Kаталог уџбеника за географију по новом програму наставе и учења 2021/2022
ЗА СВЕ РАЗРЕДЕ: • ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИЦИ • НАСТАВНЕ ПРИПРЕМЕ
Географија 8 Уџбеник за осми разред основне школе
•• ••
Кроз шест тематских целина обрађени су садржаји који воде остварењу предвиђених исхода. Поред основног текста, у оквиру сваке наставне јединице издвојени су следећи елементи: кључни појмови; квалитетне фотографије, карте, графикони, табеле и шематски прикази који функционално допуњавају основни текст; географске занимљивости које побуђују интересовање ученика за садржаје који се обрађују; задаци којима је циљ да наведу ученике да одређене географске одреднице пронађу на карти или да се подсете раније обрађених садржаја који су у вези са онима који се тренутно обрађују. Свака наставна јединица праћена је питањима и задацима којима се проверава усвојеност обрађених садржаја. На крају сваке тематске целине налазе се прегледни сажетак обрађеног градива у виду основних теза и шематски приказ појмова обрађених у оквиру наставне теме. На крају књиге налази се регистар појмова обрађених у уџбенику, као и списак коришћене литературе. Уџбеник ће бити доступан и у дигиталном формату, са интерактивним задацима и проверама знања.
•• •• •• ••
Аутори: Драган Милошевић, Мирослав Маркићевић
Кључни појмови на почетку сваке наставне јединице
Обрада наставне јединице 21
ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ И ПРОБЛЕМИ ПОГРАНИЧНИХ КРАЈЕВА
Границе представљају замишљени вертикални омотач који раздваја/ /повезује међународно признате државне просторе не само на Земљиној површини већ и у унутрашњости Земље, у дубини мора и у ваздуху. На географским картама оне су означене линијским картографским знацима. Уколико су природне везе између суседних држава добре и ако њихови народи живе у пријатељским односима, онда границе имају карактер повезивања и отворене су за слободно кретање људи и роба, док у супротном имају изразито баријерни карактер, то јест карактер раздвајања. Политичка дешавања у СФР Југославији почетком деведесетих година XX века довела су до њеног распада и промене граница, чиме је промењен и статус пограничних простора Србије. Општине које су некада заузимале средишњи положај унутар СФРЈ постале су пограничне општине. Отуда се све границе Србије према времену настанка могу поделити на старе и нове. Границе према Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији утврђене су и међународно признате након Првог светског рата, када је формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. За разлику од њих, границе према Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Северној Македонији настале су након распада СФРЈ. Оне се протежу дуж некадашњих међурепубличких граница, утврђених после Другог светског рата. С обзиром на то да су ове границе биле административне, оне нису
Кључни појмови y y y y y y y y
старе границе нове границе природне границе неетничке границе периферни положај пограничних крајева депопулациони простори етнички хетерогени простори потенцијално интеграциони простори
Границе Србије према суседним државама и гранични прелази
правилно повучене и прецизно премерене. Због тога неки делови тих граница могу бити спорни и подложни договорним променама или евентуалној међународној арбитражи. Скопским уговором из 2001. године СР Југославија и Република Македонија (данас Северна Македонија) постигле су споразум о протезању државне границе. Такав споразум није постигнут с Хрватском, Црном Гором и Босном и Херцеговином. Укупна дужина граница Србије износи 2 361,7 km; две трећине од тога су сувоземне границе, а једна трећина су границе повучене дуж речних токова и вештачких Дунав у Ђердапској клисури, природна граница између Србије и Румуније језера (водене границе). Најдужу границу наша земља има с Румунијом (547,9 km), а најкраћу са Албанијом (113,6 km). Природне границе се пружају дуж планинских гребена или прате речна корита. Такве су границе наше земље на Дунаву према Хрватској и Румунији, на Дрини према Босни и Херцеговини, на Старој планини према Бугарској и на Шар-планини према Северној Македонији. Важно је истаћи да наше границе нису етничке зато што у Србији, осим Срба, живе и народи из суседних држава, као што и знатан број наших сународника живи у суседним државама (у пограничном појасу и изван њега). Граница према Мађарској целом дужином пресеца Панонску низију. Протеже се од насеља Бездан на Дунаву до атара села Раба на српско-мађарско-румунској тромеђи. Ту границу пресецају пловне реке Дунав и Тиса, као и северни крак Коридора 10. Најпрометнији гранични прелази су Келебија и Хоргош. Већ смо рекли да је српско-румунска граница најдужа. Протеже се од српско-мађарско-румунске тромеђе у атару села Раба до ушћа Тимока у Дунав. У банатском сектору она пресеца Панонску низију и Вршачка брда, а од ушћа реке Нере у Дунав до ушћа Тимока у Дунав та граница је повучена средином речног корита Дунава. Најпрометнији гранични прелази на тој граници су Ђердап, Калуђерово, Ватин, Јаша Томић и Српска Црња. Граница према Бугарској изразито је планинска. Протеже се од ушћа Тимока у Дунав до Чудинске планине на тромеђи Србије, Бугарске и Северне Македоније. Најпроходнији делови те границе налазе се у доњем току Тимока и долини реке Нишаве. Највећи саобраћајни значај има источни крак Коридора 10, који повезује Ниш, Пирот и Софију. На том међународно значајном путу налази се гранични прелаз Градина. Промет робе и путника обавља се и на прелазима Вршка чука, Мокрање и Стрезимировци, али је ту знатно мањи него на граничном прелазу Градина. Стара планина, природна граница између Србије и Бугарске
20
Карте
2
Фотографије или илустрације саставни су део градива и олакшавају учење и памћење
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК Занимљива географија – интересантне информације у вези с наставном јединицом
Графикони 99
албанском популацијом одликују се знатно већом стопом природног прираштаја, па и већом концентрацијом становништва. У поређењу с другим државама Европе, Србија спада у земље средње насељености. Према процени Републичког завода за статистику из 2018. године, просечна густина насељености територије Србије износи 90 ст./km2.
3. Напиши одговор на датим линијама. У којим је међупописним периодима започео процес депопулације у централној Србији и Војводини?
4. Напиши одговор на датим линијама. На који се начин долази до података о броју становника?
1971
1981
7 186 862
1961
7 822 898
1948
Одговор:
7 498 001
6 678 247
1953
5 794 837
6 162 321
Задаци 1. Заокружи одговарајући појам тако да дате тврдње буду тачне. а) Популација Републике Србије је равномерно/неравномерно распоређена. б) Србија спада у средње/густо насељене земље Европе. в) Простори насељени албанском популацијом одликују се већом/мањом концентрацијом становништва. г) Мањом концентрацијом становништва одликују се рурални/урбани простори Србије.
7 729 246
5. Анализирај дати графикон, па одговори на питања. У којем је међупописном периоду дошло до највећег просечног годишњег пораста броја становника у Србији? Колико је он износио? Простор за рачунање: 7 202 915
Густина насељености по општинама у Републици Србији (без АП КиМ) према резултатима пописа из 2011. године
Према подацима пописа из 2011. године, најмању просечну густину насељености има општина Црна Трава (пет ст./km2). У категорији најређе насељених општина Србије, тик уз Црну Траву, јесу: Прешево (11,5 ст./km2), Медвеђа (13,9 ст./km2), Трговиште (13,9 ст./km2), Босилеград (13,9 ст./km2), Бољевац (15,6 ст./km2), Жагубица (16,4 ст./ km2), Мајданпек (19,5 ст./ km2) и Куршумлија (20 ст./ km2). С друге стране, готово у свим централним београдским општинама живи више од 1 000 ст./ km2, а апсолутни рекордер је општина Врачар са 18.487 ст./km2. Великом густином насељености одликује се и нишка градска општина Медијана, у којој живи око 8 000 ст./km2.
2. Заокружи слово испред тачног одговора. Просечна густина насељености по једном квадратном километру у Србији износи: а) 93 ст./km2 б) 90 ст./km2 в) 88 ст./km2 г) 100 ст./km2
1991
2002
2011
Број становника Србије (без АП КиМ) по пописима од 1948. до 2011. године
98
Питања и задаци за проверу знања Шематски приказ појмова обрађених у оквиру наставне теме
Преглед градива из поглавља
25
ПРЕГЛЕД ГРАДИВА ИЗ ПОГЛАВЉА Југоисточна Европа је географска регија која повезује европски континент са Азијом, па се због тога каже да она чини мост између Европе и Азије. Дезинтеграциони процеси у југоисточној Европи настали су као резултат унутрашњих политичких, етничких, верских и идеолошких несугласица, али и због уплитања великих сила које су желеле да остваре сопствене интересе на том простору.
27
ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ НАСТАВНЕ ТЕМЕ
ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ • политичка стабилизација • регионална сарадња • чланство у ЕУ
Низак ниво сарадње између држава ове регије за последицу је имао њихову економску неразвијеност и недовољну интегрисаност са европским организацијама и институцијама. Регионална сарадња унапређује односе између држава југоисточне Европе, ствара услове за бржи економски напредак, побољшава животни стандард становништва и доприноси интеграцији овог дела Европе у ЕУ. Снага региона, утемељена на сарадњи његових народа, може бити вишеструко увећана у оквирима ЕУ. Србија се читавом својом површином налази на северној и источној Земљиној полулопти. Територија Србије се простире између 41° 53' и 46° 11' с. г. ш. и 18° 49' и 23° и. г. д. У физичкогеографском погледу Србија је истовремено балканска, панонска (средњоевропска) и подунавска земља. Пошто се наша земља налази у привредно слабије развијеном делу Европе, њен економскогеографски положај није најповољнији. Неповољност политичкогеографског положаја Србије огледа се у чињеници да је територија наше земље у прошлости често била мета страних освајача. Величина Србије и простор који је она обухватала често су се мењали кроз историју. Највеће територијално простирање Србија је имала средином XIV века, за време владавине цара Стефана Душана. Та држава је обухватала територију од Дунава на северу до Коринтског залива на југу. Својим обалама она је излазила на Јадранско, Јонско и Егејско море. После пропасти средњовековне Србије, њеном територијом завладали су Турци и Мађари. Током XIX века, односно након Првог и Другог српског устанка, Срби су обновили државу. Кнежевина Србија стекла је међународно признање 1878. године. После Првог светског рата и распада Аустроугарске монархије настала је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. године преименована у Краљевину Југославију.
ДЕЗИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ • ратови у прошлости • честе промене граница
ЈУГОИСТОЧНА ЕВРОПА
СИМБОЛИ СРБИЈЕ • грб • застава • химна
ЗАПАДНИ БАЛКАН
СРБИЈА
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
ПОВРШИНА = 88 499 km2
ГРАНИЦЕ
Математичкогеографски положај: • између 41°53’ и 46°11’ с. г. ш. • између 18°49’ и 23° и. г. д.
Природне границе: Дунав, Дрина, Стара планина, Шар-планина...
Физичкогеографски положај: • балканска земља • панонска (средњоевропска) земља • подунавска земља
Вештачке границе
Економскогеографски положај: • привредно неразвијени део Европе • повољан саобраћајногеографски положај (Коридор 10 и Коридор 7) Политичкогеографски положај: • неповољан (претензије великих сила да управљају овим простором)
Старе границе: • Мађарска • Румунија • Бугарска • Албанија Нове границе: • Хрватска • Босна и Херцеговина • Црна Гора • Северна Македонија Неетничке границе
3
Географија 7 Уџбеник за седми разред основне школе
•• ••
У оквиру осам тематских целина обрађени су садржаји који воде остварењу предвиђених исхода. Квалитетне фотографије, карте, прегледне табеле, графикони и географске занимљивости функционално допуњавају основни текст и доприносе интересовању за обрађене садржаје, лакшем учењу и трајнијем памћењу. После сваке наставне јединице налази се неколико питања и задатака којима се проверава усвојеност обрађених садржаја. На крају сваке тематске целине дат је сажетак обрађеног градива у виду основних теза и шематски приказ појмова обрађених у оквиру наставне теме. На крају уџбеника налазе се регистар обрађених појмова и списак литературе. Уџбеник постоји и у дигиталном формату, са интерактивним задацима и проверама знања.
•• •• •• •• Аутори: Драган Милошевић, Мирослав Маркићевић
Фотографије или илустрације саставни су део градива и олакшавају учење и памћење
Кључни појмови
33
РЕПУБЛИКА ИТАЛИЈА Кључни појмови � � � � � � � � � � � �
Апенинско полуострво Алпи Падска низија Апенини вулкани медитеранска клима умереноконтинентална клима Романи Богати север и Сиромашни југ Г-7 аутомобилска индустрија туризам
Површина: 301 323 km2 (без прекоморских територија) Број становника: 59 290 969 (2018. годинe) Главни град: Рим
Република Италија је највећа држава Апенинског полуострва. Континентални (полуострвски) део Италије од остатка Европе одвајају високе планине Алпи Италија излази на Јадранско и Јонско море на истоку, на Тиренско и Лигурско море на западу и на Средоземно море на југу. Осим континенталног дела, Италији припадају и велика острва Сицилија и Сардинија, као и више мањих острва у морима која је окружују. У рељефу Италије доминирају набране планине – Алпи на северу и Апенини у средишњем делу. На граници с Француском налази се Монблан (4 810 m), највиши врх Природне одлике Италије Алпа. Најпространија низија у Италији је Падска низија у долини реке По, између Алпа на северу и Апенина на југу. На југу Италије налазе се активни вулкани – Везув код Напуља, Етна на Сицилији, Липари, Вулкано и Стромболи у близини Сицилије итд. Највећи део Италије има средоземну (медитеранску) климу, јужни део државе праву медитеранску, а централни измењену. У Падској низији клима је умереноконтинентална, а на Алпима алпска (планинска). По је највећа река Италије. Он протиче кроз Падску низију и улива се у Јадранско море. Кроз Рим, главни град Италије, према Тиренском мору отиче река Тибар. У Италији постоје и многа језера. На њеном северу, испод Алпа, налазе се бројна ледничка језера, међу којима су највећа Гарда, Мађоре и Комо. У централном делу Италије, на Апенинима, постоје бројна вулканска језера.
32
Обрада наставне јединице
4
Вулкан Етна у залеђу градића Таормине на Сицилији
Детаљ с језера Комо
Становништво Италије је етнички хомогено. Око 95% становништва чине Италијани, који припадају романској групи народа.
Задатак Који још народи Европе припадају Романима? Бројније националне мањине су Аустријанци, Французи и Словенци. Италијани су по вероисповести углавном римокатолици. Становништво Италије је неравномерно насељено. Густина насељености је највећа у Падској низији, у регијама Рима и Напуља, као и на јадранском приморју од Равене до Пескаре. Ређе су насељене области на Алпима, Апенинима, као и у унутрашњости Сицилије и Сардиније. Италија располаже скромним налазиштима минералних сировина. Ипак, она спада у седам индустријски најразвијенијих земаља света.
Задатак Подсети се тога шта је Г-7 и које су државе њене чланице. Главне пољопривредне културе у Италији су маслине, винова лоза, кукуруз и пшеница. Риболов је развијен у водама око великих италијанских острва. У привредној развијености Богатог севера и Сиромашног југа Италије изражене су велике разлике. У БДП-у Италије Богати север учествује са 80%, а Сиромашни југ са свега 20%. Индустријски најразвијенија регија налази се на северу Италије, у троуглу који обухвата Милано, Торино и Ђенову. Највећи значај имају аутомобилска индустрија и компанија Фијат, њен гигант, а значајне су и бродоградња и текстилна и хемијска индустрија. Престоница италијанске модне индустрије је Милано. Познати италијански модни дизајнери су Армани, Долче и Габана, Кавали итд. Сви видови саобраћаја добро су развијени. Железница и аутопутеви повезују сиромашни пољопривредни југ и богати индустријски север. Највеће италијанске луке су Ђенова, Трст, Напуљ и Венеција. Највећи италијански градови су Рим, Милано, Напуљ, Торино, Палермо, Ђенова и Болоња.
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК Занимљива географија – интересантне информације у вези с наставном јединицом
Шематски приказ појмова обрађених у оквиру наставне теме 11
Задаци ГРАДИВА ИЗ ПОГЛАВЉА ПРЕГЛЕД
Боривоје Ж. Милојевић се 1904. године уписао на Географску групу Велике школе, код већ тада чувеног научника Јована Цвијића. Упркос материјалној оскудици, добро је учио, па га је Цвијић убрзо запазио и предложио да као студент буде изабран за асистента у Географском заводу Универзитета. Након студија је радио као гимназијски професор у више школа у Србији, а по препоруци Јована Цвијића стручно се усавршавао у Немачкој. Године 1913. постао је кустос Географског завода Универзитета. Пред Први светски рат, 1914. године, путовао Боривоје Ж. Милојевић је по Пештеру и Сјеничкој котлини јер су га Косово, Метохија, (1885–1967) Стара Рашка и Повардарје, који су непосредно пре тога били ослобођени од Турака, веома привлачили. У тим крајевима до тада није било никаквих географских и етнографских истраживања. Током Првог светског рата био је мобилисан и учествовао је у рату. Током рада на докторској дисертацији слушао је предавања у Швајцарској и с професорима одлазио на стручне екскурзије у Алпе. У Београд се вратио 1919, а докторирао је 1920. године. Од повратка на Универзитет 1920. године до пензионисања 1956. године Боривоје Ж. Милојевић је био кључна личност у српској и југословенској географији. Око њега су се и после пензионисања окупљали научни радници и наставници све до 1962. године. Уз Јована Цвијића, један је од оснивача Српског географског друштва (1910). Био је члан и многих европских географских друштава. Добио је четири почасна доктората на иностраним универзитетима: у Монпељеу, Греноблу, Рену и Прагу. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности. Објавио је преко 200 радова на српском, француском и немачком језику, највише из антропогеографије, геоморфологије и регионалне географије.
Издвајање неке просторне целине у зависности од типа објеката и процеса који се одвијају на одређеној територији назива се регионализацијом. Регија представља просторну целину која се по својим особинама разликује од околног простора. Када се нека просторна целина издваја према објектима истог типа, онда она представља хомогену регију. На основу процеса који се одвијаjу између објеката у простору издвајају се функционалне регије. Најмање регије би могле одговарати границама насеља, док су највеће регионалне целине на Земљи континенти. У зависности од природних и друштвених процеса унутар регије и око ње, њене границе се с временом мењају. Регионална географија је географска дисциплина која проучава природне и друштвене одлике одређене просторне целине – регије.
Задаци
ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ НАСТАВНЕ ТЕМЕ
1. Напиши одговор на датим линијама. Да ли регионална географија припада природним или друштвеним наукама? Образложи одговор. Географска регија – просторна целина која се по својим особинама разликује од околног простора
2. Напиши одговор на датим линијама. Да ли би се једна улица у твом граду могла сматрати малом географском регијом (микрорегијом)? Образложи одговор.
Регионална географија
Хетерогене регије
Хомогене регије
Објекти Процеси
Боривоје Ж. Милојевић – утемељивач регионалне географије као географске дисциплине у Србији
3. Заокружи слово испред тачног одговора. Када се нека просторна целина издваја према објектима истог типа, онда она представља: а) функционалну регију б) хомогену регију в) хетерогену регију.
Појаве
10
Питања и задаци за проверу знања Карте
29
РЕПУБЛИКА ГРЧКА Кључни појмови � � � � � � � � �
Површина: 131 957 km2
Република Грчка полуострва острва Олимп средоземна клима макија Грци православна вера поморство
Република Грчка се налази на крајњем југу Балканског полуострва. У састав Грчке, осим континенталног дела, улазе и бројна полуострва, од којих су највећа Пелопонез и Халкидики, као и више од три хиљаде острва. Међу њима се по величини истичу Крит, Евија (Евбеја), Лезбос, Родос и Крф. Многобројна острва груписана су у архипелаге: Јонска острва у Јонском мору, Кикладе, Спораде и Додеканска острва у Егејском мору. Највећи заливи у Грчкој су Коринтски и Солунски залив. Грчка је претежно планинска земља. У источном делу Грчке налазе се Родопи, који спадају у раседне (громадне) планине, а у западном делу су набране планине Хелениди и Пинд, који се настављају на полуострво Пелопонез и острво Крит. Највиши врх Грчке је Митикас на планини Олимп (2 918 m). Веће низије у Грчкој су Тесалија, Солунско поље и Тракија. Клима Грчке је средоземна (медитеранска). У унутрашњости Грчке на већим надморским висинама клима је умереноконтинентална, а на високим планинама (Олимп, Пинд) влада планинска (алпска) клима.
Број становника: 11 142 161 (2018. годинe) Главни град: Атина Планина Олимп
Острвске групе у Егејском мору
Задатак Које су одлике средоземне (медитеранске) климе?
Због разуђености обала и планинског рељефа грчке реке углавном су кратке. Дужином се истичу река Вардар (у Грчкој се назива Аксиос), Струма и Марица. Језера значајна по величини јесу Островско, Бешичко, Јањинско, Преспанско (на тромеђи са Албанијом и Северном Македонијом) и Дојранско Природне одлике Грчке (на граници са Северном Македонијом). Вегатација Грчке је средоземна (медитеранска). Услед дуготрајне насељености тих простора шуме чемпреса и ловора замењене су жбунастом вегетацијом – макијом. Грчка спада у етнички хомогене државе. Око 98% становништва чине Грци. Они представљају изоловану грану индоевропске породице народа, која броји четрнаест милиона припадника. Од тог броја једанаест милиона њих живи у Грчкој, један и по милион настањен је у Сједињеним Америчким Државама, око 700 хиљада их је на Кипру итд. Грци су име добили од старих Римљана, који су тако називали племе насељено на југу Апенинског полуострва. Грци су православне вероисповести, а њихов језик са 600 000 речи један је од најбогатијих на свету. Становништво Грчке је неравномерно распоређено. У регијама Атине и Солуна живи више од 50% становништва те државе. Грчка је држава с развијеном пољопривредом, индустријом, туризмом и саобраћајем. Главне земљорадничке културе су маслине, винова лоза, памук и дуван. Сточарство је слабије развијено. Углавном се узгајају овце и козе. Од минералних сировина највише се експлоатише руда алуминијума, боксит (на Атици, у регији Атине), као и олово, цинк, хром итд. Највише индустријских фабрика налази се у околини Атине и Солуна. Поморство је традиционално добро развијено због потребе да се бројна острва саобраћајно повежу с грчким копном. Најважније луке су Пиреј, Патра, Хераклион и Солун. Велики саобраћајни значај има и канал између грчког копна и Пелопонеза – Коринтски канал. Туризам је једна од најважнијих привредних грана у Грчкој. Највећи значај за развој туризма имају споменици из античког периода (Акропољ, Делфи, Маратон, Епидаурус, Микена). Коринтски канал
28
5
Meтодичка подршка Припреме за час
(у електронској или штампаној форми) садрже:
•• •• •• •• •• •• •• •• ••
исходе из којих произлазе компетенције
Наставне припреме за 5, 6, 7. и 8. разред пратећи су део уџбеника
образовне стандарде структуру часа тип часа облик рада
Припреме за 8. разред биће спремне до априла 2021. године
наставне методе наставна средства корелације активности ученика/наставника
Пример припреме – 7. разред Разред: 7
Одељење: Уводни део часа
Писана припрема за час: Географије Наставна тема: Европа
Активности ученика: излажу своја знања, дискутују са наставником, записују назив наставне јединице.
Наставна јединица: Савезна Република Немачка Циљ часа: Стицање нових знања о Немачкој као најразвијенијој држави Европе. Исходи часа:
-
Тип часа: обрада
уз помоћ географске карте демонстрира географски положај Немачке, набраја четири окупационе зоне на које је била подељена Немачка након завршетка Другог светског рата, објашњава како је настала Западна и Источна Немачка, издваја највеће природне целине Немачке и презентује их на географској карти, анализира и издваја климатске типове заступљене у овој држави, лоцира на географској карти највеће речне токове, издваја најгушће насељене просторе, објашњава које су привредне делатности најразвијеније.
Облик рада: фронтални, индивидуални Наставна метода: монолошка, дијалошка, илустративнодемонстративна Наставна средства: уџбеник, географска карта, презентација
Образовни стандарди који се реализују у оквиру методске јединице: ГЕ.3.2.2. ГЕ. 3.3.1. ГЕ.3.3.2.
Литература: уџбеник Напомена:
Нови појмови:
Предвиђена диференцијација задатака:
6
Активности наставника: -поставља питања ученицима која се односе на њихова знања о Другом светском рату, која личност је обележила овај рат, која држава је изашла као поражена...? -записује назив наставне јединице на табли и истиче циљ часа.
Корелација: историја, биологија
Активности наставника: Уз помоћ презентације наставник: - одређује географски положај Немачке, - објашњава да је након Другог светског рата Немачка подељена на четири окупационе зоне (америчку, француску, британску и совјетску), - три западне силе америчка, британска и франсцуска су се ујединиле и створиле Западну Немачку чији је главни град био Бон, а Источну Немачку створио је Совјетски савез чији је главни град био Берлин, - Берлин је био подељен високим зидом (тзв.Берлински зид) од 1961.до 1989.године када је срушен, - издваја четири највеће рељефне целине и презентује их на географској карти, истиче њихове одлике, - набраја највеће планине као и највиши врх целе Немачке-Цугшпиц (2963m) на Баварским Алпима, - наводи и анализира заступљене климатске типове у овој држави, - издваја највеће реке Немачке и лоцира их на географској карти као и Боденско језеро, Главни - објашњава да је Немачка најгушће насељена држава Европе са 232 део часа становника по километру квадратном, има преко 80 милиона становника, - најређе је насељена источна Немачка, док су западни делови долинских река Рајне и Мајне, као и на југу градови Штутгарт, Минхен, на северу Хамбург и Берлин најгушће насељени, - најзаступљеније националне мањине су Лужички Срби, Данци и Фризи, док су Немци по вероисповести католици и протестанти, - Немачка је привредно најразвијенија држава Европе, док је највећи удео њеног становништва запослен у услужним делатностима, - пољопривреда је веома развијена али и Немачку одликује високоразвијена индустрија, - објашњава да су се велика лежишта разноврсних руда на западу земље готово исцрпела па се Немачка преоријентисала на друге изворе енергије нафту и природни гас, - објашњава зашто Немачку називају „локомотива европске привреде“ и наводи најзначајније гране машинске, аутомобилске и хемијске индустрије, - знаменитости Берлина приказује на презентацији. Активности ученика: слушају, записују, постављају питања, објашњавају, презентују на географској карти, закључују. Активности наставмника: -резимира час са ученицима, -поставља питања у вези са наставном јединицом, -похваљује активне ученике, Завршни -обавештава ученике да ће наредни час бити час утврђивања градива и да понесу неме карте део часа Европе. Активносати ученика: одговарају на питања, активно дискутују са наставником. домаћи Одговорити на питања у уџбенику на страни 49. задатак
Дигитални материјали ВРХУНСКИ ЕВРОПСКИ ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР КОЈИ ЋЕ ВАМ БИТИ СВАКОДНЕВНА ПОМОЋ У НАСТАВИ
••
Дигитални уџбеници припремљени су у сарадњи с највећим финским произвођачем образовног софтвера, чији су партнери и неки од највећих издавача у Финској и Европи.
•• •• •• •• •• ••
Предност им је лако и интуитивно коришћење и кретање кроз програм, као и модеран и иновативан изглед платформе. Могу се користити на телефону, таблету и компјутеру и нема потребе за додатном инсталацијом програма. Могу се користити и на електронској табли и погодни су за рад у учионици с већом групом ђака. Истовремено могу бити и материјал из којег ученик учи у школи или код куће и помоћно средство намењено наставнику за ефикасније извођење наставе. Демо-верзијама дигиталних уџбеника Креативног центра може приступити сваки наставник без регистрације, преко адресе www.ekcskola.rs Корисници наших штампаних књига могу користити комплетне верзије уџбеника уколико се региструју на истој адреси. ТОКОМ ПРОТЕКЛЕ ДВЕ ГОДИНЕ ОВАЈ МАТЕРИЈАЛ ЈЕ УСПЕШНО КОРИСТИЛО ВИШЕ ХИЉАДА НАСТАВНИКА.
e-K C
НОВО!
Наставник може да прати рад својих ученика тако што ће прегледати резултат који је ученик остварио радећи задатке из одређене лекције или области.
7
ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИЦИ ГЕОГРАФИЈА Пример Географија 5
Oмогућено је увеличавање делова текста уџбеника, што је изузетно погодно за демонстрацију у учионици, а такође чини материјал прегледним за ученика
Пример Географија 6
Уџбеник садржи провере знања У задацима се од ученика захтевају различите активности: превлачење, уписивање, повезивање, проналажење парова. Дат је велики број типова задатака, што је знатно разноврсније од уобичајених дигиталних материјала. Задаци се разликују према типу и нивоу знања које се њима проверава Пример Географија 7
Ученик на очигледан начин добија повратну информацију о тачности задатка (боја, иконица око и сл.) и преглед тачних решења
Дигитални уџбеник за 8. разред основне школе биће спреман за школску 2021/2022. годину За све информације јавите се тиму за вашу територију
Креативни центар • Градиштанска 8, 11120 Београд 35 • Тел./факс: (011) 30 88 446, 38 20 483 Продаја: за град Београд – тел. 011 / 24 40 659, 38 20 464 • e-mail: jelena.banjanin@kreativnicentar.rs за Војводину – тел. 011 / 24 00 333 • e-mail: jelena.markovic@kreativnicentar.rs за централну Србију и КиМ – тел. 011 / 38 20 483 • e-mail: dragan.nikolic@kreativnicentar.rs
8
info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN 978-86-529-0894-3 COBISS.SR-ID 29386761