Princezin rođendan

Библиотека ПРИНЦЕЗА СОФИЈА

Књига пета Принцезин рођендан Прво издање

Уредник Анђелка Ружић Дизајн Душан Павлић Илустрације Бојана Стојановић Лектор Мирјана Делић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs © Креативни центар 2020 За издавача Љиљана Маринковић, директорка Штампа Графостил, Крагујевац Година штампе 2020 Тираж 1500 ISBN 978-86-529-0858-5

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32 АЛЕКСИЋ, Весна, 1958

Принцезин рођендан / Весна Алексић ; илустровала

Бојана Стојановић. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2020 (Крагујевац : Графостил). – 40 стр. : илустр. ; 20 cm. – (Библиотека Принцеза Софија ; књ. 5) Тираж 1.500.

ISBN 978-86-529-0858-5 COBISS.SR-ID 27740681

Илустровала

Бојана Стојановић

Тo

едне касне вечери у малом краљевству, у дворском салону водио се овакав разговор.

– Зар поново није хтела да преприча причу коју сте читале?

– упитала је краљица дадиљу мале принцезе Софије.

– Није хтела. Рекла је да се прејела, спустила је главу на јастук и за тили час заспала – одговорила је дадиља Ана.

– Баш забрињавајуће! – поновила је краљица. – Само тај задатак упорно одбија.

– Мислим да мало претерујете!

– јавио се краљ. – Софија иде тек у први 7

8

разред, и то у прво полугодиште! Има још много времена да заволи и ТО у школи!

– Tребало je да га заволи већ – наставила је краљица. – Кад сте Ви, Петре, савладали тај задатак? Заповедник страже, дугајлија Петар, замишљено је погладио своје брке: – Морам да будем искрен, почео сам још пре поласка у школу, уз старијег брата. Па, оваj … и после гашења светла увече, уз батеријску лампу, држао сам књиге испод покривача. Брат ми је наплаћивао чување тајне. Да ме не би одао мами и тати, давао сам му кликере, колаче, сличице фудбалера и још свашта…

– И ја сам такође скривала књиге – насмешила се дадиља Ана благо поруменевши.

– Ето! А Софија касни! Њу ТО као да уопште не интересује… – уздахнула је краљица.

9

– Опет морам да одбраним своју кћер. Све задатке добро ради, рачуна, лепо пише, учитељ Сима је хвали… Хајде да се не бринемо унапред!

– Не слажем се с тобом. И ТО је задатак! – побунила се краљица.

– ТО није задатак. ТО је једна драгоценост коју свако мора да открије сасвим добровољно, никако из принуде – благо је рекао краљ. И шта је ТО о чему се водио озбиљaн разговор у салону? Шта је ТО од чега се малој принцези одмах приспава? И шта ТО треба да открије? То је наизглед једноставна појава и зове се читање књига. И овај брижни разговор водио се управо зато што је учитељ Сима задао својим ђацима да одаберу и прочитају неку књигу по својој жељи. У петак ће 10

сви заједно у библиотеци разговарати о ономе што су прочитали. Била је већ среда, а принцеза још није ни такла своју књигу. Зашто? У понедељак увече Софија је открила да има жуљ на нози од нових ципелица, а кад неко има жуљ, није му до читања књиге. У уторак увече принцеза Софија је погледала одабрану сликовницу и рекла: – Ма ја ту причу знам, гледала сам цртани филм и не морам да је читам! У среду увече, кад је дадиља Ана пронашла нову сликовницу, принцеза је рекла да нико на свету не може да чита с препуним стомаком и одмах чврсто заспала.

11

12

Иначе, док се није појавило ТО са читањем књигa, у школи је било баш занимљиво и лепо. Софија је коначно имала довољно другара за играње и ван школе, јер је учитељ Сима наглашавао да им одељење сада представља читаву једну нову породицу. Ту се све делило и тако су одмах почеле и заједничке прославе рођендана. Прво је Лука славио рођендан. Једне септембарске вечери, кад је сунце лагано тонуло иза брежуљака у краљевству, принцеза Софија и дадиља Ана кренуле су у куповину поклона за Луку. Ана је одмах застала испред излога велике књижаре.

– Луки треба меморијска картица за телефон! – рекла је с негодовањем мала принцеза.

13

Дадиља Ана се гласно насмејала забацивши своју дугу сјајну косу. Подигла је свој кажипрст и уз љупки осмех рекла: – Никако!

– Није то скупо! Имам ја своју уштеђевину!

– брзо је рекла Софија жустро одмахујући главом и својим крупним коврџама и укопала се у месту пред улазом у радњу.

– Скуп поклон је непристојан јер онда онај који га добије осећа обавезу да узврати истом мером – закључила је Ана.

14

– То баш и није у реду… – започела је Софија, а онда ју је Ана прекинула, подигла обрве и победоносно објавила: – Купићемо му неку лепу књигу! То се таман уклапа и у задатак учитеља Симе. Нека Лука почне да прави своју библиотеку, књига је дуговечан поклон и савршен на сваки начин. Последње речи је нарочито нагласила и Софија се одједном сетила како те вечери треба да прочита своју књигу. На срећу, била је то сликовница, није била дугачка и – зачудо! – није била ни толико досадна. Ни час у библиотеци на којем су говорили о књигама није био досадан. Деца су занимљиво причала о јунацима и њиховим догодовштинама, тако да Софија није ни стигла на ред да и сама нешто каже о сликовници коју је прочитала.

15

Била је задовољна због тога што је на списку већ ИМАЛА ЈЕДНУ ПРОЧИТАНУ КЊИГУ, додуше најмању и најтању, али то и није било толико важно. За следећи петак НЕЋЕ МОРАТИ да чита НОВУ, мислила је.

Лука је прослављао рођендан у играоници препуној занимљивих играчака и справа. Био је ту и велики гумени дворац с тобоганима, низ које се клизило као низ најмекше јастуке. Уз цику и вриску, деца су се толико растрчала по шареним брдима и долинама да су их домаћица прославе и рођендански кловн једва сакупили око рођенданске торте. Сви су били задихани, а мала принцеза Софија је приде просула сок на хаљиницу, коју јој је дворски кројач Мали Жика посебно и само за ту прилику сашио.

16

– Ја нећу овакву прославу, мама. Ја бих рођендан с мало више реда – шапнула је мајци краљици, која је са осталим родитељима у салону играонице пила кафу. Краљица се загонетно осмехнула и марамицом обрисала Софијино знојаво чело. У октобру Јеја је прослављала рођендан у својој кући. У домаћем задатку у којем је описивала Јејин рођендан принцеза Софија је написала: Код Јеје нам је било лепо. Играли смо одбојку у дворишту, а кад је пао мрак, Јејин тата је запалио ватромет. Било ми је лепо да видим како се на небу распламсавају искре разних боја. Једино што нам Јејина бака није дозволила да играмо видео-игрице. Све остало је било дивно. И торта.

17

У новембру Лана је за свој рођендан повела сву децу у биоскоп да гледају заједно нов цртани филм Ледено краљевство. Софији се допало то што су родитељи били у ресторану поред сале, тако да су деца седела сама у биоскопском мраку, с кесама пуним грицкалица. Софија је већ гледала тај филм и убрзо јој је досадило, а и ожеднела је страшно од сланих бадема и семенки. Стефан је за свој рођендан одвео децу у зоолошки врт, где је у ресторану, изнад кућа за слонове, дувао у свећице на торти. Био је већ крај новембра, па су се многе животиње завукле у своје куће. Ипак, Софији се допало да гледа ајкуле како пливају у великом базену, мирне и незаинтересоване за чопор деце која им куцкају у стакло и дозивају их. Јеја је више желела да се задржи испред кавеза 18

с мајмунима, па је журећи и трчећи према њима, пала и повукла са собом и Софију. Обе су се испрљале, али горе од тога било је што су им се друга деца смејала, а и мајмуни с њима. Још горе је било то што нису смеле да им дају нимало хране, 19

а Софији се чинило да би радо полизали њихове тањире на којима се налазило доста сласних остатака. И што је најгоре, краљица мајка и дадиља Ана су натерале Софију да сваком слављенику поклони књигу с потписом, што је могло да значи само једно – и они ће њој тако узвратити! И уз то, дадиља Ана јој је напоменула: едно лепо мало краљевство има – Мораш сваки поклон да отвориш пред своју лепу малу принцезу по имену оним којиСофија. ти га То јекраљевство донео. је право, а не – Зашто?

– приче. упитала је Софија. као из И принцеза Софија је права, а не као из приче. Алиои она, Већ је много размишљала томе јер се као и сва друга деца, има неке своје њен рођендан увелико бубеприближавао. и проблеме. А како решава – Даихби тај који ти је дао поклон видео колико се радујеш!

– одговорила је Ана.

– А шта ако се не обрадујем? – била је искрено забринута мала принцеза,

Ј

20