школа Креативнашкола Креативна Драган Милошевић Мирослав Маркићевић
ГЕОГРАФИЈА Уџбеник за осми разред основне школе
43°
8
8
8
САДРЖАЈ ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК .................................... 4 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ..................... 7 ЈУГОИСТОЧНА ЕВРОПА, ИНТЕГРАЦИОНИ И ДЕЗИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ .......................... 8 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ .......................... 12 ИСТОРИЈСКОГЕОГРАФСКИ РАЗВОЈ, СИМБОЛИ, ВЕЛИЧИНА И ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ ........................................ 16 Величина и територијална организација Србије .18 ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ И ПРОБЛЕМИ ПОГРАНИЧНИХ КРАЈЕВА ...................................... 20 Проблеми пограничних крајева.............................23
ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ ...... 29 ГЕОТЕКТОНСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ ........................ 30 Сеизмизам.................................................................31 ТЕКТОНСКИ И ВУЛКАНСКИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА .. 34 ПАДИНСКИ ПРОЦЕСИ И РЕЉЕФ НАСТАО ДЕЛОВАЊЕМ ВОДЕ................................................ 39 Падински процеси ...................................................39 Рељеф настао деловањем воде ..............................40 РЕЉЕФ НАСТАО ДЕЛОВАЊЕМ ЛЕДА, ВЕТРА И ЧОВЕКА ............................................................... 44 Леднички рељеф ......................................................44 Еолски рељеф ...........................................................45 Рељеф настао човековим радом (антропогени рељеф) ............................................46 КЛИМА СРБИЈЕ – ФАКТОРИ И ЕЛЕМЕНТИ ......... 48
КРЕТАЊЕ БРОЈА СТАНОВНИКА СРБИЈЕ И ЊИХОВ ПРОСТОРНИ РАЗМЕШТАЈ ................... 96 Просторни размештај становништва Србије ........97 ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ ................................................................... 100 МИГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ У СРБИЈИ .................. 104 СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ................ 109 Полна и старосна структура становништва Србије.......................................... 109 ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ .................................... 113 Економска структура становништва .................. 113 Образовна структура становништва ................... 114 Етничка, верска и језичка структура становништва ...................................................... 115 ДЕМОГРАФСКИ ПРОБЛЕМИ И ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ .................... 118 ПРВА НАСЕЉА НА ПРОСТОРУ ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ............................................... 121 СЕЛА И РУРАЛНИ ПРОЦЕСИ ............................... 126 ГРАДОВИ, УРБАНИЗАЦИЈА И ПРОБЛЕМИ УРБАНОГ РАЗВОЈА ............................................... 131 БЕОГРАД ............................................................... 136 ПРИРОДНИ РЕСУРСИ И ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ ........................................ 142
КЛИМАТСКЕ ОБЛАСТИ, ТИПОВИ КЛИМЕ И ЊИХОВЕ ОДЛИКЕ............................................... 53
ДРУШТВЕНИ ФАКТОРИ РАЗВОЈА И РАЗМЕШТАЈА ПРИВРЕДЕ. ПРОМЕНЕ У СТРУКТУРИ ПРИВРЕДЕ................... 146
ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ И ИЗВОРИ СРБИЈЕ .................. 57
ПОЉОПРИВРЕДА И ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР ... 151
РЕКЕ СРБИЈЕ ........................................................... 62
ГРАНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ ..................................... 156 Ратарство ............................................................... 156 Воћарство и виноградарство ............................... 157 Сточарство ............................................................. 158 Лов и риболов ........................................................ 159
ЈЕЗЕРА СРБИЈЕ ........................................................ 69 ЧОВЕК И ВОДА – ЗАГАЂЕЊЕ И ЗАШТИТА ВОДА, ЗАШТИТА ОД ВОДА ............................................... 73 ЗЕМЉИШТЕ СРБИЈЕ ............................................... 78 БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ СРБИЈЕ .............. 82
2
ДРУШТВЕНОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ........................................................ 95
ИНДУСТРИЈА И ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР........... 161 Развој индустрије у Србији .................................. 162
3
ЕНЕРГЕТИКА И РУДАРСТВО................................ 166 Eнергетика ............................................................. 166 Рударство ............................................................... 168
Гамзиград и Феликс Ромулијана......................... 223 Стећци – средњовековни надгробни споменици ........................................ 223
ТЕШКА ИНДУСТРИЈА ........................................... 173
ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА .......................................231
ЛАКА ИНДУСТРИЈА .............................................. 177 САОБРАЋАЈ И ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР............. 181 Друмски саобраћај ............................................... 183 Железнички саобраћај ......................................... 183 Водни (речно-каналски) саобраћај .................... 185 Ваздушни саобраћај ............................................. 185 ПТТ саобраћај и интернет.................................... 185 ТУРИЗАМ И ТРГОВИНА ....................................... 187 Туризам .................................................................. 187 Трговина ................................................................. 190 ДЕЛАТНОСТИ КВАРТАРНОГ СЕКТОРА ............... 192
ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ ........................................................................207 ПРИРОДНА БАШТИНА СРБИЈЕ ........................... 208 Национални паркови у Србији ............................ 208 Геодиверзитет и геонаслеђе................................. 212 КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ ............................. 214 СВЕТСКА БАШТИНА ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА У СРБИЈИ ............................................................... 219 Стари Рас и Сопоћани .......................................... 219 Манастир Студеница ............................................ 221 Средњовековни споменици на Косову у Метохији ......................................... 221
ЛОКАЛНА СРЕДИНА И ЗАВИЧАЈ. КАКО СЕ ОРГАНИЗУЈЕ ИСТРАЖИВАЊЕ ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ И ЗАВИЧАЈА ...................... 232 Географски положај локалне средине и завичаја............................................................. 233 Природне одлике локалне средине и завичаја............................................................. 234 Друштвене одлике локалне средине и завичаја............................................................. 235
СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ .....................239 СРБИ У РЕГИОНУ .................................................. 240 Срби у Босни и Херцеговини – Република Српска............................................ 241 СРБИ У ОСТАЛИМ ДРЖАВАМА РЕГИОНА ......... 245 Срби у Хрватској ................................................... 245 Срби у Црној Гори ................................................ 247 Срби у Словенији .................................................. 247 Срби у Северној Македонији .............................. 248 Срби у Албанији .................................................... 248 Срби у Мађарској, Румунији и Бугарској .......... 248 СРБИ У ДИЈАСПОРИ ............................................. 250
РЕГИСТАР ПОЈМОВА ................................... 257
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК
ЈУГОИСТОЧНА ЕВРОПА, ИНТЕГРАЦИОНИ И ДЕЗИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
На почетку сваке лекције наведени су кључни појмови
Кључни појмови Сл
ов
ен
ија
Румунија
Хрватска
Ср би
БиХ
ја
y југоисточна Европа y Балкан y балканизација y дезинтеграциони процеси y интеграциони процеси y Западни Балкан
Црна Гора
Бугарска
Албанија
Југоисточна Европа је географска реТурска гија која повезује европски континент са Азијом, па се због тога каже да она чини Северна мост између Европе и Азије. Захвата преМакедонија тежно планинско Балканско полуострво, Југоисточна Европа Влашку низију, део Панонске низије и већи део Карпата. У највећем делу регије заступљене су умереноконтинентална и континентална клима, а на већим висинама планинска клима. То је етнички хетерогена регија, коју претежно насељавају народи словенског и романског порекла, а изузетак чине Турци (у европском делу Турске) и Албанци. Државе југоисточне Европе су Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина (БиХ), Црна Гора, Србија, Албанија, Северна Македонија, Румунија, Бугарска и Турска (европски део). Површина у km2
Држава
Број становника (2019)
Густина насељености (ст./km2)
Главни град
Словенија
20 271
2 078 654
103
Хрватска
56 594
4 130 304
73
Босна и Херцеговина
51 209
3 301 000
65
Сарајево
Црна Гора
13 888
627 987
45
Подгорица
Србија
88 499
Северна Македонија
8 802 754
99
Љубљана Загреб
Београд
2 083 459
81
Албанија
28 748
2 880 917
100
Тирана
Румунија
238 397
19 364 557
81
Букурешт
Бугарска
110 372
7 000 119
63
Софија
23 764
око 14 000 000
589
Анкара
657 455
64 242 751
98
Турска (европски део) Укупно
25 713
мерења. Просечна годишња температура ваздуха у Србији тада је износила 12°С. Највиша вредност средње годишње температуре ваздуха забележена је у Београду (14,5°С), а најнижа на Копаонику (5,2°С). Када се анализирају вредности просечне годишње температуре ваздуха у Србији за период од 1951. до 2018. године, увиђа се да је 12 од 15 најтоплијих година регистровано после 2000. године. Инсолација (дужина трајања сунчевог сјаја) и облачност имају различите вредности у великим географским областима Србије. У панонској области просечно трајање сунчевог сјаја износи од 2 100 до 2 400 сати годишње, док у планинској области оно износи од 1 500 до 1 900 сати годишње. С друге стране, просечна годишња прекривеност неба облацима у планинској области износи шест десетина видљивог дела неба, а у панонској области четири десетине. Општа је правилност да се облачност смањује од запада према истоку и од југа према северу Србије. Највећи део Србије има континентални режим падавина. Највећа количина падавина излучи се крајем пролећа и почетком лета (мај, јун и јул), што изузетно погодује развоју пољопривредних култура. Месеци с најмање падавина су фебруар и октобар. Када сагледамо просторну дистрибуцију количине падавина
Скопље
Основни географски подаци о државама југоисточне Европе
8
Фотографије, карте и илустрације су саставни део градива и олакшавају учење и памћење
Просторна расподела средње годишње температуре у Србији 2018. године
Копаоник, главни центар зимског туризма Србије, просечно годишње има 200 сунчаних и 160 снежних дана
50 југоисточне Србије. Просечна густина насељености Шумадије износи 124 ст./km2. Простори насељени албанском популацијом одликују се знатно већом стопом природног прираштаја, па и већом концентрацијом становништва. У поређењу с другим државама Европе, Србија спада у земље средње насељености. Према процени Републичког завода за статистику из 2018. године, просечна густина насељености територије Србије износи 90 ст./km2.
Густина насељености по општинама у Републици Србији (без података за АП КиМ) према резултатима пописа из 2011. године
Према подацима пописа из 2011. године, најмању просечну густину насељености има општина Црна Трава (5 ст./km2). У категорији најређе насељених општина Србије, тик уз Црну Траву, јесу: Прешево (11,5 ст./km2), Медвеђа (13,9 ст./km2), Трговиште (13,9 ст./km2), Босилеград (13,9 ст./km2), Бољевац (15,6 ст./km2), Жагубица (16,4 ст./ km2), Мајданпек (19,5 ст./ km2) и Куршумлија (20 ст./ km2). С друге стране, готово у свим централним београдским општинама живи више од 1 000 ст./ km2, а апсолутни рекордер је општина Врачар са 18.487 ст./km2. Великом густином насељености одликује се и нишка градска општина Медијана, у којој живи око 8 000 ст./km2.
Задаци 1. Заокружи одговарајућу реч тако да дата тврдња буде тачна. а) Већина наших река има кишно-снежни/снежни режим. б) Нишава је највећа притока Јужне/Западне Мораве. в) Ибар настаје од јаког крашког врела на планини Хајли/Сињајевини у Црној Гори. г) Сава је највећа лева/десна притока Дунава. 2. Уписивањем знака + на одговарајуће место у табели одреди којим морским сливовима припадају наведене реке. Реке Сава Бели Дрим Лепенац Пчиња Ибар Тамиш
Слив Јадранског мора
Слив Егејског мора
3. Заокружи слово испред тачног одговора. Хидрографски чвор Србије налази се на: а) Фрушкој гори б) Копаонику в) Црнољеви г) Језерској планини.
Задаци 1. Заокружи одговарајући појам тако да дате тврдње буду тачне. а) Популација Републике Србије је равномерно/неравномерно распоређена. б) Србија спада у средње/густо насељене земље Европе. в) Простори насељени албанском популацијом одликују се већом/мањом концентрацијом становништва. г) Мањом концентрацијом становништва одликују се рурални/урбани простори Србије.
4. Напиши одговор на датим линијама. Наведи одлике наших панонских и планинских река.
98
5. Повежи реке с градовима код којих се састају тако што ћеш на линије испред назива градова уписати одговарајућа слова. Пожега а) Биначка Морава и Прешевска Моравица Сталаћ б) Сврљишки и Трговишки Тимок Књажевац в) Ђетиња и Голијска Моравица Бујановац г) Јужна и Западна Морава
Задаци Питања и задаци којима се проверава разумевање и усвојеност обрађених наставних садржаја
4
Слив Црног мора
68
5 111
Задатак Подсети се: Која три основна типа полно-старосних пирамида постоје? Наша земља, као што се види на приложеном графику, има регресиван тип полно-старосне пирамиде. Она се одликује уском базом и широким средишњим делом, с благим сужавањем ка врху. Ова пирамида указује на пад природног прираштаја у нашој популацији јер је број становника у млађим старосним групама мањи него у старијим. Регресиван тип полно-старосне пирамиде карактеристичан је за већину европских земаља. На основу анализе промена у полно-старосној структури становништва Србије (без КиМ) од 2002. до 2018. године јасно се уочава да се база пирамиде још више сузила, док се врх значајно проширио. То указује на општеприсутан процес демографског старења наше популације, као и на тренд смањења удела младих и пораста удела старих у укупној популацији. С просечном старошћу од 43,2 године и уделом старих у укупној популацији од 20,2% Србија спада у групу демографски најстаријих земаља на свету.
мушкарци
жене
85+ 80–84 75–79 70–74 65–69 60–64 55–59 50–54 45–49 40–44 35–39 30–34 25–29 20–24 15–19 10–14 5–9 0–4
Занимљива географија Интересантне информације у вези с наставном јединицом
ПРЕГЛЕД ГРАДИВА ИЗ ПОГЛАВЉА Број становника Србије непрекидно се мења под утицајем природног кретања становништва и миграционих процеса. Према процени Републичког завода за статистику, у Србији је (без КиМ) током 2018. године број становника смањен на испод седам милиона. У поређењу с другим државама Европе, Србија спада у земље средње насељености, с просечном густином насељености од 90 ст./km2. Општа карактеристика природног кретања становништва Србије од 1953. године до данашњих дана јесте стално опадање стопе природног прираштаја.
8%
6%
4%
2%
0%
2%
4%
6%
Старе миграције су битно утицале на насељавање простора Србије. Према Јовану Цвијићу, оне се могу сврстати у четири миграционе струје: динарску, косовско-метохијску, вардарско-моравску и оне које су подразумевале прелазак преко Саве и Дунава.
8%
2002 2018
Међу савременим миграцијама, по трајности, интензитету и економским последицама у срединама из којих су оне потекле, издвајају се миграције на релацији село–град и миграције наших радника и њихових породица у економски развијене државе.
Промене у старосно-полној структури становништва Србије
Посматрано по полу, 51,3% популације Републике Србије (без КиМ) чине жене, а 48,7% мушкарци.
Према званичним подацима Републичког завода за статистику из 2017. године који се односе на популацију општина у Србији (без КиМ), најмању просечну старост становништва има Прешево (32,1 година). Одмах након Прешева, на лествици најмлађих општина налазе се Тутин (33 године), Нови Пазар (34,2 године), затим Бујановац (35,6 година) и Сјеница (38,1 година). Ако упоредимо учешће старих лица у укупној популацији Новог Пазара и Београда, видећемо да је њихов удео у Новом Пазару дупло мањи него у нашој престоници.
Према процени из 2018. године, младо становништво Србије (без КиМ) чинило је 14,3% укупне популације, зрело 65,5%, а старо 20,2%. С просечном старошћу од 43,2 године и уделом старих у укупној популацији од 20,2% Србија се сврстава у групу демографски најстаријих земаља на свету.
Преглед градива из поглавља Сажетак обрађеног градива у виду основних теза
Однос економски активног и неактивног становништва у Републици Србији (без КиМ) није повољан јер превлађује неактивно становништво (54,54%), али је повољно то што се удео активног становништва у укупној популацији последњих година повећава. Удео неписмених у укупној популацији Републике Србије од краја Другог светског рата до данашњих дана стално се смањује, док се образовни ниво становништва увећава. То је, пре свега, резултат развоја школског система. Према подацима последњег пописа, Срби чине 83,3% укупне популације, следе Мађари (3,5%), Роми (2,1%), Бошњаци (2%) и бројне друге националне мањине са уделом мањим од 1% у укупној популацији Републике Србије (без КиМ). Наведени попис показује да 88% становништва говори српским матерњим језиком и да 84,59% исповеда православну хришћанску религију. Највећи демографски проблеми с којима се наша земља суочава већ више деценија јесу недовољно рађање деце као основни чинилац природне депопулације, доминантни емиграциони процеси као
196
203
ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ НАСТАВНЕ ТЕМЕ
НАСЕЉА СРБИЈЕ
СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ
Број становника Србије (без КиМ) – процена Републичког завода за статистику из 2018. године: око седам милиона Просечна густина насељености: 90 ст./km2
Биолошка структура
Стопа природног прираштаја становништва Србије (без КиМ) за 2018. годину: –5,4‰
Шематски приказ наставне теме Шематски приказ основних појмова из наставне теме – од помоћи је при учењу и преслишавању
СЕОСКА НАСЕЉА
ГРАДСКА НАСЕЉА
Класификација села
Класификација градова
СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ (БЕЗ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ)
Полна: жене 51,3%, мушкарци 48,7% Старосна: – младо ст. 14,3% (до 14 година) – зрело ст. 65,5% (од 15 година до 64 године) – старо ст. 20,2% (преко 65 година) Просечна старост: 43,2 године
Образовна структура
Удео неписмених у укупној популацији: <2%
Према изгледу, унутрашњој структури и простирању: • разбијени тип (брдско-планински делови наше земље) • збијени тип (равнице, речне долине и котлине)
Према начину постанка: • спонтано настала • плански настала
Економска структура
Готово половина популације је са средњим образовањем (48,9%)
Према доминантним функцијама: Према економској активности: – активно становништво 45,46% – неактивно становништво 54,54%
Етничка структура
Према уделу запослених по секторима привреде: производни сектор 41,59% услужни сектор 58,41%
Срби 83,3%, Мађари 3,5%, Роми 2,1%, Бошњаци 2% и други народи
Према функцијама: • полифункционални градови (највећи градови у нашој земљи) • градови с функцијама које превлађују
• пољопривредна • мешовита • специјализована (туристичка, рударска, бањска итд.)
Према трајању насељености:
Према изгледу и структури: • турско-источњачки • патријархални • панонски (средњоевропски) • савремени
Београд – главни град Републике Србије: • привредни, културни и универзитетски центар Србије • панонски, шумадијски, посавски и подунавски град • град дуге и бурне историје • број становника на широј територији града: 1 659 440 (2011. г.) • површина: 3 234 km2 • 17 општина (10 градских и седам приградских)
• стална • привремена
Језичка структура
Верска структура
Српским као матерњим језиком говори 88,09% становништва
Православци 84,49%, католици, муслимани, протестанти, атеисти и други
Демографски проблеми: недовољно рађање, доминантни емиграциони процеси, унутрашње економске миграције и популационо старење
202
259 композитна долина – сложена речна долина у којој се смењују проширења (котлине) и сужења (клисуре) конститутивни народи – народи који деле заједничку државну територију и учествују у одлучивању о свим друштвенополитичким процесима у државним институцијама котлина – улегнуће у Земљиној кори које је затворено са свих страна или које је, у случају дренирања реке, отворено на два краја крас, крш или карст – терен изграђен од кречњака крашка ерозија – процес физичког и хемијског деловања воде на кречњаке у којем настају специфични облици рељефа и крашке хидрографије културна баштина, културно наслеђе или културна добра – добра која су наслеђена од претходних генерација или која настају у садашњости, а имају специфичну вредност, треба да буду сачувана за будуће генерације и под заштитом су државе
Л ледник – покретна ледена маса, ледена река која настаје на местима где снег не успева да се отопи и где се таложи годинама лес – седиментна, лако порозна стена која се појављује у слојевима значајне дебљине, карактеристична за степске пределе Европе лесне заравни – еолски елементи рељефа на дну Панонског басена, настали навејавањем и таложењем фине лесне прашине на местима на којима су постојале препреке у правцу дувања ветра лигнит – смеђи угаљ, мека запаљива седиментна стена која се сматра најнеквалитетнијим угљем због
релативно ниског топлотног садржаја локална средина – насеље у којем живимо или у којем је наша школа, као и његова непосредна околина
М макија – тип густе средоземне жбунасте вегетације настале на месту посечених шума Мартовски погром – насиље албанских екстремиста и протеривање српског становништва с Косова и Метохије које се догодило 17. и 18. марта 2004. године материјална база развоја туризма – смештајни капацитети (хотели, мотели, хостели, одмаралишта итд.), угоститељски капацитети (ресторани, кафане итд.) и саобраћајна инфраструктура (ауто-путеви, железничке пруге, аеродроми, речна пристаништа итд.) матерњи језик – језик који је први научен у раном детињству међународна арбитража – поступак у којем се споразум између двеју или више страна постиже уз помоћ међународне комисије сачињене од делегата неутралних страна; они доносе одлуку пошто чују ставове свих супротстављених страна мелиорација – све мере којима се побољшава плодност земљишта, али пре свега наводњавање и одводњавање метално доба – раздобље људске преисторије у којем човек израђује оруђе, оружје и предмете за свакодневну употребу од метала (од 3200. до 100. године п. н. е.) металургија – грана тешке индустрије која се бави топљењем руда и производњом метала миграциони салдо – разлика између броја усељеног и исељеног становништва током једне године на некој територији
морталитет – број умрлих на некој територији у току једне године; стопа морталитета представља морталитет на 1 000 становника и изражава се у промилима (‰) морфоструктура – највећи облици рељефа настали радом унутрашњих сила (низије, котлине, висоравни и планине). MCS скала – Меркали-Канкани-Зибергова скала са 12 степени; одређује рушилачко дејство земљотреса на површини Земље
Н наднационална заједница – међународна заједница (организација) чије су одлуке обавезујуће за све државе чланице и њихове грађане, предузећа и институције насипи – објекти изграђени од насутог материјала (земље, шљунка и песка) уз водене токове; служе за одбрану од поплава или као доњи слој путева и пруга наталитет – број живорођених на некој територији у току једне године; стопа наталитета представља наталитет на 1 000 становника и изражава се у промилима (‰) научно-технолошки парк – група малих и средњих предузећа у области високих технологија повезаних са образовним или истраживачким институцијама које обезбеђују инфраструктуру и услуге за активности окупљених предузећа нафта – течна и получврста природна материја браон или црне боје која се налази у Земљиној кори, састављена претежно од смеше бројних угљоводоника национална мањина – група људи која се по етничкој припадности разликује од већине становника државе
На крају књиге налази се регистар појмова обрађених у уџбенику
7
Задаци
ЧОВЕК ГЕОГРАФСКИ И ГЕОГРАФИЈА ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ y Увод у географију y Човекова одговорност према планети Земљи
y Југоисточна Европа, интеграциони и дезинтеграциони процеси y Географски положај Србије y Историјскогеографски развој, симболи, величина и територијална организација Србије y Границе Србије и проблеми пограничних крајева
ЈУГОИСТОЧНА ЕВРОПА, ИНТЕГРАЦИОНИ И ДЕЗИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Кључни појмови Сл
е ов
ни
ја
Румунија
Хрватска
би
БиХ
Ср ја
y југоисточна Европа y Балкан y балканизација y дезинтеграциони процеси y интеграциони процеси y Западни Балкан
Црна Гора
Бугарска
А лбанија
Југоисточна Европа је географска реТурска гија која повезује европски континент са Азијом, па се због тога каже да она чини Северна мост између Европе и Азије. Захвата преМакедонија тежно планинско Балканско полуострво, Југоисточна Европа Влашку низију, део Панонске низије и већи део Карпата. У највећем делу регије заступљене су умереноконтинентална и континентална клима, а на већим висинама планинска клима. То је етнички хетерогена регија, коју претежно насељавају народи словенског и романског порекла, а изузетак чине Турци (у европском делу Турске) и Албанци. Државе југоисточне Европе су Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина (БиХ), Црна Гора, Србија, Албанија, Северна Македонија, Румунија, Бугарска и Турска (европски део). Држава
Површина у km2
Број становника (2019)
Главни град
Словенија
20 271
2 078 654
103
Љубљана
Хрватска
56 594
4 130 304
73
Загреб
Босна и Херцеговина
51 209
3 301 000
65
Сарајево
Црна Гора
13 888
627 987
45
Подгорица
Србија
88 499
8 802 754
99
Београд
Северна Македонија
25 713
2 083 459
81
Скопље
Албанија
28 748
2 880 917
100
Тирана
Румунија
238 397
19 364 557
81
Букурешт
Бугарска
110 372
7 000 119
63
Софија
23 764
око 14 000 000
589
Анкара
657 455
64 242 751
98
Турска (европски део) Укупно
Основни географски подаци о државама југоисточне Европе
8
Густина насељености (ст./km2)
ГЕОГРАФИЈА за осми разред основне школе прво издање Аутори Мр Драган Милошевић Мирослав Маркићевић Рецензенти Др Нина Ћурчић, научни сарадник, Географски институт „Јован Цвијић”, САНУ Др Јована Тодорић, научни сарадник, Географски институт „Јован Цвијић”, САНУ Драгана Рацић, професор географије, ОШ „Јелица Миловановић“, Сопот Аутор карата Др Милован Миливојевић, Географски институт „Јован Цвијић“, САНУ Уредник Наталија Панић Лектор Ивана Игњатовић Ликовни уредник Душан Павлић Технички уредник Саша Стефановић Фотографије Shutterstock Издавач Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 За издавача Мр Љиљана Маринковић Штампа Година штампе 2021
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:91(075.2) МИЛОШЕВИЋ, Драган, 1978 Географија 6 : уџбеник за шести разред основне школе / Драган Милошевић, Јована Тодорић, Мирослав Маркићевић ; [аутор карата Милован Миливојевић]. - 1. изд. Београд : Креативни центар, 2019 (Крагујевац : Графостил). - 232 стр. : илустр. ; 26 cm. (Креативна школа) Тираж 1.500. - Регистар појмова: стр. 227-232. ISBN 978-86-529-0646-8
Тираж 3000
1. Тодорић, Јована, 1983 [аутор] 2. Маркићевић, Мирослав, 1978 [аутор]
Copyright © Креативни центар 2021
COBISS.SR-ID 273592844
ISBN 978-86-529-083-7
Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника за географију у осмом разреду основне школе решењем број од Републички геодетски завод дао је сагласност за издавање и стављање у промет ове картографске публикације решењем број 034-01-1-151/2020 од 29. 12. 2020. године