ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО НОВИ ВЕК
Чедомила Маринковић
ЈЕВРЕЈИ У БЕОГРАДУ (1521–1942)
САДРЖАЈ Јевреји у дијаспори 2 Долазак Јевреја на Балкан и у Београд 4 Јеврејска махала 6 У чаршији 10 Антерија и тукаду 13 Хала, пастел и шолет 14 Народ књиге 16 Златни век 18 Сеобе, страдања 19 У сусрет Београду 22 Посланици, добротвори, иноватори 23 Јевреји у Земуну 26 Комшије којих више нема 28 Индекс 32 Хронолошка таблица
Издаје КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР Градиштанска 8, Београд тел.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Мр Љиљана Маринковић, директор Библиотека ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО Нови век ЈЕВРЕЈИ У БЕОГРАДУ (1521–1942) Прво издање Аутор Др Чедомила Маринковић Илустратор Синиша Бановић Уредник Милена Трутин Графички дизајн Душан Павлић Лектор Ивана Игњатовић Технички уредник Љиљана Павков Штампа Публикум, Београд Тираж 1000 Година штампе 2020 Copyright © Kreativni centar 2020
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 94(=411.16)(497.11 Београд)”1521/1942”(02.053.2.025.2) 930.85(=411.16)(497.11 Београд)”1521/1942”(02.053.2.025.2) 316.728(=411.16)(497.11)”1521/1942”(02.053.2.025.2) МАРИНКОВИЋ, Чедомила, 1969 Јевреји у Београду : (1521–1942) / Чедомила Маринковић ; [илустратор Синиша Бановић]. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2020 (Београд : Публикум). – 32 стр. : илустр. ; 24 cm. – (Библиотека Овако се живело. Нови век) Тираж 1.000. - Регистар. ISBN 978-86-529-0759-5
ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО НОВИ ВЕК
а) Јевреји -- Историја -- Београд -- 1521–1942 б) Јевреји -- Културна историја -- Београд -- 1521–1942 в) Свакодневни живот -- Јевреји -- Београд -- 1521–1942 COBISS.SR-ID 282705164
ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО
НОВИ ВЕК
Чедомила Маринковић
ЈЕВРЕЈИ У БЕОГРАДУ (1521–1942)
Јевреји у дијаспори Након што су Римљани у I веку освојили Јерусалим, Јевреји су били приморани да напусте Израел и да се населе у другим деловима света. У Европи су с временом образовали три групе – Романиоте, Ашкеназе и Сефарде. Jевреји су у расејању остали све до 1948. године, када је формирана држава Израел. Менора – шестоструки свећњак Римски цар Тит Флавије Веспазијан освојио је Јерусалим у лето 70. године и разорио Jерусалимски храм. Јевреји, који су у Јерусалиму претходно живели више од десет векова, морали су да напусте своју земљу и раселе се широм Европе и света. Од тада, па до формирања државе Израел 1948. године, Јевреји су се налазили у галуту или расејању. овчићи из доба Н разарања Храма нађени у Јерусалиму
ељеф с представом меноре на Р унутрашњој страни Титовог славолука у Риму, подигнутог поводом римског освајања Јерусалима ајпознатији правци расељавања Јевреја Н у II веку иду ка Балкану, Шпанији, Средњој Европи и Француској. И поред расељавања, Јерусалим никада није био потпуно напуштен. У њему Јевреји без престанка живе од X века п. н. е. до данас
Београд Истанбул
Јерусалим
ПРОГОН ИЗ ШПАНИЈЕ Изабела од Кастиље и Фердинанд Арагонски, шпански краљевски пар, потписали су 1492. године едикт којим су протерали све Јевреје из Кастиље и Арагона. Последица тог прогона било је исељавање око 200.000 Јевреја најпре у Португалију, а затим у северну Африку и земље око Средоземног мора. Други правац расељавања ишао је ка Италији и Османском царству. Одлазак Јевреја из Шпаније изазвао је економску кризу која је тешко погодила шпанску економију.
Едикт из Алхамбре
4
Многи изгнаници понели су са собом кључеве својих кућа у нади да ће се једном вратити.
А шке нази Венеција
С временом су се од Јевреја у расејању формирале три јасно одређене групе – Романиоти, Ашкенази и Сефарди. Романиоти, најстарија јеврејска скупина у Европи, живели су на тлу Римског царства, касније и Византијског, још од почетка нове ере. Ашкенази су живели у Средњој и Источној Европи, Француској и Немачкој. Сефарди су Јевреји из Шпаније и Португалије.
С ефарди
иоти ан ом Београд Р Сплит
Дубровник
Истанбул
Солун
Јерусалим
Правци кретања Јевреја после изгона из Шпаније
Романиоти су говорили јудеогрчки, Ашкенази јидиш (немачки с хебрејским и словенским речима), а Сефарди ђудеоеспањол или ладино (средњовековни облик шпанског језика с хебрејским речима, касније турским и српским).
Сарајевска хагада – украшени хебрејски рукопис који је настао у XIV веку у Каталонији и који се данас чува у Сарајеву
Јудеогрчки и јидиш пишу се хебрејским словима, док се ладино може писати хебрејским словима, латиницом, али и ћирилицом! Живећи дуги низ векова у изразито непријатељском окружењу, Јевреји Ашкенази развили су хумор као специфичан облик отпора прогону којем су били изложени. Нешто касније Ашкенази су развили и особену инструменталну музику – клезмер. Клезмер музичари, гравира
За разлику од Ашкеназа, Сефарди, који су живели у турском окружењу, били су традиционалнији и љубоморно су чували шпанску традицију – језик, женска имена и кухињу. Животну мудрост су исказивали многобројним пословицама, а лирски дар неговали су посредством вокалне музике – сефардских романси. Културне разлике између Сефарда и Ашкеназа биле су толике да се до Другог светског рата брак између припадника тих двеју заједница сматрао мешовитим.
Сефардске пословице Празна врећа не стоји усправно. И мед преко мере огади. Добро увек има поломљену главу.
5
Долазак Јевреја на Балкан и у Београд Прогони Јевреја током историје у разним крајевима Европе проузроковали су многобројне јеврејске сеобе. Почетком XVI века из јужне Угарске у Београд доселили су се Ашкенази, а након протеривања из Шпаније и Сефарди. Крајем XVI века Сефарди су постали најбројнија јеврејска заједница у Београду.
Београд се у вези с Јеврејима први пут помиње 950. године у писму Хасдаја ибн Шапрута, великодостојника на двору кордовског калифа Абдулрахмана III, упућеном хазарском кану. Из писма се сазнаје да су Јевреји већ тада живели међу Словенима на Доњем Дунаву. Турско освајање Београда 1521. године У Београд, значајно пристаниште, почетком XVI века, после прогона из Сегедина и јужне Угарске, досељавају се Ашкенази. Сефардска група Јевреја након протеривања из Шпаније долази у Београд нешто касније, средином XVI века, преко Солуна. Процењује се да је тада у Београд дошло око хиљаду двеста јеврејских породица. У то доба путописци бележе да је било и италијанских и немачких Јевреја у Београду, те да је свака од тих група имала своју синагогу.
И данас се једна од главних улица у некадашњој јеврејској четврти, у којој су се налазили синагога, школа и ритуално купатило, назива Солунска улица.
После изгона из Шпаније Јевреје је на своју територију позвао султан Бајазит II, па су се тако Сефарди населили диљем Османског царства, а посебно у Истанбулу, Измиру и Солуну, Софији, Битољу и Београду.
Султан Бајазит II
Јевреји у Солуну почетком XX века
6
До краја XVI века Сефарди су у Београду бројчано надвладали остале јеврејске групе и до страдања у Другом светском рату чинили су око 80% јеврејске заједнице. Од тог времена главни језик београдских Јевреја био је ђудеоеспањол или ладино.
Кроз историју је број Ашкеназа у Београду доста варирао: повећавао се у годинама у којима је Аустрија владала Београдом (1717–1739. и 1788–1791), а смањивао се када су град преузимали Турци.
Иако су Ашкенази били први јеврејски становници Београда, ашкенаска заједница развила се знатно касније, средином XIX века. Била је много мања од сефардске, али богатија. Од средине XIX века Ашкенази су у Београду углавном били носиоци европских тежњи и модернизације. Прва ашкенаска вероисповедна и школска општина у Београду основана je 1869. године. Ашкенаска синагога се данас налази у Улици маршала Бирјузова 19, на месту на којем је некад била зграда Народног позоришта. Сазидана је 1926. године и данас је једина активна синагога у Београду.
Aшкенаска синагога пре Другог светског рата
Обвезница за изградњу ашкенаске синагоге одине 1928. Г подигнут је Матин дом – зграда Црквено-школске јеврејске општине сефардског обреда Игњат Шланг, рабин ашкенаске синагоге између два светска рата Једини београдски Романиот почетком XX века био је Мататја (Мата) Леви, добротвор који је оставио средства за подизање зграде Црквено-школске сефардске општине.
7
Јеврејска махала Од турског освајања 1521. године до краја XVI века Београд је био град који се убрзано развијао и у коjем је број становника нагло растао. Град је био подељен на махале, насељене разним етничким заједницама. ЈЕВРЕЈИ, ПОДАНИЦИ У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ Османски закон је делио становништво према религији. Владајући слој су чинили муслимани. Сви остали који су веровали у једног Бога – Јевреји и хришћани – били су дими, толерисани али другоразредни грађани, у обавези да плаћају порез. Они су имали верску аутономију и право да живе по сопственим законима и у посебним деловима града.
анукија – свећњак или Х лампа која се користи на празник Хануку Као ни у другим деловима Османског царства, ни у Београду није постојао гето – део града насељен Јеврејима и одвојен зидинама, јарцима и капијама – већ су Јевреји живели у одређеној махали.
Јевреја је у Београду пре турског освајања било мало, а живели су на савској падини. Куће су им биле од дрвета и блата. Ту се налазило и засад најстарије документовано јеврејско гробље. После великог пожара 1560. године, у ком је страдало много кућа, радњи и магацина, Јевреји се селе на дунавску падину, у крај који ће до Другог светског рата бити познат као Јеврејска махала – Јалија. У време када су Јевреји прешли на Јалију (тур. обала) ту су већ живели муслимани и вероватно Дубровчани. Иако тај крај града није био баш најпогоднији за живот – јер га је Дунав често плавио – имао је и извесних предности. У близини Јалије налазиле су се главна чаршија и тврђава, што је било веома важно за трговину, од које је живео највећи број Јевреја у Београду.
Јеврејска улица је најстарија улица с непромењеним називом у Београду У кварту су се налазиле све најважније јеврејске институције – синагоге, ритуално купатило микве, школа, ритуална кланица – а сматра се да ни гробље није било далеко.
В ест о поплави на Јалији, Весник јеврејске сефардске вероисповедне општине
Стара београдска синагога Ел кал вијежу, која се налазила у центру Јеврејске махале на Дорћолу, била је саграђена вероватно након 1690. године. Порушена је после Другог светског рата
Традиционални породични живот код Јевреја у Београду подразумевао је строго одређене улоге. Мушкарац је био представник породице у спољном свету – у чаршији, пред Богом и пред законом. Његова обавеза је била да обезбеђује породицу, да се моли у синагоги и да представља породицу пред властима. Због те своје улоге мушкарци су знали више језика – у Београду су Јевреји, осим хебрејског и ладина, најчешће говорили још и српски и турски. брезивање, илустрација у књизи о јеврејским О обичајима, Венеција, 1600. године
Ј еврејско ритуално купатило микве налазило се у преуређеном турском хамаму Породица се увек окупљала за Шабат (дан одмора), верске празнике и приликом обреда којима су отпочињале важне фазе животног циклуса (обрезивање, верско пунолетство, заруке, венчање).
Кетуба, предбрачни уговор Бракове су уговарали родитељи и због тога је често долазило до неспоразума, а понекад и до трагедија. Женин материјални статус био је одређен њеним миразом. У браку су жене биле заштићене кетубом, предбрачним уговором који им је гарантовао материјалну сигурност, а у неким случајевима имале су право и да затраже раскид брака. Ј еврејско венчање на Дорћолу око 1930. године
Хајим С. Давичо је крајем XIX века своје приповетке о Јалији објављивао у српским књижевним часописима Отаџбина и Дело
Хајим С. Давичо (1854–1918), књижевник и дипломата, у збирци Приче сa Јалије често описује уговарање бракова код Јевреја у Београду.
9
Кутијица с постољем за зачине; мирис тих упаљених зачина обележава крај Шабата
Мезуза
Куће на Јалији биле су оријенталног типа, приземне или на спрат, углавном покривене црепом, с верандама и чардацима, сличне турским кућама. Одликовале су се чистоћом јер су, према јеврејским ритуалним прописима, прање руку и хигијена тела и куће изузетно важни. Све собе су на десном довратку имале мезузу, ритуални предмет у којем се налази запис с молитвом. Унутрашње кухиње су биле ретке. Жене су пекле и кувале у заједничким пећницама, а заједно су и прале веш.
Готово свака кућа имала је своју пространу башту пуну цвећа – лала, ружа, јоргована и јасмина. У баштама су жене и девојке проводиле највећи део времена у обављању кућних послова, дружењу и опуштању. Од удатих жена очекивало се да не излазе на улицу уколико не морају. Особеност Јалије биле су повезане баште, па се из једног дела махале могло ићи у други а да се не изађе на улицу. Са уличне стране кућа налазиле су се радњице с ћепенцима, капцима који су служили уместо врата и на којима се могла излагати роба. Јеврејску махалу (коју су Турци називали Чифутана) сачињавале су данашње улице Јеврејска, Солунска, Високог Стевана и Браће Барух. На Јалији је пре Првог светског рата постојала и Нова синагога, која се налазила на углу улица Солунске и Јеврејске. Дућан са ћепенком на Јалији
10
ЖЕНА, КРАЉИЦА ДОМА Жена је била краљица дома и свакодневног живота. Она се бринула за многобројну породицу, децу и старе, припремала је оброке, одржавала здравље и хигијену укућана. Оно што је за мушкарце била чаршија, за сефардску жену био је куртижу – авлија, центар дневног живота. У њему се прао веш, жене су ту заједно месиле и кувале, а размењивале су и искуства, уговарале бракове и подучавале децу.
Прикантера – традиционална траварка исцелитељка
У очувању здравља Сефарткињи су помагале прикантере, традиционалне траварке, а при порођајима комадрес – бабице. Жене су биле одговорне и за васпитавање женске деце, која нису ишла у школу, већ су „науку о животу“ учила код куће од многобројних тија и нона (тетака и бака). У Београду су до средине XIX века Јеврејке Сефарткиње говориле само ладино.
Сефардске пословице Жена је краљица дома. Жена је удата само од вечери до јутра.
Жене пале свеће за Шабат, илустрација у књизи о јеврејским обичајима, Венеција, 1600. године
11
ишћење куће за празник Ч Песах, Златна хагада, XIV век Верске обавезе жена подразумевале су бригу о чистоћи хране, чување чистоте брака и паљење свећа за Шабат.
Едиција ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО говори о свакодневном животу људи од праисторије до данас на подручју средишњег Балкана, на којем се током времена уобличавала модерна Србија. Текстови врсних стручњака, раскошне илустрације, благо музејских збирки и архива, као и резултати археолошких истраживања, откривају узбудљиву прошлост, пуну нових, непознатих детаља.
ЈЕВРЕЈИ У БЕОГРАДУ (1521–1942) Сазнајте како су Јевреји живели у Београду током више од 400 година! И још нешто: ♦ ко су Сефарди, Ашкенази и Романиоти ♦ како су изгледале куће и баште јеврејских породица ♦ где су биле познате београдске синагоге ♦ шта је београдска јешива и какав је био њен значај ♦ који су обреди означавали стицање верског пунолетства ♦ како су гласиле неке сефардске пословице ♦ шта је то кошер исхрана и која су традиционална јеврејска јела.
9 788652 907595