254-Kapital by Kapital Media Group

REVIZORSKITE IZVE[TAI POKA@UVAAT, OBVINITELITE ZAMI@UVAAT

"KAPITAL" DOZNAVA

DR@AVNITE FUNKCIONERI SE LUKSUZIRAAT NA SMETKA NA DR@AVATA

AMERIKANSKI JP MORGAN JA DOKUPUVA KOMUNA!?

STRANA 2-3

STRANA 10

~etvrtok

...samo idejata e kapital, sè drugo e pari...

~len na grupacijata KAPITAL MEDIA GROUP

GI OTVORIJA LI REVIZORSKITE IZVE[TAI KRIMINALITE VO “SKOPJE 2014”?!

FILIP VTORI I ALEKSANDAR MAKEDONSKI ODJAVAA DO OBVINITELSTVOTO PRVOTO REVIZORSKO ^E[LAWE NA PROEKTOT “SKOPJE 2014” NA VIDELINA IZVADI ASTRONOMSKI HONORARI I GI VRATI SOME@ITE DEKA PROEKTOT ]E NE ^INI MNOGU POSKAPO OD PRVI^NO NAJAVENITE 80 MILIONI EVRA

STRANA 12-13

NA ZATVORAWE, SREDA, 23.03.2011, 13.00~.

MBI 10 MBID OMB

00,21% 0,11% 0 0,26% 0

EVRO/DENAR DOLAR/DENAR EVRO/DOLAR

61,51 6 443,28 1,42

NAFTA BRENT EURORIBOR

115,44 11 1,95%

INDEKS NA MAKEDONSKA BERZA (23.03) 2.620

MBI 10

2.615 2.610 2.605

2.600 2.595 2.590 17.3

19.3

21.3

23.3

(Dez)investiciite go stopija bruto-doma{niot proizvod STRANA 11

BUXETOT E VO KRIZA?! Na 100 stranici opi{ana "Paja`inata" na Velija!

VLADATA POVLE^E

STRANA 8

Makedonija j }ee ima izbo i izbori bez opozicija! opozzicij STRANA A7

220

KOLUMNA KOL LUMN ALEKSAND ALEKSANDAR DAR JAN^ESKI JA STANISLAV STANIS SLAV PIGON P

IZGUBENI IZG GUBEN VO RAJOT RA AJOT ST STRANA TRANA 14

MILIONI EVRA OD MMF

STRANA 5

WWW.KAPITAL.MK

VOVEDNIK D K KATERINA A SINADINOVSKA SINADINO OVSK

@IVOT OD IZBORI DO IZBORI! IZBO ORI! STRANA A2

PO^ETOK 2011 30 MART 2

Navigator

PRVIOT BROJ NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL IZLEZE NA 17 MART 2010 g.

^ETVRTOK 24 MART 2011

@IVOT OD IZBORI DO IZBORI!

Od dekemvri pa navamu makedonskoto op{testvo e paralizirano! Ne deka nie i bez toa sme ne{to premnogu aktivni (ekonomski, kulturno, sportski, ako sakate), me|utoa {tom se spomna zborot “izbori” – doìveavme celosen kolaps! S$ se svede na izborite koi se najavuvaat kako svoeviden Armagedon, nekakva posledna bitka vo koja dvete glavni politi~ki sili }e se borat do istrebuvawe! Pa koj } e preìvee – da raskaè! Nebare posledni izbori ni se ova! Kompaniite ne sklu~uvaat dogovori zo{to bilo ~uvstvitelno vreme, predizborie! Gra|anite se na {trek, merat rejtinzi, pravat presmetki, da zemat ili da vratat partiska kni{ka za potoa postizborno da sednat na administrativno stol~e. Opozicijata ne moè da misli na programa i na proekti so koi bi se zafatila ako dojde na vlast, oti takvo e vremeto predizborno – nalaga da se misli na pova`ni akcii – sobiri, mitinzi, protesti! I Vladata e na “stend-baj”. Ministrite ne moàt da se zavrtat po kabinetite i da vidat do kaj im se planiranite aktivnosti zo{to se rastr~ani po selata. [tom i Antonio Milo{oski otpatuva vo Bistrenci, Pr`devo i Gore{tinci da objasnuva na plebsot kako Grcite ni go zacrnea patot do Evropskata Unija, zamislete do kade e dojdena rabotata! Raboti samo Sobranieto! I toa so polna parea, pa bez opozicija vo rok od samo eden mesec donese nad 100 zakoni. Tolku kolku {to so SDSM vnatre ne moè da izglasa za edna godina! Ako ova se zeme predvid, jasna e odlukata na koalicionite partneri da raspi{at izbori po sekoja cena. SDSM

moè samo da im smeta, oti tie s$ pravat em podobro em pobrzo koga lu|eto na Branko ne im se me{aat antidràvni~ki. Toa {to takvite izbori bi bile nefer i nelegitimni, ne e najva`no! Golema rabota ako pobara me|unarodnata zaednica preglasuvawe! Kako nam toa da ni e problem! Naprotiv! Toa zna~i novi izbori, novi predizborie, nova paraliza na dràvata! A na na{ata politi~ka elita najkomotno i e vo zastoj! Pola godina pomina vo insistirawe, pa odbivawe, pa pregovarawe, pa demek prifa}awe, pa demek zakani, pa bojkot, pa nova serija najavi za na~inot i terminot na koi }e se raspi{at izborite! Za o~ekuvawe e deka nikoj nema da se potrese ako u{te dva pati po tolku pomine dodeka se dojde do nekoi novi izbori! Ovaa dràva, ovie politi~ari zaedno so ovoj narod ìveat za izbori! Ni{to drugo ne e va`no! Opozicijata bara za da ne gi dobie! Vlasta znae da gi raspi{e samo za da gi dobie! Najlesno im e taka! Zaglaveni vo evtinata politi~ka matrica, nametnuvaj}i ja nivnata prozirna borba za vlast kako bitka za nekakov nacionalen interes, tie uporno so godini uspevaat da ja nametnat {uplivata politika kako dvigatel na op{testvoto! Zo{to ako ne zboruvame za izborite, }e treba da otvorime drugi temi! ]e treba da gi objasnat porazitelnite brojki za nevrabotenite, standardot, investiciite od koi nema ni traga ni glas. Da ni gi pokaàt pati{tata {to nikade gi nema, bolnicite na koi im pa|aat krovovite, u~ili{tata {to imaat kompjuteri, ama ne i toaleti. Da ni ja nacrtaat {emata po koja prodavaat dràvna zemja vo centarot na Skopje (patriotski na Grk), netransparantno po cena kako honorar za eden spomenik! Da prozborat za kriminalot vo koj ìvi se fateni od ministri do javni direktor~iwa! Da ja podobjasnat vizijata za

KATERINA SINADINOVSKA

dr`avnite funkcioneri. Iako od Vladata tvrdat deka poradi krizata site dr`avni institucii {tedat, izleguva deka nivnite ~elnici i toa kako frlaat pari (bez fakturi) za slu`beni patuvawa, nagradi na vrabotenite, mobilni telefoni, a vo posledno vreme osobeno popularni se kafeanite. Desetici iljadi

makedonskite integracii i vo praksa da go potvrdat zapadniot pravec {to tie treba da go dràt! Da objasnat i kako {esta godina stoime so kandidatski status! Mnogu pra{awa treba da se odgovaraat ako se isklu~at izborite! Ama zatoa {to istive pra{awa se nameneti i za opozicijata, nie nemame koj da pra{a! Opozicijata e vo istiot kal, a mediumite (onie koi u{te smeat da pra{aat) nikoj ne gi esapi! Zatoa nie si ìvurkame! Globalnite procesi ni se nau~na fantastika, a nie kuburime so elementarniot dràvotvoren kapacitet! Pa zatoa premierot Nikola Gruevski deneska e vo Brisel, a ne vo Baltimor na Samitot SAD –Zapaden Balkan. Zatoa toj deneska namesto so mo}nici od kompanii od svetski rang i ~elnici od amerikanskata administracija, namesto da dogovara investicii i biznis partnerstva, }e se sre} ava so evrokomesarot za pro{iruvawe [tefan File za da mu objasnuva kako poradi opozicijata dojdovme vo politi~ka kriza. Koja e tolku stra{na {to ve}e ni{to drugo ne e va`no, ni ime, ni ekonomija, ni EU, ni NATO! Pa zatoa pod itno se potrebni izbori! I ete go krugot...

SOWA JOVANOVA

s.jovanova@kapital.com.mk

GLAVEN I ODGOVOREN UREDNIK

Qup~o Zikov ZAMENICI NA GLAVNIOT UREDNIK

Aleksandra Nikolova: ++389 2 2551 441/ lok:104 nikolova@kapital.com.mk

Spasijka Jovanova, Verica Jordanova, Biqana Zdravkovska Stoj~evska

PRETPLATA NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL I NA MAGAZINOT KAPITAL:

POMO[NICI NA GLAVNIOT UREDNIK

Sawa Savovska: ++ 389 2 551441 /lok: 101 pretplati@kapital.com.mk

Igor Petrovski, Maja Bajalska Georgievska, Aleksandra Spasevska

REKLAMA

GRAFI^KI I IT DIREKTOR

Nikolaj Toma{evski

marketing@kapital.com.mk; aleksandra@kapital.com.mk

GRAFI^KI PRELOM I WEB ADMINISTRACIJA

OGLASI

Nade Toma{evska, Igor Toma{evski

Dijana Gulakova: ++389 2 2551441/ lok: 105

FOTOGRAFIJA

gulakova@kapital.com.mk

DR@AVNITE FUN SUZIRAAT NA SM

sinadinovska@kapital.com.mk

OFFICE MANAGER I FINANSII:

Aleksandra Stojmenova: ++389 2 2551441/ lok:103

850

iljadi evra ili 52,3 milioni denari sobra dr`avata od proda`bata na 10 dr`avni grade`ni parceli koi se nao|aat na mestoto na porane{nata kasarna vo Bitola. Zemji{teto, so vkupna povr{ina od 24.147 kvadratni metri, se prodade na javno naddavawe. Osum od parcelite se predvideni za izgradba na stanbeni zgradi, edna za hotelski kompleks, a na dve od niv treba da se izgradat delovni zgradi.

REVIZORSKITE IZVE[TAI POKA@UVAAT, OBVIN

Prviot broj na dnevniot vesnik Kapital se pojavi na 17 mart 2010 telefon: ++ 389 3 298 110 Фaks: 3 298 111 e-mail: kontakt@kapital.com.mk Izdava: KAPITAL MEDIA GROUP doo Skopje, ul.Veqko Vlahovi} br 11, (delovna zgrada na Tehnometal Vardar AD, 2 kat) 1000 Skopje, p.fah: 503, Republika Makedonija; PRETSEDATEL NA ODBOROT NA SODRU@NICI: Qup~o Zikov IZVR[EN DIREKTOR: Gordana Mihajlovska

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

Dr`avnata kasa e nepresu{en izvor za luksuzirawe, nekontrolirano i nezakonsko tro{ewe od

evra tro{at godi{no ministri i direktori na dràvni pretprijatija za ru~eci i ve~eri po kafeani, a smetkite im gi pla}a dràvata. Sive ovie nezakonski aktivnosti gi utvrdi Dràvniot zavod za revizija, ama nikoj ne gi sankcionira. Samo vo poslednite nekolku dena Dràvniot zavod za revizija otkri niza rasipni~ki tro{ewa vo nekolku dràvni institucii. Vo

Ministerstvoto za lokalna samouprava revizorot otkri deka nezakonski se potro{eni 12.700 evra samo za ugostitelski uslugi, za koi voop{to ne bile prilo`eni naodi za kogo se potro{eni parite i po koj povod. Bez sklu~eni dogovori se potro{eni 36.000 evra vo 2009 godina za nabavka i isporaka na ~etiri u~ebnici na makedonski jazik, {to ostavalo mo`nost dopolnitelno da se pla}a za istite knigi. Revizijata naveduva deka za ovie tro{ewa se pla}alo so fak-

turi bez pokritie ili so falsifikuvani fakturi. Aktuelniot minister za lokalna samouprava, Musa Xaferi, na ~ie rabotewe se odnesuva revizorskiot izve{taj, izleze so soop{tenie vo koe gi obvinuva mediumite za iskrivuvawe na faktite od izve{tajot, bez voop{to da dade obrazlo`enie za naodite na revizorot, koi aludiraat na nezakonsko tro{ewe buxetski pari. Xaferi naveduva deka ve}e postapile po preporakite na revizorot. Revizorot otkri i deka 30.880 evra nezakonski se potro{eni vo Agencijata za elektronski

Aleksandar Ivanovski

SPECIJALNI PRILOZI:

Jasmina Savovska Tro{anovski: ++389 2 2551 441/ lok: 102, prilozi@kapital.com.mk Pe~ati: Grafi~ki Centar Skopje Spored misleweto na Ministerstvoto za kultura za dnevniot vesnik “Kapital” se pla}a povlastena dano~na stapka. Tekstovite i fotografiite ne se vra}aat. Site objaveni tekstovi, fotografii i druga grafi~ka oprema se avtorski za{titetni i mo`at da bidat preobjaveni, ili na drug na~in koristeni samo so dozvola na izdava~ot. Dano~en broj: MK 4030999366644; @iro smetki: Eurostandard banka: 370011100019555

OBVINITELSTVOTO NE GLEDA KRIMINAL

Minatata godina Javnoto obvinitelstvo go zatvori slu~ajot pokrenat po revizorskiot izve{taj za Ministerstvoto za transport i vrski so odluka deka stanuva zbor za sitni propusti, za koi nema potreba da se otvora istraga. Slu~ajot go otvori opoziciskata SDSM, obvinuvaj}i deka se raboti za kriminal “te`ok” 21 milion evra.

Navigator

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

LIDERI

NE IM BE[E DENOT

POBEDNIK HRVATSKA OFANZIVA NA EU

TEODOROS PANGALOS

icepremierot na Grcija e gord {to toj e eden od dvajcata Grci koi smetaat deka Makedonija treba da se narekuva Makedonija i ostanuva na ovoj stav

BEN BERNANKE

AD }e dobie duri 79,3 milijardi dolari od Upravata za federalni rezervi, koja i vo kriznata 2010 godina ostvari dobivka od 81,7 milijardi dolari od hartii od vrednost

XEVAT ADEMI

ALEN @IPE

sklu~ivo barawata na Albancite se na spisokot na pratenikot od DUI, a za kakvi bilo drugi prioriteti ili interesi na dr`avata ne stanuva zbor

rancuskiot minister za nadvore{ni raboti se “te{i” deka operacijata vo Libija }e trae kratko, ama rabotite na teren ne odat vo taa nasoka

ITELITE ZAMI@UVAAT

NKCIONERI SE LUKMETKA NA DR@AVATA Dràvnata kasa e nepresu{en izvor za luksuzirawe, nekontrolirano i nezakonsko tro{ewe od dràvnite funkcioneri. Tie frlaat pari (bez fakturi) za slu`beni patuvawa, nagradi na vrabotenite, mobilni telefoni, a vo posledno vreme osobeno popularni se tro{ocite po kafeani. Sive ovie nezakonski aktivnosti gi utvrdi Dràvniot zavod za revizija, ama nikoj ne gi sankcionira komunikacii vo vreme koga so nea direktoruval Petar Ivanovski. Revizorite ne se uverile deka potro{enite pari se vo soglasnost so antikriznite merki na Vladata, bidej}i slu`benicite na AEK pla} ale poskapi hotelski uslugi otkolku {to zakonski im e dozvoleno. Samo za nagradi na vrabotenite Ivanovski dal 18.000 evra, iako Agencijata nema akt so koj{to }e se definiraat kriteriumite za nagraduvawe i kaznuvawe, pri {to Ivanoski nagradite gi delel po li~no ubeduvawe. Porane{niot direktor na AEK ova go pravel vo 2009 godina i pokraj preporakite na Vladata zadolìtelno da se ukinat bonusite vo AEK. Revizorite zabeleùvaat i deka AEK vo 2001 godina isplatila 815.000 evra na propadnatata Eksport Import banka kako namenski oro~en depozit za finansirawe na Original indigo foo od [tip. Do 2010 godina, koga revizorite vlegle vo AEK, nemalo odgovor kako AEK }e gi naplati ovie pobaruvawa koga bankata ve}e e vo ste~aj. Ni{to pomalku odgovorni ne se ni gradona~alnicite, koi op{tinskata kasa ja zloupotrebuvaat za delewe nagradi na sovetnicite. Na sovetnicite vo op{tina [tip za plati i nadomestoci im bile isplateni vkupno 12.000 iljadi za mese~en pau{al za prisustvo na sednica, za redovnost i za u~estvo vo komisii i ven~avki, {to, vsu{nost, e nivna rabota. Revizorite utvrdile deka

stanuva zbor za nezakonska isplata na pari so ogled na toa {to spored Zakonot za plata i drugite nadomestoci na pratenicite vo Sobranieto na sovetnicite im sleduva samo eden mese~en nadomest za prisustvo na sednici na sovetot i patni i dnevni tro{oci. Revizijata se odnesuva na 2009 i 2010 godina, vo vreme na dvajca gradona~alnici, porane{niot Pande Sarev i sega{niot Zoran~o Aleksov. [tipskite gradona~alnici vrabotuvale lica bez naveduvawe na anga`manot na rabotnicite, a bile prefrleni 5.000 evra na nevladini organizacii i zdruènija bez prethodno da bide izgotvena programa za dodeluvawe na sredstvata. Spored revizorite, somne` za nezakonsko tro{ewe na sredstvata na op{tinata frla i sproveduvaweto na javnite nabavki, kade {to voop{to ne se po~ituvala procedurata. Nepravilnosti vo odnos na javnite nabavki se otkrieni i vo skopskata op{tina âir. Bil sklu~en dogovor so odredena kompanija kako investitor za izgradba na pe{a~ki nadvoznik, iako toa bilo vo nadle`nost na grad Skopje. Dràvniot zavod za revizija otkri i deka vo 2009 godina op{tinata ne prikaàla ostvareni prihodi od naplata na komunalna taksa za koristewe na prostor za parkirawe na vozila, iako Upravata za javni prihodi utvrdila deka se napla}a za koristewe na parking. Iako revizorite go ispratija izve{tajot do

Vesna Pusi}, pretsedatelkata na Nacionalniot odbor za sledewe na pregovorite na Hrvatska so Evropskata unija, gi povika pretsedatelot Ivo Josipovi} i premierkata Jadranka Kosor vo ime na nacionalniot interes privremeno da gi zakopaat voenite sekiri vo drà dràvata za da ne ja pr propu{tat {ansa za zavr zavr{uvawe na pregovorite so EU. Vo pismoto {to im go isparti na prvit prvite lu|e na Hrvatska, Pusi Pusi} predlaga konkretni merk merki kako da se zavr{at pre pregovorite so Unijata vo sslednite dva meseca. deka HrvatsPusi} smeta de ka moè do krajot na juni da gi zavr{i pregovorite so Evropskata unija. Za da ne se propu{ti

GUBITNIK [AH-MAT!

ZLOUPOTREBA NA BUXETSKI PARI

MUSA XAFERI MINISTER ZA LOKALNA SAMOUPRAVA 36.000 evra za nabavka i isporaka na ~etiri u~ebnici na makedonski jazik bez dogovor za regulirawe avtorski prava pla}al so falsifikuvani fakturi 16.500 evra potro{il po kafeani, a ne ka`al za kogo i po koj povod 11.500 evra potro{eni so fakturi bez pokritie za gorivo za slu`benite vozila

PETAR IVANOVSKI PORANE[EN DIREKTOR NA AEK 30.880 evra za luksuzirawe vo hoteli 18.000 evra za nagradi na vrabotenite i pokraj preporakite od Vladata za ukinuvawe na bonusite

PERO STOJANOVSKI PORANE[EN MINISTER I

NIKOLA TODOROV AKTUELEN MINISTER ZA OBRAZOVANIE 32.000 evra neopravdano potro{eni za patuvawa vo zemjata i stranstvo 16.000 evra pre~ekoren limitot za razgovori na mobilen telefon

@ARKO KARAXOVSKI DIREKTOR NA MAKEDONSKI [UMI 11.500 evra potro{eni na ru~eci i ve~eri, od koi duri polovina za viski fiktivni tro{oci vo fakturite Antikorupciskata komisija, gradona~alnikot Izet Mexiti, vo ~ie vreme se napraveni nepravilnostite, tvrdi deka stanuva zbor za pozitiven izve{taj ako se sporedi so tie za drugite buxetski institucii.

NI 90 DENA NE SE DOVOLNI ZA AKCIJA OD NADLE@NITE INSTITUCII

Del od izve{taite na Dr`avniot zavod za revizija se dostaveni do Javnoto obvinitelstvo i do Antikorupciskata komisija. Ovie institucii, kako i ministerstvata, imaat rok od 90 dena da se proiznesat po revizorskite izve{tai, da otvorat postapka ili da pobaraat dopolnitelni informacii.

“Koj raboti i gre{i. ]e se obideme da gi popravime nepravilnostite i }e ~ekame da vidime {to }e kaè Antikorupciskata komisija. No, mora da kaàm deka ova, sepak, e pozitiven revizorski izve{taj”, istaknuva Mexiti. Vo Antikorupciskata komisija velat deka narednite denovi }e go razgleduvaat slu~ajot so op{tina âir no i so ostanatite izve{tai, kako {to e toj na Ministerstvoto za lokalna samouprava, koj s$ u{te ne stignal do nitu edna nadle`na institucija.

VEESNA VESNA SN NA PU PUS PUSI] SI] taa {ansa, prvata ovlastena za pregovorite so EU & predlo`i na premierkata da sklu~i primirje od 57 denovi me|u vlasta i opozicijata. Vo ovoj period treba da se zavr{at pregovorite na Hrvatska so EU. Vesna Pusi} gi povikuva site politi~ki sili vo Hrvatska da se obedinat za da se ispolnat preostanatite kriteriumi za poglavjata na pravosudstvoto i osnovnite prava na lu|eto. Pusi} smeta deka nacionalnata ofanziva treba da ja vodat premierkata Jadranka Kosor i pretsedatelot Ivo Josipovi}.

Ignorantskiot odnos na ministerot Nikola Todorov kon skandalot na Univerzitetot vo Tetovo e samo u{te eden lo{ poteg na “reformskata” tabla. Vakvata {ah-mat pozicija na najvisokata figura vo makedonskiot obrazoven sistem e samo dokaz deka poleka, no sigurno se otpletuvaat koncite na tolku najavuvanoto “moderno” obrazovanie. Faktot deka na Univerzitetot vo Tetovo, kosovskite studenti pla}aat isti ceni so doma{nite e samo dokaz deka i vo ovoj resor, sekoj raboti kako {to mu odgovara, bez pritoa da vodi smetka za interesite na dr`avata. Duri i po cena na finansiska {teta na fakultetite, Todorov se ograduva od odgovornosta, pod izgovor deka ne saka da ja naru{uva avtonomijata na eden univerzitet. Zo{to toga{ ministrot svoevolno formira Fakultet

NIKO NIKOLA OLA A TODOROV TTO ODOROV ODO OD za informati~ki nauki i kompjuterski in`enering, iako dekanatite na dva istaknati fakulteti go obvinija Todorov za upad vo avtonomijata? Nejasno e i zo{to Todorov nastojuva da go podeli najstariot univerzitet vo Makedonija i pokraj obvinuvawata na Rektoratot za krajno nepo~ituvawe na univerzitetskata avtonomija?! Najverojatno ovoj izgovor mu slu`i na ministerot samo za “obeluvawe” na politi~kiot obraz, a ne i za konzistentnata ustavna kategorija koja e nad zakonite, koi Todorov gi nosi bez razmisluvawe.

MISLA NA DENOT PRAVILO NA DELOVNOSTA E [TO POBRZO DA SE PLASIRAAT IDEITE NA PAZAROT

ALEKS OZBORN MARKETING EKSPERT

Navigator

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

ZAGUBARITE, DUPKA BEZ DNO

VLADATA ]E MU PROSTI 3,2 MILIONI EVRA NA OHIS

Ministerot za finansii, Zoran Stavreski, predlo`il vo Vladata dvegodi{nite dolgovi na OHIS kon dr`avata, vo iznos od 3,2 milioni evra, da se pretvorat vo traen vlog KATERINA POPOSKA poposka@kapital.com.mk

inisterot za finansii, Zoran Stavreski, predloìl vo Vladata dràvata da mu go prosti na OHIS dvegodi{niot dolg vo iznos od 3,2 milioni evra. Po skratena postapka, Stavreski saka da proturka predlog-zakon, so koj pobaruvawata na dràvata vo OHIS }e se pretvorat vo traen vlog. Ovie pari vo izminatite dve godini Vladata gi transferirala na smetkata na OHIS kako pozajmici i finansiska pomo{ za da se odrì proizvodstveniot proces i za da moè da se isplatat platite na vrabotenite. Spored finansiskite izve{tai, OHIS ja zavr{i 2010 godina so zaguba od 2,4 milioni evra i re~isi 16 milioni evra akumulirani obvrski. Stavreski priznava deka dolgovite na OHIS se ogromni i kon dràvata i kon privatnite kreditori i delovni sorabotnici. Zatoa bara Vladata povtorno, kako i pred dve godini, da gi prezeme

dolgovite kon sebe, a potencijalniot investitor koj }e vleze vo OHIS da go nasledi samo dolgot kon privatnite doveriteli. “Celta na ovaa postapka e, sekako, proda`ba na dràvniot paket akcii vo OHIS. So predloènite re{enija vo zakonot }e se ovozmoì konverzija na pobaruvaweto na dràvata vo traen vlog, so {to }e se zgolemi brojot na

akciite vo sopstvenost na dràvata vo osnovnata glavnina na OHIS. Po konverzijata na dràvniot dolg vo vlog, zaklu~no so 31 dekemvri 2008 godina, OHIS prodolì da raboti, a te~ea i javni oglasi za proda`ba na dràvniot kapital. Taka nastanaa novi dolgovi na dru{tvoto, koi gi optovaruvaat idnata proda`ba i interesot na investitorite. So ogled

na toa {to se raboti za dru{tva so dominanten dràven kapital, dràvata go tolerirala raboteweto so zaguba na ovie kompanii so decenii za da go odrì proizvodstvoto i da gi zadrì vrabotenite”, veli Stavreski. Dràvata ve}e ima udel vo OHIS, koj e 80%. Ekonomskite ministri ne objasnuvaat za kolku }e se zgolemat akciite na dràvata

zagubar da stane profitabilna. “Vo prvite 12 do 15 meseci planirame kompanijata da po~ne da raboti bez zagubi i da stane likvidna. Vo slednite tri godini, planirame dopolnitelen razvoj na OHIS. Vo ovoj period predviduvame delumno da se re{at akumuliranite obvrski, koi vo momentov se 16 milioni evra. Vo biznis-planot imame temelni proekcii, kako {to e namaluvawe na tro{ocite za energensi za 15% do 30%”, objasnuva generalniot direktor na OHIS, Pece Joveski. Za da gi amortizira milionskite zagubi od lo{oto rabotewe na ~etirite kompanii so dominanten dr`aven kapital, Vladata na krajot od 2008 godina donese zakon za konverzija na pobaruvawata vo zagubarot. Dali sevo ova se pravi za od zagubarite vo traen da se “razubavi” fabrikata vlog. Sevo ova Vladata go za hemiski proizvodi pred opravda so namaluvawe na proda`ba? Ako e taka, pak, dolgovite, koi ovie fabriki gi imaa naplasteno se postavuva pra{aweto dali pokrivaweto na zagu- vo izminatata decenija. bite vo OHIS e poraciona- Stavreski ne odgovori dali lna odluka od taa Vladata novoto zakonsko re{enie da go prifati petgodi{niot vo idnina }e se primeni i kaj EMO, Eurokompozit biznis-plan na menaxmeni prilepskiot Tutunski tot na OHIS vreden 1,5 milioni evra, koj treba da kombinat, koi, isto taka, se dr`avni zagubari. obezbedi kompanijata od

Navigator

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

3 FAKTI ZA...

4,4% 3% 1,5%

PROCENKI... VLADIMIR PUTIN premier na Rusija

]E PORASNE GLOBALNATA EKONOMIJA GODINAVA, PREDVIDUVA MMF VO POSLEDNIOT KONCEPT-IZVE[TAJ ZA SVETSKATA EKONOMIJA

NI[TO NE SMEE DA JA ZAGROZI IZGRADBATA NA JU@EN POTOK i{to ne smee da ja zagrozi izgradbata na magistralniot gasovod Ju`en potok, izjavi sino}a vo Brdo kaj Kraw ruskiot premier, Vladimir Putin. Spored nego, Moskva o~ekuva pozitiven odgovor od Turcija za realizacija na proektot niz turskite teritorijalni vodi na Crnoto More, no duri i da ne se slu~i toa, Rusija e podgotvena „za postavuvawe na gasovodot do Bugarija nezavisno od razvojot na nastanite”. Spored Putin, Turcija ne go zagrozuva ovoj proekt i Rusija ne smeta deka postoi kakva bilo zakana za negovata realizacija. “Od Ju`en potok polza }e imaat site evropski zemji”, potencira Putin.

RAST NA AMERIKANSKATA EKONOMIJA E PROCENKATA NA FONDOT ZA GODINAVA

]E PORASNE EKONOMIJATA VO EVROZONATA VO 2011 GODINA, PROGNOZIRA MMF

5 PREGLED VESTI VLADATA POVLEÊ 220 MILIONI EVRA OD MMF, BUXETOT E VO KRIZA?! tkako propadnaa obidite za izdavawe evroobvrznica poradi destabilizacijata na kreditnite pazari i predizborniot proces vo koj vleguva Makedonija, Vladata odlu~i da povle~e 220 milioni evra od Me|unarodniot monetaren fond (MMF). Iako Fondot postojano sugerira{e deka parite od kreditnata linija za pretpazlivost ne treba da se koristat, osven vo uslovi na silni eksterni {okovi i dokolku prihodite vo Buxetot ne se realiziraat so planiranoto tempo, ministerot za finansii, Zoran Stravreski, negira deka dràvnata kasa ima problemi so prilivite od danoci. “Vladata gi zede predvid novonastanatite rizici od politi~kata situacija i predvremenite izbori i odlu~i da povle~e del od parite od MMF vo nasoka na obezbeduvawe na normalno funkcionirawe na Buxetot vo slednite nekolku meseci. Sepak, nie i ponatamu }e bideme posveteni da izlezeme na pazarot so evroobvrznica toga{ koga uslovite }e bidat soodvetni i dokolku se slu~i toa, }e nastojuvame duri i predvreme da gi vratime parite kaj MMF. Parite se dobieni pod isklu~itelno povolni uslovi so kamata od samo 1,4% i }e se koristat za buxetski potrebi”, istakna Stavreski. Od MMF go potvrdija baraweto od makedonskata strana za koristewe na 220 milioni evra od vkupno odobreni 390 za ovaa godina. Vo soop{tenieto od MMF, pi{uva deka Vladata se obvrzala deka }e stori s$ za da moè da gi vrati parite vo najbrzo vreme. Ekonomistite komentiraat deka povlekuvaweto na pari od MMF so niska kamata e dobar poteg, no sugeriraat parite da se tro{at za razvojni investicii, a ne za tekovni potrebi od Buxetot koi voobi~aeno odat za plati na administracijata i socijalni dava~ki. Sepak, imaj}i gi predvid preporakite od MMF, parite da se ~uvaat kako garancija i da ne se tro{at, osven vo isklu~itelni situacii koga }e se pojavat rizici vo ekonomijata, se otvora dilemata – dali predizborniot period }e ja vturne doma{nata ekonomija vo nova kriza?!

ELEM I EVN POSTIGNAA SPOGODBA?! vegodi{niot sudski spor {to go vodat zavojuvanite energetski kompanii ELEM i EVN e pred razre{nica. Dvete kompanii najverojatno slednata sreda spogodbeno }e go re{at najgolemiot spor {to dosega se vodel vo stopanskite sudovi, doznava “Kapital” od izvori vo dvete kompanii. Pretstavnici i na dvete “zavojuvani strani” obelodenuvaat deka re~isi se dogovorile site dosega{ni nedorazbirawa da gi re{at spogodbeno. Izvori od kompaniite za “Kapital” objasnuvaat deka namesto so presuda sporot, “te`ok” re~isi 200 milioni evra, }e se re{i spogodbeno. Zasega nikoj ne otkriva {to se dogovorile advokatite na ELEM i EVN, kolkava ot{teta EVN }e mu plati na ELEM. Primirjeto na doma{en teren najverojatno }e zna~i i povlekuvawe na tu`bata pred Arbitra`niot sud vo Va{ington, kade {to avstriski EVN ja obvinuva Makedonija za diskriminacija kako investitor vo zemjava. Pred re~isi dve godini ELEM sudski pokrena postapka da si naplati okolu 200 milioni evra, {to e re~isi isto kolku {to platija Avstrijcite vo 2006 godina koga ja kupija distribucijata, del od nekoga{nata ESM. ELEM se re{i da ja tu`i EVN za nenaplatenite pobaruvawa {to gi imala porane{nata ESM od potro{uva~ite vo periodot 1995-2004 godina. EVN trebalo ovie pobaruvawa da gi naplati i parite da gi podeli so ELEM po polovina.

POVE]E OD 93.000 FIRMI ]E KURTULAT OD KAZNA ZA NEPRIJAVENA E-MAIL ADRESA amo 6.495 firmi od vkupno 100.000 registrirani dosega prijavile e-mail adresa vo Centralniot registar. Poradi slabiot odyiv, direktorot na CRM, Van~o Kostadinovski, go prodolì rokot za besplatno prijavuvawe na elektronska adresa na firmite, no ne precizira{e koj e krajniot rok. “Pou~eni od drugite postapki i zakoni deka sekoga{ se ~eka posledniot datum i imaj}i predvid deka rokot e relativno kratok, odlu~ivme da ja odloìme primenata i vo delot na pribirawe na nadomest i vo delot na izrekuvawe na globi kon firmite. Motivot za odlagawe na primenata na Zakonot e {to do deneska mnogu malku kompanii ja izvr{ile svojata obvrska”, istakna Kostadinovski. Toj dodava i deka celta na Centralniot registar ne e preku ovaa merka da pribira pari, tuku da ovozmoì relevantno elektronsko po{tensko sanda~e preku koe firmite }e dobivaat dokumenti po elektronski pat. Pritoa, po{tenskoto sanda~e }e bide vpi{ano vo Trgovskiot registar i Registarot na drugi pravni lica i }e bide javno dostapno za sekogo. Firmite koi nema da ja izvr{at obvrskata do rokot koj dopolnitelno }e go soop{ti Kostadinovski }e platat kazna od 500 do 1.000, a za odgovornoto lice, pak, e propi{ana kazna od 250 do 500 evra. Direktorot na CRM potencira deka Registarot e podgotven navreme da gi prifati site aplikacii za upis na elektronskite adresi.

Politika / Pari / Dr`ava

PREGLED VESTI

STEFAN LIBIH: ME\U MAKEDONIJA I GRCIJA DA POSREDUVA OBSE ratenikot vo germanskiot Parlament, Stefan Libih, na pres-konferencija vo Bundestagot izjavi deka Makedonija i Grcija se ramnopravni ~lenki na OBSE i zatoa ovaa organizacija moè da bide najdobar posrednik vo re{avaweto na sporot za imeto, koj pretstavuva pre~ka za ~lenstvo na Makedonija vo EU. “Ovoj spor me|u dvete sosedni dràvi ne e realen. S$ {to e potrebno e voobi~aenite kriteriumi za zemjite-kandidati da bidat osnova za odlukite na Evropskata komisija za po~nuvawe na pristapnite pregovori so Makedonija, kako i so drugite zemji”, izjavi Libih i dodade deka do germanskata Vlada podnel barawe za i taa da se angaìra vo iznao|awe re{enie za sporot me|u Makedonija i Grcija i deka o~ekuva da dobie odgovor vo rok od edna nedela.

HOLANDIJA JA PODDR@UVA MAKEDONIJA VO EU I VO NATO olandija e prijatel na Makedonija, a toa prijatelstvo e bazirano na pove}egodi{nata me|usebna doverba. Holandija ja poddr`uva Makedonija vo dobivaweto datum za po~nuvawe na pregovorite za ~lenstvo vo EU i vlez vo NATO. Ova go istaknal {efot na holandskata diplomatija, Uri Rozental, na v~era{nata poseta na ministerot za nadvore{ni raboti na Makedonija, Antonio Milo{oski vo Holandija. Vo odnos na sporot za imeto, Rozental istaknal deka se raboti za bilateralen spor {to treba da se razre{i me|u dvete zasegnati strani. Na sredbata, osven za integracijata na Makedonija vo EU i vo NATO, dvajcata kolegi razgovarale i za bilateralnata sorabotka na dvete zemji, kako i za prodlabo~uvawe na ekonomskata sorabotka, se naveduva vo soop{tenieto na Ministerstvoto.

PACOLI: MAKEDONIJA I KOSOVO SE PRIJATELSKI ZEMJI akedonija i Kosovo se prijatelski zemji i nemaat otvoreni pra{awa {to otvoraat mo`nosti za zajaknuvawe na bilateralnata sorabotka i razvoj na ekonomskite odnosi vo interes na nivnite gra|ani. Ova e zaklu~okot od v~era{nata sredba na makedonskiot pretsedatel, \orge Ivanov i kosovskiot pretsedatel, Bexet Pacoli, koj e vo prva oficijalna poseta na Makedonija. "Makedonija e zainteresirana za sorabotka so Kosovo vo site sferi i zatoa demarkacijata na grani~nata linija {to ja napravivme e krucijalna dobivka za dosega{nata sorabotka i pridones za unapreduvawe na bezbednosta, stabilnosta i prosperitetot na regionot", re~e Ivanov. So sli~en stav i kosovskiot pretsedatel Pacoli. "Gi re{ivme site problemi {to stoeja na patot. Vospostavivme diplomatski odnosi vo najpogodnoto vreme i sega prodol`uvame da sorabotuvame za dobroto na na{ite gra|ani. Na patot nemame problemi poradi koi bi go gubele vremeto", istakna Pacoli.

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

VANE CVETANOV ZA “KAPITAL”

“PREMIEROT POLITI^KI ]E PROCENI KOGA DA ME UAPSAT” MARIJA SEVRIEVA

sevrieva@kapital.com.mk

ako ja ocenuvate izjavata na obvinitelot Qup~o [vrgovski deka Obvinitelstvoto nema utvrdeno kriminal vo dokumentite koi gi dostavivte u{te minatata godina? Predmetite koi bea dostaveni do Obvinitelstvoto se dostaveni do MVR ili do finansiskata policija u{te vo 2009 godina. Tie imaa kapacitet da gi srabotat, no o~igledno se ~uvaat vo fioki poradi odredeni interesi. Obvinitelstvoto i da saka{e nema{e da mo`e da gi sraboti sive ovie predmeti za nekolku godini tokmu zatoa {to nema kapaciteti. Vtorata rabota e {to tie predmeti se vreli kosteni koi mo`at da go odnesat vo propast sekoj {to bi se obidel da gi sraboti do kraj, pa zatoa i se bara{e na~in kako da se relativiziraat tie predmeti bez premnogu da se

razbranuva javnosta. Da rezimirame, kriminal postoi, predmetite se argumentirani, postojat silni dokazi za perewe pari na desetina kriminalni grupi, vkupnata suma e pove}e od 150 milioni evra za site predmeti. Dali se to~ni {pekulaciite deka se podgotvuva va{e apsewe? Dobiv nepristojni predlozi da prestanam so kolumnite vo "Fokus" i da ja smirime rabotata, inaku MVR }e me sredele. Imajki ~ista sovest za celoto moe rabotewe, ne podlegnav na pritisocite. Za vreme na akcijata na MVR, po~nata vo septemvri, vo upravata se imaat zakanuvano na vraboteni deka }e letaat od rabota dokolku ne svedo~at protiv mene. MVR vo sorabotka so noviot direktor na upravata od septemvri do deneska kontinuirano rabotat na {teluvawe na nekakvi dokumenti za moe apsewe. MVR, Sudot i Obvinitelstvoto tvrdatdeka do niv nema

stignato nikakva krivi~na prijava protiv vas. Koj se obiduva da ve vovle~e vo kriminal? Sekako MVR, po nara~ka na Nikola Gruevski. Pred dve nedeli, koga treba{e da se javam za davawe na obi~na informacija vo policiska stanica Ko~ani, za koja obi~no odat dvajca inspektori, vo Ko~ani imalo tri koli so desetina civilni policajci okolu stanicata, plus inspektorite, a i xipot za pritvorawe bil vo Ko~ani. Isto taka, vo Obvinitelstvoto vo Skopje istiot den bilo komentirano i deka ima podgotveno i obvinenie za mene. Taka {to i obvinenieto i krivi~nata prijava se isfingirani i ve} e spak uvani. Pra{awe e na politi~ka procenka i na potrebite n a Grue v s k i za le~ewe na li~nite frustracii kako }e prodol`i buruleskava.

ZA RAZLIKA OD DRUGITE STRANCI

KOSOVSKITE STUDENTI PLA]AAT DVOJNO POEVTINO! VIKTORIJA MILANOVSKA

milanovska@kapital.com.mk

transkite studenti na Univerzitetot Goce Del~ev vo [tip i Univerzitetot Kiril i Metodij vo Skopje vo prosek pla}aat pet pati pove}e od makedonskite, dodeka kosovskite pla}aat dva i pol pati pati pomalku od stranskite, poka`uva analizata koja ja sprovede "Kapital". Na {tipskiot univerzitet studiraat pove}e od 80 studenti od Turcija i po tarifnikot za stranci tie pla}aat 600 evra za edna studiska

godina, dodeka studentite od Makedonija pla}aat 200 ili 400 evra, vo zavisnost od vidot na kvotata, velat od Dekanatot. Za smetka na toa, pove}e od 1.000 studenti na dr`avniot univerzitet vo Tetovo pla} aat 400 evra za studiska godina, isto kako i studentite od zemjava. Otkako ministerot Nikola Todorov re{i da go ignorira ovoj skandal, se pobunija ekspertite i poznava~ite na obrazovniot sistem. Velat, vakvite isklu~oci s$ pove} e nalikuvaat na seriozni op{testveni problemi koi dobivaat dimenzii na etni~ki,

no i ekonomski skandali. Poznava~ite komentiraat deka vakvata politika na univerzitetot vo Tetovo im gi krati finansiskite sredstva na fakultetite koi bi mo`ele da gi dobivaat po osnov na stranski studenti. Spored rektorot na UKIM, Velimir Stojkovski, sosema korektno e studentite koi ne se od Makedonija da pla}aat poskapi studii. "Nesomneno e deka fakultetite na koi se zapi{uvaat stranski studenti imaat finansisiki benefit vo toj del. Na primer, del od tie sredstva UKIM tro{i za da im obezbedi na tie studenti izu~uvawe na

jazik i soodvetni kursevi. Momentalno imame 560 stranski studenti i site tie si pla} aat po 2.000 dolari za edna studiska godina." Ministerstvoto za obrazovanie se ogradi od intervencii vo ovoj del. Spored niv, kakva bilo reakcija od strana na ministerot bi zna~ela kr{ewe na Zakonot za visoko obrazovanie. Od Univerzitetot od Tetovo, pak, izjavija deka toa e albanski univerzitet ~ii vrati otsekoga{ bile otvoreni za studenti od Albanija i od Kosovo. Velat, ministerot znae s$ i nema potreba da reagira.

Politika / Pari / Dr`ava

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

NA GRUEVSKI I NA AHMETI NE IM TREBA NIKOJ

MAKEDONIJA ]E IMA IZBORI BEZ OPOZICIJA!

Glasaweto bojkotirano od eden {irok opoziciski blok bez somne` }e bide proglaseno za nelegitimno. Mnogu lesno mo`e da ni se slu~i Albanija, pa me|unarodnata zaednica da bara novi izbori. A vo situacija koga dr`avata stoi na patot za EU i NATO, na rabot na ekonomskata mo}, procenkite se deka najmalku ni treba gubewe vreme vo izborni ciklusi! KATERINA SINADINOVSKA

PREGLED VESTI IPIS: ZA VMRO-DPMNE BI GLASALE 23,6%, A ZA SDSM 13,3% OD GRA\ANITE o slu~aj utre da se odràt parlamentarni izbori vo Makedonija, VMRO-DPMNE bi dobila 23,6% od glasovite, za SDSM bi glasale 13,3%, za DUI 7,6%, za DPA 3,5%, za Nova Demokratija 2%, a za LDP 1%. Ova se rezultatite od anketata na Institutot za politi~ki istraùvawa Skopje (IPIS), koi pokaùvaat deka brojot na gra|ani koi nema da glasaat na izborite se namaluva i sega iznesuva 25%, {to e za 3% pomalku otkolku vo prethodnata anketa. Od politi~arite najgolema doverba s$ u{te ima liderot na VMRO-DPMNE, Nikola Gruevski (24,1%), po nego e liderot na SDSM, Branko Crvenkovski, so 9,3%, a na liderot na DUI, Ali Ahmeti, mu veruvaat 7,6%. Istraùvaweto e sprovedeno vo prvata polovina na mart, so telefonska anketa na reprezentativen primerok od 1.110 ispitanici.

sinadinovska@kapital.com.mk

o poslednata vo serijalot neuspe{ni liderski sredbi vo vilata na {efot na dràvata, \orge Ivanov, koja pokaà deka apsolutno e nevozmo`no da se najde zaedni~ki jazik me|u vlasta i opozicijata, VMRO– DPMNE izleze so jasen stav – do 10 april }e se raspu{ti Sobranieto i }e odime na izbori so ili bez Branko Crvenkovski i SDSM. “Tie dojdoa so namera, o~igledno, taa namera be{e i prethodno, kako {to i jas vo moite izjavi kaùvav, da ne se dojde do dogovor i da nema predvremeni izbori. Od na{a gledna to~ka, moàm da kaàm deka nie napravivme maksimum. Sovesta ni e ~ista”, izjavi premierot Gruevski. Ovaa izjava ja dopolni direktorot na Centarot za komunikacii, Ilija Dimovski, koj naglasi deka del od barawata }e bidat vgradeni u{te pri odrùvaweto na sednicata na Privremenata komisija za pro~istuvawe na izbira~kiot spisok, koja svoeto prodolènie treba da go ima denes vo 14 ~asot. “Sobranieto }e se raspu{ti vo predvideniot rok od 31 mart do 10 april. Vo odnos na izborot na pretsedatel na Dràvnata izborna komisija, toj }e bide izglasan vedna{ otkako }e bidat sozdadeni uslovi za toa”, izjavi Dimovski.

SREDBA GRUEVSKI-FILE remierot Nikola Gruevski denes }e se sretne so evrokomesarot za pro{iruvawe, [tefan File. Soglasno najavite, Gruevski i File }e razgovaraat za politi~kata kriza vo koja se nao|a Makedonija i kako istata mo`e da se nadmine. Politi~kiot dijalog i nezavisnosta na mediumite se problemite za koi najmnogu }e diskutiraat dvajcata funkcioneri. Pra{aweto za imeto isto taka }e bide del od razgovorot, no soglasno najavite, ova pra{awe ovojpat }e bide marginalizirano. Se o~ekuva povtorno da se prenese porakata za brzo nao|awe na re{enie na sporot za imeto za deblokada na Makedonija vo EU i co NATO. Inaku, denes vo Brisel e i premierot na Grcija, Jorgos Papandreu, koj }e u~estvuva na Sovetot na ministeri na EU. Zasega nema najavi za mo`na sredba me|u dvajcata premieri.

Liderot na opozicijata, Branko Crvenkovski, po zavr{uvaweto na sredbata izleze so stav deka vlasta } e ja ponese odgovornosta za samovolieto i insistiraweto na izbori po sekoja cena. “Ne e to~no toa {to ovie denovi go slu{ame od nego, deka SDSM posakuva bojkot na izborite, tuku deka Gruevski saka izbori bez opozicija i deka toj e toj koj{to ja turka celata opozicija, ne samo SDSM da ne u~estvuva na ovie izbori”, veli Crvenkovski. I partiskiot sekretar, Andrej Petrov, pora~a deka Gruevski svesno pravi plan za sam da odi na izborite vo stilot na Gadafi. Na liderskata do{ol so plan taa da zavr{i bez dogovor. Po stavot na liderot na DUI, Ali Ahmeti, i toa kako

mo`e da se zaklu~i deka me|u nego i Gruevski postoi silen dogovor i poddr{ka na izbori da se odi i bez opozicija. "Ne sakam da ja potcenam ulogata i vlijanieto na opozicionite politi~ki partii, no moram da naglasam pred vas deka Makedonija ne e vo politi~ka kriza, zatoa {to site institucii funkcioniraat soglasno so Ustavot i zakonot”, izjavi Ahmeti. Vo vakvi uslovi, koga ve}e stanuva jasno deka Gruevski }e odi dokraj i zaedno so Ahmeti }e raspi{e izbori, bojkotot na opozicijata }e zna~i voved vo edna seriozna politi~ka kriza i destabilizacija. Takvite izbori, koi }e bidat bojkotirani od eden {irok opoziciski blok, bez somne` }e bidat proglaseni za nelegitimni. Mnogu

IAKO MNR ZNAE

NE SMEE DA SE OTKRIE KOLKU ]E ^INI HAG GABRIELA DELOVA

delova@kapital.com.mk

va do tri milioni dolari e sumata koja Makedonija }e ja plati samo za advokatite vo sudskiot spor protiv Grcija vo Hag. Ova se prvi~nite i neoficijalni procenki na poznava~ite po me|unarodno pravo, koi svoite presmetki gi baziraat na sli~nite procesi na ovoj, kako tu`bata i sudeweto me|u Srbija i Kosovo. Oficijalen podatok nema. Od makedonskoto Ministerstvo za nadvore{ni raboti velat deka se napraveni prvite procenki za toa kolku bi ~inel celiot proces, no ne izleguvaat so podatoci so cel toa da ne mu na{teti na procesot. Poznava~ite na vakvite procesi velat deka samo anga`iraweto na stranski advokati }e ~ini pove}e od tri milioni dolari. Ako se napravi sporedba so slu~ajot na Srbija so Kosovo, koi vo

svojot tim isto taka imaa stranski eksperti, toga{ ovaa suma e minimalno {to Makedonija }e ja plati samo za advokatite, velat upatenite, so ogled na toa deka se raboti za advokati koi za pomala suma ne ni pomisluvaat da se vovle~at vo vakov spor. GRCIJA ]E PRIZNAE DEKA STAVILA VETO! Diplomatski izvori od Grcija velat deka iako neo~ekuvano, Grcija, koja denes }e ja argumentira svojata odbrana vo Hag, sepak, }e priznae deka stavila veto vo Bukure{t. "Sekoj {to ima pravo na veto bi go napravil toa" }e bide eden od glavnite argumenti na gr~kata odbrana, brifiraat izvori. Toa go potvrduva i posledniot dokument objaven od Vikiliks, koj Vladata go demantira, vo koj premierot Nikola Gruevski navodno rekol deka i toj da bil Karamanlis }e stavel veto vo Bukure{t

Glavniot argument na Grcija, sepak, }e bide deka Skopje ja prekr{ilo Vremenata spogodba. V o vakov s lu~aj, velat poznava~ite, duri i Sudot da presudi vo polza na Makedonija i ako Grcija go prifati toa, odlukata }e nema retroaktivno dejstvo i toa ne zna~i deka Makedonija vedna{ }e stane ~lenka na NATO. Taka, po odlukata, na sledniot sostanok na NATO, koga Makedonija }e dojde na dneven red za da se odlu~uva dali }e stane ~lenka na NATO, Grcija pak }e stavi veto. Ovojpat taa }e se brani so toa {to za razlika od 2008 godina, koga Makedonija gi ispolnuva{e site uslovi, denes vo 2011 godina toa ne e slu~aj. Problemot so antikvizacijata e prviot argument koj Grcija vo toj slu~aj }e go iskoristi protiv Makedonija, brifiraat upatenite.

lesno mo`e da ni se slu~i Albanija, pa me|unarodnata zaednica da bara itno novi izbori. A vo situacija koga dr`avata stoi na patot za EU i NATO, na rabot na ekonomskata mo}, gubewe vreme vo izborni ciklusi zna~i samo novi i novi porazi. Na dene{nata sredba vo Brisel me|u Gruevski i evrokomesarot za pro{iruvawe, [tefan File, makedonskiot premier sigurno }e treba da objasni kako }e gi izvede izborite bez opozicija, a tie da se verifikuvaat kako legitimni i fer.

VIKILIKS: KARAMANLIS GO NAJAVIL VETOTO VO BUKURE[T rcija nema da dozvoli ~lenstvo na "PJRM" vo evroatlantskite institucii ako ne se najde re{enie za pra{aweto za imeto pred Samitot na NATO vo Bukure{t. Ova go izjavil porane{niot gr~ki premier Kostas Karamanlis na sredba so porane{niot ambasador na SAD vo Atina, Daniel Spekhard, vo januari 2008 godina, objavuva Vikiliks. Na sredbata Karamanlis istaknal deka e neophodno da se najde zaedni~ko prifatlivo re{enie koe bi vklu~uvalo slo`eno ime kako "Nova, Gorna, Severna ili kakva bilo Makedonija" za me|unarodna upotreba i drugo ime za vnatre{na upotreba. Soglasno prepiskata na Vikiliks, iako Spekhard pobaral procesot za re{avawe na imeto da bide finaliziran po samitot vo Bukure{t, Karamanlis ne prifatil i insistiral dogovorot za imeto da bide zavr{en pred samitot.

Politika / Pari / Dr`ava

PREGLED VESTI USTAVEN SUD GO UKINA DUP ZA STARA @ELEZNI^KA stavniot sud na v~era{nata sednica ja ukina odlukata na Sovetot na op{tina Centar, donesena na 30 avgust 2010 godina, nameneta za izmenuvawe i dopolnuvawe na Detalniot ubanisti~ki plan "Stara èlezni~ka stanica". Sudot go obrazloì ukinuvaweto na odlukata otkako utvrdi deka e donesena po skratena postapka, iako vo periodot na nejzinoto donesuvawe ne postoele mo`nosti vo Zakonot za prostorno i urbanisti~ko planirawe izmenite i dopolnuvawata na DUP da se donesuvaat vo skratena postapka. Od Sudot velat deka mo`nost za donesuvawe na DUP vo skratena postapka postoela do 31 dekemvri 2009 godina, a ukinatata odluka e donesena po ovoj datum, pa kako takva e neustavna. So izmenite na DUP, Ju`niot bulevar vo dolìna od eden kilometar treba{e da odi pet metri pod zemja, a nad nego bea planirani objekti za deloven prostor i katni garaì. Opozicijata vo op{tina Centar u{te pri glasaweto na izmenite predupreduva{e deka dokumentot se nosi po kratka postapka, kako toj za "Maliot ring", {to prethodno padna na Ustaven sud, no sovetnicite od vlasta gi ignoriraa predupreduvawa. SDSM tvrde{e i deka vlasta so izmenite na DUP saka da inkasira novi 600 milioni evra na svoite smetki.

I NOVIOT IZVESTUVA^ ZA MAKEDONIJA VO EU ]E BIDE SOCIJALDEMOKRAT! o Evropskiot parlament s$ u{te nemaat odlu~eno koj }e bide sledniot izvestuva~ za Makedonija. Otakako evropratenikot Zoran Taler, poradi skandalot so korupcijata objavena vo britanskiot magazin "Sandej tajms", si podnese ostavka, Makedonija ostana bez svoj izvestuva~ vo Evropskiot parlament. Od Parlamentot izvestuvaat deka s$ u{te nemaat doneseno odluka koj }e dojde na negovo mesto. Ottamu velat deka za takvata procedura se potrebni nekolku denovi i deka do krajot na nedelata se o~ekuva da se donese odlukata. Edinstveno {to najavuvaat e deka sledniot izvestuva~ na Makedonija }e bide od redovite na pratenicite na socijaldemokratite vo Evropskiot parlament.

ZNM: POTREBNA E CELOSNA DEKRIMINALIZACIJA NA KLEVETATA elosna dekriminalizacija na klevetata i preminuvawe na krivi~nite dela kleveta i navreda vo gra|anskoto pravo, pobara Zdruènieto na novinari na Makedonija na tribinata "Kaznenopopravnata odgovornost vo krivi~nite dela kleveta i navreda, so poseben osvrt na odgovornosta na pravnite lica". Pretstavnikot na Zdruènieto, Aleksandar Manasiev, predloì licata koi }e se po~uvstvuvaat nakleveteni ili navredeni od odreden novinarski prilog pravdata da ja baraat pred gra|anskiot sud, a visinata na pari~nata kazna koja se odreduva vo vakov slu~aj da bide ograni~ena poradi niskite primawa na novinarite. Sli~no razmisluva i porane{en sudija vo Vrhovniot sud, Agim Miftari, koj re~e deka golemite pari~ni kazni moè da dovedat do zatvorawe na mediumi. Profesorot Nikola Tupan~eski smeta deka novinarite se specifi~na kategorija na pravni lica koi se povrzani so odredbite od Evropskata konvencija za ~ovekovi prava preku Ustavot i Eti~kiot kodeks na novinarite. Prepora~a osobeno vnimatelno sankcionirawe na mediumite koga se javuva takva potreba, {to ne bi ostavilo prostor kaznite da bidat sfateni vo pogre{na konotacija deka se vr{i atak vrz slobodata na demokratskite procesi.

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

OBVINITELNIOT AKT RASPOSLAN NA 80 STRANICI

VELIJA ZATAIL DANOK OD 3 MILIONI EVRA!

Vo obviinenieto koe be{e izgotveno v~era Velija Ramkovski glavno se tovari za zatajuvawe na danok, nepostoe~ki reklami vo vesnici, davawe na pari na raka na novinarite... MARIJA SEVRIEVA

sevrieva@kapital.com.mk

bvinitelniot akt za slu~ajot "Pajaìna, napi{an na stotina stranici, stigna vo Krivi~niot sud. Obvinitelstvoto podnese obvinenie protiv Velija Ramkovski i u{te 22 lica. Site se tovarat za zlostorni~ko zdruùvawe, perewe pari, zloupotreba na slu`benata polo`ba, dano~no zatajuvawe i o{tetuvawe na doveriteli. Spored obvinenieto, obvinetite osnovale 24 firmi vo Makedonija i stranstvo, koi bile stavani vo funkcija na krivi~nite dela. Preku {emi na menuvawe na upravitelskoâ&#x20AC;&#x201C; sopstveni~kata struktura na firmite bile praveni somnitelni transakcii. Sumite so koi Obvinitelstvoto operira se okolu 4,6 milioni evra. Najgolem transferi se praveni preku firmata Akstra trejd, koja imala trojca vraboteni, a za potrebite na A1 televizija bila angaìrana za izrabotka na scenarija i reìja, proekti za dokumentarni filmovi i drugi uslugi. Firmata dostavila faktura do A1 vo visina od tri milioni evra, koi bile knièni i za toj iznos mediumot nevistinito gi zgolemil rashodite i go odbegnal pla}aweto danok. Spored obvinenieto, platite na vrabotenite glavno vo A1 televizija bile knièni na minimalen iznos, a vrabotenite na raka dobivale mnogu pogolemi iznosi. Na ovoj na~in bilo izbegnuvano pla}aweto danok i pridonesi, za {to se vodela i posebna knigovod-

Me|u drugoto, Ramkovski se tovari deka potro{il 270.000 evra od kasata na A1 za izgradba na sopstvenata hacienda vo Nerezi. Pi{al deka vr{i grade`ni raboti za mediumot. stvena evidencija. Vo obvinenieto se opfateni i zloupotrebite pri pla}aweto, odnosno nepla} aweto na reklamite. Isplateni bile 430 iljadi evra od A1 na privatnite smetki na prvoobvinetiot i sopstvenik na A1 televizija, Ramkovski, i na ~lenovi na negovoto semejstvo, koi ne bile vraboteni vo televizijata. Od smetkata na A1 bila ispla}ana i ku}ata na Ramkovski vo Nerezi. Za izgradba na haciendata bile potro{eni okolu 270 iljadi evra, koi bile zavedeni kako vr{ewe grade`ni raboti za mediumot. Vo obvinenieto e daden detalen opis na pereweto pari preku pla}awe na isti, ve}e plateni fakturi. Na toj na~in se praznele smetkite na firmite od zemjava i na toj na~in se odbegnuvale obvrskite kon dr`avata i doveritelite. Edna od firmite, evidentirana kako knigov-

odstveno biro na eden od vesnicite za navodno reklamirawe, ispla} awe na plati vo gotovo proneverila okolu 880 milioni evra. I OBVINITELSTVOTO I ADVOKATITE OBVINUVAAT ZA PRITISOCI Vo soop{tenieto do javnosta Obvinitelstvoto veli deka vo tekot na celata istraga sekojdnevno bile izlo`eni na neosnovani i neargumentirani kleveti, no potenciraat deka nema da podlegnat na nitu eden od niv. Kako ilustracija naveduvaat deka od site predmeti od oblasta na organiziran kriminal i korupcija koi bile presudeni vo 2010 godina 94,89% zav{ile so osuditelna presuda, so {to ja potkrepuvaat stru~nosta vo svoeto rabotewe. Od druga strana, pak, advokatite na obvinetite se za~udeni. Ne postoi obvinitel koj za nekolku ~asa }e izraboti obvinenie na

80 stranici i }e pregleda ve{ta~ewe od 180 stranici. "Advokatite vo celiot proces bea zaobikoleni, taka {to ne o~ekuvame nitu vo idnina da bidat prifateni na{ite prigovori. Za sre}a, postoi glavniot pretres, vo koj }e imame mo`nost da gi izneseme site nepravilnosti", veli Stevan Pavlevski, del od advokatskiot tim. Od koga }e go podignat obvinitelniot akt, advokatite imaat rok od 8 dena da podnesat prigovor na obvinenieto i na ve{ta~eweto. Vrz osnova na obvinitelniot akt v~era im be{e prodol`en pritvorot na site obvineti vo slu~ajot. Devetmina ostanuvaat vo pritvorskoto oddelenie vo zatvorot [utka, petminata upraviteli i sopstvenici na firmi od Pero Nakov bb vo doma{en pritvor. Za organite na progonot s$ u{te nedostapni se sinot na Ramkovski, Hedi i u{te tri lica stranski dr`avjani.

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

Kompanii / Pazari / Finansii

IAKO E ZATVORENA FINANSISKATA KONSTRUKCIJA

KORIDOROT 10 I PATARINITE NEMA DA SE IZGRADAT NI GODINAVA

Iako se obezbedeni pari za izgradba na delnicata Demir Kapija-Smokvica od 28 kilometri od Koridorot 10 i za modernizacijata na patarinite, nivnata izgradba najverojatno nema da po~ne godinava. Pretstojnite izbori }e gi prolongiraat site investiciski procesi i infrastrukturnite proekti koi Vladata so godini gi najavuva ALEKSANDRA SPASEVSKA spasevska@kapital.com.mk

zgradbata na nedovr{eniot del od Korid o r ot 10 i modernizacijata na patarinite najverojatno nema da po~ne nitu godinava. Iako dràvata obezbedi pari za delnicata Demir Kapija-Smokvica i za modernizacija na naplatnite stanici, nivnata realizacija }e docni. Tenderot za modernizacija i izgradba na patarinite ne e predviden da se raspi{e godinava, a tenderot za izgradba na poslednite 28 kilometri od Koridorot 10, koja, spored Ministerstvoto za transport i vrski, treba da po~ne godinava, s$ u{te ~eka zeleno svetlo od Evropskata komisija. So ogled na politi~kata sostojba vo dràvata, odnosno pretstojnite izbori, koi }e gi zako~at site investiciski procesi, dvata proekti koi Vladata gi najavuva so godini }e izvisat i godinava. Od Agencijata za pati{ta informiraat deka s$ u{te ja nemaat utvrdeno konkretnata dinamika za modernizacija na patarinite so ogled na toa {to pred nekolku dena bea odobreni finansiskite sredstva od kreditot od EBOR, so koi e predvideno da se finansira ovoj proekt. “Od kreditot od 107 milioni evra koj go dobi dràvata za investicii

PREGLED VESTI EVN SO NOVA NAGRADNA IGRA VN Makedonija organizira nova nagradna igra za svoite redovni korisnici. Od april do juni, vo tri izvlekuvawa, site korisnici {to redovno gi pla}ale smetkite za struja avtomatski }e vlezat vo kompjuterskata baza preku koja }e se odviva izvlekuvaweto na nagradite. ]e se dodeluvaat energetski efikasni aparati za doma}instvo, kako {to se LCD-televizori, pravosmukalki, fri`ideri, mikrobranovi pe~ki, ma{ini za perewe, pegli, energetski efikasni svetilki, kako i bro{uri i stru~ni soveti za {tedewe elektri~na energija.

KAPITAL BANKA NUDI BESKAMATEN KREDIT ZA MEBEL apital banka, vo sorabotka so kompaniite SDI i Tehnokoop, lansira nov namenski kredit. Promocijata na noviot proizvod e na saemot za mebel, koj od 22 mart do 28 mart (ponedelnik) se odr`uva na Skopskiot saem. Stanuva zbor za beskamaten kredit koj nudi opcii za podigawe bez `iranti, rok na vra}awe do 12 meseci, iznos do 90.000 denari i odobruvawe za samo eden raboten den.

GRA\ANITE ]E MO@AT DA KUPUVAAT NA SAEMOT ZA MEBEL PREKU STOPANSKA BANKA

282

milioni evra obezbedi Vladata za dvata proekti

vo patnata infrastruktura predvideni se 17 milioni evra za modernizacija i izgradba na postoe~kite naplatni stanici od Koridorot 10 i izgradba na tri novi. Vo momentov trae oglasot za izbor na konsultant koj }e vr{i nadzor nad izgradbata na patarinite, no nemame to~ni rokovi koga bi po~nala tenderskata postapka za izbor na kompanija koja }e ja izvr{uva rabotata”, velat od Agencijata za pati{ta. Vo programata na ovaa institucija za godinava ne e predvidena modernizacijata na patarinite. Ovoj proekt Vladata go najavi pred tri godini. Iako prvi~no be{e predvideno naplatnite stanici da gi dade pod koncesija na kompanija koja }e implementira elektronski sistem na naplata, na krajot na mina-

tata godina Ministerstvoto za transport i vrski se predomisli i najavi deka proektot }e go finansira dr`avata. ZA KORIDOROT 10 SE ^EKA ZELENO SVETLO OD BRISEL Od Ministerstvoto za transport i vrski potvrduvaat deka e zatvorena finansiskata konstrukcija za dvata proekti. Predvideno e avtopatot Demir Kapija-Smokvica da po~ne da se gradi vo 2011 godina, tenderot bi trebalo da bide raspi{an do krajot na mesecot, a modernizacijata na patarinite ne e predvidena godinava. “Tenderskata postapka za izbor na izveduva~ na grade`nite raboti za delnicata Demir Kapija-Smokvica e predvideno da po~ne vo prviot kvartal od 2011 godina. Za ovaa postapka izgotvenata tenderska dokumentacija e dostavena do Evropskata komisija i otkako istata }e bide usoglasena, }e bide raspi{an me|unaroden tender za izbor na izveduva~ na grade`nite raboti”, informiraat od Ministerstvoto

za transport i vrski. Ministerstvoto dosega za dvata proekti obezbedi vkupno 282 milioni evra, od koi 130 milioni evra kredit od Evropskata investiciska banka (EIB), 107 milioni evra od Evropskata banka za obnova i razvoj (EBRD), kako i 45 milioni evra od IPA komponentata za regionalen razvoj od EU. Od kreditot od EBRD 90 milioni evra }e bidat odvoeni za Koridorot 10, a 17 milioni evra za patarinite, kade {to i dr`avata }e u~estvuva so 6 milioni evra. Na krajot na minatata godina vicepremierot za ekonomski pra{awa, Vladimir Pe{evski, izjavi deka e neizvesno dali izgradbata na delnicata od Koridorot 10 }e po~ne da se gradi godinava. "Ne znam dali }e uspeeme da po~neme so gradba, no o~ekuvam slednata godina da gi potpi{eme site dogovori za finansirawe na Koridorot 10, proekt koj ~ini okolu 300 milioni evra. Rabotite se dvi`at vo taa nasoka", izjavi Pe{evski na krajot na minatata godina.

topanska banka za site gra|ani koi sakaat da gi iskoristat popustite na Saemot za mebel 2011, koj e vo tek, obezbedi mo`nost za kupuvawe do 36 rati bez kamata so kreditnite karti~ki na Stopanska banka ili do 72 rati so potro{uva~kiot kredit na bankata. Kako {to informiraat od bankata, na Saemot za mebel se prisutni vrabotenite na Stopanska banka, koi na zainteresiranite im nudat mo`nost da kupuvaat direktno i da pla}aat preku ovaa banka. Potro{uva~kiot kredit preku trgovskata mre`a, kako i mo`nosta za pla}awe na rati so karti~ka se dostapni kako na Saemot, taka i vo proda`nite saloni na partnerite na Stopanska banka.

SKOVIN CELOSNO GI ISLLATI LOZARITE ZA OTKUPENOTO GROZJE inarnicata Skovin gi podmiri site obvrski kon svoite dobavuva~i na grojze, kako kon individualnite lozari, taka i kon kompaniite. Kako {to informiraat od vinarnicata site obvrski se podmireni zaklu~no so 21 mart godinava, a vkupnite obvrski kon otkupenoto grozje za poslednata sezona iznesuvaat 80 milioni denari i Skovin e edna od retkite vinarnici koi navremeno i vo celost gi ispla}a obvrskite kon lozarite. "Skovin vloùva postojani napori za osvojuvawe na novi pazari i zgolemuvawe na svojot izvoz. Vo ramki na ovoj proces, potpi{a Dogovor za distribucija na svoite vina so partner od Polska. Toa za nas e isklu~itelno vaèn pazar so pove}e od 50 milioni ìteli, na koj o~ekuvame plasman na pove}e od 500 iljadi litri vino na godi{no nivo", informiraat od Skovin. Vo tekot na prvata polovina na ovaa godina, Skovin }e go po~ne procesot na rebrendirawe. Toj }e se odnesuva na rebrendirawe na korporativniot identitet na vinarnicata i na rebrendirawe na vizuelniot identitet na postoe~kite proizvodi.Ovoj proces }e bide sleden i od plasirawe na novi vina i novi pakuvawa od postoe~kite vina, s$ so cel {to pove}e da se dobliìme do potrebite na kupuva~ite.

Kompanii / Pazari / Finansii

10 2.625

MBI 10

2.795

MBID

117,40

2.620

2.790

117,30

2.615

2.785

117,20

2.610

2.780

117,10

2.775

117,00 116,90

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

OMB

2.605 2.600 2.595

2.770

2.590

2.765

116,80

2.585

2.760

116,70

17/03/11

18/03/11

19/03/11

20/03/11

21/03/11

22/03/11

17/03/11

23/03/11

MBI 10 E SOSTAVEN OD 10 NAJLIKVIDNI AKCII NA KOMPANII KOTIRANI NA OFICIJALNIOT PAZAR NA MAKEDONSKA BERZA

18/03/11

19/03/11

20/03/11

21/03/11

22/03/11

23/03/11

MBID E SOSTAVEN OD 15 NAJLIKVIDNI AKCII NA KOMPANII KOTIRANI NA PAZAROT NA JAVNO POSEDUVANI DRU[TVA

17/03/11

18/03/11

19/03/11

20/03/11

21/03/11

22/03/11

23/03/11

OMB E SOSTAVEN OD NAJLIKVIDNITE OBVRZNICI KOTIRANI NA MAKEDONSKA BERZA

MAKEDONSKA BERZA

"KAPITAL" DOZNAVA

AMERIKANSKI JP MORGAN VLEGUVA VO KOMUNA!? Amerikanski JP Morgan vleguva vo Komuna!? Preku avstriski Duropak }e vlo`i tri milioni evra vo skopskata fabrika, od koja saka da napravi glaven regionalen proizvoditel na ambala`a za pazarite na Kosovo, Albanija, ju`na Srbija i severna Grcija METODI PENOVSKI

DVI@EWE NA CENATA NA AKCIJATA NA KOMUNA VO POSLEDNITE [EST MESECI (vo denari)

penovski@kapital.com.mk 550

reku svojot fond One equity partners, koj e sopstvenik na avstriski Duropak, amerikanskata investiciska banka JP Morgan vleguva vo skopskata fabrika za ambalaà Komuna, doznava "Kapital". Stanuva zbor za investiciski fond so sedi{te vo Wujork, koj lani ja kupil avstriskata fabrika za ambalaà Constantia packaging, vo ~ija sopstvenost e avstriskata grupacija Duropak, mnozinski sopstvenik na Komuna. Generalniot direktor na Komuna, Slobodan Mucunski, veli deka Duropak, koj denovive objavi deka preku javna ponuda }e gi dokupi ostanatite 39,2% vo fabrikata, }e investira okolu tri milioni evra vo Komuna. ]e se nabavuvaat ma{ini za proizvodstvo na ambalaà i dorabotka. Spored Mucunski, investicijata treba da bide realizirana do krajot na septemvri. Spored menaxmentot na Komuna, so ovaa ma{ina za ambalaà, koja raboti so dvojno pogolem kapacitet od sega{nata, vo golema mera }e se namalat tro{ocite povrzani so proizvodstvo i namesto sega{nite 28 milioni metri kvadratni ambalaà da se proizveduvaat vo dve ili tri smeni, tie }e se proizvedu-

500

OBVRZNICITE VO FOKUSOT

500

450 400

370 350

370

360

351

359 359

360

359 300

300

300 300

250 21.09.2010

21.10.2010

vaat samo vo edna smena. “Duropak }e go stavi akcentot na razvoj na Komuna vo delot na ambalaàta. Nivnata namera e Komuna da ja napravat glaven regionalen proizvoditel na ambalaà, koj }e gi pokriva pazarite na Kosovo, Albanija, ju`na Srbija i severna Grcija. Zatoa se i ovie investicii“, veli Mucunski. Pokraj ova, Duropak planira da investira i dopolnitelni 400.000 evra vo ma{ina za proizvodstvo na kompletna linija na t.n. amerikan kutii, koja od kompanijata o~ekuvaat da pristigne i da bide montirana vo april. “Od po~etokot na godinava Komuna e sosema nova kompanija. Prethodno proizveduvavme hartija, }esi, vre}i i ambalaà, a sega ostana funkcionalen samo pogonot za proizvodstvo na ambalaà”, veli Mucunski. Spored nego, pri~inata za

21.11.2010

21.12.2010

21.01.2011

zatvoraweto na pogonot za hartija e zastarenata tehnologija, no i investiciite koi Komuna trebalo da gi napravi za da gi zadovoli ekolo{kite standardi. Zatoa se odlu~ilo toj pogon da bide zatvoren, a so surovini fabrikata da se snabduva od hrvatski Beli{~e, del od Duropak. Tamu godi{no se nosat okolu 20 iljadi toni stara hartija, koja se prerabotuva i potoa kako surovina se nosi vo Komuna. Mucunski veli deka {tom surovinskata baza na stara hartija dostigne stabilna koli~ina od 40 iljadi toni godi{no, }e se otvori mo`nost za izgradba na nova fabrika vo Maxari, nameneta za proizvodstvo na hartija. Vo momentov okolu 16% od proizvodstvoto na Komuna odi na stranski pazari, a ostanatiot del se plasira doma. Minatata godina od Komuna zaminale 86 rabotnici, na

rguvaweto na Makedonska berza vo stilot “toplo-ladno” prodol`i tret den so red. Po silniot pad na prometot vo vtornikot koga bea ostvareni 5,8 milioni evra, v~era toj porasna za tri pati, zavr{uvaj}i so identi~na vrednost od 18 milioni denari kako i vo ponedelnikot. Sepak, za razlika od ponedelnikot koga investitorite bea "najzagreani" za akciite na kompaniite, v~era obvrznicite bea tie koi najmnogu go privlekoa investitorskoto vnimanie. Vkupniot promet so obvrznici iznesuva{e 8,8 milioni denari ili 48,8% od vkupniot berzanski promet. Najtrguvana so promet od 7,4 milioni denari be{e devetata emisija na obvrznici za denacionalizacija. Od akciite povtorno najgolem interes ima{e za Komercijalna banka na koja prose~nata cena na akcija v~era & porasna za 0,85% i na krajot od trgovskiot den iznesuva{e 3.846,86 denari za akcija. Od Bankata se istrguvaa 915 akcii vredni 3,5 milioni denari. Interes ima{e i za akcijata na Alkaloid od koja po prose~na cena od 4.295,24 denari za

21.02.2011

21.03.201

koi im se isplatile otpremnini vo iznos od 18 plati, so vkupna vrednost od 870 iljadi evra. Mucunski veli deka toa bilo pri~inata za zagubata od 650 iljadi evra. Toj prognozira deka prvite tri kvartali godinava }e gi zavr{at so dobivka. Komuna sega ima 190 vraboteni. Duropak denovive objavi deka ima namera po pat na javna ponuda da gi otkupi site akcii na Komuna po cena od 495 denari za akcija, koja e 65% povisoka od momentalnata pazarna cena od 300 denari, no e re~isi tri pati pomala od knigovodstvenata vrednost, koja iznesuva 1.472,90 denari. Mnozinski akcioner vo Komuna e Duropak, koja poseduva 57,34% od kapitalot. Avstrijcite lani vo juni ja kupija hrvatskata fabrika Beli{~e, koja e sopstvenik na slovene~kata Valkarton. Komuna prethodno be{e prezemena od slovene~ki Valkarton.

akcija bea istrguvani 656 akcii, pri {to e ostvaren promet od 2,8 milioni denari. Na redovniot pazar na akcii i natamu za investitorite najinteresna e akcijata na Makedonski Telekom, koja ostvari promet od 694.000 denari. Na slobodniot pazar na akcii se istrguvaa 155 akcii na Tekstil od Skopje, vredni 974.000 denari. Po podolgo vreme trite berzanskite indeksi trguvaweto go zatvorija so povisoki vrednosti. Najmnogu porasna indeksot na obvrznici OMB i toa za 0,26% zatvoraj}i na 117,32 indeksni poeni. Osnovniot indeks MBI-10 porasna za 0,21% na 2.601,14 indeksni poeni, a drugiot akciski indeks MBID ima{e rast od 0,11% na 2.773,66 indeksni poeni. Od istrguvanite 19 hartii od vrednost, cenite na akciite porasnaa kaj deset, a padnaa kaj sedum hartii od vrednost. Najmnogu porasna akcijata na Tekstil i toa za 109,67%, a najgolem pad ima{e akcijata na Beton koja izgubi 2,74% od cenata. Miruvaa cenite na dve hartii od vrednost i toa na Fustelarko Borec od Bitola i skopski Karaorman.

BERZANSKI INFORMACII АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПОРАСТ Име на компанијата Текстил Скопје

23.03.2011 Просечна цена (МКД)

Износ (МКД)

6.290,00

109,67

974.950

АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПАД Име на компанијата Бетон Скопје

ПРИНОС НА ОТВОРЕН ИНВЕСТИЦИСКИ ФОНД Отворен инвестициски фонд

1М

3М

6М

YTD

Податоците се однесуваат за

ILIRIKA JIE

30.475.320,00

-2,91%

2,60%

8,61%

0,05%

-1,83%

21.03.2011

ILIRIKA GRP

48.769.868,31

-5,42%

-4,95%

-1,57%

-7,23%

0,79%

21.03.2011

Иново Статус Акции

15.341.449,28

-2,36%

4,60%

4,94%

5,39%

-9,12%

22.03.2011

KD Brik

36.512.092,48

-2,45%

-2,17%

2,03%

-3,77%

5,74%

21.03.2011

KD Nova EU

27.945.805,55

-4,26%

1,38%

6,16%

2,27%

0,27%

21.03.2011

КБ Публикум балансиран

30.530.212,85

-1,91%

1,13%

3,36%

1,82%

-2,73%

22.03.2011

23.03.2011 Просечна цена (МКД)

Тутунска банка Скопје Макстил Скопје Стопанска банка Битола

7100

Износ (МКД)

-2,74

21.300

3523,12

-1,90

112.740

198,00

-0,70

147.114

3.200,00

-0,31

160.000

ПОКАЗАТЕЛИ ЗА КОМПАНИИ - ЕЛЕМЕНТИ НА ИНДЕКСОТ МБИ10

ХВ ALK (2010) BESK (2010) *

АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПРОМЕТ Име на компанијата

23.03.2011

Нето-имот на фонд (ден.)

23.03.2011 Просечна цена (МКД)

Износ (МКД)

Вкупно издадени акции 1.431.353

23.03.2011

Просечна цена

Нето добивка по акција

P/E

P/B

4.295,24

401,26

10,70

0,93

54.562

7.100,00

567,72

12,51

0,20

3.071.377

590,00

92,61

6,37

0,55

KMB (2010)

2.279.067

3.846,86

628,36

6,12

1,10

112.382

27.206,67

0,80

Комерцијална банка Скопје

3846,86

0,85

3.519.880

REPL (2010) *

25.920

40.256,00

2.996,49

13,43

0,84

Алкалоид Скопје

4295,24

-0,11

2.817.675

SBT (2010) *

389.779

3.200,00

39,99

80,01

0,76

6.290,00

109,67

974.950

STIL (2010) *

14.622.943

198,00

0,47

425,79

2,49

555,44

0,14

694.856

TPLF (2010) *

450.000

3.672,00

73,84

49,73

1,03

590

1,68

253.700

ZPKO (2010) *

271.602

2.231,00

0,35

Текстил Скопје Македонски Телеком Скопје Гранит Скопје

23.03.2011 Промет Број на во ЕВРА трансакции

GRNT (2010) * MPT (2010) *

ПРОМЕТ ПО ПАЗАРНИ СЕГМЕНТИ

% на промена

обврзници

144.589

обични акции

115.444

73,69

260.033

100

260,22

обични акции

32.701

40,78

Вкупно Редовен пазар

32.701

40,78

Вкупно Официјален пазар

2.427,38

(Podatocite vo tabelite i graficite gi obezbeduva Makedonskata berza za hartii od vrednost. Vrednostite koi gi gledate deneska, se od posledniot den na trguvawe, sreda - 23.03.2011)

Kompanii / Pazari / Finansii

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

PO^NA VTORIOT KRUG NA DOKAPITALIZACIJA NA NLB

KOMERCIJALNA ]E DELI DIVIDENDA OD 200 DENARI ZA AKCIJA omercijalna banka na akcionerite godinava }e im podeli dividenda od 200 denari za akcija, odnosno 20% od nominalnata vrednost na akcijata, koja iznesuva 1.000 denari. Od vkupnata neto-dobivka od 1.431 milioni denari, akcionerite odlu~ija 496 milioni denari da gi raspredelat za dividenda, a ostanatite 935 milioni denari }e se za~uvaat vo rezervi.

Na Sobranieto na akcioneri, koe se odr`a v~era, be{e donesena i odluka za imenuvawe na dvajca novi ~lenovi na Nadzorniot odbor. Stanuva zbor za Margot Xejkobs, koj doa|a od redovite na noviot akcioner vo Komercijalna banka, investiciskiot fond East capital explorer investments ab. A dosega{niot ~len Kijo{i Ni{imura, od EBRD, }e bide zamenet so Aleksader

o~na vtoriot krug na dokapitalizacija na Nova qubqanska banka (NLB), vo vrednost od 250 milioni evra, so koj na investitorite }e im bidat staveni na raspolagawe site nezapi{ani akcii od prviot krug. Vo prviot krug pravoto na prednost go iskoristija 39 postoe~ki sopstvenici, me|u koi i dr`avata, koi zaedno uplatile akcii vo vrednost pogolema od

Tanase. EBRD ima 5,25% udel vo bankata, a fondot East capital e zastapen so 9,25% vo vkupniot kapital na bankata.

89 milioni evra. Ostanati se nezapi{ani u{te 1.386.577 akcii, koi }e se ponudat po cena od 116 evra. Vtoriot krug }e trae do 30 mart. Dr`avata vo NLB ima 33,10% akcii i zapi{a 82,7 milioni evra novi akcii. Belgiskata banka KBC, kako sopstvenik na 30,57%, zapi{a akcii vo vrednost od 4,95 milioni evra, {to zna~i deka nejziniot sopstveni~ki

udel po dokapitalizacijata najverojatno }e se namali.

VLADINITE PROGNOZI ZA EKONOMSKI RAST OD 2% POTFRLIJA

(DEZ)INVESTICIITE GO STOPIJA17.03.2010 BRUTO-DOMA[NIOT PROIZVOD

Namaluvaweto na investiciskata aktivnost minatata godina za duri 7,5% gi urna o~ekuvawata na Vladata za ekonomski rast od 2%. Makedonskata ekonomija vo 2010 godina proizvela stoki i uslugi vo vrednost od 6,9 milijardi evra, {to pretstavuva porast od samo 0,7% vo sporedba so prethodnata godina. Ovie statisti~ki podatoci poka`uvaat deka makedonskata ekonomija lani bila pod silno vlijanie na krizata ALEKSANDAR JANEV janev@kapital.com.mk

amaluvaweto na investiciskata aktivnost minatata godina za duri 7,5% gi urna o~ekuvawata na Vladata za ekonomski rast od 2%. Makedonskata ekonomija vo 2010 godina proizvela stoki i uslugi vo vrednost od 6,9 milijardi evra, {to pretstavuva porast od samo 0,7% vo sporedba so prethodnata godina. Ovie statisti~ki podatoci poka`uvaat deka makedonskata ekonomija i lani bila pod silno vlijanie na krizata, za {to svedo~ea i komentarite od biznissektorot, koi postojano uka`uvaa deka se soo~uvaat so seriozni likvidnosni problemi i namalen obem na rabota. Negativno na ekonomskiot rast se odrazilo i namaluvaweto na vladinite tro{ewa za 3%, bidej}i Vladata vo uslovi na kriza go zategna remenot. Zazdravuvaweto na izvozniot sektor vo ekonomijata so porast od 22,7% na godi{no nivo, sepak, uspealo da ja povle~e spiralata na bruto-doma{niot proizvod (BDP) nagore. Netoefektot od izvozot vrz ekonomskiot rast, pak, e pomal, bidej}i istovremeno se zgolemil i uvozot za 10,7%. Po oddelni sektori vo ekonomijata, najgolem

pridones vo ekonomskoto zakrepnuvawe na zemjata od krizata imaat grade`ni{tvoto, koe minatata godina ostvarilo porast od duri 14,9%, i zgolemuvaweto na trgovskata razmena na golemo i malo za 4,8%. Ostanatite parametri poka`uvaat deka zazdravuvaweto vo drugite delovi od stopanstvoto e

1400

evra. Vo finanisikiot sektor koj ima re~isi najgolemo u~estvo vo vkupniot BDP, evidentiran e rast od 2%, so {to ekonomskata vrednost sozdadena preku finansisko posreduvawe dostigna 1,144 milijardi evra. Sektorot koj va`i za stolb na makedonskata ekonomija i koj ima najgolemo vli-

2010 godina. Minimalniot porastot na ekonomijata od 0,7% minatata godina, osven {to gi demantira{e vladinite proekcii, ne gi ispolni nitu o~ekuvawata na ekonomistite, koi prognoziraa deka rastot na BDP }e iznesuva okolu 1%. “Potfrluvaweto na proekciite za rast na

VREDNOST NA BDP PO SEKTORI (vo milioni evra) 1.271,0 1.144,0

1200

974,9

1000

800

966,1

-2%

666,3 600

511,3 413,8

2,9%

1,2%

4,8% 0,8%

200

72,9

14,9% 0

Zemjodelstvo

Prerabotuva~ka industrija

blago. Proizvodstvoto vo zemjodelskiot sektor se zgolemilo samo za 2,9%, iako Vladata odvoi duri 100 milioni evra od buxetot za subvencii za pottiknuvawe na razvojot na ovaa granka. Spored statisti~kite podatoci, minatata godina se proizvedeni zemjodelski proizvodi vo vkupna vrednost od 666,3 milioni

Grade`ni{tvo

Trgovija

janie vrz dvi`eweto na ekonomskite parametri, prerabotuva~kata industrija i snabduvaweto so elektri~na energija, i vo 2010 godina se soo~uval so seriozni posledici od krizata i zabele`al pad od 2%. Vkupnata vrednost proizvedena od ovie kompanii iznesuva 1,271 milijardi evra, {to pretstavuva 18% od vkupniot BDP za

Hoteli i restorani

Soobra}aen sektor

ekonomijata od 2% minatata godina delumno se dolì i na slabata realizacija na prihodite i rashodite od dràvniot Buxet. Podatocite go dokaùvaat toa {to go notira{e i MMF deka vo uslovi na kriza, Vladata vodi zategnata fiskalna politika i toa glavno poradi likvidnosnite problemi vo dràvnata kasa. Iako

МЕЃУБАНКАРСКИ КАМАТНИ СТАПКИ Рочности

Благајнички записи

4,00%

СКИБОР

Ломбарден кредит

5,50%

МКДОНИА

преку ноќ

1 нед.

1 мес.

3 мес.

2,51%

3,44%

4,26%

5,14%

Извор: НБРМ

КАМАТНИ СТАПКИ НА ДЕНАРСКИ ДЕПОЗИТИ КАЈ ДЕЛОВНИ БАНКИ Рочност Банка

КУРСНА ЛИСТА

3м

6м

12м

24м

36м

Стопанска

4,60%

5,50%

6,10%

8,10%

8,30%

Среден курс Валута

-7,7%

400

ОСНОВНИ КАМАТНИ СТАПКИ НА НБ

Држава

moèbi zvu~i paradoksalno, no proizleguva deka dràvata ne ja poddrùva ekonomijata kako {to deklarativno se misli vo javnosta. Padot na investiciite, kako na stranskite taka i na doma{nite, isto taka, vlijae vrz namaluvawe na ekonomskata aktivnost, a potfrluvaweto na javnite investicii od Buxetot

во денари

ЕМУ

евро

61,5137

Комерцијална

4,80%

5,50%

6,50%

8,60%

9,00%

САД

долар

43,2860

НЛБ Тутунска

4,50%

5,50%

6,00%

8,20%

8,40%

В.Британија

фунта

70,8847 ДЕВИЗЕН КУРС ВО МЕНУВАЧНИЦИ

Швајцарија

франк

47,8967

Канада

долар

44,2195

EUR

USD

GBP

CHF

Австралија

долар

43,8163

61,6

70,5

48,8

Извор: НБРМ

Finansisko posreduvawe

Javna uprava

dopolnitelno se odrazuva negativno vrz ekonomskiot rast”, ocenuva za "Kapital", profesorot i porane{en minister za finansii, Trajko Slaveski. Aktuelniot minister za finansii, Zoran Stavreski, koj gi proma{i prognozite za ekonomski rast od 2%, veli deka proektiraweto e mnogu te{ka rabota. I pokraj

toa {to porastot na BDP ne gi ispolni vladinite o~ekuvawa, Stavreski komentira deka, sepak, podatocite od vtorata polovina na godinata pokaùvaat pozitiven trend, koj }e prodolì i godinava. "Poslednite dva kvartali od minatata godina pokaùvaat trend na zasiluvawe na ekonomskiot rast {to pretstavuva dobra osnova za razvojot na ekonomijata vo 2011 godina i ni dava cvrsto uveruvawe deka proektiraniot rast od 3,5% za godinava e realen. Gledano spored strukturata, imame spektakuleran porast vo grade`ni{tvoto, u~estvoto na brutoinvesticiite vo vkupnata ekonomija kako rezultat na zgolemenite kapitalni investicii za prvpat po mnogu godini nadmina 30%. Toa se pokazateli koi i vo idnina }e ja povle~at ekonomijata vo pozitivni zoni", izjavi Stavreski. Vo sporedba so zemjite vo regionot, makedonskata ekonomija ostvarila identi~en porast kako i bosanskata. Ekonomskata aktivnost vo Albanija se zgolemila za 3,1%, vo Srbija za 1,7%, vo Slovenija za 1,2%. Hrvatskata i crnogorskata ekonomija s$ u{te se vo recesija so pad na BDP od 1,8%. Makedonskata Vlada, za godinava predvide deka ekonomijata }e porasne za 3,5%.

Fokus

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

VKUPEN HONORAR ZA UMETNICITE 7,7 MILIONI EVRA PLANIRAN HONORAR / SKLU^ENI HONORARI

FILIP VTORI 487.804 evra / 1,4 milioni evra

GOCE DEL^EV I DAME GRUEV 130.000 evra / 310.00 evra

NIKOLA KAREV 81.300 evra / 168.991 evra.

CAR SAMOIL I METODIJA ANDONOV ^ENTO 65.040 evra / 104.991 evra

GO OTVORIJA LI REVIZORSKITE IZVE[TAI KRIMINALOT VO “SKOPJE

FILIP VTORI I ALEKSANDA ODJAVAA DO OBVINITELSTV BILJANA KRSTEVSKA

krstevska@kapital.com.mk

MAKSIM RISTEVSKI

ristevski@kapital.com.mk

ilionski honorari, tripati pogolemi isplati za skulptorite od prvi~no planiranite, dva pati pogolemi dimenzii na spomenicite od proektot “Skopje 2014” pokaà revizorskiot izve{taj na Dràvniot zavod za revizija. Toj v~era se najde i na masata na javniot obvinitel Qup~o [vrgovski i na ministrite Zoran Stavreski i Musa Xafera. Ilmi Selami, pretsedatelot na Antikorupciskata komisija, go povika javniot obvinitel da ne dolì i vedna{ da postapuva po revizorskiot izve{taj, bidej}i o~igledno e deka se raboti za te{ki krivi~ni dela. Iako od dràvniot buxet na Makedonija na eden skulptor }e mu bidat isplateni 1,4 milioni evra za spomenikot na Filip Vtori, javnosta vo Makedoni-

Prvoto revizorsko ~e{lawe na proektot “Skopje 2014” na videlina izvadi astronomski honorari i gi vrati someìte deka proektot }e n$ ~ini mogu poskapo od prvi~no najavenite 80 milioni evra. S$ poradi toa {to honorarite i drugite tro{oci za spomenicite i zgradite rastat postojano so sklu~uvawe dogovori vo ~etiri o~i. Dràvniot revizor v~era gi dostavi izve{taite do Javnoto obvinitelstvo. Dali toa }e zamiì na kriminalot? ja ne znae koj e avtorot koj dobil povisok honorar otkolku eden svetski umetnik. Prvi~no, za nego bil planiran honorar od 487.804 evra. Preplateni se i avtorite na skulpturite na Goce Del~e, Dame Gruev, Nikola Karev, Car Samoil i na Metodija Andonov ênto. Ova, kako i nepo~ituvaweto na zakonskite propisi za javni nabavki i za izgradba na kulturni spomenici se glavnite zaklu~oci na Dràvnata revizija pri "~e{laweto" na buxetskite smetki za 2009 i 2010 godina na op{tina Centar, koja go realizira proektot “Skopje 2014". Vkupno za isplata na avtorite na najgolemite skulptori se planirani 7,7 milioni evra. Tie se avtorite za monumentalnite skulpturi Filip 2, Gemixiite, Sv. Kiril i Metodij, Karpo{, Car Samoil, Padnatite heroi za Makedonija, osnova~i na VMRO, Makedonski braniteli, Prvoto zasedanie na ASNOM,

ILMI SELAMI:

Car Justinijan Prvi i Metodija Andonov ênto. Ilmi Selami, pretsedatel na Antikorupciskata komisija, veli deka izve{tajot na Dràvniot zavod za revizija za raboteweto na skopskata op{tina Centar konstatira deka se napraveni debeli krivi~ni dela. Tie ne mu ostavaat prostor za eskivirawe na Javnoto obvinitelstvo, koe treba itno da postapi po revizorskiot izve{taj. "Vo revizorskiot izve{taj za op{tina Centar se notirani klasi~ni krivi~ni dela. Javnoto obvinitelstvo nema zo{to da ~eka pretstavka od Dràvnata komisija za spre~uvawe korupcija za da po~ne istraga. Ako vo izve{tajot ima{e nejasnotii, toga{ nie, kako komisija, }e rabotevme na slu~ajot. No, ovde stanuva zbor za ve}e gotovi dela i Obvinitelstvoto po zakon e dol`no da postapi. Ova e izve{taj od mnogu vaèn organ,

Vo revizorskiot izve{taj za op{tina Centar se notirani klasi~ni krivi~ni dela. Javnoto obvinitelstvo nema zo{to da ~eka pretstavka od Dràvnata komisija za spre~uvawe korupcija za da po~ne istraga. Ako vo izve{tajot ima{e nejasnotii, toga{ nie, kako komisija, }e rabotevme na slu~ajot. No, ovde stanuva zbor za ve}e gotovi dela i Obvinitelstvoto po zakon e dol`no da postapi. Ova e izve{taj od mnogu vaèn organ, Dràvniot zavod za revizija i Obvinitelstvoto ne smee da ~eka.

Dràvniot zavod za revizija i Obvinitelstvoto ne smee da ~eka", veli Ilmi Selami. A pre~ekoruvawata se brojni. Dràvniot revizor e konkreten i direkten - trebalo da se poni{tat site postapki {tom se pre~ekorile proekciite za tro{ocite. Obemot na pre~ekoruvaweto go nateral rezizorot da bide vaka direkten, iako izve{taite na Dràvniot zavod za revizija voobi~aeno nemaat takov direkten stil na obra}awe. Najgolemi pre~ekoruvawa ima kaj avtorskite dogovori za skulpturite. Od prvi~no proektiraniot najmnogu zabegal honorarot za avtorot na Voinot, odnosno Filip Vtori. Bilo planirano da bide platen so 487.804 evra, a na kraj dogovoreniot honorar dostignal 1,4 milioni evra, tri pati pove} e od prvi~niot. Honorarite na avtorite na spomenicite za Goce Del~ev i Dame Gruev dostignale

QUP^O [VRGOVSKI:

310.00 evra, a trebalo da bidat 130.000. Presmetkovnata vrednost na avtorskiot dogovor za Nikola Karev bila 81.300, a potpi{aniot dogovor porasnal na 168.991 evra. Avtorite na Car Samoil i Metodija Andonov ^ento prvi~no trebalo za zemat 65.040 evra, ama }e im bidat isplateni 104.991 evra. Poradi golemite pre~ekoruvawa, revizorot konstatira “nerealno utvrdenata presmetka vo konkretnite uslovi sozdava rizik od neu~estvo na odredeni avtori vo konkursnite postapki i namalena konkurentnost”.

Nadle`nite gi preminale i dimenziite na delata, konstatira Dr`avniot zavod za revizija.

Taka, vo proektot prvi~no isplaniral skulpturata na Filip

Silno n$ zainteresira revizorskiot izve{taj. ]e pobarame od Dr`avniot zavod za revizija vedna{ da ni go dostavi. Zavodot po slu`bena dol`nost ni go dostavuva, no za da ne ~ekame nie }e go a`urirame procesot. Nepravilnostite vo izve{tajot se indikacii za storeni krivi~ni dela, pa Obvinitelstvoto }e ispita dali licata koi se predmet na revizijata treba da snosat krivi~na odgovornost.

no.

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

TOP 10

PRIVATIZACISKI CISKI PLANOVI

ALABAMA GI PRIVATIZIRA ZATVORITE Privatizacijata na zatvorite be{e

atraktivna opcija za vlasta vo amerikanskata dr`ava Alabama da go namali dr`avniot dolg i da izleze od “biznisot” so zatvorawe opasni kriminalci. Ovoj privatizaciski plan e eden od retkite koj ne uspea, pa Vladata mora{e da se premisli poradi nekolku incidenti na nasilstvo me|u zatvorenicite

o minatoto privatizacijata na zatvorite be{e dobra formula za vlasta na amerikanskata dràva Alabama da go namali dràvniot dolg i da izleze od “biznisot” so zatvorawe opasni kriminalci. No, samo pet meseci otkako Alabama go potpi{a prviot dogovor so eden privaten zatvor Vladata se premisli: nekolku nesre} ni incidenti na nasilstvo me|u zarobenicite i begstva ja ocrnija privatizacijata, pi{uva magazinot "Tajm". Vladata e zagrièna deka LCS Korek{n servisis (LCS Correction services), sega{niot upravitel na kaznenopopravniot centar Peri kaunti, ne investiral dovolno vo noviot imot i dozvolil opa|awe na standardite. Nekolku dràvi koi gi ~uvaa zatvorenicite vo }eliite na Alabama re{ija da gi vratat doma. Vo januari 2006 godina guvernerot Bob Rajli za prvpat se zaloì za implementirawe na neophodnite reformi. "Bez razlika kolku investirame vo javnata bezbednost, }e prodolìme da se soo~uvame so zakani po na{ata sigurnost ako gi ignorirame problemite vo kazneno-popravniot sistem. Ovie problemi se trupaat so decenii. So va{eto odobrenie }e gi olesnime problemite so prenatrupanosta vo zatvorite, }e gi ~uvame nasilnite kriminalci zad re{etki, a Alabama }e bide pobezbedno mesto za ìveewe", re~e toj. Rajli gi prizna problemite so koi se soo~uvaat zatvorite vo Alabama. Tie imaat dvojno pove}e zatvorenici od predvideniot kapacitet, pokaùva godi{niot izve{taj. Eden od na~inite na koi drugite dràvi, kako i nekoi federalni agencii, se spravija so ovoj problem be{e preku dogovor so nadvore{ni kompanii za izgradba na zatvori i nivno upravuvawe. Site ~etiri dràvi so koi grani~i

V 2014”?!

AR MAKEDONSKI VOTO Vtori da bide visoka tri metri, no vo predloèniot konkursen trud na avtorot {to bil izbran da go izraboti dostignala 13 metri. Ovoj monumentalen spomenik }e se nao|a na maliot plo{tad me|u Ministerstvoto za soobra}aj i crkvata Sv. Dimitrija. Zaedno so site skulpturi {to }e go opkruùvaat Filip Vtori pre~ekoruvaweto }e se izvi{i na 20 metri. Revizorot & zabeleùva na op{tina Centar i zatoa {to go krie vo dokumenatcijata, a so toa i od javnosta imeto na istoriskata li~nost za koja }e se pravi spomenik. Ova najmnogu se odnesuva na spomenikot na Filip Vtori, koj izgotvuva~ite vo site postapki go imenuvaat kako Voinot. “Odlukata na Sovetot za podigawe na skulpturata Voin e po inicijativa od Ministerstvoto za kultura, so koja se bara da se podigne spomenobelejè na Filip Vtori. Nitu vo objaveniot konkurs, nitu vo proektnata programa ne e navedeno ~ij lik treba da simbolizira Voinot. Nedefiniraweto na konkretnata li~nost i nastan ne e vo soglasnost so Zakonot za memorijalni spomenici i spomen-obele`ja, so koj e uredeno deka op{tinite nosat programa za obeleùvawe na zna~ajni nastani i istaknati li~nosti koi se od isklu~itelno zna~ewe za op{testveniot razvoj na Makedonija so spomen-obele`ja”, se veli vo revizorskiot izve{taj.

I pokraj brojnite prekr{uvawa na zakonite za javni nabavki i za izgradba na kulturno-istoriski obele`ja, Javnoto obvinitelstvo ne se brza.

Ottamu v~era ni odgovorija deka } e po~ekaat da go dobijat izve{tajot pred da ja po~nat eventualnata post-

apka protiv odgovornite lica. "Silno n$ zainteresira revizorskiot izve{taj. ]e pobarame od Dr`avniot zavod za revizija vedna{ da ni go dostavi. Zavodot po slu`bena dol`nost ni go dostavuva, no za da ne ~ekame nie }e go a`urirame procesot. Nepravilnostite vo izve{tajot se indikacii za storeni krivi~ni dela, pa Obvinitelstvoto }e ispita dali licata koi se predmet na revizijata treba da snosat krivi~na odgovornost", izjavi

dr`avniot javen obvinitel Qup~o [vrgovski. Vo Ministerstvo za kultura v~era se ograduvaa od odgovornosta za nezakonitostite vo vodeweto na proektot "Skopje 2014", {to gi otkri revizorot. "Revizorskiot izve{taj e za op{tina Centar, koja e posebna ustanova i spomenicite se vo nejzina nadle`nost. Ministerstvoto za kultura nema odgovornost od ovoj aspekt", izjavi portparolot vo Ministerstvoto, Anita Jovanovska.

SVETSKITE UMETNICI SE POEVTINI metnicite koi gi kontaktiravme so golema nedoumica gledaat na cifrite od isplatenite honorari za umetnicite navedeni vo izve{tajot. Vedna{ ja nametnuvaat sporedbata so svetski referentnite umetnici, koi se zna~itelno pomalku plateni za sli~ni anga`mani niz svetskite metropoli. Eden od najzna~ajnite skulptori na dene{nicata, Britanecot so indiski koreni, Ani{ Kapur, za negovoto monumentalno delo (i po dimenzii i po zna~ewe) "Klaud gejt" postaveno vo ^ikago (vo Mileniumskiot park), vo 2006 godina dobil honorar od 700 iljadi dolari, {to e dvojno pomalku od sumata koja legnala na smetkata od avtorot na proektot Voin so fontana (1,5 milion evra).

Alabama imaat dogovori so edna ili pove}e privatni kompanii za zatvorski uslugi. Predlogot za privatizacija na zatvorot dojde od zakonodavnata vlast. Spored amerikanskiot dneven vesnik "Wujork tajms", dràvnoto zakonodavstvo na Alabama injektira{e okolu 60 milioni dolari vo hartii od vrednost za da go finansira kupuvaweto i da go renovira kazneno-popravniot centar Peri kaunti. Od Montgomeri advajzer (Montgomery adviser) predupredija deka zatvorskiot sistem na Alabama ne funkcionira podolgo vreme i dokolku ne se re{i ovoj problem dràvata moè da se soo~i so golema kriza. Ekspertite prognoziraat tri mo`ni re{enija kako Alabama moè da gi re{i ovie problemi. Prvoto re{enie e da prodolì da gi ispora~uva zatvorenicite vo instituciite nadvor od dràvata. Od 2002 godina dràvata potro{i 12,7 milioni dolari na prenos na zatvorenicite. Vtoroto re{enie e namaluvawe na zatvoraweto so ograni~uvawe na kaznite za odredeni prestapi. Tretoto re{enie so ovoj problem ekspertite go gledaat vo gradewe pove}e "pazari" vo Alabama ili zgolemuvawe na kapacitetot na postoe~kite zatvori. Spored ekspertite, dokolku se zeme predvid deka dràvata kontinuirano go zgolemuva brojot na legla vo postoe~kite ustanovi, druga opcija e da se izgradat novi zatvori. Posledniot zatvor izgraden vo Alabama e Bib vo 1998 godina. Od toj period brojot na zatvorenici se zgolemi za 20%, a momentalniot trend pokaùva pogolem rast. kraj Vo narednite 10 izdanija na "Kapital" }e go ~itate feqtonot "10 idei koi }e go promenat svetot".

Komentari / Analizi

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

DIJALOZI NA ^ETIRI NOZE

IZGUBENI VO RAJOT krecija na zainteresiranite stranski investitori. No, ima i takvi investitori koi doa|aat sami vo Makedonija i javno pred makedonskite mediumi objavuvaat deka sakaat da investiraat. Na po~etokot na mesecov ima{e trkalezna masa vo Skopje za mo`nostite za germanski investicii vo makedonskoto zdravstvo, na koja be{e objaveno deka edna germanska kompanija planira da investira vo centrite za dijaliza vo Makedonija. Za àl, i pokraj toa {to bile pokaneti, na ovoj tolku zna~aen nastan ne prisustvuvaa klu~nite makedonski avtoriteti. PIGON: Da, se se}avam na toa. Istiot den makedonskite mediumi ja prenesoa i slednata vest: “Ministerot Vele Samak minatata ned ela os tvari redovna delovna poseta na Germanija za diskusii so potencijalni stranski investitori i vo uloga na vode~ki govornik prezentira{e na Forumot za investiciski mo`nosti vo Republika Makedonija, koj se odrà vo Minhen”. JANÊSKI: Ubavo e {to ministerot ima redovni sredbi, no podatocite za stranski investicii od Germanija vo Makedonija za periodot od 2006 godina zaklu~no so tretiot kvartal na 2010 godina se razo~aruva~ki. Za neceli pet godini vlegle investicii vredni samo 23,2

ALEKSANDAR JANÊSKI PIGON: Ve}e pominaa nekolku godini otkako Makedonija se proglasi sebesi za biznis-raj vo Evropa, a ìvotot na investitorite i me|unarodnite eksperti vo rajot s$ u{te ne e lesen. “I pokraj silnoto pritiskawe od s trana na Vladata za privlekuvawe stranski direktni investicii, tie s$ u{te se ograni~eni i ima nivni pad vo izminatite dve godini. Mnogu potencijalni investitori i ponatamu izvestuvaat za frustracii poradi nedostig od koordinacija, najraznovidni neefikasnosti i birokratski pre~ki i docnewa, osobeno vo odnos na zemji{teto i dobivaweto dozvoli”, oceni {efot na Misijata na USAID vo Makedonija vo dekemvri minatata godina. Dali aktivnostite na vladinite pretstavnici i oficijalni lica }e donesat nekakva promena ovaa godina? JANÊSKI: “Neumorno” se raboti na privlekuvawe s transki inves ticii i pritoa se garantira disK

milioni evra. Porazitelna brojka znaej}i ja ekonomskata mo} na Germanija. O~igledno, za Germancite nekoja druga dràva e biznis-raj. PIGON: Malku sum zbunet od informacijata deka forumot bil vo organizacija na generalniot konzul na Makedonija vo Minhen i po~esniot konzul na Makedonija vo [tutgart. Nikade ne se spomenuvaat dvajcata ekonomski promotori koi se locirani vo Germanija. Se dobiva vpe~atok kako tie da ne bile vklu~eni vo celata rabota. Kako Invest Makedonija i Kabinetot na ministerot Samak da se dve razli~ni nezavisni grupi “angeli” koi pejat za dobredojde na germanskite investitori vo makedonskiot investiciski raj. Kako i da e, m n ogu avtoriteti ra botat nekoordinirano, a ponekoga{ moèbi i se natprevaruvaat me|usebe vo privlekuvaweto stranski investicii. JANÊSKI: G l e d a j } i g i slikite od forumot vo Minhen, koi bea objaveni vo nekolku makedonski mediumi, ne sum siguren deka potencijalnite germanski investitori gi dobivaat najsveìte informacii za ekonomskite sos tojbi vo Makedoni ja. Banerot koj{to stoi zad govornicata e so podatoci za periodot 2007-april 2008 godina, {to zna~i podatoci stari 3-4 godini. Zarem O

ne postojat novi brojki? Ili, pak, biznis-rajot toga{ bil podobar od sega? Se pra{uvam sebesi, moèbi e napravena nekoja gre{ka pa se objaveni sliki od nekoj star nastan na koj u~estvuval ministerot Samak? PIGON: Kako i da e. Germanski kompanii do{le vo Makedonija i nitu eden visok vladin funcioner ne gi udostoil so prisustvo. Lu|eto si gi kaàle planovite za investirawe i si zaminale. Makedonskite “privlekuva~i” na investitori, pak, oti{le vo Germanija da gi promoviraat investiciskite mo`nosti pred germanski kompanii, so promotiven baner so istoriski podatoci. Moèbi toa e ve{t marketin{ki trik za prisutnite na forumot vo Minhen da se potsetat na dobrite vremiwa za investirawe i da se re{at da investiraat vo Makedonija? Ve{to, neli? JANÊSKI: Te{ko razbirliv e makedonskiot investiciski raj. Ako pred nekoe vreme Makedonija be{e dadena na Arbitra`niot sud vo Va{ington od eden nezadovolen golem stranski investitor, sega toj istiot investitor, kako {to javuva edna televizija, e del od kampawata “Invest in Macedonia” i ja promovira Makedonija kako lokacija za investirawe. Izgleda na{iov raj K

vlijae dezorientaciski za stranskite investitori. PIGON: Pa, ako se vidi deka na posledniot saem za nedvi`nosti vo Makedonija direktorot na Invest Makedonija vra~uva nagrada "Investitor na godinata za razvoj vo oblasta nedvi`nosti” na grade`na firma od Makedonija, navistina celata sit uaci ja e zbunuva~ka. Najverojatno te{ko e organiziraweto na izbor za najdobar stranski investitor vo Makedonija. Mala e konkurencijata ili voop{to ja nema. JAN^ESKI: Iako nekolku godini niz makedonskite i stranskite mediumi se oglasuvaa atraktivni lokacii vo rajot vo Ohrid, na krajot, kako {to trgnala rabotata, makedonski kompanii }e gi kupat. Izgleda nitu Ohrid ne e predizvik za stranskite investitori. PIGON: No, Aleksandar, pred nekoj den gledav Si-en-en i slu~ajno naletav na spotot za Ohrid od serijalot “Makedonija ve~na” i iako go imav i prethodno videno istiot, ne{to mi se vide razli~no. Na krajot na spotot sega ima{e ufrleno re~enica koja veli “Lokacii dostapni za gradewe”. So ova spotot, pokraj promotiven, stanuva i oglasen. Spotot zavr{uva so linkot za internet-stranicata “Makedonija ve~na”. Tamu, pak, vo delot “nedvi`nosti” I

STANISLAV PIGON ima informacii za dve lokacii i detali za kontakt od Ministerstvoto za transport i vrski. JANÊSKI: ûdno e {to na internet-stranicata na Ministerstvoto za transport i vrski vo delot za javni povici, kade {to se objavuvaat naddavawata za grade`no zemji{te, tie dve lokacii gi nema. Najverojatno se od nekoe postaro vreme? No, kako i da e, investitorite koi bi se zainteresirale za tie “Lokacii dostapni za gradewe” moè da bidat zbuneti. Kako {to mi izgleda, dodeka stranskite investitori stignat vo Ohrid, golem del od atraktivnite lokacii }e bidat prodad eni? O~igledno ima potreba od podobra koordinacija vo procesot na privlekuvawe stranski investicii. Vo sprotivno, postoi golema verojatnost mnogu zainteresirani stranski investitori da se izgubat vo lavirintite koi postojat vo makedonskiot investiciski raj. O

Balkan / Biznis / Politika

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

NAPADITE VRZ GADAFI GI POGODIJA TURSKITE KOMPANII

TURSKITE GRADE@NICI ^EKAAT 1,2 MILIJARDI DOLARI OD LIBIJA

Od zavr{enite proekti turskite biznismeni imaat nenaplateni 1,2 milijardi dolari, a stravuvaat deka eventualnata nova libiska vlada nema da gi priznae dogovorite ELENA JOVANOVSKA

urskite biznismeni se zagrièni {to }e se slu~i so nivnite investicii, vredni milijardi dolari, ako dojde do promena na reìmot vo Libija. Turcija e edna od zemjite koi silno gi ~uvstvuvaat negativnite efekti od voenite napadi na me|unarodnata voena koalicija naso~eni protiv reìmot na libiskiot pretsedatel, Moamer Gadafi. Vkupnata vrednost na tekovnite i zavr{enite proekti na turskite kompanii vo Libija iznesuva 16 milijardi dolari. [to e u{te pova`no, po po~etokot na napadite idninata na ovie biznismeni e krajno neizvesna. “Izgleda deka rabotite vo Libija }e se promenat. Vnimatelno gi sledime site nastani”, izjavi pretsedatelot na Zdruènieto na turskite pretpriema~i (TMB), Erdal Eren. Spored nego, turskite pretpriema~i imaat mnogu tekovni proekti vo ovaa severnoafrikanska zemja, a tie {to se zavr{eni s$ u{te ne im se plateni. Toa moè da

indirektni zagubi”, dodava toj. Giri{ konstrak{n ima tri tekovni proekti vo Tripoli i mala grupa rabotnici. “Ne znaeme {to }e mu se slu~i na na{iot biznis tamu koga uslovite }e se vratat na normala. Sepak, imame plan da gi zavr{ime na{ite proekti vo vrednost od re~isi 640 milioni dolari”, optimisti~en e Kalkan. Spored Mustafa Oz{ut, direktor na kompanijata Renesans konstrak{n i odgovoren za biznisot vo Afrika, vo ovaa zemja imaat proekti vo vrednost od 1,5 milijarda dolari, ~ija sudbina ne e sigurna. So neizvesnost se soo~uvaat i drugi turski kompanii, kako {to se TAV, Turkmol, Riksos hotels, Jiksel konstrak{n, Nurol holding i Dogu{ holding. VO LIBIJA RABOTAT 200 TURSKI KOMPANII Spored izve{tajot na Centarot za promocija na izvozot na Turcija (IGEME), izvozot vo Libija dostigna 1,8 milijardi dolari vo 2009 godina, {to pretstavuva zgolemuvawe za 67% vo odnos na prethodnata godina. Vo 2010 godina ovaa brojka iznesuva{e okolu dve milijardi dolari. Denes,

predizvika golemi zagubi za grade`nite kompanii. Eren se pla{i deka novata vlada nema da gi priznae dogovorite potpi{ani me|u turskite biznismeni i Libija. “Toa e isto kako odnosot me|u sopstvenik na stan i kiraxija. Koga }e se smeni sopstvenikot, nema da znaeme dali novite lu|e }e gi priznaat dogovorite. Turskite pretpriema~i ~ekaat da im se isplatat 1,2 milijardi dolari za zavr{enite proekti. Navistina sme mnogu zagrièni”, izjavi Eren. OPREMATA I MATERIJALITE TE[KO STIGNUVAAT DO LIBIJA Drug golem problem so koj se soo~uvaat turskite biznismeni vo Libija e dostavuvaweto na oprema i materijali. Menaxerot na grade`nata kompanija Giri{ konstrak{n, Tolga Kalkan, veli deka materijalite isprateni od Turcija do nivnite gradili{ta se zadràni na pristani{tata, a nekoi se vrateni i nazad. ”Za sre}a, na gradili{tata nemavme nikakvi direktni zagubi od napadite. Sepak, bidej}i ne moème da prodolìme so momentalnite proekti poradi nedostig od materijali, imame odredeni K

istorija na op{testveni i ekonomski vrski, koja datira u{te od 16 vek. Ovie vrski otsekoga{ bile mo{ne bliski i s$ pove}e se zajaknuvaa. Edna od pridobivkite na vakviot odnos e protokolot za slobodna trgovija me|u Libija i Turcija, potpi{an vo 1975 godina. So ova be{e otvorena vratata za mnogu turski grade`ni firmi koi nikoga{ prethodno ne rabotele na me|unarodno nivo. So

brojot na turski firmi koi rabotat vo Libija porasna na 200 kompanii, ~ii tekovni proekti se dvi`at okolu 18 milijardi dolari. Vkupnata vrednost na turskite proekti vo Libija od 70-tite godini navamu nadminuva 30 milijardi dolari. Ako se ispolnat o~ekuvawata, turskiot izvoz vo Libija vo 2011 godina treba da nadmine dve milijardi dolari. Turcija i Libija imaat dolga L

protokolot Libija se pretvori vo otsko~na {tica za mnogu turski grade`ni firmi. So cel da ja za~uva vakvata vrska, premierot Rexep Taip Erdogan ja poseti Libija vo 2009 godina, potpi{uvaji nekolku va`ni dogovori so libiskite vlasti. So ovie dogovori vizite bea ukinati i be{e formirana ramka za transport, trgovija, investicii, zemjodelstvo, grade`ni{tvo i konsultantski uslugi.

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

Balkan / Biznis / Politika

RABOTNICITE OD DR@AVATA GO KUPIJA HRVATSKOTO PRISTANI[TE PLO^E

abotnicite na hrvatskoto pristani{te Plo~e za 2,85 milioni evra od Fondot za privatizacija kupija 24,6% akcii, so {to uspe{no e zavr{en dolgo podgotvuvaniot model na rabotni~ko akcionerstvo vo ovoj golem brodski sistem. Rabotnicite vo pregovor-

ite so Vladata uspeaja da se izborat akciite od svoeto pretprijatie da gi platat po nominalna vrednost od 54 evra po akcija, a uslov na Vladata be{e vo privatizacijata da u~estvuvaat site vraboteni. Vo slednite pet godini vrabotenite ne smeat da gi prodavaat akciite. “Ova e eden od najdo-

brite primeri kade {to preku kvalitetno osmislen model vrabotenite stanaa sopstvenici na pretprijatieto vo koe{to rabotat, so {to }e odlu~uvaat za site strate{ki odluki. Sleden ~ekor e dokapitalizacija na Plo~e”, izjavi Ozren Matija{evi} od Hrvatskoto zdru`enie na sindikati.

GRCIJA DA GI NAMALI RASHODITE VO ARMIJATA ZA 30%

retstavnicite na Evropskata komisija (EK), Evropskata centralna banka (ECB) i na Me|unarodniot monetaren fond (MMF) }e pobaraat Grcija da gi namali rashodite vo armijata za 30%, objavuva gr~kiot vesnik "Etnos". Vesnikot naveduva deka baraweto }e bide dostaveno za vreme na kontro-

lata od strana na ovie institucii za toa kako se koristat parite od kreditot, vo visina od 110 milijardi evra, {to & bea dadeni na Grcija za izlez od dol`ni~kata kriza. "Etnos" naveduva deka pretstavnicite na trite institucii jasno izjavile deka Grcija ne mo`e da ima armija od 200.000 lu|e. Spored podatocite,

17 Grcija momentalno ima pove}e od 160.000 uniformirani lica, a vkupniot broj na lu|e koi zemaat plata od Ministerstvoto za odbrana e 200.000, zaedno so civilite. “Vo buxetot za 2011 godina za kupuvawe vooru`eni sistemi bile vpi{ani dvojno pogolemi sumi od realnite”, naveduva "Etnos".

PO^NA EKONOMSKIOT SAMIT SAD-BALKAN

OBID ZA POVE]E AMERIKANSKI INVESTICII VO BALKANSKITE ZEMJI Vo Baltimor se odr`uva amerikansko-balkanski biznis-samit, na koj dr`avni funkcioneri, biznismeni i pretstavnici na voenata industrija od regionot so amerikanski partneri i funkcioneri razgovaraat za privlekuvawe na amerikanski investicii na Balkanot VESNA KOSTOVSKA

v.kostovska@kapital.com.mk

oliti~kite lideri i biznismeni od Zapaden Balkan i od SAD v~era i deneska vo Baltimor, na prviot ekonomski samit {to go organizira amerikanskata dr`ava Merilend, razgovaraat za mo`nostite kako da se pottiknat investiciite i da se zacvrsti biznis-sorabotkata vo ovoj region. Na Samitot u~estvuvaat visoki pretstavnici od Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Kosovo, Albanija, Hrvatska i od Slovenija. Fokusot e naso~en kon oblastite so najgolem potencijal za sorabotka, vo koi spa|aat energetikata, turizmot, trgovijata, stranskite investicii, proizvodstvoto, soobra}ajot, odbranata na vozdu{niot prostor, informaciskite tehnologii i medicinskata oprema. Samitot e odli~na prigoda zemjite od Zapaden Balkan da gi pretstavat svoite proekti pred amerikanskite investitori. Vo Baltimor, isto taka, u~estvuvaat kompanii od SAD, koi sakaat podobro da se informiraat za ekonomskite sostojbi i

CELITE NA BIZNIS-SAMITOT SAD-BALKAN

Da se promovira dijalog me|u delovniot svet i zemjite od Zapaden Balkan Da im se ovozmo`i na biznismenite od SAD i Zapaden Balkan da gi pretstavat svoite planovi i odluki tet-a-tet i da gi razmenat svoite znaewa i iskustva. Da se zajakne doverbata me|u vladite i privatnite biznis-lideri, nevladinite organizacii i akademcite so cel da se zacvrsti ekonomskiot model. investiciskite mo`nosti {to gi nudi Zapaden Balkan. Celta e da se pomogne za zajaknuvawe na sorabotkata me|u zemjite od Zapaden Balkan, na ekonomskite i trgovskite odnosi me|u SAD i regionot i za negovo naso~uvawe kon Evropa. SRBIJA NE U^ESTVUVA PORADI KOSOVO Makedonskata delegacija na Samitot ja predvodi vicepremierot Vladimir Pe{evski. U~esnicite od Crna Gora se predvodeni od pretsedatelot Filip Vujanovi}. Crnogorskiot pretsedatel Vujanovi} pred zaminuvaweto za Baltimor izjavi deka negovata zemja saka pove}e investicii od amerikanski kompanii i pointenzivno ekonomsko partnerstvo me|u dvete zemji.

“Crna Gora so godini be{e lider vo regionot, a vo godinite na ekonomskata kriza be{e lider spored investiciite”, istakna Vujanovi}. Bakir Izetbegovi}, ~len na pretsedatelstvoto na BiH, e na ~elo na delegacijata od BiH, a kosovskata delegacija ja predvodi zamenikotpremier Mimoza Ku{ariQiqa. Od Hrvatska na paneldiskusiite ne e prijaven nieden u~esnik. Od Slovenija glaven gostin e direktorot na Agencijata za pretpriemni{tvo i stranski investicii, Zoran Stamatovski. Srbija go bojkotira Samitot poradi u~estvoto na kosovskata delegacija. Poradi ovoj gest, zamenikot-pomo{en dr`aven sekretar na

Celta na SAD e so ovoj samit da pomognat za zajaknuvawe na sorabotkata me|u zemjite vo Zapaden Balkan i na ekonomskite i trgovskite odnosi me|u SAD i regionot. SAD, Tomas Kantrimen, koj isto taka u~estvuva na Samitot, izjavi deka Belgrad ispra}a pogre{na poraka do investitorite i politi~kite lideri. “So ovoj bojkot politikata se stava nad ekonomijata,

a nade`ta deka Belgrad i Va{ington }e izgradat podobri ekonomski odnosi s$ pove}e se namaluva”, izjavi Kantrimen. Politi~kiot direktor na Ministerstvoto za nadvore{ni raboti na Srbija, Borko Stefano-

vi}, prizna deka otsustvoto na srpskata delegacija e {tetno za zemjata, no i deka prisustvoto na sobir kade {to ima oficijalni pretstavnici od Kosovo ne e vo soglasnost so dr`avnata politika.

Svet / Biznis / Politika

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

SAMSUNG IN@ENERING INVESTIRA 2,76 MILIJARDI DOLARI VO SAUDISKA ARABIJA

WUJORK ]E IZGUBI MILIJARDA DOLARI OD OTSUSTVOTO NA JAPONSKITE TURISTI

u`nokorejskata kompanija Samsung in`enering potpi{a dogovor so vlasta od Saudiska Arabija za izgradba na kompleks fabriki za prerabotka na gas, vreden 2,76 milijardi dolari. Vo dogovorot so dr`avnata naftena kompanija Aramko od Saudiska Arabija se predviduva izgradbata na noviot kompleks na ovaa

ujork }e izgubi okolu edna milijarda dolari kako rezultat na s$ pomaliot broj turisti koi po~naa da doa|aat vo SAD, {to e posledica na brojnite prirodni katastrofi koi ja zafatija Japonija. Poznato e deka reka od turisti sekojdnevno se sleva vo Wujork, a me|u niv najbrojni se Japoncite, koi ovie denovi s$ pove}e po~naa da gi otka`uvaat turisti~kite aran`mani i pla-

kompanija vo naftenoplinskoto pole Sabja da zavr{i najdocna do 2014 godina. Vo fabrikata }e se proizveduvaat i prerabotuvaat pove}e od 200.000 bareli areli na te~en gas. Ju`nokorejskata jskata kompanija dosega vo Saudiska Arabija ima

sklu~eno pet dogovori vo vrednost od pet milijardi dolari, vklu~uvaj}i go i proektot za izgradbata na elektrana vo Vasit, 50 kilometri severno od industriskiot grad Xubail.

RANGIRAWE NA BRAND FINANCE

GOOGLE E NAJVREDEN BREND VO SVETOT, A COCA-COLA NE E NI ME\U PRVITE DESET So vrednost od 44 milijardi dolari, Google e najvreden brend vo

svetot na listata so 500 brendovi, koja sekoja godina ja podgotvuva konsultantskata kompanija Brand Finance. Na vtoroto mesto e Microsoft, a na treto Walmart VASE CELESKA

celeska@kapital.com.mk

ajdobar brend na svetot e Gugl (Google), a negovata vrednost iznesuva 44 milijardi dolari. Za prvpat vo istorijata najpoznatiot pijalak na svetot, "koka-kola" (Coca-Cola), ne se nao|a me|u prvite deset brendovi. Ova go poka`uvaat podatocite na konsultantskata kompanija Brand Finance, koja sekoja godina ja objavuva listata na najdobrite 500 brendovi vo svetot. Vtoriot najvreden brend e Majkrosoft (Microsoft), ~ija vrednost iznesuva 42 milijardi dolari, a na treto mesto e sinxirot supermarketi Volmart (Walmart), so vrednost od 36,2 milijardi dolari. Epl (Apple) godinava se iska~i pogore na listata za 12 mesta, od 20 na osmo i se najde me|u prvite deset najdobri brendovi na svetot. Vrednosta na brendot Epl iznesuva 29,5 milijardi dolari. Na vrvot na godina{nata lista dominiraat amerikanskite kompanii. Duri 13 od 20 najvredni kompanii se so sedi{te vo SAD. Pri~inata {to Koka-Kola ne e me|u prvite deset najdobri brendovi e toa {to kompanijata pretrpe pad na vrednosta od devet milijardi dolari godinava, pa od minatogodi{noto treto mesto najpoznatiot gaziran pijalak vo svetot padna na 16 mesto. Spored analiti~arite na Brand Finance, edna od pri~inite za ovoj pad e i odnesu-

Deset najvredni brendovi vo svetot za 2011 godina (izvor: Brand Finance) vaweto na potro{uva~ite vo razvienite pazari, koi se naso~uvaat kon pozdravi, negazirani pijalaci. Najgolem gubitnik e britanskata kompanija Briti{ petrol (British Petrol), ~ij brend od 51 padna na 104 mesto. Kompanijata ima{e kriti~na godina poradi izlevaweto na naftata vo Meksikanskiot Zaliv. Vo avgust 2010 godina vrednosta na brendot na BP padna na 4,7 milijardi dolari, a sega iznesuva 8,8 milijardi dolari, iako kompanijata ima problemi vo partnerstvoto so Rosneft (Rosneft). Ovaa godina Fejsbuk (Facebook) za prvpat vleze na listata na Brand Finance, so proceneta vrednost na brendot od 3,7 milijardi dolari. Iako prihodite na najgolemata socijalna mre`a vo svetot ostanuvaat

sporni, a nejzinata strategija relativno netransparentna, kaj analiti~arite se pojavuva malku somne` vo vrska so ogromnata popularnost na brendot, negovata efikasnost vo osvojuvaweto na novite pazari i so potro{uva~kata upotreba. RASTAT TEHNOLO[KITE BRENDOVI Vrvot na ovaa lista sekoga{ go so~inuvaat “doma}inskite brendovi”, koi postojat so decenii, kako IBM (IBM), Bankata na Amerika, HSBC. No, s$ pogolemata zavisnost na svetot od Internet se gleda od pozicijata na Gugl na ovaa lista. Ova se potvrduva i so faktot {to pet od desette najgolemi kompanii koi zabele`aa rast na vrednosta na brendovite se tehnolo{ki.

Dejvid Hajg, glavniot izvr{en direktor na Brand Finance, veli deka rastot na tehnolo{kite brendovi se o~ekuva{e ve}e nekoe vreme. “Poslednite nekolku godini zaklu~ivme deka top-menaxmentot na pove}eto vode~ki kompanii zajaknato ja nabquduva evaluacijata na brendot so cel da go nadgleduva zdravjeto na svoite kompanii, a so toa i da sozdade podobri strate{ki i marketin{ki odluki”, dodava Hajg. Dominacijata na Gugl vo sektorot za internetprebaruvawe e o~igledna. Kompanijata postojano investira, a ovie investicii se relativno nekomercijalni, no imaat pozitivno vlijanie vrz rejtingot (AAA+), koj go imaat tie {to se najvisoko na tabelata. Uspehot na Epl ja pomesti vrednosta na brendot nagore za 12 mesta. Analiti~arite od Brand Finance smetaat deka toa e taka poradi inovativnite proizvodi i nivniot dizajn, lojalnata potro{uva~ka baza i dobro implementiranite marketing-aktivnosti. Od tehnolo{kite kompanii, Nokia (Nokia) go pretrpe najgolemiot pad na vrednosta na brendot, koja sega iznesuva 9,9 milijardi dolari. Kompanijata minatata godina ima{e problemi na pazarot na pametni telefoni, pa poradi toa moè i da se kaè deka e `rtva na uspehot na Epl. Sepak, novoto partnerstvo so gigantot Majkrosoft moè da & pomogne da go zaìvee brendot, velat analiti~arite.

niranite godi{ni odmori, prenesuva "Wujork post". Od vesnikot istaknuvaat deka brojni wujor{ki hoteli ovie denovi beleàt otkaùvawe na rezervaciite od Japonija, a japonskite avioprevoznici tvrdat deka otkaùvaweto na letovi kon ovaa destinacija dosega e zgolemeno za 50%, sporedeno so periodot pred prirodnite nepogodi. Spored ekspertite, ova e toa {to go pravi globalizaci-

jata. Ako vo Japonija se slu~i ne{to, Amerikancite gi fa}a strav i panika, pi{uva "Wujork post". Nitu aviokompaniite ne ostanaa nepogodeni od krizata vo Japonija. Neodamna, me|unarodniot avioprevoznik AIG izleze so prognozi deka poradi prirodnite katastrofi vo svetot, vklu~uvaj}i ja i ovaa vo Japonija, }e ostvari zaguba od okolu edna milijarda dolari.

DVA, TRI ZBORA “Ne sum voznemiren od negativnite reakcii na Srbija vo vrska so ponudata koja ja dade Telekom Avstrija za otkup na mnozinskiot del na Telekom Srbija. O~ekuvam odgovor od srpskata Vlada na taa ponuda vo rok od pet dena. Sekako, Telekom Avstrija mo`e da ja povle~e svojata ponuda, no za toa vo ovoj moment nikoj ne razmisluva." HANES AMETSRAJETER

generalen direktor na Telekom Avstrija

“Rusija ovaa godina dvojno }e go zgolemi izvozot na nafta vo Japonija na 18 milioni toni za da & pomogne na zemjata vo obnovata po razorniot zemjotres i cunamito. Japonskite kompanii imaat otvorena vrata i moàt da mu se pridruàt na Gazprom vo istraùvawe na dve golemi nao|ali{ta na gas.” IGOR SEÎN

zamenik-premier na Rusija

“Moamer Gadafi i negovite sojuznici mo`ebi baraat na~in za zaminuvawe od zemjata, iako s& u{te ne e jasno dali polkovnikot seriozno misli da se povle~e. Del od toa e teatar. Ima lu|e koi tvrdat deka zboruvaat od imeto na Gadafi, razgleduvaj}i razli~ni mo`nosti. No, golem del ednostavno e karakteristi~no za negovoto odnesuvawe. Toa ne mo`e da se predvidi.” HILARI KLINTON

dr`aven sekretar na SAD

[TETATA OD ZEMJOTRESOT VO JAPONIJA DOSTIGNA 309 MILIJARDI DOLARI

EVROPRATENICITE I EVROKOMESARITE SAKAAT DA SE SELAT OD BRISEL VO LONDON

aponskata Vlada gi objavi sopstvenite procenki za {tetata od zemjotresite i cunamito {to ja zafatija dr`avata vo poslednite dve nedeli, spored koi Vladata }e treba da potro{i duri 309 milijardi dolari. [tetata nanesena na ku}ite, infrastrukturata i ekonomijata mo`e da bide me|u 16.000 milijardi i 25.000 milijardi

o anketa sprovedena me|u evropratenicite i slu`benicite vo Evropskata Komisija (EK) se veli deka postoi zna~itelno nezadovolstvo me|u niv od Brisel i bi sakale da se premestat von Belgija, se veli vo pres-soop{tenieto od proektot “Zbogum Brisel”, vo Forumot na evropski novinari. I vo anketa vo 27-te ~lenki na Unijata e reg-

jeni, proceni Vladata. Japonskata vlast planira da injektira i kapital vo bankite so cel da go pomognat i zabrzaat zakrepnuvaweto na japonskata ekonomija. Spored prvi~nite procenki na ekspertite, Vladata na Japonija treba da injektira okolu 135 milijardi dolari vo bankarskiot sektor. Ovaa finansiska pomo{

e vo soglasnost so japonskiot zakon za pazarna regulacija, donesen po izbivaweto na svetskata finansiska kriza vo 2008 godina. Osven ova, Tokio raboti na razvivawe planovi za izdavawe na niskokamatni zaemi vo visina od 122 milijardi dolari za pomo{ na kompaniite za zazdravuvawe od prirodnite katastrofi.

istrirana nedoverba kon Brisel i èlba Evropskiot parlament (EP) i EK da bidat premesteni ottamu. Ako Belgija be{e samo edna mala evropska dràva so ra{irena korupcija i nekompetentnost, toa ne bi go zagriìlo nikogo. Faktot deka vo Brisel se EK i EP zna~i deka nedostatocite na Belgija se odrazuvaat na site dejnosti na tie dve

institucii i im {tetat na site gra|ani vo EU, smetaat avtorite na anketata. I vo EK i vo EP raste `elbata da bidat premesteni instituciite na pomirno i efikasno mesto. Mnozinstvoto pretpo~itaat toa da bide vo London. Proektot e dvegodi{na analiza za problemite na evropskite institucii vo Brisel.

Svet / Biznis / Politika

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

SVET

0-24

...VO OBIKOLKA

...PANIKA

...PRED KOLAPS

Robert Gejts vo poseta na Rusija

Radijacijata od Japonija stigna do Evropa

Kanadskata Vlada vo kriza

oslednite tri dena ministerot za odbrana na SAD, Robert Gejts, be{e vo oficijalna poseta na Rusija. Za vreme na negovata obikolka toj prisustvuva{e na ceremonijata na koja polo`i venec na grobot na neznajniot junak vo Moskva.

adijacijata koja nastana kako posledica na nuklearnata kriza vo Japonija pristigna i vo Evropa, sooop{tija nekolku nau~nici od Island, koi otkrile “mnogu mala koli~ina nuklearni ~esti~ki od Japonija” na islandskoto tlo.

alcinskata vlada na kanadskiot premier, Stiven Harper, se nao|a pred pad poradi toa {to nejziniot predlog za M buxet ne go poddr`aa liderite na opozicionite partii.

LIBIJA GI SKARA LIDERITE OD ZAPADOT

FRANCIJA I VELIKA BRITANIJA OSAMENI VO NAPADITE VRZ LIBIJA?! Francija izleze so nov predlog koj }e go trgne amerikanskiot pretsedatel, Barak Obama, od ~elnata pozicija na napadot vrz Libija, iako samiot Obama tvrdi deka SAD igra samo logisti~ka uloga vo intervencijata BORO MIR^ESKI iderite na dr`avite {to go predvodat napadot vo Libija se skaraa?! Tenziite za pra{aweto koj da ja prezeme glavnata pozicija vo voenata operacija vrz Libija gi zaostri odnosite me|u ~lenkite na Obedinetite nacii (ON) otkako Germanija potvrdi deka gi povlekuva vojnicite s$ dodeka ne se odlu~i koj }e bide {ef na voenata misija. Francija izleze so nov predlog koj }e go trgne amerikanskiot pretsedatel, Barak Obama, od ~elnata pozicija na napadot vrz Libija, iako samiot Obama tvrdi deka SAD igra samo logisti~ka uloga vo intervencijata. So predlogot }e se prefrli mo}ta od NATO alijansata vo novo telo, koe }e se osnova na predlog od Francija. "Novoto politi~ko telo }e ja prezeme celata odgovornost vo sproveduvaweto na rezolucijata na Sovetot za bezbednost za zabrana na letovi nad Libija", istakna Alan @ipe, minister za nadvore{ni raboti na Francija. Spored nego, novoto telo }e

RUSIJA SE PONUDI ZA GLAVEN MEDIJATOR ME\U ZAPADOT I LIBIJA Ruskiot pretsedatel, Dmitrij Medvedev, se ponudi za glaven medijator vo konfliktot me|u me|unarodnata zaednica i Libija. Medvedev ova go potvrdi vo vtornikot, na sostanokot so voeniot sekretar za odbrana na SAD, Robert Gejts, koj se odrà vo Moskva. "Rusija e podgotvena da gi prezeme site merki za podobruvawe na diplomatskite vrski me|u Zapadot i Istokot, koi se klu~ni za vospostavuvawe mir vo ova voeno podra~je", izjavi Medvedev. Ruskiot pretsedatel e zagrièn za toa kolku zapadnite dràvi ja po~ituvaat Povelbata na ON i stravuva deka voenata akcija moè da ima posledici vrz civilite. Rusija se sprotivstavi na voenata akcija vo Libija, no ne stavi veto na Rezolucijata na ON, iako na toa ima legalno pravo. Ruskiot premier, Vladimir Putin, pak, ja poistoveti vojnata so Krstonosnite vojni od sredniot vek, no takviot stav Medvedev ne go prifati. Diplomatska inicijativa pokrena i Grcija. Spored portparolot na gr~kata Vlada, Jorgos Petalotis, Grcija smeta deka libiskiot “spor” so Zapadot treba da se re{i vo soglasnost so me|unarodnoto pravo.

go so~inuvaat ministrite za nadvore{ni raboti samo na dràvite koi momentalno u~estvuvaat vo voenata intervencija vo Libija i del od ministrite za nadvore{ni raboti od dràvite od arapskiot svet. "Ova se samo planovi dokolku prodolì vojnata vo Libija. Vo momentot koga pretsedatelot Gadafi }e ja predade vlasta vo drugi race, vojnata }e zavr{i", potencira{e @ipe. Raspravijata po~na pred dva dena, koga NATO ambasadorite ne uspeaja da odlu~at

dali Alijansata }e stoi na ~elo na voenata intervencija vo Libija. Verbalnata komunikacija me|u SAD i Velika Britanija kulminira{e koga britanskata Vlada oficijalno izjavi deka vladata na Moamer Gadafi e legalna cel za napad, a ubistvoto na Gadafi bi bilo opravdano dokolku go spre~i surovoto ubivawe civili. Revoltot na SAD go iska`a voeniot sekretar za odbrana, Robert Gejts, koj tvrdeweto na Britancite go osudi kako nemudar ~ekor i ja potseti Velika Britanija deka voe-

nata intervencija mora da se dr`i strogo do pravilata i normite propi{ani so Povelbata na ON. Pretsedatelot Barak Obama, so cel da izbegne vme{uvawe na SAD vo treta po red vojna vo muslimanskiot svet, istakna deka e podgotven da ja otstapi kontrolata nad voenite operacii vo odreden period i celata rabota da ostavi da ja re{ava Alijansata. Germanskite i evropskite voeni sili ne se soglasija so amerikanskiot stav za predavawe na mo}ta

za odlu~uvawe vo racete na NATO. Spored ekspertite, NATO alijansata nema potreba da se vme{uva vo vojna koja teoretski nema dopirna to~ka so evropskata odbrana. Germanija e prva koja dade otpor. Germanskiot minister za odbrana potvrdi deka Germanija izleze od voenata intervencija vo Libija. Osven toa, Germanija }e go povle~e i pogolemiot del od voenite trupi isprateni na Mediteranot, kade {to se sproveduvaat monitoring-misii. Francija prva & zabode no`

vo grb na SAD so toa {to francuskiot pretsedatel, Nikola Sarkozi, istakna deka ne saka mo}ta da ja predade vo amerikanski race. Spored neoficijalni diplomatski izvori, vonredniot sostanok na NATO alijansata, koj se odr`a pred dva dena, bil premnogu emotiven. Dodeka edni sakale voenata intervencija da ja predvodi novo telo, drugi navivale mo}ta za intervencijata da & pripadne na SAD i/ili na NATO. Sepak, liderite ne najdoa re{enie za ova pra{awe.

Feqton

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

NAJPOZNATITE SVETSKI MILIJARDERI KOI PO^NALE OD NULA: 30

RI^ARD DEZMOND

PETAR GOGOSKI

gogoski@kapital.com.mk

ako posleden lik od feqtonot so izvonrednite uspe{ni prikazni na najpoznatite milijarderi “Kapital” go izdvoi milijarderot Ri~ard Dezmond. Angliskiot izdava~ i biznismen, koj minatata godina “napadna” i po vesnicite na Rupert Mardok, e sopstvenik na tabloidot “Dejli star” koj beleì najgolemi tiraì i proda`ba vo Velika Britanija. Proda`bata na ova izdanie beleì porast od 18% od godina vo godina. Pokraj nego, vo portfolioto na Dezmond se vbrojuva i magazinot “OK!” i televiziite Kanal 5 (Channel 5) i Portland TV. So vakvi mediumski biznis-potfati ovoj ~ovek neodamna se pojavi na listata na Forbs”, spored koja “sedi” na 1,7 milijardi zeleni banknoti. Pokraj negovite poznati

direktorski kvaliteti, bez somne`, toa {to go pravi interesen e faktot deka svojot prv magazin go po~nal na 22 godini, kratko vreme po neuspe{nata muzi~ka kariera i nedozavr{enoto obrazovanie. No, tokmu neuspehot so ~inelite go pottiknal na razmisluvawe za toa kako da go spoi talentot za biznis i talentot za muzika. Kako za~in do{le vesnicite i ete ti ideja. A idejata navistina e kapital. DRAMI, TAPANI I ROKENROL “Da se vodi dneven vesnik e najfantasti~nata zabava koja moète da ja doìveete”, izjavi Ri~ard Dezmond za “Independent” vo 2003 godina. Veli, “toa e isto kako da imate bend. Odgovorniot urednik e vode~kiot gitarist, basist e zamenikot, vo liceto na grafi~kiot direktor imate klavijaturist, a vie tropate na tapani, obiduvaj} i da dadete strast, kako i da gi odrìte vremenskite

NESUDENIOT MUZI^AR [TO IZGRADI MEDIUMSKA IMPERIJA

Milijarderot Ri~ard Dezmond e eden od pogolemite igra~i vo mediumskata industrija na Britanija. Negov e najtira`niot “Dejli star”, a minatata godina neuspe{no posegna i po magazinot “Tajms”. So 1,7 milijardi dolari vo doma{nata kasa, toj e eden od najbogatite lu|e vo svetot, mesto na koe se iska~i po~nuvaj}i so prviot magazin koj go izdal na 22 godini, vedna{ po neuspe{nata kariera kako tapanar

rokovi”. Za volja na vistinata, Ri~ard Dezmond u{te od rani godini bil zaquben vo tapanite. Roden e vo London, vo dekemvri 1951 godina, vo evrejsko semejstvo. Bil najmal od trite deca, no uspeal da go zatekne svojot tatko na pozicijata direktor na Perl i Din (Pearl & Dean), agencija za cinema advertizing. Se slu~uvalo so nego da odi na biznis-sostanocite, otkako tatkoto go zagubil sluhot na nekolku meseci. Tamu maliot Ri~ard za prvpat “go vkusil” biznisot, kako {to samiot veli, otkako stanal “desno uvo” na negoviot tatko.

Za àl, vo eden moment od istorijata ~ovekot, pokraj sluhot, gi zagubil i site semejni pari na kocka. Taka do{lo i do razvod na roditelite, pa svojot ìvot 11-godi{niot Ri~ard go prodolìl pod zakrila na negovata majka, so koja zaedno prestojuvale vo nekoj garaèn apartman. Dezmond ne bil nekoj golem qubitel na u~eweto. “Strasno go mrazev u~ili{teto. Zo{to da u~am koj e glaven grad na Bocvana? Komu mu e gajle za toa?”, raskaùva{e samiot toj za magazinot “Tajm”. Taka, rano go napu{til u~ili{teto i sakal da stane tapanar. Na 14 godini uspeal da go kupi setot

tapani {to ne go sakal kako podarok za “bar micva” negoviot drugar od u~ili{te (ceremonija za polnoletnost kaj Evreite) i za po~etok razmisluval za strategija kako da stigne do muzi~kite yvezdi. Po~nal da raboti vo garderobata na Menor haus, klub vo London, kade {to mu se dala {ansa da gi ~ue Xorxi Fejm, Xon Majal, Ximi Hendriks i mnogu drugi. “Toga{ go ~uv svireweto na Erik Klepton. Se se} avam deka go grabnav fri`iderot i izvikav: “^ove~e, ova e toa, go pronajdov””, veli Dezmond. So parite {to gi zarabotil vo klubot pod-

ocna platil za sabotni ~asovi po tapani. Koga na 15 godini kone~no se oslobodil od u~ili{teto, Dezmond na{ol rabota vo Tompson grup, edna od najgolemite informativni grupacii vo koja spa|a i agencijata Rojters. Rabotnoto mesto mu bilo prodava~ na reklami za ekonomskite izdanija. Nave~er, pak, za da sobere u{te pari, a delumno i poradi zadovolstvo, toj svirel so nekoj bend vo lokalnite barovi. Sepak, otkako se preselil vo druga kompanija i go zatvorile mestoto vo koe “go odr`uval ritamot”, svojot interes moral da go kanalizira, pa na 21

PRIKAZNI OD WALL STREET

KAKO IPHONE DOVEDE DO PRODA@B zminatiov vikend Doj~e telekom za 39 milijardi dolari ja prodade svojata amerikanska podru`nica T-Mobile SAD (T-Mobile USA) na AT&T, so {to stava kraj na deceniskoto u~estvo na amerikanskiot pazar, koe be{e zagrozeno delumno i od eden golem nastan – pojavata na Ajfon (iPhone). S$ dodeka Epl ne go pretstavi svojot popularen ured so ekran na dopir vo 2007 godina, {to podocna stana vode~ki smartfon vo svetot, Doj~e telekom generira{e pristojni proda`bi od svojata amerikanska edinica, so rast koj nekoi godini go nadminuva{e rastot na germanskiot pazar. No, otkako se pu{ti vo

proda`ba Ajfon, a vo SAD ekskluzivnoto pravo go zede AT&T, T-Mobile SAD po~na da gubi najmnogu od svoite profitabilni potro{uva~i, osobeno tie na fiksna mese~na pretplata, koi “dezertiraa” kon nivnite najgolemi amerikanski rivali - AT&T i Verizon vajerles (Version Wireless), otkako ovie vtorite vo fevruari godinava, po~naa da go prodavaat Ajfon. Procentot na dogovori sklu~eni so amerikanskiot T-Mobile od 85% zabele`ani vo 2006 godina minatata godina padna na 78,3%, vo soglasnost so kompaniskite godi{ni izve{tai. Samo vo 2010 godina T-Mobile SAD re~e deka izgubila 390 iljadi dogovori so potro{uva~ite koi preminale kaj nivnite rivali.

“Vo ovaa odluka ne smeeme da go potcenime efektot na Ajfon”, veli Teo Kic, analiti~ar vo Merk Fink (Merck Finck), privatna banka od Minhen. “So toa {to ne & be{e ovozmo`eno da go prodava Ajfon, T-Mobile be{e stavena vo nezavidna pozicija, a T-Mobile SAD stana problemati~no dete”, veli Kic. Proda`bata na amerikanskata podru`nica na Doj~e telekom, pak, be{e pozdravena od strana na investitorite, a akciite na kompanijata se iska~ija za 12% vo docnoto trguvawe vo ponedelnikot na berzata vo Frankfurt. Soglasno so dogovorot, Doj~e telekom od AT&T }e primi 25 milijardi dolari vo gotovo i 14 milijardi dolari vo akcii, {to

Spored analiti~arite, pojavata na iPhone na pazarot be{e klu~na za lo{ite performansi na T-Mobile USA i kompanijata stana “problemati~no dete” za svojata “majka”, Doj~e telekom, komentira “Wujork tajms” pretstavuvaat 8% od akciite vo AT&T. Ako zdelkata ja pomine revizijata na komisijata, AT&T }e stane vrvniot provajder na bez`i~ni uslugi vo SAD. Izvr{niot direktor na Doj~e telekom, Rene Oberman, veli deka proda`bata na amerikanskata T-Mobile be{e najdobrata razvrska {to mo`e{e da & se slu~i na kompanijata, koja minatata godina po~na da bara partner za podru`nicata {to be{e ~etvrta vo zemjata,

vedna{ zad Verizon vajerles, AT&T i Sprint (Sprint). Oberman veli deka Doj~e telekom prihodite od proda`bata }e gi iskoristi za modernizacija na nivnite mre`i vo Evropa, koi se protegaat od Germanija do Britanija, Holandija, Avstrija, Polska, ^e{ka i Slova~ka, Ungarija, Balkanot, Makedonija i Grcija. “Soglasni sme deka ova e najdobroto re{enie za na{ata kompanija, na{ite potro{uva~i i na{ite ak-

cioneri”, se veli vo izjavata na Oberman, koj dodava deka so dogovorot }e bide zacvrstena pozicijata vo Evropa. So proda`bata na amerikanskata podru`nica Doj~e telekom }e se ograni~i edinstveno kako evropski operator. Negovite najgolemi konkurenti na Stariot kontinent - Vodafon, Telekom Francija i {panskata Telefonika - site imaat svoj vajerles-biznis nadvor od Evropa.

Feqton

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

Po~ituvani ~itateli, od utre “Kapital” zapo~nuva nov feqton: “Najuspe{nite rebrendirawa vo korporativnata istorija”. Rebrendiraweto na kompaniskite celi i poraki e te{ko, a mnogumina koi se obidele do`iveale neuspeh. Doznajte kako go napravile toa nekoi kompanii, koi so pretstavuvaweto pred javnosta vo novo svetlo u{te pove}e gi privlekle svoite potro{uva~i.

godina otvoril prodavnica za muzi~ki plo~i. PATOT DO MILIONSKITE TIRA@I Rabotej}i vo Tompson grup, Dezmond otkril deka poseduva talent za biznis, no duri podocna ja na{ol plodnata po~va za da go razviva. Ovojpat toj napravil podlabok spoj me|u dvete svoi pasii, pa otkako vo 1974 godina ja osnoval izdava~kata firma Nortern i [el (Nortern & Shell), vo sorabotka so Rej Hemond, go lansiral muzi~kiot mese~nik “Interne{nal mjuzi{n” (Internacional Musician). Po nego sleduvale u{te nekolku novi publikacii, pa za nekolku godini Dezmond izgradil internacionalna mre`a od muzi~ki magazini, a podocna ja razgranil i sferata na interesi i po~nal da objavuva i magazini za kompjuteri, avtomobili, biciklizam, pa duri i za fitnes. Vakviot zalet vo izdava~kiot biznis vo 1983 godina go dovede pred edna intrigira~ka zdelka. Taa godina Ri~ard dobil licenca za izdavawe na erotskiot magazin “Penthaus” vo Velika Britanija, so {to po~nala negovata kariera vo naslovite za vozrasni. Do dene{en den toj del od karierata za mnogu novinari vo Britanija pretstavuva trn vo okoto, no otkako stana direktor na golem del od niv i samiot re{i da se “pokae” za toa minato. Takva “pokajna” izjava dade vo 2004 godina, koga go prodade biznisot so magazinite za vozrasni na

ROKENROL SAMO PORADI HUMANOST o 2003 godina milijarderot se vrati na muzi~kata scena. Zaedno so Roxer Daltri od The Who go oformija rokbendot RD Crusaders, vo koj Dezmond ja zede ulogata na tapanar. Sepak, idejata za rokgrupata ne be{e “le~ewe na frustraciite”, tuku generirawe pari za dobrotvorni celi. Preku serija dobrotvorni koncerti grupata sobra okolu 14 milioni funti, koi potoa gi donira{e vo nekolku britanski bolnici i humanitarni organizacii, kako Fondacijata za rak na tinejxeri Marija Kiri, prifatili{teto za deca Norvud i detskata bolnica Evelin. Pokraj Daltri i Dezmond, vo bendot u~estvuvaa i Robert Plant, Lulu, Stiv Harli, gitaristot Ras Balard i u{te nekolku svetski poznati muzi~ki imiwa. Kako aktiven poddr`uva~ na dobrotvornite akcii nameneti za decata, vo 2006 godina Dezmond stana i pretsedatel na Norvud ~eriti (Norwood Charity). Finansiraj}i go noviot centar za detski o~ni bolesti pri londonskata o~na bolnica Murfilds (Moorfields Eye Hospital), Ri~ard Dezmond vo 2007 godina ima{e ~est da se dru`i so kralicata Elizabeta Vtora, koja go inaugurira{e novoto zdanie i go imenuva po svojot donator. Denes vo Centarot za detski o~ni bolesti Ri~ard Dezmond se lekuvaat pove}e od 25 iljadi deca godi{no.

Od po~etocite so malata, privatna izdava~ka firma, koja Dezmond ja otvoril za da se prehranat so majka mu, toj uspea da izgradi vode~ki izdava~ki biznis vo Britanija, so pove}e od 2.000 vraboteni. Denes taa firma prerasna vo mediumska grupacija so svoi kancelarii vo nekolku gradovi vo Britanija i SAD, kako i po edna vo Sidnej i Hamburg

Za 103,5 milioni funti ja kupi britanskata Channel 5 Remnant media (Remnant Media) za pribli`no 10 milioni funti. Deset godini podocna, vo april 1993 godina, od investicijata vredna 30 milioni dolari izleze magazinot “OK!”, koj se pojavi kako rival na magazinot za `ivotot na yvezdite HELLO!. Momentalno magazinot na Dezmond e najgolemiot nedelnik vo svetot, so pove}e od 30 milioni ~itateli i duri za tripati ja nadmina proda`bata na negoviot rival. A vo liderst-

voto na “OK!”, vsu{nost, se proslavi idejata na ovoj pretpriema~. Se pokaà i vrednosta od negovoto prethodno poznanstvo so Elton Xon, Fil Kolins i Roxer Daltri. “Ednostavno znaev kako treba so yvezdite”, glasi formulata {to ja kaà za “Tajm”. Po rastot {to go zabeleà negovata kompanija so izdavaweto na ovoj magazin, vo noemvri 2000 godina za 125 milioni funti taa ja akvizira{e divizijata Ekspres wuzpejpers (Express

Newspapers) od Junajted wuz end media (United News & Media). So ovaa zdelka, izdanijata na Nortern i [el se pro{irija so naslovi od familijata na “Dejli” i “Sandej ekspres”. Dezmond go startuva{e izdavaweto na “Dejli star” i “Dejli star sandej”, a podocna i “Ajri{ dejli star” (Irish Daily Star). Od po~etocite so malata, privatna, izdava~ka firma, koja Ri~ard Dezmond ja otvoril za da se prehranat so majka mu, toj uspea da izgradi vode~ki izdava~ki

Dezmond “sedi” na 1,7 milijardi dolari biznis vo Britanija, so pove}e od 2.000 vraboteni. Denes firmata prerasna vo mediumska grupacija so svoi kancelarii vo nekolku gradovi vo Britanija i SAD, kako i po edna vo Sidnej i Hamburg, otvoreni za partnerstva {to se ostvareni vo soodvetnite dr`avi. Vo 2010 godina od germanskata grupacija RTL za 103,5 milioni funti Dezmond ja kupi britanskata terestrijalna televizija Kanal 5 (Channel 5), koja za germanskite sopstvenici po~na da nosi zagubi. Noviot gazda vedna{ gi skrati tro{ocite, po~nuvaj} i so brkawe na sedum od devet direktori na televizijata, kako i skratuvawe na brojot na vraboteni. Spored negoviot plan, “televizijata trebala da skrati 20 milioni funti od godi{nite tro{oci za povtorno da stane profitabilna”. Sepak, u{te vo septemvri Kanal 5 se vrati na operativniot profit, blagodarenie na negovata programa na masivno kratewe. Se razbira, ova go pottikna pra{aweto za potencijalno kupuvawe na drugi, pogolemi igra~i vo mediumskiot prostor na Britanija. Pred ~etiri meseci “Gardijan” objavi deka mediumskiot mogul Rupert Mardok ja odbil ponudata od edna milijarda funti {to Dezmond mu gi daval za vesnicite “Tajms”, “Sandej tajms”, “San” (Sun) i “Wuz of d vorld” (News of the World). Vo intervjuto koe go dade pri kupuvaweto na Kanal 5, Ri~ard izjavi deka “vlegol vo kancelarijata na Mardok, so edna milijarda funti vo xebot”, podgotven da ja kupi grupacijata Wuz interne{nal, pod ~ija kapa se ovie vesnici. Mardok mu rekol deka ne saka da

ja prodava, “no priznal deka toa e dobra ponuda”. “EDINSTVENO SAKAV DA BIDAM USPE[EN” “Veruvam deka edna tretina od moite vraboteni me sakaat, tretina me mrazat i poslednata tretina ne znaat ni koj sum, {to e OK”, veli milijarderot. A raka na srce, }e kaème deka site tie zaedno ima {to da nau~at od svojot direktor. Koga vo periodot od 1993 do 1996 godina magazinot “OK!” beleè{e 20 milioni funti zaguba, toj ponudi efektivna ideja kako da se spasuva biznisot. “Gi pobarav fotografiite na Majkl Xekson kako bebe. Toj ne saka{e da gi prodade. Mu ponudiv eden milion dolari, a potoa i 1,5 milioni. So pomo{ na bankata vo Los Anxeles kone~no mu isplativ 2,1 milioni, pa gi dobiv. Toa bea moite pari. Toa be{e edna od presvrtnite to~ki na magazinot”, raskaùva Dezmond. Poznat e i negoviot nesekojdneven stil na direktoruvawe, za {to verojatno ima vlijanie negovoto u~estvo vo bend, kade {to se bara golema po`rtvuvanost poradi glavnata ideja. “Odam do sekoj del na zgradava, zboruvam so sekoj vraboten, sakam da znam {to se slu~uva. Koga }e gi vklu~ite penzionerite na kompanijava, toga{ }e sfatite deka 15 iljadi semejstva zavisat od mene, {to e zapla{uva~ki. Jas go po~nav biznisov vo 70-tite godini samo za da moàm da se pogriàm za majka mi”, veli skromno. Da ne zaboravime, za kraj }e kaème deka Ri~ard Dezmond nikoga{ ne posakuval da stane bogat. “Edinstveno sakav da sum uspe{en”, tvrdi toj.

BA NA AMERIKANSKIOT T-MOBILE? “Amerikanskiot T-Mobile sekoga{ pretstavuva{e rizi~en biznis za Doj~e telekom, no vo isto vreme be{e i edinstven koj ponudi potencijal na rast kako kompenzacija na stagnacijata vo zapadnoevropskiot biznis”, veli Tomas Vehmejer, analiti~ar vo londonskata Informa. I toj dodava deka “bez T-Mobile SAD parentalnata kompanija }e stane ~isto evropski igra~”. Amerikanskiot pazar sekoga{ e predizvik za evropskite operatori. Vodafon, britanskiot mobilen operator koj ima 45% akcii vo Verizon vajerles, ne primil dividenda od svojata podru`nica vo SAD u{te od 2005 godina. Telefonika, {panskiot operator {to e najgolem vo Latinska

Amerika, isto taka, ni{to ne stori za amerikanskiot pazar, i pokraj rastot na populacijata so {pansko govorno nare~je. Sepak, bagodarenie na svoite akcii vo AT&T, koi Doj~e telekom go pravat najgolemiot samostoen akcioner vo operatorot, germanskata kompanija }e “prodolì da u~estvuva vo brzoraste~kiot mobilen biznis vo SAD”, veli Oberman. Inaku, na amerikanskiot pazar Doj~e telekom vleze vo maj 2001 godina, koga ja kompletira{e akvizicijata na Vojs strim (VoiceStream), bezì~niot operator od Sietl, vredna 50,7 milijardi dolari, ~ija mreà raboti na globalniot sistem za mobilni komunikacii ili GSM, istata

tehnologija {to ja koristi Doj~e telekom i pove}eto evropski operatori. Vo pogolem del od izminatava dekada pazarot vo SAD raste{e pobrzo od doma{niot, germanski pazar na Doj~e telekom, kade {to tri agresivni konkurenti - Vodafon, O2 (podru`nica na Telefonika) i E-Plus, podru`nica na holandskiot operator KPN - se borea za korisnicite na mobilni telefoni. Vo nekoi godini, pak, podru`nicata be{e najdobriot igra~ na Doj~e telekom. Vo 2006 godina, prihodite na T-Mobile SAD porasnaa za 15,5% od tie {to bea prokni`eni vo 2005 godina, {to pomogna da se neutralizira padot od 5%, koj go zabele`a germanskiot pazar.

Dali iPhone e vistinskata pri~ina za padot na amerikanskiot T-Mobile T-Mobile?

FunBusiness

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

RUSKA MILIJARDERSKA IDILA

QUBOV NIZ PRIZMATA NA PARITE Imeto na Da{a Zukova izleze od senkata na anonimnosta. Toa e ènata koja go drì vo raka najbogatiot ruski milijarder, Roman Abramovi~, a od nejzinata prikazna ènite moàt mnogu da nau~at. Kako uspeala vo toa i koi se nejzinite slabi to~ki? ADRIJANA ATANASOVA

atanasova@kapital.com.mk

meto Daria Zukova moèbi zvu~i nepoznato za mnogumina. No, ako kaème qubovnicata ili verenicata na eden od najgolemite tajkuni na dene{nicata, Roman Abramovi~, Da{a, toga{ }e se razjasnat site dilemi. Ovaa 30-godi{na ambiciozna devojka, koja vo ìvotot na Abramovi~ vleze vo 2007 godina, neodamna kupi izlo`ben prostor vreden 40 milioni dolari, koj se nao|a na istoriskata ulica poznata po boemskiot ìvot, glamur, umetnost, no i politi~kiot duh, Chaine Walk vo êlzi. Dodeka Da{a ~eka Abramovi~ da ja zaprosi, voop{to ne gubi vreme i celosno se posveti na toa gri`livo da gi “vloì” parite na nejziniot sakan, koj po nekoja slu~ajnost e i 53-ti najbogat ~ovek na svetot. Otkako se zaedno Da{a uspea da go vklu~i Abramovi~ pove}e vo javniot ìvot, odnosno da go civilizira, no i da sozdade ime so negovite pari, status i mo}. KOJA E, VSU[NOST, DA[A ZUKOVA I KAKO VLEZE VO @IVOTOT NA ROMAN ABRAMOVI^? Tajkunot ja zapozna preku nejziniot tatko, Aleksandar Radkin Zukov, poznat ruski oligarh, naften magnat i diler na oru`je. Nejzinite roditeli se razvedeni, a Da{a edno vreme ìveela vo Hjuston, SAD, so majka &, koja e biolog. Koga se zapoznala so Roman toj s$ u{te bil vo brak so negovata vtora sopruga, Irina, so koja ima pet deca. Da{a, so koja go imaat ednogodi{niot sin Aron, uspeala da go zavede devettiot najbogat Rusin, koj e 53-ti najbogat ~ovek vo svetot spored magazinot "Forbs". No, ne samo {to go zavela, tuku svetskite mediumi s$ po~esto

pi{uvaat deka Da{a e “glavata” na familijata koga stanuva zbor za finansiite. Toa {to e u{te pointeresno e deka Roman ne se protivi na toa i ja poddrùva vo sekoj aspekt. I dvajcata se golemi vqubenici vo nedvi`nostite, pa za razlika od drugite dvojki koi zaedno odbiraat ~evli, tie kupuvaat apartmani. “Taa ne ìvee normalen ìvot i ne treba”, velat mediumite. Postojano e na noze, sledej}i ja svojata “posilna” polovina. Kako {to taa go sledi sekade, taka toj gi prati nejzinite èlbi i o~ekuvawa. Da{a e golem qubitel na umetnosta, pa vo 2008 godina ja formirala fondacijata IRIS, koja se zanimava so promocija na sovremenata umetnost. Duri i dodeka bila vo senka, osobeno vo 2007 godina (koga se finaliziral razvodot na Abramovi~ so Irina), Da{a potajno gi ostvaruvala svoite celi, pa poslednive nekolku godini se pretvori vo golem igra~ vo svetot na umetnosta. Tokmu sovremenata umetnost ja sponzorira oligarhot Abramovi~, ~ie bogatstvo e proceneto na okolu 14 milijardi dolari. Vo sorabotka so IRIS, Da{a otvori mesto za promocija na sovremenata umetnost vo Moskva, nare~eno Garaà. Kriti~arite }e kaàt deka & nedostiga formalna ekspertiza vo odnos na umetnosta i deka premnogu se potpira na mo}ta na parite na nejziniot qubovnik. “Sekako deka najgolema promocija za nea pretstavuvaat negovite pari, posebno sega, koga taa startuva so noviot proekt New Holland Island vo Sankt Peterburg”, pi{uvaat britanskite mediumi. Ovoj proekt e odobren od strana na gradona~alnikot, a kompanijata na Abramovi~ ja kupila porane{nata voena baza za 400 milioni dolari. Celiot prostor }e bide pretvoren vo kompleks na restorani, hoteli, butici i umetni~ki centar, se razbira, na ~elo so Da{a. Poznava~ite na umetnosta tvrdat deka taa e li~nost koja saka da drì s$ pod kontrola i deka znae kako da bide mnogu uverliva. Moèbi so taa svoja uverli-

DARIA ZUKOVA - ènata koja mu go svrte pametot na Abramovi~, no i finansiite vost i re{itelnost }e uspee da go odvede i pred oltar ruskiot milijarder, koj se razvede vo 2007 godina od svojata vtora sopruga na koja & isplatil 300 milioni dolari. Da{a Zukova ima i druga slaba to~ka, a toa e modata. Zaedno so nejzinata dolgogodi{na prijatelka Kristina Teng go lansirale brendot Kova & T, na koja Da{a e umetni~ki direktor. Nikoga{ ne & nedostigal glamur vo ìvotot, pa zatoa i prodolùva da go ìvee na svoj na~in. Abramovi~ s$ po~esto moè da se vidi so nea na javnite zbidnuvawa, pa duri i na

hip–hop koncertite. Razlikata vo godinite ne e pre~ka za sovr{eno da funkcioniraat, a pove}e od o~igledno e deka Da{a znae kako da go “vrti” Abramovi~ i sekako, negovite finansii. BOGATSTVOTO NA ABRAMOVI^ Spored magazinot "Forbs" i nivnite presmetki mesecov Abramovi~ e 53-ti najbogat ~ovek vo svetot. Pred svetskata ekonomska kriza se smetal za vtoriot najbogat Rusin koj `ivee na teritorijata na Velika Britanija. Negovoto bogatstvo e proceneto na okolu 14 milijardi dolari. Momentalno go

FUDBALSKI PROMA[UVAWA

PLATENI SO ZLATO, A IGRAAT KAKO DA SE OD OLOVO!

Ne sum voznemiren ili nestrpliv. Toa e tema za novinarite, a ne za mene. Sekako deka mnogu brzo }e go zabijam prviot gol za êlzi, no pobitno e timot da pobeduva otkolku jas da davam golovi, izjavi Tores, za kogo êlzi isplati 50 milioni funti, so èlba toj da postignuva golovi, se razbira

440 milioni funti, bea potro{eni vo angliskata Premier liga, kade {to bea napraveni Ivanovic@kapital.com.mk i nekolku senzacionalni transferi. Sepak, tokmu zminaa dva meseci od krajot na zim- najsenzacionalnte akvizicii se poka`aa kako skiot preoden rok, vo koj na fudbalskite najgolemi proma{uvawa. Toa se odnesuva na klubovi od Evropa im be{e dozvoleno Fernando Tores, Edin Xeko i Endi Kerol, ~ija vo vremenska ramka od dve nedeli da vkupna vrednost vo tekot na januari iznesuva{e kupuvaat i prodavaat na pazarot so fudbaleri. 117 milioni evra. Vo formata vo koja{to nasKako {to se o~ekuva{e, najmnogu pari, vkupno tapuvaat deneska te{ko deka nekoj bi izdvoil i tretina od parite. Sekako deka transferot na Tores od Edin Xeko pristigna kako golemo zasiluvawe vo Man~ester Siti, Liverpul vo ^elzi ostvari najgolem meSR\AN IVANOVI]

no s$ u{te se ~eka na negovite “pet minuti”

diumski impakt. Nekolku sezoni po red {panskiot reprezentativec be{e glavna yvezda vo timot na “crvenite”, no o~igledno e deka se umori od ~ekawe po titulite, koi od godina vo godina go odminuvaa Liverpul. Izborot da premine vo ^elzi s$ u{te izgleda kako logi~en ~ekor. Londonskiot klub raspolaga so golem buxet, koj garantira trofei i golemi natprevari. No pra{awe e dali i po deset me~ovi bez postignat gol za ^elzi, Tores mu e potreben na timot, koj uspea i bez negova pomo{ da se vrati na pobedni~kite pateki.

FunBusiness

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

LEJDI GAGA GO POSETI INTERNETSKIOT GIGANT GOOGLE

KRALICATA NA PREBARUVA^ITE VO JADROTO NA VIRTUELNOSTA

So posetata na sedi{teto na edna od najgolemite kompanii, Google, Lejdi Gaga samo ja potvrdi dominatnosta vo svetot na tehnologijata soop{tuvaat deka posetata na Lejdi Gaga bila praznik za site vraboteni vo Gugl, koi i pokraj toa {to rabotat vo edna od najgolemite kompanii vo svetot, ne moèle da veruvaat na nivnata sre}a {to edna od najgolemite yvezdi na svetot poznata po svojata neobi~nost do{la kaj niv i pritoa se odnesuvala normalno i prijatelski kon site. Gaga ima cela istorija koga stanuva zbor za posetite vo tehnolo{kite kompanii. Minatata godina go posetila sedi{teto na kompanijata Epl. Nejzinoto prisustvo vo Gugl bilo sledeno od oboàvatelite koi & postavuvale pra{awa preku Jutjub i Tviter, upotrebuvaj}i ja novata alatka na Gugl, nare~ena Gugl moderator. Za Gaga pristignale pove}e od 40 iljadi pra{awa. Na ovoj na~in ne samo {to se zgolemuva publicitetot i popularnosta na i taka ve}e megapopularnata peja~ka, tuku i na ve}e dokaàniot gigant Gugl. Stefani Xermanota, vistinskoto ime na Gaga, koja slednata nedela }e napolni 25 godini, za vreme na posetata vo Gugl otkrila deka naskoro }e promovira nov videozapis za pesnata “Judas”, koe voedno e i nejzinoto reìsersko debi. Lejdi Gaga pred nekolku meseci vleze vo istorijata na Jutjub kako prvata i zasega edinstvena yvezda ~ii spotovi bile poglednati pove} e od milijarda pati. Zatoa, na {ega po~naa da ja narekuvaat kralica na prebaruva~ite.

SILVANA JOVANOVSKA jovanovska@kapital.com.mk

Taa sugerira, toj investira

ontroverznata peja~ka Lejdi Gaga, koja vo posledno vreme ja narekuvaat i “kralica na prebaruva~ite”, povtorno iznenadi, no ovojpat ne so nekoja nova kreacija ili neobi~en videozapis. Pop-yvezdata predizvikala vistinska euforija me|u vrabotenite koga go posetila sedi{teto na kompanijata Google vo San Francisko. Taa sakala li~no i na lice mesto da odgovara na site pra{awa na nejzinite obo`avateli i klienti na svetskiot prebaruva~. Od Gugl, pak,

Izleze od senkata na anonimnosta gradi svojot dom vo London, vreden 230 milioni dolari. Kupil devet stanovi i se pro{iril vo dve zgradi. Navodno, planira da demolira s$ osven fasadite i da gi pretvori vo eden osumsoben stan. Abramovi~ e poznat po svojata pasija kon jahtite. Toj ima sopstvena mornarica koja ja so~inuvaat pet brodovi. Poseduva i privaten "boing 767 -33A/ER", kako i tri helikopteri. Negoviot vozen park go so~inuvaat "ferari", dve "majbah 62" limuzini (namenski blendirani), "por{e", "rols-rojs", "mercedes" i mnogu drugi. 160 MILIONI DOLARI ZA NOVI ZASILUVAWA Nadvor od Rusija, Roman Abramovi~ e poznat kako sopstvenik na fudbalskiot klub ^elzi.

So ogled na toa deka stanuva zbor za eden od najdobrite timovi, Abramovi~ postojano pravi izmeni i novi investicii vo angliskiot fudbal. Iako vo januarskiot preoden rok ^elzi za uslugite na David Luiz i Fernando Tores potro{i 115 milioni dolari, ruskiot tajkun ne prestanuva so kupuvaweto novi igra~i. Kako {to prenesuvaat angliskite mediumi, milijarderot e re{en vo celost da go promeni timot na ^elzi, a za taa rekonstrukcija }e odvoi 160 milioni dolari. Rikardo Kaka, igra~ot na Real, se spomenuva kako edno od mo`nite imiwa, Vesli Snajder od Inter, kako i Argentinecot Kun Aguero.

“Ne sum voznemiren ili nestrpliv. Toa e tema za novinarite, a ne za mene. Sekako deka mnogu brzo }e go zabijam prviot gol za êlzi, no pobitno e timot da pobeduva otkolku jas da davam golovi”, izjavi Tores, za kogo êlzi isplati 50 milioni funti, so èlba toj da postignuva golovi, se razbira. Sostojbata e u{te poalarmantna vo ekipata na Man~ester Siti. Tamu pred dva meseci pristigna bosanskiot internacionalec Edin Xeko i toa za “solidna” suma od 32 milioni evra. “Gra|anite” veruvaa deka popularniot “dijamant” }e prikaè del od rasko{ot koj go krase{e vo dresot na Volfsburg, no barem zasega nema ni{to od toa. “Toj najdobro se opi{uva so zborot surov. Toj nema kontakt so topkata, kako {to imaat golemite fudbalski majstori. Vo klubov mnogumina neprijatno se iznenadeni so negovite performansi”, istakna anonimen funkcioner na Man~ester Siti .O~igledno prekarot na Xeko, “dijamant”, vo Premier ligata }e dobie pridavka “nebrusen”. I kone~no, Endi Kerol, zasiluvaweto na Liverpul, koj sprotivno na sekoja logika stana najskapiot angliski fudbaler. Nitu toj nema postignato gol, no za toa ima i opravduvawe, Fernando Tores bidej}i be{e povreden. vredi 50 milioni Nesomneno se raboti za golem talent, no Kerol ne zasluùva nitu polovina od 35 milioni funti kolku{to mu funti, a s$ u{te isplati Liverpul na Wukasl. Moèbi eden den toj }e blenema postignato sne kako golgeter, no sudej}i spored dosega prikaànoto, gol vo dresot na za takvo ne{to }e bidat potrebni godini trpenie.

^elzi

Lejdi Gaga vo sedi{teto na Gugl odgovara{e na pra{awata od obo`avatelite K O M E R C I J A L E N

O G L A S

K O M E R C I J A L E N

O G L A S

Rabota / Menaxment / Smetkovodstvo

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

Izbor na aktuelni oglasi .SMETKOVODSTVO I REVIZIJA Izvor: Dnevnik Objaveno: 17.03.2011 PUBLICIS, doo, Skopje objavuva oglas za FINANSISKI KONTROLOR. Uslovi: - Univerzitetska diploma po ekonomija (prednost smer finansii i smetkovodstvo), - Iskustvo na sli~no rabotno mesto po mo`nost vo me|unarodna kompanija, - Visok stepen na znaewe od oblasta na smetkovodstvo kako i iskustvo vo buxetirawe i podgotovka na finansiski izve{tai, - Poznavawe na MSS i IFRS, - Solidno poznavawe na angliski jazik i rabota so kompjuter, - Sposobnost za pribirawe i analizirawe na informacii, - Razvieni komunikaciski ve{tini, - Minimum 3 godini rabotno iskustvo na sli~no rabotno mesto, revizorsko iskustvo }e bide prednost. Nudime mesto vo dinami~na rabotna sredina so me|unarodni principi vo raboteweto. Dokolku ste zainteresirani da stanete del od na{iot tim, ve molime pratete ja va{ata biografija na: prijava@publicis.com.mk. Samo kandidatite koi }e vlezat vo potesen krug na izborot }e bidat kontaktirani. Kraen rok za prijavuvawe: 31.03.2011

SMETKOVODSTVO I REVIZIJA Izvor: Dnevnik, Objaveno: 18.03.2011 Investiciskiot fond SIF koj e vo sopstvenost na globalnata investiciska firma SEAF za potrebite na edna od kompaniite vo svoeto protfolio objavuva oglas za FINANSISKI SMETKOVODITEL. Potrebni kvalifikacii:-Minimum 3 godini rabotno iskustvo vo oblasta na Finansii, -Poznavawe na aktuelni zakoni i propisi od domenot na rabotewe na firmata, -Poznavawe na me|unarodni smetkovodstveni standardi, -Znaewe na izrabotka na konsolidirani finansiski izve{tai na firmata i me|unarodnite podru`nici.VSS od oblasta na Finansii. Site zainteresirani kandidati treba da pratat po elektronska po{ta motivaciono pismo so biografija i slika na: info@spmg.com.mk do 24.03.2011.

GRADE@NI[TVO Izvor: Dnevnik Objaveno: 21.03.2011 BALFIN MK – Balkan Real Estate Macedonia objavuva oglas za vrabotuvawe na GRADE@EN IN@ENER. Potrebni kvalifikacii: - VSS – Dipl. Grade`en in`ener, - Rabotno iskustvo, - Odli~no poznavawe na Auto CAD, MS Office Project, - Odli~no poznavawe na Angliski jazik, - Komunikativnost, qubeznost, to~nost, rabota so rokovi. Rabotni zada~i i odgovornosti: - Organizacija na gradili{te, - Sproveduvawe na zakonski propisi za gradba, - Podgotovka i sproveduvawe na proekti. Va{eto CV na angliski jazik ispratete go vo rok od 5 rabotni denovi na office@balfin.mk.

MENAXMENT Izvor: Ve~er Objaveno: 22.03.2011 Ministerstvo za Kultura raspi{uva javen konkurs za izbor na DIREKTOR na NU Makedonska filharmonija – Skopje. Oglasot trae 8 dena od denot na objavuvaweto. Potrebnite dokumenti da se dostavat do arhivata na Ministerstvo za kultura. Detalnite informacii se navedeni vo oglasot objaven vo Ve~er od 22.03.2011 godina

ЛИЦЕНЦИРАНА АГЕНЦИЈА ЗА ПОСРЕДУВАЊЕ ПРИ ВРАБОТУВАЊЕ

за потребите на својот клиент

РЕНОМИРАНА БАНКА ВО МАКЕДОНИЈА

објавува

ОГЛАС

за вработување на

САМОСТОЕН БАНКАРСКИ КОМЕРЦИЈАЛИСТ (1 ПОЗИЦИЈА)

Работни задачи и одговорности: Воспоставување, посредување, негување и развој на контакти и деловни аранжмани со клиентите Промовирање, понуда и продажба на банкарски и финансиски услуги на клиенти Прием и извршување на налози и барања од клиентите Истражување и следење на развојот на пазарот Контрола на наменската употреба на средствата Наплата на достасани побарувања Анализа на биланси на клиентите Предлагање на нови продукти Подготовка на предлози за органите на одлучување Справување на посложени рекламации Менторство и пренос на знаења

EKONOMIST Izvor: Dnevnik Objaveno: 18.03.2011 Prodolète da se razvivate so ProKredit Banka. ProKredit Banka vi nudi odli~na mo`nost za prakti~na rabota, skroena samo za vas. - Dokolku imate VSS od oblasta na ekonomijata ili ste apsolvent po ekonomija, - Dokolku imate èlba da go nadogradite i prodlabo~ite svoeto znaewe a voedno da steknete prakti~no iskustvo vo: promocija i proda`ba na bankarski proizvodi, izgotvuvawe i analiza na finansiski izve{tai i procesirawe na operacii vo platniot promet, - Dokolku ste komunikativna li~nost so silni interpersonalni ve{tini, timski igra~, a voedno imate razvieno analiti~ki i matemati~ki sposobnosti kako i solidni poznavawa na osnovnite ekonomski principi i finansiski izve{tai. APLICIRAJTE! Va{ite dokumenti za aplicirawe treba jasno da pokaàt zo{to tokmu Vie odgovarate za ovaa praktikantska rabota. Voedno zadolìtelni treba da ispratite motivacisko pismo vo koe }e gi navedete Va{ite ambicii za aplicirawe, a koi }e bidat vo relacija so sodrìnata na me|unarodnata veb strana i veb stranata na na{ata banka, kako i standardizirana forma na CV koja moète da ja prevzemete od na{ata veb strana. Ve molime ispratete gi va{ite aplikacii popolnuvaj}i ja aplikaciskata forma na www.procreditbank.com.mk ne podocna od 24.03.2011 godina. Site ostanati na~ini na aplicirawe }e se smetaat za nevalidni.

ЛИЦЕНЦИРАНА АГЕНЦИЈА ЗА ПОСРЕДУВАЊЕ ПРИ ВРАБОТУВАЊЕ

Потребни квалификации: Пожелно претходно работно искуство Познавање на карактеристики на банкарски продукти Одлични комуникациски (вербални и пишани) вештини Познавање на Англиски јазик Одлично познавање на работа со компјутери

БАНКАРСКИ КОМЕРЦИЈАЛИСТ ЗА ЛИЧЕН ТРЕТМАН (1 ПОЗИЦИЈА)

Работни задачи и одговорности: Промовирање, понуда и лична продажба на банкарски и финансиски услуги на правни и физички лица Воспоставување, посредување и уредување на контакти и деловни аранжмани Управување со целокупното портфолио на клиентите Утврдување на бонитети и анализа на биланси на клиентите Справување на сложени рекламации Следење на развојот на пазарот Подготовка на предлози за органите на одлучување Учество во проектни групи

Доколку сакате да станете дел од врвна институција, сте енергични, доверливи и одговорни, Ве покануваме да аплицирате.

Вашата Професионална Биографија доставете ја на e-mail: slavicat@vrabotuvanje.com.mk , со назнака на апликацијата “за оглас за самостоен банкарски комерцијлист”.

Вашата Професионална Биографија доставете ја на e-mail: slavicat@vrabotuvanje.com.mk , со назнака на апликацијата “за оглас за банкарски комерцијлист за личен третман”.

ОГЛАСОТ ТРАЕ 5 ДЕНА ОД ОБЈАВУВАЊЕТО

SEKOJ DEN VO

OBJAVUVAJTE GI VA[ITE:

OGLASI ZA VRABOTUVAWE REVIZORSKI IZVE[TAI SITE VIDOVI FINANSISKI IZVE[TAI TENDERI POVICI ZA SVIKUVAWE AKCIONERSKI SOBRANIJA

SEMINARI, OBUKI, SOVETUVAWA I KONFERENCII SITE OSTANATI SOOP[TENIJA KOI SAKATE DA GI KOMUNICIRATE SO JAVNOSTA

Oglasuvajte gi Va{ite soop{tenija po najpovolni uslovi! Odberete go najefektivniot na~in za komunicirawe so javnosta! Na{ata ~itatelska publika e na{a najgolema prednost. Tokmu taa ni go dava pravoto da veruvame deka oglasuvaweto vo Kapital e efektivno.

LICE ZA KONTAKT: DIJANA GULAKOVA tel. 02/ 3298 110 lok.105 e-mail: gulakova@kapital.com.mk

Obuki / Finansii i smetkovodstvo

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

KURS ZA FINASISKO SMETKOVODSTVO (72 ^ASA) Kursot e dizajniran za po~etnici â&#x20AC;&#x201C; za zdobivawe na kvalifikacija i prekvalifikacija odnosno celosno osposobuvawe za rabota vo finansiskoto smetkovodstvo. Kursevite se nameneti za kandidati so SSS I VSS. Nastavata se realizira vo mali grupi od eksperti od dadenite oblasti sledena so soodveten raboten materijal. Upisot e vo tek. Informacii sekoj raboten den od 09 â&#x20AC;&#x201C; 20 ~asot. Ruzveltova 6, 1000 Skopje

tel/ faks 02/ 3213-409 02/ 3215-026 e-mail: centarkds@yahoo.com; kdsa@t-home.mk www.kds.com.mk

Obuki / Menaxment / EU

Po {esnaesetgodi{no iskustvo za obuka na profilot sekretar KDS go nudi Kursot za Office Manager spored Programata koja gi sledi svetskite standardi, a voedno prilagodena na makedonskite delovni i drugi subjekti.

Klub za Bliski Istok i Magreb SREDBA VO PRESRET NA POSETATA NA INVESTITORI OD KATAR VO REPUBLIKA MAKEDONIJA 24.3.2011 godina, vo 10:00 ~asot Stopanska komora na Makedonija, sala 3 na 3. kat Dokolku imate investicionen proekt, sloboden investicionen kapacitet, barate investitor za green field investicija ili joint venture, postoi mo`nost Va{ite proekti da gi realizirate so investitori od Katar. Na 6 i 7 juni 2011 godina vo Skopje za vreme na oficijalnata poseta na Emirot na Katar na Republika Makedonija, makedonskite kompanii, so investicioni proekti, } e imaat mo`nost da se sretnat so katarski investitori – kompanii-~lenki na Trgovskata komora na Katar i Asocijacijata na biznismeni na Katar. Dokolku ste zainteresirani za nastanot, potvrdete go Va{iot interes za u~estvo na podgotvitelnata sednica, na 24 mart 2011 godina. vo Stopanskata komora na Makedonija. KONTAKT: QUBICA NURI, TEL. (02) 3244045 FAKS (02) 3244088 E-MAJL: NURI@MCHAMBER.MK WWW.MCHAMBER.MK

Стрес и управување со стрес

KURS ZA OFFICE MANAGER (96 ^ASA) Kursot gi opfa}a slednite oblasti : Funkcija na sekretarot vo organizacijata; Koordinacija i organizacija na rabotata; Komunikaciski ve{tini; Rabotna i delovna etika; Osnovi na arhivskoto, administrativnoto i pravnoto rabotewe; Osnovi na komerircijalnoto i finansisko rabotewe; Delovna pismena komunikacija i kultura na govor; Delovna korespodencija na angliski jazik; Primena na informaciona tehnologija vo kancelariskoto rabotewe; Protokol i bonton vo sekretarskata profesija. Upisot e vo tek. INFORMACII SEKOJ RABOTEN DEN OD 09 – 20 ^ASOT. Ruzveltova 6, 1000 Skopje tel/ faks 02/ 3213-409

Целта на обуката е стекнување вештини за справање со стрес и управување со стресни ситуации преку користење соодветни алатки и техники. По завршувањето на обуката учесниците ќе можат: да препознаат симптоми на стрес како и симптоми на прегорување кај себе и други; да ги идентификуваат причинителите за стрес; да употребат техники за избегнување и/или справање со стрес и стресни ситуации; да постават стратегии за справање со стрес како во работната средина така и на лично поле; и друго.

Опфат –теми Што е притисок? Што е стрес? Хиерархија на вештини на управување со сопствениот живот. Поврзаност помеѓу изведба и ниво на стрес Клучни фактори во стресот Причинители на стрес Тип на личност Симптоми на стрес Когнитивни, Емоционални, физички, бихевиорални симптоми Што е прегореност? Симптоми на прегореност Начини за справање со стрес и стресни ситуации Стратегии за справање со стрес Организациски и персонални стратегии Совети за избегнување и справање со стрес

Обука: Менаџирање на ЕУ проекти (EU Project Management)

Обуката е наменета за млади луѓе со или без работно искуство кои имаат интерес за работа на европски проекти во непрофитниот, профитниот, или во јавниот сектор.

• • • • • • • • •

• •

По завршување на обуката секој слушател добива Сертификат за учество.

За повеќе информации и пријавување на: Тел. 02 32-46-041 / 075 44-66-86 / 075 44-67-06 / 071 32-41-70 info@esp.com.mk www.esp.com.mk esp@esp.com.mk; Адреса: ул. Железничка бр. 58, Скопје

РАЗВОЈ НА ТИМОВИ

Обуката опфаќа:

•

Презентациска скрипта; прирачник; формулари како обрасци; и други дополнителни материјали кои ќе може да се користат во секојдневието. Материјалите ќе бидат доставени по е-пошта до секој од учесниците.

АКЦИОНЕН ПЛАН 2011 ...за активниот пролетен период преку програми специјално скроени според Вашите потреби

Следен термин: 1 април 2011, 1 мај 2011

Обуката е од интерактивен карактер со практични и применливи вежби, како и употреба на визуелни помагала (ЛЦД проектор, лап-топ и/или компјутер, флип-чарт и друго)

Материјали

kdsa@t-home.mk www.kds.com.mk

Подгответе го тимот...

Времетраење: 2 месеци/ 2 пати неделно х 2 часа (вкупно 32 часа)

Методологија на работа

Секој учесник ќе има можност на крајот од обуката практично да ги примени вештините и техниките совладани за време на обуката.

02/ 3215-026 e-mail: centarkds@yahoo.com;

ПРОГРАМА ПРОЛЕТ 2011

25 Март Цел на обуката

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

основи на проектен менаџмент, што е проект, што значи терминот проектен менаџмент, менаџирање со проекти наспроти менаџирање на организации, фази во проектниот циклус, вовед во основните фази и компоненти на проектниот циклус, анализи на потреби, проблеми, ризици, ефективност, cost-benefit, заинтересирани страни (stakeholders), формулирање на цели и активности, inputs, outputs, outcomes, deliverables; дефинирање на анализа нa концептите на effectiveness, efficiency, impact; вовед во временско планирање вовед во анализа на логиката на проектот (logical framework analysis) менаџирање на тимови, менаџирање на време, менаџирање на трошоци, менаџирање на ризици, итн. вовед во европските фондови и програми Европскипрограми отворени за Македонија и регионот (IPA, FP7, TEMPUS, Europe for Citizens, Culture, CIP, IPARD, CrossBorder Cooperation, итн.); тековно следење на можностите во рамките на ЕУ програмите, разлики помеѓу ЕУ и други прогами, разлики помеѓу различни европски програми, итн. подготвување нa проекти, идентификација и селектирање на партнери, договарање и преговарање на партнерства, основни насоки за спроведување на проекти, менаџирање на односи со донатори, градење на односи со донатори, анализа на донаториски принципи и практики, итн. буџетирање, буџетско планирње, финансиско раководење со проекти анализа на вистински, одобрени и спроведени ЕУ проекти, практична работа со ЕУ формати и инструменти кои се користат во ЕУ проекти, итн.

Цена: - цена за еден учесник е 4,000 ден (+ДДВ). Moжно е плаќање на рати. На крајот на обуката секој учесни добива сертификат. Начин на пријавување: Пријавете го вашето учество на телефоните: 02 3 23 2290 02 5 21 6080, или електронски на info@consulting-macedonia.com Директор на обуката е Др. Ристо Карајков. Др. Карајков има докторат по меѓународен развој од Универзитетот во Болоња, Италија. Неговите истражувачки соработки вклучуваат и престој при престижниот Center for Civil Society Studies на Johns Hopkins University, во САД, како и на UNU WIDER во Хелсинки. Др. Карајков има повеќе од 10-годишно искуство во НВО секторот во Македонија, регионот, и пошироко.

Зголемување на ефикасноста на работните тимови

Годишен Продажен Состанок t ʊʖʬʞʡʞʨʞʦʖʿʛ ʣʖ ʥʦʤʬʛʧʤʨ ʝʖ алоцирање на заедничките проблеми и дефинирање на идните предизвици (продажни цели) t ʅʤʚʤʗʦʩʘʖʿʛ ʣʖ ʨʞʢʧʠʤʨʤ работење (алоцирање на јаките и слаби страни на тимовите) t ɽɶɷɶɸɶ

t ʅʤʝʞʨʞʘʣʞ ʞ ʣʛʙʖʨʞʘʣʞ ʧʨʦʖʣʞ ʣʖ тимско работење t ʉʡʤʙʞ ʘʤ ʨʞʢ t ʅʦʛʙʤʘʖʦʖʭʠʞ ʘʛʮʨʞʣʞ t ʅʤʚʤʗʦʩʘʖʿʛ ʣʖ ʠʤʢʩʣʞʠʖʬʞʧʠʞʨʛ вештини t ʅʤʚʤʗʦʩʘʖʿʛ ʣʖ ʥʦʛʝʛʣʨʖʬʞʧʠʞʨʛ вештини

ПРОДАЖНА СТРАТЕГИЈА Зголемување на продажбата со постоечките ресурси t ʆʛʘʞʝʞʽʖ ʞ ʖʚʖʥʨʖʬʞʽʖ ʣʖ продажната стратегија t ʅʤʚʙʤʨʤʘʠʖ ʝʖ ʥʦʤʚʖʜʗʖ ʽʖʠʣʛʿʛ на продажниот тим и подготовка на алатки за продажба) t ʀʤʣʨʦʤʡʖ ʥʦʞ ʞʢʥʡʛʢʛʣʨʖʬʞʽʖ ʣʖ стратегијата

За нас: МАКЕДОНИЈА-ЕКСПОРТ Консалтинг е уникатен вид на Македонска компанија, дел од МАКЕДОНИЈА-ЕКСПОРТ, која нуди консултантски услуги од областа на развој на бизниси (Долгорочна Стратегија, Маркетинг, Продажба и Извоз), како и обуки за јакнење и зголемување на мотивацијата на работните тимови. Основни насоки и принципи во нашето работење: t Програма креирана токму според вашите потреби t Уникатен и креативен пристап во имплементирањето на програмите t Интерактивна методологија со максимална инволвираност на учесниците t Обука во Пракса - Подршка и следење на тимовите при работењето t Видлив резултат на краток и долг рок t „Секогаш повеќе“ за нашите клиенти

Kонтакти: Kо МА МАКЕДОНИЈА-ЕКСПОРТ Консалтинг Ва Васил Стефановски 8/1, Скопје Тел/факс: +389 2 31 21 907 Тел co contact@macedonia-consulting.com

www.macedonia-consulting.com www.macedonia-export.com www.mamasfood.mk www.kupipodarok.com www.NamaliVnatresenDolg.com

Забелешка: Пожелно е (но не неопходно) учесниците на обуките да имаат основни познавања на англиски јазик и работење со компјутер

Еднодневен семинар „ЛЕГАЛИЗАЦИЈА НА БЕСПРАВНО ИЗГРАДЕНИ ОБЈЕКТИ“ 29 март 2011 година (вторник) од 10-16:00 часот

PRETPLATETE SE NA

Стопанска комора на Македонија, сала 4 на V кат

Предавачи: Фиданчо Стоев, Ранко Максимовски и Теофил Томановиќ, судии во пензија

Сите заинтересирани за учество на овој семинар можат да се пријават најдоцна до 25 март 2011 година.

Лица за контакт: Ленче Зикова

Елизабета Ефтимова:

тел:02 32 44 054 факс: 02 32 44 088

тел: 02 32 44 074 факс: 02 32 44 088

е-mail: lence@mchamber.mk

е-mail: beti@mchamber.mk

Pove}e informacii na 02/ 3298110 ili pretplata@kapital. com.mk

KAPITAL / 24.03.2011 / ^ETVRTOK

Tenderi / Konferencii i saemi

KAPITAL TENDERI OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: JZU Gradska op{ta bolnica „8-mi Septemvri” Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA Uslugi za odr`uvawe i izvedba na vodovod i kanalizacija vo objektot Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP. aspx?EntityId=fe3c9f84-0b42-4adc-b3b1-048cd595df14&Level=2

DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Javno pretprijatie za upravuvawe i za{tita na pove}enamenskoto podra~je JASEN -Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA Nabavka na telekomunikaciski uslugi - mobilna telefonija Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP. aspx?EntityId=23fe05de-ea76-4b44-88b7-47b1dd40b5ad&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za `ivotna sredina i prostorno planirawe PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA Proektirawe i izgradba na filterska stanica na sistemot za vodosnabduvawe vo Gostivar Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=cada62a7-ca7d-4d52-a01b-9fc709c64a23&Level=2

DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Grad Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA Izgradba na parterno osvetluvawe na pe{a~ki pateki vo Gradski Park Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP. aspx?EntityId=15eb6079-7a12-4893-a3ba-2390da17fa70&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za obrazovanie i nauka PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA Izrabotka na softver za elektronsko eksterno testirawe. Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=85a7dccb-b6fc-4ae0-ac5bc3341645f334&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Op{tina Centar PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA Liewe na tri spomen obele`ja vo bronza postaveni na plo{tad Presveta Bogorodica Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=363c7bf9-909c-47ac-b5d7-06d6d6b07923&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Op{tina Ilinden PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA Rekonstrukcija na objekt na Dom na kultura vo n.m.Bu~inci Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP. aspx?EntityId=2453e0e2-3639-4ed5-aec2-26edf333779b&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: JP Komunalna higiena Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA Konsultantski uslugi za izgotvuvawe na Strategija za upravuvawe so rizici Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP. aspx?EntityId=bb9a95b3-4889-4134-b2bf-f6fc743db 401&Level=2bb181&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Javna ustanova od oblasta na zdravstvoto za potrebite na javnite zdravstveni ustanovi univerzitetski kliniki, zavod i urgenten centar - Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA MEDICINSKI POTRO[EN MATERIJAL ZA EDNA UPOTREBA (Mantili, krevetski ~ar{avi, postelni podlogi...) Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=f48b414b-3a42-4841-b804-6fc4fad5a3ca&Level=2

Vodi~ za neformalno obrazovanie - Aktuelni obuki Biznis delovno pregovarawe 25-27.03.11 Delta centar

Re{enie za va{ata finansiska idnina Sekoj Ponedelnik Sinergija Plus Kako da go osvoite kupuva~ot (Majkl Kol) 25.03.2011 Triple S Learning

Analiza na finansiski izve{tai 25.03.2011 Triple S Learning Stres i upravuvawe so stres 25.03.11 ESP

Investicisko planirawe i menaxment 26.03.2011 Kosmo Inovativen Centar

Gerila Marketing na internet 31.03 - 02.04.11 Triple S Learning

Upravuvawe so konfliktni situacii 26.03.2011 ESP

Menaxirawe na EU proekti 01.04.2011 Consulting Macedonia

Trening za treneri 31.03.11 Clear View

МАКЕДОНСКАТА АСОЦИЈАЦИЈА ЗА ЧОВЕЧКИ РЕСУРСИ ОБЈАВУВА

КОНКУРС ЗА НАЈДОБАР ЕСЕЈ од областа на ЧОВЕЧКИТЕ РЕСУРСИ на тема: Конвергентност: преобразба на улогата на ЧОВЕЧКИТЕ РЕСУРСИ како катализатор Почитувани професионалци од сферата на човечките ресурси ! x Остварете можност за ваша афирмација како професионалец; x Освојте парична награда; x Учествувајте на Европскиот натпревар за човечки ресурси 2011 како најдобар есеј од Македонија; x Обезбедете си бесплатен транспорт, сместување и котизација на 25-тата Европска конференција за менаџирање на човечки ресурси во Истанбул, Турција, во организација на Европската асоцијација за човечки ресурси, од 28 до 30 септември 2011 г.

Напишете есеј... Оние кои најкреативно и најоригинално ќе можат да ја опишат и објаснат визијата за тоа како стратегиите, целите и практиките за човечки ресурси и перформанси се спојуваат една со друга, на кој начин менаџментот на човечките ресурси се стреми да ги обедини активностите и процесите за менаџирање на човечки ресурси меѓу кои и организацискиот развој, менаџирањето на брендот, комуникацијата, психологијата, социологијата и некои други теми – области кои досега независно се развиваа едни од други.

...и придружете ни се Рокот за испраќање на трудови е 1 мај 2011 година на: x

електронската адреса: contact@mhra.mk;

по пошта, на адреса: ул. Васил Ѓоргов бр.11, кат 1, Скопје, Република Македонија.

Победникот од Република Македонија ќе биде избран и свечено промовиран од страна на Асоцијацијата најдоцна до 25 мај 2011 год. (за повеќе информации постете ја веб-страницата на Македонската асоцијација за човечки ресурси http://www.mhra.mk ) Дали се заинтересирани професионалците од нашата земја? Нам најмногу нè интересира за тоа како вие гледате на иднината!

Срдечен поздрав, Македонска асоцијација за човечки ресурси

Liderstvo i menaxment 02.04.2011 Kosmo Inovativen Centar

Trgovija i marketing menaxment 05.04.2011 Kosmo Inovativen Centar

Trudovo pravo i za{tita pri rabota 16.04.2011 Kosmo Inovativen Centar

Konflikt menaxment i medijacija 21.04.2011 Kosmo Inovativen Centar

Za pove}e informacii odete na www.no.net.mk

1 APRIL, SPECIJALNA EDICIJA

TOP 100 IZVOZNICI

Kapital Media Group vo sorabotka so doma{ni analiti~ari i eksperti ja podgotvuva tretata godi{na edicija TOP 100 IZVOZNICI o tekot na izminatata 2010 godina ekonomskata kriza na najsurov na~in pokaà kolku svetskata ekonomija e globalna i deka pojavite koi se slu~uvaat ne go zaobikoluvaat nikogo. No, pokaà i deka ekonomiite koi se izvozno orientirani mnogu pobrzo izlegoa i ja prebrodija ekonomskata kriza. Tokmu zatoa izvozot stanuva povaèn od sekoga{. Politi~kite lideri od celiot svet ve}e i otvoreno vodat valutni vojni i sklu~uvaat neprirodni ekonomski sojuzi i dogovori so cel da go zgolemat izvozot na kompaniite. Kade e Makedonija vo ovaa vojna za izvozno osvojuvawe na svetot? Ova e vreme koga Makedonija kako dràva so site raspoloìvi kapaciteti mora otvoreno i organizirano da zastane zad izvoznicite i pogolemiot izvoz da go stavi vo funkcija na pogolemiot ekonomski rast i otvaraweto na novi rabotni mesta. Se drugo e beskorisno tro{ewe na pari i vreme.

Vo edicijata TOP 100 IZVOZNICI }e bidat dat vklu~eni rangirawa na 100-te najgolemi izvozni kompanii vo Makedonija, kako i rangirawa wa spored nekolku drugi pokazateli: Top 100 najgolemi izvoznici Top 50 najizvezuvani proizvodi Top 10 izvozni pazari Top 10 neto izvozni industrii Vo ramki na Edicijata }e bidat objaveni pove}e analizi kako: Izvoznite aduti na Makedonija vo 2011 godina Izvozot i rekordniot rast na cenite na energijata, hranata i surovinite Analiza na izvozot na hrana i zemjodelski proizvodi Izvoz na softver od Makedonija Izvozot na vino i pijaloci Kako do uspe{na promocija na makedonskiot izvoz? i Tajnata na usp{enite izvozni strategii

Za site informacii i pra{awa okolu oglasuvaweto obratete e se do do marmarketing sektorot na e-mail: prilozi@kapital.com.mk tel: 02 3298 110 lice za kontakt: Jasmina Savovska Tro{anovski

TOP 100

^ITAJTE VO SPECIJALNI PRILOZI APRIL

TOP 100 IZVOZNICI

MEBEL

ZA SITE INFORMACII JAVETE SE NA: TEL. 02 3298 110 LOK 102 LICE ZA KONTAKT: JASMINA SAVOVSKA TRO[ANOVSKI ILI ISPRATETE E-MAIL NA: prilozi@kapital.com.mk KAPITAL MEDIA GROUP DOO P-FAH 503 1000 SKOPJE TEL. 02 3298 110; FAKS. 02 298 111

EDUKACIJA

AVTOMOBILIZAM