broj 1 Beograd 2012.
Mane Radmanović & Jordan Cvetanović
The Miha Artnak 1
A2
Sadržaj
broj 1 Beograd 2012. Glavni odgovorna urednica i kreativni direktor: Ivona Petrović Redakcija: Željko Lončar Spoljne saradnice: Olga Jorgačević i Irena Malić
2
Jun Beograd 2012.
16
4
Mane Radmanović & Jordan Cvetanović
10
34
Stvarnost je negde drugde
40
Tipografska larma
A2 Made in Småland
Marginal Notes 2012
26
The Miha Artnak
3
A2 Made in Småland
A2 Made in Småland A2 je relativno mlad švedski brend. A tako mu i izgledaju kolekcije. Mladalački. A2 se bavi proizvodnjom nameštaja i na ovogodišnjem sajmu nameštaja u Stokholmu predstavljene su i prošlogodišnje i nove kolekcije. U pitanju su izuzetno kreativni i posebni komadi nameštaja. 4
Jun Beograd 2012.
5
A2 Made in Småland
A2 kompaniju je osnovao dizajn studio A2 designers. Sara Larsson je Master Mind ove kompanije, a u realizaciji joj pomažu članovi porodice i vrsne zanatlije iz Småland-a. A2 je zapravo krenuo kao mali dizajn studio. Sve je počelo kao neki ludi san da imaju svoje sopstvene kolekcije nameštaja koje bi potpisali i koje bi bile sačinjene od interesantnih i pomalo
različitih objekata, a koji bi bili proizvedeni u maloj proizvodnji u blizini njihovog studia u Småland-u.
Nakon rada na nekoliko različitih poručenih projekata,
odlučili su da započnu sa sopstvenim furniture brandom.
Nakon priprema koje su trajale oko godinu dana, konačno su predstavili svoju prvu kolekciju na prošlogodišnjem Stock-
nameštaja. Proizvodi su dizajnirani za javne i privatne prostore i zajedničko ime je da su u njihovoj realizaciji kombinovani
interesantan dizajn, funkcionalnost i pažljivo birani materijali. A2 designers su samo želeli da izazovu svet nameštaja nekim novim simpatičnim idejama.
Neguju istinski kvalitetnu produkciju sa pažljivo izabranim
materijalima koja rezultuje u visokom kvalitetu krajnjeg proizvoda sa snažnim identitetom.
Svi proizvodi su proizvedeni i uvek će se tako proizvoditi, uz veštine masjtora zanatlija u Småland-u, u Švedskoj.
Na Stockholm Furniture Fair-u 2010 predstavili su nove stvari: Čiviluk Twig, ormarić sa fiokama Stripe, hoklica Happy, kabinet Collect 2010 i svećnjak Spin.
holm Furniture Fair-u, u februaru 2009. godine. A2 kolekcija je savremena i sastoji se od pojedinačnih komada i objekata koji izgledaju kao nasleđe Švedske tradicije u proizvodnji
Spin / Candelabra Spin je u isto vreme kreativni i interaktivni svećnjak za četiri sveće. Svaki deo svećnjaka može da se okreće pojedinačno kreirajući tako neobičnu strukturu. Dizajn Sara Larsson. Materijal: Obojeni MDF i čelik. Boje_ crna i bela. Dimenzije: Š 27 x D 27 x V 25 cm.
6
Jun Beograd 2012.
Twig / Coat Hanger Twig je kompaktan čiviluk čistog dizajna. Može biti deo kancelarije, javnog prostora, hodnika, spavaće sobe, pa čak i kupatila. Može se koristiti za garderobu, torbe, peškire. Sastoji se od 14 grančica na koje se može kačiti šta god. Materijal je bojeni čelik, a dizajn potpisuje Sara Larsson. Dostupan u dve boje, beloj i crnoj. Dimenzije: Š 30 x D 30 x V 178 cm.
Happy / Stool Happy su male, lako sklapajuće jedna na drugu hoklice, sa troje nogara. Simpatičnog dizajna, ali elegantne, s dobro uklopljenim nogarima od hrasta i ravnom obojenom površinom. Savršena je kao dopunska stolica za goste ili decu, ali i kao mali stočić. Dizajn_Sara Larsson. Materijal je hrast sa obojenim MDF-om. Boje u kojima je dostupan su: bela, crna, zelena, žuta i ciklama. Dimenzije: Š 40 x D 40
7
A2 Made in Sm책land
8
Jun Beograd 2012.
Collect / 2010 Cabinet Collect je mali kabinet, ormarić za omiljene stvari. Daleko je od običnog ormara za odlaganje stvari. U svojoj prvoj varijanti Collect je ormar sa šarenim frontom, s kockama u boji, i podseća na klovnove pantalone. Ove godine je predstavljen i u finoj beloj varijanti sa delovima u različitim lejerima, tako da izgleda reljefno. Dizajn_Sara Larsson. Materijal: Hrast i obojeni MDF kod prve varijante, a samo u beloj boji kod Collect 2010. Dimenzije: Š 64 x D 30 x V119 cm.
9
Marginal Notes2012 Note Design Studio u saradnji sa Lerch Träinredningar, predstavio je na nedavno održanoj stokholmskoj nedelji dizajna svoju novu kolekciju pod nazivom Marginal Notes 2012. Lerch Träinredningar im je bila od dragocene pomoći u osmišljavanju ovog nastupa sa svojim dobrim poznavanjem konstrukcije i materijala.
Note Design Studio je multidisciplinaran studio iz Stokholma koji radi u domenu arhitekture, enterijera, produkt dizajna, grafičkog dizajna i dizajn menadžmenta. Studio čine: Alexis Holmqvist, Susanna Wåhlin, Johannes Carlström, Kristoffer Fagerström i Cristiano Pigazzini. Note Design Studio je realizovao marginalni eksperiment kombinujući nauku i umetnost. Oni su sa svojim prošlogodišnjim nastupom Marginal Notes takođe bili primećeni u javnosti, a ove godine studio revidira originalnu koncepciju marginalnih zabeleški kako bi pokazali još jednu izložbu eksperimentalnih prototipova. “Mi smo u potrazi za onim jedinstvenim skicama koje su tu oko nas, i kada se osvrnemo ponovo na njih, one samo treba da se realizuju” kaže Fagerström iz Note Design studija. Kao i kod prethodne izložbe iz 2011. godine, 2D skice su pretvorene u 3D prototipove, sa različitim skupom rezultata u proizvodima gde se mešaju boje, materijali i oblici u vazdušastom izrazu koji postaje potpis ovog studija. Projekat Marginal Notes im je pružio šansu ne samo da pokažu svoj konceptualni rad, već i da njihovi komercijalni projekti ugledaju svetlost dana. Paravani, kutije, kavezi - za odlaganje stvari, objekti koji se razdvajaju, svi inspirisani prirodom. “Biološka ekskurzija, zašto smo završili tamo? Mislimo da je to pristup iz radoznalosti: da istražujemo svoju okolinu, da pronađemo lepotu u detaljima, da pronađemo poštovanje za okolinu, i da stvorimo način da preko materijalnih objekata komuniciramo sa prirodom”. Note Design Studio.
11
Marginal Notes2012
Keep Keep čini veći aranžman skladišnih sistema. To su svojevrsne “zamke” za odlaganje stvari, okvir za prikazivanje, kao kavezi u zoološkom vrtu, ali u svojoj suštini su jednostavne drvene kocke koje vam omogućavaju da sami odlučite koliko stvari želite da prikažete. Neke imaju otvorenu stranu, dok druge imaju klizna perforirana vratanca ili poklopce.
Nour Inspiracija za Nour potekla je od Alexisove devojke Maryam koja je dolazeći u studio pokazivala svoj šareni origami polihedar. Članovi studija su stali na stanovište da će im polihedar dobro poslužiti kao ideja za novu lampu, i krenuli su u odabir papira sa odgovarajućim karakteristikama i dobrom propustljivošću svetlosti. Odabrali su boje i dezene, a Maryam ih je sve sklopila ručno.
Tuck Tuck predstavlja seriju objekata za sedenje. Grupa Tuck se sastoji od tri okrugla taburea koja dobijaju svoju formu inspirisani crvenom kapom Stevea Zissoua iz Andersonovog filma The Life Aquatic. Ivice jastuka se savijaju kako bi otkrile složenu rešetku metala ispod. Kapa je bila inspiracija i za ivice ovih komada, jer su one sklopljene kao i kod kape Bill Murray-a koji glumi Stevea Zissoua u pomenutom filmu. Dizajneri dodaju komadu i funkciju džepa za odlaganje časopisa.
13
Marginal Notes2012
Peep
Sifter
Peep je sistem kutija za odlaganje stvari sa perforiranim stranama, čineći ove komade u celini transparantnijim. Nakon nekoliko testova materijala autori su izabrali mrežu koju će korsititi i za komad Mosquito. Došli su do nekoliko karakternih modela u različitim bojama, veličini i funkciji. Namenjeni su za odlaganje stvari na način da vam omogućavaju da odlučite koje stvari želite da budu vidljive i izložene, a koje spakovane i sakrivene. Peep je sistem u potpunosti komplementaran sa sistemom Keep u nastavku.
Gigantski sito u funkciji čiviluka. Visok i zgodan čiviluk, osim za odlaganje jakni i druge garderobe, služi i da vam uhvati ključeve i sitnice koje često ispadaju iz džepova. Takođe, u ovu korpu možete odlagati kape, šalove, rukavice i druge sitnije stvari.
The Catch Svitac u mreži je bio taj vizuelni signal koji je doveo do realizacije ljuljuškajućeg lustera The Catch. Okačen na plafon pomoću kuke ovaj svetleći objekat može da se okreće po prostoriji bacajući svetlo koje je “uhvaćeno” u mreži. Hteli su da naprave zabavno rešenje plafonskog osvetljenja koje se može razmeštati po prostoriji a da liči na svica uhvaćenoj u mreži za leptira.
14
Jun Beograd 2012.
Mosquito Inspiracija za Nour potekla je od Alexisove devojke Maryam koja je dolazeći u studio pokazivala svoj šareni origami polihedar. Članovi studija su stali na stanovište da će im polihedar dobro poslužiti kao ideja za novu lampu, i krenuli su u odabir papira sa odgovarajućim karakteristikama i dobrom propustljivošću svetlosti. Odabrali su boje i dezene, a Maryam ih je sve sklopila ručno.
Settlers Za klupu Settlers autori su inspiraciju pronašli u mnoštvu mrtvih balvana ostavljenih po šumama, koji mogu da posluže kao idealno mesto za kratak predah.
15
Mane Radmanović & Jordan Cvetanović Mane Radmanović i Jordan Cvetanović su prijatelji i saradnici. Zajedno su radili na višemesečnom projektu Telenorovog kalendara za 2012. godinu „Daj sve od sebe“, koji je i povod za ovaj razgovor. Mane Radmanović je bio kreativni direktor na projektu, a Jordan deo kreativnog tima, zadužen za copy i dobar timski duh! Pored njih, kreativni tim su činili Telenorovi kreativci, i troje talentovanih grafičkih dizajnera – Monika Lang, Vesna Pešić i Nebojša Cvetković.
Tema kalendara su Letnje olimpijske igre u Londonu i predstojeća “zlatna 2012 godina“. Nadamo se ne samo za sportiste! Ilustracije i tekstovi koji se nalaze na svakom mesecu u kalendaru, predstavljaju po jedan olimpijski sport, čime su svi zajedno pokušali da približe publici one ljudske osobine uz čiju pomoć je moguće postići bilo kakav životni uspeh, a ne samo sportski. Upravo o ovim vrednostima pričali smo sa autorima kalendara! Mane Radmanović je vizuelni umetnik i grafički
dizajner iz Beograda, osnivač i art direktor studija
za grafički dizajn – Studio Pure. Rođen je u mesecu
profesionalan je copywriter i idea maker. Rođen je u mesecu junu 1982. godine u Nikšiću. Živeo je u Sarajevu, Baru, Nikšiću, godinama živi u Beo-
gradu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Jordana je
proslavila jedna „Terapija“ u nebrojeno izvođenja,
a Jordan je bio vredan i talentovan i pre ove kultne
pozorišne predstave...i nakon nje. Dakle, Jordan je autor komada „Terapija“ koji mu je doneo nagradu za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović
Mihiz“ za 2010. godinu. Njegov proslavljeni komad možete pogledati u podrumu Ateljea 212. Jordan baš ume da piše i živi od toga. Autor je mnogih tekstova i kolumni u štampanim časopisima, a puštao je najduhovitije twittove ikada!
aprilu 1976. godine u Beogradu. Školovao se na
Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti i na
Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer grafički dizajn. Profesionalno je počeo da se bavi
dizajnom za vreme studija, radeći kao grafički dizajner, kasnije kao art i kreativni direktor u advertajzing kompaniji. Sa kolegom Nebojšom Cvetkovićem osniva Studio Pure. Danas je Studio Pure samo
Mane Radmanović. Njegovi radovi su objavljivani
u mnogim časopisima među kojima su Print i Icon.
Insistira na umetničkom izrazu i eksperimentalnom pristupu u grafičkom dizajnu, i pokušava da pobe-
gne od advertajzinga. Fotografiju, kojom se takođe bavi, koristi kao terapiju.
S druge strane, al na istoj strani je Jordan
Cvetanović, po obrazovanju dramaturg (dramski pisac ili dramski autor). To je i po profesiji, plus,
17
Zoom
Šta za vas predstavlja Olimpijada? Mane: Nekako sam uvek na Olimpijske igre gledao kao na
nešto što je sam vrhunac u svetu sporta. To je to! Ne postoji više od toga, a ni dalje. Kada dobiješ olimpijsko zlato - to
definitvno znači da si najbolji u tome što radiš. Bez obzira na disciplinu. Oduvek mi se sviđao osećaj te neke tradicije na Olimpijskim igrama, koja je nekako uvek bila sveža i uvek
nova... Ta “tradicija” ume da bude malo pogrešno upotrebljena za razne stvari u današnje vreme. A nekako se taj duh zdrave i plemenite tradicije iskreno održao tokom svih tih Igara.
Jordan: Ne znam da li je to poznato ili se to vidi iz aviona, ali nisam baš neko ko opsesivno prati sport. Iako se slabo razumem u tu tematiku, Olimpijada ili Olimpijske igre,
Mane
kažu da postoji velika razlika, za mene predstavljaju nešto
veličanstveno, slave sve te vešte ljude koji se godinama znoje,
odriču svakodnevnog života da bi na kraju držali na grudima zlato, popeli se na to pobedničko postolje i čuli himnu svoje
zemlje. Najbolji među najboljima. Mene uglavnom zanima ko će da peva na otvaranju. Hahaha. Šalim se.
Dvanaest meseci na kalendaru simbolizuje dvanaest osobina neophodnih za svaku pobedu. Koje ste osobine i mesece prepoznali kao svoje? Mane: U suštini, pronašao sam se u svakoj. Manje više. Sve
su mi na neki način bliske. Ali možda bih izdvojio doslednost i motivaciju... Ne znam tačno zašto baš njih, ali sada, u ovom
trenutku mi deluju kao nešto što je “za izdvajanje” (i to za celu godinu).
z koje ste životne ili profesionalne izgubljene bitke naučili da pobeđujete? Mane: Svaki put kada izgubim trudim se da na to gledam kao na pouku, tj poruku. Kao da tada trebam da naučim nešto.
Često mi u početku nije baš jasno šta, ali vremenom, kada se napravi neka distanca, sve bude kristalno jasno. I svaki put,
kada proživljavam taj “lom” svestan sam da će sve to proći, da svemu dođe kraj, pa i tome. A ako uspem u tome, dakle da
naučim nešto od svega toga, to jedino mogu da prihvatim kao
pobedu. Kod mene često sve nekako kasni... Tako da i sam taj
“osećaj pobede”, ako se desi, bude u nekom aftertaste -u. Ili ga ne bude uopšte.
Jordan: Rođen sam u junu, a mislim da će mi za 2012. godinu
Jordan: Neki padovi u životu su mi pokazali tek kasnije da je
ljive i važne za moj život, ali videćemo. Trudim se da budem
se dešavaju, meni se čini da je smak sveta i da to nikada neću
ambicija biti prioritet. Locirao sam neke ciljeve kao ostvar-
disciplinovan i sredim svoje dvorište što lepše. Mislim da je to jedino bitno u životu. Da budete zadovoljni svojim cvećem u
18
Jun Beograd 2012.
bilo dobro što su se dogodili. Međutim, u momentima kada
preživeti. Ali, nije lud narod kada kaže, živ čovek na svašta se navikne. Čovek u nekom smislu jeste životinja. Danas, kada
svojim komfort zonama koje mi daju određeno ubeđenje. Što sam stariji tako sam sigurniji da znam šta je dobro za mene. To je totalna glupost. Nemam pojma kada sam počeo sa tim “verovanjem”. Sada mi deluje kao da bih mogao da kažem od juče i da za mene ima isti efekat kao da sam rekao oduvek. Jordan: Ne znam odakle meni to, ali uvek sam nekako verovao u sebe. Ali, baš od malih nogu. Nikada nisam imao frku od nekih autoriteta, sve što sam do sada radio nekako mi se podrazumevalo da baš ja to radim tako i tako. Retko kada se pitam da li je to baš ispravno i najbolje. Možda je to i problem, ne znam, ali trudim se da pratim sebe. Ne mogu da kažem, postoje trenuci kada potpuno izgubim veru i kada mi se ceo život učini besmislenim, ali brzo se povratim i nastavim da
Jordan
„trčim”. I dalje verujem da ću držati govor na dodeli Oskara. Samo ne znam kako. Hahahah. Kako se motivišete u poslu i u životu? I na koji način se borite sa svojim slabostima?
razmišljam o tome da mi je rat u Bosni razorio detinjstvo, da
Mane: Rad može da me motiviše. Sama ideja ne. Jer se ona
sve ostalo mi dođe kao mačiji kašalj. Ali, sva sreća čovek brzo
kada osetim neko stagniranje, u bilo čemu, pa i u odnosu s
se dopadnu nemaju u mom broju.
umeju da me motivišu isto. Prijatelji pogotovo. A sa slabostima
Jel ste ranjivi? I jel ste zbog toga hrabriji?
mislim da je njihovo prihvatanje delotvornije nego borba
je mojim roditeljima uništio živote i ovako i onako, nekako
menja u toku rada. Bar kod mene. Promene me motivišu. Uvek
zaboravlja loše stvari, pa me nekada zaboli što cipele koje mi
ljudima, čeznem za tim da dođe do neke vrste promene. Ljudi se nekada borim, a nekada ih prihvatam... I iz ličnog iskustva, protiv njih.
Mane: Uh. Pa jesam. Ranjiv sam. I verujem da bivam
povređen samo onda kada to sam dozvolim. A hrabrost ne
Jordan: Ovo je mnogo teško pitanje. Mene motivišu prijatelji,
manje ili više ranjiv... Ne verujem u to da je ranjivost loša stvar.
sredini koja je često jako otrovna. I bude mi žao što je tako,
bih da povežem s tim. Ne verujem da sam hrabriji ako sam
koji su stvarno divni ljudi. Da nije njih, teško bih opstao u ovoj
Nekako mi je podjednaka kao i hrabrost.
ali ne možete stalno ispravljati neke krive Drine i misliti da
Jordan: Apsolutno sam ranjiv i to me čini boljim čovekom.
vašu štetu, treba pustiti. Neka se dese. Ima nešto u onoj luzer-
Kada ste počeli da verujete u sebe? Jel ste dosledni
ste samo vi u pravu. Jednostavno, neke stvari, čak i kad idu na skoj rečenici: ko zna zašto je to dobro. Ali, stvarno ima.
u tom verovanju?
19
Mane Radmanović & Jordan Cvetanović Zoom Sa slabostima se borim svakog dana. Nekad i pobedim, ali
zdravog odnosa i obostranog mentalnog mira, uradim nešto
uglavnom one vode. Za sad.
čime bi obe strane biti zadovoljne. I klijent i ja S druge strane, sve one projekte koji se tiču samo mene i zavise samo od mojih
Kada je hrabrost najpotrebnija iz vašeg iskustva?
očekivanja, njih guram po svome do kraja, jer drugačije ne
Jel hrabrost ludost i da li dosledno tome sreća prati
mogu da se dese (Jastuci sa izložbe u KC Gradu, Crteži sa
ludake?
izložbe iz Doma kulture Studentski grad, knjiga I don’t like hanging around with graphic designers. They are self obsessed
Mane: Meni je hrabrost najpotrebnija onda kada trebam da
and boring., itd).
prihvatim sebe na način na koji ne bih mogao da prihvatim nekoga drugog.
Jordan: U kolektivnim umetnostima, kao što su ove kojima se bavim, teško možete nešto svoje izgurati do kraja. Morate
Jordan: Meni su objasnili, oni što se razumeju malo bolje u
da hodate kao po jajima, jer ljudske sujete su strašno krhke.
ljudsku psihu, da je hrabrost verovanje u sebe uprkos okol-
A onda morate da hranite i svoju sujetu. Tako da vam trebaju
nostima. Dakle, i hrabar čovek se boji, ali za razliku od
konjski živci. Naročito u ovoj sredini gde svako voli da se
kukavice, uradi „to”, uprkos strahu. Zato ljudi misle da je hra-
bavi tuđim poslom i misli da je lako kreirati. Znate ono kad
brost neka vrsta ludosti ili sreće. A nije. Kada ste hrabri, bolje
vam kažu: pa ovo sam mogao i ja da uradim. E, taj komenatar
se osećate. Nego kad ste kukavica ili da ne kažem onu težu reč.
najviše volim, jer tek onda znam da sam obavio posao kako treba! Svi misle da je drugima lako, a niko da proba i proveri
Jel postavljate sebi visoke ciljeve dok radite i dok
kako je.
živite? Jel ste se nekada potukli? Za šta je snaga najMane: Ne znam koliko su visoki ti ciljevi koje sebi postavl-
potrebnija?
jam, ali ih imam. Mislim da su realni. Tj, mislim da su realne visine!
Mane: Snaga je potrebna svakodnevno. Za život i sve što ide uz njega. Za prihvatanje sebe. Za prihvatanje drugih. Za odluke.
Jordan: Uvek sebi postavljam visoke ciljeve. Zato mi je život
Kad sam bio mali, potukao sam se par puta. To, kao pesnice,
često jako komplikovan, ali dobro, tako ja volim. Tako sam
rvanje, krv iz nosa i ukus zemlje u ustima... A par puta sam se
sebe naučio. U poslednje vreme umem da olabavim stvari, ali i
s Jordanom verbalno potukao (onako prijateljski) i mogu samo
dalje ponekad želim nemoguće stvari. Na primer, tog Oskara.
da kažem da je Jordan mnogo opasan i ozbiljan protivnik. Vrsni je poznavalac verbalnih martial arts tehnika!
U čemu ste najistrajniji? Koje ste projekte izgurali po svome do kraja?
Jordan: Potukao sam se samo jednom u životu. Mislim, fizički. Rečima sam se tukao mnogo puta. Ali, te tuče su poznate i
Mane: Verujem da sam najviše istrajan u ovome čime se
voleo bih da ih zaboravimo, jer nije bilo razloga. Mislim da
bavim. Nekako opstajem. Ni sam nisam baš svestan kako, ali
je tuča neka vrsta autističnosti. Kada se osetite ugroženo i ne
opstajem. Kada se projekat tiče posla, kada postoji neko ko je
možete ništa drugo osim da nisko udarite. A to je onda ružno.
klijent i ko ima neku vrstu očekivanja od mene, ne volim po
Opet se vraćam na narod – pametniji stvarno popušta. Snaga
svaku cenu da guram bilo šta po svome. Trudim se da, radi
je potrebna kada selite prijatelja ili kada vas ostavi draga osoba.
20
Jun Beograd 2012.
21
Mane Radmanović & Jordan Cvetanović Zoom
U čemu ste najveštiji? Jel borbenost po vama znači i laktanje? Kada je Mane: Sa svojim intuicijom.
ono dopušteno?
Jordan: U rečima. One proizvode sve ono što ja jesam. Ili
Mane: Za mene je laktanje samo dokaz da neko nije talento-
nisam.
S čim ste najponosniji? Mane: Sa samim sobom i sa svojim prijateljima. Jordan: Ponosim se roditeljima i prijateljima isto. Ponosan sam i na neke rečenice i životne dijaloge. Disciplina ili pragmatičnost? Mane: Ja biram malo od jednog i malo od drugog. Jordan: I jedno i drugo, dozirano. Na kašiku.
22
Jun Beograd 2012.
van. Ja verujem da smo svi svesni svojih vrednosti i talenata i
svestan sam da sebi pričamo najdivnije priče o samima nama. Ja svoje laktove mažem Himalaya kremom jer mi je stalo do njih. Na taj način se borim protiv ispucale kože.
Jordan: Koliko se ja razumem, laktanje je uvek faul, a borbenost je dostojanstvena. Međutim, život nam govori da
pravila često nema i onda ljudi misle da je sve dozvoljeno.
Meni malo smeta što su svi nešto preozbiljno shvatili one mantre iz popularne psihologije da smo sami sebi najvažniji. Jesmo, radimo za sebe, ali treba imati osećaj da je još neko tu, pored tebe i da ti ne želi nužno zlo. Ali, vremena nisu baš vedra. A ljudi se plaše za sebe, pa vas ujedu kad najmanje očekujete.
Kako je izgledao proces rada na ovom projektu uzevši u obzir da ga radite za uspešnu multinacionalnu kompaniju, i to zajedno sa njenim timom? Mane: Jako je bitno napomenuti da je ceo projekat krenuo
na vreme, pre nekih 6 meseci. Tako da je to vreme u samom startu davalo i obećavalo mirnu, zdravu, profesionalnu
komunikaciju. Imali smo sreće, i Jordan i ja, da na ovom
projektu radimo sa fenomenalnim ljudima iz Telenor tima
koji su umeli da nas saslušaju, da znaju da prihvate stvari, da ne budu nadobudni i nadmeni (kao većina velikih klijenata u nas Srba), da odlučuju i da stoje iza tih odluka. I bili smo rame uz rame u svemu tokom svih stvari koje su se ticale
projekta. Ravnopravni. Za mene je to bilo jako bitno, jer se
osećalo obostrano poverenje. I na kraju smo dobili produkt s kojim smo svi zadovoljni i na koji smo ponosni.
Koliko često uspevate da određujete i postavljate svoja pravila, i da budete istrajni i uporni u tome, a šta može najlakše da vas sputa? Mane: Ja volim da učestvujem u zajedničkom određivanju pravila. Tako mi je zabavnije. Svoja pravila svakako
poštujem, jer sam ih projektovao po sebi, a tuđa su mi
Jordan: Ne znam ko je to rekao, neki bitan pisac, sram me
bilo što ne znam, ali u svakom odnosu se sve odigra u prve
dve sekunde. E, tako je to bilo i sa Telenorom, odmah smo
znali da su otvoreni, da će da nas puste da razmišljamo i da
su razumni. Tako je bilo i do samog kraja. Mislim da se to i te kako vidi u krajnjem proizvodu.
Šta Jordanu znači reč dizajn, a šta Manetu znači
zabavna i izazovna. Ono što me najviše sputava u tom
reč ideja, i obrnuto?
moja nesigurnost u neku odluku.
Mane: Za mene je ideja početak. Entitet koji je bez straha
Jordan: Redovno me sputava glupost, ali to je subjektivna
Ali pakovanje je svakako.
određivanju i poštovanju pravila, bilo kakva i čija da su, jeste
kategorija, kao i lepota. Mislim, ono što je meni glupo, nije
sklon promeni. A dizajn mi je lepo upakovana ideja. Ili loše.
nekome drugom i obrnutno. Volim da ljudima na početku
Jordan: Pa, sve je što je lepo je dizajn. A opet se vraćamo na
toga. Retko mi se dešava da doživim to isto sa druge strane.
nekako sam tek tada shvatio šta je dizajn. Tamo ga ima toliko
dam do znanja šta mogu od mene da očekuju i da se držim Ali, ima okej ljudi. Na primer, desilo mi se da mi je jedan mladi reditelj istog dana odgovori na poslati mejl, što je
retkost u našem društvu da ti neko, izuzev ako nisi baš nešto
tu subjektivnu kategoriju. Nedavno sam bio u Stokholmu i
da postoji šansa i da vam se zgadi. Ali, živeti u takvom jed-
nom gradu, gde su ljudi tako lepo obučeni, tako lepo ošišani, piju kafu iz tako lepih šoljica, čitaju novine koje su tako lepo
23
Mane Radmanović & Jordan Cvetanović Zoom
prolomljene, seku bifteke sa tako lepim noževima, odmaraju u
učlanjuješ.”, slepo je slušam. Nikada u životu nisam glasao, niti
žao što je ova sredina sticajem okolnostima ostala zakinuta za
Naročito ova naša. I nije mi jasno dokle će ljudi više da se lože
tako lepim stolicama, mislim da je blagoslov od Boga. Meni je bilo kakvu vizuelnu kulturu. Ali, eto, malo, malo, pa izbacimo nekog mladog dizajnera. Nismo tako loši, zar ne? Što se ideje
me to uopšte zanima. Politika mi generalno ide na onu stvar. na to.
tiče, ideja je sve. Ideju moraš da imaš i kad misliš šta bi jeo sva-
Šta očekujete od 2012. godine?
Na žalost, kod nas veštine još nisu na tolikoj ceni, kao što je to
Mane: Očekujem da završim par stvari koje sam sebi zacrtao,
ljudi.
se više bavim kulinarstvom i dragim ljudima oko sebe. Da više
kog dana, a ne kako bi mogao da unovčiš ono što umeš i znaš. slučaj sa drugim zemljama. Zato je toliko odliv talentovanih
Jel bi radili neku političku kampanju u Srbiji?
putujem, više vremena provedem pored morske vode, da manje brinem i da se više posvetim sebi. A ako se desi taj famozni smak sveta... verujem da bi to moglo biti vrlo kul iskustvo.
Mane: Ne. Jordan: Radio sam. Davno. Ali, kao što je to obično slučaj sa klijentima u Srbiji, a naročito sa političarima, oni misle da
oni najbolje znaju šta je dobro za njih, pa vam to posle i plate.
Čudan mi je taj običaj u kome neko dolazi da mu pomognete, jer ste vešti i učili ste školu za to, pa se onda sve to završi na
tome, nećemo tako, nego ćemo ovako kako ja kažem.To je baš čudno.
Jel izlazite na izbore 2012. godine? (Da, i glasam; Da, ali ne glasam; Ne). Mane: Da, ali ne glasam. Sviđa mi se ta ideja (negde sam
pročitao) da se nacrta nešto na glasačkom listiću. To bi moglo da bude zabavno da neko skupi sve te glasačke listiće s
crtežima i izloži ih na jednoj finoj grupnoj izložbi, naravno, u Muzeju istorije Jugoslavije. Bila bi to baš sjajna slika i prilika stanja svesti građana zemlje Srbije.
Jordan: Ja sam državljanin Crne Gore sa urednom radnom
dozvolom koju moram da produžavam na svakih godinu dana, tako da ne glasam. Inače, odkako mi je moja majka posle
rata u Bosni rekla: „Sine, nemoj ni u pčelarsko društvo da se
24
a tiču se mog profesionalnog rada. Da se zdravo zaljubim. Da
Jun Beograd 2012.
Jordan: Armagedon. Pa ko preživi, pričaće unučićima kako je bilo.
25
The Miha Artnak Zoom
26
Jun Beograd 2012.
Miha Artnak je slovenački vizuelni umetnik i dizajner vizuelnih poruka. Diplomirao je na Akademiji za likovnu umetnost i oblikovanje. Dobitnik je više međunarodnih nagrada i priznanja. Miha Artnak je i suosnivač slovenačkog kreativnog kolektiva Zek. Radovi su mu objavljeni u brojnim priznatim časopisima i publikacijama a redovno se i postuju na relevantnim dizajn i street art blogovima. 2009. godine izdaje knjigu “Now I Exist”, svojevrstan portfolio sa vizuelnim eksperimentima i tipografskim istraživanjima.
The Miha Artnak Intervju: Ivana Srdanović Fotografije Mihe Artnaka: Senja Vild
27
The Miha Artnak Zoom
U Beogradu je bio gost predavač i mentor studentske radionice na međunarodnoj konferencije (Grafički) Dizajner: Autor ili univerzalni vojnik – Akcija! . Miha nam je doneo svoj novi video projekat „Vzorec iz otroštva” (“Uzorak iz detinjstva”). Na studentskoj radionici je zajedno sa studentima pokušao da pokrene i otvori teme koje utiču na naše društvo. Na zanimljivim lokacijama i kroz javne, urbane intervencije u prostoru, mentor i studenti su poslali zajedničku poruku. I bilo je sjajno!. U slobodno vreme, Miha piše bajke, poeziju i aforizme.
sve smisliti usput kao neku novu foru, ovaj je creative director /
Ko je The Miha Artnak. Šta se krije iza imena koje
Ali ceo taj projekat je ispao kompleksan zbog
počinje sa određenim članom „The“?
načina na koji si izveo celu stvar. Izgleda kao da je
art director, ne znam, whatever, nešto ćemo još smisliti... Pričaj nam o tom filmu. Zove se „Vzorec iz
otroštva” (“Uzorak iz detinjstva”). Zec je taj uzorak? Kada si ga prvi put nacrtao? Pa da... 2004. godine u ovakvom stilu. Ali ovakav stil, koji je kao scribble, ta forma postoji od detinjstva. U grafitima sam tražio nekakav svoj stil i simboliku, zanimale su me forme u minimalizmu. Samo da ima neku poruku, da nije bezveze. Ovaj koncept je da mogu da radim bez da bih prekinuo.
i bilo jako naporno, kako si došao na ideju da to Čovek pre svega. Čovek. Pa onda i multidisciplinaran, vizue-
napraviš?
tom multidisciplinarnošću, uvek postoje neke granice, a one su
Pa, ove teme su mi zadnje dve godine više bitne nego prije i
kao dizajner, onda, pa ako bih napravio neke radove drugačije,
koje sam formirao i počeo da pravim ovaj scenarij. A to se
lni umetnik, dizajner vizuelnih poruka. Kao čovek, a onda i sa samo u našim glavama...Tako da ne znam, ako bi se definisao onda bi dizajner rekao pa to nije više dizajn. A mene boli ako nije dizajn. Zato jer sam i čovek, ja radim neke stvari koje
mene interesuju. Isto, kao neki artist ako radim, postavlja se
pitanje šta radiš u dizajnu? Ne volim te podele, te klasifikacije, i to kada pokušavaju negde da te svrstaju. Da, to je bezveze...I sve će da se promeni sa vremenom, bio je, ne znam, dizajner,
onda je bio vizuelni komunikator, pa onda ne znam šta ćemo
28
Jun Beograd 2012.
počeo sam da isto pišem nešto tako, i imao sam neke tekstove radilo godinu dana, i ovaj koncept se dizajnirao kroz vreme. Imao sam tekst i koncept sa zecima, samo mi je još trebala veza između. To je išlo paralelno. Kada smo otišli snimati
nisam znao šta će se dogoditi. Možda bi mi na pola rada došli
policajci i pitali „ej šta radite“, i onda bi snimili nešto drugo, ja bih imao neke probleme. Možda bih čak i dobio lisice i sve bi
bilo na snimki. Ja stvarno nisam znao šta će se dogoditi. Tako
Misliš da bi to znatno izmenilo celu tvoju priču?
A u kojoj formi ćeš to da napraviš, u formi filma ponovo?
Da, pa da. Priča bi se promjenila. Možda bih napravio
samo deset metara i zaustavili bi me policajci, bio bi de-
Ne, mislim da ne, bit će samo plan, i slat ću ga ljudima, oni će
da zaokružim svoju priču. To bi onda bilo samo ovako kao
dam se da ćemo staviti ovo i u praksu. Neka alternativnapoli-
setsekundni video. Verovatno ne bih mogao da završim, trailer...“Taptaptaptaptap..Konec. The End. Kraj“.
A ta priča, to je nešto što ti je raslo u glavi godinu dana? Ti si razvijao i priču godinu dana? Da, imam neke word fajlove u koje ukucavam svoje tekstove.
Odlučio sam se da dizajniram society gde nije prvi u hijararhiji
mi vratiti feedback. Rezultat če bit tek nakon interakcije. I natika... Ali ne volim izraz politika. Prijatelj mi je rekao, da u Americi tome kažu policy. Imam policy i politics. E, ovo je
policy. Tako da ne znam kako vi kažete na srpskom, ni kako mi na slovenačkom. Mislim da nemamo ni pravog izraza.
Policy versus Politics! Evo mogu ti odmah pokazati moj plan. Hehe.
Al, to ti je više kao nekakvo istraživanje. Hoće li to
čovek - nego mindset. Za rešavanje problema sam odabrao
biti u nekoj dizajnerskoj formi?
jer je još u skicama. A, imam već neke sisteme koji mislim da
Da. Ali u simple formi. Bit će to u nekoj formi, ne dizajner-
treba mi više feedback-a.
to kao mindset, koji se projicira na pravo, medicinu, sport, tu-
dizajnerski pristup. Nisam ga želeo pokazati na predavanju
bi trebali postojati u praksi. Treba mi još dijaloga sa ljudima,
skoj, jer dizajnerski je više thinking nego forma. Zamislio sam rizam, medije i naravno na kulturu i industriju, koje smatram
29
The Miha Artnak Zoom
našim područjem. I za nas, to je važno. Trebaju nam klijenti,
sinus: gore - dole. Da ide all in / all broke. U svome comfort
Treba nam oprema, pr, radionice, community, prostori, a onda
loše. Uvek je: „pa, da, sad, e sada nemam para, neću ništa, ok,
menadžment, produkcija, investitori i naravno definirani smer. je tu i novi sistem obrazovanja kao Bauhaus, mentor, student i klijent u jednom prostoru. Sve što se radi je radionica, nazovu
se mladi ljudi, da samo dolaze i gledaju kako se radi, kako rade već utemeljeni artisti, dizajneri, video producenti, fotografi, ili
zone-u, sa pravim ljudima ne osećaš se broke, ne osjećaš se
u redu, idem kući spavati, vidimo se sutra... barem imam više vremena - napravit ćemo nešto novo“. A jebiga, to je to ako želiš bolje radove.
bilo šta. Imaju onu svežu kreativnu energiju i neki latest update
Jel imaš ti planove sad. Jel zbog ovoga što si nam
situacija. Nije samo obrazovanje pojedinca, svi uče od svih. To
čekaš da se stvari same dogode, ili planiraš...?
koji ljudi razmišljaju u istom smeru. Slično onome što je pričao
Planiram, puno planiram. U prvom planu je izložba sa Zek
koji postoji u mlađim generacijama tako da je uvek win – win bi bilo super. Ja to uvek nosim u glavi i tako mogu i da vidim Miloš Ilić na svom predavanju. Bar sam ja to tako shvatio. Jel radiš za klijente? Manje nego prije. Radio sam i za agencije ali se više manje
radilo na principu “Sutra, treba nam sutra…”. I to požurivanje me prisiljavalo raditi s levom rukom. Što je naravno bezveze i svi samo bacamo vreme. To nema duše, nema rethink-a,
klijenti su uvek u pravu. Pa čiji je ovaj posao? Moj ili njegov? Postoji neka barijera između klijenta i agencije. I uvek su
kompromisi, nikada nije onako kako su ljudi zamislili. Več
na početku imamo kompromis, a ne “Everything is possible”.
Počnemo sa “U, čekaj, čekaj, njima se sviđa…” i “Mislim da je
ovaj latest trend.. “ i “I ne zaboravi, oni mrze ovo, i ne zaboravi treba im stvarno ovaj product, product, product…”…bulšit, bulšit, bulšit… Tako je pored bezveznog rezultata i manje para.
Ali opet to ne znači da tako može u nedogled... Tako ne može da se živi? Ne, mislim da ne, al sada sam mlad i mogu da imam ovaj
30
Jun Beograd 2012.
ispričao manje planiraš sada? Jel živiš tako što
Crew za 12 godina kojih imamo.
Jel ti više voliš da radiš na projektima individualno, ili da radiš u kolektivu kao to što radiš sa Zek Crew? Zavisi. Volim raditi uz kolektiv ili u grupi ali neke stvari mislim, da bolje radim sam. A jel imate problema oko koncepta izložbe? Pričaj nam malo o Zek Crew kolektivu i o toj izložbi. Zek Crew će ove godine imati 12 godina tako da ćemo napraviti izložbu 11. maja. Napravit ćemo 3D stvari, tako da če
biti malo više galerijski attitude, sa nekim prostornim inter-
vencijama, i bit će produkti, skulpture-objekti. Imamo mesec dana i neke koncepte, neki su već napravljeni, a neke treba
napraviti. Izložba će se održat u napuštenom zaklonu, u centru Ljubljane.
Ne više, već smo ga napravili i dogovorili smo se. Trajalo je više meseci. I to vam je sada kao neki jubilej, slavite 12 godina postojanja.
Pa neće to biti kao neki PR, samo perfect excuse. Da napravimo nešto zajedno. Dokumentirat čemo i staviti na internet kad bude završeno. Izložba će se održat u zaklonu kojeg čemo privremeno pretvoriti u galeriju. Nadam se, da čemo pokazat našu izložbu i u drugim gradovima možda se opet vidimo u Beogradu. Ako to neće da se pokrene, onda postoji uvek backup plan. Tako da ne znam, bit će izložba,
31
The Miha Artnak Zoom
A šta je to što bi još mogao da radiš a da nisi
A kakva je Ljubljana kao sredina za umetnost i za to
probao? Neki drugi medij, sada si i film probao...
što ti radiš?
Novo a da nisam probao? Pre svega najnovija galerijska izložba
Pa, sad se, mislim da malo promenilo. U ljudima, ne u in-
sam čovek. Da nema granica. Šta me inspirira… Jer treba ti
napraviti ovo, vi ćete napraviti ono“ - super, možemo zajedno.
sa Zek Crew- om. Želeo bih probati, mislim… sve, zato što neko znanje, ne znam, za video, za web, za grafički dizajn,
za interaktivne stvari, za sve šta radiš…I to znanje ne možeš dobiti za nedelju dana. Ako si ti multidisciplinaran, treba ti multidiciplinarno znanje. Ako ga nemaš, u smislu craft-a,
tehničkoga, onda ti trebaju ljudi. A ako ti trebaju ljudi, treba ti i lova, da ih platiš.
A ta priča sa egom u kreativnom poslu, jel ti misliš da je to tačno da ljudi koji su u kreativnoj industriji, da su veći ego manijaci od ostalih? Pa vidim po nekim generacijama da jesu. Pa, ego je uvek problem, ljudi misle da je ego isto kao samouverenost, to nije isto
kao ego, i treba isto da znaš da prepoznaš kada je egocentrizam a kada egoizam u pitanju. Egocentrizam je samo attention
“Hello, hello, yo”, i svi te gledaju. To je samo ovakav ego, to je…htio bi neki feedback, postojiš, ovde sam, “hallo, ovde
sam”, to ti je cool. A egoizam je ovako, mogu da ti uzmem
nešto da te nisam pitao, i baš me boli za druge. Ovakav egoizam mi se ne sviđa. A egocentrizam je smešan, njega imaju
svi, svi smo malo egocentrični. Pa to mi je malo i simpatično.
A ovo kao samouverenost, samosvest, selfconfidence, to mora
biti ovako sa kompetencijom, tako da, ne možeš ti biti samou-
veren bez iskustva, bez kilometraže, bez znanja, bez svega. Ne možeš ti tek tako da kažeš: „ Ah, tačno, pa sve ja ovde mogu ovo sam da napravim...“ To ti je opet neki egoizam, ja kao
mogu da napravim sve. To ti jeste super za drive, ako ti hoćeš da napraviš nešto, onda moraš da znaš da tu postoji i obrazovanje.
32
Jun Beograd 2012.
stitucijama. Ljude baš boli ako nemaju para. „Mi ćemo
Postoji neka fiktivna scena koja se povezuje i stvarno ima puno puno talenta, koji nadam se da će uspeti i videti svet, i da će
svet videti. A video sam da to postoji i u Beogradu. Neki tribe koji ima svoj talent. Rešenje je u povezivanju i komunikaciji. Nema granica, još smo i na istoj planeti.
33
STVARNOST JE NEGDE DRUGDE o kompjuterskoj animaciji Rastko Ćirić septembar–oktobar 2006
Moj otac, koga sam uporno i bezuspešno
manipulacijom pojedinačnih sličica, vezan je za digitalni proces,
pokušavao da privolim na korišćenje kompjutera,
ukratko kompjuter.
kako bi posao grafičkog dizajnera mogao da obavlja mnogo lakše, brže i preciznije, jednom me je
DVE STRUJE
upitao: Da li pogrešnim pritiskom na dugme može
Ostavimo za časak animaciju po strani i pogledajmo kako su kole-
da se desi da sve što sam uradio nestane? Da,
kcionari ekslibrisa (grafika malog formata koja se lepi u knjigu da
odgovorio sam, i to je bilo dovoljno da se on nikad
označi vlasnika) klasifikovali grafičke otiske koji su izrađeni pomoću
više ne lati računara. Shvatio sam da je osnovni
kompjutera. U početku su se digitalni otisci obeležavali jedinstvenom
razlog straha od kompjutera to što slika ili tekst koji
oznakom CAD (computer aided design). Međutim, to nije bilo dovoljno
se ubace u računar, u njemu zapravo NE POSTOJE.
precizno i ubrzo su se pojavile dve oznake: prva, CGD (computer generated design – slika generisana u računaru) označava grafičke listove koji
Oni mogu ponovo dobiti materijalni oblik kad se odštampaju, odnosno
su i izvorno nastali u kompjuteru, a oznaka CRD (computer reproduced
»odprintaju«, ali dok se njima u mašini manipuliše, oni su »negde
design – slika reprodukovana pomoću računara) koristi se na grafičkim
drugde«. To njihovo nepostojanje, odnosno gubljenje materijalnosti,
listovima čija je slikovna predstava nastala van kompjutera (nacrtana
zapravo je neophodno da bi se sve što se »ubaci« u računar pomoću
rukom, odštampana nekom klasičnom grafičkom tehnikom, naslikana
bezličnog programskog jezika svelo na isti imenitelj i tako postalo
nekom od slikarskih tehnika, itd), a računar je bio samo sredstvo za
moguće da se bilo šta spoji ili iskombinuje bilo sa čim. Kompjuter je
umnožavanje, dakle imao je ulogu štamparske mašine (data slika je
najuniverzalnija sprava koja je ikada izmišljena i ona služi za SVE.
morala biti »digitalizovana« pomoću skenera, digitalnog foto aparata
Bilo to nekom drago ili ne, nalazimo se u dobu digitalne tehnologije
i slično). Shodno tome, u digitalnoj animaciji danas preovlađuju dve
i digitalne umetnosti, koje je digitalna animacija jedan deo. Termini
struje. Kod jedne delo izvorno nastaje u kompjuteru i najpoznatiji
»film« i »video« nisu više adekvatni, jer se odnose na tehnologije u kojoj
predstavnik je takozvana 3D animacija, kod koje se prvo konstruišu
se optički zapis slike i tona nalazi na celuloidnoj traci, odnosno u obliku
virtuelni (dakle u realnom svetu nepostojeći) trodimenzionani objekti
magnetnog zapisa. Delo nastalo digitalnom animacijom tehnološki
ili “modeli.” Oni se po želji mogu obložiti svim mogućim i nemogućim
nema odlike ni prvog ni drugog medija. Međutim, svako od ostvarenja
virtuelnim bojama i teksturama i potom osvetljavati virtuelnim izvorom
digitalne animacije može se kasnije preneti na filmskutraku i postati
svetla sa svih Shodno tome, u digitalnoj animaciji danas preovlađuju
film ili prikazati preko televizije i tehnički postati video. Ipak nastanak
dve struje. Kod jedne delo izvorno nastaje u kompjuteru i najpoznatiji
tih novih dela koja objedinjuju sliku, pokret i zvuk, a koja su stvorena
predstavnik je
34 Jun Beograd 2012.
Shodno tome, u digitalnoj animaciji danas preovlađuju dve struje. Kod
autora-režisera). Evo male ilustracije koliko je klasičan proces izrade
jedne delo izvorno nastaje u kompjuteru i najpoznatiji predstavnik je
crtanog filma bio skup. Sećam se rada na crtanim filmovima tokom
takozvana 3D animacija, kod koje se prvo konstruišu virtuelni (dakle u
osamdesetih: jedan »cel« (celuloidna folija) koštao je 1 marku; faziranje,
realnom svetu nepostojeći) trodimenzionani objekti ili “modeli.” Oni se
zavisno od složenosti figure, koštalo je 1 do 2 marke; kopiranje figure
po želji mogu obložiti svim mogućim i nemogućim virtuelnim bojama
koštalo je takođe 1 marku (po figuri! – masovne scene bi bile veoma
i teksturama i potom osvetljavati virtuelnim izvorom svetla sa svih
skupe); kolorisanje takođe marku. Dakle, jedan završen »cel« koštao je
strana, dok se u drugoj fazi definišu parametri za kretanje tih objekata.
ukupno oko 5 maraka, a to treba pomnožiti sa prosečnih 500–700 ce-
Virtuelna »kamera « sve to može snimati iz svih mogućih uglova i na
lova u minuti (pod uslovom da nemate više od jednog sloja folija u igri),
sve moguće načine. Ovaj vid kompjuterizovane »stvarnosti« najčešće
tako da je za film od 5 minuta samo izrada crteža na folijama koštala
nalazi primenu kod izrade specijalnih efekata u igranim filmovima,
2500–3500 tadašnjih maraka. Sad možete razumeti radost producenata
zatim kod realistično/nadrealistično koncipiranih animiranih filmova i
i njihovo rado ulaganje u kompjutersku opremu. Celovi su postali nepo-
kod avanturističkih kompjuterskih igara. Ova struja može se uporediti
trebni, zanat klasičnih kopista i kolorista je izumro. Doteran (takozvani
sa »CGD grafikom« jer dela izvorno stvara u računaru i može se nazvati
»očišćen«) crtež glavnog crtača i fazera sada se odmah »ubacuje« u
ČISTOM kompjuterskom animacijom.
kompjuter, dok sadašnji »digitalni« koloristi imaju jednostavan i čist (ne
Kod druge struje, kao kod »CRD grafike«, kompjuer SIMULIRA sva
moraju da peru ruke od boje posle rada) zadatak virtuelnog dodiri-
tehnička pomagala klasične animacije: pribor za rad (olovke, četkice,
vanja površina za bojenje malom ikonicom koja predstavlja nacrtanu
krejone, akvarel itd), razne podloge (razne vrste papira, platno, zid, itd)
nagnutu kanticu sa bojom. Jedino je bitno da linije budu zatvorene, da
ima mogućnosti beskonačnog broja slojeva, čime izbacuje iz upotrebe
virtuelna boja ne »iscuri« u susedna polja. Kolorisana površina idealno
folije (celove), trik sto, montažni sto… Sve klasične tehnike animacije
je ravnomerna, što bi kod klasičnih kolorista bio rezultat velikog truda.
(trodimenzionalne: piksilacija, animacija objekata, lutaka, plastelina…i
Štaviše, u kompjuteru su moguće i mnoge ekstravagancije: na mesto
dvodimenzionalne: siluete, kolaž, animacija peska, slikanje na staklu,
obične ravne površine možete da »ulijete« bilo koju teksturu ili sliku, što
crtani film na papiru ili celu… danas se više ne snimaju ni filmskom
je u klasičnom postupku bilo nemoguće, kao što je bilo i manipulisanje
ni video kamerom, već digitalnom, koja sliku trenutno »digitalizuje«,
tim površinama u prostoru. Pojavom tabli za crtanje i digitalne olovke
to jest pretvara u kodirani raspored nula i jedinica. Takva slika se brzo
kojima može direktno, znači bukvalno rukom, da se crta u komp-
i jednostavno (čak i bežičnim putem!) prebacuje u kompjuter gde se
juteru, termin manuelna animacija je dobio sasvim novo značenje. Ne
u programima za obradu slike (kao što je Adobe Photoshop) do mile
ulazeći u beskonačne mogućnosti koje kompjuterska tehnologija nudi,
volje doteruje. Doterani kvadrati, pažljivo numerisani (0001, 0002,
možemo da zaključimo: na animiranom filmu RAD JE LAKŠI i BRŽI,
0003, 0004 itd, broj nula zavisi od dužine projekta), ubacuju se u
MOGUĆNOSTI SU VEĆE, PROIZVODNJA JEFTINIJA A KON-
program za montažu, gde se, za razliku od filma, može eksperimentisati
TROLA PROCESA JE POTPUNA. Mnogi su pomislili: animacija je
sa dužinama njihovog trajanja, što zapravo predstavlja ANIMACIJU.
spašena mukotrpnog »robijaškog« rada! Animacija je ušla u svoje zlatno
Ne tako davno, duplirati samo jedan kvadrat snimljenog filma bila je
doba! Sada svi imaju kompjutere, a pošto zanat više nije uslov, animaci-
mukotrpna operacija na takozvanoj optičkoj kopirki, što je podrazume-
jom može da se bavi svako! U stvarnosti, nije bilo baš tako. I dalje je
valo potrošnju skupe filmske trake, razvijanje u laboratoriji, čekanje
procenat kvalitetnih dela bio deset posto, kao i u klasično doba.
i proveravanje nesigurnog rezultata u projekciji. Dakle, kojom god klasičnom tehnikom da ste izradili svoj film, posao se danas neminovno završava u kompjuteru, neuporedivo brže i lakše nego na klasičan način (na zadovoljstvo saradnika), jeftinije (na zadovoljstvo producenata) i sa maksimalnom mogućnošću kontrole celog procesa (na zadovoljstvo
35
STVARNOST JE NEGDE DRUGDE Kritika
Glad -Peter Foldes
POČECI I RAZVOJ
služiće se (jenim delom sigurno i iz tehnološke nemoći, koju prati
Prva kompjuterska animacijska ostvarenja bila su apstraktna
svaki pionirski poduhvat) karakterističnim, neminovno komp-
dela, predstavnici one »čiste« kompjutersko- animacijske struje.
juterskim geometrizovanim fo-rmama, ne stideći se, odnosno
Bili su to jednostavni programsko- matematički poduhvati čije
ne prikrivajući njiovu izvorno surovu, preciznu, sterilnu, robot-
su slike bile sastavljene od belih tačkica i linija koje su gradile
oidnu prirodu (Olimpijada – Olympiad, Kena Noultona – Ken
jednostavne, ali trodimenzionalne ornamentalne predstave
Knowlton, 1971). (slika 3) Prvi dugometražni kompjutersko-an-
(Permutacije – Permutations, Jona Vitnija – John Whitney, iz
imacijski poduhvat bio je animirano-igrani film Tron u Diznije-
daleke 1967). (slika 1) Za izradu Permutacija, Vitni je tokom
voj produkciji (1982). (slika 4) Od ukupne dužine od 84 minuta,
tri godine imao na raspolaganju dzinovski IBM System 360,
animacija je zauzimala celih 62 minuta. Pošto je film prikazivao
kao nagradu kompanije. Pravilnu organizaciju kretanja tačaka,
svet unutar kompjutera, bila je to neobična mešavina žive slike i
linija i površina u prostoru veoma je teško animirati klasičnim
»čiste« kompjuterske umenosti.
metodom, tako da je to jedan od zadataka koji je bio primeren
Prvi klasično rađen Diznijev film u kome je upotrebio kompjut-
novoj tehnologiji. Sledile su figuralne kompjuterske animacije
ersku animaciju bio je »Miš veliki detektiv« (»The Great Mouse
čiji su linearni crteži bili animirani krutim i mehaničkim
Detective«) iz 1986. godine, sa do tada neviđenimprolascima
»pretvaranjima « jedne pozicije u drugu (Glad – Hunger, Petera
»kamere« kroz prostore velikog mehanizma sata u londonskom
Foldesa – Peter Foldes, 1973). (slika 2) Ovakvi koncepti, vođeni
Big Benu, kroz koji jure glavni junaci u završnoj sceni. Prvi
željom da približe mladu, u početku apstraktnu, kompjutersku
potpuno ubedljiv dugometražni »iluzionistički« kompjuterski
animaciju klasičnoj, zapravo su započeli razdvajanje na »čistu«
animirani film bio je »Priča o igračkama« (»Toy Story«, 1995) u
ili »generisanu« kompjutersku animaciju koja stvara u računaru,
koprodukciji Diznija i Pixara. (slika 5) Produkcija sve zahtevni-
i na onu drugu »reproduktivnu«, koja računar koristi samo kao
jih dugometražnih digitalnih ostvarenja zavisila je od razvijanja
pomoćno oruđe. Prvi autori istraživaće sam digitalni medij i
novih generacija sve jačih i bržih mašina. Računar koji je u
36
Jun Beograd 2012.
Olimpijada - Ken Knowlton
novih generacija sve jačih i bržih mašina. Računar koji je u
nisu mogla biti izrađena ni animirana nikakvom manuelnom
doba Vitnijevih Permutacija zauzimao nekoliko ogromnih soba,
tehnikom animacije, kompjuter je bio sredstvo pomoću koga
danas može da stane u mobilni telefon. »Tandemi« kompjuterski
su ljudske figure trebale da budu što sličnije glumcima igranog
rađenih dugometražnih animiranih filmova kao što su Dizni/
filma. Iako je ovo bio do tada najuspešniji pokušaj, rezultat je
Piksarov A Bug’s Life (1998), i trenutni odgovor konkurencije
bio »zamalo« perfektan. Koža je bila tu sa svim porama, sve
– Antz firme Dreamworks (1998), zatim Monsters Inc. (2001) i
dlačice su bile na mestu, ali nešto u mimici ljudskog lica još uvek
Finding Nemo (2003) prvih, nasuprot filmovima Shrek (2001)
nije bilo dostupno pretvaranju u parametre računarskog jezika.
i Shark Tale (2004) drugih, govore ne samo o bespoštednoj
Čovek je spolja, anatomsko-fiziološki, mogao da bude detaljno
komercijalnoj trci u obradi sličnih tema, već i o započetom
opisan i digitalizovan, ali ono što se u isto vreme dešavalo unutra
tehnološkom maratonu koji se vodi paralelno na umetničkom i
još se opiralo i opire analizi. Primer suprotan Final Fantasy je
tehnološkom planu. Realistički, ili bolje rečeno hiperrealistički
desetominutni animirani film Ryan Kanađanina Krisa Landreta
pravac 3D kompjuterske animacije zapravo teži ka izradi total-
(Chris Landreth), dobitnika Oskara 2004: digitalna animacija
nog digitalnog igranog filma sa virtuelnim glu-mcima i sceno-
ovde je upotrebljena za prikazivanje unutrašnjih stanja. Ekstrem-
grafijom koji se neće razlikovati od onih u »normalnom« filmu.
na unutrašnja stanja i psihoze dobijaju svoje atraktivne vizuelno-
Autori u okviru ove struje trude se da stvaraju digitalnu imitaciju
zvučnokinetičke ekvivalente zahvaljujući mogućnostima 3D
»stvarnosti « uz što tačniju primenu simuliranih fizičkih za-
kompjuterske animacije.
kona. Producenti se nadaju filmskim spektaklima koji će koštati
GREŠKA?
mnogo puta manje od igranog filma, i nadu da će imati potpunu
Istraživači estetike digitalne animacije u »čistim« filmovima i
kontrolu nad svim elementima – scenografijom, glumcima, pa
autorima mogu da vide pravi izraz novog digitalnog medija koji
čak i nad režiserom Japanski dugometražni film Final Fan-
se ne stidi svojih osobina i mana. Jer, šta je mana digitalne umet-
tasy: The Spirits Within iz 2001. jasan je pokušaj u tom pravcu.
nosti? Odsustvo GREŠKE? Čini mi se da je to njena osobina,
(slika 6) Dok neobična providna čudovišta sačinjena od energije
bilo to nekom drago ili ne. Teoriju »dodavanja greške« na »suviše
37
STVARNOST JE NEGDE DRUGDE Kritika
od digitalne i teži da, dok se njome svesrdno služi, sakrije sve
uspešno, sa autorom-grafičarem bez oznojenog čela i žuljeva na
njene tragove. Kad uporedim klasičnu i kompjutersku animaciju,
rukama. Razlika u odnosu na pravi drvorez bila bi u tome što
čini mi se da je glavna odlika ove druge ODSUSTVO OTPORA
otpor materijala nije postojao već su karakteristike ove tehnike
MATERIJALA. Kod drvoreza, gde grafičar pomoću čekića i
»uprogramirane« unošenjem tipičnih uzoraka pravog drvoreza.
dleta urezuje kanale u drvenu ploču, drvo se cepa, odupire i u
Međutim, prava prednost kompjutera nije u simuliranju po-
toj borbi »čoveka sa prirodom«, odnosno umetnika-zanatlije sa
jedine tehnike, već u MOGUĆNOSTI KOMBINOVANJA više
materijalom, stvaraju se jedva primetna odstupanja od željene
različitih tehnika. Tek se tu opravdava razlog za »simulaciju« koja
linije crteža: javljaju se kratke slomljene linije koje karakterišu
kao postupak uvek zvuči drugorazredno, kao »surogat« ili »nešto
tehniku drvoreza. U kompjuteru sve »glatko klizi« jer nikakvog
lažno« i tek tada kompjuter dobija svoju pravu ulogu u umetnosti
materijala tu nema – sve je SIMULIRANO. Tehnika drvoreza,
– kao čudnovata, univerzalna mašina.
kao i bilo koja druga, u računaru može da se simulira veoma
38
Jun Beograd 2012.
TIPOGRAFSKA LARMA Tipografija s početka 20. veka ne može se pos-
jaku potrebu da ta svoja mišljenja ‘izvikuju’ u svakom mogućem
matrati odvojeno od razvoja slikarstva, poezije,
medijumu svog delovanja. štampa, pa samim tim i tipografija,
književnosti, arhitekture, muzike, a na kraju i foto-
bila je najpogodniji od svih, jer su se na taj način lako mogle
grafije i filma. S, razvojem tehnologije i pojavom
prenositi ideje, širiti poruke. Tipografija je tu bila alat ekspresije.
novih grana umetnosti, pomeraju se i granice
Potreba za ‘jakom’ tipografijom, usled velikih zahteva indus-
vizuelnog poimanja. Granice se među raznim
trijalizovanog tržišta, postojala je još tokom 19. veka. Slova su
umetničkim oblastima brišu, a tipografija, kako to
postajala veća, ‘masnija’ i dekorativnija, dok su se štamparije još
kaže Herbert Spenser (Herbert Spencer), postaje
uvek držale pred ložaka fino opremljenih knjiga. To je, nara-
više vizuelna, manje tekstualna, a najviše prestaje
vno, dovodilo do tragičnih rezultata. Najpoznatiji u nizu takvih
da bude linearna.
pokušaja inovacije u tipografiji je pokret osnovan sedamdesetih
Futuristički manifest F. T. Marinetija (F. T. Marinetti) objavljen
godina 19. veka »Umetnička štampa« (Artistic Printing) koji
u francuskom Figarou (Le Figaro) 20. februara 1909. godine bio
nije bio dugog veka. Tako su štampari, razapeti između onih
je možda inicijalna kapisla za otvaranje ventila na svim poljima
koji su nastavili staru tradiciju i onih koji su divljajući pokušali
umetnosti pa tako i na polju tipografije. U to vreme postojala je
da stvore novo, proizvodili nešto što je bilo lošeg kvaliteta.
i potreba za reakcijom na visoko industrijalizovani 19. vek, mas-
Otuda i burna reakcija futurista na sve što se dešavalo. Pokret
ovnu proizvodnju, kao i na stavove koji su se u to doba poštovali.
je bio optimističan, pun energije, fasciniran mašinama, te su to
Revolucije tog vremena stvarali su umetnici. Bili su to ljudi koji
prenosili kako u svoja slikarska, muzička, književna… tako i u
su imali svoja mišljenja o društvu, o okruženju i koji su imali
tipografska dela. Moto im je bio ‘revolucija i pokret’.
39
TIPOGRAFSKA LARMA Kritika
40
Jun Beograd 2012.
Želeli su da jednostavne dvodimenzionalne površine pokrenu.
jezik, skup znakova za predstavljanje znakova, iz čega proizilazi da
Možda je i pojava filma imala dosta udela u takvom toku
tipografija nikako ne može biti nevidljiva jer svaki slovni znak nosi
razmišljanja, ali se svakako to sve poklopilo sa aktuelnim
neko svoje značenje, a u sklopu reči opet neko drugo. U semiotič
društvenim trenutkom. Kasnije ih nasleđuju dadaisti u
kom smislu, a u okviru toga i semantičkom smislu, nemoguće je
švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj, konstruktivisti u Rusiji, de
postojanje nevidljive tipografije.
Stijl u Holandiji kao i mnogi drugi.
Stoga, poreći čitav jedan tako bitan pokret i smatrati njegovu
Marineti piše: »Knjiga će biti futurističko izražavanje naše
umetnost ništavnim, bilo je, a i danas zvuči, pretenciozno. Ah, da,
futurističke svesti. Protiv onoga sam što se naziva harmonijom
tipografija i nije u službi umetnosti, već u službi funkcionalnosti
sloga. Ako nam bude potrebno koristi- ćemo tri ili četiri kolone
i prenosa informacije. Setimo se mislećeg i osećajućeg prijatelja,
na strani i dvadeset različih tipografskih pisama. Trebalo bi da
dizajnera i umetnika. Ali, da li su, kako su ih zvali »pioniri
pojmove koji ozna- čavaju brzinu predstavimo u kurzivu i da
savremene tipografije«, to želeli? Da li je bilo bitno komunicirati
izrazimo vrisak masnim slovima… novo, slikarsko, tipografsko
onim što je smisao napisanog teksta ili interpretacija napisanog
izražavanje biće rođeno na štampanoj strani.«
– tumačenje i njegovo predstavljanje? Postoji jedan problem u
Iz današnje perspektive možemo primetiti da su Marinetijeve ideje
predavanjima i tekstovima Beatrise Vord: nikada nije kritikovala
bile veoma napredne, a da su neke od njih žive i danas, naročito
vino, već čašu. Podrazumevalo se da je vino dobro. Možda je bilo
u nekoj neformalnoj pisanoj komunikaciji (mejlovi i sms gde se
važno sagledati savremena kretanja i tekstove kojima su se avan-
određenom te- žinom slova izražavaju osećanja ili reakcije). Futur-
gardna tipografija i avangardni tipografi tada bavili. Možda je to
isti su se pre svega poigravali formom i smatrali su da ona (forma)
sve imalo smisla, takvo kakvo je bilo – vapaj umetnosti da kaže da
treba da naglasi i tumači sadržaj.
i ona zna. Kasnije se to i potvrdilo – došla su vremena stradanja.
Beatris Vord (Beatrice Warde) bila je veliki protivnik te i takve
U poređenju sa tipografijom o kojoj Beatris govori, tipografija
savremene tipografije. Smatrala je da tipografija ne može sama
futurista, dadaista i pravca poznatog pod nazivom vizuelna poezija
sebi biti cilj, niti da dizajneri ili tipografi mogu davati novo
(concrete poetry), kao i kasnije Bauhaus škole i proklamacija
značenje tekstu. Između autora i čitaoca ne sme da postoji niko
Nove tipografije, ta nova, ekspresivna tipografska forma preuzima
i ništa – pisala je. Slovoslaganje je nevidljiva veština, a slovo je
ulogu tumača sadržaja – tipograf, umetnik, prerađuje sadržaj u
nenametljivi sluga. A zašto je to bilo tako i kakva je zapravo bila
skladu sa ličnim verovanjima i ukusima, interpretirajuć i sadržaj
cela priča?
na suštinski, semantički način. Tamo gde je čitljivost bila ključ u
Najveća kritika bila je upućena introspektivnoj strani avangardne
toku teksta, preko futurista, dadaista a kasnije i vizuelnih poeta
tipografije. Mislila je da ako je ona (tipografija) nametljiva tj. ako
i drugih, čitalac biva privučen pozicioniranjem teksta na strani
je tipograf kao takvu nametne onda posmatrač (čitalac, korisnik)
i formalnim relacijama uspostavljenim unutar samog teksta
biva prekinut u toku misli. U svom tekstu »O izboru pisma«
izraženim kroz različit pristup u tipografskom postupku. I na
pogreš no je uporedila glas govornika sa čitljivošću tipografskog
kraju: to sve nešto znaci, i to sve nešto govori!
pisma, jer su to sasvim različite stvari. Drugačije se misao prenosi
U Nemačkoj, za razliku od situacije u Engleskoj, postojala je tada
rečima, a drugačije znakovima. Druga čula i drugi hemijski
mnogo veća potreba za revolucijom i u tipografiji i u arhitekturi
procesi su uključeni u ova dva procesa. Govor je po Sosiru (Saus-
i u svim ostalim umetničkim oblastima. Stoga su se, moderna
sure) originalan i prirodan medijum jezika, dok je pisanje spoljni
arhitektura, moderna umetnost i moderna tipografija razvijale u
sistem znakova (na primer alfabet) čija je jedina svrha da prezen-
Nemačkoj, dok su u Engleskoj generalno malo nailazile na ra-
tuje govor. Prema tome, pisanje je jezik koji predstavlja drugi
zumevanje i retko su se mogle videti. Kada su nacisti došli na vlast
41
TIPOGRAFSKA LARMA Kritika tridesetih, shvatili su da im istinska moderna umetnost smeta, kao
svi nešto govore i svi komuniciraju. Tipografija je tu interaktivna i
takva, u cilju ostvarivanja njihovih ideja, jer je ona bila slobodna
neočekivano čak sama za sebe progovara. Jednu priču priča autor,
i ljubopitljiva. Proglasili su je dekadentnom i zabranili su je.
svoje gledište dodaje tipograf, tipografija pokušava da podigne još
Suprotstavljajuć i se celom svetu stvorili su svoju verziju istorije
jedan transparent, a čitalac je tu da izvikuje glasno mišljenja svih,
a upotrebljavali su samo gotičko pismo (goticu), koje je postalo
nastala u korelaciji sa njim samim.
nacionalno obeležje i što ih je izdvajalo od ostatka sveta.
Svakako inovacije i razvoj moraju postojati. Ne po svaku cenu,
Razvoj tipografije u Britaniji između 1918. i 1939. bio je u
i ne na uštrb kvaliteta, ali u skladu sa vremenom: aktuelnim
suprotnosti sa savremenim pokretima u Nemač koj tog vremena,
društvenim trenutkom i tehnolo- škim razvitkom sve važnim za
pre nego što su ih nacisti ugušili i pre nego što se centar preselio u
razvoj svake oblasti, tako da se granice svega moraju pomerati.
švajcarsku.
Ipak za ono vreme i spram drugih tipografa, smelo je bilo reći da
I kao što Džefri Kidi (Jeffery Keedy) kaže u svom članku Pravila
će po izboru pehara ona znati da li je neko znalac ili ne. To bi
tipografije prema ekspertima ludacima (časopis Eye, broj 11,
značilo da neka savremena tipografija, poznatija kao avangardna,
Novembar 1993): Prva stvar koja se o tipografiji i kreiranju slova
nije imala nikakvih kvaliteta. Iz današnje perspektive takav stav
nauči je da tu postoje mnoga pravila i principi. Druga je da ta
je gotovo nezamisliv. Ili je Beatris Vord bila previše stroga, ili je
pravila postoje da bi se srušila. A treća da je to »rušenje pravila«
njeno mišljenje apsolutno tačno, a tipografija danas utonula u
uvek bilo samo jedno od pravila.
bezdan, umesto da je berba ljudskog uma sačuvana u kristalnom
Ali naravno, pravila nikada ne treba ignorisati. Zato je dobro da
peharu. Opet, pitanje je da li je berba kvalitetna.
nam na našem radnom mestu ispred ra- čunara, kao na oltaru, sa
Pioniri avangardne tipografije, kako kaže Rik Pojnor (Rick
jedne strane stoji poetični plakat Beatrisine štamparije a sa druge
Poynor), sada pripadaju dizajnerskoj istoriji. Opet, istina je da je
neka tipografska ilustracija Marsela Dišana (Marcel Duchamp) ili
ono što je nakon njih došlo, vreme postmodernizma, sa svojim
već neki od futurističkih manifesta.
sledbenicima nastavilo njihov rad, ili se na njega nadogradilo,
Opet, kada pogledamo današnje vreme i tipografiju koja nas
manje obra- ćajući pažnju na britansku klasičnu školu. Po Riku
‘napada’ što sa štampanog materijala što sa raznih malih i velikih
Pojnoru prvi kreativac »novog talasa« bio je Volfgang Vaingart
ekrana, gotovo je nemoguće govoriti o nevidljivoj tipografiji. Nar-
(Wolfgang Weingart) učitelj u bazelskoj Kunstgevarbšule (Kun-
avno, to ne znači da ona tako nevidljiva i elegantna ne treba da
stgewerbeschule). U jednom časopisu Drukšpigel (Druckspiegel)
postoji i da ne treba na profinjen način da pleni svog korisnika. U
1964. godine Volfgang piše »Fotoslog sa svojim tehničkim
zavisnosti od toga šta se grafički oblikuje zavisi i odnos dizajnera
mogućnostima vodi današnju tipografiju u igru u kojoj ne postoje
prema tipografiji. Ako je u pitanju knjiga koja se čita, naravno
pravila«. Svakako, jedan od novih većih tipografskih prevrata, ako
da bi to trebalo da bude tekst složen urednim, jasnim pismom /
tako možemo reći, desio se početkom osamdesetih godina poja-
tipografijom koje ne zamara oči. Ali ako je u pitanju neki bilbord,
vom kompjuterske obrade sloga, a jedan od možda najpoznatijih
plakat ili oglas u novinama, onda je to nešto što pre svega mora da
u toj novoj tipografskoj igri bio je časopis Emigre. Ali to je jedna
privuče pažnju kako bi uopšte bilo pročitano. Ovde je na prvom
druga tema.
mestu ekspresivnost (ono čime su se na neki način avangardni
Olivera Batajić
tipografi i bavili) a potom jasnoća i čitkost. Tipografski klasičari poput Beatrise uvek će pronaći svoje mesto u nekom smirenom, demokratskom svetu. Na teritorijama gde je revolucija način života ne postoji mesto za nevidljivu tipografiju niti za tihu komunikaciju autora sa čitaocem. Na tim prostorima
42
Jun Beograd 2012.
43
Jun Beograd 2012.