^ITANKA za peti razred osnovne {kole drugo izdawe autori
ilustrovali
re~nik i leksikon izradila recenzenti
dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Du{an Pavli}, Dobrosav Bob @ivkovi}, Ivica Stevanovi}, Milan Pavlovi}, Boris Kuzmanovi} i Tihomir ^elanovi} Violeta Babi} prof. dr Stani{a Veli~kovi}, Filozofski fakultet u Ni{u Jelena @uri}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti, O[ „J. J. Zmaj“ u Pan~evu An|elka Ru`i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti
lektor
Violeta Babi}
urednik
An|elka Ru`i}
likovni urednik
Du{an Pavli}
priprema za {tampu izdava~
Marko Huber Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
za izdava~a copyright
mr Qiqana Marinkovi} © Kreativni centar, 2007
CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:821-82(075.2) ^ITANKA : za peti razred osnovne {kole / [[priredili] Simeon Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovali Du{an Pavli} ... [i dr.]; re~nik i leksikon izradila Violeta Babi}]. - 2. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). - 200 str. : ilustr. ; 27 cm - (Kreативна школа) Tekst }ir. i lat. - Tira` 10.000. - Leksikon kwi`evnih pojmova: str. 186-189. - Re~nik: str. 190-197. ISBN 978-86-7781-569-1 1. Marinkovi}, Simeon, 1941 [urednik] COBISS.SR-ID 156029452
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00126/2008-06.
^ITANKA za peti razred osnovne {kole
VODI^ da li zna{?
analiza teksta
smisli i napi{i
kwi`evni pojmovi
doma}i zadatak
re~nik
1 Qubav i prijateqstvo
U^I]EMO:
o lirskim pesmama i stilskim figurama o lirskim qubavnim pesmama o temi, glavnom motivu i toku radwe (fabuli) u kwi`evnom delu o nau~nopopularnom tekstu o romanu za decu o anegdoti o lirskom zapisu o pismu kao obliku kwi`evnog stvarawa
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
da nau~i{ da recituje{ [a{avu pesmu Miroslava Anti}a i zapi{e{ {a{ave odgovore na pitawe: „[ta je qubav?“ da predlo`i{ neka pravila za dobre odnose u odeqewu da pro~ita{ roman Hajduci Branislava Nu{i}a da opi{e{ jedan most iz svog kraja
^ime se, po tvom mi{qewu, odlikuje dobra pesma? Evo zapisa pesnika Du{ana Radovi}a o tome: „Dobra pesma mora biti naslowena na neko iskustvo ili na do`ivqaj. Dobra pesma je ono o ~emu peva i jo{ ne{to {to se mo`e povezati sa wenim sadr`ajem... Dobra pesma je plemenite pesni~ke gra|e, razvijenog jezika, bogatog re~nika, neo~ekivanih prizora i slika, iznena|uju}ih spojeva... Dobra pesma mora biti pametna. Ona mora re}i ~itaocima ono {to nisu znali ni umeli da ka`u onako kako to pesma ume.“
Ovo je kriti~ki prozni tekst o poeziji. Sada }emo pro~itati Pesmu o pesmi Jovana Jovanovi}a Zmaja, koja govori o tome za{to je pesma va`na i kakva pesma treba da bude.
Jovan Jovanovi} Zmaj
PESMA O PESMI bla`iti
}ud druk~e
melem
Gde je bola, gde je jada, – Pesma bla`i; Gde se klone, gde se pada, – Pesma sna`i; Gde su qudi dobre }udi, – Pesma s' ori; [to ne mo`e{ druk~e re}i, – Pesma zbori; Gde utehe nema druge, – Pesma sti`e; A gde sumwa sve obara – Pesma di`e. Jer u pesmi nema mr`we, Qubav vlada; U pesmi je cvetak vere, Melem nada.
skrotiti
bogodan plemenit
skvrniti svetiwa
4
Neguj pesmu, wom }e{ skrotit Quta tigra – Ali pesma ne sme biti Pusta igra. Pesma mora biti sveta, Biti ~ista, Ba{ kô zvezda, u visini [to se blista.
Mora biti bogodana, Plemenita. Mora biti obasjana, Istinita. Mora te}i iz dubine Srca zdrava – Taka pesma sve osvaja, Pokorava. Taku pesmu gaji, neguj, Dok te traje! Ne skvrni je la`nom du{om, – Svetiwa je! Jovan Jovanovi} Zmaj (1833–1904) ro|en je u Novom Sadu. Najve}i je srpski pesnik za decu. Opevao je de~ji `ivot, igre, de~ji svet sa mnogo qubavi i `eqe da deca `ive vedro i da postanu dobri qudi. Najpoznatije kwige su mu: Zlatna kwiga za decu, ^ika Jova srpskoj deci, ^ika Jova srpskoj omladini i druge. U wegovu ~ast odr`avaju se Zmajeve de~je igre i dodequje Zmajeva nagrada.
KWI@EVNI POJMOVI
Pesma o pesmi je lirska pesma. U woj se na slikovit na~in izra`avaju ose}awa, raspolo`ewa i razmi{qawa pesnika. Ovu pesmu krase stilske figure (izra`ajna sredstva). Epitet – daje novo i dubqe zna~ewe re~ima uz koje stoji: plemenita pesma, quti tigar. Personifikacija – predmetima i pojavama se pridaju qudske osobine: pesma zbori, qubav vlada. Pore|ewem se ne{to {to je nepoznato ~ini razumqivim i jasnim upore|ivawem sa ne~im {to je poznato: pesma je ~ista ... ba{ kô zvezda, u visini / [to se blista.
Navedi po tri odlike dobre pesme koje navode pisci ovih tekstova:
Du{an Radovi} u kriti~kom tekstu 1. 2. 3. J. J. Zmaj u Pesmi o pesmi 1. 2. 3.
Objasni zna~ewe stihova iz pesme (vidi re~nik na kraju ~itanke):
Neguj pesmu, wom }e{ skrotit Quta tigra – Mora te}i iz dubine Srca zdrava –
5
[ta zna~i re~ {a{av? O ~emu bi mogla da govori pesma pod nazivom „[a{ava pesma“?
Miroslav Anti}
[A[AVA PESMA {a{av
Mama mi ka`e: {a{avo moje, {ta se to zbiva u tvojoj glavi? U woj de~aci, ka`em, postoje, de~aci sme|i, crni i plavi. Mama mi ka`e: {a{avo moje, zar mogu tamo svi da se slo`e? Ja mami ka`em: kad ve} postoje, nek tu i stoje – {ta se mo`e. Mama mi ka`e: pusti pri~e, – zbijeni tako na {ta li~e? Ja rukom mahnem i uzdahnem. Svi oni li~e, svi mnogo li~e na ne{to lepo kao iz pri~e. Na sve {to ~ekam. Na sve {to ho}u. Li~e na nemir. I na samo}u. Mama mi ka`e: {a{avo moje, pa oni, zna~i, ne postoje.
java
Postoje, ka`em, kao na javi de~aci sme|i, crni i plavi. [ta da se radi, mama veli. Ja ka`em: ni{ta, ve} da se `eli da nikad ~ekawe ne izbledi. Mama me pita: a da l’ to vredi? A ja se sme{kam: vide}e{ – vredi.
6
Miroslav Anti} (1932–1986) ro|en je u selu Mokrinu kod Novog Sada. On je na{ najve}i pesnik prvih qubavi. Poznate su mu kwige: Nasmejani svet, Plavi ~uperak, [a{ava kwiga, Garavi sokak, Olovka pi{e srcem, Hodaju}i na rukama i druge.
Prona|i u pesmi odgovore na slede}a pitawa: [ta misli i {ta ose}a majka kad ka`e devoj~ici {a{avo moje? [ta majka `eli da sazna? Prona|i i podvuci u pesmi stihove u kojima se govori o tome kako se ose}a devoj~ica. Objasni za{to se ona tako ose}a. O ~emu misli i {ta ose}a devoj~ica kad ka`e: Ja rukom mahnem / i uzdahnem? Za{to devoj~ica `eli da nikad ~ekawe ne izbledi? Za{to je devoj~ica na kraju pesme sa sme{kom rekla: vide}e{ – vredi? Zaokru`i dva razloga zbog kojih je ovo lirska pesma: 1. zato {to opeva doga|aje i li~nosti 2. zato {to govori o ose}awima 3. zato {to u pesmi preovla|uje pripovedawe 4. zato {to je jezik pesme slikovit.
Zapi{i {a{ave odgovore tvojih drugova i drugarica i svoj odgovor na pitawe: [ta je qubav? 1. 2. 3. 4. 5. 6.
KWI@EVNI POJMOVI
U ovoj lirskoj pesmi se govori o qubavnim ose}awima. Zato ova pesma pripada qubavnim lirskim pesmama. Tema pesme (ono o ~emu se u woj govori) je qubav koju ose}a devoj~ica. Glavni motiv (glavni pokreta~ misli i ose}awa) u pesmi je qubav.
DOMA]I ZADATAK Nau~i da recituje{ ovu pesmu. Pogledaj Pravila za izra`ajno ~itawe i recitovawe na 184. strani ~itanke.
7
Koji su naj~e{}i izgovori u~enika za ka{wewe u {kolu?
Milovan Vitezovi}
[E[IR PROFESORA KOSTE VUJI]A (odlomak)
buntarski
8
Profesor Kosta Vuji} je uobi~ajeno zastao ispred razreda. Nikakav `amor nije dopirao kroz vrata. [ta li je sad? Kao da nema nikog? Prineo je ruku obodu {e{ira i polako otvorio vrata. Profesor nije mogao verovati svojim o~ima. Maturanti su ustali bez re~i i bez {uma, takore}i. Profesor ih je u ~udu pogledao. Pogledao je potom i u prozor naspram vrata i, premda je prozor bio zatvoren, mirno je oti{ao do wega i lepo spustio {e{ir na policu. Ponovo je pogledao u maturante. Bili su tako mirni da im ni bubice nisu bile ravne. Koliko se se}ao, a toga bi se se}ao, nikad nisu bili tako mirni. Pregledao je stolicu, zavirio pod katedru. Nije verovao da su se |aci smirili bez ikakvog razloga, bez neke planirane |avolije. Otvorio je dnevnik, ali nije znao {ta da po~ne. Ova neuobi~ajena ti{ina izbacila ga je iz sedla. Pomislio je kako je ovo stawe da se izludi. Ustao je i po{ao me|u |ake. „Petrovi}u“, zastao je pored Mihaila Petrovi}a. Petrovi} je ustao, lepo, mirno i bez re~i: „Kako si sa zdravqem, Petrovi}u?“ „Hvala na pitawu, gospodine profesore, dobro sam“, odgovorio je naju~tivije od kada ga zna, a zna ga ve} osam godina. Profesor Vuji} je zavrteo glavom, opipao se po le|ima, da mu nisu {ta zaka~ili. Pred wim je bio Pavle Popovi}: „Popovi}u, da nisi slab?“ „Nisam, gospodine.“ Popovi} prvi put nije insistirao na `ivciraju}em propisu oslovqavawa profesora. „A ti, Mitrovi}u?“ „Nisam, gospodine.“ „Ima{ li kakvih nezgoda, Mitrovi}u? Samo reci, blago meni“, u~inilo mu se da je Mitrovi} mawe razbaru{en negoli obi~no.
„Nemam“, kazao je suvo. „Aha. A ti, Prodanovi}u, da nema{ kakvih briga, svojih ili narodnih?“ „Nemam, gospodine“, rekao je bez buntarskog naglaska.
bezna|e
fakat
Primetio je da Jovan Cviji} nema kwige u ruci, a ve} ga, godinama, uzalud opomiwe da ne ~ita na ~asu, da spremi kwigu u klupu dok traje ~as: „Cviji}u, gde ti je kwiga?“ „U klupi, spremqena, gospodine profesore, nije red da ~itam na ~asu.“ „A kako ste vi ostali sa zdravqem i uop{te, onako, kako ste?“, zabrinutim pogledom je obuhvatio ceo razred. Odgovorili su mu jednoglasno: „Dobro smo“. Profesor se vratio za katedru, kao u bezna|e: „Pa {ta vam je onda? [to ste mirni i ozbiqni, do |avola?!“ Razredom se zaorio dugo suzdr`avani smeh, koji je izbrisao zabrinutost s profesorovog lica. Skamije su za{kriputale. „Sve mangup do mangupa. Dogovorila se banda. Umirili se da mene sekiraju. A ja se zabrinuo“, profesorove zabrinutosti je nestalo, smenila ju je qutwa. Otvorio je dnevnik i viknuo: „Jovan Cviji}!“ Jovan Cviji} je sko~io, sada ve} sa kwigom u ruci. „Zapisan si u petak dvadeset drugog da nisi bio u {koli! Da li ti je to poznato?“ „Poznato mi je, gospodine profesore.“ „Ovo {to pi{e, to je fakat. Misli{ li ti to pravdati?“, profesor je prstima kucao po mestu gde je Cviji} bio zapisan. „Mislim, gospodine. Imam opravdawe.“ „Na sunce s wim.“ „U petak sam bio lepo po{ao u {kolu i usput se zamislim...“ „O ~emu, Cviji}u?“, pitao je Mihailo Petrovi}. „O prirodnim naukama.“ „O prirodnim naukama se ~ovek mo`e dobro zamisliti. Petrovi}u, ne prekidaj |aka kad daje opravdawe. [ta je bilo daqe,
Cviji}u?“ „I i|av{i tako zami{qen, naletim na uli~ni stub i ... udarim glavom u wega!“ „Gde, Cviji}u? Ne}u da ti kle{tima vadim opravdawe iz usta!“ „Pred Narodnim pozori{tem, gospodine.“ „Zar opet?“, profesor se nalaktio i cedio opravdawe. „Nije opet, gospodine profesore.“ „A pro{li put?“ „Pro{li put nije bio stub...“, Cviji} je `eleo sve da razjasni. „Nego rupa...“, profesor je istrajavao po svome. „Da, rupa, gospodine profesore...“ „Kod pozori{ta, Cviji}u.“ „Ali sa druge strane, tamo gde se gradi velodrom da velosipedi ne bi gazili mirne gra|ane, prolaznike“, i Cviji} se dr`ao svoga. „I ti si prva `rtva beogradskog velodroma, Cviji}u?“, pitao je profesor sa izvesnom primesom podrugqivosti, kao da se i sam zanoveta. „Moglo bi se re}i, gospodine profesore Vuji}u, ali ja se nadam da }u ostati poznatiji po ne~em drugom.“ Za Cviji}a sve mora imati meru, pa i profesorova podrugqivost.
velodrom velosiped
primesa zanovetati se
Milovan Vitezovi} je ro|en 1944. godine u Vitezovi}ima kod Kosjeri}a. Napisao je zanimqive kwige pesama, pri~a i drama za decu. Poznate su: Ja i klinci ko pesnici, Unuci Deda Mraza, \a~ko doba, Izabrano detiwstvo, [e{ir profesora Koste Vuji}a i druge.
9
Prona|i u tekstu i podvuci dve scene u kojima se iskazuje zbuwenost profesora Vuji}a. Kako se profesor Vuji} odnosi prema svojim |acima? Na osnovu ~ega to zakqu~uje{? Kako se |aci odnose prema profesoru Vuji}u? Po ~emu to mo`e{ da zakqu~i{? Koji je deo ovog ~asa bio najuzbudqiviji? Za{to? Prona|i u tekstu i podvuci zelenom bojom re~i profesora Koste Vuji}a iz kojih se vidi razlog zbog kojeg su ga u~enici do~ekali neobi~no mirno. Objasni zna~ewe izraza izbaciti nekoga iz sedla. Slede}e re~enice iz teksta predstavqaju uvod, zaplet i rasplet radwe odlomka iz pri~e. Pored svake re~enice napi{i koji deo radwe predstavqa (uvod, zaplet, rasplet): !
[ta li je sad? Kao da nema nikog?
" Profesor #
Kosta Vuji} je uobi~ajeno zastao ispred razreda.
Umirili se da mene sekiraju. A ja se zabrinuo.
Napi{i kako izgleda uobi~ajen dijalog izme|u u~enika i nastavnika u tvojoj {koli.
Nastavnik: U~enik: Nastavnik: U~enik: Nastavnik:
Ovde napi{i kako bi trebalo da izgleda dijalog izme|u u~enika i nastavnika u tvojoj {koli.
Nastavnik: U~enik: Nastavnik: U~enik: Nastavnik:
10
Sakupite u odeqewu sve va{e ideje i po{aqite ih razrednom stare{ini. Pokrenite akciju „Ho}emo qubaznu {kolu!“.