Čitanka za osmi razred osnovne škole

школа школа Креативна Креативна Симеон Симеон Маринковић Маринковић • Славица • Славица Марковић Марковић

ЧИТАНКА ЧИТАНКА за за осми осми разред разред основне основне школе школе

88

ЧИТАНКА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Аутори Речник израдила Рецензенти

Др Симеон Маринковић, Славица Марковић Виолета Бабић Проф. др Срето Танасић, Институт за српски језик САНУ, Београд Миодраг Сретеновић, професор српског језика и књижевности, ОШ Ј. Ј. Змај, Стопања Мр Милорад Рикало, професор српског језика и књижевности

Уредник

Љиљана Маринковић

Лектори

Виолета Бабић Мирјана Делић

Ликовни уредник

Душан Павлић

Технички уредник Издавач

За издавача Штампа

Татјана Ваљаревић Креативни центар Градиштанска 8, Београд Тел./факс: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Мр Љиљана Маринковић Графостил, Крагујевац

Тираж

3000

Година штампе

2020

Copyright

© Креативни центар 2020

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:821-82(075.2) ЧИТАНКА 8 : за осми разред основне школе / [приредили] Симеон Маринковић, Славица Марковић ; [илустровао Душан Павлић ; речник израдила Виолета Бабић]. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2020 (Крагујевац : Графостил). – 183 стр. : илустр. ; 26 cm.

– (Креативна школа) Текст ћир. и лат. – Тираж 3.000.

– Регистри.

ISBN 978-86-529-0890-5 1. Маринковић, Симеон, 1941- [приређивач, сакупљач] 2. Марковић, Славица, 1967- [приређивач, сакупљач] COBISS.SR-ID 28279561

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за српски језик у осмом разреду основне школе решењем број 650-02-00306/2020-07 од 23. 12. 2020. године.

Креативна школа Симеон Маринковић • Славица Марковић

ЧИТАНКА за осми разред основне школе

8

ВОДИЧ Aнализа текста

1.

2. Задаци за исказивање личног

Разговор о делу става према животним питањима којa покрећу дело

Књижевни појмови

Речник

Историјски подаци

Из живота писца

Из књижевне критике

Домаћи задатак Важни појмови

Кључне речи

4

5

 О КЊИЗИ И КЊИЖЕВНОСТИ Књижевност храни младост, доноси радост старости, украшава срећу, пружа уточиште и утеху у несрећи, забавља код куће, није наодмет напољу, бди с нама, прати нас на путу, на селу.

Цицерон римски говорник, политичар, филозоф и писац (106–43. п. н. е.)

Соба без књига је као тело без душе.

Фридрих Шилер немачки књижевник (1759–1805)

Књиге су одабрано благо човечанства.

Волите књигу! Oна ће вам олакшати живот, пријатељски ће помоћи да се снађете у шареном и бурном сплету мисли, осећања и догађаја. Она ће вас научити да оцените човека и саме себе; она даје крила уму и срцу, осећање љубави према свету, према човеку.

Максим Горки руски писац (1868–1936)

Франсоа Моријак француски књижевник (1885–1970)

Иво Андрић српски књижевник (1892–1975)

Реци ми шта читаш, па ћу ти рећи ко си; то је истина, али ћу те боље упознати ако ми кажеш шта поново читаш.

Остати равнодушан према књизи значи лакомислено осиромашити свој живот.



ЗАШТО ПРОУЧАВАМО КЊИЖЕВНОСТ Свет књижевног дела посебан je свет, саздан од речи чије значење, вредност и лепоту не откривамо увек при првом читању. Али када се вратимо тим речима и допустимо да нас поведу, осетићемо радост и узбуђење због оног што нам оне откривају, због свега што сазнајемо и са чим се упознајемо. То нису само лепе, пријатне и позитивне појаве из живота, већ и оне које су тешке и страшне. И опи­си ружних појава у књижевном делу могу у читаоцу да изазову интересовање и уживање. У чему је значај књижевности? Књижевна дела: • откривају многа животна питања • пружају одговоре на та питања • упознају нас с личностима сличним нама и другачијим од нас • помажу нам да упознамо себе • развијају нашу способност размишљања • богате наш унутрашњи свет • помажу нам да развијемо вештину језичког изражавања. Када иза нас остану многе прочитане странице, разумећемо зашто се за књигу каже да нам је она најбољи друг.



КАКО ДА ПРОУЧАВАМО КЊИЖЕВНО ДЕЛО У тумачењу књижевног дела постоји више различитих метода. Неке од њих полазе од спољашњег света који је описан у делу, друге од унутрашњег света дела и начина на који је он у делу организован. Те методе примењују два поступка: 1. а нализу, која представља приступ књижевном делу по којем се оно пажљивим читањем рашчлањује на саставне делове, како на плану израза тако и на плану значења; анализу ћеш највише користити у испитивању текстова у овој књизи.

2. синтезу, која представља методу научног испитивања која се састоји у изучавању појава у целини, у јединству и узајамној повезаности делова; одломци из књижевних критика у овој читанци упућиваће те на синтезу.

Tи ћеш се такође служити овим поступцима при тумачењу текстова из читанке. Књижевна дела треба да читаш пажљиво јер у њима свака реч и свака појединост имају своје значење и разлог постојања. Тумачење дела треба да засниваш на доказима, аргументима из самог дела и да њима образлажеш своје тврдње. Вредновање садржине и форме засниваћеш на свом искуству из свакодневног живота и знању из различитих области, као што су историја, географија, музика, ликовна уметност или било која друга област. Тако ћеш увидети колико су књижевна дела блиска животу и разумећеш мисао да уз њих никада нисмо сами.

6

7

Очију твојих да није У овом поглављу највећи број текстова повезује мотив љубави. ЧИТАЋЕШ: • љубавну поезију Васка Попе, Десанке Максимовић, Јована Јовановића Змаја, Бранка Ћопића • народне лирске љубавне песме • народне лирске обичајне песме • народну баладу • одломак из романа Збогом мојих петнаест година Клода Кампања • одломак из Молијерове комедије Грађанин племић • одломак из књиге Бонтон Јасминке Петровић

УЧИЋЕШ О: • народним и ауторским љубавним песмама • народним лирским обичајним песмама • народној епско-лирској песми – балади • комедији и поеми • портрету, мотивима и поенти у књижевном делу • поређењу, метафори, словенској антитези, апострофи, градацији МОЋИ ЋЕШ И ДА: • изразиш своје ставове о неким животним питањима, као што је љубав • искажеш своје критичко мишљење о вредности појединих књижевних дела • покажеш умеће изражајног читања и рецитовања

Марсел Пруст

Љубав су простор и време мерени срцем.

Васко Попа

ОЧИЈУ ТВОЈИХ ДА НИЈЕ Очију твојих да није Не би било неба У слепом* нашем стану Смеха твога да нема Зидови не би никад Из очију нестајали Славуја твојих да није Врбе не би никад Нежно преко прага прешле Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило

* У неким збиркама песама овај стих гласи: У малом нашем стану.  М о д и љ ани , Д е в о јка с в и т и ц а м а , 1 9 1 7

Васко Попа (1922–1991) један је од наших највећих модерних песника. Рођен је у Гребенцу крај Беле Цркве, у Банату. Писао је песме под великим утицајем народне поезије и то сажетим, загонетним и језгровитим изразом. Његове најпознатије књиге песама су: Кора, Непочин поље, Споредно небо, Усправна земља, Кућа насред друма и др. Објавио је и антологију народних умотворина Од злата јабука, антологију поетског хумора Урнебесник и антологију песничких сновиђења Поноћно сунце. Песме Васка Попе преведене су на многе језике света.

8

9

Анализа текста

1. Љубав и лепота тема су ове песме. Свака

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9. Врбе су симбол пролећа, буђења, младости,

10. У четвртој слици руке су метафора од четири строфе представља посебну за додир и загрљај. Колика је моћ руку песничку слику изаткану од многозначних у овој песми? метафора и симбола који делују 11. Подвуци одговарајућа симболична значења сугестивно. Какав утисак стварају очи сунца у песми: светлост, топлина, космичка вољене особе у првој слици? снага, живот, здравље, драгоценост. У свакој слици доминира по један 12. Шта писац постиже понављањем присвојне мотивски пар. У првој слици то су очи заменице наш (нашем стану, сну нашем)? и небо. Пронађи мотивске парове у осталим строфама.

13. Зашто песник више пута понавља: Да није … не би? Објасни нека од значења која има реч

небо у овој песми: светлост, слобода, • да би показао снагу љубави

ширина, плаветнило, бескрај, • да би показао своје незадовољство светом

пространство, ведрина.

• да би исказао неузвраћену љубав

• да би описао лепоте природе Шта, по твом мишљењу, може да значи 14. Песма у себи носи поруке љубави, лепоте израз слепи стан? и среће. Смисли још неку поруку која би Које симболично значење имају зидови се придружила наведеним: у овој песми?

• Љубав је моћна − размиче зидове, уноси радост, слободу и срећу у живот људи.

Oбјасни значење метафоре:

• Љубав побеђује усамљеност и тескобу Зидови не би никад и чини живот лепшим. из очију нестајали.

15. Упореди ову песму са Змајевим Ђулићима и Објасни нека од метафоричних значења народном песмом Српска девојка. Шта је у која има реч смех у другој слици: њима слично? По чему се разликују? ведрина, радост, топлина, озареност, срећа, задовољство, разиграност.

16. Размисли о нечему што је за тебе важно. Затим допуни реченицу на неколико Славуји у трећој слици упућују на то да је различитих начина: Да није … не би… глас и говор вољене особе сличан њиховој песми. Какав је то глас? нежности. Шта, по твом мишљењу, значи стих Врбе не би никад Нежно преко прага прешле?

Кључне речи: љубавна песма

Сугестиван – који има моћ да утиче на рас­положење и вољу другога. Сугестивно – на сугестиван начин.

Домаћи задатак

• Прочитај још неке песме наших савремених песника као домаћу лектиру (нпр. Бранко Миљковић: „Критика метафоре“, Војислав Карановић: „О читању поезије“, Момчило Мошо Одаловић: „Ршуме, јеси ли знао Црњанског“, Ана Ристовић: „Гледајући у дрвеће“ итд.). Напиши своја запажања и припреми се да о томе говориш.

Едуар Род

На дну сваке душе постоји скривено благо које само љубав може изнети на видело.

Десанка Максимовић

ПРОЛЕТЊА ПЕСМА

Ретко долазе тренуци да се песма од прве на­пише, тако да би се по­кварила ако би се по­том ишта у њој мењало. Тако сам ја написала, на пример, Про­­­­летњу песму. Али пуно их имам које су постале далеко усавршеније, или бар мало усавршеније, кад су про­­шле кроз стилско чистилиште. Постоји и тре­ћа врста стваралачког поступка: неки утисак, неки бол, понављају се више пута и не претварају се одмах у песму, већ се она некако усмено дограђује, отприлике као народна по­езија, и кад дође час да је треба записати, уметнички је потпуно до­зрела, обогаћена.

10

Осећам вечерас, док посматрам ласте и пупољке ране, како срце моје полагано расте ко видик у лепе насмејане дане;

Осећам да досад све је било шала мога срца врела; да још ником нисам своју љубав дала колику бих могла и колику хтела;

како с младим биљем постаје све веће и лако ко крило, и како му цело једно небо среће и пакао бола не би доста било:

да има у мени цела нежна плима речи неречени’, да бих срце могла поклањати свима, и да опет много остане га мени.

како чезне за свим што би живот мого лепог да му даде, и да му ничега не би било много: тако су велике чежње му и наде.

Десанка Максимовић (1898–1993) рођена је у Рабровици код Ваљева. Завршила је Филозофски факултет у Београду и радила као професор српског језика у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Објавила је више књига песама. Познате су: Врт детињства, Патуљкова љуљашка, Шарена торбица, Ветрова успаванка, Ако је веровати мојој баки, Бунтован разред, Сунчеви поданици, Ђачко срце, Птице на чесми, Орашчићи палчићи, Гозба на ливади, Мирис земље, Тражим помиловање, Немам више времена, Слово о љубави, Зовина свирала.

11

Анализа текста

1.

Срце је основни мотив у песми. Која пренесена и симболичка значења има та реч у песми? Објасни.

2. С буђењем природе у пролеће

песникињино срце се мења. Објасни како се мења, почев од прве строфе када полагано расте до последње строфе када постаје нежна плима речи неречени’.

3. За чим све песникиња чезне? Чему се

10. Шта мислиш, да ли је наслов песме у складу с њеном садржином? Објасни.

11.

Зашто је, по твом мишљењу, љубав потребна људима?

12. Које три врсте креативног (стваралачког) поступка у писању песама наводи Десанка Максимовић у свом тексту? Да ли си користио/користила неке од њих у писању састава?

нада?

4. Зашто се каже да њеном срцу цело једно

небо среће и пакао бола не би доста било?

5. Пронађи епитете у песми (нпр. пупољке ране). Објасни њихову улогу. Чему они доприносе?

6. Одреди стилске фигуре које су

употребљене у наведеним стиховима.

• како срце моје полагано расте

• ко видик у лепе насмејане дане • како с младим биљем постаје све веће

7. У овој песми могу се открити два света: свет природе и свет осећања. Којим је детаљима описан свет природе?

8. С којим појавама из природе песникиња пореди снагу својих осећања? Пронађи их у првој и последњој строфи.

9. Последња строфа уједно је и поента

песме. Шта значи метафора нежна плима речи неречени’ у завршним стиховима? Изабери одговарајуће објашњење.

• песникиња се боји да искаже осећања

• песникиња не налази праве речи да искаже осећања

• песникиња носи у себи обиље љубави

Књижевни појмови Мотив су појединости о којима се у пе­ сми пева. Главни или основни мотив водећи је мотив у књижевном делу. Остали мотиви су споредни. Главни мотив у Пролетњој песми јесте ср­ це у значењу љубави. Споредни су мотиви пролећа, наде, чежње итд. Мотив може бити статички или описни – кад се описује изглед предмета, бића и по­ јава или душевних стања ликова (у овој пе­ сми опис пролећа, описи осећања љубави и чежње за љубављу). Динамички (наративни) мотиви покрећу радњу напред (најчешће су у епским и драмским делима). Поента је главна мисао у књижевном тек­ сту. Обично се књижевно дело завршава исти­ цањем његовог значења или поруке читаоци­ ма. Последња строфа Пролетње песме поента је целе песме.

Домаћи задатак • Научи да изражајно читаш и рецитујеш изабране делове ове песме (види страну 179). Кључне речи: мотив, главни мотив, споредни мотив, статички мотив, динамички мотив, поента

Ана Мофо

Љубав је музика, а музика је љубав. Због тога њих свако може да разуме.

Клод Кампањ

ЗБОГОМ МОЈИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА (Одломак из романа) Овај роман је узбудљива прича о љубави девојчице која има петнаест година. Истовремено то је и прича о трагању за сопственим пореклом. Наиме, у ратовима су многа деца изгубила своје породице, па кад одрасту, покушавају да сазнају ко су им родитељи.

Речник маневрисати овде: мењати правац возила и заузимати повољнији положај

Те вечери Ингвилд се сама бициклом враћала из гимназије. Добро је натукла капуљачу јер је падала киша. У светлом снопу њеног фара трепериле су ситне капљице кише. Ветар јој их је бацао у лице, она је ишла напред, не видећи ништа, праћена уједначеним шуштањем гума по мокром путу. У једном тренутку капуљача јој се смаче и кад је подигла главу да би је руком наместила, један је камион престиже и запљусну. „Ал' ћу бити чиста!“, помисли она окрећући и даље педале. Онда скрену на нераван путељак што води у Фовамберг. Али, само што пређе стотинак метара, мораде нагло да укочи и сиђе. Сагнуте главе, није приметила камион испречен на путу – можда онај исти који ју је пре неколико минута престигао. Упаљени фарови осветљавали су поља. Једна црна прилика скочи са возила, учини неколико корака према Ингвилд и упери у њу електричну лампу само за тренутак, али ипак довољно да Ингвилд преплашено узмакне. Тада човек спусти лампу.

– Не можете проћи – рече он. – Маневришем.

– Видим – рече Ингвилд. Била је опрезна. Тај човек је лагао. Али је хтео, како је рекао, да окрене камион, било је много једноставније да га врати до главног друма него да тежак камион заглиби у нераван и узан пут. Сада је у светлости фарова Ингвилд могла да назре црте непознатог. Био је врло висок, виши од Гијома, и ширих рамена, али много мршавији. Под кишом, прамен плаве косе залепио му се на чело. Судећи по општем изгледу, Ингвилд помисли да не може имати више од деветнаест-двадесет година. Био је

Клод Кампањ је псеудоним под којим је писало двоје француских писаца, супружници Брижит и Жан Луј Дибреј. Њихов роман Збогом мојих петнаест година објављен је први пут 1960. године. Преведен је на многе језике и стекао је велику популарност широм света.

12

13 у панталонама и затвореноплавом дебелом џемперу са посувраћеним оковратником. Руке је држао у џеповима и чинило се да му је свеједно што га шибају налети ветра. Ингвилд му погледа очи: смешиле су се, сијале на мокром лицу и као да су се ругале. Наједном, она се уплаши. У тим очима је било нечег изузетног, али није знала тачно шта је то. Она се тад упита откуда јој то необјашњиво неспокојство. Она, Ингвилд, враголаста девојка, коју ниједан принц није могао да застраши, први пут је спустила очи и осетила се укроћеном.

– Ви сте Нор... Извините, млада странкиња која станује код капетана Ле Мороа? – упита он. Ингвилд се врати поуздање.

– Да, Норвежанка! – нагласи она. Није смела да каже: „А ви?“ Али је њен поглед питао.

– Па добро! Као што видите, ја сам возач камиона – рече он. Тако, са рукама у џеповима, и даље ју је посматрао. Није, изгледа, намеравао да јој нешто о себи каже. Ингвилд онда упита: – Како сте ме познали? Он се трже и наједном се изгуби онај његов подсмешљиви израз. Ингвилд се учинило да у његовим очима види патњу. Понешто дивљачну патњу, која га је учинила готово стидљивим.

– Ви имате најсветлију косу у селу – објасни он благо – и приметио сам је малочас, када сам вас престигао на главном друму...

– Ах, то сте били ви? Добро сте ме испрскали!

– Прекасно сам вас спазио. С овим мојим тротонцем у рукама није лако маневрисати. Извините! Ингвилд слеже једним раменом; није могла да се наљути на њега.

– Шта превозите? – упита показујући на камион. Изгледало је да за тренутак размишља.

– Вечерас џакове брашна... – рече он. Онда се насмеши, као да се присетио нечег тајанственог.

– Покаткад и девојчице... Ако хоћете, попните се! Ингвилд одступи корак.

– Не, хвала – рече она – не бојим се кише.

– Штета! Са својом плавом косом као жито, лепо бисте заменили џак брашна. Приближио се Ингвилд. И, док је говорио, грубо свуче њену капуљачу, упери јој сноп електричне лампе у лице и пажљиво је осмотри. То потраје само тренутак. Ингвилд одскочи уназад и обори свој бицикл. Тада, дечак као да се пробуди. Пређе руком преко чела. Затим се саже да дохвати бицикл.

– Извините! – рече он. Ингвилд зграби бицикл и не часећи ни часа, побеже стојећи на педалама, окре­нута леђима камиону, враћајући се главном друму. Осећала је младићев пог­лед на себи. И наједном чу како он виче. Дозивао је, са рукама на устима.

– Ингвилд... Ох! Ингвилд... Ингвилд...

Речник посувраћен преврнут нагоре или надоле

Речник насумице без тачно утврђеног правца или циља

14

И то тужење у ноћи, болно и готово преклињуће, косну је се као неки дозив за помоћ, који ју је пратио дуго, дуго, док је бежала, пре но што је, обесхрабрен утихнуо... Није умела да каже колико је дуго лутала тако насумице околним путевима, из­губљена, уздрхтала, грозничава. Пола сата? Сат? Кад је поново пошла путем према селу, камион се изгуби и све до куће није му нашла никакав траг. Кад је отворила кухињска врата, зимска ноћ уђе с њом. Капетан одахну с олакшањем и остави књигу, коју већ одавно није читао. До­ викну брату у радионицу: – Гијоме, ево је најзад! Скинула је капут дршћући. Дугачка мокра коса лепила се за зајапурене образе. Ћутке се приближила ватри. Никад је дотад нисам видела такву, истовремено суморну и блиставу. Капетан ју је посматрао и јасно сам осетила да упркос својој забринутости не сме да је испитује. Ја сам се ипак осмелила: – Шта ти се десило, Ингвилд?

– Не знам – рече она, окренувши нам леђа, грејући руке. – Малопре ме је зау­ставио неки младић, који ми је препречио пут камионом. Спречио ме је да про­ђем и дуго ме посматрао у светлости електричне лампе... Села је на камени степеник и скупила се као прозебло маче. Гијом је стајао на прагу радионице.

– Како је изгледао тај младић? – упита он нагло. Уздрхтала сам. Брат ме је посматрао, као да се мени обратио питањем. И одмах сам схватила.

– Ох! – шапутала је Ингвилд. – Био је врло... Како?... Врло дугачак. Да, врло дугачак...

– Врло висок – поправи је Гијом без смеха. Он ми оком даде знак. Ингвилд нас није видела. Сањарила је крај ватре.

– Није имао капут – продужи она. – Само један џемпер. Превозио је џакове... Како ви то кажете? Брашно. Гијомове очи се одвојише од мојих. Сада смо знали. Погледала сам капетана. И он је, изгледа, појмио. Са рукама у џеповима, мој брат тада ступи у собу.

– Забога, Ингвилд, није то ништа. Не треба да се узбуђујеш што те је један човек, који се заглибио са својим камионом, зауставио, да би ти рекао да не можеш проћи. – Али она се није помакла, изгубљена у мислима. Тада Гијом покуша да је насмеје: – И, ако те је нешто дуже гледао, то је зато што си лепа девојка, само зато! Лако је гурнуо ногом цепанице које су лењо тињале. Сноп варница запуцкета и Ингвилд се трже. Диже се и погледа нас, покушавајући да се насмеши.

– Да, сасвим сам глупа – рече она. – Ја вам се извињавам. – И упути се вратима. – Сада идем у своју собу, да се избришем, јер сам као покисла кокошка!

15 Гијом и ја се насмејасмо. Али кад Ингвилд отвори врата, с млазом кише и мирисом поља у собу улете и ветар, доносећи неко тајанство. Тада видех како Ка­петан напушта своју наслоњачу од камина, да би на прагу стигао Ингвилд. Полу­гласно, као да Гијом и ја то не треба да чујемо, он упита: – Је ли то баш све, Ингвилд? Изгледала је изненађено, а затим брзим покретом главе потврди да је то за­ иста све и оде у своју собу. Али Капетан остаде озбиљан. Ћутали смо и сећања на необичног младића ко­ји је зауставио нашу пријатељицу лебдело је око нас читаве вечери. А мене, при­ ко­вану за столицу болесном ногом док сам замишљено посматрала пламсање ватре, мене је опседао поглед тог дивљег принца, кога сам добро познавала и ко­ји је помео Ингвилд. Превела Сунчица Филимоновић

 С цене из францус ке ТВ с е р и ј е Збого м мо ј их пе т нае с т го д и н а ( 1 9 7 1 )

Анализа текста 1.

Ко је приповедач у наведеном одломку?

2.

адња се одвија у ветровитој кишној Р ноћи. Какав се утисак тиме постиже?

3.

ојим је речима насликан портрет К младића, возача камиона (изглед, одећа, покрети, очи)?

4.

риликом сусрета са Ингвилд, младић П показује различите особине (затвореност, благост, непријатност, грубост, обесхрабреност). Наведене особине поткрепи примерима из текста.

5. Шта је запазила Ингвилд у очима младића?

7. На који је начин описан изглед девојчице

Ингвилд у тренуцима када је ушла у кућу?

8. Због чега је Ингвилд изгледала

истовремено суморно и блиставо?

9. Која се све осећања могу наслутити код девојчице Ингвилд? Наведи речи из текста које то потврђују.

10. Упореди мисао с почетка текста и

садржај овог одломка. Шта запажаш?

11. Одломак се може поделити на два дела. Смисли њихове наслове.

6. Како је Ингвилд разумела и доживела младићево дозивање у ноћи?

 Ф ранцу ск о и з д ањ е ро м ана З б о г о м м о ји х п е т н а е с т г о д и н а

Домаћи задатак • Прочитај роман Збогом мојих петнаест година и запиши у Дневник читања своја запажања.

Кључне речи: роман

16

Вергилије

Љубав побеђује све, покоримо се и ми љубави.

НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ Народне лирске љубавне песме читали сте у претходним разредима. То је нај­старија и најбројнија врста наших лирских народних песама. Настале су у народу и преносиле су се усменим путем, с колена на колено. Биле су веома омиљене, мењале су се све до записивања, али су сачувале дух вре­ мена у којем су настале. У љубавним песмама народни певач опева лепоту вољеног бића, љубавну чеж­њу, растанке и патњу због ускраћене љубави. У њима су осећања исказана по­ средно, кроз догађај. У народним лирским љубавним песмама нема строфа, а риме су врло ретке. Чести су дијалози. Те песме су се певале, а приликом певања неки стихови су по­ нављани. Такве стихове називамо рефренима.

СРПСКА ДЈЕВОЈКА У Милице дуге трепавице, прекриле јој румен’ јагодице, јагодице и бијело лице. Ја је гледах три године дана; не могох јој очи сагледати, црне очи, ни бијело лице, већ сакупих коло ђевојака и у колу Милицу ђевојку не би’ ли јој очи сагледао. Када коло на трави играше, бјеше ведро пак се наоблачи. По облаку зас’јеваше муње, све ђевојке к небу погледаше, ал’ не гледа Милица ђевојка, већ преда се у зелену траву. Ђевојке јој тихо говорише: – Ој Милице, наша другарице, ил’ си луда ил’ одвише мудра, те све гледаш у зелену траву, а не гледаш с нама у облаке, ђе се муње вију по облаку. – Ал’ говори Милица ђевојка: – Нит’ сам луда нит’ одвише мудра, нит’ сам вила – да збијам облаке, већ ђевојка – да гледам преда се.

 Д е в о јк а у срп ск о ј наро д но ј но ш њ и , ра з г л е д н и ц а с п о ч е т к а XX в е к а

17

НЕГАТИВНИ ОДГОВОР ПРАВИ ОДГОВОР

ЛИЈЕПИ ИВЕ

Ој девојко, душо моја! Чим миришу недра твоја? Или дуњом, ил’ неранчом, Или смиљем, ил’ босиљем? Ој Бога ми, млад јуначе! Моја недра не миришу Нити дуњом, ни неранчом, Нити смиљем, ни босиљем, Веће душом девојачком.

Иве јаше кроз орашје. Иве ли је? Сунце ли је? Коњик ли је? Вила ли је? Узда ли је? Звијезда ли је? Седло ли је? Сребро ли је?

ТРАВНИК ЗАПАЉЕН ОЧИМА Штоно ми се Травник замаглио? Еј, да ли гори, да л’ га куга мори?

РИБА И ДЈЕВОЈКА Речник орашје орахов воћњак срчали-пенџер стаклени прозор калем писаљка од трске којом се некада писало мурећеп врста мастила за писање

Дјевојка седи крај мора, Пак сама себи говори: „Ах, мили Боже и драги! Има л’ што шире од мора? Има л’ што дуже од поља? Има л’ што брже од коња? Има л’ што слађе од меда? Има л’ што драже од брата?“ Говори риба из воде: „Дјевојко, луда будало! Шире је небо од мора, Дуже је море од поља, Брже су очи од коња, Слађи је шећер од меда, Дражи је драги од брата“.

ЉУБАВНИ РАСТАНАК

Дјевојка га оком запалила, Еј, чарним оком кроз срчали-пенџер.

Књижевни појмови Словенска антитеза је стилска фигура ко­ ја се нај­чешће користи у народним песма­ ма. Састоји се од питања, негативног одгово­ ра и правог одговора. (Види пример у песми Најљепши мирис.)

Анализа текста

1. Којим је речима описан изглед девојке Милице у песми Српска девојка?

Два цвијета у бостану расла:

плави зумбул и зелена када. Плави зумбул оде на Дољане, оста када у бостану сама. Поручује зумбул са Дољана: „Душо моја, у бостану кадо, како ти је у бостану самој?“

Одговара из бостана када: „Што је небо – да је лист артије, што је гора – да су калемови, што је море – да је црн мурећеп, пак да пишем три године дана, не би моји’ исписала јада!“

2. Да ли се из чежње заљубљеног момка може

наслутити да је Милица изузетно лепа? Образложи.

3. Осим спољашњег портрета (изглед Миличиног

лица и очију), народни певач описује и Миличин унутрашњи портрет. Подвуци оне особине које су опеване у песми: уображеност, скромност, мудрост, неодлучност, гордост, лукавост, завидљивост, охолост.

4. Зашто Милица скрива поглед? Да ли она

показује девојачки стид, или жели да сакрије своја осећања према младићу или пак хоће да подстакне његову љубавну чежњу? Образложи свој одговор.

5. Упореди Милицу са осталим девојкама из кола. Шта запажаш?

18

9 788652 908905

ПИТАЊА

НАЈЉЕПШИ МИРИС