању воде, користимо реч температура – којом одређујемо колико је вода загрејана или није загрејана. На бојлерима у кухињи и купатилу налазе се скале које одређују да ли је вода хладна, топла или врела. Температура воде се изражава у 0С (степен Целзијуса) и мери се помоћу справе која се зове термометар. Температура воде у рекама током лета износи око 210С. Током зиме температура воде у рекама и језерима не спушта се испод 40С. Лед се може појавити само на њиховим површинама.

13

KA -

PO

R

TA

L

Вода загревањем из течног стања прелази у гасовито стање и постаје водена пара. Тај процес се зове испаравање и он се у природи непрестано дешава. Посматрај фотографије и цртеж на којима је приказана водена пара. Загревањем воде испаравање постаје јаче и водена пара се лакше уочава. Подсети се још неког примера када се уочава испаравање воде у природи или домаћинству. Разговарај о томе са другом/другарицом из клупе.

ED

U

Погледај слику. Да ли и ти црташ по замагљеном прозору? Шта се десило са прозором? Уколико се у кухињи на укљученом шпорету налази лонац из кога испарава вода, водена пара ће у додиру са хладним стаклом на прозору поново почети да се претвара у водене капљице. Тај процес – супротан испаравању, називамо кондензација водене паре. Упамти: загревањем се вода претвара у водену пару – гасовито стање воде, а водена пара се хлађењем опет претвара у воду.

14

коцке леда у чашама са соком

Оглед

R

Материјал: Пластична флаша запремине 1 литар, фломастер, 1/2 литра воде.

санте леда

TA

хокеј на леду

L

Вода прелази у чврсто стање када је охладимо, односно када на њу делује ниска температура у природи или у фрижидеру. Сети се да се, током касне јесени или током зиме, у мањим удубљењима испуњеним водом вода заледи. Процес хлађења и замрзавања воде карактеристични су за прелазак воде из течног у чврсто стање.

KA -

PO

Ток огледа: а) у флашу сипај 1/2 литра воде, б) забележи фломастером ниво воде на флаши, в) флашу стави у замрзивач тако да стоји усправно, г) након три сата извади флашу из замрзивача. Уочи шта се десило са водом у флаши.

ED

U

Закључак: Деловањем ниске температуре вода је из течног прешла у чврсто стање – лед. Лед се у флаши проширио, заузео већу запремину него вода у течном стању. Вода се при замрзавању шири.

Оглед

Материјал: флаша са ледом из претходног огледа, фломастер. Ток огледа: а) забележи фломастером ниво леда у флаши из претходног огледа, б) флашу са ледом остави у судопери да стоји током ноћи, в) кад ујутру устанеш, узми флашу из судопере. Уочи шта се десило са ледом у флаши. Посматрај линије којима су обележени нивои воде у течном стању и чврстом стању. Закључак: Вода у чврстом стању (лед) се истопила и поново прешла у течно стање. Ниво воде у течном стању нижи је од нивоа воде у чврстом стању.

15

У природи се вода хлади и замрзава под дејством ниских температура јер сунчева топлота током зимског периода не успева да загреје воду и ваздух изнад ње. Вода се хлађењем на ниским температурама замрзава и претвара у лед. Током хлађења и претварања у лед вода се шири и заузима већи простор него када је била у течном стању. Температура воде у текућим и стајаћим водама у природи мења се у току године. Зими је њихова температура најнижа, па се дешава да се на њиховој слободној површини појави лед. Међутим, што се иде ка већој дубини, температура је виша. То омогућава живом свету да преживи.

TA

На термометру се налази танка цевчица у којој је течност (алкохол). Када се термометар спусти у топлу воду, течност у танкој цевчици се подиже.

L

Како меримо температуру воде

R

Поред цртице до које је достигао алкохол налази се број. То је мерни број за температуру.

PO

Термометар на слици показује температуру од 24 степена Целзијуса, што записујемо 240C.

U

KA -

Посматрај илустрацију. На многим бојлерима налази се оваква или слична скала. На њој су означене три боје:

ED

врућа вода

Како се вода у бојлеру загрева, тако се и стрелица помера. Пре купања важно је проверити да ли је вода у бојлеру загрејана. Ако је стрелица на скали на црвеном пољу, онда је важно бити опрезан јер врућа вода може да нас опече. Упамти: Хлађењем се вода претвара у лед – прелази у чврсто стање, лед се загревањем топи и опет се претвара у воду у течном стању.

16

! ?! Мапа кључних садржаја

слободна површина воде – површина воде која је у додиру с ваздухом

Кружење воде у природи • испаравање • кондензација • падавине • продирање

TA R

Вода може да прелази из течног у гасовито или из течног у чврсто стање, али и да се поново враћа у првобитно – течно стање. Захваљујући овом својству воде, у природи се дешава процес који непрекидно траје – кружење воде у природи. Погледај илустрацију. Вода испарава из великих водених површина – текућих и стајаћих вода, али и из земљишта, биљака, тела човека и животиња. Сунчева топлота загрева воду у природи, она из течног прелази у гасовито стање, у водену пару. Водена пара формира облаке. Водена пара се у облацима хлади и у облику кише, града или снега пада на тло.

L

Сигурно се сећаш како изгледа твоја улица после летње кише. Шта се деси са водом у барицама на улици? Објасни.

кружење воде у природи

KA -

Кондензација се одвија на великим висинама у облацима, али и при самој површини тла. Кондензацијом водена пара прелази у течно стање (воду), зато што се охладила под дејством ниске температуре.

ED

U

Вода се загрева и испарава – прелази у гасовито стање. На великим висинама се стварају облаци.

PO

Кружење воде у природи одвија се кроз следеће процесе:

киша снег град

отицање Један део воде из падавина оде у текуће воде.

Један део воде из падавина продире у земљу.

Испаравањем се омогућава и да вишак воде, након обилних падавина у природи, испари. У супротном би дошло до труљења биљака, а животиње би биле угрожене у свом станишту.

17

Зашто је значајно кружење воде у природи На свом кружном путовању кроз природу, вода постаје доступна живим бићима, која је користе за пиће, у процесу исхране али и за живот у њој. Захваљујући кружењу али и различитим стањима воде, мења се и изглед рељефа на Земљиној површини, па и у твом крају. Вода улази у пукотине стена, под утицајем хладноће претвара се у лед, који се шири и утиче на то да стене пуцају, ако и када након високих температура на загрејану стену падне киша. Тако уситњене стене, заједно са остацима угинулих биљака и животиња, стварају плодно тло. Захваљујући води уситњава се земљиште, растварају се хранљиве материје из њега и тако растворене у води долазе до живих бића и доприносе њиховом расту и развоју.

L

Падавине у крају

град

KA -

PO

R

TA

Погледај фотографије. На њима су приказане падавине: град, киша и снег. Вода се, током процеса кружења у природи, поново враћа на земљу у облику падавина и то у чврстом стању као снег и град и у течном стању као киша. Град углавном пада током лета, а снег током зимског периода. Ледене лоптице града врло брзо се истопе услед високе летње температуре. Снег се може дуго задржати током ниских зимских температура. Када температура постане виша, снег се топи и претвара се у воду.

киша

снег

ED

U

На услове живота живих бића у једном крају утиче и количина падавина. У неком делу године има више падавина, а у неком мање. Размисли и забележи у својој свесци у ком годишњем добу има више падавина. Објасни зашто. Количина падавина се мери литрима. Подсети се како сте мерили запремину течности у математици.

Задатак: Замисли једно путовање капљице воде и напиши причу која може имати наслов Водена капљица и ја (или изабери други наслов). Причу напиши у својој свесци и прочитај осталим ученицима/ученицама. Разговарајте о својим измишљеним путовањима.

18

Ескими живе у пределима где је вечити снег и лед. Они живе у иглуима, који се праве од блокова снега и леда наслаганих у облику куполе.

иглу

TA

L

Размисли о томе како Ескими загревају своје куће од леда. Шта мислиш, шта би се десило да у тим крајевима температура почне да расте? Разговарајте на часу о томе.

R

Месец дана прати врсте падавина у твом крају. Можеш нацртати табелу и попуњавати је.

Врста падавине

Запажања

KA -

PO

Датум и дан

1. Наброј три стања воде у природи.

2. Како вода кружи у природи? Објасни.

3. Како настају падавине?

U

4. Које падавине су у твом крају најчешће?

5. Зашто је важно кружење воде у природи?

ED

6. Реши задатке у Радној свесци на странама 6, 7 и 8.

Мапа кључних садржаја

испаравање кондензација падавине

Осим наведених врста падавина, постоје још и падавине које се стварају при самом тлу. То су: роса, иње, слана и поледица. Потражи у енциклопедијама више информација о њима или разговарај са укућанима како оне изгледају.

отицање продирање 19

Температура, запремина и кретање ваздуха • температура • запремина • кретање • ветар • временске прилике

Уради следећи задатак и запиши у свеску начин кретања авиона од папира: 1. направи авион од папира; 2. пусти авион да лети са прозора у школско двориште када нема ветра; 3. уради то исто када је ветровит дан.

L

Ваздух се састоји од различитих гасова. Невидљив је, може да се загрева и хлади, да заузима – запрема простор, да се креће и да утиче на многе појаве у природи. Живом свету је важан због дисања, али омогућава и да се одвијају многи процеси у природи, као што је опрашивање биљака.

TA

Загревање и хлађење ваздуха

R

Ваздух се загрева и хлади. Када се загреје, шири се и заузима већи простор. Када се ваздух охлади, заузима мањи простор. Ово можеш проверити једноставним огледом.

PO

Оглед

Материјал: један балон, канап или конац дужине до 1 метра и лењир.

ED

U

KA -

Ток огледа: а) надувај балон и вежи га да ваздух не излази из њега, б) измери канапом његов обим у најширем делу, в) измери лењиром дужину канапа којим је балон обавијен – обим балона, г) стави балон у замрзивач, д) након сат времена извади балон из замрзивача, ђ) обмотај канап око балона у његовом најширем делу, е) измери лењиром дужину канапа којим је балон обавијен – обим балона и забележи мерни број. Уочи шта се десило са балоном. Упореди мерне бројеве за обим балона пре стављања у замрзивач и након вађења из замрзивача. Закључак: Ваздух у балону се, деловањем хлађења на ниској температури у замрзивачу, згуснуо, сабио и заузео мањи простор у истом балону.

20

Препоручујемо ти да самостално изведеш оглед тако што ћеш уместо у замрзивач балон ставити у близини извора топлоте у стану – поред радијатора или у осунчани део дворишта или терасе. Напиши у свесци ток огледа пратећи наш пример и изведи закључак. Највећу количину топлоте ваздух добија од сунца. У току једног дана (24 сата) мења се температура ваздуха. Током обданице температура ваздуха је виша него током ноћи. Услед промене температуре ваздуха током смене обданице и ноћи често се може јавити ветар.

Ваздух заузима – запрема простор

TA

L

Ваздух заузима – запрема простор посуде у којој се налази. Зато кажемо да ваздух има запремину. Уочи то и током извођења огледа.

Ток огледа:

PO

Материјал: дубља посуда, вода и балон.

R

Оглед

KA -

а) надувај балон, б) прстима затвори отвор балона, в) стави балон у посуду са водом, г) пусти отвор балона. Уочи шта се појавило у води. Одакле ти мехурићи у води?

U

Закључак: Из балона је изашао ваздух и створио мехуриће у води.

ED

Размисли о томе хоће ли се мехурићи појавити у води ако у њу ставиш празан балон. Зашто? Објасни. Ваздухом се надувавају различити предмети које користимо у свакодневном животу. У точкове аутомобила, гумене чамце, гуме за пливање, лопте и др. убацује се ваздух који омогућава њихово кретање. Зато је вожња аутом удобна, лопта лако одскаче, а захваљујући гуми, деца брже науче да пливају јер ваздух у њој не дозвољава да потону.

! ?!

појаве – овде: природне појаве (ветар, киша, магла...) процес – начин на који се нешто дешава

21

Кретање ваздуха

Оглед

TA

Материјал: балон и листови папира или свеске.

L

Топао ваздух је лакши од хладног и подиже се. Хладан ваздух је тежи и он се спушта. Тај процес се стално дешава око нас. Посматрај цртеж и уочи како се одвија кретање ваздуха у учионици. Ваздух својим кретањем утиче на померање – кретање предмета. Потврди то и следећим огледом.

PO

R

Ток огледа: а) постави свеску или неколико папира на клупу, б) надувај балон и прстима држи отвор, в) приближи отвор балона папирима, г) отпусти отвор балона. Шта се десило са папирима, а шта са балоном?

U

KA -

Закључак: Ваздух је изашао из балона – кретао се. Током кретања покренуо је папире. Ову појаву у природи, да се ваздух креће и да притом има снагу да покрене друге предмете, људи су уочили још у далекој прошлости.

ED

Меримо температуру ваздуха Температура ваздуха се стално мења. За мерење температуре ваздуха користи се справа која се назива термометар.

Када је ваздух загрејан, он загрева и течност у цеви термометра. Она се тада шири и пење се кроз цев. Када је ваздух хладан, течност у цеви термометра се хлади и спушта се. О овоме смо говорили и код мерења температуре воде. Кретање течности у цеви термометра мери се скалом која је исцртана поред стаклене цеви на термометру.

22

Данас се све чешће температура ваздуха приказује и на дигиталним уређајима који се налазе у аутомобилима, на екранима на јавним местима у граду или на мобилним телефонима.

TA

L

Метеоролози су стручњаци који прате временске прилике у неком крају. Они мере температуру ваздуха и о томе, путем радија или телевизије, обавештавају људе у том крају.

ED

U

KA -

PO

R

1. Прати температуру ваздуха тако што ћеш мерити њене вредности на термометру или на мобилном телефону пет дана.

2. Нацртај у свесци табелу као што је ова у нашем примеру и у њу бележи измерене вредности температуре у 0С.

3. Плавом бојом обој поље са најнижом температуром, а црвеном поље са највишом температуром коју си записао/записала у табели.

4. У ком делу дана је температура била највиша, а у ком најнижа? Објасни.

5. Запиши шта је све утицало на температуру ваздуха у овом периоду у твом крају.

Како настаје ветар

Кретање ваздуха се у природи непрекидно дешава. Када се топао ваздух попне у висине на његово место долази хладан ваздух. То кретање ваздуха у природи назива се ветар. Што је разлика у температури између хладног и топлог ваздуха већа и ветар је јачи. Посматрај фотографије и уочи кретање ветра које утиче на померање траве, длаке пса и веша који се суши.

уочавамо кретање ваздуха у природи

23

У нашој земљи најчешће дувају ветрови који се зову: кошава и северац, честе су појаве и олујних ветрова – олуја, који могу да чупају дрвеће и скидају црепове са кровова кућа. Кошава и северац су хладни ветрови. Који ветар најчешће дува у твом крају?

једрењак – брод који покреће снага ветра

U

KA -

ветрењача за млевење жита

PO

R

TA

L

Сети се задатка са почетка лекције. Када се авион од папира брже кретао? Зашто? Ветар, као облик кретања ваздуха, поседује снагу захваљујући којој може да покреће предмете. Ово својство ваздуха људи су искористили да би себи олакшали неке активности. Погледај фотографије и објасни како се користи снага ваздуха који се креће.

ED

ветрогенератори – производња струје снагом ветра

Иста врста ветра увек дува из истог правца. То је условљено обликом рељефа краја у коме они настају. Високе планине утичу на то да се правац дувања ветра мења. Појава неких ветрова повезује се и са годишњим добима. Тако, на пример, кошава углавном дува с јесени и током зиме. Назива се још и источни ветар јер у нашу земљу долази са истока. На многим кућама можеш видети ветроказе. То су предмети који су направљени од материјала који се лако покрећу. Неки од њих имају и ознаке за стране света. Када ветар дува, ветроказ се окреће и тако показује одакле ветар дува. Људи су приметили да је појава ветра повезана и са променом временских прилика у крају. Тако, на пример, у летњим месецима током топлог дана изненадна појава ветра може да најави долазак временске непогоде праћене кишом и грмљавином, а некада и градом.

24

Да ли ваздух има свој сталан облик? Објасни како се ваздух креће. Наведи појаве које то доказују. Чиме меримо температуру ваздуха? Објасни како настаје ветар. На основу података у табели и објашњења за симболе временских прилика, напиши у свесци временску прогнозу за наведене градове у Србији. Одреди о ком годишњем добу је реч.

6. Направи и ти ветроказ и постави га на терасу или на ограду. Прати када се ветроказ помера.

KA -

сунчано

PO

R

TA

L

1.

2.

3.

4.

5.

ED

U

Договори се са укућанима да направите ветроказ. Изаберите материјал: дрво, картон, папир или пластику. Осмислите облик ветроказа, обојте га и поставите на капију или ограду терасе. Прати кретање ветроказа у наредних неколико дана. Забележи температуру ваздуха у дане када се ветроказ најбрже окретао и онда када је мировао. Шта можеш да закључиш?

Мапа кључних садржаја

25

Истражујемо свој крај • рељеф • температура • падавине • временске прилике

TA

L

Природне одлике неког краја представљају: карактеристичан облик рељефа, површинске воде и временске прилике у крају. Оне представљају један од услова за живот живог света на том подручју.

R

брдско-планински и равничарски крај

2. Забележите на зив реке (или ре ка) која протиче кроз ваш крај, као и баре ил и језера ако их има у крај у у коме живите. П ри кажите цртежом ток те ре ке кроз ваш крај и посебно нацртајте на којо ј обали реке се на ла зи ваше место, школа, неки од значајних обје ката у вашем крају (спо меник, манастир, хотел, фабрика...).

ED

U

KA -

сте се ут којим п е јт а т р 1. Нац до места е л о к ш д о ину – кретали ате окол р т а м с о азиве са ког п пишите н али а З . а т ш стоји крет м сте се ји о к а ц и ул е објекте јн а ч а н з јте шли. и нацрта х сте про ку ји о к д е пор свес ите све у ке за ж е л е б а З дат јте те по и сачува оријентације у е изучавањ крају.

PO

У договору са учитељем/учитељицом организујте шетњу са својим одељењем у непосредно окружење ваше школе. Договорите са учитељем/ учитељицом да се поделите у тимове и да радите следеће задатке тако што ћете потребне податке писати у свеску:

26

ите да ог краја. Прикаж св а еф љ ре ед гл анине, на 3. Нацртајте из неког брда или пл ју ож дн по у ај кр ици, на ли је ваш котлини или равн , ни ли до у а, ењ љења или падинама узвиш ве узвишења, удуб зи на е ит иш ап Н ш крај. висоравни. коме се налази ва на та иш љ м зе равног

4. Опишите временске прилике за тај дан када сте били изван учионице. Забележите следеће: Температура ваздуха када сте кренули и температура ваздуха када сте се враћали. Било је: ведро, облачно, делимично облачно... Падавине: ако је било падавина, навести врсту. Ветар: јачина и правац дувања.

L

5. Нацртајте мрежу важних саобраћајница у крају: друмски, железнички, водени, ваздушни саобраћај у односу на рељеф и воде у крају. Водите рачуна о томе да ли су путеви на левој или на десној обали реке, на падинама брда и планина, има ли тунела...

PO г) направите од картона моделе саобраћајница, објеката...

ED

U

в) направите презентацију у програму Power Point;

б) урадите плакате са приказом неких од садржаја у вези са истраживањем краја;

KA -

а) направите рељеф завичаја (видети пример у Радној свесци на страни 13);

R

TA

6. Осмислите табелу за самопроцену и попуните је на крају обављеног истраживања краја. Види пример табеле за самопроцену на страни 20 у Радној свесци. Заједничким радом са друговима и другарицама из свог одељења употпунићеш своје знање о крају у коме живиш. Када ваше истраживање краја у коме живите буде завршено, предлажемо да урадите следеће:

Приредите изложбу својих радова у учионици или у холу школе.

Ови истраживачки задаци могу да се користе и као део образовног пројекта на нивоу одељења, у оквиру пројектне наставе.

27

Обнови знање о природним одликама краја Испричај самостално или напиши мапу кључних садржаја на основу подсетника у графичком приказу садржаја које смо заједно изучавали. Процени своје знање и постави себи циљеве учења. Види пример у Радној свесци.

П Р И Р О Д Н Е

К Р А Ј А 28

L TA

Воде у мом крају

PO

R

Течно, гасовито и чврсто стање воде

KA -

Повезаност температуре ваздуха, његове запремине и кретања Временске прилике у крају

U

Карактеристике краја у коме живим

ED

О Д Л И К Е

Облици рељефа у мом крају

Научићеш

• да постоји веза између рељефа, воде, ваздуха, земљишта, сунчеве светлости и топлоте и живота живих бића у животним заједницама; • да у твом крају постоје разноврсне животне заједнице; • да је живим бићима у животним заједницама понекад потребна брига и нега човека.

ED

U

KA -

Открићеш

PO

R

TA

L

• да разликујеш животне заједнице према условима живота и живим бићима у њима; • да животне заједнице разликујемо по томе да ли су настале деловањем природе или их је створио човек; • да прикажеш везе међу живим бићима у различитим животним заједницама помоћу ланаца исхране; • да илуструјеш примерима одговоран и неодговоран однос човека према животној средини; • да као део тима учествујеш у истраживању животних заједница краја.

Упознаћеш • од чега зависи разноврсност биљног и животињског света у животним заједницама; • везу између животних заједница, облика рељефа, временских прилика и живота и рада људи у твом крају.

Животне заједнице у мом крају Биљни и животињски свет на једном простору ствара своју заједницу. У њој свако има своје место и улогу. Оно што прочиташ на следећим страницама препознај у природном окружењу свог краја. Тако ћеш боље разумети да си и ти део природе и своју улогу у њој.

• станиште • услови за живот • прилагођавање • повезаност

TA

L

Животна заједница представља скуп свих живих бића на простору – станишту у коме владају исти услови за живот. Погледај графички приказ и подсети се услова за живот живих бића.

R

Наведени услови разликују се на различитим местима (у шуми, парку, језеру...), али се и на истом месту мењају (током лета, зиме, у јесен, пролеће, у току дана, ноћи).

PO

Начин прилагођавања условима живота у животној заједници Да би биљке и животиње живеле на неком простору, морају бити прилагођене условима за живот на њему.

ED

U

KA -

Птице које живе поред воде разликују се по свом изгледу од птица које живе у шуми. Дивље патке и гуске имају пловне кожице између прстију на ногама да би могле да пливају, кљун им је пљоснат како би лакше ловиле рибу. Сова, која живи у шуми, има оштар кљун и канџе на прстима како би безбедно стајала на грани дрвета. Барска корњача, за разлику од шумске, има једнобојан оклоп (смеђ или црн), док је оклоп шумске корњаче са правилним шарама у бојама сувог лишћа и земље.

сова

патка

шумска корњача

У бари и поред баре уочавају се биљке које су прилагођене животу у води. Локвањ је кореном причвршћен за дно баре, док његов цвет и лист плутају по површини воде. У буковој шуми, због веће количине влаге, има више зељастих биљака него у боровој шуми. Сети се и ти неког примера прилагођавања животиња и биљака различитим условима за живот.

30

барска корњача

локвањ

Разноврсност животних заједница Ако биљке и животиње живе на земљи или у земљишту, чине копнену животну заједницу. Ако живе у води, кажемо да чине водену животну заједницу. Неке животне заједнице је створила сама природа, а неке је својим радом створио човек.

Копнене и водене животне заједнице које су настале без утицаја човека називају се природне животне заједнице.

R

TA

Човек је у далекој прошлости секао шуме, исушивао мочваре и орао ливаде да би створио плодно земљиште. И данас то ради у многим крајевима.

L

Животне заједнице које човек уређује и брине о њима јесу култивисане животне заједнице.

Пронађи у библиотеци књигу о биљном и животињском свету твог краја. Разговарај на часу са друговима/ другарицама о прочитаном.

ED

U

KA -

PO

Посматрај шематски приказ и уочи којих животних заједница има у твом крају.

Истражи, а затим размени резултате истраживања на часу са вршњацима: 1. Зашто рода има дуге ноге?

2. Зашто кртице имају кратке ноге и снажне мишиће?

3. Зашто малина на гранама има оштро трње?

1. Какве су животне заједнице у твом крају?

2. Да ли у твом завичају човек ствара нове животне заједнице?

3. Како се животиње и биљке прилагођавају животу у животној заједници? Објасни на једном примеру.

31

Повезаност живих бића у животним заједницама

веверица на дрвету

Живот живих бића у животним заједницама

роде у гнезду

TA

зец на ливади

L

У претходним разредима, у оквиру предмета Свет око нас, објашњени су различити примери повезаности живих бића и природног окружења чији су они део. Подсети се неких од њих. Погледај фотографије и објасни повезаност биљака и животиња приказаних на њима.

• равнотежа • ланац исхране • произвођачи • потрошачи • разлагачи

KA -

PO

R

У свакој животној заједници жива бића имају своју улогу. Биљке су произвођачи хране, али и животињама пружају склониште. Многе животиње живе у густој трави или у шупљинама и гранама дрвећа. Биљке производе кисеоник, који је свим живим бићима потребан за дисање. Неке животиње користе биљке за исхрану, некима су храна друге животиње. Животиње се зато у животним заједницама називају потрошачи. Жива бића издишу угљен-диоксид који биљке користе када праве храну. Биљке које увену и животиње које угину разлажу разлагачи. Подсети се садржаја о плодности земљишта и како настаје хумус, о чему сте учили у другом разреду. На овај начин одржава се равнотежа живих бића. Има довољно произвођача да би потрошачи добили храну и постоје разлагачи, који чисте природу.

U

Утицај човека на очување равнотеже у животним заједницама

ED

О равнотежи брине сама природа, али када затреба, помаже јој човек својим активностима. Нажалост, дешава се и обрнуто. Човек често може да буде узрок уништења неких живих бића у животним заједницама.

Посматрај у јесен дрво у свом дворишту или у парку. Размисли о томе шта би се десило да разлагачи не одраде свој посао и да сваке године испод тог дрвета остане гомила лишћа.

Размисли о приказаним примерима и објасни их.

32

.

.

Ланац исхране . ... .

карике – предмети од метала округлог облика који се надовезују један на други и чине ланац

TA

L

Начин повезаности исхране биљака и животиња у некој животној заједници подсећа на повезаност карика у ланцу. На почетку ланца исхране је биљка, а на крају разлагач. Ако у ланцу исхране недостаје неко живо биће, она која су после њега бивају угрожена јер неће имати чиме да се 1. хране.

2. Тако се ланац исхране у природи прекида и равнотежа у њој бива угро. жена.

3. Посматрај приказани ланац исхране и замисли шта би се десило када . би нестали орлови. Којих животиња би било више а којих мање? Објасни.

Зашто је важно очување равнотеже у животним заједницама?

R

.

KA -

PO

...

ED

U

Зашто нису родиле кад сам их све редовно прскао?

Покушај да помогнеш деди и унуку. Консултуј се са одраслима или са стручњацима.

Деда, зашто нема пчела на цветовима?

Па, шта да радим? Ако не прскам, јабука неће пуно рађати.

Не знам! Увек их је било.

Деда, у школи смо научили да пчеле страдају када се воће прска.

Истражи и забележи неколико примера ланаца исхране у животним заједницама у твом крају. Нацртај најмање три примера и објасни њихов начин функционисања.

кисеоник

Мапа кључних садржаја

угљен-диоксид

33

Копнене животне заједнице Копнене животне заједнице у Србији имају богат биљни и животињски свет. Од услова за живот у њима зависи које ће биљке и животиње настанити неку копнену животну заједницу.

• шуме • ливаде • пашњаци

Шуме – биљни свет

L

Шума је животна заједница биљака и животиња. Од биљака разликујемо зељасте биљке, жбунасте биљке и високо дрвеће. Према томе које врсте дрвећа у њима има највише, шуме се деле на: листопадне, четинарске и мешовите шуме.

Четинарске шуме простиру се на већим надморским висинама.

У њима расту: храст, буква, јасен, багрем, брест, липа, топола, јавор, бреза, леска жбуње и зељасте биљке.

У њима расту: смрча, јела, бели бор, црни бор, Панчићева оморика.

PO

KA -

ED

U

Пронађи на интернету уз помоћ родитеља/старатеља слику храста, бора и брезе. Нацртај лист сваке од наведених биљака и уочи сличности и разлике између њих.

У шуми уочавамо шумске спратове биљака. Види фотографију.

Мешовитих шума има и у нижим и у вишим пределима.

R

Листопадне шуме заступљене су на мањим надморским висинама.

!

34

TA

! ?!

У њима расту и лишћари и четинари. Најчешће буква, храст, бреза, јавор од лишћара и борови, смрче и јеле од четинара.

ЧУВАЈМО ШУМЕ! У Србији има највише букове шуме. Стабло букве је глатко, крошња уска и висока. Расте између 35 и 45 метара, а може да живи и до 300 година. У буковим шумама светлост теже продире, зато су оне влажне и тамне. Опало лишће букава формира дебео слој који задржава влагу земљишта. У њима се налазе многи извори воде за пиће али и извори река. Букове шуме су велике фабрике кисеоника. Објасни зашто.

Шуме – животињски свет У шумама живи велики број животиња. Оне су њима склониште али и извор хране. Види табелу и уочи које од наведених животињских врста живе у твом крају.

крупније животиње

ситније животиње

,

птице

,

,

,

,

вук дивља свиња

јелен

јазавац

кос

сова

рис

веверица

тетреб

детлић

R

У густим и влажним шумама живи даждевњак. То је водоземац (живи у води и на копну). На телу има жуте шаре. Може се видети у шуми после кише.

лисица

KA -

Земљиште у шуми

PO

медвед

TA

L

, ,

!

Пронађи на интернету слику дивље свиње, риса и сове. Нацртај их или одштампај њихове слике и залепи их у свеску. Напиши сличности и разлике између ових животиња према изгледу и начину исхране.

Земљиште на коме се налазе листопадне шуме веома је плодно. Опало лишће, остаци биљака, измет и остаци животиња таложе се на тлу и чине га плодним и растреситим. Слој опалог лишћа задржава влагу земљишта.

ED

U

Човек је крчио шуме како би стварао плодно земљиште на којем је гајио биљке за исхрану своје породице и домаћих животиња. Дрвеће из шума се користи и за огрев и прераду, о чему ћемо више говорити у делу који се односи на делатности. Непланска сеча шума угрожава ланац исхране у шуми. Пример ланца исхране у шуми: .

... Размисли и објасни шта би се догодило да човек посече лескову шуму, чији су . плодови лешници. крчење шума – сеча шума и претварање у обрадиво земљиште

Истражи које врсте шума има највише у твом крају. Запиши у свесци њихове називе, као и имена дивљих животиња и птица које у њима живе.

35

Ливаде Ливаде су копнене травнате животне заједнице на којима расту разноврсне траве и цвеће. Трава нарасте и до 50 цм. Људи косе траву, суше је и тако осушену траву – сено користе за исхрану стоке у зимском периоду. Ливаде су погодне за живот инсеката (пчеле, осе, бумбари, скакавци, бубамаре, лептири, пауци...), али има и зечева, змија, пољских мишева, јежева, јаребица, фазана и других животиња. Кртице, глисте и црви живе у земљи испод ливада. Јелени и срндаћи из шуме изађу да би пронашли храну – свежу траву на ливади. Лисица лови птице и зечеве на ливади.

лептир

мајчина душица

пчела

кртица

зец

цврчак

KA -

бела рада

PO

R

TA

L

Највећи број ливада и пашњака створила је природа. Ипак, ако би се десило да их човек не коси или не тера стоку на пашу, у њима би нарасле и друге биљне врсте које могу да униште траву.

Пашњаци

U

Пашњаци су травнате површине. Користе се углавном за напасање стоке, тако да се не косе. Постоје пашњаци и у равничарским и у брдско-планинским пределима. Животињски свет пашњака сличан је као и на ливади, али због ниске траве на њима нема крупних животиња. Животињски и биљни свет зависи од надморске висине на којој се пашњак налази.

ED

На Пештерској висоравни, која се налази на око 1100 м надморске висине, пашњаци су најчешће копнене животне заједнице. Људи који тамо живе углавном се баве узгојем говеда и оваца, те је овај крај познат по веома квалитетном сиру. У Војводини такође има пашњака на којима чобани чувају овце и говеда.

1. Које су копнене животне заједнице заступљене у твом крају?

2. Одабери једну биљну и једну животињску врсту ових животних заједница и напиши шта знаш о њиховом начину живота (изглед, исхрана, размножавање).

36

Водене животне заједнице У водама живи велики број различитих биљних и животињских врста. Подсети се садржаја о текућим и стајаћим водама са почетка уџбеника и припреми се да сазнаш још нешто занимљиво о животу у води.

• ток реке • инсекти • рибе • барске биљке • птице

Животне заједнице река

L

Животне заједнице реке чине биљке и животиње чије је станиште текућа вода.

TA

На цртежу је приказан ток једне реке. Полазећи од свог извора до ушћа, река пролази кроз различито земљиште. Такође се мења и надморска висина терена, као и биљни свет на њеним обалама. Све то утиче на особине воде у њој од извора до ушћа. Због тога су и њени становници различити.

R

• Вода у горњем току реке је хладна, бистра, брза и плитка.

• Дно реке је стеновито и каменито.

средњи ток

KA -

PO

горњи ток

ED

U

• Вода у средњем току реке спорије тече, топлија је и дубља.

• Дно у средњем току реке је углавном прекривено ситнијим камењем – шљунком. доњи ток

• Вода је у доњем току реке мирнија, дубока, топла и углавном мутна.

• Дно реке је углавном прекривено песком и муљем.

1. Твој задатак је да добро проучиш графички приказ делова тока реке, а затим и сликовни приказ становника водених животних заједница на следећој страни. Напиши у свесци ком делу тока реке припада биљка или животиња са слика на страни 38.

37

PO

R

TA

L

.

KA -

! ?!

ED

U

.

1. У енциклопедијама, на интернету или у разговору са укућанима, сазнај која биљна или животињска врста још живи у реци или око реке и нацртај их поред ових које смо ти представили.

!

2. Ако се зна да ланац исхране почиње биљкама, а да је свака мања риба плен већој риби, животињи или птици, нацртај у свеску један ланац исхране у реци.

3. Подсети се садржаја о води на претходним страницама уџбеника и напиши какве су реке у твом крају. Како то утиче на биљни и животињски свет те животне заједнице? Објасни.

38

Животне заједнице бара и језера Животне заједнице бара и језера чине биљке и животиње чије је станиште стајаћа вода. Анализирај дате фотографије. Откриј разлике и сличности између живог света у барама и језерима.

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

• Вода у бари је мутнија и топлија него у језеру.

• Жаба је најпознатији становник баре.

• Остали становници су: вилин коњиц, лептир, рода, чапља, пуноглавац, барска змија, корњача...

• Биљке често расту и живе испод површине воде.

• Уз саму обалу баре расту рогоз, трска, локвањ, водена боквица и барска перуника.

Задатак на следећој страни ћете радити у пару уз примену технике Партнерски диктат. Пратите упутства.

• Најчешћи становници језера су: муве, шкољке, водени пужеви, лабудови и видре.

• На дну језера има доста алги које су храна неким рибама и другим воденим животињама.

• Језера настањују животиње које можемо срести и у доњем току реке.

• И у језеру биљке расту и живе испод површине воде.

• Уз саму обалу језера расту рогоз, трска, локвањ, водена боквица, барска перуника...

• На обали или на води језера и бара могу се видети: дивља патка, лабуд, рода, чапља, корморан и друге птице.

39

Један ученик чита текст са описом птице, други ученик црта на папиру према диктату. Напишите назив птице. Затим размените искуства на нивоу одељења.

?

?

L

Тело ми је прекривено масним перјем. Имам кратке ноге и између прстију разапету кожицу. Кљун ми је пљоснат и кратак. Гнездо правим у рогозу и трсци поред воде. Волим да једем врхове разних трава и барских биљака, семење, ситне рибе и црве. Бојим се лукаве видре.

TA

Ноге су ми дуге са четири размакнута прста. Три су окренута напред да боље газим по муљу. Гнездо правим високо на дрвету врбе. Храним се газећи по плићаку. Храна су ми ситне рибе, жабе, пужеви и ракови. Не летим на југ као моја другарица рода.

PO

R

Ланац исхране у стајаћим водама могу да чине биљка и животиње приказане на фотографијама. Напиши у свеску најмање два примера ланца исхране састављеног од наведене биљке и животиња.

вилин коњиц

KA -

жаба

штука

змија

U

чапља

локвањ

1. У чему је разлика између животне заједнице баре и језера?

ED

2. Које биљке и животиње живе и у бари и у језеру? Наброј по три примера.

3. Зашто се дивље патке зими селе на југ?

4. Зашто чапље имају дуге ноге, а дивље патке разапету кожицу између прстију?

Мапа кључних садржаја

40

Прошири своје знање 1. Где расту биљке са слике? Заокружи. а) бара б) ливада в) шума Цвет ове биљке веома је лековит, некада су га хајдуци користили за зарастање рана, отуда му и име.

Цвет ове биљке се суши и од њега се прави чај.

Ова биљка се гаји на њиви. Спада у крмно биље (од ње се добија квалитетна сточна храна). Користи се за исхрану домаћих животиња. Човек је од давнина користи за исхрану стоке.

L

2. Ко није становник шуме? Заокружи.

R

KA -

а) кукуруз б) храст в) сунцокрет

PO

3. Ко овде не припада? Заокружи.

TA

а) храст б) детелина луцерка в) дивља јагода

4. Која биљка је четинар? Заокружи.

ED

U

а) рогоз б) јаблан в) Панчићева оморика

Најпознатије и веома често дрво у нашим крајевима. Достиже висину преко 40 метара, има широку крошњу и може да доживи старост и до 1000 година.

Име је добила по ботаничару Јосифу Панчићу, који ју је открио на планини Тари. Танка, висока до 50 м, високе горње гране на њеном стаблу повијене су навише, средње су скоро хоризонталне, а доње су повијене ка земљи, али су врхови окренути увис. Каже се да је она живи фосил у биљном свету.

5. Препознај животињу. Сталан сам становник шуме. Сваштојед сам. Зиму проводим у сну у свом брлогу. Ту женке на свет донесу младунчад која нису тежа од поморанџе. Угрожена сам врста. а) јеж б) медвед в) твор

41

6. Ко су становници реке? Заокружи.

Речни рак дише шкргама. Насељава реке и језера са чистом водом, каменитим и песковитим дном. Ноћу излази и тражи храну. Заштићена је животиња.

а) шаран, штука, речни рак б) локвањ, штука, жаба в) пастрмка, делфин, барска трава Шаран живи у топлим, мирним водама. Достигне дужину од 1 м и тежину преко 20 кг. Живи у језеру, каналима и мањим рекама.

L

Насељава поља и њиве где има разноврсне хране. Величине је 35 цм. Перје јој је обојено разним нијансама сиве боје, док на врату и прсима има црвенкасти прелив. Живи у јату, развијено јој је чуло вида и слуха. Женка полаже до 18 зелених јаја и лежи на њима 24 дана, а мужјаци чувају стражу.

PO

R

а) дабар б) рогоз в) јаребица

TA

7. Ко овде не припада? Заокружи.

Штука је брза грабљивица. Вретенастог је облика, са главом која подсећа на крокодила и устима попут пачијег кљуна. Напада све што се у води креће.

KA -

8. Које птице можеш видети у бари? Заокружи.

U

а) птице са дугим ногама и дугим кљуном б) птице са дугим кљуном и пловном кожицом између прстију в) птице станарице

ED

Роде су птице дугог врата и ногу, висине до 150 цм. Реп им је кратак. Роде су месоједи. Снесу три до пет јаја. Оба партнера леже на јајима и обезбеђују храну за младе. Живе преко 20 година.

9. Ко живи у шуми и у воћњацима? Заокружи. а) кос б) ласта в) врабац

42

Мужјак је препознатљив по црном перју и жутом кљуну, док женке имају светложуте мрље по перју. Не селе се зими. Одлично лете. Хране се на земљи: инсектима, зрелим воћем, црвима, па често скакућу. То је птица певачица.

Култивисане животне заједнице • обрадиво земљиште • рад људи • ратарске биљке • воће • поврће • гајене биљке • самоникле биљке

Сети се неког свог боравка у парку, воћњаку или на њиви. Које биљке тамо можеш да видиш? Има ли животиња у њима? Којих? Наброј их.

R

TA

L

Култивисане животне заједнице су оне које човек уређује да би на њима гајио биљке. На њима човек гаји биљке за:

и друге ратарске биљке

ED

U

KA -

PO

За раст биљака у култивисаним животним заједницама важно је да земљиште буде плодно. Човек прихрањује биљке ђубривима, и то органским (ђубриво које стварају животиње и компост) и прска их разним хемијским средствима. На тај начин штити гајене биљке од самониклих биљака, као и од животиња које насељавају култивисане животне заједнице.

--> -->

пшеница

сунцокрет

глиста

--> -->

пољски миш

43

L

и друго поврће

грашак

бубамара

јеж

KA -

парадајз

PO

R

TA

у повртњаку

ED

U

и друго воће

у воћњаку

шљиве

44

брескве

лист јабуке

пчеле

гусеница

сеница

чворак

Дивље животиње и птице посећују култивисане животне заједнице у потрази за храном. Објасни зашто.

лале

веверица

лептири

KA -

гајене биљке – биљке о којима брине човек самоникле биљке – биљке које расту саме и угрожавају култивисане биљке украсне биљке – цвеће, украсни жбунови и дрвеће ратарске биљке – биљке које расту на њиви компост – ђубриво настало од остатака биљака

U

! ?!

руже

PO

R

TA

L

ПАРК је култивисана животна заједница посебно уређена за одмор и рекреацију људи.

1. Сазнај зашто се за паркове каже да су „плућа” градова.

ED

2. Које још послове, а да није наведено, обављају људи који се брину о парковима?

3. Напиши састав на тему Доживео/доживела сам у парку.

4. Реши задатке у Радној свесци на страни 20.

Култивисане животне заједнице

њива

воћњак повртњак

парк 45

Заштита копнених и водених животних заједница у мом крају Познајеш карактеристике животних заједница и начин живота живих бића у њима. Уочаваш њихов значај за живот живих бића и зашто је важно да их сачувамо. Прочитај приче људи који брину о животним заједницама и размисли шта ти можеш да учиниш да се оне сачувају како би се живот у твом крају одвијао без проблема. Сви смо одговорни за живи свет!

• шумари • ловочувари • ватрогасци • деца • заштита

Заштита биљака у шуми

TA

KA -

Тако смо помогли осталом дрвећу у шуми да расте и да се развија.

PO

R

Да би се дрво у шуми исекло, потребна је дозвола. Може да се исече само оно дрво које шумар означи. Наш задатак је да једном у десет година одемо у неку од шума и означимо која ће се стабла исећи. Бирамо оштећена и искривљена стабла или проређујемо стабла тамо где је шума густа. Остављамо добра и здрава стабла која могу дати плодове и нове биљке. Када се у једној шуми посеку означена стабла, наредних десет година у њој нема сече.

L

Шумар нам је испричао причу:

U

Заштита животиња у природи

ED

О животињама у шуми и на ливадама брину ловочувари и ловци. Погледај фотографије и испричај шта знаш о овоме. Има ли у твом крају ловочувара? Организујте разговор са ловочуварима о томе на који начин брину о животињама у крају.

храна за дивље свиње

46

хранилица за дивљач током зиме

Сазнај више: Ловци сваког пролећа пребројавају дивљач у крају. Ако се утврди да је нека врста дивљих животиња током зиме више страдала, предузима се следеће: – забрањује се лов на ту врсту дивљих животиња; – из узгајалишта се доносе младунци тих животиња како би се њихов број повећао. Тако се води рачуна о равнотежи у природи.

Заштита водених животних заједница

TA

L

Осим шумара и ловаца, о заштити животних заједница брину и ватрогасци, пољопривредни стручњаци, ветеринари, риболовци. Разговарај са другом/другарицом из клупе о томе шта они раде.

PO

R

Водене животне заједнице најчешће су угрожене због испуштања отпадних вода у њих. Да би се проблем решио, граде се постројења за прераду отпадних вода. Распитај се да ли у твом крају постоји такво постројење.

ED

U

KA -

У случају пожара у природи или насељеном месту треба да зовеш ватрогасце на број телефона 193.

1. Чиме се у твом крају најчешће загађују животне заједнице? Наведи пример и укратко објасни.

Припреми се за мало истраживање.

1. Забележи која је животна заједница у твом крају најугроженија. Образложи своје мишљење.

2. Предложи план њене заштите.

3. Уколико сте у могућности, организујте са учитељем/учитељицом посету ватрогасцима и разговарајте са њима о начину заштите животних заједница у крају.

1. Осмисли и нацртај знак упозорења да се не баца отпад у шуми.

2. Зашто долази до пожара, а зашто до поплава? Како то утиче на биљке и животиње у твом крају?

2. Пронађи информацију о томе колико је букви потребно да порасте до 25 метара висине. Зашто је то важно да знамо?

3. Сети се стрипа о пчелама и прскању воћа. Има ли у твом крају неких сличних примера? Напиши укратко о томе.

3. Проведи један дан са извиђачима, ренџерима или планинарима у природи. Разговарај са њима о правилном понашању у природи.

47

Обнови знање о условима за живот у животним заједницама у твом крају УСЛОВИ ЗА ЖИВОТ

СУНЧЕВА СВЕТЛОСТ И ТОПЛОТА

L

ВОДА

TA

ВАЗДУХ ЗЕМЉИШТЕ

PO

R

КУЛТИВИСАНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

ЊИВА

ПОВРТЊАК

KA -

ВОЋЊАК ПАРК

ED

U

Испричај шта знаш о животним заједницама, користећи графички приказ и кључне речи као подсетник, затим процени своје знање користећи дату табелу.

Своје знање о животним заједницама процењујем као: добро, задовољавајуће, незадовољавајуће (упиши један одговор)

48

Желим да научим још и...

Кључне речи: ланац исхране, услови живота, биљне врсте, животињске врсте, исхрана, обрада земљишта, заштита, равнотежа.

То ћу научити за... (упиши број дана)

ЖИВОТ СТАНОВНИШТВА У МОМ КРАЈУ Научићеш

• да сваки народ има своје обичаје; • да за заједнички живот у крају јесте важно поштовање права и одговорност становника према обавезама; • да безбедност у саобраћају зависи од свих учесника/учесница у саобраћају; • да саобраћај има велику улогу у развоју краја у коме живиш; • да постоји опрема коју обавезно користиш као учесника/учесница у саобраћају; • да постоји начин заштите од заразних болести – превенција.

ED

U

KA -

Открићеш

PO

R

TA

L

• да примењујеш правила друштвено прихватљивог понашања поштујући права, обавезе и различитости међу људима; • да повезујеш врсте и значај саобраћаја у свом крају са потребама људи; • да примењујеш правила безбедног понашања у саобраћају; • да препознаш карактеристике заразних болести.

Упознаћеш • права и обавезе становника краја у коме живиш; • одлике различитих врста саобраћаја; • симптоме заразних болести и које болести преносе животиње.

Живимо заједно и поштујемо једни друге • права • обавезе • обичаји • суживот

Разговарајте о народној пословици: Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.

Становништво краја Становништво краја чине људи који у њему живе. У Србији живе: Срби, Мађари, Румуни, Бугари, Словаци, Русини, Бошњаци, Роми, Македонци, Црногорци, Албанци, Хрвати, Јевреји и други народи.

TA

L

Разноврсност становништва неког краја чини тај крај богатијим. Присуство различитих народа у некој средини омогућава нам да се боље упознамо и више сазнамо о обичајима, култури, фолклору и традицији припадника тих народа, тако ћемо једни друге више поштовати.

R

Наведи имена народа који живе у твом крају. Опиши један њихов обичај.

PO

Суживот – живимо заједно и познајемо једни друге

KA -

Сваки народ има свој језик, писмо, обичаје, песме, приче, књиге, ношњу, игре, наслеђе из прошлости, по чему се разликују од других народа. Припадници различитих народа живе заједно на једном простору и међусобно се поштују и уважавају. Човек живи у друштву других људи. Заједно иду у школу, играју се, раде и проводе слободно време. Они сарађују, размењују знања и искуства, помажу једни другима у свакодневном послу.

ED

U

Добар дан на неким од језика народа који живе у Србији

jó napot

1. Који народи живе у Србији?

2. Зашто је значајно да се народи међусобно боље упознају?

3. Наведи неки обичај других народа који живе у твом крају.

50

Фолклорна друштва чувају традицију народа у Србији.

Права и обавезе становништва мог краја Људи се договарају о правима и правилима која ће поштовати. У твом одељењу постоје правила која сте сви донели. У спорту постоје спортска правила, у саобраћају саобраћајна и слично. Објасни како се у твом одељењу прати поштовање договорених правила и шта предузимате ако се она не поштују.

TA

L

Права становника односе се на слободан живот, право на образовање, лечење, слободно кретање, право на рад и одмор и друго. Није дозвољено да неко другоме ускраћује права која има. Сви становници Србије, па и твог краја, равноправни су. То значи да имају иста права, али и исте дужности – обавезе.

Поштовати друге људе и њихова права

Право на живот

Право на образовање Право на рад и одмор

Школске обавезе радити у складу са могућностима Сарађивати са другим људима

Бринути о природи и спречавати њено загађење

U

KA -

Право на заштиту од насиља, злоупотребе и злостављања

Бринути о свом здрављу

PO

Право на здравствену заштиту

R

Право на лично име

ED

Расправа, дискусија или дебата су облици разговора који се воде у већој групи људи/деце о једном или више питања. Сви равноправно учествују, уважавају саговорнике и образлажу своје мишљење. Тако учимо ненасилну комуникацију и спречавамо појаву сукоба.

1. Дискутујте о поштовању донетих правила понашања у вашем одељењу.

Мапа

2. Искажи своје мишљење/ кључних став вршњацима о сарадњи у садржаја одељењу.

3. Размени са вршњацима лично искуство у обављању обавеза које имаш код своје куће.

4. Како треба реаговати у случајевима када се деси насиље? Објасни.

51

Одлике насеља у мом крају и њихова повезаност • село • град • размена • пут • услови за живот

Своје знање о насељима проширићеш изучавањем повезаности села и града. Сазнаћеш о повезаности између рељефа и услова за живот у насељима у крају.

Сеоска и градска насеља

TA

L

Подсети се садржаја о рељефу. Истакли смо да крај у коме живиш може бити равничарски – ако у њему преовладава равно земљиште или брдско-планински крај у коме су најзаступљенија брда и планине као облици рељефа. Од облика рељефа на коме се налази зависи и изглед насеља. Види фотографије.

село у брдско-планинском крају

PO

R

село у равничарском крају

U

KA -

град у равничарском крају

ED

Уочи разлике/сличности између насеља на фотографијама. Ком типу насеља припада место у коме живиш? Образложи услове за живот у њему. Шта је добро, а шта може да се промени?

град у брдско-планинском крају

Када кажемо да у сеоским и градским насељима постоје различити услови за живот, углавном помислимо на уређеност путева и улица, близину школа, болница, позоришта, доступност телефонског и интернет сигнала, развијеност саобраћаја и слично. Услове за живот одређује и облик рељефа на коме се налази неко насеље, различите временске прилике, као и могућности да се људи баве неким одређеним занимањима.

Путовања из села у град и из града у село Људи из села одлазе у град ради обављања куповине производа као што су: обућа, одећа, намештај, храна коју сами не производе, средства за хигијену и слично. Из града у село долазе људи да би обављали неке послове: учитељи, лекари, ветеринари, поштари, библиотекари и слично. И на овај начин се остварује сарадња становника села и града. Неки људи из града, као и људи из села, путују до својих радних места. Тако многи у току дана пређу и по више километара да би стигли до свог радног места.

52

Повезаност и међузависност сеоских и градских насеља

PO

Градско насеље

Удаљеност од места у коме станујем изражено у километрима

ED

U

KA -

Сеоско насеље

Удаљеност од места у коме станујем изражено у километрима

R

o

TA

L

Нацртај табелу у свеску (види пример) и у њу упиши тражене податке. Потражи помоћ од укућана или учитеља/учитељице за одређивање удаљености сеоских или градских насеља од места у коме ти живиш.

1. У чему је разлика, а у чему сличност између села у брдско-планинском и равничарском крају?

2. Шта све убрајамо у услове за живот у неком насељеном месту?

3. Зашто људи свакодневно путују из села у град и из града у село?

4. Објасни међусобну повезаност између села и града.

53

Људи раде и стварају – производне и непроизводне делатности • услуге • производ • занимања • делатности

У нашем окружењу разликујемо производе људског рада, делања, од онога што је створила природа. Људи раде различите послове, производе одређене производе, брину о другим људима, сликају, компонују музику, чувају стоку, глуме, кроје, певају, возе камионе...

Чиме се баве људи у твом крају?

R

TA

L

Изучавали смо: рељеф, воде, падавине, врсте ветрова и животне заједнице у крају, што све скупа чини природне услове за живот људи у неком крају. Од њих зависи да ли ће се у том крају обављати неки послови. Тако се, на пример, у равничарским пределима више гаји пшеница. Њу узгајају ратари. Да би се пшеница самлела, праве се млинови и у њима раде људи – млинари. У брдско-планинским пределима има пашњака, на којима људи узгајају краве, овце или козе, они су сточари. Млеко од ових животиња се одвози у млекаре и у њима се пакује или се прави сир, јогурт или кајмак. То раде људи који су технолози за прераду хране. Да би ти производи стигли до других људи, треба да се превезу камионима. Камионе возе возачи. У продавници раде људи – трговци код којих ћеш купити неки од млечних производа.

KA -

PO

Прочитај кључне речи у овом пасусу. Оне означавају различита занимања људи. Ако су занимања слична по начину обављања послова или се добија сличан производ, или пружа услуга, онда се занимања сврставају у . исту делатност.

ED

U

Производне и непроизводне делатности

54

Резултат човековог рада је неки производ: делови намештаја, храна...

Резултат човековог рада је услуга, лечење, образовање, глума...

Образовање Туризам

Индустрија

Здравство

Енергетика

Трговина

Рударство

Услужни занати Саобраћај

L

Култура Информационо-комуникациона технологија

TA

Прочитај садржаје из табеле. Заокружи оне делатности које су ти познате. Ако ти нека од делатности није позната, потражи објашњење од учитеља/учитељице.

Производно занатство Пољопривреда

PO

R

Производне делатности омогућавају да се стварају нови производи како би се живот људи, брига о биљкама и животињама или очувању природе олакшали. Образовање деце, лечење, писање књига, пренос информација путем телефона или интернета, смештај гостију у хотелу и многи други, јесу послови који припадају непроизводним делатностима.

KA -

Спроведи анкету у одељењу са осталим ученицима/ученицама. Запишите занимања својих укућана. Сачините табелу и разврстајте занимања према томе којој делатности припадају: производној или непроизводној. Закључите у којим делатностима ради већи број ваших родитеља, производним или непроизводним.

U

1. Објасни шта су делатности.

ED

2. По чему су сличне, а по чему се разликују производне од непроизводних делатности?

3. Забележи којих делатности има у твом крају. По чему су оне занимљиве?

55

Саобраћај у мом крају – путнички, теретни и информациони • путници • роба • информација • правила понашања • саобраћајнице

Познато ти је на који начин и уз помоћ којих средстава се саобраћај одвија. Проширићеш своја знања о саобраћају, али и о правилима понашања и безбедности у саобраћају. Важно је да примењујеш научена правила и водиш рачуна о својој безбедности у саобраћају.

Саобраћај у крају

TA

L

Људи имају потребу да путују, превозе робу, али и да размењују информације. Захваљујући саобраћајним средствима којим се транспортују људи и роба, могућа је размена између града и села. Често људи са села одвозе производе са својих њива повртњака и воћњака на пијацу у град. Из града се у село довозе производи из различитих фабрика.

R

За пренос информација у савременом свету користе се: телевизија, радио, новине, интернет мрежа и друштвене мреже: Фејсбук, Вајбер, Инстаграм, Снепчет или Твитер.

PO

Када одлазиш у госте, путујеш на одмор или идеш на школску екскурзију, користиш нека саобраћајна средства: аутомобил, аутобус, воз или авион. За своје кретање ова саобраћајна или превозна средства користе саобраћајнице: путеве и пруге. Авиони се крећу кроз ваздух. У нашој земљи бродови плове на већим рекама и неким језерима. Кажемо да је у неком крају саобраћај развијен ако има модерне саобраћајнице и велики број возила на њима.

KA -

Посматрај какве су саобраћајнице у твом крају. Уочи која врста возила се креће на њима. Има ли железничке пруге или аеродрома?

U

Путнички саобраћај

ED

За превоз путника користе се аутомобили и аутобуси – јавни превоз. На обележеним местима, аутобуским станицама, путници чекају жељени аутобус и одвозе се до одредишта. Аутобусом можеш да путујеш међумесним превозом од једног до другог места. У већим градовима аутобусом можеш путовати градским превозом од једног до другог дела града. У аутобусу се поштују правила понашања. Види цртеже.

56

TA

KA -

PO

За превоз путника на води користе се бродови. Највише их има на Дунаву, али и на Сави и Тиси, па и на неким језерима или већим барама. Користе се за превоз робе и за туристичке обиласке.

R

Аеродроми су ваздушне луке где полећу и слећу авиони. За слетање авиона се користе писте, а на аеродрому постоји посебна служба – контролори лета, који прате лет авиона и помажу пилоту да лакше слети или полети.

L

Железнички саобраћај за превоз путника одвија се тамо где постоји урађена железничка пруга за воз или метро. У воз се улази и из њега силази на железничкој станици. У возу можеш да шеташ док се он креће, користиш вагон за спавање или вагон за ручавање, у зависности од тога колико дуго путујеш.

U

Поделите се у неколико група. Свака група треба да одглуми неку ситуацију у једном од превозних средстава које смо навели. Можете глумити: улазак групе путника у воз; понашање путника у аутобусу... и слично. Избор је ваш.

ED

Превоз робе – теретни саобраћај

Ако се камионима или возом превози течност, онда се користе камиони цистерне, а на композицију воза се прикaчи вагон цистерна.

57

Информациони саобраћај ДНЕВНА СОБА: Деда чита новине, тата гледа телевизор, дете пише домаћи, мама улази и са врата говори: МАМА:! Управо сам добила информацију од пријатељице на Вајберу, ?! сутра је Ноћ музеја, позива нас да идемо заједно у Народни музеј. ТАТА: Да, управо су јавили и на вестима ту информацију.

TA

ДЕТЕ: Одлично! Баш бих волео да идемо сви заједно. Чуо сам од учитељице данас у школи о томе.

L

ДЕДА: И ја сам ту информацију прочитао у новинама.

R

Чланови ове пoродице су добили информацију – обавештење да се организује догађај Ноћ музеја. Мама је информацију добила писаном поруком преко друштвене мреже на телефону, тата је чуо у вестима на телевизији а деда је прочитао у новинама. Дете је чуло информацију у школи. Информације садрже податке о некоме или нечему. Оне се преносе на различите начине.

ВАЖНО! Приликом коришћења интернета и друштвених мрежа нека уз тебе буде и нека одрасла особа. Ако самостално имаш приступ интернету и доживиш неку непријатност, пријави одраслима у твом окружењу или на сигуран број 19833.

KA -

!

PO

У информационом саобраћају информације се преносе путем одређених средстава. Која су средства за пренос информација коришћена у нашем примеру? Да ли ти користиш мобилни телефон и имаш ли приступ некој од друштвених мрежа?

ED

U

У прошлости су добошари читали важне информације људима на сеоским и градским трговима. Информације су се преносиле и писаним путем – писмима, затим уз помоћ телеграфа, телефона, а у новије време уз помоћ интернет мреже.

58

1. Чиме се у твом крају превозе путници?

2. Зашто се за превоз течности користе цистерне, а не обични камиони?

3. Шта све може да превози авион?

4. Објасни шта је информациони саобраћај.

И ја сам учесник/учесница у саобраћају – опрема и правилно кретање • правила у саобраћају • безбедност • опрема

!

Погледај фим Пажљивко на линку https://bit.ly/2mh64Jl. Разговарајте о филму и размените своја искуства о учествовању у саобраћају.

L

Путници, у било ком од наведених превозних средстава у претходној лекцији, возачи и пешаци су учесници у саобраћају и oдговорни су за личну безбедност, али и за безбедност других људи.

TA

Саобраћај се регулише правилима понашања у саобраћају и саобраћајном сигнализацијом: саобраћајним знацима и семафорима.

PO

ED

U

Знам да знаш, али ти и Маша се запричате и не гледате куда идете.

Знам, мама!

KA -

Води рачуна, крећи се тротоаром, а не коловозом. Улицу прелази на пешачком прелазу!

R

Како је регулисан саобраћај у твом крају? Наведи неки пример.

Приказали смо један пример у коме мама опомиње дете да се правилно понаша као учесник у саобраћају – пешак. Подсети се до сада научених правила о кретању пешака у саобраћају. Напиши их и залепи на одељењски пано.

59

Безбедност деце у саобраћају

TA пешачки прелаз

зона за пешаке

обавезно заустављање

забрана саобраћаја у једном смеру

PO

– За вожњу у аутомобилу за децу је потребно прилагођено седиште са појасом.

R

У саобраћају важе и правила која се односе на путнике у аутомобилу. Ево нека од њих:

L

Посматрај цртеж. Шта деца имају на себи као заштитну опрему приликом вожње бицикла, ролера и тротинета? Зашто је то важно? О чему још треба да воде рачуна када започну своју вожњу? Где је дозвољено да деца до 12 година возе ролере и бицикле? Зашто је то важно? Разговарајте о овоме на часу са друговима и другарицама. Испричајте своја искуства у саобраћају.

KA -

– Сви путници у аутомобилу треба да буду везани сигурносним појасом, како на предњем тако и на задњем седишту.

U

1. Прочитај шта значи сваки знак на цртежу.

2. Који од њих се односи на пешаке а који на возаче?

3. Који знак је подједнако важан и пешацима и возачима?

ED

Саобраћајна полиција води рачуна о безбедности у саобраћају. Контролишу брзину кретања аутомобила, проверавају да ли су возачи користили алкохол пре вожње, брину о безбедности пешака. У случају потребе, полицију позиваш на број телефона 192.

60

Брига о здрављу деце и одраслих у мом крају – заразне болести и болести које преносе животиње • здравље • здравствене установе • вирусне инфекције • превенција

Одсутни су: Павле Јовић, Миња Срдић, Иван Павлов, Васа Илић и Ања Петровић.

PO

R

TA

L

У реду, хвала! Родитељи су ми јавили да су им деца болесна.

Здраво тело

KA -

Наше тело свакодневно обавља различите активности које су важне за живот. Несметано дишемо, уносимо и варимо храну, ходамо и трчимо, спавамо, избацујемо вишак течности и остатке хране и притом не осећамо бол или неке друге непријатности јер смо здрави.

ED

U

Свако од нас брине о свом здрављу. Како? Прочитај.

Како препознати да наше тело има проблем – симптоми болести

Ако се у нашем телу дешавају неке промене које утичу на наше здравље, тело шаље сигнале: бол, повишена температура, кашаљ, кијавица, грчеви у стомаку... Постоји већи број разлога зашто се неке болести јављају. Ми ћемо ти скренути пажњу на следеће: 61

Заразне болести – настанак и преношење Посматрај цртеж и одговори на питања: 1. Како родитељи брину о болесном детету? Шта примећујеш на цртежу? Објасни.

2. Зашто је важно да болесник не буде у контакту са здравим особама? Објасни.

3. Како се преносе заразне болести? Опиши неки пример.

L

Инфекције се дешавају када у наше тело дођу незвани гости – невидљиви организми вируси. Они нападају тело и користе храну из њега. Тело се брани материјама које се налазе у крви. Ако је наше тело снажније – има бољи имунитет, до болести неће доћи. Ако су вируси упорнији, тело се разболи. Инфекције вирусима су заразне, лако се преносе на друге људе у окружењу: додиром, коришћењем истог прибора за хигијену или прљавим рукама.

PO

R

TA

Знаш да се температура тела мери топломером. Нормална температура је између 36,30С и 37, 10С.

U

KA -

Најчешће заразне болести код деце су: грип, заразна жутица (болест прљавих руку), заушке и богиње. У коси човека, посебно деце, могу да се настане паразити – вашке. Оне изазивају свраб и непријатност јер убадају кожу на глави како би се храниле крвљу свог домаћина. вашке

Болести које преносе животиње

ED

Кућни љубимци, домаће и дивље животиње се могу разболети. Неке болести нису опасне по човека, али неке могу са животиња да пређу на људе. То су углавном неке врсте грипа (свињски, птичји), беснило, лајмска болест (преносе је заражени крпељи), лишај на кожи и друге. Ове болести се преносе директним контактом са животињама, уједом животиња или ако се у исхрани користи месо болесних животиња.

62

Ко још брине о твом здрављу? У случају већих здравствених проблема зовемо хитну помоћ на телефонски број 194.

Подсети се да смо међу непроизводним делатностима поменули делатност здравство. Ову делатност обављају они који су завршили медицинску школу, медицински факултет или фармацеутски факултет. Запослени су у домовима здравља, болницама или апотекама. Свако од нас има свог изабраног лекара.

PO

R

TA

L

Погледај слике и испричај причу на основу њих.

Како спречити појаву болести – превенција и мере заштите Болесник лежи код своје куће, мирује, слуша савете изабраног лекара, редовно узима лекове, али и води рачуна да не кија другима у лице, не користи исти прибор као и остали и избегава директне контакте.

ED

U

KA -

Водиш рачуна о себи, бринеш о хигијени простора у коме боравиш, одржаваш личну хигијену, бринеш о здрављу кућних љубимаца, переш редовно руке и слушаш савете лекара у саветовалишту за децу.

1. Шта су заразне болести?

2. Које болести преносе животиње?

3. Како ти бринеш о свом здрављу? Опиши.

4. Објасни превенцију и мере заштите од заразних болести.

Уместо мапе кључних садржаја на интернету уз помоћ родитеља/старатеља погледај епизоду Прљаве руке из серијала Коцка, коцка, коцкица. Напиши у свесци мапу кључних садржаја. Користи наше поднаслове као помоћ.

63

Обнови знање о становништву, насељима, делатностима, саобраћају и здрављу

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

Испричај шта знаш о садржајима које смо обрадили у претходној теми. Нека ти фотографије, цртежи и кључне речи користе као подсетник током причања.

64

Научићеш

ED

U

KA -

Открићеш

PO

R

TA

L

• да се оријентишеш у простору помоћу компаса и објеката из природе/окружења; • да умањено приказујеш објекте и простор у свом окружењу; • да опишеш пут којим се може стићи од једне до друге тачке помоћу плана насеља; • да препознајеш географске објекте у свом крају користећи географску карту Републике Србије; • да сарађујеш са другима у заједничкој активности; • да користиш рачунар и интернет у настави.

• шта ти може помоћи у оријентисању у природи, на карти и плану насеља; • главне стране света; • сваки картографски знак има своје значење; • боје на карти повезујеш са облицима рељефа.

Упознаћеш • могућност оријентисања уз помоћ Гугл мапе и GPS; • положај свог краја у односу на друге крајеве у Републици Србији.

Оријентишем се у крају Оријентисати се значи одредити своје место у простору у односу на стране света. У одређивању страна света у простору могу нам помоћи справе и објекти из природе, као и објекти које је направио човек.

• оријентација • компас • звезда Северњача • навигација

PO

R

TA

L

Ко ће пре доћи до кућице у шуми? Објасни.

KA -

У природи често нема путоказа или натписа који би нам помогли да се лакше сналазимо. Тада се оријентишемо уз помоћ онога што нам природа нуди то су: Сунце, Месец, звезде, снег, дрвеће, пањеви, мравињаци и друго. Човек је направио неке објекте који нам могу помоћи у оријентацији. Такви су верски објекти, као на пример: цркве, џамије и други. Ови објекти су нам помоћ у одређивању страна света. Постоје четири главне стране света: исток, запад, север и југ. Погледај илустрацију за стране света на крају лекције.

ED

U

Сунце излази на истоку, залази на западу, током обданице креће се јужним делом небеског свода. Према северу се никада не креће.

66

Десна рука показује исток, гледаш према северу, лева рука показује запад а иза тебе је југ.

Стране света Север: царство пахуља и леда ту ћеш наћи белога медведа. А на југу , каже моја нана, рађа урма, памук и банана.

Момчило Тешић

TA

Оријентација помоћу природних објеката и појава

L

На истоку, попут жуте лађе, свако јутро сунце нам изађе. На западу, зађе иза горе, те се звезде на небу разгоре.

ED

U

KA -

PO

R

Током боравка у природи можете уочити многе природне објекте и појаве које ће вам помоћи у оријентацији и одређивању главних страна света. Годови на пању су гушћи према северу. У току ноћи оријентација је отежана. Шта мислиш зашто? Када је ноћ ведра, можемо се оријентисати помоћу звезда. Морепловци и путници су се, у далекој прошлости, оријентисали помоћу звезде Северњаче. Види приказ оријентације помоћу звезде Северњаче.

Оријентација према верским објектима Код православних цркава олтар је углавном на истоку, а улаз у цркву окренут ка западу. Код католичких цркава олтар је углавном на западу, а улаз у цркву је ка истоку. Муслимански верски објекти имају минарет углавном окренут ка југу а улаз у џамију ка северу.

67

Оријентација помоћу компаса, бусоле и GPS уређаја

компас

TA

L

Компас је справа коју користимо за оријентисање у простору. Он има магнетну иглу која показује север. Када одредиш север, онда можеш да уочиш и остале стране света. Бусолом одређујеш правац свог кретања у односу на север. Најчешће је користе извиђачи и спортисти који се баве оријентирингом.

GPS уређај за оријентацију и навигацију

бусолa

ED

U

KA -

PO

R

GPS уређај за оријентацију и навигацију може да се активира и користи у аутомобилу, на рачунару или мобилном телефону.

1. Шта треба да знамо да бисмо се правило оријентисали?

2. Како се оријентишемо уз помоћ објеката и појава у природи?

3. Изађите у школско двориште и одредите према којим странама света су: ваша учионица, спортски терен и школска зграда.

главне и споредне стране света

GPS

68

Умањено приказивање простора – скица и план Простор који нас окружује можемо умањено приказати на папиру као скицу или план. Приказаћемо поступке њихове израде.

• план града • адреса • стране света • оријентација на плану града

TA R PO

Простор који нас окружује можемо приказати скицом, коју радимо процењујући раздаљину и умањујемо величине из природе, како бисмо их приказали на папиру. Уобичајено је да се простор или објекат умањује од 100 до 500 пута. То радиш и на часу ликовног када црташ своју собу, учионицу, предео из природе или насеља. Ево примера скице терена на коме су приказани природни објекти и објекти које је направио човек.

L

Израда скице

План насеља

KA -

Нацртај скицу свог дворишта или простора испред зграде у којој станујеш. Најпре означи главне стране света на папиру, оријентиши се и нацртај важне објекте, стазе, дрвеће... који се налазе на том простору.

1

2

3

ED

U

План насеља представља умањени приказ насеља на коме су улице, зграде, важни објекти приказани А договореним знацима – симболима. Значење симбола је објашњено у једном делу плана где пише легенда. На плану насеља простор је подељен на квадрате, сваки од тих ква- Б драта је обележен словом и бројем, нпр. А2. На полеђини плана насеља постоји списак улица за сваки квадрат. То ће ти помоћи да лакше проВ нађеш жељену адресу или објекат. Библиотека Музеј Болница Ресторани и кафане Паркинг Кафић Игралиште

део плана Сокобање

легенда

69

Оријентишем се у насељу • насеље • план • оријентација • улица • стране света

!

Захваљујући сателитским снимцима из свемира, људи данас праве много прецизније планове насељених места, као и географске карте. Ако за твоје место није урађен план насеља, на https://bit.ly/2m77oy8 можеш видети планове насељених места и потражити план места у коме живиш.

Петар и Јована су са родитељима допутовали аутобусом у Ниш у посету рођацима. Први пут су у Нишу. Траже Улицу Светозара Марковића у близини зграде позоришта на левој обали реке Нишаве.

TA

L

Одлучили су да до циља дођу пешице и да не користе електронска помагала и претраживаче. Јована и Петар су предложили: „Купићемо план града и пронаћи пут до рођака. То смо научили у школи.” Пратите како је изгледало њихово сналажење на плану града.

ED

U

KA -

PO

R

Петар каже: „Ево плана града Ниша. Поставићу га тако да левом руком држим део плана где је запад, а десном део папира који представља источни део града Ниша. Тако ћу лакше знати где је север а где југ.”

Јована је испричала како се оријентише на плану града. Јована каже: „Затим: 1. Пронађем место где се налазим. У овом случају то је улазна капија Нишке тврђаве. Испред нас је мост на реци Нишави. Ми смо на њеној десној обали.

2. Затим тражим леву обалу Нишаве, позориште и Улицу Светозара Марковића.”

70

KA -

PO

R

TA

L

Заједно су одредили како ће се кретати од тврђаве до тражене адресе. Погледајте.

Оријентација на плану је успешно реализована. Врло брзо су дошли до циља. Пробај и ти!

ED

U

На плану града/насеља, пронађи: своју улицу, школу, позориште, пошту и болницу/дом здравља у близини твоје куће/стана. Опиши пут којим се може стићи од једне до друге тачке помоћу плана насеља. Изабери једну од наведених релација.

Ако живиш у малом месту које нема свој план, пронађи у Радној свесци упутство да нацрташ скицу своје улице и најближе околине. У електронској форми, на рачунарима и мобилним телефонима постоје електронске верзије планова насељених места.

71

Мој крај на географској карти Србије • карта • картографски знаци • боје на карти • домовина

На зиду пећине у Турској пронађена је карта – мапа која је нацртана још пре неколико хиљада година. То нам казује да су људи одувек цртали своје окружење, а затим и много већи простор.

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

Географска карта Србије

72

Уочавам крај на карти Србије Географска карта Србије представља умањени приказ територије наше домовине. На њој се оријентишемо и помоћу боја и картографских знакова. Најпре на карти одређујемо стране света: север (С) је горе, југ (Ј) доле, исток (И) на десној, а запад (З) на левој страни. Боје на карти означавају облике рељефа.

• •

TA

•

L

Пронађи делове Србије у којима се налазе равнице, а где су високе планине. Уочи где има више насељених места у Србији, брдско-планинском или равничарском крају.

R

•

PO

Оно што се налази у природи на карти је приказано сразмерно умањено. За то се користи размер, који показује колико је пута неки простор из природе приказан умањено на карти. На географским картама тај однос је често 1 : 1.000.000.

KA -

Осим рељефа и вода, на карти су приказана и насељена места, путеви, железничке пруге, аеродроми, културно-историјски споменици, рудници, цркве и манастири, бање и друго. За њихово приказивање на карти користе се картографски знаци.

1. Пронађи на карти велике реке у Србији. Прочитај њихова имена.

2. Да ли нека од тих река протиче кроз твој крај?

U

3. Пронађи на карти Србије Палићко, Власинско и Ђердапско језеро.

ED

4. Пронађи свој крај на географској карти Србије. Најпре пронађи насељена места, а затим планине, реке и друго.

5. Прикажи цртежом свој крај на карти Србије. Користи папир из блока број 5.

У прошлости, када није било интернета, људи су користили карте за планирање неког путовања или за упознавање других држава и крајева. Оне су одувек биле велика помоћ истраживачима, морепловцима али и градитељима путева и мостова.

1. На којој страни света се налази твој крај?

2. Која боја доминира на карти твог краја? Зашто?

3. Шта је обележено плавом бојом на карти твог краја?

4. Препиши са карте у своју свеску називе насељених места у твом крају.

73

Обнови знање о оријентацији у простору

L

Читај кључне речи и подсети се о чему смо учили. Потруди се да ти свака кључна реч послужи да испричаш оно што знаш.

TA

Препоручујемо ти да се у оквиру одељења са вашим учитељем/учитељицом договорите о начину провере и примене наученог у вези са наведеним садржајима. Можете организовати образовни пројекат или само обавите ово мало истраживање. Ево нашег предлога:

1. Од добијених скица урађених током рада у дворишту сачините плакат.

2. Припремите папире, компас, оловке у боји.

2. Замисли да долазе гости са севера Србије у посету вашој школи. Напиши упутство како да дођу до твог краја и родног места и пронађу твоју школу. У упутству обавезно наведи: а) на коју страну света да се крећу, б) поред којих планина, градова, река... треба да прођу, в) како да се снађу у плану насеља где се налази твоја школа.

PO

R

1. Изаберите место за истраживање, нпр. двориште школе.

U

KA -

3. Урадите следеће задатке: а) на папиру означите стране света, б) затим нацртајте скицу ваше школе водећи рачуна о њеном положају у односу на стране света, в) у односу на вашу школу уцртајте реке, језера, узвишења...

ED

Процени своје знање о оријентацији:

Своје знање процењујем као: добро, задовољавајуће, незадовољавајуће (упиши један одговор)

74

Желим да научим још и...

То ћу научити за... (упиши број дана)

– Научићеш

• да постоје историјски извори помоћу којих сазнајеш податке о животу у прошлости; • да између живота људи у прошлости и данас има и сличности и разлика; • да се твој крај мењао током времена.

ED

U

KA -

Открићеш

PO

R

TA

L

• да користиш временске одреднице: датум, година, деценија и век; • да прикупиш и представиш податке о прошлости породице и краја.

Упознаћеш • начин да представиш своје претке; • знамените личности из прошлости твог краја; • како можеш да допринесеш да твој крај у будућности буде још лепше место за живот.

Временске одреднице и оријентација у времену • година • деценија • век • прошлост • садашњост • будућност

Сети се свог првог дана у школи. Када је то било? Пре годину дана, две године... пре месец дана или пре недељу дана?

в

г

Оријентишемо се у времену

U

KA -

PO

R

TA

L

Писањем датума обухваташ временске одреднице: дан, месец и година. На пример: 17. април 2020. године. Тиме одређујеш када се нешто догодило или ће се догодити. Све што се тренутно дешава називамо садашњост. Дешавања која су прошла, радње којих се сећамо или смо читали и слушали о њима, називамо прошлост. Све оно што следи, што ће се тек догодити, јесте будућност. Види графички приказ.

ED

графички приказ одредница за прошлост, садашњост и будућност

У свесци напиши колико данас имаш година, пре колико година ти је био 5. рођендан, а за колико година ћеш имати 15 година.

Временски период од 365 или 366 дана јесте година. Десет година је деценија. Десет деценија или сто година је век или столеће.

Да бисте лакше одредили век, сетите се математике, десетица и стотина. Ево примера. Број 456 припада 5. стотини, онда ће 456. година припадати 5. веку. Тако и 1876. година припада 19. веку јер у једној хиљади имамо 10 стотина, а то је 10 векова, 876. година припада 9. стотини, а то је 9. век.

Одреди којој деценији и ком веку припадају године: 975. година, 450. година и 782. година.

76

Путујемо кроз време • ближа прошлост • далека прошлост • давна прошлост • временска лента

Ако желиш да истражиш прошлост свог краја, потребно је да сазнаш више о траговима прошлости.

PO

R

TA

L

Деда је предак твог тате, као и баба. Тата је њихов потомак. Ти си потомак деде и бабе али и твојих родитеља. Било је значајних догађаја у породици и крају који су забележени или се памте. Да бисмо више сазнали о прошлости, потребно је да, на пример: • научимо како се мери време, временске одреднице, • упознамо трагове прошлости у завичају, • посетимо места на којима се налазе или се чувају трагови прошлости, • разговарамо са прецима о прошлости породице и породичном стаблу.

KA -

Истраживање прошлости започињемо одређивањем када се нешто догодило. У томе нам помажу следеће временске одреднице: ближа, далека и давна прошлост.

1910.

1920.

ED

1901.

U

Догађаје из прошлости и редослед њиховог дешавања можемо приказати на временској ленти. Види пример.

1930.

1940.

1950.

1960.

1970.

1980 .

1990.

2000.

1

Нацртај у свесци временску ленту и прати упутства за рад. На почетку ленте напиши годину твог рођења, а затим означи остале године у твом животу. Забележи на нацртаној ленти неке важне догађаје из твог живота у годинама када су се десили. На пример полазак у вртић, рођење сестре, брата...

77

Истражујемо прошлост краја – трагови прошлости • трагови прошлости • грађевине • писани трагови • обичаји

Завичајни музеји су места где се чувају и излажу предмети из прошлости. У многим књигама и текстовима можемо прочитати о догађајима из прошлости. Старији укућани често причају о томе како се некада живело. Како се истражује прошлост? Упознаћеш различите начине изучавања прошлости краја.

TA

L

Прошлост изучавамо помоћу трагова прошлости, то су:

R

Осим у музејима, трагови прошлости се могу пронаћи и у месту у коме живимо, у нашем дому, школским збиркама, библиотеци или неком другом месту. Прочитај текст који следи и размисли да ли је било прилике да неке трагове прошлости видиш.

PO

Материјални трагови прошлости

Материјални трагови прошлости су предмети и грађевине.

KA -

Предмети којима су се људи служили у свакодневном животу и раду (посуђе, оруђе, накит, алат, обућа, одећа, оружје и намештај), а који су сачувани до данашњих дана могу нас поучити о свакодневном начину живота људи у прошлости.

ED

U

Фењер, рало и тврђава такође су материјални трагови прошлости.

Грађевине које су људи градили (куће, цркве, манастири, споменици, мостови, замкови, путеви, утврђења) помажу нам да боље разумемо у каквим насељеним местима се некада живело и које материјале су људи користили за градњу.

Писани трагови прошлости

Писани трагови прошлости су: записи у камену, на дрвету, кожи или папиру, и то у виду цртежа и текстова различите садржине.

примери писаних трагова прошлости

78

Људи су некада давно у плочама од глине, уз помоћ оштрих комада трске, утискивали знакове који се сматрају првим писмом. Много касније, за писање на папиру људи су почели да користе гушчја пера и мастило.

Усмени трагови прошлости

U

ED

Мапа кључних садржаја

R PO

Обичај је да се на Васкрс служе фарбана јаја.

KA -

Обичаји нам говоре о начину живота и рада народа који живи на одређеном простору. Многи народни обичаји преношени су путем игара, народних кола, начина на који се припрема породично славље, како се обавља неки посао у пољу или на други начин.

TA

L

Приче, песме, легенде су преношени усменим путем, са генерације на генерацију – са колена на колено. Људи су их некада давно говорили или певали уз пратњу инструмента, или без њега. Многи од њих су касније записани. Од старијих укућана можемо чути многе приче, легенде и предања о крају.

Косидба ручном косом се данас чува као обичај.

1. Пронађи неку народну песму у којој су описани обичаји из прошлости и запиши је у своју свеску.

2. Сазнај од укућана неки догађај из прошлости из твог краја, запиши га у свеску и на неком од часова објасни својим друговима и другарицама.

3. Направите одељенски пројекат у вези са изучавањем трагова прошлости у крају.

79

Преци и потомци – моја породица • породично стабло • преци • потомци • наше наслеђе

Трагове прошлости су нам оставили наши преци. Ми их истражујемо и чувамо како би могли да их виде и истражују и наши потомци.

L

Изабери фотографије својих родитеља и предака, бабе и деде, прабабе и прадеде... Уради њихове копије и направи породично стабло са фотографијама. Постави га на видно место у своме дому. Погледај наш предлог породичног стабла.

Породично стабло

ED

U

KA -

PO

R

TA

Наши преци: 1. отац – мајка, 2. деда – баба 3. прадеда – прабаба 4. чукундеда – чукунбаба

Називи наших предака преносили су се кроз усмена предања и сачувани од пре неколико векова до данас. То су: 5. Наврдеда, наврбаба 6. Курђел, курђела 7. Аскурђел, аскурђела 8. Курђун, курђина 9. Курлебало, курлебала 10. Сукурдол, сукурдола 11. Судепач, судепача 12. Парђупан, парђупана 13. Ожмикура, ожмикурка 14. Курајбер, курајбера 15. Сајкатава, сајкатавка 16. Бели орао, бела орлица

Наше наслеђе

Наше наслеђе је све оно што су нам оставили наши преци. Оно што имамо треба да сачувамо и додамо наша дела како би наши потомци: деца, унуци и праунуци, сазнали о прошлости краја. Направите изложбу у учионици тако што ћете прикупити породична стабла која сте урадили са својим укућанима. Тако ћете једни друге боље упознати. Испричајте неки занимљив догађаја из живота ваших предака.

80

Живот некад и сад • живот у далекој прошлости • школа • занимања • писменост • преношење знања

Током посете музеју или етно-кући у крају можеш сазнати о начину живота људи у прошлости. Прати фотографије и текст на овој страни и уочи сличности и разлике у животу људи у прошлости.

Живот људи се мења

PO

R

TA

Људи су у прошлости најчешће живели поред река или путева и насељавали се тамо где је било услова за живот: вода, плодно земљиште или шума. Становали су најпре у пећинама, а затим су правили куће од дрвета и земље. У давна времена људи су за исхрану сакупљали плодове и ловили животиње, а затим су почели да обрађују земљу, гаје биљке и чувају животиње како би себи обезбедили храну. Производили су предмете за свакодневну употребу од различитих материјала: камена, кости и крзна животиња, дрвета, глине и метала које су проналазили у природи.

L

Живот људи у далекој прошлости

U

KA -

Да би себи олакшали услове за живот, људи су изучавали својства материјала, производили нове производе, градили веће и чвршће објекте за становање и преносили знање на своје потомке – обучавали их за многе послове у домаћинству или у пољу. Тако се из године у годину, живот људи мењао.

ED

Промене се уочавају у начину одевања, начину исхране, коришћењу различитих превозних средстава, као и у организовању слободног времена. Развијала се писменост, писане су и штампане књиге из којих су људи учили и упознавали живот других људи у неким далеким крајевима. Људи данас живе у кућама и стамбеним зградама сазиданим од бетона и цигала. Одећу, обућу и друге предмете потребне за живот производе у фабрикама. Многе послове уместо људи обављају машине.

Кукуруз и кромпир су наши преци почели да гаје пре три века. Ове биљке су се до тада гајиле само у Јужној Америци, а онда су пренете и у наше крајеве. Свети Сава, Марко Краљевић и кнез Лазар никада нису пробали кромпир. Зашто? Објасни.

81

Истражујемо прошлост краја Водимо те у истраживање краја. Прати упутства, уради самостално истраживање, а затим у одељењу размените прикупљене информације. Срећно!

TA

Сазнао/Сазнала сам о крају

PO

R

Прочитао/Прочитала сам из...

L

Циљ твог истраживања је да пронађеш информације о свом крају у прошлости у некој књизи или на интернету уз помоћ одраслих укућана. Одабери занимљиве информације и упиши их у табелу коју ћеш нацртати у својој свесци. Нудимо ти пример табеле.

Своје белешке о крају препиши на већи папир на коме ћеш залепити фотографије или цртеже о прошлости краја.

када је истраживање спроведено; где је истраживање спроведено; шта је истраживано; ко је помогао да се истраживање спроведе; шта си научио/научила током истраживања.

U

• • • • •

KA -

Приликом излагања о твом спроведеном истраживању посебно наведи и следеће:

ED

У свеску нацртај табелу за самопроцену као што смо ти предложили. Попуни је према упутству, а затим размени одговоре са друговима/другарицама. Размените искуства о истраживању.

82

Нисам задовољан/задовољна истраживањем – Зашто?

Школа некад и сад Разговарај са твојим укућанима о томе како је изгледала школа када су они били ђаци. Некада давно деца су читање и писање учила у манастирима. У школу су углавном ишли дечаци. Учили су читање и писање, рачун, земљопис, веронауку... Радили су ручни рад и правили различите предмете.

земљопис – некадашњи назив за географију рачун – некадашњи назив за математику

таблица за писање

школа данас

KA -

PO

школа некада

R

TA

L

! ?!

данас се у школи користе и рачунари

дечје играчке некада

ED

U

Играчке су често прављене од природног материјала: лутке од крпа и кукурузног клипа, лопта од старих крпа – крпењача, сабље и пушке од дрвета и дасака и слично. Уместо кликера користили су орахе или каменчиће. Сазнај од бабе, деде или старијих рођака неку занимљивост о њиховом школовању. Размени причу са својим вршњацима.

Прочитај неколико примера игара из прошлости и научи игру за коју смо ти објаснили и правила. Труле кобиле, Јоване, Јоване, где си (ћораве баке), клис, лелешкиња - војвошкиња, кога хоћете, јанине, школице и друге. Јоване, Јоване, где си можете играти у својој учионици. Сви стоје у круг. Играч који има очи везане марамом или шалом стоји у центру круга, окрене се два пута око себе говорећи: „Јоване, Јоване, где си?” Неко из круга одговори: „Овде сам.” Играч са повезом проналази ученика који је то изговорио. Оријентише се по правцу из ког је глас дошао и препознајући боју гласа својих другова или другарица.

83

Занимања људи некад и сад

мутавџија

Израђује предмете од козје длаке. Козја длака би се ткала на разбоју, а онда би се израђивале простирке и торбице. Данас је овај занат веома редак.

сарач

Сарач производи предмете од коже, и то најчешће седла за коње, каишеве, торбице. Данас их има у малом броју.

корпар

Од танких грана врбе најчешће се плету корпе. Некада давно оне су коришћене за пренос робе. Данас се углавном користе као декорација.

R

PO

KA U

Мапа кључних садржаја

TA

опанчар

Израђује опанке од коже. Некада је опанак била најчешћа обућа становника у Србији. Данас их користе чланови фолклорних група.

L

У Србији су се људи у прошлости највише бавили пољопривредом, гајили су стоку и обрађивали земљу. Било је занатлија који су производили различите производе или услуживали друге људе. Да ли у твом окружењу постоји неки занатлија?

лекар

трговац

учитељ

Занати: столар, кројач, обућар, зидар, млинар, пекар су се давно појавили, а постоје и данас. Они су модернизовали свој рад. Пекари су некада хлеб месили ручно, данас то раде уз помоћ машина. Млинари су млели жито у ветрењачама, воденицама, а данас то раде у електричним млиновима.

ED

1. Зашто су нека занимања остала до данас, а нека су нестала?

информатичар

2. Шта су твоји укућани по занимању? тв водитељ

дизајнер

3. Шта ти желиш бити кад порастеш?

4. Напиши мапу кључних речи у својој свесци. Ми ћемо започети, а ти доврши: становање, одевање, школа...

Замисли неко занимање у будућности, смисли и његов назив.

84

Знамените личности из прошлости нашег краја • знамените личности • научници • писци • хероји

Многи људи из наше прошлости вредно су радили и остали запамћени до данашњих дана. Неки су били песници, неки су се бавили науком, многи су учили народ како да лакше обављају неки посао.

R

TA

L

Приказани су ликови знаменитих личности из наше прошлости. Њихов рад је много значио за живот народа у Србији.

Вук Стефановић Караџић

Јован Јовановић Змај

KA -

PO

Свети Сава

ED

U

Никола Тесла и Михајло Пупин су били научници.

Никола Тесла

Никола Тесла је истраживао појаве у вези са електрицитетом и електричном енергијом. Михајло Пупин је истраживао могућности да се порука пренесе на велике даљине. Њихови изуми су променили живот човека. Замисли живот без електричне струје и телефона.

Михајло Пупин

1. Истражи ко су знамените личности у твом крају. Пронађи што више информација.

2. Од припремљених записа сачините плакат знаменитих личности краја и поставите га на зид учионице.

3. Реши задатак у Радној свесци на страни 43.

85

Обнови знање о оријентацији у времену и изучавању прошлости краја Нудимо ти четири групе питања за понављање и проверу знања. Одговоре потражи у књизи. Нека ти ова питања буду подсетник за самостално излагање. Трагови прошлости

1. Наведи временске одреднице за изучавање прошлости. Објасни сваку појединачно.

2. Колико година има деценија, колико век, а колико миленијум?

3. Шта представља временска лента?

4. Живимо у 21. веку, а у ком миленијуму? Објасни.

1. Шта су трагови прошлости?

2. Наведи примере за писане и усмене трагове прошлости.

3. Опиши један догађај из прошлости из твог краја.

4. Како чувамо трагове прошлости? Објасни.

Живот некад и сад

Знамените личности, преци и потомци 1. По чему је научни рад Николе Тесле и Михајла Пупина значајан за савремено доба?

2. Наброј најмање пет знаменитих личности из прошлости.

3. Наведи називе за претке (најмање три).

4. Објасни шта значи да се нешто „преноси с колена на колено”.

U

KA -

1. Објасни сличности и разлике између школе некада и школе данас.

2. Наведи неку дечју игру или играчку из прошлости.

3. Опиши рад опанчара.

4. Наброј најмање три књижевна текста из којих можеш сазнати о животу у прошлости. Шта из њих можеш да сазнаш?

PO

R

TA

L

Изучавање прошлости

ED

Ова група питања може да послужи и за организацију одељењског квиза. Процени своје знање о нашем наслеђу:

Реши задатке за проверу знања у Радној свесци од 37. до 43. стране и процени своје знање.

86

Научићеш

PO

Открићеш

R

TA

L

• да разликујеш повратне и неповратне промене материјала; • да препознаш материјале који по топлотној проводљивости највише одговарају употреби у свакодневном животу; • да изводиш једноставне огледе/ експерименте и повезујеш резултат са закључком; • да објасниш како рециклажа помаже очувању природе.

ED

U

KA -

• да постоје сличности и разлике међу течностима по облику, боји, густини; • да уситњеност материјала, температура течности и мешање утиче на брзину растварања.

Упознаћеш • како човек путем рециклаже помаже очувању природе; • начине безбедног понашања у раду са различитим материјалима; • начине за разврставање отпада.

Материјали трпе различите промене • повратне промене • неповратне промене

Посматрај предмете у својој соби. Наброј најмање пет врста материјала од којих су они направљени. Подсети се својства тих материјала.

Промене материјала

Повратне промене

PO

R

TA

Посматрај слике. Уочи да ли материјали мењају својства или облик?

L

Неки материјали се мењају загревањем, хлађењем или другим утицајем из спољашње средине. Многе промене на материјалима се дешавају под утицајем воде и ваздуха. Човек може деловати на материјале тако што их: сабија, цепа, савија, загрева, хлади, пали – механички делује. Под утицајем природе и човека материјали трпе промене. Промене материјала могу бити повратне и неповратне.

савијање

KA -

скупљање/ширење

U

испаравање и кондензовање

топљење чоколаде

истезање

топљење метала

ED

На цртежима и фотографијама су приказане промене материјала након којих се материјали не мењају трајно, могу се вратити у своје првобитно стање. Такве промене називамо повратне промене. Примећујеш да се облик материјала променио, али не и његова својства, тако да се може поново користити. Метални предмети се загревањем шире, а током хлађења се скупљају. То се може приметити на жицама које стоје између бандера, на алату који се користи у ковачким радњама па ковачи тај алат често хладе водом. Капије направљене од метала се, на пример, теже отварају када је најтоплији део дана током лета, а када температура ваздуха падне, метал се стегне и све функционише без проблема. Људи су још у давна времена почели да производе стакло. Течна маса, добијена мешавином песка и неких других материјала, обликује се у предмете различитих облика изливањем у калупе. Неки предмети се још увек праве дувањем и обликовањем стаклене масе загревањем и хлађењем.

88

Оглед ВАЖНО: Оглед можеш извести само у присуству и уз помоћ одраслих особа.

TA

L

Материјал: 50 грама чоколаде, 15 папирних корпица за колаче, мања шерпа, извор топлоте. Ток огледа: а) изломи чоколаду на ситније комаде и стави у шерпицу; б) додај пет кашика воде; в) стави шерпицу на извор топлоте и постепено мешај чоколаду док се не истопи; г) припреми 15 папирних корпица за колаче; д) кашиком сипај растопљену чоколаду у корпице; ђ) остави да чоколада у корпицама одстоји наредна два сата. Уочи шта се десило са чоколадом. Закључак: Под утицајем топлоте чоколада се отопила и постала течна. Након два сата хлађења, чоколада се опет вратила у првобитно стање. О којој промени материјала је реч?

Неповратне промене

U

KA -

PO

R

Под утицајем топлоте, воде и ваздуха материјали могу трајно да промене свој облик и својства. Такве промене се називају неповратне промене.

рђање

Сагоревање је процес који настаје на високим температурама. Материјали који сагоре више се не могу вратити у првобитан облик. Током сагоревања појављује се дим који је штетан за животну околину. Након сагоревања остаје пепео. Материјали који сагоревају су: угаљ, дрво, папир, тканина, гума. Окружени смо предметима направљеним од материјала који сагоревају. Потребно је бити врло опрезан када се ти предмети налазе у близини ватре.

Рђа настаје на металним предметима који су у додиру са влагом. Најчешће рђају предмети који су напољу, незаштићени (ограде, аутомобили, мостови, клупе у парковима...). Рђа је црвене боје. Кад једном започне, процес рђања се не зауставља, већ се шири. Зарђало место привлачи влагу и задржава је. Да би се спречила појава рђање, многи предмети од гвожђа премазују се заштитним премазом, фарбају се или пластифицирају.

ED

сагоревање

89

!

Сазнај више о производњи стакла из енциклопедија за децу или на интернету уз помоћ одрасле особе.

1. Шта се догађа са воском, металом или стаклом када се загревају?

2. Објасни на примеру неког материјала следећа својства: истезање, савијање, испаравање и кондензовање.

3. Шта је сагоревање?

L

4. Шта се све добија као резултат сагоревања папира или дрвета?

TA

5. Објасни шта је рђање.

6. Зашто је важно да знамо својства материјала? Објасни.

KA -

PO

R

Реши задатке у Радној свесци на странама 45 и 46.

истезање – сабијање

рђање

U

ширење – скупљање

ED

савијање – исправљање

повратне

неповратне

топљење – очвршћавање

испаравање – кондензовање

90

сагоревање

Течности и њихова својства • течности теку и разливају се • густина течности • облик течности • слободна површина течности

лимунада

TA

L

Када говоримо о течностима, углавном прво помислимо на воду. Воде има највише и најчешће је користимо. Сети се шта сте о основним својствима воде говорили у претходним разредима. Све течности имају слична својства, али се по неким својствима разликују. Течности ћемо боље упознати изучавањем садржаја о: разливању и отицању течности, слободној површини течности, густини, боји – провидности, растворљивости и променама при загревању и хлађењу.

јогурт

чоколадно млеко

вода

R

На фотографијама су приказане различите течности које често користимо. Све оне имају нека заједничка својства, али и својства по којима се разликују. Прочитај и изведи следећи оглед.

PO

Оглед

ED

U

KA -

Материјал: једна стаклена чаша, пола шољице меда, пола шољице детерџента за прање судова, четири кашике уља и пола шољице воде. Ток огледа: а) у чашу сипај мед; б) преко меда сипај детерџент за прање судова; в) преко меда сипај уље; г) преко уља сипај воду. Не мешај течности! Уочи која од течности има највећу густину. Да ли су се течности помешале? Закључак: Течности имају различиту густину што отежава њихово међусобно мешање.

Облик течности

Течности немају сталан облик, већ заузимају облик посуде у којој се налазе. Ако литар воде пресипаш из флаше у шерпу, уместо облика флаше вода ће добити облик шерпе. Види фотографије.

91

Разливање и отицање течности Оглед Материјал: 50 милилитара чоколадног млека, послужавник.

KA -

PO

R

TA

L

Ток огледа: а) послужавник стави на равну површину – сто; б) сипај чоколадно млеко на послужавник; в) подигни једну страну послужавника; г) врати послужавник у првобитни положај. Уочи шта се десило са чоколадним млеком у првом случају – када је сипано на послужавник. Уочи шта се десило са чоколадним млеком када си послужавник подигао/подигла на једну страну. Упоредите две ситуације. Закључак: Течности се разливају јер немају свој облик. Течности теку – отичу са виших ка нижим тачкама. Подсети се знања о текућим водама у крају.

U

Посматрај твој крај. Какав је рељеф у њему? Како облик рељефа утиче на отицање воде у твом крају? Сети се шта смо говорили о планинским и равничарским рекама. Уочи везу између брзине кретања река – отицања и облика рељефа. Погледај слику.

ED

Да би спречили разливање течности приликом транспорта, људи су направили различита превозна средства. Велике количине нафте се превозе бродовима – танкерима или камионима–цистернама.

танкер

92

цистерна

Боја – провидност Оглед

Неке течности имају специфичну боју и мирис.

TA

Течности се разликују по: боји, мирису, густини, укусу.

L

Материјал: шест стаклених чаша, шест кликера, вода, уље, детерџент за прање судова, мед, млеко, сок од лимуна. Ток огледа: а) сипај наведене течности у по једну чашу тако да у свакој чаши имаш различиту течност; б) стави кликер у сваку чашу; в) нацртај табелу у свесци (види наш пример). Уочи у којој од ових течности ће се кликер видети. Попуни табелу према упутству. Закључак: Провидност течности зависи од њене боје и густине.

R

На основу својства течности можеш да уочиш сличности и разлике између њих.

KA -

PO

+

1. Наведи најмање три течности које користиш у току дана.

2. Објасни по чему су те течности сличне, а по чему се разликују.

3. Од чега зависи провидност течности?

ED

U

4. Питај укућане – маму или баку како повећавају или смањују густину смесе за палачинке. Запиши у свеску њихов одговор.

боја

разливају се теку

провидност густина

немају сталан облик

ТЕЧНОСТИ

93

Течности као растварачи • растварач • брзина растварања • уситњеност материјала • температура течности • мешање раствора

Шта се налази у овим течностима: лимунада, бела кафа, јогурт, чоколадно млеко, воћни јогурт, сок од вишања? Какви су мирис, боја, укус и густина тих течности? Од чега то зависи? Да ли у чоколадном млеку има комадића чоколаде?

Млеко, јогурт, уље, вода и неке друге течности имају различите својства. Заједничко им је да могу бити и растварачи. Растварање ћемо објаснити на примеру воде уз извођење различитих огледа.

Оглед

растварач – течност у којој се раствара друга течност и чврста материја

TA

! ?!

L

Вода као растварач

со

шећер

воћни сируп

песак

ED

какао

U

KA -

PO

R

Материјал: пет стаклених чаша, вода, шећер, со, песак, какао, воћни сируп (вирастварање – мешање шња, малина, бресква...). неке материје и течности, Ток огледа: процес разређивања једа) у сваку чашу сипај по један децилитар не течности у другој воде; б) у прву чашу сипај кашику какаоа, у другу кашику соли, у трећу кашику шећера, у четврту кашику воћног сирупа и у пету кашику песка; в) не мешај; г) нацртај табелу у свесци (види наш пример). Уочи шта се догодило након десет минута. Да ли се више растворио со или песак? Закључак: Неки материјали су се растворили у води, неки нису, неки су тек почели да се растварају.

Вода је добар растварач и од великог је значаја за живот на Земљи. Многи материјали се само као растворени могу унети у организам биљака, животиња, људи и тако утицати на његов раст и развој. Сети се да биљка упија из земље хранљиве материје тако што су оне растворене у води.

94

Од чега зависи брзина растварања Оглед

TA

L

Материјал: две стаклене чаше, два децилитра воде, кашичица ситне земље и грудва земље. Ток огледа: а) у сваку чашу сипај по један децилитар воде; б) у прву чашу сипај једну кашичицу ситне земље; в) у другу чашу стави грудву земље; г) забележи тачно време када си ово урадио/урадила и остави чаше у делу кухиње где неће сметати; д) након два сата провери шта се догодило. Закључак: Уситњена земља се више растворила у односу на земљу која је била у грумену. Растварање зависи од уситњености материјала од земље.

R

Киша или вода из реке, док пролази преко земљишта, раствара земљиште и са њим и многе хранљиве материје. Сети се да су потоци и реке после кише мутни – нису провидни. Након неког времена, те се материје наталоже на дну реке и она опет постаје бистра. Уситњене материје се брже растварају у води.

KA -

PO

У току ноћи је пао први снег. Деца су са нестрпљењем чекала да изађу напоље и започну игре на снегу. Ујутру је снег престао да пада, а сунце је све јаче грејало. Деца су се досетила игре на снегу која неће дозволити сунцу да одмах отопи снег. Употребили су знање до којег су дошли изводећи оглед о брзини растварања грумена земље и уситњене земље. Шта мислиш, чега су се деца досетила како би што дуже сачувала снежни прекривач? Представи цртежом игру у свесци. Испод цртежа напиши закључак.

Зависност брзине растварања од температуре воде

U

Оглед

ED

Оглед можеш извести само у присуству и уз помоћ одраслих особа. Материјал: три стаклене чаше, један децилитар хладне воде, један децилитар топле воде и један децилитар вруће воде из бојлера, три коцке шећера. Ток огледа: а) у једну чашу сипај хладну, у другу топлу, а у трећу врућу воду; б) у сваку чашу стави по једну коцку шећера; в) не мешај; г) након 30 минута провери шта се догодило. Закључак: Температура воде утиче на брзину растварања материјала. Ако је она виша, брзина растварања је већа. врућа

95

Зависност брзине растварања од мешања раствора Оглед

TA

L

Материјал: две стаклене чаше, два децилитра хладне воде, две коцке шећера, једна кашичица. Ток огледа: а) у обе чаше сипај по један децилитар воде; б) сваку чашу стави по једну коцку шећера; в) мешај садржај само у једној чаши; г) мери време за које ће се растворити шећер у чаши у којој мешаш кашичицом. Уочи шта се догодило са коцком шећера у води у којој ниси мешао/мешала кашичицом. Закључак: Мешањем се убрзава растварање материјала у води или некој другој течности.

раствор – мешавина двеју или више материја различитог састава

PO

R

! ?!

1. Шта утиче на брзину растварања неког материјала у води? Наброј.

2. Зашто је растварање материјала у води важно за живот на Земљи?

ED

U

KA -

3. Разговарај са укућанима и напиши најмање три примера када се током дана врши растварање неког материјала у води у твом дому. Објасни зашто се то ради.

96

Топлотна проводљивост материјала • материјали који добро проводе топлоту • лоши проводници топлоте

Окружени смо предметима који су направљени од различитих материјала. Користимо их, а да често не размишљамо о томе која својства они имају и зашто је један предмет, на пример тигањ, направљен од метала, а не од пластике и дрвета.

Марко је јуче оставио металну кутлачу у паприкашу који је подгревао. Када је Милица хтела да сипа храну...

L

Различити материјали и топлотна проводљивост

TA

1. Шта се десило Милици?

2. Зашто није добро остављати кутлачу у врућу течност?

R

3. Зашто би било боље да је узела крпу? Објасни.

PO

4. Шта би препоручио/препоручила Марку?

KA -

Неки предмети се брзо загреју када се нађу у врућој води или течности. Треба бити врло опрезан када их додирујеш. Да не би дошло до повреде, користи заштиту: рукавицу или крпу. Материјали се различито загревају, па тако и предмети који су направљени од тих материјала.

ED

U

Шерпа је направљена од метала, зато што метал добро проводи топлоту. Дршке на шерпи обложене су тврдом пластиком, као и хватач за отварање на поклопцу, зато што пластика слабије проводи топлоту. Откријмо да ли ће се пре загрејати метална, дрвена или пластична кашика у шољи топлог чаја. Оглед

Оглед можеш извести само у присуству и уз помоћ одраслих особа. Материјал: шоља врућег чаја, метална, пластична и дрвена кашичица исте величине. Ток огледа: а) у шољу врућег чаја ставите све три кашичице; б) након пет минута извадите кашичице из чаја. Уочите која се кашичица највише загрејала. Закључак: Метал се лако загрева и зато кажемо да је добар проводник топлоте. Пластика, дрво се спорије загревају. Ти материјали се користе као топлотни изолатори (материјали који мање или уопште не проводе топлоту).

97

Топлотна проводљивост и њен значај за свакодневни живот Камен је слаб проводник топлоте и спорије се загрева од метала. Зато су људи од давнина користили камен за градњу подрума у којима чувају храну. Дрво и пластика не проводе топлоту, за разлику од метала. Поред металног посуђа, у домаћинству постоји и посуђе, направљено од глине јер је добар проводник топлоте.

KA -

PO

R

TA

L

Уради следеће истраживачке задатке: 1. Нацртај предмете у којима се у твојој кухињи припрема храна.

2. Забележите називе материјала од којих су направљени предмети које људи користе када желе да мешају нешто вруће, а да се притом не опеку.

3. Запиши називе предмета у кухињи направљених од материјала који добро проводе топлоту.

4. Сазнај зашто се прибор за јело – есцајг прави од метала када се зна да метал добро проводи топлоту.

5. Наведи које су мере безбедности у кухињи.

6. Објасни шта ће се десити ако кутлачу извадимо из вруће супе и у кутлачу ставимо малу металну кашику. Заједничким радом са друговима и другарицама из твог одељења употпунићеш своје знање о топлотној проводљивости материјала. Када ваше истраживање буде завршено, предлажемо да урадите следеће: урадите плакате или направите презентацију у програму Power Point са приказом неких од садржаја у вези са истраживањем материјала.

1. Који материјали добро проводе топлоту?

U

2. Како називамо материјале који не проводе добро топлоту?

3. Где човек користи материјале који добро проводе топлоту?

ED

4. Разговарај са укућанима које материјале користе у кући као топлотне изолаторе. Запиши њихова имена.

98

Ваздух као топлотни изолатор • топлотни изолатори

Птице за становање праве гнезда. За њихову израду користе сламу, танке гранчице или земљу. У таквим гнездима ће бити топло и њима али и њиховим младунцима.

Ваздух као топлотни изолатор у природи

TA

L

Животиње у својим јазбинама навлаче суво лишће или траву да би им било топлије током зиме. Између сувог лишћа и траве налази се ваздух који је загрејан телом животиње. Својство вaздуха да задржи топлоту помаже животињама да се зими не смрзну.

R

Између перја којим је прекривено тело птице налази се ваздух који чува топлоту њеног тела. У касну јесен, тело животиња и птица добија још више длаке, односно перја. Тако гушће крзно или перје боље задржава топлоту тела током хладне зиме.

PO

Промене температуре ваздуха током године условљавају промене и у природи. Биљни и животињски свет се прилагођава овим променама на различите начине. Исто ради и човек.

KA -

У зимском периоду препоручује се слојевито облачење. Између сваког слоја одеће налази се слој ваздуха, који је угрејан топлотом тела. При разним активностима у току дана, ако си слојевито обучен, можеш да скинеш један део одеће и спречиш знојење. Више делова одеће, обучени једни преко других (танка памучна мајица, тањи дукс, џемпер), омогућавају да се ваздух задржи између њих. Тако ваздух задржава топлоту тела, он је топлотни изолатор.

ED

U

Ескими живе у пределима где је вечит снег и лед. Облаче бунде са капуљачама, крзнене панталоне, чизме, рукавице, што спречава хлађење тела. Зато се каже да је одећа Ескима добар изолатор. Одећа Ескима не греје, већ Ескими греју одећу својим телом, а бунде и крзнене панталоне само спречавају да топлота нашег тела одлази. Ови снежни и ледени зидови ескимских кућа онемогућавају да топао ваздух одлази.

Вреће за спавање користе извиђачи и планинари. Оне у себи задржавају топлоту тела и враћају је телу у јутарњим сатима када је спољна температура најнижа. То омогућава човеку пријатан сан.

99

Уочи да ли је ваздух топлотни изолатор. Оглед

TA

L

Оглед можеш извести само у присуству и уз помоћ одраслих особа. Материјал: три пластичне чаше, два метална поклопца, решо, метална посуда, вода, термометар и три коцке леда. Ток огледа: а) стави две чаше једну у другу, а трећу стави поред; б) воду сипајте у металну посуду и загрејте до кључања; в) подједнако напуните чаше водом и поклопите; г) после пола сата додирните обе чаше. Уочи разлику између топлоте воде. Закључак: Ваздух између две чаше је успорио хлађење воде. Зато кажемо да је ваздух топлотни изолатор.

R

Ваздух – топлотни изолатор и производи људског рада

KA -

PO

У грађевинарству се користе различити материјали. Најпре се приликом изградње објекта користе блокови који су направљени од печене глине и шупљи су. У тим шупљинама се налази ваздух, који додатно прави топлотну изолацију. Приликом израде фасаде стамбених објеката користи се стиропор као топлотни изолатор. То је материјал који је направљен од ситних куглица између којих се налази ваздух. Тако је у становима и кућама током зиме топлије, а током лета свежије.

ED

U

У термос-боцама течност дуго задржава температуру коју је имала у тренутку сипања. Она је направљена од два слоја између којих се налази ваздух.

1. Зашто птице зими накостреше своје перје?

Да ли твоји укућани користе неки предмет који је сличан термос-боци?

2. Лисици је зими длака дужа него лети. Објасни.

3. Наведи топлотне изолаторе који лети спречавају да се стан превише загреје, а зими да се охлади.

100

Рециклажа и њен значај за очување природе у крају • рециклажа • отпад • одвајање • прерада

Подсети се садржаја о ланцу исхране и повратним и неповратним променама материјала. Какве везе управо они имају са рециклажом, сазнаћеш из садржаја који следе.

Како настаје отпад и његово прикупљање

TA

L

Људи свакодневно користе разне предмете и производе направљене од различитих материјала. Када они постају неупотребљиви, чине отпад. Различитим врстама отпада пуне се кесе, канте, контејнери. Тако прикупљен отпад се одвози на за то одређена места – депоније.

KA -

постројење за млевење пластике

PO

R

Остаци хране се брзо разлажу (сети се разлагача у ланцу исхране), али предмети од метала и пластике дуго остају у природи. Велика количина отпада утиче на загађење окружења у коме живимо па и твог краја, ако се он не одлаже на за то припремљена места. Да ли примећујеш да у твом крају има отпада мимо канти и контејнера?

Овај знак означава да предмет може да се рециклира.

Шта је рециклажа и њен значај

ED

U

Сакупљање, прерада и поновна употреба већ коришћених материјала назива се рециклажа. Осим што се поступком рециклаже смањује количина отпада, она је значајна и зато што се поновним коришћењем једном већ употребљеног материјала чувају природна богатства. Када се предмети од бакра или неког другог метала истопе, добија се течни метал од кога се праве различити производи. Да није тога, човек би ископао нову количину тог метала из природе... и тако би на нашој планети веома брзо нестали ови метали.

постројење за пресовање старих аутомобила

101

Да ли знаш да је потребно око 50 до 100 година како би израсла нова шума? Пре 200 година Србија је била веома богата шумама, а данас је мање од једне трећине површине Србије под шумама.

L

Новине – време Пластични чеп распада 5–7 – време година. распада 250 година.

–

PO

Планирањем куповине и рационалном потрошњом – штедимо новац и смањујемо отпад. Размисли колико је материјала утрошено да се направи амбалажа за: млеко, јогурт или сок који се пакују у пластичној амбалажи. Шта се дешава са амбалажом када се млеко, јогурт и сок попију?

R

Планирање куповине и рационална потрошња

TA

Пластичне флаше – време распада 100 година.

KA -

Посматрај илустрацију. Шта ће бити са кутијама и кесама у које су упаковани купљени производи, када породица буде код своје куће?

U

Приликом куповине бирамо производе које можемо више пута да користимо, а не само једном.

ED

Организујте дебату на тему: Планирање куповине – штедимо новац и смањујемо отпад. Поделите се у групе. За почетак разговора нека свака група саопшти колико сви чланови групе тренутно имају играчака које су поломљене или се више не играју са њима. Где ће оне завршити?

! ?! рационална потрошња – куповина неопходних производа

102

Договорите се да органи, зујете и четири вашара половне гардеробе. Један у јесен, други у зиму, трећи у пролеће и последњи почетком лета.

Безбедно коришћење различитих материјала Материјали могу бити запаљиви, неки проводе топлоту, поједини се лако ломе, цепају, топе, а неки брзо растварају... У зависности од својства, материјали имају своју намену. Научићеш како безбедно да користиш предмете направљене од различитих материјала.

• опрез • својства материјала • исправност

Својства материјала и безбедно руковање предметима

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

Милица се спрема да пече палачинке. На шпорет је ставила тигањ и пластичну чинију са смешом за палачинке. Недостајало јој је уље. У журби је укључила шпорет да се рингла загреје и отрчала до радње која се налазила одмах испод њеног стана. Када се вратила, схватила је да је укључила погрешну ринглу.

Посматрај слику и уочи шта се десило. Шта закључујеш? Наведи тачан редослед Миличиних поступака, од саме идеје за прављење палачинака до повратка из продавнице, који нису безбедни. Шта би препоручио/препоручила Милици? Размени мишљење на нивоу одељења.

103

При коришћењу предмета у домаћинству, игри, послу, забави неопходно је знати својство материјала од ког је предмет направљен. На основу стеченог знања и упутстава за употребу различитих предмета, моћи ћеш безбедно да користиш различите апарате у домаћинству, игри, забави и учењу. Пажљивом употребом смањујемо ризик од повреда и опасних ситуација.

Марко је после игре на снегу скафандер ставио преко пећи да се што пре осуши.

TA

L

Шта се десило? О чему Марко није водио рачуна? Нацртај у свесци како је требало да Марко поступи и образложи зашто.

PO

R

Наведи три слична примера.

ED

U

KA -

Како бисмо безбедно користили предмете направљене од различитих материјала, потребно је знамо и разумемо знаке које упозоравају на опасност.

својствима

104

Човек и његов утицај на живот у крају • узроци загађења • заштита • угроженост

Често се дешава да људи мало брину о природном окружењу и све више отпад и отровне материје завршавају у реци, загађују ваздух и земљиште. Отпад најчешће чине различити производи који више нису за употребу, а направљени су од материјала који се дуго разграђују у природи.

Можемо спречити загађење Човек користи велики број предмета од материјала који се у природи веома споро разграђују, враћају у облик који не загађује 1. Ко/шта је по теби највећи кри- околину. Углавном је то различита амбалавац за уништавање природе? жа од пластике, папира, метала... али и нека средства која се користе за припрему хра2. Каква су твоја очекивања о не или за хигијену. Сакупљањем, прерадом обезбеђивању здравијег и и поновном употребом већ коришћених квалитетнијег живота за будуматеријала спречавамо загађење природе. ће генерације?

PO

R

TA

L

Напиши на папирић и закачи на пано:

U

KA -

Средства за хигијену у домаћинству и средства за заштиту биљака ако их не користимо у дозвољеним (прописаним, ограниченим) количинама.

Средства за хигијену и заштиту биљака користимо поштујући упутство за употребу на паковањима тих производа. Након употребе, паковања одложити на сигурно место, далеко од деце.

Не сипамо у сливник уље – већ у пластичну боцу и шаљемо на рециклажу.

Пластичне кесе, флаше, чепови ако их остављамо у природи, бацамо у реку...

Пластику сакупљамо и носимо на рециклажу.

Гума, стара пластика, одећа и сасушене биљке ако их палимо.

Гуме носимо на рециклажу, а одећу дајемо у хуманитарне сврхе.

ED

Уље ако га проспемо у судоперу и оно доспе у воду.

105

Чувамо природна богатства Човек је због сопствених потреба заборавио на потребе природе. Како би смањили неконтролисану употребу воде, нафте, угља, земљишта, разних руда, биљног и животињског света и сачували планету Земљу, Влада Републике Србије је сачинила Национални програм заштите животне средине.

KA -

TA R

PO

У многим градовима се користе контејнери за одлагање једне врсте отпада. Тако постоје контејнери за одлагање папира, стакла, пластике или лименки. Они су означени пригодним цртежима и бојама. Види слике.

L

До загађења земљишта најчешће долази због неправилне употребе средстава за уништавање коровских биљака на њивама, као и када се превише користи вештачко ђубриво за раст биљака. Многи предмети који остају у природи често се нађу испод површине земље.

папир

U

стакло

ED

Загађење река

Реке су чисте на извору, али на путу до ушћа људи успеју да их загаде. Загађују их најчешће пластичним предметима и материјама које испуштају у канализацију а затим у реке. На обалама река, често и у води, могу се видети гомиле отпада – дивље депоније.

106

пластика

лименке

! ?!

вештачко ђубриво – користи се за прихрану биљака коровске биљке – самоникле биљке које угрожавају биљке које је човек посадио средства за заштиту биља – отрови којима се уништавају инсекти који нападају биљке

Погледај фотографије дивљих депонија у водотоку реке Јужне Мораве. Фотографије су настале у лето 2016. године. Извиђачи из ОИ „Завичај 1093” из Врања опловили су цео ток Јужне Мораве у дужини од 232 км и забележили места највећих депонија.

PO

R

TA

L

До загађења ваздуха најчешће долази у оним срединама где постоји велики број аутомобила. Аутомобили се крећу захваљујући енергији која настаје сагоревањем бензина и том приликом се производи дим који излази из ауспуха. У том диму се налазе материјали који загађују ваздух.

ED

U

KA -

Организујте одељенски еколошки пројекат. Предлажемо вам следеће истраживачке задатке.

1. Да ли у твом крају има угрожених биљних и животињских врста?

2. Уколико их има, запиши које су то биљке и животиње.

3. Сазнајте када се покрећу одређени видови заштите биљака и животиња и ко их покреће.

4. Наведите ко све уништава и загађује воду и ваздух у твојој околини.

5. Објасните које мере заштите су предузете.

6. Опишите шта би се десило када би људи сва налазишта угља потрошили.

7. Човек у термоелектранама користи разне врсте горива (нафту, гас, угаљ) да би твоје место било осветљено. Сазнајте који обновљиви извори енергије могу да се користе да би се природа заштитила.

8. Распитајте се код одраслих укућана како се може производити електрична енергија а да се не троши угаљ, нафта, гас и други необновљиви извори енергије. Заједничким радом са друговима и другарицама из твог одељења схватићеш да чувајући природу чуваш своје здравље, као и здравље свих живих бића на планети. Када ваше истраживање буде завршено, предлажемо да урадите плакате или презентацију у програму Power Point са приказом неких од садржаја у вези са истраживањем.

107

KA -

PO

R

TA

L

Реке се најчешће загађују разним отровним материјама које се испуштају из неких фабрика. Те материје изазивају угинуће риба.

З

б

ED

U

Чисте реке су право освежење у топлим данима. Њихова бистра вода привлачи купаче, риболовце и све оне који уживају у природним лепотама.

108

Обнови знање о материјалима Направи мапу кључних садржаја на основу подсетника у графичком приказу садржаја које смо заједно изучавали. Процени своје знање и постави себи циљеве учења. Види пример у Радној свесци на страни 51.

М

Материјали трпе различите промене – повратне и неповратне промене.

А

Т

L

Течноста и њихова својства

TA

Е

Вода као растварач

Р

R

И Ј

PO

Топлотна проводљивост материјала

А

Ваздух као топлотни изолатор

ED

U

И

KA -

Л

Планирамо куповину и потрошњу

Рециклажа и њен значај за очување природе

Безбедно коришћење различитих материјала Човек и његов утицај на живот у крају

109

L

TA

R

PO

KA -

U

ED

Научићеш

PO

Открићеш

R

TA

L

• да разликујеш кретање тела по путањи (прaволинијско и криволинијско); • да повежеш јачину деловања на тело са његовим пређеним растојањем; • да препознајеш природне и вештачке изворе светлости; • да кретање производи звук.

ED

U

KA -

• да постоји веза између брзине падања тела са његовим обликом; • да се величина и положај сенке мења са променом положаја извора светлости; • да се јачина звука мења са променом удаљености од њеног извора.

Упознаћеш • различите начине којима човек може да се заштити од буке; • како сенка постаје игра или уметност.

Тело се креће – путања и утицај јачине деловања на пређено растојање • праволинијско кретање • путања • облик путање • криволинијско кретање

Какве све облике кретања познајеш? Како се креће зец, а како змија, како риба у води?

TA

L

Кретање је свуда око нас

трагови у снегу

R

различити облици кретања

PO

Кретање је промена положаја једног тела у односу на друго тело.

KA -

Марко, Милица и Тамара играју жмурке по снегу. Милица жмури. Међутим, игра се прекида. Марко и Тамара су љути. Сматрају да Милица гледа где се они сакривају јер их одмах после бројања проналази. Милица признаје да вара, али тврди да не гледа док броји. Шта мислите, како их Милица проналази?

ED

U

Линију – путању по којој се неко тело кретало не можемо увек да видимо, али можемо да је замислимо. Стварна или замишљена линија по којој се тело креће назива се путања тела. Неки људи успевају да разликују велики број трагова животиња и да тачно одреде путању кретања сваке од њих.

Облици кретања Како се крећете на часу физичког и здравственог васпитања када трчите између препрека, а како када се такмичите у брзом трчању? Како ће се тело кретати зависи и од облика путање по којој се тело креће.

112

1. Каквог облика је путања по којој се креће врх оловке у првом и другом случају?

Нацртај у свесци једну праву и једну криву линију.

TA

Утицај јачине деловања на пређено растојање

L

2. Шта мислиш, каква кретања могу бити према облику путање?

U

KA -

PO

R

Погледајте слике. Шта уочавате, како све можемо покренути предмете?

различити облици покретања тела

ED

Да бисмо покренули неке предмете, можемо да их вучемо, гурамо, бацамо, покрећемо механизмом, а друге покрећемо помоћу струје. За разлику од људи и животиња, предмети се крећу само када их неко или нешто покрене. Док се тело креће, прелази одређени пут, одређено растојање.

1. Уочи у непосредном окружењу различите облике праволинијског и криволинијског кретања. Забележи по два примера.

2. Посматрај лет птице. Да ли она мења начин кретања и зашто?

3. Посматрај лет авиона на небу. Да ли он мења начин кретања?

4. Шта је путања кретања?

5. Шта је пређени пут?

113

Са учитељем/учитељицом организујте шетњу са својим одељењем у непосредно окружење ваше школе. Поделите се у три тима. Поделите улоге унутар тима: 1. ко изводи практичне огледе 2. ко црта графиконе којима ће представити истраживање 3. ко обележава старт, мери растојање и обележава место заустављања 4. ко све то повезује у причу и прави плакат.

TA

L

1. тим: Уочите да ли јачина деловања на тело утиче на пређено растојање. Потребни материјал: креда, метар, аутић, свеска. Опис истраживања: 1. Обележите старт на терену.

2. Покрените, гурните аутић.

3. Измерите метром пређено растојање.

4. Поново покрените аутић, али овај пут аутић гурните јаче.

5. Забележите место заустављања. Који аутић је прешао већи пут. Зашто? Заједно изведите закључак.

R

2. тим: Уочите да ли маса тела (иста величина) утиче на дужину пређеног растојања.

PO

Потребни материјал: креда, два аутића исте величине, а различите масе, свеска. Опис истраживања:

KA -

1. Обележите старт на терену.

2. Покрените, истовремено и истом јачином, оба аутића.

3. Забележите место заустављања оба аутића. Који аутић је прешао дуже, а који краће растојање? Објасните зашто. Заједно изведите закључак.

ED

U

3. тим: Уочите да ли величина тела (иста маса) утиче на дужину пређеног растојања. Потребни материјал: креда, два аутића различите величине, а исте масе, свеска. Опис истраживања: 1. Обележите старт на терену.

2. Покрените, истовремено и истом јачином, оба аутића.

3. Забележите место заустављања оба аутића. Који аутић је прешао дуже, а који краће растојање? Објасните зашто. Заједно изведите закључак.

114

Шта све утиче на пређено растојање тела које се креће? маса тела које се креће утиче на дужину пређеног растојања

од величине тела зависи дужина пређеног пута тела које се креће

Мапа кључних садржаја

KA -

кретање

PO

мировање

R

TA

L

јачина деловања на тело које смо покренули утиче на дужину пређеног пута

облици

КРЕТАЊЕ Утицај јачине деловања на пређено растојање

ED

U

путања

растојање

115

Тело пада – Земљина тежа и облик тела Понови шта смо говорили на претходном часу о кретању. Шта је потребно да би се неко тело покренуло? На часу физичког и здравственог васпитања, пре учења нових садржаја организујте такмичење у бацању лопте. Правило: 1. баците лопту високо изнад главе са обе руке; 2. поновите бацање само једном руком; 3. шутните лопту високо изнад главе; 4. убацујте лопту у кош.

• падање • Земљина тежа • облик

Шта је то Земљина тежа?

U

KA -

Погледај цртеже. Зашто папири или лишће нису остали да лебде у ваздуху већ падају доле? Земљина тежа је сила која све предмете вуче ка доле, према Земљи.

PO

R

TA

L

По повратку у учионицу, напиши кратку причу о томе шта се дешавало лопти коју сте бацали у све четири игре. Како се кретала? Шта мислиш, зашто је свака лопта пала на земљу?

ED

Када испустиш, бациш, гурнеш неко тело са подлоге на којој се налази, оно изгуби свој ослонац и пада на Земљу. Пада зато што их Земља привлачи. Тело које покреће нека машина или нека друга енергија не пада (авион – мотор, балон – топлотна енергија, цепелин – гас хелијум).

116

смеће пада у канту

цепелин лети, покреће га енергија гаса – хелијума

лишће пада са гране

авион лети, покреће га мотор

На основу слика са претходне стране, напиши у свесци пет предмета које покреће електрични мотор или неки други вид енергије и пет предмета који ако немају ослонац или подлогу – падају.

Утицај облика тела на брзину падања Оглед

од величине тела зависи дужина пређеног пута тела које се креће

ED

U

KA -

PO

R

TA

Ток огледа: а) један лист папира изгужвај и направи лоптицу; б) канап пресеци на пола, сваки део дужине по 1 м; један део канапа увиј у клупко; в) попни се на столицу, у једној руци држи изгужвани папир, а у другој лист папира; г) испусти их истовремено. Шта примећујеш? Шта све утиче на пређено Понови то исто са канапима. У једтела које се креће? ној руци држи део канапа, арастојање у другој канап који је увијен у клупко. Исписти их истовремено. Шта примећујачина деловања маса тела јеш? које се креће на тело које смо покренули Закључак: Који папир је брже пао? утиче на дужину пређеног утиче на дужину Шта се десило са канапима? растојања пређеног пута у свеску и Запиши закључак објасни.

L

Материјал: два листа папира из свеске, канап дужине два метра.

На брзину падања тела утиче његов облик. Тела са мањом површином падају брже него тела са већом површином.

Мапа кључних садржаја

мировање

облици

кретање

КРЕТАЊЕ

117

Светлост – извори светлости и сенка Док још није постојао часовник, људи су могли да измере време. То су радили помоћу сунчаног сата. За његову израду користили су само један штап забоден у земљу. Изучавањем следећих садржаја открићеш која природна појава им је помагала у томе.

• природни и вештачки извори светлости • сенка

Извори светлости

PO

R

TA

L

Пажљиво погледај слике и уочи шта производи светлост.

KA -

Шта је заједничко за појаве и предмете на сликама? Која је главна разлика између ових предмета и појава?

U

Постоје различити извори светлости. Разлика је у томе што је неке направио човек, а неке не. Извори светлости могу бити природни и вештачки. Природни извори светлости светле без утицаја човека или неких других извора светлости. Вештачке изворе светлости је створио човек.

ED

1. Шта је то што гором иде, не шушка, водом иде, не брчка?

2. Шта мислиш да ли се светлост креће?

Како настаје сенка

Светлост на свом путу наилази на препреке. Када зраци не могу да прођу кроз неки предмет, светлост се блокира и на другој страни се ствара сенка. Хајде да откријемо од чега зависи облик и дужина сенке.

118

Оглед Материјал: лампа и флаша. Ток огледа: а) замрачи просторију; б) укључи лампу; в) испред лампе постави флашу; г) померај лампу ближе ка флаши; д) удаљавај лампу од флаше. Уочи величину сенке у првом и величину сенке у другом случају. Шта примећујеш?

TA

L

Закључак: Величина сенке зависи од близине извора светлости.

Облик сенке зависи од облика предмета који је осветљен. Величина сенке зависи од положаја извора светлости и удаљености извора светлости.

PO

R

Људи су још давно уочили да неки материјали не пропуштају сунчеву светлост. Светлост се одбија од њих и ствара сенку предмета у супротном правцу. Казаљка на сунчаном сату је сенка. Како се положај сунца мења, сенка се помера и мења се време које показује.

KA -

Уради задатке у Радној свесци на страни 55.

Позориште сенки

ED

U

Користећи знање о изворима светлости и сенци, осмисли како би представио/представила причу по избору позориштем сенки.

119

Кретање производи звук Како бисте припремили за истраживање везе између кретања и звука, на часу музичке културе слушајте песму о звуку и допуните дати текст. „Када ковач кује или пева ћук, све што се чује назива се __________. Кад се чује ветар, па и крава мук, знаће свако дете, да и то је ________. Ако песму чујеш или звона звон, када неко свира, то се зове ________.”

• звук • звучни таласи • извор звука

Како настаје звук

L

Милица је везала комадић папира за конац. Затим је пустила музику превише гласно, а конац је држала испред звучника. Шта мислите, шта се десило са папиром?

KA -

PO

R

TA

Приметили сте да разне звукове човек производи сам. Када у нешто удари или помера врло брзо, настаје звук. Већина звукова су звучни таласи, који су настали треперењем неког тела. Звучни таласи се шире кроз ваздух. Тело које трепери производи звук, те га називамо извор звука.

Ево још једног примера како настаје звук:

ED

U

У школском оркестру једне школе ђаци су за Дан школе свирали врло пријатну мелодију „Тамбураши са Дунава”. Извор звука су биле жице на гитари и на тамбурама које затрепере и производе звук. Код кларинета кретање ваздуха производи звук. У унутрашњости инструмента постоји посебан део, писак од трске, који вибрира када ваздух прелази преко њега. Звучни таласи су се ширили кроз ваздух и стизали до ушију публике. Они се не виде, јер се не види ни ваздух, док се кретање таласа који праве каменчићи које бациш у воду виде.

Када трубач дува, његове усне вибрирају, затрепере. Вибрације гурају ситне честице ваздуха и терају их да се и оне крећу у унутрашњости трубе. Ваздух пролази кроз цев трубе која је двоструко савијена. Трубач притиска вентиле (има их три), што утиче на различитост тонова.

120

Наш глас настаје када гласне жице затрепере. Начин треперења зависи од одређене количине ваздуха који их покреће. Звуку је потребна средина кроз коју се преноси: ваздух, вода или какав други материјал.

TA

Направи инструменте: 1. Преко отворене кутије од патика затегни четири гумице за тегле, као на слици.

L

Да ли сте знали да неки певачи могу да отпевају толико висок тон да њиме ломе стакло? Висина и јачина тона утичу да стакло вибрира и да се ломи.

2. Шта треба да урадиш са гумицама да би оне затрепериле?

R

3. Цевчице различитих дужина поређај од најдуже до најкраће. Спој их селотејпом, као на слици.

PO

4. Дуни у цевчице различитих дужина. Шта се догодило?

5. Да ли се могу направити дувачки и гудачки инструменти од цевчице, кутије за ципеле, гумице за тегле и селотејпа?

KA -

6. Упореди извор звука код гитаре са извором звука код флауте. Шта им је заједничко, а по чему се разликују?

7. Космонаути у васиони не чују звуке. Да имаш чаробну моћ, шта би направио/направила да би могли у космосу да чују звуке са Земље?

ED

U

8. Наведи пример којим би ти доказао/доказала кретање (треперење) неког тела којим се производи звук.

121

Звук као информација

.

Песникиња Десанка Максимовић рођена је у Бранковини. По легенди, назив села Бранковина је настао на врло занимљив . начин. Човек чија је .кућа била на једном брду звао је на вино комшију са другог брда који се звао Бранко: „Бранко, ајд . на . вино”. Због даљине и одјека неке речи се нису јасно чуле, док су. се две повезале у једну и тако настаде.Бранковина.

• знакови упозорења и обавештења • пренос информација

.

.

.

Звук као знак упозорења и обавештења

L

. . Звук може да пренесе информације, али и да нас упозори на опасност. . Школско звоно нас информише да је крај одмора и да почиње час, како би избегли кашњење и поштовали школска правила.

R

TA

Звоно на телефону нас обавештава да треба да се јавимо, узвратимо поруку или да се пробудимо ако смо навили аларм.

KA -

PO

Звук аутомобилске сирене нас упозорава . да будемо опрезни у . саобраћају. .

Природа је препуна различитих звукова. Звукови настају због различитих . кретања . .у природи.

.

U

1. Који звук чујеш као информацију да се спрема невреме?

ED

1.

1.

. .

1.

.

2. Који знак упозорења чујеш, док шеташ пропланцима, да је у близини планинска река?

.

3. Наведи примере из свакодневног живота које информације може да пренесе звук.

.

.

.

.

У аутомобилима, банкама, неким становима или локалима, постоје аларми. . Ако неко покуша да обије ауто или објекат, аларм се укључи и чује се јак . звук који упозорава власнике или чуваре. .

1 1

122

.

.

Пре завршетка часа изађите из учионице (три ученика) и нека свако има у руци књигу. Један ученик је удаљен од звона два метра, други је удаљен од звона десет метара и трећи 20 метара. Када чују звоно које нас обавештава за крај часа, нека подигну књигу. Ко је први подигао књигу? Зашто? Да ли су звук школског звона, као обавештење да је крај часа, чули сви у исто време? Прикажи истраживање цртежом у свесци и изведи закључак.

Звуци у природи

R

TA

L

Животиње својим кретањем производе звук. Чује се топот када коњ трчи, кретање змије кроз суво лишће изазива шуштање, покретање крила неких инсеката производи зујање, а када птица полети чује се звук лепршања крила. Тако добијамо информацију да су животиње у близини иако их не видимо.

PO

Звуци упозорења на опасност Ватрогасна сирена – ватрогасци укључују сирене на својим камионима када треба што пре да стигну до места где је избио пожар.

KA -

Хитна помоћ – има сирену коју укључују када треба да превезу особу којој је угрожен живот или да стигну до места где треба да укажу помоћ болеснима или повређенима.

U

Полицијски аутомобили – укључују сирене када обављају неке хитне послове у вези са заштитом становништва.

ED

Сви возачи, када чују звук ових сирена, праве пролаз овим аутомобилима на путу.

123

Заштита од буке Док прелазиш улицу, идеш на тренинг, у школу, код пријатеља, чујеш разне звукове: сирену аутомобила, звук бучног мотора, галаму, плач, дозивање...

• бука • заштита

Шта је то бука

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

Ако звучни извор трепери, јако чујемо изузетно гласан звук – буку, која смета уху. Да ли је неки звук бука или није, зависи од самог човека. Оно што је једном човеку бука, то неком другом не мора да буде бука, иако се ради о истом звуку. Бука је сваки нежељени звук који омета рад или одмор, и шум, и говор, и галама, лупа, зујање...

124

Bреме

Ко или шта је изазвало буку?

TA

L

Људи који Током дана прати када си у школи био раде на изложен буци. Људи који који Током данадана пратипрати кадакада си у школи био био градилишту Људи Током си у школи Нацртајбуци. табелу у свесци (види пример) раде на на изложен где се ствара велика бука раде изложен буци. за праћење буке градилишту носе слушалице. Људи Људи који који градилишту Током дана прати када у школи био/била Током дана прати сиси у(види школи био Нацртај табелу укада свесци пример) где се ствара велика бука Нацртај табелу у свесци (види пример) раде на изложен/изложена буци. раде на где се ствара велика бука изложен буци. бојом поље које преставља мању заПлавом праћење букеобој носеносе слушалице. за праћење буке градилишту, градилишту слушалице. буку, а црвеном поље изузетно са јаком буком. Нацртај табелу у свесци (види пример) гдебука се ствара Нацртај табелу у свесци (види пример) где се ствара велика Плавом бојомбојом обој обој пољепоље које које преставља мањумању Плавом преставља за дана праћење буке. за буку, праћење буке У ком делу је бука била највећа убуком. ком носе слушалице. велика бука, а црвеном поље изузетно са јаком буку, а црвеном поље изузетно са јаком буком. носе слушалице. најнижа? Објасни. Плавом бојом обој поље које преставља мању Плавом бојом обој поље које преставља мању У комУ делу данадана је бука билабила највећа у кому ком ком делу је бука највећа буку, а црвеном поље изузетно са јаком буком. буку, а црвеном поље са изузетно јаком буком. Запиши које мере заштите си преузео / ла како најнижа? Објасни. најнижа? Објасни. би се заштитио од буке. У ком делу које дана је бука била у ком У ком делу дананајвећа је бука била највећа, а у ком Запиши мере заштите си преузео / ла како Запиши које мере заштите си преузео / ла како најнижа? Објасни. најнижа? Објасни. би себи заштитио од буке. се заштитио од буке. Запиши које мере заштите си преузео / ла Запиши које мере заштите сикако предузео/предузеби се заштитио буке. лаод како би се заштитио/заштитила од буке. Мере заштите које сам користио/користила.

идем кући

KA -

PO

R

1. час Bреме Ко или шта је изазвало буку? заштите које сам користио/користила.

Bреме Ко или шта је изазвало буку? Мере Мере заштите које сам користио/користила. мали одмор 1. час 1. час 2. час Bреме Мере заштите које сам користио/користила. мали одмор Ко или шта је изазвало буку? мали одмор велики одмор 1. час 2. час 2. час 3. час мали одмор велики одмор велики одмор мали одмор 2. час 3. час 3. час 4. час велики одмор мали одмор мали одмор идем кући 3. час 4. час 4. час малиидем одмор кући идем кући 4. час

ED

U

Када желиш да појачаш звук мобилног телефона до краја, добићеш упозорење да је јачина превелика и да може да оштети слух.

Орган чула слуха – уво осетљиво је на јак звук. Ако је током дужег времена изложено јаком звуку, може доћи до оштећења слуха. Лекари упозоравају да већа јачина звука док слушамо музику користећи слушалице може да угрози наш слух.

Мапа кључних садржаја заштита од буке Мапа Мапа кључних кључних садржаја кућни ред заштита од буке садржаја заштита од буке Мапа кључних кућни ред ред нелупање вратима садржаја заштитакућни од буке

нелупање вратима шапутање нелупање вратима кућни ред шапутање тише слушање музике шапутање нелупање вратима неузнемиравање других тише слушање музике тише слушање музике шапутање неузнемиравање других неузнемиравање 125 тише слушање музике других неузнемиравање других 125 125

125

125

Кретање је свуда око нас мировање

дан када ће бука постати један од великих непријатеља човека, тако да ћемо се борити против ње као некада против Чувени лекар и проналазач, Роберт Кох је рекао да ће доћи тешких болести колере и куге. Шта мислите зашто? дан када ће бука постати један од великих непријатеља човека, тако да ћемо се борити против ње као некада против Чувени лекар и проналазач Роберт Кох је рекао да ће доћи тешких болести куге. Шта мислите зашто? дан кадаколере ће букаипостати један од великих непријатеља

кретање, мировање

Кретање је свуда око нас

• кретање • мировање 1. Да ли је кретање свуда око човека, нас? тако да ћемо се борити против ње као некада против тешких болести колере и куге. Шта мислите, зашто?

2. Посматрај слику и уочи ко мирује,а ко се креће? Задатак ради у пару са другом из 1. Да ли је кретање свуда око нас? клупе

KA -

PO

R

TA

L

2.

3. Посматрај На основуслику чега и уочи ко мирује,а ко се креће? Задатак ради у пару са другом из клупе закључујемо да ли се неко тело креће?

3. На основу чега 1. Да ли је кретање свуда да ли се 4. закључујемо Представи око нас? цртежом неко тело креће? путању дечака који вози 2. Посматрај слику и уочи скејт ко мирује, ацртежом ко се креће?

4. Представи Задатак ради парувози са 5. путању Објаснидечака заштоукоји дечак другом/другарицом из скејт мора да се ногама клупе. придржава за грану.Шта 5. зашто дечак 3. Објасни На чега закључуби основу се десило када би се мора да се ногама јемо да ли се неко тело пустио? придржава за грану.Шта креће? семислиш десило да када се 6. би Шта либи јепутана ливади бука? Објасни.

4. Представи цртежом пустио? дечака возинаскејт.

7. њу Чију сенку који видимо 6. мислиш дадечак ли је на ливади бука? Објасни.

5. Шта Објасни зашто игралишту? Објасни мора да се ногама призашто?

7. Чију сенку видимо на држава за грану. Шта Објасни 8. игралишту? Шта мора даби уради би седечак десило када се зашто? пустио? да би се лопта прешла већемислиш, растојање.Одговоре 6. Шта Шта да ли на 8. дечак мора да је уради напишибука? у свесци. ливади да би се лоптаОбјасни. прешла

ED

U

7. веће Чију сенку видимо на растојање.Одговоре игралишту? Објасни напиши у свесци. зашто. Да ли док седиш 8. Шта дечак мора да уради заиста мирујеш? да би лопта прешла веће Свилиученици Да док седиш растојање. Одговоре наседе, док се један креће по заиста мирујеш? пиши у свесци. учионици.Сви ученици Шта запажате какав је по седе, док се један креће положај ученика који се учионици. креће у односукакав на таблу? Шта запажате је положај ученика који се креће у односу на таблу?

126 126

126

Да ли док седиш заиста мирујеш? Сви ученици седе, док се један креће по учионици. Шта запажате, какав је положај ученика који се креће у односу на таблу?

Оглед Материјал: глобус.

L

Ток огледа: Обележите кредом тачку на глобусу која приближно одговара положају града/села у ком живите, а на табли нацртајте Сунце. Завртите глобус. Уочите шта се дешава са обележеном тачком у односу на нацртано Сунце. Шта мислите на oснову уоченог, да ли се крећете или мирујете док седите?

U

KA -

PO

R

TA

Закључак: Ученик мења положај у односу на таблу. Обележена тачка на глобусу се креће у односу на нацртано Сунце на табли. Ми се такође крећемо заједно са Земљом при њеном обртању око Сунца (годишња доба) и око своје осе (обданица и ноћ). То значи да и ученици који седе у ствари не мирују. Тело чији се положај мења у односу на друго тело креће се. Тело чији се положај не мења у односу на друго тело мирује.

ED

Захваљујући окретању наше планете Земље око Сунца, ми имамо смену годишњих доба.

127

Обнови знање о кретању Направи мапу кључних садржаја на основу подсетника у доле наведеном приказу садржаја које смо заједно изучавали. Процени своје знање и постави себи циљеве учења. То ћу научити за...

Желим да научим још и...

(упиши број дана)

TA

L

Своје знање о кретању процењујем као добро, задовољавајуће незадовољавајуће (упиши један одговор)

R

Тело се креће – путања и утицај јачине деловања на пређено растојање

PO

К

Тело пада – Земљина тежа и облик тела

Р

Светлост – извори светлости и сенка

KA -

Е

Кретање производи звук

Т

U

А

Заштита од буке

ED

Њ

Е

128

Звук као информација Кретање је свуда око нас Да поновимо о кретању