Ivona Petrović
GRAFIČKI DIZAJNER SUPER HEROJ
1. str. 7 3. str. 23
2.
str. 9
4. str. 49
5. str. 50 7. str. 73
6.
str.66
1. UVOD, 2. KRATAK PREGLED ISTORIJE GRAFIČKOG DIZAJNA, 3. GRAFIČKI DIZAJNER SUPER HEROJ, 4. UPITNIK “KO JE GRAFIČKI DIZAJNER?”, 5. INFOGRAFIKE UPITNIKA, 6. POJMOVNIK, 7. LITERATURA
uvod
Pitanje koje definitivno muči sve dizajnere u nekom momentu: “A šta ti to tačno radiš?” ili “Šta ti je to grafički dizajn?”. Sasvim opravdano pitanje za nekoga ko ne zna šta je to grafički dizajn, ali i noćna mora za dizajnere. Kako opisati i pojednostaviti nešto poput grafičkog dizajna, a da sagovornik na kraju ne kaže: Ti crtaš nešto, igrš se? Svaki grafički dizajner se ponekad zapita šta on to, zaboga, radi? Ima li sve to smisla i ko je grafički dizajner zaista? To je upravo ono od čega sam ja krenula i što me je inspirisalo da se upistim u istraživanje o grafičkom dizajnu, grafičkim dizajnerima i odgovorom na to pitanje. Čisto da budem spremna kada me ponovo pitaju. Na samom početku zaključila sam da treba da uradim knjigu koja će biti namenjena svima koji postavljaju to pitanje. Dizaneri koji ovu knjigu mogu da vide kao podsetnik ili ogledalo, ili bilo ko koga zanima ko je grafički dizajner i sa kim ima posla.
Knjiga se sastoji od 4 dela, svaki sadrži deo onoga što garfički dizajner jeste. Jedan od tih delova je pojmovnik koji sadrži osnovne pojmove koje grafički dizajneri najčešće koriste, tako da znate o čemu priča sa vama kada spomene neki stručni izraz. Kako ne bih ostala na mojim fantazijama o idealnom grafičkom dizajneru, napravila sam mini istraživanje koje mi je donelo realne informacije od grafičkih dizajnera o njihovim navikama i mišljenjima o samoj profesiji. Glavni razlog ovog mog istraživanja i razmišljanja je demistifikacija i približavanje grafičkog dizajnera svima jer je on/ona deo društva koji neosporno oblikuje to društvo. Ova knjiga je neka vrsta direktnog uvida u život grafičkog dizajnera.
7
KRATAK PREGLED ISTORIJE GRAFIČKOG DIZAJNA
1764.
INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA Počela je na kraju 18. i trajala do sredine 19. veka. Predstavlja razvoj koji je temeljno izmenio političke, privredne i društvene sisteme u većem delu sveta. U drugoj polovini 18. veka ručna proizvodnja počela se zamenjivati parnim mašinama. Parnu mašinu 1764. usavršio je Džejms Vat škotski pronalazač i inženjer, što je izazvalo veliki preokret u proizvodnji tj. revoluciju u industriji. 9
TIPOGRAFI REVOLUCIJE
1800. 1825.
WILLIAM CASLON IV izradio je prvi font bez serifa bilo koje vrste- Sans Serif. Međutim, Sans Serif postaje popularan tek kasnije.
ARTS AND CRAFTS
William Morris bio je vođa ovog pokreta koji se protivio masovnij produkciji predmeta i umesto toga zagovarao vraćanje tradicionalnom načinu proizvodnje. Inspirisan filozofom John Ruskinom interesovao se za različita polja dizajna i zajedno sa 6 prijatelja osnovao firmu/radionicu Morris, Marshall, Faulkner and company. Firma se sastojala od različitih zanatlija: stolara, šnajdera, keramičara...
VINCENT FIGGINS konstruisao je Slab Serif ili Egyptian font objavljen pod imenom Antique.
FOTOGRAFIJA
Francuz Jozef Niepce eksperimentisao je sa kamerom obscurom, optičkom napravom koju su u 17. veku koristili slikari. Spoj kamere obscure i foto osetljivih materijala donelo je fotografiju. Fotografija od tada igra važnu ulogu u grafičkom dizajnu. 1837. Louis Dager je prvi patentirao svoj fotografski proces i nazvao ga Dagerotipija. 1839. William Fox Talbot objavio je njegovu tahniku, kalotipiju. 10
ROBERT THORNE izradio je prvi fat face slova koja nisu bila ni najmanje diskretna, napravljena da budu primećena.
1860 1900.
Ovaj internacionalni dizajnerski pokret zalagao se za tradicionalni umetnički rad i zanatstvo. Bili su anti- industrijski orijentisani i zagovarali su ekonomsku i socijalnu reformu.
THE CENTURY GUILD
1850.-e
1882.
LOUIS PRANG, bio je najuticajniji litograf svoga doba, najviše je štampao čestitke, omiljene u narodu.
Članovi ovog udruženja bili su skulptori, dizajneri, arhitekte, umetnici koji su slikali na staklu, keramičari... Smatrali su da proizvodima industije fali duša i da bi sve grane umetničke sfere trebale da pripadaju umetnicima umesto trgovcima i biznismenima.
OWEN JONES, bio je najuticajniji dizajner patterna (šara). Dizajnirao je tkaninu, tapete, svilu, tepihe, porcelan.
1886.
OTTMAR MARGENTHALER LINOTYPE
Linotype je štamparska mašina koja je napravila revoluciju omogućivši štampanje više strana. Pre Margenthalerovog izuma ni jedne novine u svetu nisu imale više od osam strana, a knjige su bile prestižni objekti.
11
1900. 1890.
ART NOUVEAU
Nova umetnost, što je značenje reči Art Nouveau, je umetnički pokret iz Francuske koji je težio da spoji klasičnu i primenjenu umetnost smatrajući su da je umetnost način života. Poznat je kao Modernisme u Spaniji, Jugendstil u Nemačkoj, Modern u Rusiji, Secession u Austriji, Stile Liberty u Engleskoj... Pokret je bio inspirisan češkim umetnikom Alfonsom Muchom čiji je posebni stil postao poznat kao stil Art Nouveau-a. Pored Muche uticajan umetnik ovog pokreta bio je Henri de Toulouse-Lautrec, poznat po svojim posterima na kojima je koristio simbolističke slike. JAN TOROOP bio je pripadnik Art Nouveau-a u Holandiji koji je za svoje ilustracije crpeo ispiraciju iz svog Indonežanskog porekla. HENRI VAN DE VELDE bio je jedan od osnivača ovog pokreta u Belgiji, WILLIAM BRADLEY doneo je Art Nouveau u Ameriku i iako je njegov glavni medij izražavanja bio poster, uticao je na razvoj editorijalnog dizajna. 12
PETER BEHRENS, rodjen je u Nemačkoj 1868. U početku je radio kao slikar, ilustrator i knjigovezac inspirisan Jugendstilom. 1907. oformio se nemacki Werkbund (udruženje umetnika, arhitekta, dizajnera i industrijalista). Iste godine postaje umitnički konsultant za AEG (Advanced Electrical Engineering) i stvara prvi moderni korporativni identitet.
1896. AKZIDENZ - GROTESK, rano bez serifno pismo originalno stvoreno u jednoj od najvećih i najuspesnijih kompanija koja se bavila tipografijom - H. Berthold AG. 1858. Herman Berthold je u Berlinu osnovao ovu kompaniju koja je odigrala veliku ulogu u stvaranju i predstavljanju familija pisma. Ovo pismo je prvo sans serifno pismo koje imalo široku primenu i uticaj na kasnija pisma nakon 1950.
19 09 -1916. FUTURIZAM/FUTURISMO
Pokret je započeo pesnik Filipo Marineti sa svojim Manifestom koji je prvi autentični avangardni pokret: ideologija nije bila ograničena na umetnost već je uključivala politiku, bonton i moral. Cilj futurista bio je da promene nacin života ljudi. Divili su se brzini, mladosti, nasilju, tehnologiji.
1916 - 1922. DADAizam/DADA
Jedan od prvih modernih umetničkih pokreta koji prenosi umetnićkog izraza u svesno provokativno delovanje. Davali su prednost neracionalnom, odbijajuci svaki realizam u umetnosti. Dadaisti su bili protiv svega za šta su se zalagali Futuristi i imali su vazan uticaj na grafički dizajn. Koristili su tehnike kolaža, fotomontaže, slobodne tekstualne kompozicije. John Heartfield je bio član Dada kluba u Berlinu, koristio je fotomontažu koju je razvio u formu političkog i umetničkog izražavanja. 13
1917.
1919 - 1933.
de stijl
BAUHAUS
Ovaj pokret u umetnosti počeo je sa slikama Pieta Mondriana i idejama Thea Van Doesburga osnovan u Holandiji 1917. godine. Pokret je imao ideju o čistoj umetničkoj formi koja izražava harmoniju i red, novi utopijski ideal. Ovo su godine kada i sam naziv dizajn počinje da se koristi.
Walter Gropius, nemački arhitekta 1919. otvara prvu školu za dizajn koja je imala jak uticaj na grafički dizajn. Studenti Bauhausa su učili različite tehnike od keramike do arhitekture i fotografije. Njihova ideologija nalazila je korenje u nemačkom Werkbundu, oni su želeli da vrate “dušu mrtvim proizvodima mašina”. 1925. se iz Vajmara seli u Dessau medjutim nakon dolaska nacista na vlast, 1913. škola je zatvorena. JOHANNES ITTEN je bio profesor na Bauhausu do 1923. Najviše se bavio bojom, materijalima i formom. Napravio je svoj krug boja koji se bazirao na tri osnovne boje. HERBERT BAYER je bio profesor na Bauhausu koji je dizajnirao eksperimentalni bez serifni font Universal typeface 1925.
1919 - 1934. RUSKI KONSRUKTIVIZAM Nastaje po pobedi socijalističke revolucije kao jedna od struja avangarde sa zadatkom da stvori novu umetnost koja ce odgovarati novom društvu. Ovakva umetnost je lišena dekoracije, ukrasa, nema ničeg likovnog, lepota je u funkcionalnosti. Umetnici koji obeležavaju ovaj period i pokret jesu El Lisicki, Aleksandar Rodčenko, Vladimir Tatljin.
1913.
Suprematizam je prvi potpuno ruski pokret, koji ne nosi nikakvu referencu na prethodno slikarstvo, ono je veštački stvoreno-konstruisano. Vladimir Malevich je svoje slike svodio na najmanji broj elemenata i on ovu umetnost naziva “umetnost koja ide korak dalje”. 14
1920. GILL SANS Dizajner i tipograf zaslužan za ovaj font je
Eric Gill. Ovaj font smatran je engleskom Helveticom.
1927. FUTURA Paul Renner stvara ovaj bez serifni font za
kompaniju Bauer. Ovo je prvi font koji je bio na mesecu 1969.
1928. DIE NEUE TYPOGRAPHIE
Jan Tschichold objavljuje knjigu u kojoj predstavlja nova pravila moderne tipografije. Verovao je da jasnoća treba da bude prioritet. Njegova knjiga je postavila novi standard za dizajn knjiga, advertaizment i postere. Preferirao je naslove poređane na levu marginu i san serifne fontove.
1930. ART DECO
Potiče iz Pariza i predstavlja umetnički pokret koji favorizuje linearnu simetriju. Za razliku od mnogih drugih umetničkih pokreta, Art deco je čisto dekorativan bez bilo kakvih političkih namera. Prekriva sva polja dizajna: od dizajna odeće do arhitekture. Pripadnik ovog pokreta Adolphe Mouron Cassandre bio je poznat po svojim ilustracijama i porodicama tipografije kao što su Peignot i Bifur.
GERD ARNTZ- ISOTYPE (The International Sistem of Typographic Picture Education) Ovaj sistem razvio je Becki naučnik i filozof Otto Neurath kao metodu za vizualnu statistiku. Gerd Arntz je kao dizajner imao zadatak da napravi piktograme i vizualne znakove kako bi pojednostavili informacije za ljude koji nisu znali da citaju, kako bi razvili jezičke i kulturološke barijere- jedan univerzalni jezik. Arntz je dizajnirao oko 4000 znakova koji su simbolizovali informacije iz industrije, demografije, politike i ekonomije. Njihov sistem postao je svetski poznat primer za ono sto danas zovemo infografikom.
15
INTERNACIONALNI TIPOGRAFSKI STIL- SWISS STYLE Karakteristike internacionalnog stila: - korišćenje Univers, Akzidenz Grotesk i Helvetica fontova - jednostavnost formi - upotreba zlatnog preseka i geometrijskih mreža/grid. - fotokolaži i neprozirnost - uticaj Tschisholdove tipografije.
1940.
MODERNIZAM U AMERICI
SAUL BASS, najpoznatiji je po dizajnu naslovnih sekvenci za filmove, filmskih plakata i korporativnih logotipa. Radio je sa najuticajnijim i najboljim rediteljima kao što su Alfred Hitchcock, Otto Preminger, Billy Wilder, Stenly Kubrick i Martin Scorsese. Jedna od njegovih najpoznatijih nasslovnih sekvenci je za film “Čovek sa zlatnom rukom” od Otto Premingera kao i za Hitchcockov film “Psiho”. Dizajnirao je logo za Bell System, Continental Airlines, United Airlines. 16
Za vreme II svetskog rata mnogi umetnici odlaze u Švajcarsku i tamo razvijaju novi internacionalni tipografski stil takođe poznat kao swiss style. Erust Keller jedan od osnivača ovog stila smatrao je da je grafički dizajn sprava za komunikaciju i da svaki problem u dizajnu ima rešenje unutar svog konteksta. Anton Stankovski, nemački grafički dizajner, fotograf i slikar u svojim radovima prikazivao je procese ponašanja pre nego objekte. Dizajner Herman Zapf je 1970. dizajnirao tipografiju za razlicite tehnologije štampe. Njegova dva najpoznatija fonta su Palatino i Optima iz 1948 i 1952. Eduard Hoffman i Max Miedinger su svojim unapređenjem Akzidenz Grotesk fonta stvorili možda najpoznatiji i najkorišćeniji moderni font- Helvetica.
PAUL REND se ističe kao jedan od najuticajnijih Američkih grafičkih dizajnera. Radio je za klijente iz različitih oblasti u industriji uključujući advertaizing, ilustracije, industrijski dizajn i tipografiju. Bio je jedan od pionira korporativnog dizajna, najpoznatiji upravo po dizajnu logoa za firme IBM, UPS i ABC.
1950. ALVIN LUSTIG I ELAINE LUSTING COHEN Alvin Lusting je bio Američki grafički dizajner koji je napravio revoluciju u dizajnu omota knjiga najviše radeći za New Directiouns Publishing izdavačku kuću. Nakon njegove smrti, njegov rad preuzima njegova žena Elaine koja je bila jedna od retkih žena u svetu dizajna. Specijalizovala je dizajn korica knjiga, kataloga koje je radila za razne muzeje ali i u saradnji sa mnogim arhitektama radila je oznake u zgradama poput zgrada Yale univerziteta. BRADBURY THOMPSON, je bio jedan od veoma uticajnih Američkih grafičkih dizajnera i art direktora 20. veka. Bio je majstor u skoro svakom aspektu grafičkog dizajna. Bio je art direktor magazina Mademoiselle, dizajnirao je knjige, pečate, pomerio je granice klasične tipografije sa svojom Abecedom 26 (Alphabet 26) i predavao je na Yale univerzitetu. GEORG OLDEN, zaposlen u CBS-u (Columbia Broadcasting Sistem) bio je pionir na polju emitovane tj. televizijske grafike.Bio je veoma slavan i prvi amerikanac afričkog porekla koji je bio priznat kao talentovan i uspešan grafički dizajner.
MURIEL CODPER, dizajner i edukator koja je osvojila novu teritoriju za dizajn na polju elektronskih komunikacija/medija. Eksperimentisala je i istraživala u polju grafičkog dizajna koji se pojavljivao na ekranu kompjutera. OTTO STORCH, bio je jedan od dizajnera koji su transformisali i modernizovali vizualni sadrzaj američkih magazina, kao direktor ženskog magazina McCall. Koristio je stilizovanu tipografiju i studijsku fotografiju i spajao ih tako da je naslov ili tekst bio deo ilustracije pre nego njegov odvojeni deo, što je nije bilo uobičajeno. ALEXEY BRODOVITCH, poreklom Rus bio je fotograf, dizajner, učitelj koji je najpoznatiji po radu na magazinu Harper’s Bazaar. Potpuno je promenio ovaj magazin koristeći upečatljivu tipografiju, puno belog prostora i različit način fotografisanja. HENRY WOLF, kao i Otto Storch povezao je fotografiju i tipografiju. Bio je jedan od najboljih dizajnera editorijala. Radio je za Esquire, Harper’s Bazaar i Slow magazin. HERB LUBALIN Bavio se tipografijom u saradnji sa Ralph Ginzburgom. Radio je na njegovim magazinima: Eros, Faet i Avant Garde. Dizajnirao je font ITC Avant Garde. 17
1964.
FIRST THINGS FIRST MANIFESTO
1960 - 1975.
PSYCHODELIC DIZAJN
1970.
Objavio je Ken Garland i preko 400 grafičkih dizajnera ga je podržalo. Manifest je bio protiv konzumerizma, zagovarajući moral i uverenje da dizajner treba da bude kritičan i da zauzme stav. Dopunjen je 2000. godine.
Počeo je 60. godina i uticao je na mnoge aspekte popularne kulture (način oblačenja, govora, umetnost, književnost i psihologiju). Sam naziv odnosio se na droge koje su bile popularne. Dizajneri koji su pratili ovaj stil su Victor Moscoso, Stanley Mouse, Wes Wilson, Rick Griffin, Alton Kelley.
Osnovali su ga Alan Fletcher, Theo Crosby, Colin Forbes, Kenneth Grouse i Marvyn Kurlanski u Londonu. Ovaj studio osmišljen je kao firma gde su svi jednaki vlasnici, dizajneri iz različitih oblasti koji rade zajedno. Danas postoje kancelarije u Londonu, Njujorku, San Francisku, Ostinu i Berlinu.
APRIL GREIMAN Bila je jedna od prvih dizajnera koji su prihvatili novu tehnologiju tj. kompijutersku tehnologiju kao alatku za dizajn, ali takođe i jedna od osoba koje su donele “New Wave” dizajn u Ameriku 70. godina. Svoj doprinos i uticaj na New Wave tipografski pravac imali su i WILLI KUNZ koji je inspirisan Wolfgang Weingertovim istraživanjima nastavio i razvijao dalje tipografiju i DAN FREIDMAN zaposlen u Pentagramu.
JAN VAN TOORN Danski dizajner koji je puno uticao na mlade generacije danskih dizajnera. On misli da dizajner treba više da razmišlja o ulozi dizajna u formiranju realnosti. Osnivač je Total Disign Studia, dizajnirao je font The New Alphabet gde je iskoristio ograničenja katodnih cevi koje su se koristile na ranim ekranima (kompijuterskim) tako što su slova formirana od horizontalnih i vertikalnih linija.
DIZAJN STUDIO PENTAGRAM
1960.- DANAS ODERMATT- TISSI (Rosemarte Odermatt, Siegfriedo Tissi), švajcarski dizajneri radili su zajedno mada svako zasebno na svojim projektima, ujedinio ih je stav da dizajn treba da ima svoj karakter i da nije toliko bitno da li prati grid i pravila. WOLFGANG WEINGART, takodje Švajcarski dizajner koji je koristio različite tehnike i eksperimentisao sa tipografijom i fotografijom. Njegova tipografija poznatija je kao New Wave ili Swiss Punk tipografija. 18
PAULA SCHER Poznata je po svom dizajnu za CBS Records koji je bio inspirisan raznim radovima i slikama sa početka 20-og veka. Izbegava korišćenje Helvetica fonta i dizajna baziranog na gridu. Njen najpoznatiji rad jeste identitet i plakati za The Public Theater u Njujorku. Ona je prva žena partner u Pentagramu kome se pridružila 1991.
19
1980. PUNK DIZAJN
MILTON GLASER, je Američki grafički dizajner poznat po I love NY logotipu, posteru za Bob Dylana. Osnivač je New York magazina iz 1968. Osniva svoj dizajn studio 1974. Milton Glaser Inc. koji još uvek dizajnira za različite vrste proizvoda i usluga. PETER SAvILLE Dizajnirao je mnoge omote za ploče za Factory Records i 1978. postaje art direktor u Dindisk muzičkoj kući iz Londona gde je dizajnirao za Duran Duran, Roxy Music, Wham... U isto vreme osniva svoju kompaniju Peter Saville Associates i radi za velike klijente poput Chrisitan Diora, Stelle Mc Corney, Pringle, Emi...
Bio je sličan radu dadaista, rađen tehnikom kolaža i svakakve tipografije. Tokom britanske punk ere dosta mladih ljudi usvojilo je uradi sam mentalitet, taj način rada i razmišljanja privukao je dosta mladih grafičkih dizajnera.
MALCOLM GARETT Radio je za muzičare Simple Minds, Magazine, Duran Duran, Boy George i Peter Gabriel. Istraživao je mogućnosti dizajna sa digitalnom tehnologijom i njegov studio u Londonu bio je jedan od prvih koji je postao potpuno digitalan 1990.
JAMIE REID Dizajnirao je čuveni “God save the Queen” omot za album, kao i omot za Sex Pistols album “Never Mind the Bollaks”.
NEVILLE BRODY Engleski grafički dizajner, tipograf i art direktor. Radio je za The Face magazin i Arena magazin i poznat je po dizajnu za umetnike Cabaret Voltaire i Depeehe Mode. Godine 1994. otvara kompaniju Research Studio, koja ima kancelarije u San Francisku, Parizu, Berlinu i Njujorku. Trenutno je šef odseka za Communication Art and Pesigh na Royall College of Art.
20
DIGITALNA REVOLUCIJA, je promena iz analogne i elektronske tehnologije u digitalnu tehnologiju. Kompijuteri su postali dostupni za rad grafičkim dizajnerima i uticaj kompijutera je jak skoro kao pronalazak parne mašine iz 19. veka. Sa ovom tehnologijom nepostoje granice za dizajnere. Internet predstavlja neverovatan napredak u komunikaciji. Eksplozivni rast interneta 1990ih godina otvorio je nove horizonte za grafičke dizajnere u stvaranju web sajtova. Nekada su na dizajn uticali pojedinci dok je danas, sa slobodnim pristupom internetu, kompijuterima i povećanju kvaliteta edukacije, grafičkih dizajnera mnogo. Grafički dizajn je zahvaljujući internetu internacionalan više nego ikada ranije.
SUSAN KARE Bila je jedna od pionira digitalne revolucije, napravila je mnoge elemente za Apple Macintosh 1980-ih. Bila je jedna je od zaposlenih u kompaniji Steve Jobsa Next kao kreativni direktor.
ERIK SPIEKERMAN Osnivač Meta Design kompanije, 1989. sa svojom ženom Joan Spiekerman otvara Foutshop, prvu prodavnicu koja je putem pošte distribuirala digitalnu tipografiju.
FRED WOODWARD 1987. postaje art direktor u Rock’n’Roll magazinu Rolling Stone, time ostaje zapamćen kao jedan od najboljih umetničkih urednika magazina svih vremena. Woodwardov Rolling Stone osvojio je više nagrada nego bilo koji drugi magazin u Americi.
DAVID CARSON je Američki grafički dizajner, art direktor i surfer. Poznat je po svom inovativnom dizajnu magazina i upotrebi eksperimentalne tipografije. On je možda najuticajniji grafički dizajner 1990-ih.
21
Grafički dizajner super heroj
Grafički dizajner je vrlo svestrana i prilagodljiva ličnost koja mora da poseduje određene osobine i kvalitete. Takvo zapažanje navelo me je da sve dobre osobine jednog dizajnera izdvojim i naglasim i upozoravam da je ovaj deo knjige fikcija i idealistički prikaz jedne univerzalne osobe. Sam dizajner je prikazan kao piktogram baš zbog svoje univerzalnosti, individualnost u ovom prikazu nije bitna. On je: intelektualac, optimističan, provokator, radoznao, moderan, zaljubljen, kreativan, informisan, kritičan, veseljak, filantrop, detinjast, precizan, perfekcionista, svestran, duhovit, avanturista, istraživač, naučnik, stvaralac, umetnik. On je hrabar. On je sve što jedan super heroj treba da bude.
24
25
Radoznalost je ubila maÄ?ku.
Super Radoznalost Njega sve zanima, na sve postavlja pitanje, u sve sumnja. NIVO: Crna rupa MANE: Posedovanje ove moći donosi brojne neprijatelje.
Super vid
Super mozak
On vidi sve detalje i više od toga, on vidi suštinu predmeta.
Njegov mozak ima rešenje za sve i zna sve, on je naučnik, intelekalac, umetnik.
NIVO: Teleskop
NIVO: Supersonic
MANE: Mora da nosi naočare za rad na kompijuteru.
MANE: Teška glava.
Super brzina On može da napravi knjigu standarda za pola sata dok kuva ručak i čita knjigu, istovremeno. NIVO: Svetlosna brzina MANE: Dan mu traje predugo i svi oko njega su prespori.
Transcendentnost On prelazi granice prostornovremenske stvarnosti. On je natčulan. NIVO: Hiperfizički MANE: Ponekad se previše istripuje.
Ai
Ps Id
Gedžeti grafičkih dizajnera.
36
37
O
k
više me
ne
Koristim Grid Glava.
d
a d a
Boli
Radno vrem
e: 25 sati d
nevno 8 da
na u nedelji
43
5. 4. 2.
44
Zna sva dobra mesta u gradu.
Voli da rešava probleme i svoje i tuđe, samo ako mu traže naravno.
Timski je igrač.
RAZLOGA ZAŠTO JE GRAFIČKI DIZAJNER DOBRO DRUŠTVO
3. 1.
Voli da se zabavlja i izlazi.
Uglavnom je duhovit ili barem misli da jeste. Dobro pamti viceve.
kafa caj viski
10: 00 14: 00
00: 00
45
NARODNA BANKA SVETA PETSTO MILIJARDI
500 000 000 000
GRAFIČKI DIZAJNER VOLI SVOJ POSAO, ALI I KLIJENTOV NOVAC. 46
47
ko je grafički dizajner?
Kako radi, gde radi, kako izgleda, gde izlazi, koje su mu navike, da li on utiče na kulturu? Odgovore na ova pitanja potražila sam od kolega i koleginica grafičkih dizajnera, putem upitnika koji se sastojao od pitanja koja se odnose na njegov/njen način života, razmišljanja, rada, na to kakvu ulogu ima jedan grafički dizajner u društvu.
Upitnik je bio namenjen studentima kao i već ostvarenim grafičkim dizajnerima u Srbiji i ostatku Evrope. Sastoji se od 30 direktnih pitanja sa ponuđenim odgovorima i iz dela osnovnih informacija, poput mesta rodjenja, godišta, idealnog zanimanja itd. Popunjavanje upitnika je bilo u isključivo elektonskom obliku, na srpskom ili engleskom. Samo prikupljanje upitnika trajalo je tri nedelje i prikupljen je 31 upitnik. Iako mali, ovaj uzorak dao je zanimljive odgovore koji su predstavljeni na sledećim stranama. Svi odgovori prikazani su isključivo procentualno u formi infografike.
49
Časopisi Novine Blogovi
9,6%
32,2%
Stripovi
Šta najviše čitaš?
3,2% Drugo
3,2%
Stručna literatura Ništa
22,5%
Knjige
9,6% Srednja škola; Sve navedeno
35,4% Fakultet
41,9% Visoka škola
DO KOG STEPENA OBRAZOVANJA SI STIGAO/LA ?
19,3% DRUGO
29% FILMOVI
22,5% SERIJE
Šta najčešće gledaš?
16,1% FACEBOOK
3,2% DNEVNIK
Noćni klubovi
Pabovi
Kafane
Kafići; Drugo
74,2% Postaje 22,5% Rađa
6,4% PINTEREST
0%
12,9%
16,1%
25,8%
gde izlaziš?
DA LI SE GRAFIČKI DIZAJNER RAĐA ILI POSTAJE?
Grafički dizajn smatra zanimanjem iz snova.
22,5%
Ai Ai Ai
Ai Ai
Ai
Ai Ai Ai Ai Ai
Zanimanjem iz snova smatra sve što ima veze sa umetnošću.
41,9%
Dolazi iz umetničke porodice.
19,3%
GRAFIČKIH DIZAJNERA DOLAZI IZ RADNIČKE PORODICE.
70,3%
Klasika
0%
0% Pekara, Voćni jogurti
3,2% Brza hrana, Čokolada
6,4% Grickalice
16,1% Voće
22,5% Drugo
0% Pismo Fiksni telefon Prozor
9,6%
45,1% Ne jedem dok radim
Čime se hraniš dok radiš?
Hip hop, Rnb
9,6%
Socijalne mreže
25,8%
64,5%
Mobilni
Najčešće komuniciraš preko?
0% Flickr
3,2% Twitter, Myspace
6,4% Linkedin
74,2% Facebook
koju socijalnu mrežu najčešće koristiš?
Šta najčešće slušaš dok radiš?
Rock, Hard rock
12,9%
Drugo Elektronika
Kancelariji/Studiju
22,5%
0%
3,2%
22,5%
25,8% Čaj Voda Sokovi; Vino,votka i drugi alkoholi; Energetska pića Pivo
45,1%
12,9% Spavaćoj sobi; Drugo
Podrumu; Garaži 3,2% 0% Vešernici; Parku; Kafiću
Kafa
Šta piješ dok radiš?
Osvetljenoj prostoriji
41,9%
Najviše voliš da radiš u:
Ambijental
16,1%
58%
35,4%
ADOBE
33,5%
0%
Koje programe najčešće koristiš?
0% Ništa
3,2% Košulju i odelo
6,4% Trenerku; Gaće
9,6% Drugo
74,2% DŽINS I MAJICU
šta nosiš dok radiš van kuće?
0% Ništa
3,2% Haljine; Košulju
25,8% Gaće; Drugo
Microsoft Corel
41,9% TRENERKU (CASSUAL STYLE)
šta nosiš dok radiš kod kuće?
3,2% NE
33,5% DA
DA LI Ti je važno mišljenje drugih?
35,4 %
3,2%
Ne želim da odgovorim
67,7%
da li imaš legalan adobe paket?
DA
64,5 %
16,1%
NE
NE
da li ti je važno mišljenje porodice?
da
77,4% Ispitanika misli da grafički dizajner menja svet.
22,5% Se ne slaže.
Kaže da je grafički dizajner samo umetnik.
6,4%
Kaže da je grafički dizajner samo neko ko rešava probleme.
6,4%
GRAFIČKIH DIZAJNERA, misli da je grafički dizajner neko ko rešava probleme ali i umetnik istovremeno.
74,2%
6,4%
Kafu
12,9%
0%
Da li bi radio/la za industriju oružija ili cigareta?
9,6% 10 sati
12,9% 25 sati
19,3% 1 sat; Drugo
38,7% 5 sati
Koliko sati dnevno se baviš dizajnom?
9,6% NE
77,4% DA
Pikslu Drugo
Hranu
Đubre
Telefon
Da li koristiiš internet za inspiraciju?
25,8%
16,1%
29%
Na stolu za rad najčešće imaš:
6,4% Drugo
9,6% Vrištim; Nervozan/na sam
16,1% Odlično funkcionišem
0% Probijam dedlajn
3,2% Radim u poslednjem momentu
9,6% Ne
87,1% Da
45,1% DA
51,6% NE
Da li voliš/ bi voleo/la da radiš na projektu iz kulture?
29% Ok sam
Kako se nosiš sa dedlajnom?
45,1 PONEKAD
41,9 ČESTO
64,5% NE
DA 32,2%
da li je grafički dizajner javna ličnost?
0% DRUGO
6,4% UVEK; NIKADA
koliko često si zadovoljan/na svojim radom?
29% Solo
33,5%
da
16,1% Tim
Ne
6,4%
da li ti je važan koncept u toku rada?
54,8% Oba
Da li radije radiš u timu ili solo?
48,3% Da
51,6% Ne
Da li si nekada lagao/la klijenta ili šefa?
Pojmovnik
VIZUELNI REČNIK PIKTOGRAM, znak koji je razumljiv svakome bez obzira na jezik koji govorili i da li smo pismeni ili nepismeni.
SERIF, nestrukturali detalji na krajevima slova.
AIGA (The American Institute of Graphic Arts), profesionalno udruženje za dizajn.
HARMONIJA, sklad, estetička činjenica koja ukazuje na zajedništvo komponenata.
KREATIVNI BRIF, dokument koji nastaje u
AUTORSKA PRAVA, isključivo pravo autora
INFOGRAFIKA, grafička vizuelna prezentacija informacija, podataka ili znanja koja predstavlja kompleksnu informaciju brzo i jasno.
SIMBOLI, tip znakova koji predstavljaju proizvoljan označivač koji nema očigledne sličnosti sa objektom ili stvarima koje predstavlja.
LOGO, simbol kompanije ili organizacije za koji se koriste oblici i grafike sa ciljem da se prenese srž kompanije.
TIPOGRAFIJA, bavi se izborom i organizacijom oblika slova i drugih grafičkih karakteristika štampane strane.
LOGOTIP, tipografsko rešenje za logo koji se sastoji od jednistvenih formi slova.
TIPO TAČKA, osnovna jedinica tipografskog mernog sistema 1tt = 0,376065 mm
MREŽA, GRID, nevidljivi okvir linija koje prave mrežu uz pomoć koje dizajneri organizuju i sređuju elemente na stranici.
VALER, GRADIENT, specifičan raspon boja
NEGATIVNI, BELI PROSTOR, otvoreni
ZLATNI PRESEK, pravilo koje matematičkim putem određuje proporciju. Poznat je i kao “Božanska proporcija”
da moralno i materijalno koriste svoja dela prilikom objavljivanja, umnožavanja i prevođenja.
BREND, sveukupni doživljaj potrošača o kompaniji, proizvodu ili usluzi.
FAMILIJA FONTOVA, skup fontova koji
proipadaju jednom pismu (roman, italic, plain, bold).
FONT, skup slovnih znakova iz određene familije pisama.
66
KERNING, vizuelno doterivanje belina (razmaka) kod pojedinih susednih slova u reči.
KONTRAST, smisao suprotnosti, jakog
odudaranja.
KORPORATIVNI IDENTITET, osobine
kompanije ili organizacije koje se prenose putem doslednog korišćenja logoa, palete boja i sveukupnog dizajna u svim oblicima vizuelne komunikacije.
saradnji sa klijentom sa ciljem da olakša dizajn proces.
prostori u kompoziciji na koje se ne postavljaju tekst, slike niti drugi dizajnerski elementi.
koji zavisi od pozicije. Vrednost boje od najsvetlijeg tona do najtamnijeg.
67
kompijuterski REČNIK
BITMAP, BITMAPIRANA GRAFIKA, slika sastavljena od niza bitova u memoriji koji predstavljaju atribute pojedinačnih piksela u slici. EPS (Encapsulated PostScript), oznaka tipa datoteke vektorskog formata. GIF (Graphics Interchange Format), format koji služi za prenos rasterskih slika na internetu. JPG (Joint Photographic Experts Group), kom-
presovani format fajlova slike.
PDF (Portable Document Format), format
zapisa dvodimenzionalnog dokumenta nezavisno od uređaja i rezolucije štampanja.
68
Rečnik knjige
PIKSEL, najlanji deo digitalne slike koju kompijuter generiše na ekranu ili štampač na papiru.
MARGINE, prostor oko spoljašnjeg dela stran-
REZOLUCIJA, stepen kvaliteta koji odli-
ice u koji ne treba postavljati tekst ni slike već samo broj strane ili elemente koji treba da se nađu van prepusta stranice.
kuje grafičku produkciju slike na ekranu ili izlaznom uređaju.
RGB r(crvena),g(zelena), b(plava) su osnovne
aditivne boje koje se koriste za dobijanje punog spektra koji se projektuje u vidu svetlosti na kompijuterskom ekranu.
TIF (Tagged Image Format), standardni
FORZAC, list koji spaja koricu sa knjižnim
blokom i ne spada u redosled stranica knjige. Nalazi se ispred prvog tabaka, iza prednjih korica i iza poslednjeg tabaka a ispred zadnjih korica.
format datoteka koji se koristi za skenirano skladištenje i razmenu grafičkih prikazau sivoj skali.
HRBATNI ULOŽAK, ojačanje na korici tvrdog poveza i služi kao tehnološki element u spajanju prednje i zadnje korice knjižnog bloka.
VEKTOR, linije koje definišu dve tačke ili više
KLAMOVANJE, metoda povezivanja knjiga
kontrolnih tačaka.
prošivanjem centralnog bloka složenih tabaka.
POVEZI KNJIGA, knjiga sastavljena od pojedinačnih tabaka i korica koje je štite i likovno ukrašavanju. Postoje broširani (mekani, spiralni) i tvrdi povez (celoviti, polupovez, francuski). PRELOM TEKSTA, KNJIGE, slaganje teksta
unutar jedne ili više strana.
RIKNA, HRBAT, središnji deo knjige između
prednje i zadnje korice koji je nalepljen celom dužinom na knjižni blok i spojen sa koricama. 69
štamparski rečnik
CMYK, (cijan, magenta, žuta, crna) su pro-
cesne boje koje se koriste u štampi da stvore iluziju punog spektra.
RASTER, vodoravne i vertikalne linije koje
DIGITALNA ŠTAMPA, podrazumeva di-
slikanje akvarelom.
rektnu povezanost kompijutera i štamparske mašine.
se ukrštaju pod uglom od 90° i prave mrežu u obliku rasterskih polja sa malim prozirnim kvadratima koje razlažu tonske vrednosti originala.
BLEED, štamparski izraz koji se odnosi na
FORMAT PAPIRA, veličina papira. U DIN
ŠTANCOVANJE, dekorativan ili neobično isečen oblik u papiru koje se seče metelnim štanc sečivom.
AKVAREL PAPIR, papir koji se koristi za štampu koja ide preko ivice štampe pri sečenju. To je prostor koji se seče.
BIGOVANJE, udubljivanje mesinganim linija-
ma na odštampanom tabaku i svim proizvodima na kojima se vrši savijanje.
BLINDRUK, reljefna štampa bez boje. CAJTNE, BIG LINIJE, linije koje pomažu pri
sečenju i savijanju nakon štampe. 70
formatu (standard veličine papira) može biti A, čija je površina kvadratni metar i u dopunskim redovima B i C.
KUNZDRUK, papir glatkog i porcelanskog izgleda, koristi se uglavnom za digitalnu štampu.
TABAK, pravougaono obrezan format papira u određenoj veličini i debljini iz koga “izvlačimo” format knjižne stranice ili format nekog budućeg štampanog proizvoda. TIRAŽ, broj primeraka koji se štampaju.
PANTON, skala boja je internacionalna refer-
enca za selekciju, specifikaciju, kombinovanje i kontrolu boja mastila. 71
Literatura
Mile Grozdanić, “Put do knjige”, Publikum, Beograd 2007.. Ryan Hembree, “Kompletan Grafički Dizajn“, Rockport Publishers, Beograd 2008.
www.aiga.org www.inkling.com www.ilovetypography.com
Jeremy Aynsley, “A century of graphic designgraphic design pioneers of the 20th century”, Octupus publishing group Ltd, 2001 Adrian Shaughnessy, “How to be a graphic designer without losing your soul“, Laurence King Publishing, London 2005. Studio 3, “ A history of Graphic Design for rainy days”, Studio 3, Oslo 2011.
73
Diplomski rad: GRAFIČKI DIZAJNER SUPER HEROJ Ivona Petrović Predmet: Grafičke komunikacije Mentor: Željko Lončar Visoka škola likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija Beograd 2013.
74
75