Kаталог уџбеника за географију по новом програму наставе и учења – 5, 6. и 7. разред основне школе 2020/2021 Географија 5
Креативна школа
Драган Милошевић
Уџбеник за пети разред основне школе усклађен је с новим планом наставе и учења за школску 2020/2021. годину и оријентисан је на исходе. Уџбеник је припремљен и у дигиталном формату, с мултимедијалним материјалом, интерактивним задацима и проверама знања.
ГЕОГРАФИЈА Уџбеник за пети разред основне школе
•• ••
Аутор: Драган Милошевић
5
У оквиру осам тематских целина обрађени су садржаји који воде остварењу предвиђених
исхода. Свака наставна јединица праћена је питањима којима се проверава усвојеност обрађених садржаја, шематским подсетником и, где год је то могуће, упућивањем на спољне изворе (занимљиве сајтове на интернету). На крају сваке тематске целине налазе се прегледни сажетак обрађеног градива у виду основних теза и кратак тест за проверу наученог у оквиру те теме. На крају књиге дат је регистар појмова обрађених у уџбенику. Квалитетне фотографије, илустрације и карте, шематски прикази, географске занимљивости, прегледи градива и провере знања функционално допуњавају основни текст.
•• •• ••
Наставне припреме за 5, 6. и 7. разред пратећи су део уџбеника
Географија 6 Уџбеник за шести разред основне школе усклађен је с новим планом наставе и учења за школску 2020/2021. годину и оријентисан је на исходе. Уџбеник је припремљен и у дигиталном формату, с мултимедијалним материјалом, интерактивним задацима и проверама знања.
•• •• ••
У оквиру неколико тематских целина обрађени су
садржаји који воде остварењу предвиђених исхода. Свака наставна јединица праћена је питањима и задацима којима се проверава усвојеност обрађених садржаја. На крају сваке тематске целине налазе се прегледни сажетак обрађеног градива у виду основних теза и шематски приказ појмова обрађених у оквиру наставне теме. На крају књиге дат је регистар појмова обрађених у уџбенику. Квалитетне фотографије, илустрације и карте, шематски прикази и географске занимљивости функционално допуњавају основни текст.
•• •• Аутори: Драган Милошевић, Joвана Тодоровић, Мирослав Маркићевић Занимљива географија – интересантне информације у вези с наставном јединицом
Фотографије или илустрације саставни су део градива и олакшавају учење и памћење
2
Кључни појмови на почетку сваке наставне јединице
Провера усвојености обрађених наставних садржаја
Географија 7 Уџбеник за седми разред основне школе усклађен је с новим планом наставе и учења за школску 2020/2021. годину и оријентисан је на исходе. Уџбеник се припрема и у дигиталном формату, с мултимедијалним материјалом, интерактивним задацима и проверама знања.
•• ••
У оквиру осам тематских целина обрађени су садржаји
који воде ка остваривању предвиђених исхода. Поред основног текста, у оквиру сваке наставне јединице издвојене су географске занимљивости које побуђују интересовање ученика за обрађиване садржаје; задаци који наводе ученике да пронађу на карти поједине географске одреднице или да се подсете раније обрађених садржаја повезаних са онима који се тренутно обрађују. Свака наставна јединица праћена је питањима и задацима којима се проверава усвојеност обрађених садржаја. На крају сваке тематске целине налази се прегледан сажетак обрађеног градива у виду основних теза, као и шематски приказ појмова обрађених у оквиру наставне теме. На крају књиге налазе се регистар појмова обрађених у уџбенику и списак коришћене литературе.
•• •• •• Аутори: Драган Милошевић, Мирослав Маркићевић
Фотографије или илустрације саставни су део градива и олакшавају учење и памћење
Кључни појмови
33
РЕПУБЛИКА ИТАЛИЈА Кључни појмови � � � � � � � � � � � �
Апенинско полуострво Алпи Падска низија Апенини вулкани медитеранска клима умереноконтинентална клима Романи Богати север и Сиромашни југ Г-7 аутомобилска индустрија туризам
Површина: 301 323 km2 (без прекоморских територија) Број становника: 59 290 969 (2018. годинe) Главни град: Рим
Република Италија је највећа држава Апенинског полуострва. Континентални (полуострвски) део Италије од остатка Европе одвајају високе планине Алпи Италија излази на Јадранско и Јонско море на истоку, на Тиренско и Лигурско море на западу и на Средоземно море на југу. Осим континенталног дела, Италији припадају и велика острва Сицилија и Сардинија, као и више мањих острва у морима која је окружују. У рељефу Италије доминирају набране планине – Алпи на северу и Апенини у средишњем делу. На граници с Француском налази се Монблан (4 810 m), највиши врх Природне одлике Италије Алпа. Најпространија низија у Италији је Падска низија у долини реке По, између Алпа на северу и Апенина на југу. На југу Италије налазе се активни вулкани – Везув код Напуља, Етна на Сицилији, Липари, Вулкано и Стромболи у близини Сицилије итд. Највећи део Италије има средоземну (медитеранску) климу, јужни део државе праву медитеранску, а централни измењену. У Падској низији клима је умереноконтинентална, а на Алпима алпска (планинска). По је највећа река Италије. Он протиче кроз Падску низију и улива се у Јадранско море. Кроз Рим, главни град Италије, према Тиренском мору отиче река Тибар. У Италији постоје и многа језера. На њеном северу, испод Алпа, налазе се бројна ледничка језера, међу којима су највећа Гарда, Мађоре и Комо. У централном делу Италије, на Апенинима, постоје бројна вулканска језера.
Вулкан Етна у залеђу градића Таормине на Сицилији
Детаљ с језера Комо
Становништво Италије је етнички хомогено. Око 95% становништва чине Италијани, који припадају романској групи народа.
Задатак Који још народи Европе припадају Романима? Бројније националне мањине су Аустријанци, Французи и Словенци. Италијани су по вероисповести углавном римокатолици. Становништво Италије је неравномерно насељено. Густина насељености је највећа у Падској низији, у регијама Рима и Напуља, као и на јадранском приморју од Равене до Пескаре. Ређе су насељене области на Алпима, Апенинима, као и у унутрашњости Сицилије и Сардиније. Италија располаже скромним налазиштима минералних сировина. Ипак, она спада у седам индустријски најразвијенијих земаља света.
Задатак Подсети се тога шта је Г-7 и које су државе њене чланице. Главне пољопривредне културе у Италији су маслине, винова лоза, кукуруз и пшеница. Риболов је развијен у водама око великих италијанских острва. У привредној развијености Богатог севера и Сиромашног југа Италије изражене су велике разлике. У БДП-у Италије Богати север учествује са 80%, а Сиромашни југ са свега 20%. Индустријски најразвијенија регија налази се на северу Италије, у троуглу који обухвата Милано, Торино и Ђенову. Највећи значај имају аутомобилска индустрија и компанија Фијат, њен гигант, а значајне су и бродоградња и текстилна и хемијска индустрија. Престоница италијанске модне индустрије је Милано. Познати италијански модни дизајнери су Армани, Долче и Габана, Кавали итд. Сви видови саобраћаја добро су развијени. Железница и аутопутеви повезују сиромашни пољопривредни југ и богати индустријски север. Највеће италијанске луке су Ђенова, Трст, Напуљ и Венеција. Највећи италијански градови су Рим, Милано, Напуљ, Торино, Палермо, Ђенова и Болоња.
32
Обрада наставне јединице
3
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК Занимљива географија – интересантне информације у вези с наставном јединицом
Шематски приказ појмова обрађених у оквиру наставне теме 11
Задаци ГРАДИВА ИЗ ПОГЛАВЉА ПРЕГЛЕД
Боривоје Ж. Милојевић се 1904. године уписао на Географску групу Велике школе, код већ тада чувеног научника Јована Цвијића. Упркос материјалној оскудици, добро је учио, па га је Цвијић убрзо запазио и предложио да као студент буде изабран за асистента у Географском заводу Универзитета. Након студија је радио као гимназијски професор у више школа у Србији, а по препоруци Јована Цвијића стручно се усавршавао у Немачкој. Године 1913. постао је кустос Географског завода Универзитета. Пред Први светски рат, 1914. године, путовао Боривоје Ж. Милојевић је по Пештеру и Сјеничкој котлини јер су га Косово, Метохија, (1885–1967) Стара Рашка и Повардарје, који су непосредно пре тога били ослобођени од Турака, веома привлачили. У тим крајевима до тада није било никаквих географских и етнографских истраживања. Током Првог светског рата био је мобилисан и учествовао је у рату. Током рада на докторској дисертацији слушао је предавања у Швајцарској и с професорима одлазио на стручне екскурзије у Алпе. У Београд се вратио 1919, а докторирао је 1920. године. Од повратка на Универзитет 1920. године до пензионисања 1956. године Боривоје Ж. Милојевић је био кључна личност у српској и југословенској географији. Око њега су се и после пензионисања окупљали научни радници и наставници све до 1962. године. Уз Јована Цвијића, један је од оснивача Српског географског друштва (1910). Био је члан и многих европских географских друштава. Добио је четири почасна доктората на иностраним универзитетима: у Монпељеу, Греноблу, Рену и Прагу. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности. Објавио је преко 200 радова на српском, француском и немачком језику, највише из антропогеографије, геоморфологије и регионалне географије.
Издвајање неке просторне целине у зависности од типа објеката и процеса који се одвијају на одређеној територији назива се регионализацијом. Регија представља просторну целину која се по својим особинама разликује од околног простора. Када се нека просторна целина издваја према објектима истог типа, онда она представља хомогену регију. На основу процеса који се одвијаjу између објеката у простору издвајају се функционалне регије. Најмање регије би могле одговарати границама насеља, док су највеће регионалне целине на Земљи континенти. У зависности од природних и друштвених процеса унутар регије и око ње, њене границе се с временом мењају. Регионална географија је географска дисциплина која проучава природне и друштвене одлике одређене просторне целине – регије.
Задаци
ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ НАСТАВНЕ ТЕМЕ
1. Напиши одговор на датим линијама. Да ли регионална географија припада природним или друштвеним наукама? Образложи одговор. Географска регија – просторна целина која се по својим особинама разликује од околног простора
2. Напиши одговор на датим линијама. Да ли би се једна улица у твом граду могла сматрати малом географском регијом (микрорегијом)? Образложи одговор.
Регионална географија
Хетерогене регије
Хомогене регије
Објекти Процеси
Боривоје Ж. Милојевић – утемељивач регионалне географије као географске дисциплине у Србији
3. Заокружи слово испред тачног одговора. Када се нека просторна целина издваја према објектима истог типа, онда она представља: а) функционалну регију б) хомогену регију в) хетерогену регију.
Појаве
10
Питања и задаци за проверу знања Карте
29
РЕПУБЛИКА ГРЧКА Кључни појмови � � � � � � � � �
Површина: 131 957 km2
Република Грчка полуострва острва Олимп средоземна клима макија Грци православна вера поморство
Република Грчка се налази на крајњем југу Балканског полуострва. У састав Грчке, осим континенталног дела, улазе и бројна полуострва, од којих су највећа Пелопонез и Халкидики, као и више од три хиљаде острва. Међу њима се по величини истичу Крит, Евија (Евбеја), Лезбос, Родос и Крф. Многобројна острва груписана су у архипелаге: Јонска острва у Јонском мору, Кикладе, Спораде и Додеканска острва у Егејском мору. Највећи заливи у Грчкој су Коринтски и Солунски залив. Грчка је претежно планинска земља. У источном делу Грчке налазе се Родопи, који спадају у раседне (громадне) планине, а у западном делу су набране планине Хелениди и Пинд, који се настављају на полуострво Пелопонез и острво Крит. Највиши врх Грчке је Митикас на планини Олимп (2 918 m). Веће низије у Грчкој су Тесалија, Солунско поље и Тракија. Клима Грчке је средоземна (медитеранска). У унутрашњости Грчке на већим надморским висинама клима је умереноконтинентална, а на високим планинама (Олимп, Пинд) влада планинска (алпска) клима.
Број становника: 11 142 161 (2018. годинe) Главни град: Атина Планина Олимп
Острвске групе у Егејском мору
Задатак Које су одлике средоземне (медитеранске) климе?
28
4
Због разуђености обала и планинског рељефа грчке реке углавном су кратке. Дужином се истичу река Вардар (у Грчкој се назива Аксиос), Струма и Марица. Језера значајна по величини јесу Островско, Бешичко, Јањинско, Преспанско (на тромеђи са Албанијом и Северном Македонијом) и Дојранско Природне одлике Грчке (на граници са Северном Македонијом). Вегатација Грчке је средоземна (медитеранска). Услед дуготрајне насељености тих простора шуме чемпреса и ловора замењене су жбунастом вегетацијом – макијом. Грчка спада у етнички хомогене државе. Око 98% становништва чине Грци. Они представљају изоловану грану индоевропске породице народа, која броји четрнаест милиона припадника. Од тог броја једанаест милиона њих живи у Грчкој, један и по милион настањен је у Сједињеним Америчким Државама, око 700 хиљада их је на Кипру итд. Грци су име добили од старих Римљана, који су тако називали племе насељено на југу Апенинског полуострва. Грци су православне вероисповести, а њихов језик са 600 000 речи један је од најбогатијих на свету. Становништво Грчке је неравномерно распоређено. У регијама Атине и Солуна живи више од 50% становништва те државе. Грчка је држава с развијеном пољопривредом, индустријом, туризмом и саобраћајем. Главне земљорадничке културе су маслине, винова лоза, памук и дуван. Сточарство је слабије развијено. Углавном се узгајају овце и козе. Од минералних сировина највише се експлоатише руда алуминијума, боксит (на Атици, у регији Атине), као и олово, цинк, хром итд. Највише индустријских фабрика налази се у околини Атине и Солуна. Поморство је традиционално добро развијено због потребе да се бројна острва саобраћајно повежу с грчким копном. Најважније луке су Пиреј, Патра, Хераклион и Солун. Велики саобраћајни значај има и канал између грчког копна и Пелопонеза – Коринтски канал. Туризам је једна од најважнијих привредних грана у Грчкој. Највећи значај за развој туризма имају споменици из античког периода (Акропољ, Делфи, Маратон, Епидаурус, Микена). Коринтски канал
Дигитални материјали ВРХУНСКИ ЕВРОПСКИ ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР КОЈИ ЋЕ ВАМ БИТИ СВАКОДНЕВНА ПОМОЋ У НАСТАВИ
••
Дигитални уџбеници припремљени су у сарадњи с највећим финским
произвођачем образовног софтвера, чији су партнери и неки од највећих издавача у Финској и Европи.
•• •• •• •• •• ••
Предност им је лако и интуитивно коришћење и кретање кроз програм,
као и модеран и иновативан изглед платформе.
Могу се користити на телефону, таблету и компјутеру и нема потребе за
додатном инсталацијом програма.
Могу се користити и на електронској табли и погодни су за рад у учионици
с већом групом ђака.
Истовремено могу бити и материјал из којег ученик учи у школи или код куће
и помоћно средство намењено наставнику за ефикасније извођење наставе.
Демо-верзијама дигиталних уџбеника Креативног центра може приступити
сваки наставник без регистрације, преко адресе www.ekcskola.rs
Корисници наших штампаних књига могу користити комплетне верзије
уџбеника уколико се региструју на истој адреси.
ТОКОМ ПРОТЕКЛЕ ДВЕ ГОДИНЕ ОВАЈ МАТЕРИЈАЛ ЈЕ УСПЕШНО КОРИСТИЛО ВИШЕ ХИЉАДА НАСТАВНИКА.
5
ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИЦИ ГЕОГРАФИЈА Пример Географија 5
Oмогућено је увеличавање делова текста уџбеника, што је изузетно погодно за демонстрацију у учионици, а такође чини материјал прегледним за ученика
Пример Географија 5
Уџбеник садржи провере знања
Пример Географија 6
У задацима се од ученика захтевају различите активности: превлачење, уписивање, повезивање, проналажење парова. Дат је велики број типова задатака, што је знатно разноврсније од уобичајених дигиталних материјала. Задаци се разликују према типу и нивоу знања које се њима проверава
••
Кретање кроз материјал је
једноставно. Систем памти где је ученик последњи пут био како би лакше могао да настави рад
Пример Географија 6
Ученик на очигледан начин добија повратну информацију о тачности задатка (боја, иконица око и сл.) и преглед тачних решења
Дигитални уџбеник за 7. разред основне школе биће спреман за школску 2020/2021. годину 6
Meтодичка подршка Припреме за час
(у електронској или штампаној форми) садрже:
•• •• •• •• •• •• •• •• ••
сходе из којих произлазе и компетенције образовне стандарде структуру часа тип часа облик рада наставне методе наставна средства корелације
Припреме за 7. разред биће спремне до јула 2020. године
активности ученика/наставника
Пример припреме – 6. разред
7
Додатни материјали •• •• •• ••
њига је намењена ученицима од петог до осмог К разреда основне школе, али и свима онима који желе да унапреде своју картографску писменост. У књизи се полази од најједноставнијих појмова, с којима су се ученици већ срели у прва четири разреда основне школе, а онда се прелази на сложеније картографске и географске појмове који се објашњавају на једноставан и занимљив начин. Објашњења су праћена задацима (има их педесетак) различитог типа, међу којима има и оних који се раде на терену (у школском дворишту). Свака јединица унутар седам поглавља компонована је по истом принципу: основни текст, помоћни текст, питања и задаци.
Аутор: Милутин Тадић
•• •• ••
њига је намењена ученицима и наставницима у старијим К разредима основне школе као приручник за наставу географије. У прва два поглавља обрађене су гномонске и угломерне справе које ученици могу сами направити, а у наредним поглављима описано је мерење помоћу тих справа. Справе су описане на основу непосредног искуства, а сва мерења су изведена у школским условима, углавном у оквиру једног часа, па књига садржи описе непосредно тестираних и искуствено побољшаних прибора и мерења. Тиме је доказано да се та мерења данас могу извести у нашим школама у склопу редовне наставе. Аутор: Милутин Тадић
За све информације јавите се тиму за вашу територију
Креативни центар • Градиштанска 8, 11120 Београд 35 • Тел./факс: (011) 30 88 446, 38 20 483 Продаја: за град Београд – тел. 011 / 24 40 659, 38 20 464 • e-mail: jelena.banjanin@kreativnicentar.rs за Војводину – тел. 011 / 24 00 333 • e-mail: jelena.markovic@kreativnicentar.rs за централну Србију и КиМ – тел. 011 / 38 20 483 • e-mail: dragan.nikolic@kreativnicentar.rs
info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN 978-86-529-0762-5 COBISS.SR-ID 282741004