Korak po korak 5 by Kreativni centar

у л о к ш у к а з а л о п а з е ц е д a м Припре е љ те и д о р и е ч та и сп а в а з ч – в од и

Нова књига Корак по корак 5 из познате серије приручника односи се на Припремни предшколски програм – обавезни облик предшколског васпитања који обухвата децу у узрасту од пет и по до шест и по година и са својим специфичним функцијама представља прелаз између предшколског васпитања и основне школе. Савремена теоријска схватања о томе да дете треба да буде у средишту васпитно-образовног процеса свој највиши израз имају у средишњем делу књиге – у богатој понуди активности које су:

• примерене узрасту и развојним могућностима деце; • веома богате и разноврсне – више од шездесет

Четврт и подиза наставак из ња и неге васпит серије књи и вас га које питног ања дец се бав е нам рада ење е про с дец ом у узр н је програ блемим а мир асту до КОРАК три год ању 4 сад • табела ине. ржи: уобича рно изложе јених не дечје (сензом узрасн раз говора оторни, соц их пресек војне каракт ијално- а за све и ком еристи уникац значајн емоцио ке са пет ије); е асп • показа нални, сазнајн екте развоја познав теље раз и раз ању раз воја, раз вој, раз пре све војне војног вој циљ га под стицајн статуса дец еве који се • инстру е а пон ашања и подстицаје темеље на посмат менте за одрасл за раз бел рања их дет вој – процен понаша ежење рез етових ултата ња дец партне детета е развоја посмат еу ра; и лис ; рања ту пра току игара дец ћења и • пример напред активност е: проток ол и, овања е про скале као и поједи пример грамирања начног е дне и еви вног, • богат недељн денције рад реперт а за ог и сез активн онског поједине ости, оар узрасн оствар уз обл о програ ити, као приказане и развојн мирањаасти, о при деце развојн и уло ; на пон лаг уђене ге које има е циљеве ођених ига активн који ра одрасл ости. и и опи се њима и Медици могу се мог ућих имају нске сестре одзива среће васпит ће им да помоћи се баве дец ачи, родите за раз вој дец да органи ом, добили љи, као и сви они зују зан е. су још који имљиве једа активн н прируч ник ости, подсти који Из рец цајне ензије проф. др Ива на Иви ћа

игара и активности за подстицање физичког и моторичког развоја, више од педесет за подстицање социјално-емоционалног развоја и преко сто за подстицање интелектуалног развоја;

КОРАК ПО

д и те љ П р и ру ч се с тр е н и к з а васпит ач е и р о инске

што повратно ојачава мотивацију деце за учешће у њима;

активностима учествује онолико колико жели и на нивоу који је за њега карактеристичан.

• табеларно изложене дечје развојне карактеристике са пет уобичајених узрасних пресека за све значајне аспекте развоја (сензомоторни, социјално-емоционални, сазнајни развој, развој говора и комуникације); • показатеље развоја, развојне циљеве који се темеље на

познавању развојног статуса деце и подстицаје за развој – пре свега подстицајна понашања одраслих дететових партнера;

• инструменте за бележење резултата посматрања деце: протокол посматрања понашања деце у току игара и активности, скале процене развоја и листу праћења напредовања појединачног детета;

• примере програмирања и евиденције рада за поједине области, као и примере дневног, недељног и сезонског програмирања;

• богат репертоар узрасно и развојно прилагођених игара и

активности, уз приказане развојне циљеве који се њима могу остварити, као и улоге које има одрасли и описе могућих одзива деце на понуђене активности. Медицинске сестре васпитачи, родитељи, као и сви они који имају среће да се баве децом, добили су још један приручник који ће им помоћи да организују занимљиве активности, подстицајне за развој деце.

Из рецензије проф. др Ивана Ивића

П р и ру ч н и к з а м е д и ц и н с к е с е с т р е в а с п и та ч е и р о д и те љ е

Уместо програма садржаја, као што уобичајено изгледају програми за основну школу, овакав систем активности прави је инструмент у рукама одраслог који се бави децом и практично је употребљив.

и родите ље

КОРАК ПО КОРАК 4 садржи:

• тако приређене да омогућавају сваком детету да у

Приручник за

медицинске сестре васпитаче Четврти наставак из серије књига које се баве проблемима подизања и васпитања деце намењен је програмирању неге и васпитног рада с децом у узрасту до три године.

Из рецензије проф. др Ивана Ивића

9 788652 903412

ПРОГРАМИРАЊЕ НЕГЕ И ВАСПИТНОГ РАДА С ДЕЦОМ У РАНОМ УЗРАСТУ

Припремa деце за полазак у школу – водич за васпитаче и родитеље

• смислене и увек доводе до неког видљивог резултата,

медиц

саме по себи носе мотивацију за учешће у њима и што омогућавају различите начине извођења;

• игровног карактера, што, поред осталог, значи да

у л о к ш у к а з а л о п а з е ц е д a Припрем – водич за васпитаче и род

ите ље

Књигу посвећујемо деци која се припремају за полазак у школу и свим одраслим особама које се баве њиховим васпитањем и образовањем Аутори

Захвалница Захвалност дугујемо: Проф. др Ивану Ивићу за вишегодишње праћење нашег рада и стручну помоћ, која је и током израде овог приручника била драгоцена. Маји Благојевић и Јелки Цимбаљевић, васпитачима из ПУ Бошко Буха (Палилула, Београд), које су у пракси проверавале и развијале наше идеје; Милени и Горану Трутин за помоћ при превођењу литературе; породици Јелисавац из Канаде за набавку стручне литературе; Мирјани Димитријевић, саветнику за основно образовање у Милтону (Канада) за размену стручних знања и практичних искустава; Дарку Цветковићу за техничку подршку. Издавачкој кући Креативни центар, која је и овог пута показала интересовање и спремност да издавањем овог приручника да допринос васпитању и образовању деце предшколског узраста. Аутори

САДРЖАЈ 1. Увод

1.1. Полазишта у изради приручника 10 1.2. Р азвојне промене од значаја за припрему деце за полазак у школу 12 истоморфолошка и функционална реорганизација органа и Х система 12 • Физички развој 12 • Промене у кори великог мозга 13 • Когнитивне промене 13 • Промене у развоју говора 14 • Промене у опажању 14 • Социјално-емоционални развој и развој моралности 15

1.3. Показатељи когнитивне и социјално-емоционалне регулације значајни за припрему детета за полазак у школу 16 Когнитивна саморегулација 16 • Социјално-емоционална саморегулација 16

1.4. Припрема за полазак у школу 17 1.5. Мотивација за полазак у школу 18 Зашто да пођем у школу 19

1.6. Обликовање средине за учење

21 22 24 24 25 25 26 26 27 27 28

1.7. Дете предшколског узраста и дигитална технологија

1.8. Игра као водећа активност

1.6.1. Ликовни центар 1.6.2. Литерарни центар 1.6.3. Центар Мала школа 1.6.4. Истраживачки центар 1.6.5. Центар за дигиталну технологију 1.6.6. Конструкторски центар 1.6.7. Центар за друштвене игре 1.6.8. Центар за игру улога 1.6.9. Центар за музику и плес 1.6.10. Центар играоница

2. Игре и активности за припрему деце за полазак у школу 31

2.1. Физички развој у периоду припреме за полазак у школу

32 32

2.1.1. Игре и активности за подстицање физичког развоја Трчимо у пару 32 • Хватамо у пару 33 • Ухвати свог пара 33 • Заледи ме – одледи ме 33 • Пренеси лопту на другу обалу 34 • Острва спаса 34 • Спасимо се – ноге увис! 34 • Поштари 35 • Трка бројева 35 • Покупи што више што пре 36 • Трка пингпонг лоптицама 36 • Обуци лутку 36 • Чекајући лопту 37 • Заробљеници и гусари 37 • Ухвати лисицу за реп 38 • Погоди стоногу у задњу ногу 38 • Сакупљање лоптица 39 • Битка лоптицама 39 • Први, други 39

• Одбрана замка 40 • Пробијање обруча лоптом 40 • Кошарка у трку 41 • Пловидба кроз маглу 41 • Нађи своју кућицу 41 • Тражимо стопалима 42 • Трка кенгура 42 • Трка с кестењем у рукама 43 • Трка стонога 43 • Трка кроз прозоре 44 • Лов на мишеве 44 • Поплава, пљусак и олуја 45 • Хватање лопте 45 • Покретна мета 45 • Додавање лопте у кругу 46 • Куглање 46 • Избегни талас да не поквасиш ноге 47 • Пробуђени меда 47 • Мацо, зграби сланину 47 • Ухвати лопту 48 • Бежите, зеке! 48 • Улице и сокаци 49 • Битка 49 • Црвени ауто 50 • Потрага за благом 50 • Узми и шаљи даље 51 • Повратна карта 51 • Летеће рибе 52 • Обуци ме 52 • Ватрогасци 52 • Трка штипаљкама 53 • Октопод 53 • Игре без граница 54 • Задржи у ваздуху 54 • Ношење лопте на грудима 54 • Ношење лопте на леђима 55 • Скакање у врећи 55 • Набацивање обручева 55 • Манекени 55 • Надвлачење конопца 55 • Балони путују 56 • Олимпијске игре 56 2.1.2. Скала процене за физичко и здравствено васпитање 57

2.2. Промене у социјално-емоционалном развоју у периоду припреме за полазак у школу 58 2.2.1. Игре и активности за подстицање социјално-емоционалног развоја 58 Умем … желим да… 58 • Књига имена 59 • Кругови животних догађаја 59 • Линија живота 60 • Мењам се а остајем ја 61 • Књига о мени – Мој портфолио 62 • Моја колекција осећања 62 • Колико јако осећам (радост, љутњу…) 63 • Моја кутија лепих успомена из вртића 63 • Како се осећамо у новим ситуацијама 64 • Важна особа у мом животу 64 • Важно место у мом животу 64 • Ко је важан (и шта је још важно) у мом животу 65 • Кругови блискости 65 • Шта знам о свом најбољем другу/другарици 66 • Паукова мрежа брига 66 • Балони пуни љутње 66 • Тражимо сакривена осећања 67 • Чаробни кључ 67 • Моји родитељи у породици и ван ње 68 • Драгоцени предмет у мојој породици 69 • Како и коме исказујемо поштовање 69 • Ја и природа 69 • Упознајемо се помоћу бомбона 70 • Ја сам твоје огледало – ти си моје огледало 70 • Залепљени прсти 71 • Господин и госпођица НЕЋУ 71 • Семафор 71 • У лавиринту 72 • Наша слагалица (колаж, мурал) 72 • Мозаик наше групе 72 • Желим себи, желим теби, желим нама, желим свима… 73 • Постер нашег хероја (идола) 73 • Дрво уважавања 73 • Мапа места с благом 74 • Куће 74 • Пут на магичном ћилиму 75 • Фото-репортери и репортаже 75 • Необична кошарка 76 • Диригент и оркестар 76 • Ко сам ја? 76 • Пронађи карту 77 • Горе-доле 77 • Видим – ћутим! 77 • Код кога је кључ 78 2.2.2. Скала процене социјално-емоционалног развоја 79

2.3. Комуникација и припрема за почетно читање и писање 80 2.3.1. Припрема за почетно читање и писање 81 2.3.2. Игре и активности за препознавање слова 83 Отискивање слова 84 • Правимо групну словарицу 84 • Додај слово, па ћеш добити реч 86 • Игре словним коцкама 86 • Игре моделима слова 87 • Пронађи, изабери и опиши слово 88

• Видни диктат – игра налога 88 • Слово слагалица 89 • Како све видимо слова 89 • Не љути се, слово – не љути се, човече 90 • Откривамо тајну слова 91 • Лото слова 91 • Пантомима и игре асоцијација 92 • Изабери, пронађи, препознај 93 93 2.3.3. Игре повезивања појмова глас–слово Уочавање места гласа у речима 93 • Игре и задаци са самогласницима 94 • Иницијални, медијални и финални глас 96 • Правимо речи – игре налога 97 • Пантомимом до речи 98 • Покретна слова – покретне речи 99 • Шарада 99 • Правимо нај… речи 99 • И даље се играмо речима 100 101 2.3.4. Речима до приче и песме Како се измишљају песме 102 • Измишљање другачијег завршетка приче 103 • Визуелно изражавање на тему 103 • Ребуси 104 • Загонетке 104 • Питалице 106 • Бројалице 107 • Брзалице 107 • Пример обраде Езопове басне Зец и корњача 108 • Пример обраде песме Душка Радовића Замислите 109 • Шта значи изрека Тражи хлеба преко погаче? 111 • Прича на основу насумично одабраних сличица 111 2.3.5. Скала процене развоја комуникације и спремности за почетно читање и писање 112 2.3.6. Скала процене креативног изражавања 113

2.4. Пут ка елементарним математичким појмовима 114 115 2.4.1. Логичко-математичке операције Експерименти с конзервацијом дисконтинуираних количина 116 • Лептирићи и цветићи 116 • Експеримент с перлама 116 • Експерименти с дужином 116 • Експерименти с течношћу 117 • Пресипање воде 117 • Под крошњом кестена 117 • Шта недостаје 119 2.4.2. Како дете стиче искуство о просторним односима 119 Шта се налази…? 120 • Откриј и кажи где је 120 • Сакривамо и трагамо 121 • У којој је руци 121 • Игре налога – где је предмет 121 • Ко има исту слику 122 • Прођи кроз лавиринт 122 • Прођи кроз улицу 122 • Пређи поток 123 • Квиз 123 • Где се налази – одреди, реци и нацртај 124 2.4.3. Дете и појам површине 126 • Упореди, измери, изброј колико је дугачка свака ствар 128 • Трка змајева 133 133 2.4.4. Развијање геометријских појмова Играмо се геометријским облицима 133 • Игра налога – цртање геометријских слика 134 • Сликамо круговима 134 • Освој четворку 135 • Пронађи исти облик 136 • Пронађи место 137 • Школице 137 • Необичне школице 137 • Ко нас је преварио? Линије … кругови … или…? 138 • У свету линија 140 • Танграм 141 • Скуп геометријских облика 142 • Бројни низ геометријских облика 143 144 2.4.5. Игре предметима и играчкама Шта коме припада 144 • Ко на чему свира 145 • Домаће животиње – маме и младунци 146 147 2.4.6. Скупови Формирање скупа 147 • Једнозначно придруживање 148 • Скупови цветова 149 • Формирај скупове 149 • Искључи четвртог 149 • Подскуп 150 • Играмо се скуповима 150 • Бројне слике 151

2.4.7. Број и бројање 152 Ко ће више пренети 152 • Бројимо поготке 153 • Голф 153 • Погодите шта видим… 153 • Бројимо зрна пасуља (зрна кукуруза, дугмиће…) 154 • Бројеви 154 • Запамћено … нацртано … написано 154 • Шта се налази у тегли 155 • Одбрана тврђаве 155 • Слагалица 156 • Нађи своју кућицу 156 • Замена броја 157 • Играмо се парним бројевима 157 • Пронађи суседа 157 • Ко има већи или мањи број 158 • Скривени број 158 • Запамти слику – сети се броја 159 • Игра с преградама 159 • Групно бројање 160 • Бројеви освајају трофеје 160 • Погледај и запамти – игра сликама у пару 160 • Игра коцкама за јамб 160 • Игра коцкицама 161 • Куце и њихове коске 161 2.4.8. Рачунање на дигитрону 162 162 2.4.9. Схватање временских односа

2.5. Свет у којем живим – пројекти

2.5.1. Кораци у развијању пројекта 2.5.2. Пројекат Мала школа 2.5.3. Пројекат Вода 2.5.4. Пројекат Феномени: светлост–тама и светлост–сенка 2.5.5. Пројекат Здрав живот 2.5.6. Пројекат Деца стварају 2.5.7. Пројекат Живот некад и сад 2.5.8. Пројекат Живимо заједно и сви смо важни 2.5.9. Пројекат Ја у саобраћају 2.5.10. Пројекат Мој град – Београд 2.5.11. Пројекат На путу од куће до вртића/школе

164 164 166 175 179 183 186 189 193 197 201 205

2. 6. Компетенција у способности опажања, мишљења и стицања знања

208

2.7. Eвалуација

210

Литература

212

1. Увод 1.1. Полазишта у изради приручника 1.2. Развојне промене од значаја за припрему деце за полазак у школу 1.3. Показатељи когнитивне и социјално-емоционалне регулације значајни за припрему детета за полазак у школу 1.4. Припрема за полазак у школу 1.5. Мотивација за полазак у школу 1.6. Обликовање средине за учење 1.7. Дете предшколског узраста и дигитална технологија 1.8. Игра као водећа активност

1.1. Полазишта у изради приручника

изради овог приручника пошли смо од Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године,1 која као једну од важних функција система друштвене бриге о деци предшколског узраста наглашава омогућавање равноправног почетка обавезног образовања и васпитања кроз припрему деце за полазак у школу и остваривање компензаторске улоге код деце која потичу из развојно неповољних средина.2 У Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године истакнуто је да се квалитетном васпитном праксом, путем одговарајућих програма, метода и oрганизације рада, подстиче целовит дечји развој, развој његове креативности, критичког мишљења, рано описмењавање и социјализација и стварају предуслови за успешан полазак деце у школу и услови за инклузивно васпитање и образовање деце са инвалидитетом и сметњама у развоју и друге деце којој је потребна додатна подршка у систему васпитања и образовања. Стратегијом је дефинисан потпуни обухват деце од пет и по до шест и по година Припремним предшколским програмом (ППП).3

Припремни предшколски програм је по закону обавезан, бесплатан облик предшколског васпитања и образовања у трајању од девет месеци који обухвата сву децу и представља услов за упис у основну школу. Део је обавезног образовања у Србији, остварује се у оквиру предшколског васпитања и образовања и треба да садржи све његове одлике. Овaj програм намењен је деци која су више година била обухваћена предшколским васпитањем, али и деци из сиромашних и сеоских средина, као и деци са сметњама у развоју која су кроз ППП први пут укључена у институционално ванпородично васпитање. Будући да смо пошле од општих циљева предшколског васпитања, важна оријентација биле су нам три групе циљева, који се односе на три глобалне сфере развоја, учења и васпитања деце предшколског узраста:

• откривање и упознавање самог себе и овладавање собом; • развијање односа и стицање искустава и сазнања о другим људима; • изграђивање сазнања о свету и развијање начина деловања на њега.

Преклапање и прожимање ове три сфере код детета предшколског узраста резултирају богатим сазнањем и искуством о себи, другима и свету у којем живи. У изради приручника важна оријентација била су нам сазнања о психофизи олошкој зрелости и развојним промена које се одвијају током овог периода. 1) Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године. 2) Исто, 13. 3) Исто, 15.

4) Правилник о општим основама предшколског програма, Службени гласник РС, Просветни гласник 14 (2006) 49.

Ове промене чине дете спремним да сређује и проширује своја сазнања и искуства и да уводи у њих одређену структуру и поредак. Дете постаје спремније да стиче нове компетенције које су значајне за полазак у школу, и то у областима социјално-емоционалног развоја, опажања и стицања знања, говора и сензомоторног развоја. Сазнања о развојним могућностима деце водила су нас ка дефинисању развојних циљева и пожељних развојних исхода, у чему нам је ослонац представљао приручник Корак по корак 3.5 Полазећи од схватања да се учење и развој у предшколском узрасту одвијају интегрисано и да су узајамно повезани, пружили смо спектар игара и активности које ће обухватити све аспекте развоја дететове личности и омогућити детету да се развија, упознаје себе и своје моћи, као и друге и свет око себе. Дете предшколског узраста је радознало и отворено за нова сазнања, а најприроднији облик његовог учења јесте игра. Због тога смо настојали да понуђене садржаје и задатке унесемо у игру као водећу активност детета предшколског узраста и на тај начин га усмеримо ка зони наредног развоја и избегнемо замке школаризације приликом припреме за полазак у школу. Дете предшколског узраста активно конструише своје сазнање и доживљај света путем физичке активности, социјалне интеракције и сопственог процеса мишљења. Садржина свих активности и игара треба да је примерена дететовим потенцијалима и треба да му омогући да се у потпуности изрази, да самостално бира активности и игре и да у њима учествује својим темпом. Улогу одраслог у припреми детета за полазак у школу не видимо у формалном подучавању, већ у подстицању, проширивању и уграђивању истраживачког и сазнајног момента у дететова интересовања и поступном увођењу систематичности у његова искуства. Уважавајући укупна претходна дететова искуства, смисао припреме за полазак у школу видели смо у подршци његовом развоју и у томе да дете буде социјално и емоционално спремно за ову велику животну промену, да се усклади с вршњацима и новим одраслим ауторитетима и отворено и заинтересовано уђе у свет писмености и целоживотног стицања знања.

5) М. Шаин, С. Чарапић, Корак по корак 3, Креативни центар, Београд 2012.

1.2. Развојне промене од значаја за припрему деце за полазак у школу Хистоморфолошка и функционална реорганизација органа и система

• У узрасту од шесте до седме године одвија се интензиван раст детета. • Расту и развијају се органи за дисање, крвоток и кардиоваскуларни систем и повећава се еластичност плућа.

• Око шесте године млечне зубе замењују стални зуби. • Кичмени стуб је осетљив јер почиње формирање апoфиза (коштаних на-

ставака), па и мања оптерећења могу довести до деформације раста пршљенова.

• Дете је посебно осетљиво на спољашње утицаје и подложно разбољевању.

Физички развој

•

Н а прелазу између пете и шесте године дете осећа физички немир, нестално је у понашању и брзо се замара због раста и промена.

• У узрасту од шесте до седме године добро влада ходањем, контролом по-

крета при трчању и скакању, спретније баца лопту, успоставља равнотежу.

• Поред свакодневних покрета, може да обавља и неке сложеније моторичке

радње (облачење, свлачење, обување, изување, закопчавање дугмади, везивање пертли) и да савлада моторне вештине (љуљање на љуљашци, прескакање конопца и пливање).

• У узрасту од шесте до седме године дете још не влада тачном координаци-

јом ситних покрета прстију; процес фине координације покрета је у току, као и нервна регулација покрета; слабије су развијени фини мишићи шаке, ниска је издржљивост на статичка оптерећења; све то усложњава процес усвајања вештине писања, посебно код деце која полазе у школу са шест година.

• Успоставља се постепено веза између окуломоторне и графомоторне радње

– рука долази под контролу вида; најпре су се развијале независно, а потом почињу да раде заједно, да би у трећој фази дошло до аутоматизованих графомоторних покрета.

Промене у кори великог мозга

•

О д пете до седме године карактеристике пажње одговарају психолошким особеностима деце тог узраста (емоционалност, несталност, неспособност организације активности која нема непосредан циљ).

• У узрасту од шесте до седме године долази до сазревања најсложенијих

области у кори великог мозга; мождане функције се интегришу и постају ефикасније, убрзава се процес обраде информација; оне обезбеђују стварање целовите слике света, планирање и регулацију понашања.

• Између шесте и седме године сазрева алфа ритам можданих таласа; он представља ритам мировања и одсликава зрелост централног нервног система за пријем и прераду информација од значаја за полазак у школу.

• Развој префронталног кортекса има кључни значај за интензиван развој функција: вољне пажње, радне меморије (памћење и управљање већим бројем информација) и способности контроле (заустављања импулсивног понашања).

Когнитивне промене

•

О ко шесте године дете прелази с преоперационалног мишљења на стадијум конкретних операција. Оно развија когнитивну флексибилност – децентрацију – односно могућност да заузме другу тачку гледишта, да се стави у позицију другог, да сагледа више аспеката проблема и да врши операције уназад (реверзибилне операције).

• Од шесте године дете се постепено ослобађа доминације опажајног у за-

кључивању и почиње да оперише и закључује на менталном плану; развија се способност коришћења симбола у решавању проблема – прелази се на коришћење симбола уместо решавања проблема манипулисањем предметима, али су детету и даље потребни реални конкретни предмети о којима ће мислити и закључивати.

• Дете од шесте године повећава капацитете меморије и коришћења мен-

талних стратегија у решавању проблема и развија свесност о својим менталним процесима (саморегулација и метакогниција).

• Код детета је до седме године присутан егоцентризам у мишљењу; оно

заступа своју претпоставку и склоно је да промени чињенице да би ту претпоставку доказало.

• Између шесте и седме године развија се унутрашњи мотив и жеља за учењем.

Промене у развоју говора

•

О д шесте године дете говори јасно и артикулише све гласове (изузев можда Р, Љ, Њ).

• Повећава се фонд речи; деца постају свесна вишезначности речи. • Захваљујући променама у когнитивној сфери (развијању способности децентрације), деца овог узраста проширују и обогаћују комуникацију с вршњацима.

• Говор се интернализује и постаје средство мишљења, за разлику од млађег узраста, када је имао експресивну и посредничку улогу.

• У развоју говора, поред усменог самоизражавања, дете прелази и на писани говор, што захтева прелаз са синкретичког мишљења на интелектуално оперисање у области говорних гласова, затим рашчлањавање целине речи на делове (фонеме), реконструисање делова целине (синтезом гласова), кретање од целине ка елементима и обрнуто.

Промене у опажању

• После пете године дете напредује у способности разликовања различитих положаја опажених облика.

• Од шесте до седме године дете прелази с доминације боја на доминацију

облика (до шесте године се опредељује за боје или за боје и облике, а после шесте деца се доминантно опредељују за облик).

• У узрасту од шесте до седме године дете прелази с тактилног истраживања на визуелно.

• Визуелна перцепција се убрзано развија и усавршава се способност формирања визуелне слике; између шесте и седме године шири се видно поље, да би око седме године оно било као код одраслог; усавршава се бинокуларност вида, перцептивна активност је високо организована (поглед се задржава на битним тачкама и прати контуре објекта, дужина фиксације се смањује, нема сувишних фиксација); дете је способније за периферно виђење; усавршава се способност дубинског виђења.

• Око седме године развијена је способност активног перцептивног претра-

живања и анализе (анализа разлика међу сличним сликама, проналажење једноставније слике у сложенијој).

Социјално-емоционални развој и развој моралности

• Промене у когнитивном развоју утичу на развој моралности; дете развија

способност да се стави у позицију другог, да разуме шта је добро а шта лоше, да схвати да друга особа размишља другачије од њега и да себе види и процени из позиције другог.

• Дете око шесте године интернализује моралне норме и правила моралног

понашања, што му омогућава већу самосталност у односу на одрасле у моралном расуђивању; у овом стадијуму развоја дете схвата и примењује морална правила крајње стриктно и захтева апсолутну правичност; тек у узрасту од седам година постаје флексибилније.

• Дете развија способност успостављања и развијања продуктивних радних

и социјалних односа с вршњацима, што омогућава развој доживљаја социјалне компетентности; почиње да гради пријатељства.

• Дете у овом узрасту почиње да доживљава себе кроз своје компетенције

(физичку, академску и социјалну) и развија такмичарски дух; постаје ве ома осетљиво на поређења с другима и на похвалу и критику – свака похвала га подстиче, а критика обесхрабрује.

• Разуме сопствена осећања љубави, среће, беса, разочарења; разуме туђа осећања и развија емпатију.

• Развија способност саморегулације.

у л о к ш у к а з а л о п а з е ц е д a м Припре е љ те и д о р и е ч та и сп а в а з ч – в од и

• примерене узрасту и развојним могућностима деце; • веома богате и разноврсне – више од шездесет

КОРАК ПО

д и те љ П р и ру ч се с тр е н и к з а васпит ач е и р о инске

што повратно ојачава мотивацију деце за учешће у њима;

активностима учествује онолико колико жели и на нивоу који је за њега карактеристичан.

• богат репертоар узрасно и развојно прилагођених игара и

Из рецензије проф. др Ивана Ивића

П р и ру ч н и к з а м е д и ц и н с к е с е с т р е в а с п и та ч е и р о д и те љ е

и родите ље

КОРАК ПО КОРАК 4 садржи:

• тако приређене да омогућавају сваком детету да у

Приручник за

Из рецензије проф. др Ивана Ивића

9 788652 903412

ПРОГРАМИРАЊЕ НЕГЕ И ВАСПИТНОГ РАДА С ДЕЦОМ У РАНОМ УЗРАСТУ

Припремa деце за полазак у школу – водич за васпитаче и родитеље

• смислене и увек доводе до неког видљивог резултата,

медиц

саме по себи носе мотивацију за учешће у њима и што омогућавају различите начине извођења;

• игровног карактера, што, поред осталог, значи да