Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme biti reprodukovan – mehanički, elektronski ili na drugi način, uključujući i fotokopiranje – bez pismene saglasnosti izdavača.
Urednik Milena Trutin • Lektura Branka Tarbuk • Tehnički urednik Tatjana Valjarević Izdavač Kreativni centar, Beograd, Gradištanska 8 Tel. 011 / 3088 446 • www.kreativnicentar.rs • e-mail: info@kreativnicentar.rs
Za izdavača mr Ljiljana Marinković, direktorka • Prvo izdanje • Tiraž 2000 Štampano u Maleziji • Godina štampe 2024 CIP
598.192(02.053.2)
СМИТ,
1944 366 dinosaurusa / napisala Miranda Smit ; Ilustrovali Dženi Vren... [et al.] ; prevela Mirjana Popov-Slijepčević. – 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2024 (Malezija). – 211 str. : ilustr. ; 28 cm Prevod dela: A Dinosaur a Day. – Тираж 2.000. – Pojmovnik: str. [212-215]. – Registar.
ISBN 978-86-529-1229-2
a) Диносауруси
COBISS.SR-ID 142538249
366 Dinosaurusa
Napisala
MIRANDA SMIT
Ilustrovali
DŽENI VREN, HUAN KALJE, SJUEN LE, MAKS RAMBALDI I OLGA BAUMERT
Sa engleskog prevela MIRJANA POPOV-SLIJEPČEVIĆ
SVET DINOSAURUSA
Više od 160 miliona godina dinosaurusi svih veličina krstarili su planetom zajedno s veličanstvenim morskim i letećim gmizavcima. Ovo je tvoj dino-kalendar koji će ti omogućiti da svakog dana upoznaš jedno čudesno preistorijsko stvorenje. Pogledaj koji se dinosaurus nalazi pod datumom tvog rođenja! Pokaži i članovima svoje porodice, drugarima ili nastavnicima stranice s njihovim datumima rođenja. Nastavi da istražuješ i saznaćeš mnogo interesantnih podataka o životinjama koje su živele u tom opasnom i uzbudljivom svetu.
NASTANAK DINOSAURUSA
Život na Zemlji nastao je pre najmanje 3,8 milijardi godina. Ne zna se tačno kako je počeo, ali mnogi stručnjaci veruju da se to dogodilo kada su se pre oko osamsto miliona godina iz sićušnih organizama, zvanih mikrobi, u moru razvile jednostavne vrste životinja. Pretpostavlja se da je hladna klima pre 360 miliona godina dovela do masovnog izumiranja 70 odsto morskih životinja. Kada se Zemlja ponovo zagrejala, na kopnu su se pojavili prvi gmizavci i prve životinje koje su mogle da lete.
Dinosaurusi su se pojavili pre oko 240 miliona godina, u periodu trijasa. U periodima jure i krede bili su najmoćnije životinje na Zemlji.
Fosili su ostaci životinja i biljaka koje su živele pre više miliona godina. Paleontolozi su naučnici koji proučavaju oblike života iz daleke prošlosti. Oni mogu da nam kažu mnogo toga o dinosaurusima na osnovu fosila pronađenih u kamenu.
Dešavalo se da kosti dinosaurusa budu brzo prekrivene talogom, koji bi se s vremenom stvrdnuo i okamenio.
Kada se takav kamen rasloji, pojavi se oblik kostiju.
Ponekad se otkrije i oblik mišića, krljušti ili perja.
Fosilni ostaci jazbina i otisaka stopa pokazuju kuda su se dinosaurusi kretali i šta su radili.
Za vreme trijasa, pre 252–201 milion godina, ogromna jedinstvena kopnena masa zvana Pangea počela je da se razdvaja obrazujući Gondvanu na jugu i Lauraziju na severu. Na kopnu su postojale džinovske šume pune četinara i puzavica, kao i suve pustinje i prerije prekrivene papratima. Prvi dinosaurusi bili su mali dvonošci koji su u šipražju lovili sitne životinje i insekte.
Na osnovu fosila – čak i najmanjeg dela kosti – paleontolozi mogu da nam kažu koliki je dinosaurus bio, šta je jeo i kako je uginuo.
U doba jure, pre 201–145 miliona godina, dve kopnene mase, Laurazija Gondvana, počele su da se pomeraju. Laurazija se pomerila na sever, a Gondvana na jug. U to vreme bilo je toplije nego danas i sa više kiše, pa su biljke bujale. Kopnom su dominirali donosaurusi biljojedi, jedne od najvećih životinja koje su ikada postojale.
ŽIVOT S DINOSAURUSIMA
Mada je to bilo doba gmizavaca, nisu svi gmizavci bili dinosaurusi. Morski gmizavci, kao što su ihtiosaurus i mosasaurus, plivali su u moru, dok su leteći gmizavci, kao što su pteranodon i kecalkoatlus, krstarili nebom. U periodu krede pak postojali su dinosaurusi koji su mogli da plivaju, poput spinosaurusa, dok su neki, kao što je mikroraptor, mogli da jedre kroz vazduh.
Bilo je u tom dinamičnom svetu i drugih životinja koje su morale biti brze da bi izbegle opasnost. Na kopnu je za dinosauruse i njihove mladunce bilo mnogo sitnog plena,
Za vreme krede, pre 145–66 miliona godina, dve kopnene mase su se razdvojile na većinu kontinenata koje danas znamo. Nivo mora je bio viši, pa su unutar kontinenata postojala mora kao što je Zapadni unutrašnji morski prolaz u Severnoj Americi. Insekata cvetnica bilo je u izobilju, povećao se broj vrsta sisara i pojavile su se prve ptice. Dinosaurusi su bili brojniji nego ikada. Oni su se različito razvijali, u zavisnosti od toga na kom su kontinentu živeli.
uključujući guštere, sisare i insekte. Neki dinosaurusi su u plitkim morima ili rekama tragali za vodozemcima i ribama, a svugde su veći dinosaurusi lovili one manje.
KAKO ZNAMO ZA NJIH
Trilobiti su se pojavili u moru pre oko 520 miliona godina
Demonosaurus, jedan od prvih dinosaurusa
Sauropod Apatosaurus
Teropod Majungasaurus
Ihtiosaurus, vodeni gmizavac
LAURAZIJA GONDVANA
Januar
1. januar
EORAPTOR
Prvi dinosaurusi uglavnom su bili veoma mali, a eoraptor je bio jedan od najstarijih i najmanjih. Ovaj mesojed je imao šuplje kosti i zato je bio lagan. Kosti kuka su mu bile srasle, pa je na dve noge mogao relativno brzo da trči za plenom. Njegovo ime znači jutarnji grabljivac.
kasni trijas rani teropodi svaštojed 1 m 10 kg
VIVORASAURUS NIGERSAURUS
Rudari iz rudnika opala Vi vora u Lajtning Ridžu, u Australiji, pronašli su 2018. godine jedinstven fosil. Otkrili su fosilizovanu viličnu kost dinosaurusa pretvorenu u opal, višebojni dragi kamen. Kost je pripadala biljojedu nazvanom vivorasaurus, koji je bio veličine psa i kretao se na dve noge. Ovi dinosaurusi iz perioda krede su u krdima krstarili po plavnim ravnicama.
PERIOD
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET
rana kreda Ornithopodae biljojed
do 2 m 20 kg
Australija
3. januar
TROODON
Ovaj hitri lovac imao je velike oči koje su mu omogućavale da čak i po mraku u šipražju uoči sitne sisare, žabe i guštere. Njegovi prednji udovi ličili su na ptičja krila, a hodao je i trčao na dve duge noge. Na prstima je imao kandže kojima je mogao da drži plen.
PERIOD
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET kasna kreda Troodontidae mesojed 2 m 50 kg
Severna Amerika
Dugovrati nigersaurus je živeo na prostoru današnje pustinje Sahare, koja je u ono doba bila ispresecana rekama i puna vegetacije. Imao je relativno malu glavu, s neobično širokim čeljustima u kojima je bilo više od petsto zamenjivih zuba.
PERIOD
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET
rana kreda Rebbachisauridae biljojed
9 m 4 t
Afrika
5. januar
EUSTREPTOSPONDILUS
Velike glave, oštrih zuba kratkih prednjih udova, ovaj opasni mesojed lovio je druge životinje i jeo strvine na morskoj obali. Sredinom jure Evropa je bila more s nizom raštrkanih ostrva, te je eustreptospondilus verovatno preplivavao od jednog do drugog savlađujući kratka rastojanja. Hranio se manjim dinosaurusima pterosaurima, kao i morskim gmizavcima i drugim morskim životinjama.
PERIOD
PORODICA
ISHRANA DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET sredina jure Megalosauridae mesojed 7 m 500 kg Evropa
6. januar
BARAPASAURUS
Barapasaurus je jedan od najstarijih sauropoda koji su do sada otkriveni. Njegovo ime, koje znači gušter s velikim nogama, savršeno ga opisuje. Butna kost ovog dinosaurusa bila je dugačka kao žirafin vrat. Zubima u obliku kašike s testerastim ivicama brstio je lišće sa vrhova visokih krošanja.
8. januar
APATOSAURUS
Držeći svoj bičasti rep odignut od tla da bi održavao ravnotežu, apatosaurus je brstio nisko rastinje. Poput drugih sauropoda i on je gutao gastrolite (sitno kamenje), koji su imali ulogu da olakšaju usitnjavanje tvrdih biljnih materija u dinosaurusovom želucu.
7. januar
ŠUNOSAURUS
Ovaj spori biljojed živeo je u velikim krdima. Rep mu se završavao zadebljanjem u obliku
buzdovana s dva para bodlji. Njime se branio kada bi mu se grabljivac, kao što je bio gasosaurus (vidi str. 137), previše približio.
LOKALITET srednja jura rani sauropodi biljojed 10 m 1 t Azija PERIOD
kasna jura
Amerika
9. januar
CERATOSAURUS
Mada je delio stanište s većim grabljivcima kao što su alosaurusi (vidi str. 117), ovaj dinosaurus je verovatno izgledao zastrašujuće. Imao je veliki rog na njušci i više redova dugih, zakrivljenih zuba kojima je ubijao dinosauruse biljojede. Kada bi zatvorio čeljusti, gornji zubi bi mu prelazili preko donje vilice, što zajedno s velikim savitljivim repom ukazuje na sličnost sa krokodilom i navodi na pretpostavku da je mogao da pliva.
NEKI OD NAJMANJIH
Bio je to opasan svet za manje životinje. Krupni mesojedi su sve vreme bili u potrazi za hranom. Mali dinosaurusi su uspevali da prežive skrivajući se u šipražju ili na drveću, ali pre svega zahvaljujući svojim brzim nogama.
10. januar MIKRORAPTOR
Veličine današnje vrane, mikroraptor je bio jedan od najmanjih dinosaurusa. Imao je pera na udovima, pa je verovatno mogao da preleće s drveta na drvo. Zubi su mu bili oštri, a hranio se sitnim životinjama i insektima.
12. januar
KOMPSOGNATUS
11. januar MOROS
Ovaj minijaturni član porodice tiranosaurida imao je dobar sluh i vid. Bio je veoma brz, mogao je da sustigne plen i da lako pobegne od grabljivaca.
Lagan i veoma okretan, ovaj pticoliki dinosaurus hodao je na dugim zadnjim nogama. Imao je stopala sa tri prsta. Zahvaljujući svojim velikim očima uspevao je da preživi, jer je lako mogao da uoči i plen i grabljivce.
13
. januar
SALTOPUS
Dugačke čeljusti sa više desetina oštrih zuba bile su veoma podesne za hvatanje insekata u vazduhu. Da bi obogatio svoju ishranu, saltopus – što znači skakućuća noga – lovio je i guštere, bube i škorpije.
15
. januar VANANOSAURUS
Život u velikim krdima pružao je manjim dinosaurusima izvesnu zaštitu. Kao i drugi pripadnici njegove porodice i vananosaurus je imao čvrstu, zaravnjenu lobanju, koju je koristio u borbi s grabljivcima udarajući ih glavom.
14. januar LESOTOSAURUS
Brz i okretan, ovaj dinosaurus je imao velike oči i jake vilične mišiće zahvaljujući kojima je mogao lako da sažvaće sitne životinje i sočno bilje. U slučaju opasnosti uspevao je vrlo brzo da pobegne.
16. januar
STEGOSAURUS
Ovaj oklopni dinosaurus biljojed bio je najveći član svoje porodice, ali glava mu je bila mala, s mozgom veličine limuna. Njušku je uvek držao tik iznad tla, pošto se hranio niskim rastinjem – papratima i rastavićima. Kada bi se našao u opasnosti, branio se svojim snažnim bodljikavim repom, kojim je mogao da odvrati ili čak povredi predatora kao što je bio alosaurus (vidi str. 117).
PERIOD
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET
kasna jura
Stegosauridae
biljojed
9 m
3 t
Severna Amerika, Evropa
17. januar
BRAHIOSAURUS
Dok su grupe stegosaurusa brstile nisko rastinje, miroljubivi brahiosaurusi su mogli da dohvate sočno lišće na najvišim granama drveća. I oni su imali malu glavu, ali im je zato vrat bio dug oko 16 metara. To je bio jedan od najtežih dinosaurusa, sa mnogo dužim prednjim nogama od zadnjih.
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET
kasna jura
kasna jura
Brachiosauridae
biljojed
Brachiosauridae Evropa, PERIOD
23 m
72 t
Severna Amerika, Evropa, Afrika
PLATEOSAURUS
Ovaj biljojed je živeo u krdu i kretao se četvoronoške, ali mogao je da se propne na zadnje noge i stoji kako bi dohvatio ukusne listove s vrhova visokog drveća i samleo ih svojim oštrim zubima. Na prednjim udovima je imao po pet prstiju, a na palčevima velike kandže koje je koristio za iskopavanje korenja kojim se hranio i za odbranu od napada.
PERIOD
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET
19. januar 18. januar
kasni trijas
Plateosauridae
biljojed
7 m 900 kg
Evropa, Severna Amerika
20. januar
PROCERATOSAURUS
Ovaj lovac se isticao upadljivom krestom na njušci. Imao je snažnu čeljust, punu oštrih zuba. Dok je krstario svojom teritorijom na dve noge, mogao je lako da nanjuši plen zahvaljujući neobično širokim nozdrvama.
PERIOD
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET
srednja jura
Proceratosauridae mesojed
3 m 100 kg
Evropa
SILVISAURUS
Ime ovog biljojeda znači šumski gušter, a tako je nazvan jer je živeo u senovitim šumama. Telo mu je bilo prekriveno oklopom s bodljama, koje su ga štitile dok je svojim sitnim šiljatim zubima brstio žbunje.
PERIOD
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET
srednja kreda Nodosauridae
biljojed
4 m 1 t
Severna Amerika
21. januar
ERLIKOSAURUS
22. januar
SINORNITOIDES
Ovaj insektojed veličine ćurke tragao je za mravima čeprkajući po tlu velikim prednjim kandžama. Imao je duge noge i mogao je brzo da trči da bi ulovio sitne životinje ili pobegao u slučaju opasnosti.
PERIOD
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
rana kreda Troodontidae mesojed
1,2 m
Mada je bio teropod, ovaj dinosaurus je pripadao porodici biljojeda. Gornja vilica mu se završavala bezubim kljunom, a na prednjim udovima je imao dugačke kandže kojima je mogao da sakuplja morsku travu i drugo bilje kojim se hranio.
PERIOD
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET
srednja kreda
Therizinosauridae biljojed
6 m 160 kg
Azija
TEŽINA
LOKALITET
5,5 kg
Azija
. januar
MATABARASAURUS
Ovaj biljojed, koji je dobio ime po gradu u Australiji, hranio se cikasima i četinarima, a živeo je u krdima. Koštana izbočina na njušci verovatno mu je pojačavala čulo mirisa ili je služila za ispuštanje upozoravajućih zvukova. On je imao bezubi kljun i čvrsto zbijene zadnje zube kojima je mogao da sažvaće tvrde biljke.
PERIOD
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET
rana kreda
Rhabdodontidae biljojed
7,5 m
2,8 t
Australija, Antarktik
24. januar
GIGANTORAPTOR
Ovo neobično stvorenje visoko preko pet metara je najveći kljunasti dinosaurus za koga znamo. Njegova veličina mu je verovatno obezbeđivala značajne prednosti – teže je mogao da postane plen grabljivaca, a lakše je dolazio do hrane. Bio je bez zuba, ali je imao oštre kandže jeo je sve što je mogao da ulovi ili pronađe, kako biljke tako i životinje.
PERIOD
PORODICA
ISHRANA
DUŽINA
TEŽINA
LOKALITET
kasna kreda
Caenagnathidae svaštojed
8 m 1,4 t
Kina
25. januar
IGUANODON
Velika krda iguanodona pasla su paprati i rastaviće kraj potoka i reka. Ovaj dinosaurus hodao je četvoronoške, ali je mogao da se propne na zadnje noge da bi dohvatio sočno lišće. Pri tome je koristio svoj snažni rep za održavanje ravnoteže. Bio je najveći u svojoj porodici, a na palcu je imao veliku bodlju koju je verovatno koristio za odbranu od grabljivaca mesoždera. Ostaci ove napredne grupe životinja pronađeni su na većini kontinenata širom sveta.
Porodica Ornithomimidae obuhvata dinosauruse koji su ličili na nojeve. Oni su bili vitki i laki, s malom glavom na dugom vratu, dugim nogama i dugim repom.
27. januar HARPIMIMUS
Jedan od najstarijih predstavnika porodice bio je hitri grabljivac, sa zubima samo u donjoj vilici. Pronađeni su njegovi ostaci sa sitnim kamenjem (gastrolitima) u želucu, koje je gutao da bi usitnio biljnu hranu. 26. januar
Vitko telo, prednji udovi s tri prsta i 22 zuba na prednjem delu donje vilice omogućavali su harpimimusu da sažvaće biljke, insekte i sitne sisare pre nego što ih proguta. Bio je mali i, po potrebi, veoma brz.
rana
28. januar ORNITOMIMUS
Ovaj vešti lovac imao je odličan vid. Njegova kljunasta vilica bila je bez zuba, pa je svoj plen, kao što su insekti i sitni sisari, gutao u jednom komadu.
29. januar
ANSERIMIMUS
Koristeći svoje velike kandže na krajevima snažnih udova, anserimimus je tragao za hranom kopajući zemlju i termitnjake. Njegovo ime znači sličan guski
31. januar STRUTIOMIMUS
Ime ovog dinosaurusa zapravo znači sličan noju. Od drugih članova svoje porodice razlikovao se po tome što je imao duže prednje udove, kojima je verovatno hvatao insekte i guštere ili kidao biljke. Mogao je da trči brzinom od 70 km/h.
30. januar GALIMIMUS
Krećući se brzo preko širokih, sušnih polja, ovaj lagani teropod bio je u stanju da umakne grabljivcima. Lovio je guštere, zmije i sisare, a prednjim udovima je kopao tražeći insekte.
SVAKOG DANA U GODINI OTKRIJ
JEDNOG IZUZETNOG DINOSAURUSA!
Prepusti se nezaboravnom celogodišnjem druženju s najčudesnijim stvorenjima koja su ikada hodala Zemljom! Pronaći ćeš poznata i manje poznata imena, od strašnog tiranosaurusa do pitomog džina titanosaurusa, a upoznaćeš i mnoge novootkrivene vrste. Svi dinosaurusi predstavljeni su privlačnim ilustracijama, uz mnoštvo neverovatnih podataka.
