e-mail: info@kreativnicentar.rs.
јуриш!
Ево ти, брајко!
Чим добијемо знак
трубом, одмах напред!
Пред тобом се налази један
омладинских романа, а његов аутор је мађарски
писац Ференц Молнар. Књига је преведена на бројне светске језике и многа деца широм света
имају ову књигу у својој лектири. Прича говори о узбудљивој
око малог парчета земљишта за игру у великом граду. Дечаци Павлове улице
тељство на првом месту.
Јунаци
гимназију
посебно
Ференц Молнар је рођен 1878. године у Будим-
пешти, у јеврејској
Од ране младости
као ратни извештач, а почетком
ритам марша и брујала тако обесно, тако бечки да би се цео разред најрадије смешио, чак
остали су гледали кроз прозор,
кроз који су се могли видети кровови суседних ниских кућа, а у даљини, у златном подневу, црквени торањ, на чијем се
велика казаљка утешно при ближавала броју дванаест. И
пошто су се тако загледали кроз прозор, с му-
зиком су ушли у дворану и други гласови који ту нису спадали. Свирали су кочијаши, у неком дворишту је певала једна слушкиња, али
нешто сасвим друго,
И одједном се узнемири цео разред. Не-
ки стадоше претурати међу књигама, уреднији
местима. Затим професор погледа према прозору кроз који је допирао весели звук вергла, као да је свакоме хтео показати како он не спада под професорски надзор. Али господин професор ипак строго погледа у правцу вергла и рече: – Ченгеи, затвори прозор. А Ченгеи, мали Ченгеи, који је седео „у првој на првом“, устаде и, са својим озбиљним, строгим лишцем, приђе прозору да га затвори.
У том тренутку Чонакош се нагну преко
клупе и шапну једном малом плавом дечаку: – Позор, Немечек!
Немечек опрезно погледа унатраг, затим на под. Докотрља се до њега мала лоптица од хартије. Он је подиже, разви. На једној страни је
било написано: Дај даље, Боки.
Немечек је знао да је то тек адреса, а да је
са мо писмо, оно што истински има да се каже,
другој страни хартије.
трка спуштања низа степенице. Кроз капију је просто куљала војска деце. Половина десно, половина лево. И професори би ишли међу њима, а тада би слетали мали шешири. И сви би ишли уморно, гладно блиставом сунчаном улицом. У глави би им била лака несвестица, која је тек полако ишчезавала гледањем многих веселих и занимљивих ствари што их пружа улица. Као да су били мало
осло бођено робље, посртали су од многог сунца и многог ваздуха, лутали су
тај бучни, свежи, ужурбани
ништа
кола, трамваја, улица, дућана, збрка кроз коју је тре-
бало пронаћи пут кући.
Челе се у потаји, под једном суседном капијом погађао око беле алве. Наиме, човек што
продаје алву узме секирицу,
вотињског царства.
се погађао, што је
биљног и жи-
Прво издање
Наслов оригинала: Molnár Ferenc, A Pál utcai fiúk
Илустрације Душан Павлић
Превео
Младен Лесковац
Уредница
Анђелка Ружић
Графички дизајн
Јакша Лакићевић
Техничка уредница
Татјана Ваљаревић
Издаје
Креативни центар
Београд, Градиштанска 8
Тел.: 011 / 30 88 446
www.kreativnicentar.rs
e-mail: info@kreativnicentar.rs
За издавача
Мр Љиљана Маринковић
Штампа: Калиграф, Београд Година штампе: 2025
Тираж: 1500
Copyright © Креативни центар 2025
Београд 821.511.141-93-31
1878–1952
