8
m
Ivan Pomo • Kristof Ila-Somer
Mi i naša istorija 281 mm
Mi i Nasa istorija PRESVLAKA RAVNA RIKNA Knjizni blok 96 strana (integralni forzeci) 275 x 275 mm
281 mm
Ivan Pomo MI I NAŠA ISTORIJA Naslov izvornika Nous, notre Histoire Text by Christophe Ylla-Somers & Yvan Pommaux, illustrations by Yvan Pommaux © 2014 l’école des loisirs, Paris Tekst Kristof Ila-Somer i Ivan Pomo Ilustracije Ivan Pomo Obojila Nikol Pomo © za izdanje na srpskom jeziku Kreativni centar 2020 Prevela s francuskog Slavica Miletić Urednik Milena Trutin Lektor Nevena Živić Tehnički urednik Tatjana Valjarević Izdaje Kreativni centar, Beograd, Gradištanska 8 Tel. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković, direktorka Štampa Publikum, Beograd Godina štampe štampe 2020 Tiraž 2000 CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN 978-86-529-0793-9 COBISS.SR-ID 283650316
4
Ivan Pomo
Mi i naĹĄa istorija Tekst: Kristof Ila-Somer i Ivan Pomo Obojila: Nikol Pomo
Ne znamo kako je počela naša istorija, a nećemo saznati ni kako se završava. Ona se odigrava na planeti koja se, kao i druge planete, kreće u beskrajnom svemiru. Nauka nas uči da svet postoji milijardama godina, tokom kojih su se događale klimatske promene. Ledena doba smenjivale su velike vrućine, kada se stvarala vodena para… 6
Vodena para se pretvarala u vodu i padala u vidu kiša u ogromne kratere, buduće okeane. Olujni oblaci puni elektriciteta tutnjali su nebom. Sunčevo zračenje i munje izazivali su u vodi hemijske reakcije, koje su, pre više od tri milijarde godina, pogodovale nastanku života u obliku sićušnih primitivnih organizama. 7
– Dve milijarde godina… Građa organizama je postajala sve složenija i s vremenom su se razvile biljne i životinjske vrste. Neke su opstale, druge su se mnogo promenile ili nestale. Prošlo je više miliona godina. Čitava večnost… Neki sisari su počeli da liče na ljude.
8
– Tri miliona godina Među njima je Homo erectus (uspravni čovek), sakupljač i lovac…
– 400.000 godina ... koji se priliÄ?no dobro snalazio.
9
– 140.000 godina
– 60.000...
Još jedan dvonožac razvija se u Africi. Njegovi krici prerastaju u jezik, a on zahvaljujući tome napreduje i postaje Homo sapiens (razumni čovek), to jest ‒ ti! Svi mi! Nismo se suštinski promenili već 150.000 godina… Vratimo se unazad do tog dalekog vremena i pogledajmo kakvi smo bili… Izumeli smo i vredno proizvodili osnovne alatke, znali smo kako da zapalimo vatru… Živeli smo u malim raštrkanim grupama. Naš broj se uvećavao. Uskoro nam je ponestalo prostora i uslova za život. Krenuli smo dalje bez jasnog cilja.
AZIJA
EVROPA
AFRIKA
Tokom nekoliko milenijuma, naselili smo svet. AUSTRALIJA
10
SEVERNA AMERIKA
– 20.000…
– 10.000…
Jezik postaje precizniji i razvija se mišljenje. Javljaju se pitanja o tome kako smo nastali i o proticanju vremena. Sahranjujemo svoje mrtve.
JUŽNA AMERIKA
Vrlo rano pokušavamo da stvorimo neko umetničko delo iako ne izgleda da je ta delatnost korisna za preživljavanje. Nalazimo način da ostavimo trag svojih ruku na steni. Kroz nekoliko hiljada godina znaćemo da slikamo i crtamo.
11
– 9.000…
AFRIKA
Trudimo se da umereno lovimo druge životinje na svom području. Naučili smo da ih pripitomimo i gajimo. Pokazalo se da su goveda, koze i ovce pogodni za pripitomljavanje i da nas mogu snabdevati mlekom, mesom i kožom. Kako se ovoga nismo ranije setili?
12
Ti Eu
fra
ga
r
Sumer t
i jsk rsi Pe zaliv
Obično bez žaljenja napuštamo svaku teritoriju na kojoj nema dovoljno prirodnih bogatstava, ali ne i ovo lepo mesto, koje će kasnije biti nazvano Sumer. Ne, nećemo otići odatle kad ponestane gazela, naše omiljene divljači. Da bismo preživeli, ješćemo divlji ovas i pšenicu, kojih ovde ima u izobilju. Shvatićemo da možemo posejati zrno, rasaditi mladice i bdeti nad njihovim rastom. AZIJA Sumer To su počeci zemljoradnje, koja će iz osnova promeniti naš način života.
– 4.000… Bilo nam je potrebno više od pet hiljada godina da na svim kontinentima ovladamo zemljoradnjom i stočarstvom.
Svuda niču prve kuće, koje se razlikuju po materijalu i načinu gradnje. One se uskoro grupišu u sela. Zalihe hrane čuvamo na sigurnom i tako dobijamo vreme za otkrivanje i razmišljanje. Neki postaju zanatlije. Pronalazimo zlato, bakar, kalaj i proizvodimo bronzu. To su počeci metalurgije. Kovač je važan čovek u selu. 13
Sela se šire. Ima nas previše da bi nam se neko samo nametnuo kao vođa, a potreban nam je neko da brine o poštovanju pravila zajedničkog života. Isprva biramo vođe, ali oni ubrzo počinju sami da imenuju naslednike, prisvajaju sve veću moć i bogate se. Okružuju se onima koji su im odani i kojima su naklonjeni. Tako počinju da se ocrtavaju društvene kategorije: plemići, seljaci, zanatlije…
Stvarima kojima trgujemo ili koje razmenjujemo, određujemo vrednost. Imovina postaje lična, a ne zajednička.
Kuće i zemlju ostavljamo svojim naslednicima. Među nama se javljaju nejednakosti.
14
Izumevamo nova oruđa, nove metode… Dopadaju nam se neki predmeti, nakit, ukrasi…
Na nekim područjima uređujemo mesta za verske obrede, ili neumorno, tokom dugog vremenskog perioda, podižemo ogromne kamene blokove, precizno raspoređene i usmerene prema nebu. Tu se okupljamo da bismo se molili Suncu, Mesecu i zvezdama, koje smatramo božanstvima. Tražimo od njih odgovore na pitanja o životu, smrti i neobjašnjivim pojavama. Oni nam odgovaraju na neobičan način, rečima vračeva ili šamana.
– 3.000… Svuda ima malih, čvrsto povezanih zajednica lovaca-sakupljača, koji žive u prirodnim skloništima ili kolibama. Ali u Sumeru niču gradovi okruženi visokim bedemima, nad kojima se uzdiže kraljevska palata, a nad njom veličanstveni hram posvećen bogovima zaštitnicima. Društvo je podeljeno prema bogatstvu, funkciji i zanimanju svakog pojedinca. Izvan bedema, seljaci su i dalje vlasnici svoje zemlje. Ali, oni su često siromašni, a kraljevska moć koja bi trebalo da ih štiti, za njih predstavlja obavezu, jer moraju da plaćaju poreze u naturi i da obavljaju teške poslove bez nadoknade.
16
17
Ovde, u Sumeru, neki među nama već dugo broje i razvrstavaju robu urezujući znake šiljatim predmetom na glinene tablice. Specijalizuju se, usavršavaju svoj sistem grafičkih simbola i uskoro postaju povlašćena kasta pisara. Smišljaju prvo pismo, nazvano klinasto, zato što znaci urezani u glinu imaju oblik klina. U početku slikovno, to pismo postepeno postaje sve apstraktnije i savršenije. Naša istorija odsad će moći da se zapisuje i čuva od zaborava.
18
Želeli smo da ispričamo našu istoriju. Ne istoriju kraljeva, kraljica, vođa, emira, velikih mogula, imperatorki, carica, predsednika i diktatora … već našu. Istoriju muškaraca, žena i dece koji su nastanjivali Zemlju. Taj roman-reka počinje pre približno 150.000 godina i ne završava se, a njegovi junaci smo mi. Uprkos mračnim razdobljima, čestim ratovima i sukobima s kojima se i danas suočavamo, otkrili smo, napravili i stvorili mnogo toga čudesnog i promenili smo svet. Iako smo često bili podsticani da mrzimo jedni druge, umeli smo da gradimo i bratske odnose. Bilo je i zabave jer znamo da plešemo i da stvaramo muziku. Pogledajmo – ne stavljajući ovu ili onu zemlju u prvi plan – šta smo doživeli za sve to vreme. Šta će okriti taj pogled?
9 788652 907939 94