школа Креативнашкола Креативна
Мирјана Живковић
ЛИКОВНА
Уџбеник за осми разред основне школе
КУЛТУРА
8
[2]
Садржај
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК [5] УМЕТНОСТ И УМЕТНИЦИ [6]
КОМПОЗИЦИЈА [7] ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ [8] Линије [8] Облик [9] Текстура [10] Боја [11] Валер [12] Простор [13]
КОМПОЗИЦИЈА [14] Мој живот [17] ПРИНЦИПИ КОМПОНОВАЊА [18] Пејзаж из моје маште [18] Скулптура од пронађених предмета [19] Хармонија ликовних елемената [20] Равнотежа ликовних елемената [21] Пропорција [22] Градација [23] Симтерично – асиметрично [25] Статично – динамично [27] Сродност ликовних вредности [29] У мом стилу [31] Доминанта [35] Сазнали смо… [36]
НАСЛЕЂЕ [37] СВЕТСКА БАШТИНА [38]
Дигитална збирка споменика културе у Србији [45] Дигитална збирка светске културне баштине [53]
КУЛТУРНА БАШТИНА КАО ИНСПИРАЦИЈА [54] Наслеђе мога краја [55] Сазнали смо… [56]
КОМУНИКАЦИЈА [57]
ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУМЕВАЊЕ [58]
Пиктограм [59] Мој знак [61] Симбол за [62] Мој грб [65] Сликом поручујем [69] Сазнали смо… [70]
РЕЧНИК [71]
ЛИКОВНА КУЛТУРА 8
Уџбеник за oсми разред основне школе Прво издање Аутор Рецензенти
Мр Мирјана Живковић Мр Милка Вујовић, редовни професор, Факултет примењених уметности, Београд Дуња Трутин, професор ликовне културе, ВОС Креативно перо, Београд Биљана Крагуљац, наставник ликовне културе, Гимназија, Врњачка Бања
Уредник
Анђелка Ружић
Лектор
Мирјана Делић
Графичко обликовање корица
Душан Павлић
Графичко обликовање књижног блока
Мирјана Живковић
Технички уредник
Татјана Ваљаревић
Фотографије Издавач
За издавача Штампа
Shutterstock Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Mр Љиљана Маринковић Графостил, Крагујевац
Година штампе
2021
Тираж
3000
Copyright
© Креативни центар 2021
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:73/76(075.2) ЖИВКОВИЋ, Мирјана, 1970 Ликовна култура 8 : уџбеник за oсми разред основне школе / Мирјана Живковић. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2020 (Крагујевац : Графостил). – 73 стр. : илустр. ; 26 cm. – (Креативна школа) Тираж 3.000. – Речник: стр. 71-73 ISBN 978-86-529-0889-9 COBISS.SR-ID 28203017
Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника за наставу ликовне културе у осмом разреду основне школе решењем број 650-02-00420/2020-07 oд 19. 01. 2021
VODIČ KROZ UXBENIK Podseti se Pitawa i zadaci Osnovni tekst
Materijali
Dodatne informacije uz osnovni tekst
Crtamo, slikamo, pravimo
Reprodukcije su sastavni deo lekcije, olakšavaju učewe i pamćewe i upoznaju nas sa umetničkim delima
Na kraju svake lekcije navedene su kqučne reči
Saznali smo… Pregled osnovnih pojmova iz poglavqa
Upućivawe učenika na pretraživawe sadržaja na internetu [5]
UMETNOST I UMETNICI Kompozicija je umetnost raspoređivawa raznih elemenata kojim slikar raspolaže da izrazi svoje osećawe. Anri Matis
Frida Kalo je meksička slikarka. Veoma rano je počela da slika. Ovaj autoportret je naslikala kada je imala petnaest godina.
Anri Matis je francuski slikar i vajar. Naj~e{}e je slikao `enske figure, mrtvu prirodu i predele. U ranoj mladosti nije bio . zainteresovan za umetnost rao di stu zu Dok je u Pari prava, nijednom nije posetio Luvr. Umetnost je zavoleo u svojoj dvadeset prvoj godini – tada je, a tokom dugotrajnog oporavk ~eo po je, od operaci da slika.
Luksemburški park, 1901
[6]
Kомпозиција
Vasilij Kandinski, Kompozicija V, 1911
[7]
LIKOVNI ELEMENTI PODSETI SE… Likovni elementi su: linija, oblik, tekstura, boja i valer. Linija je osnovni likovni element. Prema karakteru, linije mogu biti: uske, široke, kratke, dugačke, isprekidane, izlomqene, otvorene, zatvorene, prave, krive itd. Prema vrsti, linije mogu biti: konturne, teksturne i strukturne.
Konturna linija opisuje spoqašwu ivicu nekog oblika.
Strukturne linije takođe označavaju karakter neke površine. Umetnik na crtežima pomoću wih stvara i oblik.
Anri Matis, Žena, 1935
Teksturnom linijom umetnik označava karakter neke površine. Oblik opisuje konturnom linijom.
Albreht Direr, Papa, 1506
Pablo Pikaso, Glava žene, 1951
Linije Nacrtaj ne{to po svom izboru koristeći različite linije.
MATERIJALI Glatki i hrapavi papiri Olovka sa oznakom V, pero, akvarel-četkica, ugqen, tuš
[8]
PODSETI SE… Oblici mogu biti nepravilni i pravilni (geometrijski), prirodni i veštački, dvodimenzionalni i trodimenzionalni. Takođe, mogu biti obli, rogqasti, otvoreni, zatvoreni, ispupčeni, udubqeni.
Vinsent van Gog, Irisi, 1889 Žorž Sera, Cveće, 1878–1879
Pit Mondrijan, Brodvej bugi–vugi, 1942–1943
Henri Mur, Majka i dete, 1953
Oblik U odabranoj tehnici prikaži oblik iz prirode ili neki oblik iz tvoje mašte.
MATERIJALI Pribor i materijal: za crtawe, za slikawe, za vajawe [9]
PODSETI SE… Tekstura je karakter, to jest spoqni izgled neke površine koji uočavamo taktilno (čulom dodira) i vizuelno (čulom vida). Teksture mogu biti stvarne (fizičke) i vizuelne (izmišqene).
Tekstura u likovnoj umetnosti može biti: crtačka (tačke i različite linije), slikarska (različite gustine mrqa) i vajarska (glatka ili hrapava).
Milan Kowović, Salaš sa crvenim krovom, 1958
Vinsent van Gog, Otac Tangi, 1887
Ogist Roden, Ruka Boga, oko 1896, detaq
Tekstura Oblikuj od gline ono što želiš, a zatim
korišćewem alatki koje si doneo/donela na čas napravi različite teksture na woj.
MATERIJALI Glina Olovke, drveni štapići, plastični pribor i sl.
[10]
PODSETI SE… Boja je osnovni likovni element u slikarstvu. Boje delimo na hromatske i ahromatske, tople i hladne, svetle i tamne itd. Ahromatske boje su bela, crna i siva. Hromatske boje delimo na osnovne i izvedene. Osnovne boje su crvena, plava i žuta. Izvedene boje dobijaju se mešawem osnovnih boja. To su qubičasta, zelena i naranxasta.
Pol Gogen, Žena s cvećem, 1891
Fransisko Goja, Quqaška, 1779
Pablo Pikaso, Gernika, 1937
Boja N aslikaj svoje omiqeno godišwe doba.
Koristi boje koje su karakteristične za odabrano doba, kao i tehniku koja će ti najviše odgovarati da ga prikažeš.
MATERIJALI List iz bloka Tempere, flah-četkice, akvarel boje, akvarel-četkice Posuda za vodu [11]
PODSETI SE… Valer je količina svetlosti u tonu boje, to jest količina belog i crnog u boji. Različiti valeri hromatskih boja dobijaju se dodavawem crne (za tamne valere) ili bele boje (za svetle valere).
Utisak treće dimenzije na dvodimenzionalnoj površini umetnici postižu koristeći različite valere. Razlikama u valerima umetnik ostvaruje i kontrast.
Piter Brojgel Stariji, Pejzaž s puta u Egipat, 1563
Žorž Sera, Pol Siwak, 1890
Jan Vermer van Delft, Devojka s bisernom minđušom, 1665
Valer Podelite se u nekoliko grupa. Neka svaka grupa naslika draperiju u drugoj boji. Koristi najsvetlije i najtamnije valere.
MATERIJALI List iz bloka Tempere, flah-četkice Posuda za vodu
[12]
PODSETI SE… Prostor je sve ono što nas okružuje, u prostoru živimo i krećemo se, u prostoru smo okruženi prirodnim i veštačkim oblicima. Prostor može biti otvoren (eksterijer) i zatvoren (enterijer). Prostor na svojim delima umetnici prikazuju upotrebom različitih linija, valera, toplim i hladnim bojama, velikim i malim oblicima, preklapawem i upotrebom perspektive. Pjero dela Frančeska, Portret Federika da Montefeltra, 1465–1466
Vinsent van Gog, Ribarski čamci, 1888, detaq
Pjetro Peruđino, Blagovesti, 1513
Prostor Prikaži otvoren ili zatvoren prostor u kojem bi voleo/volela da boraviš. Možeš i sebe da prikažeš u tom prostoru.
MATERIJALI Pribor i materijal: za crtawe, za slikawe
KQU^NE RE^I • linija • oblici • tekstura • valer • boja • prostor
[13]
KOMPOZICIJA PODSETI SE… Kompoziciju čini raspored delova neke celine, kao i wihov međusobni odnos. Likovna kompozicija predstavqa povezivawe likovnih elemenata u jednu celinu. Wih umetnik raspoređuje prema određenim pravilima, to jest principima komponovawa. Kod horizontalne kompozicije elementi su raspoređeni vodoravno. Kod piramidalne kompozicije elementi su raspoređeni u vidu piramide.
Teodor Ruso, Pejzaž, XIX vek
Kod dijagonalne kompozicije elementi su raspoređeni po zamišqenoj dijagonali.
Leonardo da Vinči, Bogorodica s detetom i Svetom Anom, 1510
Piter Brojgel Stariji, O slepcima, 1568
[14]
Kod vertikalne kompozicije elementi su raspoređeni uspravno, to jest po vertikali.
Kod ovalne ili kružne kompozicije elementi su raspoređeni po zamišqenoj liniji kružnice.
Anri Matis, Igra (II), 1910
Kod slobodne kompozicije elementi su postavqeni bez ikakvog posebnog rasporeda.
Pablo Pikaso, Plava vaza, 1903
Vasilij Kandinski, Kompozicija V, 1911
[15]
Koje su vrste kompozicija slikari primenili na ovim delima? Na osnovu čega to zakqučuješ? Opiši svaku sliku.
Ežen Delakroa, Grčka umire na ruševinama Misolungija, 1826
Milena Pavlović Barili, Slikarka sa strelcem, 1937
Eduar Mane, Muzika u vrtu Tiqeri, 1862
[16]
Huan Miro, Čas skijawa, 1966
Kakav utisak na tebe ostavqa svaka od ovih slika? Ispričaj.
Pol Gogen, Pijaca, 1892
Moj život Ilustruj važan događaj iz svog života. Primeni onu vrstu kompozicije koja će najviše odgovarati događaju koji želiš da prikažeš.
MATERIJALI Glatki i hrapavi papiri Olovka sa oznakom V, pero, akvarel-četkica, ugqen, tuš
KQU^NE RE^I • kompozicija • piramidalna • horizontalna
• dijagonalna • vertikalna • kružna • slobodna [17]
[18]
9 788652 908899