Čitanka za četvrti razred osnovne škole

а л о к ш а н в и т Креа

разред и т р в т е ч за коле ш е н в о н ос

а к н а т Чи 4 ков

арин М н о е м и С

ковић

а Мар ц и в а л С ић •

а л о к ш а н в и т а Кре

азред р и т р в т за че школе е н в о н с о

а к н а т 4 Чи инков

ар Симеон М

ковић

ица Мар ић • Слав

Водич Присети се

Речник

Помисли на цвет који волиш. Направи списак речи које би употребио/употребила да га опишеш.

Песма о цвету

Д ДЧ Лектира

Један малени цвет још ни проговорио није а већ је знао све тајне Сунца и све што земља крије.

Л Важни З Дпојмови

Један малени цвет још није ни проходô а већ је умео сам да се храни светлошћу, ваздухом и водом.

из језика и књижевности

Роман је најобимније књижевно дело, обично у прози. У њему је Један описан малени цвет читав живот једне личности или низ важних догађаја из њеног живота. У да чита и пише, не зна роману за децу писац дочарава свет догађаја и личности који су ал’ блиски зна шта је живот, шта је свет, деци. Приповетка је много краћа од романа. Описује један догађај или и мирише, мирише. неколико важних догађаја. Аутор је писац, творац књижевног дела. Aутор овог романа за децу је Бранко Миљковић француски писац Рене Гијо (1900–1967).

Разговор о тексту

Смисли, испричај (задаци за које је потребно боље разумевање градива)

Шта мислиш, које су то тајне сунца и земље о којима цвет зна? Шта је све цвет умео? Коју стилску фигуру користи песник када каже: • још ни проговорио није • још није ни проходô • не зна да чита и пише? Шта се постиже овом стилском фигуром? Због чега песник каже да малени цвет већ зна шта је живот и свет?

• зато што је цвет већ научио како да расте и да се развија • зато што се песник диви цвету • зато што је цвет миришљав Зашто се на крају песме два пута каже да цвет мирише?

Д ДЧ Л ДЗ

Смисли што више придева који одговарају маленом цвету из песме. Каква је осећања у теби пробудио тај цвет? Пронађи на крају читанке правила за изражајно рецитовање. Песму о цвету обележи знацима. Научи је напамет. песма

Домаћи задатак

придев

изражајно

116

Кључне речи

Задаци који траже твоје искуство

Шта мислиш, шта је то што је важно да дете научи док расте?

1. Друг другу ЧИТАЋЕШ • приче и песме о другарству УЧИЋЕШ • о теми књижевног дела • о стиху, строфи, рими и песничкој слици • о приповедању, дијалогу и опису • о роману и роману за децу • о аутору књижевног дела • о лирској песми (народној и ауторској) ТВОЈ ЗАДАТАК ЋЕ БИТИ • да помоћу теста провериш колико си добар друг/другарица • да напишеш стихове о другарству • да прочиташ роман Бела Грива и песме Драгана Лукића као домаћу лектиру • да почнеш да водиш дневник читања • да с групом из одељења одглумиш драмски текст Подела улога

Шта значи бити добар друг или бити добра другарица? Како другови не би требало да се понашају једни према другима? Размени мишљење о томе с другом/другарицом из клупе.

Друг другу часна реч – каже се када се некоме даје чврсто обећање или када се наглашава истинитост онога о чему се говори

Ко има друга, има све – и пријатеља, и помоћ у свакој прилици, и адресу за писма, и гитару за песму, и још десет прстију када је мало својих десет, и уво за тајну, и уво за жељу, и још једне очи, и још једну памет. Другарство није птица – птица одлети. Другарство није бели зец – зец је плашљив. Другарство није пахуљица – пахуљица је лепа, али се истопи. Другарство није злато – злато се купује. Другарство није шапутање – шапутање се претвара у јединицу. Другарство је као храброст војничка, као часна реч, као стално сећање на друга. Два друга и лопта су утакмица на мале голове. Два друга у клупи јесу кућа у разреду. Кад два друга поделе ужину, то личи на свечани ручак. Друг зна да сабира – али за двојицу. Једна јабука и још једна јабука су – по једна јабука за два друга! Друг зна да дели. Кад се једна јабука подели на два друга, добијамо по један румени образ јабуке за два друга.

6

Друг не живи сам, издвојен. Две ноге и лопта нису довољни за игру. У школској клупи не седи само један ученик. Ужина није лепа када се једе кришом, без друштва. Да би неко био друг, потребно је да нађе још једног друга. Друг је само другу друг! Дечак дечаку! Девојчица девојчици! Девојчица дечаку! Дечак девојчици! Тражимо себи другове – једног, десет, читав разред другова.

Драган Лукић

Пронађи у песми стихове који говоре о томе зашто другарство није птица, а зашто није пахуљица. Објасни их.

Објасни значење стихова: Ко има друга…

– има адресу за писма – има гитару за песму – има још десет прстију – има уво за тајну – има још једне очи – има још једну памет.

Зашто песник каже да су два друга у клупи као кућа?

Кад два друга поделе ужину, због чега то личи на свечани ручак?

На шта песник мисли кад каже: румени образ јабуке?

Да ли се слажеш с песником који тврди да ужина није лепа када се једе кришом? Објасни зашто тако мислиш.

Који стихови, по твом мишљењу, најјаче изражавају песникову поруку о другарству? Зашто баш ти стихови?

7

Смисли стихове или реченице о другарству. Другарство није… Другарство је… С којим се тврдњама о другарству слажеш? Објасни. а) Другарство деци помаже да преброде многе невоље. б) Прави другови су реткост и зато их немамо много. в) Другарство помаже да се осећамо сигурно и задовољно (срећно).

тврдња

оно што неко износи као истину

Реши ребус.

Д ДЧ Л ДЗ

Лектира Прочитај за домаћу лектиру још . неке песме Драгана Лукића и припреми се да о њима говориш.

Тест Провери да ли си добар друг/другарица 1. Другу/другарици радо дајем свој бицикл да се провоза.

ДА НЕ

2. Другу/другарици помажем око домаћих задатака ако он/она то жели.

ДА НЕ

3. Кад сам на путовању, јављам се другу/другарици разгледницом, писмом или поруком.

ДА НЕ

4. Дозвољавам да друг/другарица има и другачије мишљење од мене.

ДА НЕ

5. Кад бирам поклон за друга/другарицу, размишљам о томе чему би се обрадовали.

ДА НЕ

6. Кад ми друг или другарица говоре о својим проблемима, пажљиво их слушам и трудим се да их разумем.

ДА НЕ

7. Кад друг или другарица не дођу у школу, зовем их телефоном и питам их како су.

ДА НЕ

8. К ада су друг или другарица тужни или имају неки проблем, покушавам да им помогнем и да их развеселим.

ДА НЕ

Ако имаш 7 или 8 одговора ДА – диван си друг/другарица! Ако имаш 5 или 6 одговориа ДА – било би добро да будеш бољи друг, односно другарица! Потруди се! Ако имаш 4 одговора ДА или мање – размисли о томе шта треба да поправиш код себе да би те други сматрали добрим другом/другарицом. стих тврдња

8

Шта значи реч детектив? Чиме се баве детективи? Које су важне особине личности детектива?

Детективско срце Ја сe зовем, рецимо, Јелена Шуман јер моја учитељица стално говори да ништа не треба узимати здраво за готово, већ све треба проверити, чак и своје име. Моја учитељица иначе воли игре типа: хајде да пронађемо још који начин за решавање овог рачунарског задатка или хајде да откријемо тачку у којој се секу две праве и уопште је не занима и не збуњује што је одзив за такве игре прилично неубедљив. Мада, учитељица је, морам да признам, чист аматер у поређењу с баба Гином са првог спрата, којој је славна Агата Кристи сигурно кума, ако не и рођена тетка. Ствар постаје врло озбиљна кад се узме у обзир да баба Гина често има задатак да припази Ђолета док му је мајка на послу. И не само то. Баба Гина је у Ђолетовом животу задужена за уметност, а то значи да недељом у подне слуша радио-драму за децу. То ради, наравно, због Ђолета, јер његова учитељица понедељком обавезно проверава ко је слушао драму, а ко није, и даје минусе. Ђоле и ја обично у то време, недељом, имамо занимљивије садржаје и баба Гина, шта ће, док спрема ручак, саслуша драму па нам после преприча и Ђоле нема проблема с минусом. Осим тога, баба Гина нема ништа ни против Блекија, чак му оставља и кости од ручка, што нама много значи, Блекију још више. Једино што је неугодно код баба Гине јесте онај њен радар. И како само зна све што урадимо или помислимо да урадимо, стварно ми никад није било јасно.

– Као да има неки даљински прислушкивач – каже једном Ђоле.

– Ја више сумњам на госпођу Жану него на даљински прислушкивач – одговорила сам Ђолету. Госпођа Жана ионако криви сву децу из насеља за туче између њених унука, близанаца Јанка и Марка, и нико не може да је убеди да Јанку и Марку не треба нико са стране за тучу, због чега смо их и прозвали Мистер Око и Мистер Нос, а то је било после једног њиховог демонстрирања братске љубави кад су се разликовали само по разбијеном носу и плавом оку. Све у свему, госпођу Жану нисмо волели и често смо смишљали какво изненађење да јој приредимо: хтели смо прво да јој ставимо жабу у лифт, али нисмо пронашли ниједну. Осим тога, било нам је жао да неку јадну жабу оставимо саму са госпођом Жа-

детектив – особа

која открива злочине или мотри потајно рад појединих личности

Агата Кристи – енглеска књижевница, ауторка бројних детективских романа

радар – уређај за праћење удаљености и кретања објеката

9

ном и њеним вриштањем. После смо хтели да јој наменимо један ружан графит, али Ђоле је рекао да би то било провидно, па смо одустали. Међутим, недавно се госпођа Жана пожалила мом тати на Блекија и на галаму са степеништа и то је већ превршило сваку меру.

– Нема потребе да висиш на том степеништу и уопште да одлазиш тамо, Јелена – рекао ми је тата озбиљно, а мени се учинило да ни он не воли много госпођу Жану: – Имаш своје двориште и доведи ту друштво па седите колико год хоћете! Али није то то! Не разуме мој тата. Једног преподнева Ђолету је синула величанствена осветничка идеја. Био је распуст и Ђоле је био поверен баба Гини на чување. Госпођа Жана управо је простирала постељину на својој тераси на првом спрату, насупрот баба Гининој тераси. Пошто је од скорашње кише остало неколико бара на бетонском платоу испред зграде, Ђоле и ја смо се погледали и разумели. Направили смо од блата фине бомбице и пројектиле, изабрали прави тренутак, кад никог нема у околини – Ђоле је само рекао: – Сад! Акција блатњава олуја на старту! И ја сам се закикотала! Беле чаршаве и јастучнице заиста није било тешко погодити! А резултат нас је запањио, било је далеко изнад наших очекивања: огромне блатњаве туфне виделе су се са веће удаљености. А онда смо испарили! Код баба Гине појавили смо се тек око један, кад је Ђоле требало да руча.

– Овамо руке, обоје! – рекла је одмах баба Гина, неким превише мирним и свечаним гласом.

10

– У чему је ствар? – упитао је недужно Ђоле и испружио обе руке, беспрекорно чисте, наравно.

– Срам вас било! – почела је баба Гина: – Томе се, Ђоле, од тебе ипак нисам надала! Лепу сте штету направили ти и ова твоја цвећка... Хтела је жена да пресвисне од јада, ето то је!

– Која жена, о чему причате? – покушала сам ја недужније од анђела. Али нана Гина није нас више ни гледала. Почела је да поставља сто за ручак.

– Нисмо ми ништа... – замуцао је Ђоле.

– Ћут! – командовала је баба Гина: – Сад сте стварно превршили сваку меру! И рећи ћу вас обоје: тебе, Јелена, оцу, а тебе мајци, чим дође у два. Магарећа шала, ето шта је то! Знате ли ви колико кошта прашак за веш, а? Не знате?! За све ћу вас сад тужити: и за оно пентрање на кров гараже, и за хушкање близанаца да се туку ... све знам о вама, све! А онда је одједном ућутала, узела свој хеклерај и села на столичицу, а да нас више није ни погледала. Ставила је наочаре на нос и почела да хекла. Били смо у тешком бедаку, било ми је јасно чим сам погледала Ђолетово лице с којег је нестао и последњи траг сигурности. Био је замишљен као да пребира по мислима која је напуклина у нашем плану била довољна да минира цео подухват. Неколико пута слегнуо је беспомоћно раменима. А велики округли сат на баба Гинином зиду неумољиво је куцкао. Бићемо сигурно страшно кажњени, а најстрашнија казна биће баш забрана изласка на степениште. И шта ће Аља без нас, мислила сам, а тек Блеки?!

– Она нас стално тужака! – завапио је одједном Ђоле.

– Ко? – упитала је баба Гина не дижући поглед са хеклераја.

– Госпођа Жана, мислим – опет је рекао Ђоле и устао са столице.

– Не покушавај да ми седнеш у крило и да ме цмачеш, то свакако нећу. А нећу више ни да ти слушам радио-драме недељом, добиј сваки пут јединицу! – рекла је гласно баба Гина, али учинило ми се у том тренутку да сам угледала трачак осмеха на њеном лицу. Ђоле је тек тада просто клонуо и застао, као да не сме ни да јој приђе.

– Опрости нам само још овај пут – тихо је рекао, а она је неумољиво хеклала. После неколико дугих тренутака скинула је наочаре, погледала нас пажљиво и рекла: – Та постељина је, иначе, била моја! Ја сам је прострла код Жане на тераси јер овде нисам имала довољно места... Буљила сам у њу у потпуној неверици, а Ђоле се снажно лупио по глави и зацвилео: – Нисмо знали! Стварно нисмо знали! Молим те, извини!

бедак – лоше стање, лоше расположење (у говору младих)

11

солидан – добар, поуздан

– Није важно ЧИЈА је била постељина... – почела је баба Гина кад се Ђоле залетео у њено крило. То исто сам урадила и ја, оборили смо јој хеклање и почели снажно и брзо да је љубимо. Тешко се бранећи од наших загрљаја и врућих, покајничких пољубаца које смо јој утискивали на образе, баба Гина је хукнула: – Не вреди вам ништа, све ћу рећи... Сад, чим ти дође мајка, Ђоле!

– Само још овај пут, обећавам ти... – почео је Ђоле не престајући да је љуби.

– Све ћу ти рећи, Ђоле, све што сам открила а има од тога за један солидан детективски роман ... макар кад будеш кренуо у војску! Има времена дотле, разнежено сам помислила ја, рецимо, Јелена Шуман, јер у свету у којем је све несигурно и где све треба проверити и испитати, ја сам управо открила једно велико, златно срце. А онда, открила сам, у тренутку, да нас није тужакала ни госпођа Жана, није нас откуцавао ни неки даљински прислушкивач – пратило нас је само то велико детективско срце, баба Гинино, и ето ... у праву сам ја кад кажем да је она славна Агата Кристи сигурно баба Гинина кума, ако не и тетка. Весна Алексић

Која је тема ове приповетке? Ко су главни ликови, а ко споредни?

Шта значи прилично неубедљив одзив ђака на математичке задатке?

Због чега деца нису волела госпођу Жану?

Која је задужења у вези с децом имала баба Гина?

Анализирај лик баба Гине. Које су њене особине? Зашто се она

понашала као детектив? Због чега се каже да има златно срце? Наведи доказе из текста који то потврђују. Које су особине ликова Јелене и Ђолета? Како се они понашају?

Које су особине оних који имају златно срце?

Пронађи и наведи места у причи где има хумора. Које су поруке ове приче? Наведи их.

тема главни лик

12

споредни лик особине лика

Сети се друга или другарице којима се дивиш. Због чега им се дивиш?

Босоноги и небо Цело пролеће и лето ишао је бос, дубоко у јесен ишао је бос, тек крајем јесени обувао је огромне ципеле које би и многом одраслом биле велике. Отуда ваљда и доби надимак Босоноги. Годинама покушавам да се сетим његовог имена, па ништа. Нестало је његово име под наслагом дана који су нападали по мени, брату и њему, по свим стварима и људима, од оног дана кад сам га последњи пут видео. Остао је само надимак Босоноги. Па нека, и то је довољно за причу. Брату и мени чинило се да без Босоногог свет уопште не би био занимљив, јер он је могао све и знао је све, а био је најјачи дечак не само у нашој улици него и у улици која је секла нашу. Одрасли га нису баш много волели. Говорили су да квари децу, да дружећи се с њим деца постају неваспитана, да од њега уче многе чудне и рогобатне речи. Можда баш зато што су одрасли били против њега, не беше детета које га није обожавало. Било је довољно да прође улицом и зазвижди, онако чудесно, како је само он то умео, па да стрмоглавце изјуримо напоље. Једном га три дана није било. Брат и ја смо се просто разболели од туге. Требало је да за неколико дана кренемо са родитељима на море, а Босоногог нигде. Уплашили смо се да га пре поласка нећемо видети. Он се, ипак, појавио. Био је прашњав и изгребан, што је само по­ве­­­ћа­ вало нашу радозналост.

– Где си? – упитао га је брат усхићено. – Ми се спремамо на море, а тебе нема.

– Не вреди, децо, да идете на море. Запалио сам га.

– Како запалио?! – запрепастио се брат. – Како си га запалио?

– Тако. Није ми се свидело, па сам га запалио.

– Како? – чудио сам се ја.

– Лепо. Полио сам га бензином, насуо сам педесет канти бензина. И, ето, тако, запалио сам шибицу. Пшшш. И готово!

– И даље?

– Даље ништа. Остала је само рупа.

– Као кућа? – питао сам ја.

– Као пет кућа?! – поправљао ме је брат.

наслага – оно што се нагомилало, наслагало, наталожило рогобатан – накарадан, неправилан

стрмоглавце – брзо, журно, наврат-нанос усхићено – сa усхићењем, одушевљено

13

сумњичити –

износити сумњу, неповерење

поколебати – учинити несигурним, унети сумњу, неодлучност

14

– Као хиљаду и пет кућа! – рекао је Босоноги презриво. Поподне, иако је до поласка било још неколико дана, мајка је већ стављала понеку ствар у кофер, припремајући се за море. Брат и ја смо се кришом смејали: ала ће се изненадити кад стигнемо тамо, а оно нигде мора, само рупа! Размишљали смо да ли да им кажемо да је Босоноги запалио море и да не путујемо, али је и њега и мене интересовало колика је рупа, па смо се договорили да ћутимо. Босоноги је и те како знао да нас изненади. Увече је звизнуо продорно и брат и ја смо истрчали напоље.

– Децо, да ли знате – питао нас је – да дрвеће ноћу не остаје на истом месту? Дрвеће устаје и шета, а тек пред зору се свако дрво врати на своје место.

– Лажеш – рекао је брат ширећи очи од неверице.

– А ви останите целе ноћи будни, па гледајте – рекао је Босоноги увређено. До пола ноћи издржали смо заједно на прозору. Дуд у нашем дворишту није се ни померио. Договорили смо се да, пошто нам се приспавало, пазимо на смену. Сваки час смо будили један другог. Дочекали смо зору неиспавани, а дуд се није померио.

– Слагао си нас! Целе ноћи смо гледали, а дрво се није помакло.

– Слагао си нас – рекао сам и ја увређено.

– Које сте дрво гледали?

– Дуд. Наш дуд – рекао је брат. Босоноги је пришао дуду и зарезао га мало ножем. Гледали смо запрепашћено. Шта ће с тим? Рекао је наглашавајући сваку реч: – Ваш дуд је болестан. Он се не креће. Има још само четири дрвета у граду која се не крећу. Болест, ето, то је то! Рекао нам је још и да ће се наш дуд једнога дана срушити. Толико је болестан. Брат и ја смо га од тога дана једнако обилазили, страхујући да се не сручи на нас. Сасвим заборављајући на дуд, Босоноги нам је рекао: – Пољубио сам небо.

– Е, то лажеш. Све ти верујем, али то лажеш! – рекао је брат.

– Ниси га могао дохватити уснама! – сумњичио сам га.

– А ја га уснама нисам ни дохватио. Попео сам се на једно брдо и штапом дохватио небо. Затим сам пољубио штап, а то је исто као да сам пољубио небо. То нас је поколебало. Босоноги нам је понудио да, ако не верујемо, кренемо с њим на то брдо. Били смо одушевљени. Када? Одмах ујутро. На растанку нам је рекао да понесемо ужину.

– Ја волим пекмез – рекао је.

Узели смо целу теглу пекмеза и ставили је у очеву торбу. И векну хлеба. И кухињски нож. Пробудили смо се врло рано и чекали га. Куцнуо је на прозор опрезно, да не би пробудио старије. Искочили смо кроз прозор на улицу и кренули. Тек што смо изашли из града, затражио је хлеба и пекмеза. Доручковали смо и кренули даље. Попели смо се на једно брдо. Босоноги је рекао да је то ниско брдо и да он са њега није пољубио небо. Пешачили смо све даље и даље. Ја сам био уморан, а Босоноги је рекао да ће он и брат, ако ја цмиздрим, наставити даље сами. То ме је уплашило и ја сам рекао да никако нисам уморан. Попели смо се на неколико брда, али ниједно није било оно брдо. Пошто смо, да не бисмо залутали, најчешће ишли друмом, увече нас је стигао отац. Рекао је да неће да нас бије, ни Босоногог, и вратио нас је сву тројицу у град. Мама је плакала: – Казала сам да се не друже са Босоногим. Ујутру се Босоноги прикрао нашем прозору само на толико да нам каже: – Замислите, децо, одмах иза оног брда испред кога су нас стигли било је оно брдо, оно на коме сам пољубио небо!

– Их, штета! – рекао је брат разочарано. Поподне смо кренули на море. Било је на своме месту. Помислио сам да нас је Босоноги слагао и да није запалио море. Али брат је мислио друкчије.

– Питаћемо оца – рекао је. – Мени се чини да има неколико мора.

– Тата, да ли има више мора или само једно?

– Има много мора, а не само једно – рекао је отац.

– Ето, видиш! Босоноги је запалио једно море, а то није ово; он је запалио неко друго море. Поверење у Босоногог је опет било успостављено и ми смо, при крају летовања, једва чекали да одемо кући и да кренемо с њим да пољубимо небо. Босоноги је, међутим, отишао у неки други град, тако да никада нисмо проверили да ли нас је онда слагао. Бранислав Црнчевић

15

Приповедање је причање о догађајима, најчешће у трећем лицу, али може бити и у првом. Приповедач је писац приповедних прозних дела (романа, приповедака и др.). Приповедач је и личност која у књижевном делу приповеда о догађајима. Опис је описивање, представљање човека или природе у неком књижевном делу. Састоји се од навођења призора из природе, карактеристичних детаља нечијег изгледа и од мноштва слика. Дијалог је разговор између два лика или више ликова у неком књижевном делу.

Пронађи на почетку приче речи којима се описују изглед и поступци Босоногог. Наведи их. Зашто је Босоноги ишао бос?

Зашто одрасли нису волели Босоногог? Да ли на основу догађаја из

приче можеш да закључиш да је Босоноги био такав? Зашто су га деца обожавала? Шта мислиш, да ли је то био главни

разлог што су се деца дивила Босоногом? Наведи три реченице из текста којима је Босоноги изненадио децу.

Бројевима 1, 2, 3 одреди редослед догађаја у тексту.

9 788652 908875

Ј едном га три дана није било. Брат и ја смо се просто разболели… Босоноги је, међутим, отишао у неки други град… Годинама покушавам да се сетим његовог имена, па ништа.

16