Macina školica

та све Сазнајтешше дете, може ваите учење подстичтивност, и креа те свет, откривај те се! дружи

Ова серија децу у узрсликовница за до шесте г асту од прве помоћи р одине може најранијиходитељима да од малишана дана код својих према књи развијају љубав њихово зазпи – да подстичу аж ње, ма шту и радознаал ост.

књига е њ а т и ч о к Заједничњ х нешто и њ з у е и дружепше што можете те je најле детету. Тако ће поклониртаибрити да постанеа, особ га ох а н ћ е р с и сигурна оно што је важноје јер се свдеетињству – касни догађа у само понавља. се

За подстицање дечјег развоја и креативности Зекина школица

Јежићева школица

1. година

Куцина школица

3-4 године

Медина школица

1-2 године

Мацина школица

4-5 година

Совина школица

2-3 године МАЦИНА ШКОЛИЦА • прво издање • аутори Симеон Маринковић и Славица Марковић • илустратор Евелина Данева Рајнингер • графички дизајн Душан Павлић • уредник Славица Марковић • лектор Виолета Бабић • припрема за штампу Небојша Митић • издаје Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 • тел./факс: 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs • штампа Графостил • тираж 3000 • година штампе 2016 • copyright©Креативни центар 2016

5-6 година

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN 978-86-529-0348-1 COBISS.SR-ID 225725964

ЗА П ССТТИИ О О Н Н В ОДСТ ТТИИВ А Е А ИЦАНЬЕ Д Р Е к Р К ЕЧjeГ РАЗВОjА и

2Го-ди3нe

2Го-ди3нe ЗА СТИ ПОДС О Н В ТИЦАНЬ ТИ Е ДЕЧjeГ РАЗВОjА И КРЕА

СИМЕОН МАРИНКОВИЋ СЛАВИЦА МАРКОВИЋ Илустрације Евелина Данева Рајнингер

Развој детета од друге до треће године Неке одлике развоја

Активности одраслЕ ОСОБЕ

Развој говора

Првих месеци треће године живота дете говори о себи у трећем лицу (То [је] Ненино. Дај Нени [то].). Дете зна да допуни последњу реч у познатом стиху, а схвата и почиње да користи предлоге: у, на, иза, испод. Средином овог периода повећава дужину реченице (Тата даје лопту.) и користи речи које означавају својства и односе: велики—мали, сада—после, жуто—плаво—црвено—зелено. Осим тога, рецитује краће песмице, а разуме питања као што су: Ко лети?, Ко скаче?, Ко плива?, Ко трчи?, Ко се сакрио?

Успоставити добар говорни и емоционални контакт с дететом.

Кад већ пуни трећу годину дете тражи да му се причају омиљене приче, препричава доживљаје, често поставља питања (Ко?, Шта?, Како?). Тада почиње да употребљава заменице (и заменицу ја). Број речи које користи расте и до 700, мада су разлике међу децом велике (од неколико десетина до више стотина речи).

Интелектуални развој (логичко мишљење) У првој половини треће године развоја дете тражи и налази предмет који му није у видном пољу, разликује шта је исто, а шта различито, издваја из гомиле истоветни предмет (нпр. све коцкице). Осим тога, дете открива особине предмета из околине: боју, облик, величину. Средином овог развојног периода дете може да разликује: један, још један, много, ниједан; разликује и разврстава велико и мало, да групише исте боје и облике у одговарајући скуп. Крајем треће године може да понови три броја или реченицу од четири речи, да спарује четири облика: круг, квадрат, троугао, правоугаоник и препознаје најдужу или највећу од три ствари. Веома је радознало и често поставља питања: Ко је то?, Шта је ово? Радо се игра конструктивним материјалом правећи куле.

Говор развијати пратећи остале активности детета. Подстицати говор кроз игре: • игре именовања (именујемо предмете које користимо и блиске особе); • игре налога (донеси, пронађи, где је?); • игре улога (игра маме и бебе и др.); • игре погађања; • игре допуњавања; • игре с речима супротног значења (вруће—хладно, велико—мало и др.); • игре у којима се исказују односи: у, на, иза, испод, поред (Миш је испод стола.) и • заједничким разгледањем и читањем сликовница; • причањем кратких прича; • казивањем кратких песмица; • извођењем драматизација; • заједничким причањем о нечему што се догодило (Шта је онда било?, Ко је то учинио?); • скандирањем и ритмичким понављањем речи, слогова и гласова; • понављањем и варирањем реченица (Меда има крушку. Меда једе крушку.).

Интелектуални развој (логичко мишљење) Стварати услове и подстицати дете да: • препознаје слике животиња на основу неког дела (нпр. главе); • разврстава предмете према некој особини (по боји). Играти игре упоређивања: који је предмет већи или мањи, да ли је нешто исто или различито; игре „ко бајаги“; игре улога (васпитача, продавца, лекара); игра „један мени — један теби“; игре скривалица; игре слагања мањих играчака које се стављају у већу. Подстицати дете да извршава налоге: дај један, дај још један, дај два. Подстицати дете да слаже различите слагалице (спојити две половине јабуке).

Графомоторика

Ово је период када дете и даље жврља, али и кад линије постају све усклађеније. Дете држи прстима оловку и опонаша повлачење црте усправно и водоравно.

Показивати детету како да повлачи линије водоравно, усправно, кружно, испрекидано и подстицати га на то.

Крајем овог периода дете црта круг кад му се покаже како то да уради, опонаша цртање крстића и боји воденим бојама.

Подстицати дете да црта и боји на различитим подлогама, различитим прибором за цртање и бојење.

Упознавање околине

Током овог развојног периода дете воли да помаже одраслима у кућним пословима. Често позива одраслог да види шта оно ради. Прикључује се детету или групи деце у игри (Ринге, ринге раја и др.). Понекад се сукобљава с другом децом око пажње одрасле особе или око тога чија је играчка.

Подстицати дете да буде учесник у радњама које се изводе у породици (сређивање собе, припрема хране и др.).

Развија родни идентитет (именује себе као дечака, односно девојчицу). Познаје важније делове свог тела и препознаје свој лик у огледалу.

Играти игре спремања и распремања.

Дете се радује боравку у природи, контакту са животињама и биљкама. Користи речи учтивости: молим, хвала, извини, изволи. Игру често прати говором. Покушава да поспреми играчке.

Играти игре пред огледалом, игре сарадње, помоћи, решавања конфликата. Подстицати дружење с вршњацима.

Зна своје име, узраст, имена родитеља, најближих рођака, место у којем живи.

Чулна осетљивост и опажање У првој половини треће године развоја дете препознаје осете који потичу из његовог тела, препознаје и именује неке особине и осећања других на основу израза лица и покрета тела. Нека своја осећања дете исказује речима. Дете развија унутрашњу контролу осећања и понашања усвајањем одређених норми (каже но-но, жиш, не треба кад жели, а зна да не треба да додирне нешто вруће). У даљем развоју до пуне треће године препознаје фине детаље на слици, себе на фотографији, проналази одређену књигу по изгледу. Дете радо слуша пријатан говор одраслих, разбрајалице, песмице и кратке приче. Радо се игра различитим материјалима и истражује их. Склапа слику од два до четири елемента.

Играти игре отискивања различитим шаблонима – од кромпира, јабуке, лишћа, коцака и др.

Играти игре извршавања налога и задатака. Хвалити дете за одређена постигнућа и подржавати његово настојање да буде самостално. Приказивати фотографије чланова породице, разговарати о томе где су и шта раде.

За време боравка у природи подстицати дете да запажа изглед и понашање животиња, изглед и особине биљака.

Чулна осетљивост и опажање Обавештавати дете о околини пријатним тоном гласа, мимиком, гестом и подстицати га на то да и само проба, осети, доживи. Омогућавати детету да осети мирисе, облике, боје, звуке у природној околини. Обезбеђивати детету разноврсне предмете, играчке, неструктуриране материјале које може да додирује, опипава и истражује. Играти игре препознавања емоција, откривати и разумевати узроке емоција, разговарати о томе шта значи кад је неко љут, тужан, уплашен, како се тада понашати и шта радити кад се тако осећамо. О овим темама можете сазнати нешто више из следећих наших издања: Х. Муркоф, Ш. Мејзел: Шта да очекујете у другој години А. Ајзенберг, Х. Муркоф, С. Хетавеј: Шта да очекујете у другој и трећој години И. Ивић и др: Развојна мапа М. Шаин и др: Корак по корак 1 М. Шаин и др: Корак по корак 2 М. Шаин, С. Чарапић: Корак по корак 3 М. Шаин, С. Чарапић: Корак по корак 4 Ч. Вуд: У корак с развојем

Добар дан! Ја сам маца. А како се ти зовеш?

4

Покажи мацине очи. Покажи мацин реп. Где су мацине уши? Покажи. А где је пужић? Покажи га.

Maца воли да спава са својом лутком.

Где спава маца? Покажи. Где спава лутка? Покажи. Чиме се покрила маца? Које је боје њено ћебенце? Које је боје њен јастук? Ко још спава у овој соби? Покажи. Шта се види кроз прозор собе? Где спава пужић? Пронађи га.

5

Маца уме сама да се обуче.

6

Маца је обукла хаљиницу. Обула је и патике. Браво, мацо! Ти сам умеш да се обучеш! Маца сада седи. Ко стоји поред маце? А где је пуж?