Radionica njemačkog jezika nekad i danas, a sutra?

Radionica njemačkog jezika nekad i danas,

a sutra?

Voditeljica Vera Sekula, prof.

Knjižnica Augusta Cesarca, Šubićeva 40/II 2013…2014…2015…2016…2017…2018…2019…2020…

Više od pedeset polaznika i polaznica tijekom godina sudjelovalo je u radu radionice njemačkog jezika.

Prevodili su tekstove, učili gramatiku, upoznavali njemačku kulturu i povijest, čak i pjevali…

Najvažnije od svega DRUŽILI SU SE!

Neobična 2020. godina onemogućila je druženja uživo, no dok čekaju da se vrati „stara” 2021. , pozivaju vas na virtualno prisjećanje na zajednički provedeno vrijeme u knjižnici!

Pozdravna riječ profesorice Vere Sekula predbožićne večeri

Pozdrav svima.

Ovo je naša prva otvorena večer.

Drago mi je da nas ima toliko.

2015. godine…

A tko smo mi i što radimo?

Skupili smo se i družimo se još od 2012. kao volonteri koji su sudjelovali u predstavi Boruta Šeparovića „55+“.

Pripreme za tu predstavu bile su dugačke i temeljite. Radilo se najprije u grupama na različitim lokacijama i u 4 radionice. Prilično dobro je to funkcioniralo, mene osobno je zaokupilo i sudjelovala sam u svim radionicama. Onda smo se trebali u jesen naći i krenuti u realiziranje predstave. A ja sam se rastepla na štengama negdje na Šolti, i za mene je predstava bila završena. No drugi su ostvarili što je Borut naumio, nastupali u Zagrebu i nekim drugim mjestima i dobili izvanrednu nagradu na Bitefu.

Intenzivno druženje nastavilo se u želji da se osnuje udruga 55+. No za to je trebalo malo više vremena, ustrajnosti, strpljenja i poznavanja procedure. To je prešlo snage našeg zajedništva. U nastojanju da si nađemo mjesto pod suncem vrijeme i slavno hrvatsko jedinstvo nas je pregazilo, ali smo evo našli utočište ovdje, pod kapom društva 65+ pod okriljem knjižnice August Cesarec, koja nam je zapravo dala svoj prostor i u doba pokušaja osnivanja udruge.

Jedna od lokacija koju smo priželjkivali bila je „MAMA“ u Preradovićevoj. Tamo smo zapravo započeli ovom aktivnošću kojom se sada bavimo. Zamislili smo, naime, da tko god može ponudi neke aktivnosti oko kojih bismo se sastajali. Tako je Žarko Potočnjak obećao večeri učenja glume, a pokojna Lidija nas je htjela učiti plesati. Ja sam ponudila ono što znam: učenje njemačkog jezika. Za to se prijavilo desetak zainteresiranih i prvi susret trebao je biti 2. 6. 2013.

Došle smo Rozalija i ja, jedine koje nisu obavijestili da je dvorana iznenada zauzeta. Nismo se dale obeshrabriti, tako da smo nas dvije otvorile sezonu. Sjedile smo na foteljama ispred ulaza i učile.

Nakon nekoliko pokušaja u vidu malo može, malo ne može, prebacili smo se opet u ovu knjižnicu i sastajali se bez prekida od 29. 7. 2013. do srpnja 2015. Nastavili koncem rujna iste godine na pilani u Gračanima, pa u listopadu s početkom aktivnosti u radionicama opet ovdje u knjižnici.

Ljubaznošću ravnateljice i osoblja ove knjižnice osjećamo se dobro i trajemo evo do danas, kada ćemo vam pokazati kako zabavno može biti učenje njemačkog jezika.

Počeli smo zajedno, bez obzira na predznanje, i istovremeno funkcionirali kao nekadašnja pučka škola s dva razreda. No bilo je to malo rastepeno, pa smo se podijelili na grupu početnika pod nazivom „Deutsch im Theater“ i naprednu grupu pod nazivom „Cafégespräche“.

Svaka od tih grupa prikazat će vam nešto od onoga čime se bavimo.

Povratak …

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.

Krhko je znanje!)

Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje.

Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti – velim, Ali ja ne znam da li da je želim, Ili ne želim.

Dobriša Cesarić, 1931.

Die Lorelei

Strepnja

Ich weiß nicht, was soll es bedeuten,

Ne, nemoj mi prići

daß ich so traurig bin;

da volim i želim tvoja oka dva.

ein Märchen aus alten Zeiten,

Jer sreća je lepa samo dok se

das kommt mir nicht aus dem Sinn.

Heinrich Heine, 1823.

Hoću izdaleka

čeka, dok od sebe samo nagoveštaj

da.

Desanka Maksimović, 1925.

Ushit Der Rauch Das kleine Haus unter Bäumen am See. Vom Dach steigt Rauch.

Fehlte er Wie trostlos dann wären Haus, Bäume und See. Bertolt Brecht, 1953.

Tvoje su oči za me Lisnata, topla streha.

Našla sam biser - kamen U školjci tvog osmjeha.

U grlu mi je srce, U srcu mi je ptica.

Sva sam zvučno zrnce Bistra večernjica.

Vesna Parun, 1947.

Mali princ „Man kennt nur Dinge, die man zähmt “, sagte der Fuchs. „ Die Menschen haben keine Zeit mehr irgendetwas kennenzulernen. Sie kaufen alles fix und fertig im Laden. Aber da es keine Läden für Freunde gibt, haben die Menschen keine Freunde mehr. Wenn du einen Freund willst, zähme mich!“ „Was muss ich tun?“, fragte der kleine Prinz. „Du musst viel Geduld haben“, antwortete der Fuchs. „Zuerst setzt du dich ein Stück weit von mir einfach so ins Gras. Ich werde dich aus den Augenwinkeln beobachten, und du wirst nichts sagen. Die Sprache ist eine Quelle der Missverständnisse. Aber jeden Tag kannst du dich ein bisschen näher setzen...“ Der kleine Prinz / Antoine de Saint-Exupéry ; Bindlach : Loewe, 2015

…ali ako me ti pripitomiš, život će mi biti kao da ga je obasjalo sunce. Upoznat ću zvuk koraka drugačiji od svih ostalih. Drugi koraci tjeraju me pod zemlju. Tvoji će me, poput glazbe, mamiti iz brloga .... Žitna me polja ni na što ne podsjećaju. To je žalosno! Ali ti imaš kosu boje zlata. Bit će divno kad me pripitomiš. Žito, koje je zlaćano, podsjećat će me na tebe. I ja ću voljeti šum vjetra u žitu ... …ali ako me pripitomiš, bit ćemo potrebni jedno drugome. Ti ćeš za mene biti jedini na svijetu. Ja ću za tebe biti jedina na svijetu ... …Počinjem shvaćati - reče mali princ…

Mali princ / Antoine de Saint-Exupery ; Split : Verbum, 2015

Das kleine Ich bin Ich

Auf der bunten Blumenwiese geht ein buntes Tier spazieren, wandert zwischen grünen Halmen, wandert unter Schierlingspalmen, freut sich, dass die Vögel singen, freut sich an den Schmetterlingen, freut sich, dass sich's freuen kann.

Aber dann...

Aber dann stört ein Laubfrosch seine Ruh und fragt das Tier: "Wer bist denn du?" da steht es und stutzt und guckt ganz verdutzt dem Frosch ins Gesicht: "Das weiß ich nicht." Der Laubfrosch quakt und fragt: "Nanu? Ein namenloses Tier bist du? Wer nicht weiß, wie er heißt, wer vergisst, wer er ist, der ist dumm!" Bumm.

Das kleine Ich bin ich / Mira Lobe ; ilustrator Susi Weigel ; Wien [etc.] : Verlag Jungbrunnen, 1972

Das kleine Ich bin Ich

„Zwischen hohen grünen Halmen geht das ICH BIN ICH spazieren, dreht sich nicht mehr hin und her, denn es ist – ihr wisst schon, wer.

Läuft gleich zu den Tieren hin: „ So jetzt weiß ich, wer ich bin!

Kennt ihr mich? ICH BIN ICH !„

Ptica duĹĄe / Michal Snunit ; ilustracije Na'ama Golomb ; Zagreb : Mozaik knjiga, 2007

Volim ponedjeljak „Deutsch im Theater“ - pet godina učenja i druženja

Riječi polaznika govore sve…

O cjeloživotnom učenju počelo se intenzivnije govoriti prije petnaestak godina.

Tada sam mislila da je to lijepa zamisao i da traje dok si u radnom odnosu i dok ti priroda posla nalaže da svako malo moraš svladati neki novi računalni program kako bi mogao nastaviti obavljati svoj posao.

Kada sam otišla u mirovinu i na nagovor prijateljice Franciske upisala se u grupu „Deutsch im Theater“ pri Gradskoj knjižnici „August Cesarec“, shvatila sam pravo značenje cjeloživotnog učenja. Učenje koje ti nije potrebno da bi se održao na svom radnom mjestu ili da bi napredovao, učenje koje ti nije potrebno da bi se negdje istaknuo i bio pohvaljen ili nagrađen, učenje koje ti nije potrebno da bi se onim što naučiš okoristio ili da bi ti se to isplatilo.

Učenje radi učenja. Učenje iz gušta. Učenje radi dobrog druženja na satu – eto, sve su to naši satovi „Deutsch im Theater“.

Kada dođe ponedjeljak i kada se poslije ručka baciš u fotelju i nakon nekog vremena onako opušten pogledaš na sat pa vidiš da je vrijeme da kreneš na sat njemačkoga, osjetiš da ti se ne da presvlačiti, ne da ti se uključiti u gradski promet, pa onda sav zadihan doći na sat i opravdavati se što nisi napisao domaću zadaću pa ti dođe da odustaneš od svega... no onda ti u srcu neka sklopka napravi HOP i ti odlučno ustaneš iz fotelje, na brzinu se spremiš, nekako se provučeš kroz gradski promet i eto te u zgradi iznad tržnice na Kvatriću... a ondje te, u tihom carstvu knjiga, čekaju nasmijane kolegice i profesorica Vera koja je opet na sat donijela neku štosnu pjesmu ili duhoviti tekst koji treba prevesti, ili nam podijeli uloge koje treba odigrati... I hrvaš se s kobasičastim njemačkim riječima i sretan si kad ih uspiješ dešifrirati i kad osjetiš kako funkcionira taj savršeno zamišljeni organizam njemačkog jezika... pa pritom izvališ koji jezični biser da svi prasnu u smijeh... i osjećaš kako u tebi počinje tinjati fina mladenačka vatrica koja te prati na putu kući i taj dan završavaš u dobrom raspoloženju i jedva čekaš kad će opet sljedeći ponedjeljak... i prvi put u životu čini ti se da ponedjeljak uopće nije loš dan.

Sada više nema tih ponedjeljaka. Privremeno. Zbog više sile. No svakoj sili dođe kraj.

Tako će i ovoj. Tako ćemo jednog dana opet imati naše ponedjeljke i Deutsch im Theater. Warum nicht?! Željka Horvat-Vukelja

Riječi polaznika govore sve…

Bilo je divno. Korisno i inspirativno. Učili smo i družile se. Ponavljanje je majka znanja. Nedostaje nam. Nadam se da ćemo nastaviti iduće godine.

Zahvalni smo na svemu. Pozdrav i dobro zdravlje!

Mara Žutić Radionica njemačkog jezika u Knjižnici A. Cesarec pod vodstvom profesorice Vere Sekule meni je pružala veliku radost, zaigranost i priliku za druženje s dragim ljudima. Prepuna interesantnih sadržaja i emotivnih rasprava o raznim temama, inspirirala me iz tjedna u tjedan.

Nestrpljivo čekam da se opet smijemo slobodno sastajati i nastaviti našu suradnju.

Neizmjerno zahvalna i na gostoprimstvu djelatnicima knjižnice!

Marijana Šimunović

Riječi polaznika govore sve…

Prilikom posjeta knjižnici na obavijesnoj ploči me privukla obavijest da najesen s radom počinje radionica njemačkog jezika. Činila mi se to odlična prilika za zaokupiti misli i ispuniti vrijeme, budući da sam bila gotovo „friška“ umirovljenica. No kad mi je gospođa knjižničarka rekla da je radionica aktivna već nekoliko godina, malo sam se pokolebala. Mislila sam: „To nije za mene, sa svojim znanjem njemačkog naučenog u uredu na tečaju teško ću se uklopiti“. No gospođa mi rekla: „Dođite na prvi sat pa vidite.“ Poslušala sam je. I nisam pogriješila. Uklopila sam se i uživala u svakom satu. Bila sam zahvalna već iskusnim polaznicama i našoj profesorici Veri što su me lijepo primile i pomogle mi da uhvatim niti, ne samo u njemačkom jeziku, nego i u druženju. Neke od tema za mene su bile nove, što me je dodatno zaintrigiralo.

Ukratko. Sudjelovanje na radionici Deutsch im Theater jedno je od mojih najljepših iskustava u provođenju slobodnog vremena. Za mene to nije bilo samo usavršavanje njemačkog jezika nego i ugodno druženje i proširivanje znanja i vidika.

Nada Kerovec

I poziv profesorice Vere Sekula budućim polaznicima

Još nešto: primamo nove članove, od stupnja A1/2. (predznanje prvog stupnja) Ipak smo mi već malo poodmakli.

Nadam se da ćete uživati kao i mi, svaki puta kada se nađemo.

©Knjižnice grada Zagreba

Radionica njemačkog jezika jučer i danas, a sutra?

Vera Sekula, prof.

Knjižnica Augusta Cesarca, Šubićeva 40/II

Program se provodi u okviru projekta 65 plus sufinanciranog sredstvima Grada Zagreba. prosinac, 2020.