ЗБИРКА питања и задатака из физике са практикумом за шести разред основне школе прво издање аутори илустровали рецензенти
лектор уредник ликовни уредник припрема за штампу издавач
мр Срђан Вербић др Божидар Николић Тихомир Челановић, Андреј Војковић, Душан Павлић и Небојша Митић проф. др Иван Аничин, Физички факултет, Београд Борислав Познатов, гимназија „Урош Предић“, Панчево Зоран Савић, ОШ „Стевица Јовановић“, Панчево Александра Марковић Владимир Марић Душан Павлић Небојша Митић Креативни центар Градиштанска 8 Београд Tел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
за издавача штампа тираж copyright
мр Љиљана Маринковић Публикум 10.000 © Креативни центар 2009
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:53(075.2)(076) ВЕРБИЋ, Срђан Збирка питања и задатака из физике с практикумом : за 6. разред основне школе / [аутори Срђан Вербић, Божидар Николић ; илустровали Тихомир Челановић ... и др.]. 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2009 (Београд : Публикум). - 78 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 10.000.
Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za fiziku u {estom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00376/2008-06.
ISBN 978-86-7781-679-7 1 Николић, Божидар [аутор] COBISS.SR-ID 155226124
ВОДИЧ
лак задатак задатак средње тежине тежак задатак
Збирка садржи задатке који треба да илуструју градиво из уџбеника. Решавање задатака у физици је врло важно. Решавањем се проверава да ли су идеје и појмови обрађени у лекцијама уџбеника јасни, да ли се разумеју и да ли на основу тог разумевања могу да се примене. Задаци у збирци подељени су у три групе. Задаци означени једном тачком су елементарни и треба очекивати да може да их уради већина ученика. Скоро сви задаци те тежине јесу задаци са вишеструким избором решења. Углавном се односе на препознавање основних појмова обрађених у уџбенику. Задаци са две тачке захтевају усвајање, разумевање и примену елементарних појмова обрађених у уџбенику. Већина задатака такође је са вишеструким избором решења. Најтежи задаци, они означени трима тачкама, захтевају разумевање и примену сложенијих појмова из уџбеника, као и аналитичко размишљање. Већина оваквих задатака је отвореног типа. Треба очекивати да такве задатке могу да раде надарени ученици. Приликом самосталног решавања задатака не треба се обазирати на њихову тежину. Треба пробати све. Ако нешто не иде, погледајте у уџбенику лекцију која је везана за задатак. То најчешће помаже. Ако ни то не помогне, питајте другарицу или друга, наставника. Пробајте заједно да решите те задатке, дискутујте. Док размишљате о томе како да поставите питање, може вам се десити да вам падне на памет како да решите задатак. Не треба да се плашите да постављате питања, напротив! Код сваког задатка пробајте да разумете зашто је решење баш такво. Решења у збирци користите тек када самостално урадите задатак, као проверу. Не гледајте решења пре него што покушате да решите задатак јер то нема никаквог смисла, као ни покушај да решења запамтите. Сетите се, основни циљ физике јесте да разумемо како функционише свет око нас, а разумевања нема ако само памтимо огроман број података. Практикум за лабораторијске вежбе садржи описе и упутства за рад за вежбе које су предвиђене програмом. Ради лакшег сналажења вежбе су подељене у основне кораке који представљају логичне целине. На крају већине вежби налазе се питања која подстичу извлачење закључака из добијених резултата.
САДРЖАЈ
ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА 1. Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 2. Кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 3. Сила . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 4. Мерење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 5. Маса и густина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 6. Притисак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ Мерење димензија малих тела лењиром с милиметарском поделом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Мерење запремине чврстих тела неправилног облика помоћу мензуре . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Одређивање средње брзине променљивог кретања и сталне брзине равномерног кретања . . . . . 53 Мерење еластичне силе при истезању и сабијању опруге . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Калибрисање еластичне опруге и мерење тежине тела динамометром . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Мерење силе трења при клизању тела по равној подлози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Одређивање густине чврстих тела правилног и неправилног облика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Одређивање густине течности мерењем њене масе и запремине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Одређивање зависности хидростатичког притиска од дубине воде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Решења задатака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
ЗБИРКА
1.1. Која је од понуђених особина цвета орхидеје физичка величина?
1. УВОД а) јак мирис б) елеганција в) дужина стабљике г) богатство боја
1.2. Шта је главна одлика физичких величина?
а) могу да се мере б) постоје само у физици в) изражавају се у метрима г) одређене су физичким законима
1.3. Шта од наведеног није физичка величина?
а) температура ваздуха б) притисак ваздуха в) влажност ваздуха г) загађеност ваздуха
1.4. Шта значи то да је мерење објективно?
а) да се односи на објекте б) да не зависи од тога ко врши мерење в) да је мерење субјективно г) да је мерење научно
1.5. Шта је то што описивање природе чини објективним?
а) мерење физичких величина б) пажљиво посматрање природе в) бележење догађаја у природи г) примена научних теорија
1.6. Која је од понуђених јединица најпогоднија за мерење масе ораха?
а) центиметaр б) милилитaр в) грам г) килограм
4
УВОД
1.7. Шта се од наведеног најчешће изражава у метрима?
а) дебљина новчића б) ширина књиге в) дужина аутомобила г) растојање између два града
1.8. Која се од следећих величина најчешће изражава у милилитрима?
а) запремина течности у кашичици б) удео соли у морској води в) количина бензина у резервоару г) дебљина листова папира
1.9. Ненад трчи 20 минута сваког дана. Колико он времена проведе у трчању током 4 дана?
а) 2 сата б) 1 сат и 5 минута в) 1 сат и 30 минута г) 1 сат и 20 минута
1.10. Горан је висок 150 центиметара. Колико је то метара?
а) 0,5 б) 1,5 в) 15 г) 15,0
1.11. Колико секунди има један сат?
1.12. Допуни табелу изражавајући димензије у одговарајућим јединицама мере.
Одговор:
3 cm у милиметрима у центиметрима
0,2 km
50 000 3
у метрима у километрима
50 m
50 0,00003
0,2
5
ЗБИРКА
1.13. Шта од наведеног није јединица мере?
а) грам б) проценат в) литар г) метар
1.14. Упиши називе физичких величина поред одговарајућих јединица мере:
секунда
време
метар степен Целзијуса килограм
1.15. Упиши називе основних јединица у којима се изражавају следеће физичке величине:
1.16. Упиши ознаке за следеће јединице мере:
висина температура површина
метар
m
секунда кубни метар килограм
1.17. Која од наведених јединица спада међу основне?
а) ампер б) волт в) њутн г) тесла
1.18. Сваки квадрат на слици представља једну јединицу површине. Процени колика је површина осенченог дела.
а) 5 јединица површине б) 8 јединица површине в) 11 јединица површине г) 13 јединица површине
6
УВОД
1.19. Колика је приближно површина фигуре на слици?
а) 8 јединица површине б) 10 јединица површине в) 12 јединица површине г) 20 јединица површине
1.20. Две спајалице имају приближно 1 грам. Процени колико може бити спајалица у паковању од једног килограма.
а) 500
б) 1 000
в) 2 000
г) 4 000
1.21. Којој је од понуђених вредности најприближнија дужина учионице?
а) 0,1 m
б) 1 m
в) 10 m
г) 100 m
1.22. Колики је приближно пречник дубоког тањира?
а) 0,0025 m
б) 0,025 m
в) 0,25 m
г) 2,5 m
1.23. Која је димензија врата на учионици најближа вредности 1 m?
а) дебљина
б) ширина
в) висина
г) површина
1.24. Процени колико је дугачка табла у твојој учионици у односу на ширину учионице, дужину клупе и дужину сунђера. На слици су величине с којима поредимо таблу приказане у сразмери. Прикажи и дужину табле на исти начин.
ширина учионице дужина сунђера дужина клупе дужина табле
7
ЗБИРКА
2.1. Како се назива промена положаја једног тела у односу на друго?
2. КРЕТАЊЕ а) механичко кретање б) праволинијско кретање в) променљиво кретање г) двојно кретање
2.2. Које се од следећих тела креће праволинијски?
а) лопта код слободног бацања б) лифт у солитеру в) скакач у даљ г) снажно бачен камен
2.3. Каквог су облика путање планета око Сунца?
а) затворене криве линије б) отворене криве линије в) изломљене праве линије г) испрекидане праве линије
2.4. На слици је приказан дијаграм кретања Месеца око Земље. Колики је временски размак између два узастопна положаја Месеца на дијаграму?
Одговор:
2.5. На дијаграму је приказан положај мотоцикла на сваких десет минута кретања од тачке А до тачке D. На ком се делу пута мотоцикл кретао највећом средњом брзином?
8
Одговор:
КРЕТАЊЕ
2.6. На следећим дијаграмима кретања приказано је кретање аутомобила по правом путу. Положаји аутомобила бележени су у размацима од једне секунде. Испред описа кретања упиши слово које стоји испред одговарајућег дијаграма кретања.
Одговор: 1) ___ споро, па све брже
2) ___ брзо и равномерно
3) ___ споро и равномерно
4) ___ брзо, па све спорије
2.7. Бициклиста се креће праволинијски. На основу табеле са подацима о његовом кретању, нацртај дијаграм његовог кретања. протекло време [h]
0
1
2
3
4
5
пређени пут [km]
0
10
16
20
23
25
2.8. Девојчица и дечак крећу се једно према другом. Који је од наведених исказа тачан?
а) Они се крећу различитим правцима и смеровима. б) Крећу се дуж истог правца и у истом смеру. в) Крећу се дуж истог правца, али у супротним смеровима. г) Крећу се различитим правцима, али у истом смеру.
2.9. Мачка јури миша дуж праве стазе. Који је од наведених исказа тачан?
а) Они се крећу различитим правцима и смеровима. б) Крећу се дуж истог правца и у истом смеру. в) Крећу се дуж истог правца и у супротним смеровима. г) Крећу се различитим правцима, али у истом смеру.
9