Srpski jeyzik 2
www.kreativnicentar.rs
Sadr`aj AZBUKA ................................................................................................................ 3 ABECEDA.............................................................................................................. 3 Slovo, re~, re~enica.......................................................................................... 4 Pri~awe ............................................................................................................... 5 [aqiva strana ................................................................................................... 7 Obave{tajne re~enice ....................................................................................... 8 Upitne re~enice ................................................................................................. 9 Zapovedne re~enice ......................................................................................... 10 Vrste re~enica ‡ obnavqawe ......................................................................... 11 Razgovori ........................................................................................................... 12 Samoglasnici i suglasnici ............................................................................. 14 Pisawe re~ce LI i re~ce NE .......................................................................... 15 Dve ta~ke i zapeta u nabrajawu ...................................................................... 16 Re~i koje sli~no zna~e, a razli~ito se pi{u Pravo i preneseno zna~ewe re~i ................................................................... 17 Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa .................................................... 18 Re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice........................................................... 19 Pisawe velikog slova ..................................................................................... 20 Recitovawe ....................................................................................................... 21 Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe u prirodi ‡ glagoli ......... 22 Potvrdne i odri~ne re~enice Potvrdni i odri~ni glagolski oblik ............................................................ 23 Kwi`evne i nekwi`evne re~i ....................................................................... 24 Prepri~avawe ................................................................................................... 25 Delovi re~enice ‡ subjekat i predikat ........................................................ 26 Pro{irivawe re~enica ................................................................................... 27 Znaci navoda ..................................................................................................... 27 Re~i sa suprotnim zna~ewem .......................................................................... 28 Rod imenica ...................................................................................................... 29 Jednina i mno`ina imenica ............................................................................ 30 Vi{ezna~nost re~i ........................................................................................... 31 Opisivawe ......................................................................................................... 32 Pro{lo, sada{we i budu}e vreme.................................................................. 33 Re~i sa umawenim i re~i sa uve}anim zna~ewem ........................................ 34 Skra}ene re~i ili skra}enice Pravila za dobro pisawe ................................................................................ 35 2
AZBUKA Srpski jezik ima 30 glasova. Svakom glasu odgovara po jedan znak koji se naziva slovo. Na{a azbuka ima 30 slova.
A a, A a B b, B b V v, V v G g, G g D d, D d \ |, \ |
E e, E e @ `,@ ` Z z, Z z I i, I i J j, J j K k, K k
ABECEDA
Nekada su se prva dva }irili~ka slova nazivala az (A) i buki (B). Po wima je ~itav red }irili~kih slova dobio naziv azbuka.
L l, L l Q q, Q q M m, M m N n, N n W w, W w O o, O o
P p, P p R r, R r S s, S s T t, T t ] }, ] } U u, U u
F f, F f H h, H h C c, C c ^ ~, ^ ~ X x, X x [ {, [ {
Redosled latini~kih slova nazivamo abeceda.
Ove godine u~imo latinicu.
A a, A a B b, B b C c, C c ^ ~ ] } D d, D d
Azbuka je redosled slova }irilice.
D` d` \ | E e, E e F f, F f G g, G g H h, H h
Taj naziv dobijen je sastavqawem naziva prva ~etiri latini~ka slova: a + be + ce + de.
I i, I i J j, J j K k, K k L l, L l Lj lj, Lj lj M m, M m
N n, N n Nj nj, Nj nj O o, O o P p, P p R r, R r S s, S s
Ĺ ĹĄ, [ { T t, T t U u, U u V v, V v Z z, Z z @ `
1. Uporedi slova azbuke i abecede. Koja su slova po obliku ista, a koja su sli~na?
3
Slovo, re~, re~enica A ‡ To je slovo, pisani znak za glas. Ana ‡ To je re~. Re~i su sastavqene od glasova. Ana posmatra. ‡ To je re~enica. Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima.
1. Sastavi {to vi{e re~i od slede}ih slova: [, M, A, N, T. Npr. ta{na. 2. Koja se re~ krije u rebusima?
[=J
@=T
3. Sastavi {to vi{e re~enica prema slede}oj slici.
4
U=E
Pri~awe Na izletu ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡
Milane, kako je bilo na izletu? Dobro. Kako ste putovali? Lepo. Da li ste videli ne{to zanimqivo? Da. Da li si imao nekih problema? Ne.
Milan nije bio raspolo`en da pri~a. Me|utim, Ana je zapo~ela ovako:
‡ O, mama, toliko sam uzbu|ena! Sva{ta nam se doga|alo. Pri~a}u ti sve od po~etka. U autobusu sam sedela s Majom. Ona je ponela gomilu hrane, a i ja sam. ^im je krenuo autobus, bile smo gledne. Maja je imala divnu pitu s vi{wama {to joj je spremila wena baka. Dala mi je dva par~eta. Ja sam woj dala tvoje slatke kiflice. Ispred nas su sedeli Joca i Marko. Stalno su ne{to izvirivali i blesavili se. Wih smo poslu`ile, iako su bili dosadni. Jao, mama isprqala sam haqinicu sokom, ali to mo`e da se opere. Je l’ da, mama? To je samo po~etak Anine pri~e. Slede mnogi doga|aji iz autobusa, zatim dolazak na Avalu, obilazak Avalskog torwa i Spomenika neznanom junaku, ru~ak, igre u prirodi, povratak autobusom. Ana je, uz to, navela i niz zanimqivih detaqa: {ta su sve izgubili na izletu, kakav je bio pas od koga su se neki upla{ili, ko se spotakao na stepenicama, kako je Jocina lopta nestala u {umi, {ta je obukla u~iteqica itd. 5
1. Posmatraj sliku. Zamisli {ta se sve doga|alo. Ispri~aj {ta si smislio.
2. Re{i rebus.
(.aravto atarv anedzovg ~er apeL)
6
[aqiva strana U~iteqica proziva |ake: „Neda Doki}!“ \aci u horu odgovaraju: „Nije tu!“ U~iteqica se naquti, pa podviknu: „Mir! Mo`e ona i sama da odgovori!“
Za{to mama kengur ne voli ki{ne dane? ‡ Zato {to se tada deca igraju unutra.
1. Ispri~aj omiqenu {alu. 2. Izgovaraj glasno vi{e puta.
Za{to ptice u jesen lete na jug? ‡ Zato {to im je daleko da hodaju.
V,
VA,
VO,
VI,
VE,
VU
L,
LA,
LO,
LI,
LE,
LU
Q,
QA,
QO,
QI,
QE,
QU
C,
CA,
CO,
CI,
CE,
CU
^,
^A,
^O,
^I,
^E,
^U
X,
XA,
XO,
XI,
XE,
XU
\,
\A,
\O,
\I,
\E,
\U 7
Obave{tajne re~enice Da ti pri~am pri~u Bila jedna tetka. Imala je ba{tu. U ba{ti je klupa. Na klupi je ta{na. U ta{ni je ~etka. Da ti pri~am pri~u ispo~etka. Gorwi tekst sadr`i {est obave{tajnih re~enica. One nas obave{tavaju o ne~emu {to se dogodilo.
Obave{tajne re~enice su one re~enice kojima se ne{to saop{tava. Na kraju obave{tajnih re~enica stoji ta~ka.
2. Prona|i obave{tajne re~enice.
Zbog ~ega sam besan? Nekad se nepotrebno qutim. Za{to sam sada tu`an? Veseo sam zbog pobede na utakmici. 3. Na slici prona|i obave{tajne re~enice.
1. Posmatraj ovaj crte` i smisli nekoliko obave{tajnih re~enica o wemu. 8
Upitne re~enice ТИНТИЛИНЕ, ЈА ТЕ ПИТАМ УПИТНИМ РЕЧЕНИЦАМА.
Da te pitam… 1. Koji led nije smrznut? To je pogled.
OДГОВАРАМ ОБАВЕШТАЈНИМ РЕЧЕНИЦАМА.
2. Kad se najboqe vide lete}i tawiri? Onda kad zagolica{ konobara. 3. Na {ta miri{e{ kad iza|e{ iz apoteke? Tada miri{e{ na nos. 4. Za{to ~ovek dr`i vazu na ormanu? Da bi ~uo kad se razbije.
Upitne re~enice su one kojima se ne{to pita, a na kraju pitawa stoji upitnik.
1. Smisli i navedi po tri pitawa koja jedan drugom postavqaju pu` i automobil.
Pu` pita automobil: 1… 2… 3…
Automobil pita pu`a: 1… 2… 3… 9
Zapovedne re~enice Tintiline, uspori! SA^EKAJ ME! MOLIM TE!
TINTILINE, PO@URI!
TINTILINE, PAZI!
GLEDAJ ME, ANA! TINTILINE, USPORI!
SLEDE]I PUT BUDI PA@QIVIJI!
UH, UH! JAO!
Zapovednim re~enicama iskazuju se zapovest, molba ili savet. Na kraju zapovednih re~enica stoji uzvi~nik.
1. Navedi zapovedne re~enice koje ne voli{ da ~uje{ u igri na snegu.
10
2. Navedi zapovedne re~enice koje uop{te ne voli{ da ~uje{.
Vrste re~enica ‡ obnavqawe Da li si, Ana, napisala sastav? ‡ upitna re~enica Jesam napisala. ‡ obave{tajna re~enica Pro~itaj svoj zadatak! ‡ zapovedna re~enica
Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima.
Re~enice mogu biti: upitne ‡ wima se iskazuje pitawe; obave{tajne ‡ wima se daje obave{tewe; zapovedne ‡ wima se iskazuju zapovest, molba ili savet. Re~enice po~iwe velikim slovom, a na kraju re~enice stavqa se znak: ta~ka (.) ‡ na kraju obave{tajne re~enice; upitnik (?) ‡ na kraju upitne re~enice; uzvi~nik (!) ‡ na kraju zapovedne re~enice.
1. Odredi vrste slede}ih re~enica: a) Za{to si zakasnio u {kolu? b) Uspavao sam se. v) Drugi put do|i na vreme!
2. Smisli o ovoj ma~ki tri re~enice razli~itih vrsta.
11
Razgovori Razgovor izme|u dva lica naziva se dijalog.
Telefonski razgovor ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡
Halo! Da. Slu{aj, ti si mi najgori drug! Za{to? [to si ispri~ao ono {to sam ti rekao? [ta? Pa onu moju tajnu. Ja sam ti je poverio, a sada je svi znaju. Kad si mi je ispri~ao? Pa za vreme odmora. [ta se tu pravi{ da ne zna{? Ja za to ne znam. Kako ne zna{? Jesi li ti to, Milo{e? Ne. Pa ko si ti? Ja sam ja, a ko si ti? Ovde Aleksa. Tra`im Milo{a Petrovi}a. Pogre{io si broj telefona. Auh, izvinite!
Zbog ~ega je do{lo do ovakvog razgovora? Zato {to Aleksa nije po{tovao slede}a pravila: prvo treba pozdraviti sagovornika, predstaviti se, proveriti da li se dobio `eqeni broj i osoba, izviniti se ako se pogre{i broj telefona. 12
Telefonski razgovor u kojem ne bi do{lo do zabune mogao bi da izgleda ovako:
‡ ‡ ‡ ‡
Dobro ve~e, ovde Aleksa. Da li je to stan Markovi}a? Dobro ve~e. Jeste, izvolite. Molim vas, mogu li da razgovaram s Milo{em? Sa~ekajte, sada }u ga pozvati.
Na kraju razgovora ne zaboravi da ka`e{: Dovi|ewa! Hvala!
Sva|ala~ki razgovor
Pomirqiv razgovor
‡ Za{to si me gurnuo? Ti si bezobrazan! ‡ ^ekaj da ti objasnim! ‡ Be`i tamo! Ne}u da razgovaram s tobom!
‡ Za{to si me gurnuo, Ivane? Razbio sam koleno. Boli me! ‡ Aleksa, izvini. Spotakao sam se na stepenik i naleteo na tebe. Nisam hteo da te gurnem, veruj mi. Znam da te boli i `ao mi je zbog toga. Mogu li da ti pomognem? ‡ U redu, razumem te! Uh {to me boli!
U ovakvim i sli~nim razgovorima dolazi do sva|e, pa i do tu~e. Za{to? Zato {to Aleksa nije hteo da ~uje obja{wewe. Ivan ga nije namerno gurnuo. Sapleo se na neki stepenik, posrnuo i naleteo na druga. Hteo je da mu objasni {ta se stvarno dogodilo. @eleo je da mu se izvini i da mu pomogne. On voli Aleksu, sa wim se lepo igra i dru`i, ali {ta to sad vredi! Sad se obojica lo{e ose}aju. Kako bi bilo boqe?
U ovakvom razgovoru nema sva|e. Drugarstvo je sa~uvano. Bez obzira na bol, Ivan i Aleksa se boqe ose}aju. Pomirqiv razgovor im je pomogao.
13
Samoglasnici i suglasnici
BBB, MMM… Ne mo`e da se peva…
AAAAAAAA EEEEEEEE IIIIII OOOOOOO UUUUUUUU
U na{em jeziku postoji pet glasova koji mogu da se pevaju i da sami ~ine slog: A, E, I, O, U. Oni se nazivaju samoglasnici.
Ostali glasovi ne mogu da se pevaju i da sami ~ine slog, ve} slog ~ine sa samoglasnikom. Nazivaju se suglasnici i ima ih dvadeset pet. Ponekad R mo`e da gradi slog i tada se naziva slogotvorno R. Na primer, u re~ima: dr-vo, pr-vak, gr-lo.
Rastavqawe re~i na kraju reda Re~i se na kraju reda rastavqaju crticom. Crtica treba da se nalazi na granici sloga. Jedno slovo nikada se ne ostavqa samo na kraju reda.
devoj~ica
u~ionica
ogledalo
Podela re~i na slogove Re~i najlak{e delimo na slogove ako ih izgovaramo otegnuto, kao u razbrajalicama. E-ci, pe-ci, pec, ja sam ma-li zec, ti si ma-la pre-pe-li-ca, e-ci, pe-ci, pec.
Kad se re~i na slogove ne bi delile, one bi se preko strane pre
li le .
14
U-{o me-da u du-}an, ni-je re-kô do-bar dan, ve} je re-kô do-bro ve-~e, po-klo-ni se pa u-te-~e.
Pisawe re~ce LI i re~ce NE LI se pi{e odvojeno u upitnim re~enicama. LI je upitna re~ca.
Da li su im hranu dali
Da li ti je hladno? Mo`e{ li da do|e{? NE se pi{e odvojeno od re~i koje ozna~avaju radwu.
Danas ne idem u {kolu. NE se pi{e sastavqeno sa imenicama i s re~ima kojima se ne{to opisuje.
To je neznawe i neodgovorno pona{awe. 1. Napi{i u svesci pravilno ove re~enice. Dalisusvejabukedali? Neznamdalisusvedali. Jajabukavi{enemam.
Dalisume~i}ibilinemirniigladni? Jelilijanepravilnopodelilasir? Jesulisadame~i}isiti? 15
Dve ta~ke i zapeta u nabrajawu Kada re|am i nabrajam, zapetama re~ odvajam. Ispred toga stavqam zna~ke od dve ta~ke.
1. Stavi : i , tamo gde je potrebno.
Najvi{e volim ovo vo}e jabuke tre{we jagode kajsije i {qive. Od povr}a volim slede}e gra{ak kupus paradajz i {argarepu. 2. Smisli i navedi {ta Tintilin ima u torbi. Objasni gde bi stavio dve ta~ke, a gde zapete.
16
Re~i koje sli~no zna~e, a razli~ito se pi{u Sli~no misli ‡ razli~ito ka`i Kad je tama, tad je mrak, ko je sna`an, taj je jak. Kad je hajka, to je lov, Kad je poziv, to je zov. [to je narav, to je }ud, Ko je {a{av, taj je lud. Ko je spretan i dovitqiv, taj je ve{t i snala`qiv. ^ini ti se isto, sli~no i pomalo razli~ito.
1. Objasni po ~emu u prethodnom tekstu neke re~i imaju isto ili sli~no zna~ewe. 2. Slede}im nizovima re~i sa sli~nim ili istim zna~ewem dodaj jo{ neke re~i koje imaju sli~no zna~ewe. ku}a, dvorac, zamak, vila, zgrada, oblakoder, vi{espratnica… govoriti, kazivati, pri~ati, zboriti, gun|ati… gledati, viriti, zuriti, buqiti, zagledati… smejati se, kikotati se, ceriti se, cerekati se… qut, srdit, prgav, besan, gnevan, naje|en… nemiran, nesta{an, vragolast, |avolast…
Pravo i preneseno zna~ewe re~i Neke re~i mogu da imaju pravo i preneseno zna~ewe. Na primer, re~ gvozden. Weno pravo zna~ewe je: napravqen od gvo`|a, a preneseno: ~vrst, jak kao gvo`|e. 1. Objasni {ta zna~e izrazi: gvozdeni mi{i}i, bistra glava glava porodice, kameno srce
2. Objasni koji izrazi u levoj koloni odgovaraju obja{wewima u desnoj. 1. raditi ispod `ita 2. dobiti zeleno svetlo 3. pre}i punu liniju 4. vu}i nekog za nos 5. o~itati lekciju 6. obrati zelen bostan 7. dati nekome po wu{ci 8. di}i sve ~etiri uvis
u~initi ne{to zabraweno izgrditi zlo pro}i udariti po licu po~eti sa odmarawem raditi potajno varati nekoga dobiti dozvolu 17
Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa Pro~itaj slede}e razgovore:
‡ ‡ ‡ ‡ ‡
Gledaj, na kosi rastu borovi! Nije ta~no, ja redovno perem i ~e{qam svoju kosu. Ne mislim na tvoju kosu. [ta pri~a{, kosa je od metala, wom se kosi trava, na woj ne mo`e da raste drvo. Ma ne, mislim na onu tamo planinsku kosu.
Milo{: ‡ Ana mi je slomila srce. Filip: ‡ Opa, ti si se u Anu zaqubio! Milo{: ‡ Ma ne, pozajmio sam joj olovku, pa je slomila srce od olovke. Moram da je zare`em.
1. Koja sve zna~ewa ima re~ kosa? Koja sve zna~ewa mo`e da ima re~ srce? 2. Objasni zna~ewe re~i para u slede}im re~enicama: Iz lonca se dizala para, jer se u wemu kuvao pasuq. Skupqao je dugo svaku paru, zato {to je `eleo da kupi majci poklon za ro|endan. Imao je dva para patika. Jedan par je ~uvao za sve~ane prilike. Wemu se srce para kad ~uje da mu dete pla~e.
18
Re~i koje ozna~avaju imena ‥ imenice Re~i koje imenuju predmete, bi}a i pojave nazivaju se imenice.
Zajedni~ke imenice Ozna~avaju zajedni~ka imena bi}a, predmeta i pojava
Bi}a
Predmeti
Pojave
olovka
vetar
devoj~ica
ta{na
ki{a
{kola
putovawe
ku}a
vatra
u~iteqica
put
poplava
brat
voz
buka
je`
lopta
re~
xemper
duga
haqina
svetlost
lewir
mrak
obu}ar
pas lav koko{ka
`ivotiwe
de~ak
qudi
~ovek
rak
krov
bumbar
kola~
luk masla~ak krompir bor tre{wa
biqke
kopriva
Vlastite imenice
Marko Sawa Esma [ebestova Petrovi} @u}a Belka [arac Avala Fru{ka gora Kopaonik Sava Dunav Morava Beograd Ni{ London Kupinovo Sremska Mitrovica Srbija Francuska Ma|arska
imena i prezimena qudi imena `ivotiwa nazivi planina nazivi reka
nazivi naseqa
nazivi zemaqa 19
Pisawe velikog slova Velikim slovom se pi{u: imena, prezimena i nadimci qudi (Jovan Jovanovi} Zmaj) imena `ivotiwa (pas @u}a, krava Belka) imena gradova, sela i drugih naseqenih mesta (Beograd, Kriva Palanka) imena ulica i trgova (Ulica lipa, Bosanska ulica, Trg slobode) imena planina, reka, jezera (Kopaonik, Dunav, Pali}ko jezero)
1. Zbog ~ega su neke nagla{ene re~i u tekstu napisane malim slovom, a neke velikim. Svaka reka kao reka, al’ jedna je Morava. I planina kô planina, nigde kao Avala. Jezera su kô jezera, al’ drugo je Pali}ko, a i mora kao mora, samo jedno Jadransko.
Svi gradovi kô gradovi, jedino je Kraqevo, a sela su kao sela, nigde takvo Takovo. Na duwi je mnogo duwa, al’ ih bere moja Duwa, na vi{wi je sto vi{awa, pa ih moja Vi{wa sawa.
Samo jedno tele \u{a, samo jedna ovca Tr{a, lisac Gaja i zec Baja. Zato {to je samo jedan, ali li~an, ali vredan, tu pravilo va`i ovo: veliko mu pi{i slovo.
2. Objasni zbog ~ega su neke re~i na slikama napisane velikim slovom.
3. Re{i rebus. (jamZ }ivonavoJ navoJ) 20
Recitovawe Priprema Slede}u re~enicu izgovori na vi{e na~ina: ne`no, qutito, tu`no i veselo.
Ja tebe mnogo volim. Ja tebe mnogo volim. Ja tebe mnogo volim. Ja tebe mnogo volim. Izgovori jasno slede}e brzalice:
^etiri ~avke ~u~e na ~unu. Otud ide crn trn, da odgrize crn vrh. Svraka skaka na dva kraka. Pesma mo`e da se recituje na vi{e na~ina. Ovo je jedan od predloga. Po{to je pesma Najlep{a re~ Mire Ale~kovi} (^itanka, str. 65) ne`na i ose}ajna, treba da je recituje{ toplo, ose}ajno. Tamo gde su stihovi ozna~eni sa treba da recituje{ lagano, kao da pri~a{ bajku. Znak
zna~i: izgovori glasnije, odlu~nije.
Znak ozna~ava kra}u pauzu, }utawe, a znak du`u pauzu. Pokreti ruku i tela dok se recituje treba da budu umereni, kao kad se razgovara. 21
Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe u prirodi ‥ glagoli Janko je ~itao, tr~ao.
radwa
Uve~e se smrkava.
zbivawe
Janko tada le`i, spava.
stawe
Re~i: tr~i, spava, smrkava se ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe u prirodi i nazivaju se glagoli.
1. Odredi {ta ko radi, kao {to je zapo~eto. Lekar le~i. Peva~ peva. Zidar zida. Voza~ Svira~ Lovac Pisac Glumac Slikar ^uvar
Ako sedim, da li je to radwa ili stawe?
22
2. Ka`i {ta ko radi u vezi sa svakom slikom. Odredi re~i koje su glagoli.
Potvrdne i odri~ne re~enice Potvrdni i odri~ni glagolski oblik Potvrdne su one re~enice kojima se ne{to tvrdi. Odri~ne su one re~enice kojima se ne{to odri~e.
‡ Ne znam! ‡ Ti to zna{! ‡ Ne mogu! ‡ Mo`e{!
Ako ne zna{ odgovor, potra`i ga u nekoj enciklopediji ili na internetu.
1. Odgovori na pitawa ili potvrdnim ili odri~nim re~enicama.
Da li je kru{ka povr}e? Mo`e li pas da se popne na drvo? Da li se papir pravi od drveta? Znaju li mravi da naprave med? Mogu li ma~ke da vide u mraku? Mo`e li voda da se pretvori u paru? Mogu li slonovi da lete? Znaju li psi da plivaju? Umeju li kowi da se pewu na drvo? Znaju li kowi da plivaju? Umeju li ma~ke da se pewu na drvo? Mogu li slonovi da hvataju ribu? Potvrdne re~enice:
Odri~ne re~enice:
Kru{ka je vo}e. Papir se pravi i od drveta.
Kru{ka nije povr}e. Pas ne mo`e da se popne na drvo. 23
Kwi`evne i nekwi`evne re~i Uporedi slede}a dva razgovora:
1. ‡ Ej, xidni gu tuj loptu ovam! ‡ Kude? ‡ Na men. ‡ ]u gu xidnem, al’ pazi si, }e te utepa.
2. ‡ Hej, {utni tu loptu ovamo! ‡ Kuda? ‡ Prema meni. ‡ Ho}u da {utnem, ali pazi da te ne udari.
U prvom razgovoru ima nekwi`evnih re~i. One se mogu ~uti u nekim na{im krajevima. Ponekad ih te{ko razumemo. Kwi`evni jezik ima pravila koja u~imo u {koli. U dobrim kwigama mo`e{ nau~iti mnoge nove i lepe kwi`evne re~i. One }e ti pomo}i da pravilno i lepo govori{. U slede}em razgovoru zapazi nekwi`evne re~i i zameni ih kwi`evnim.
‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡
Jeste li igrali fucu sa II2? Jes, razbili smo ih. Igraju retardirano. Kako je branio Pe|a? Kul. [ta sada radite? Smaramo se.
1. Navedi jo{ neke nekwi`evne re~i koje ~uje{ u govoru. Objasni wihovo zna~ewe. 2. Koje nekwi`evne re~i zapa`a{ u pesmi Prgav momak Vlade Stoiqkovi}a?
Usred {ume u gustom {ipragu zec kurjaku udario {qagu. 24
Kraj potoka svoj {umi na oku zec medvedu zviznuo frqoku.
Prepri~avawe ‡ Ko }e da prepri~a basnu „Gavran i lisica“? ‡ pita u~iteqica. ‡ Hajde, Vladislave!
‡ Gavran je imao par~e sira. Do{la je lisica i prevarila ga. Uzela mu je sir, a on je ostao gladan. ‡ Mo`e li neko da prepri~a malo {ire? Milena, hajde ti!
‡ Gavran je bio na drvetu i dr`ao sir. Nai{la je gladna lisica i rekla mu da je on najlep{a ptica i da bi volela da ~uje wegovu pesmu. Gavran je zagraktao. Sir je pao i lisica ga pojela. ‡ A da li neko ho}e da prepri~a op{irnije? Dobro bilo da smisli gde je gavran prona{ao sir, kako je izgledalo drvo na koje je stao, o ~emu je gavran razmi{qao… Hajde, Ana!
‡ Gavran je tog dana leteo iznad poqa. Video je qude koji su ru~ali u poqu. Posle ru~ka nastavili su posao. Kada su se malo udaqili, gavran je doleteo na obli`we drvo. Kri{om je sleteo do mesta na kojem su ru~ali i zgrabio par~e sira iz jednog tawira. Ubrzo se na{ao u {umi. Zadovoqno je stao na granu velikog hrasta. Sladio se misle}i kako }e u slast da pojede sir. Najednom je ~uo kako ispod hrasta {u{ti li{}e i pucketaju gran~ice. Pogledao je dole i spazio lisicu. Sedela je, podigla je wu{ku i ~udno ga posmatrala. O~i su joj sijale, mqackala je i oblizivala se. Ana je nastavila da smi{qa nove detaqe i da pro{iruje basnu. Drugima se u odeqewu dopalo weno prepri~avawe. Smi{qali su nove detaqe: kako su se opet na{li gavran i lisica, pa kako je gavran prevario lisicu itd. 25
Delovi re~enice ‡ subjekat i predikat Jova spava.
Majka sedi.
U re~enici JOVA SPAVA govori se o Jovi. U re~enici MAJKA SEDI govori se o majci. Re~ Jova je SUBJEKAT u prvoj re~enici. Re~ majka je SUBJEKAT u drugoj re~enici. Subjekat je ona re~ u re~enici koja kazuje o kome ili o ~emu se govori ili ko vr{i radwu. Subjekat se odre|uje pomo}u pitawa: ‡ O kome ili o ~emu se govori? ‡ Ko vr{i radwu? Druga va`na re~ je PREDIKAT. Predikat se odre|uje pitawem: ‡ [ta radi subjekat? [TA RADI JOVA?
JOVA SPAVA.
[TA RADI MAJKA?
MAJKA SEDI.
1. Odredi subjekte i predikate u slede}im re~enicama:
PREDIKAT u prvoj re~enici je SPAVA. PREDIKAT u drugoj re~enici je SEDI.
Predikat je ona re~ u re~enici koja kazuje {ta radi subjekat.
26
Ki{a pada. Iza{li su pu`evi. Pu`evi se raduju. Prestala je ki{a. Sunce sija.
Pro{irivawe re~enica 1. Pogledaj ovu kratku re~enicu:
Ki{a pada.
Razmisli, pa ka`i kako mo`e{ da je pro{iri{. Kakva sve mo`e da bude ki{a?
sitna, dosadna, hladna, prijatna
Na {ta sve ki{a mo`e da pada?
na drve}e, na krovove, na ki{obrane
Kada ki{a pada?
danas, pre podne, cele ve~eri
Kratka re~enica „Ki{a pada“ mo`e da se pro{iri ovako:
Cele ve~eri hladna ki{a pada na krovove. 2. Pro{iri re~enicu „Ki{a pada“ na svoj na~in.
Znaci navoda 1. Pro~itaj odlomak iz pri~e Medved i devoj~ica. „E, lepo, sad te ne pu{tam. Osta}e{ kod mene“. Mislila, mislila devoj~ica, pa smislila. „Medo, odnesi u selo mome tati i mojoj mami malo jagoda.“
Re~i koje izgovaraju medved i Ma{a ozna~ene su znacima navoda. Me|u navodnike stavqamo ta~no navedene ne~ije re~i. Znaci navoda pi{u se na vi{e na~ina: „ “, „”, » «. Umesto znaka navoda ponekad se pi{u i crte ‡. 27
Re~i sa suprotnim zna~ewem [ta to spaja i razdvaja dva suprotna kraja? Ne}u ‡ ho}u, dawu ‡ no}u. Crn il’ beo, pla{qiv ‡ smeo.
1. Objasni u navedenom tekstu re~i sa suprotnim zna~ewem. 2. Prona|i re~i sa suprotnim zna~ewem u slede}im narodnim poslovicama: Q
Q Q
Krivo ‡ pravo, bolno ‡ zdravo. Gorak ‡ sladak, hrapav ‡ gladak. Sit il’ gladan, vru} il’ hladan.
Q
Q
Q
Q Q
Boqe je s mudrim plakati nego s ludim pevati. Boqe ikad nego nikad. [to je grko ‡ nije slatko. Vatra i voda su dobre sluge, a zli gospodari. Boqe je ko nema a ume, nego ko ima a ne ume. U seqaka crne ruke, al’ bela poga~a. Krivo sedi, a pravo govori. Krpi staro da sa~uva{ novo.
3. Za re~ iz leve kolone prona|i re~ sa suprotnim zna~ewem iz desne kolone. sitan o{tar slab sporo prazno la`
28
istina jak brzo puno krupan tup
Rod imenica Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda. Uz imenice mu{kog roda mo`e da stoji re~ taj, uz imenice `enskog roda re~ ta, a uz imenice sredweg roda re~ to. Mu{ki rod (taj) ~ovek deda petao brod ma~ak medved ovan
@enski rod (ta) `ena baba koko{ka stolica ma~ka me~ka ovca
Sredwi rod (to) dete unu~e pile dugme ma~e me~e jagwe
1. Slede}e imenice rasporedi po rodu (neka ti pomognu re~i: taj, ta, to): u~iteq, hleb, ta{na, poqe, sneg, jelka, }ebe, peva~ica, veverica, pero, zima, Uro{, brdo, igra~ka, slovo, kqu~, Ma{a, pismo, klavir, u~enik, selo. Mu{ki rod (taj): … @enski rod (ta): … Sredwi rod (to): … 2. Dopuni re~enice imenicama u odgovaraju}em rodu. 1 … je padala celog jutra. 2 … je zakasnio u {kolu. 3 … ga je upla{ilo. 4 … mu je rekla da u|e u u~ionicu. 5 … je bio zbuwen.
Jedna {ala 6 … je bila ispisana. 7 … je oglasilo kraj ~asa.
U~iteqica: Kog je roda pas? U~enik: @ivotiwskog. U~iteqica: Kog je roda jaje? U~enik: Ne znamo dok se ne izle`e pile. 29
Jednina i mno`ina imenica Pro~itaj imena bi}a ili predmeta sa slika.
olovka
olovke
lopta
lopte
~a{a
~a{e
pu`
pu`evi
jaje
jaja
Ove imenice su u jednini, jer ozna~avaju jedan
Ove imenice su u mno`ini, jer ozna~avaju
predmet ili jedno bi}e.
vi{e predmeta ili bi}a.
1. Slede}e imenice iska`i u jednini ili u mno`ini, kao {to je zapo~eto. ruka ‡ ruke kow ‡ … ma~ke ‡ … putevi ‡ …
medved ‡ … `ena ‡ … jezera ‡ … ogledalo ‡ …
gradovi ‡ grad drug ‡ … reka ‡ … nos ‡ …
2. Dopuni re~enice slede}im imenicama u jednini ili u mno`ini: drugarica, de~ak, ulica, dete, semafor, svetlo, strana.
… su ~ekala da pre|u … … su pokazali zeleno … … Petar i Milan su pogledali semafor i po~eli da prelaze ulicu … Na drugoj … ulice ~ekale su ih …
30
Vi{ezna~nost re~i Neke re~i u na{em jeziku su jednozna~ne zato {to imaju po jedno zna~ewe. To su, na primer, re~i: deset, doru~kovati, kazaqka, klavir. Me|utim, re~i su obi~no vi{ezna~ne, {to zna~i da imaju vi{e zna~ewa. Na primer: re~ jezik.
jezik ‡ deo tela: Jezik me pe~e od qute paprike. jezik ‡ deo obu}e: Izvukla je jezik i vezala pertle na patici. jezik ‡ deo plamena: Gori {uma, li`u plameni jezici uz stabla. jezik ‡ govor: Lepo je nau~ila engleski jezik. jezik ‡ deo vage ili terazija: Kad on stade na vagu, jezik posko~i. jezik ‡ deo brave: U bravi {kqocnu zar|ali jezik. 1. Objasni zna~ewa koja ima re~ ruka u slede}im re~enicama:
Jabuku sam dr`ala u desnoj ruci. Pobeda je u na{im rukama. Saznao sam vest iz prve ruke. Zaprosio je Jeli~inu ruku. Ku}a je ostala bez radnih ruku. Vest je i{la od ruke do ruke. U tom poslu on nije uprqao ruke. 2. Prona|i vi{e zna~ewa za slede}e re~i:
glava, noga, strelac. 31
Opisivawe ‡ Posmatrajte `ivotiwu koja vam je u blizini. Opi{ite wen izgled i pona{awe ‡ rekla je u~iteqica. Zoran je opisao psa @u}u kratko:
@u}a je lep pas. @u}kaste je boje. Nemiran je i voli da se igra. Iz Zoranovog opisa malo smo saznali o @u}i. Ana je opisala psa Flekija detaqnije.
Pas Fleki je me{anac, bele boje sa `u}kastim tufnama po krznu. Zbog toga je i dobio ime. Oko wu{ke i o~iju krzno mu je ~upavije, pa izgleda sme{no. Kao da ima bradu i brkove. O~i su mu braonkaste i pogled blag. Deluje dobro}udno. Voli da le`i sklup~an. Glavu u{u{ka u krzno, ali o~i i u{i ne pokriva. Tako je uvek spreman da ~uje {ta se doga|a i da ustane ako zatreba. Posle le{karewa ustaje, prote`e se i jako zeva. Kao da ka`e: „Oho, ho, ala sam se naspavao!“ Kad se mnogo upla{i, Fleki opusti u{i i glavu, povije rep i po~ne da skvi~i ‡ tiho ili glasno. Kad ho}e da se igra, onda skaku}e veselo, laje i cvili. Umiqava se, oble}e okolo i poziva na igru. Velika je maza. ^esto do|e, legne, podigne {ape i kao da ka`e: „Ao, ao, hajde, pomazite me!“ Obo`ava da ga neko mazi i da mu tepa. Sve razume kao ~ovek.
32
Pro{lo, sada{we i budu}e vreme Pro~itaj slede}e re~enice:
Ja sam ~itao. Ja ~itam. Ja }u ~itati.
Radwa u ovoj re~enici de{avala se u pro{losti. Radwa u ovoj re~enici de{ava se sada ‥ u sada{wosti. Radwa u ovoj re~enici de{ava}e se u budu}nosti.
1. U slede}em tekstu prona|i glagole. Odredi glagole koji pokazuju sada{we vreme, koji pokazuju pro{lo i koji ozna~avaju budu}e vreme.
Dejan: Kad sam bio mali, ja sam voleo najvi{e jedan bicikli} na tri to~ka. Vozio sam ga, padao sam s wega, razbijao sam kolena. Sada vozim pravi bicikl, a sawam kako }u jednom voziti auto. Ana:
Kao dete najvi{e sam volela lutke. Imala sam jednog pli{anog medu. S wim sam spavala. I sada ga ~uvam i ponekad se igram s wim. Ali ja }u da odrastem i vole}u svoju decu, ima}u nove haqine i jo{ mnogo toga.
Filip: Ja }u igrati tenis. Bi}u prvak sveta. Sada treniram, imam nove rekete. Stari reketi su se slomili. U~io sam i plivawe, ali mi to te`e ide.
33
Re~i sa umawenim i re~i sa uve}anim zna~ewem Mali momak je mom~i}, a veliki mom~ina. Mali zec je ze~i}, a veliki ze~ina. Neki potok je poto~ina, a neki je poto~i}. Neki medved je medvedina, a neki je medvedi}. Neka {uma je {umica, a neka je {umetina. Neka ~vrga je ~vrgica, a neka je ~vrgetina.
1. Pro~itaj re~i koje su upisane u list. Prona|i jednu re~ koja nema upisana oba zna~ewa ‥ uve}ano i umaweno.
vu~i} ru~erda
zgradica
kravetina
planinica ta{netina
kravica
planin~ina
granetina
vu~ina
zgradurina
34
ma~ka olovka `aba ~etka ~a{a ki{a kofa
ma~kica
ma~ketina
gran~ica
listi} ta{nica
2. Dopuni zapo~eti niz re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem.
3. U odlomku iz basne Lija i `dral prona|i re~i sa umawenim zna~ewem.
Po|e `dral na gozbu. A lija nakuvala ka{e, pa je razmazala po tawiru. Postavila i nudi: „Jedi kumi}u, jedi golubi}u, sama sam pripremila“.
Skra}ene re~i ili skra}enice Neke re~i pri pisawu skra}ujemo. To su obi~no one re~i koje ~esto upotrebqavamo. Skra}ene re~i nazivamo skra}enice. Skra}enice koje se upotrebqavaju za pojmove koji ozna~avaju vreme pi{u se ili s ta~kom ili bez we.
Skra}enice za mere pi{u se i }irilicom i latinicom bez ta~ke. km km
m m
kilometar
metar
cm cm
mm mm
santimetar milimetar centimetar
~., ~ ‡ ~as h ‡ ~as, sat min. ‡ minut god. ‡ godina
o. g. ‡ ove godine o. m. ‡ ovog meseca g. ‡ godina
1. Slede}e re~enice napi{i u svesci koriste}i skra}enice. a) Prole}e je po~elo 21. marta ove godine u 6 ~asova i 22 minuta. b) Od Ivanove ku}e do {kole ima ta~no 2 kilometra i 11 metara.
Pravila za dobro pisawe 7. Na kraju re~enice stavi ta~ku, upitnik ili 1. Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj uzvi~nik. treba da pi{e{. 8. Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. 2. Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom Nazive mesta i imena qudi tako|e pi{i sastavu. velikim po~etnim slovom. 3. Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov. 9. Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se 4. Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad. re~i sa sli~nim zna~ewem). 5. Tvoj sastav treba da ima po~etak, sredinu i 10. Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje kraj. zapazi{. 6. Unesi ose}awa u svoj rad (tugu, radost, qutwu, uzbu|ewe, iznena|ewe).
35
SRPSKI JEZIK za drugi razred osnovne {kole prvo izdawe Autori
dr Simeon Marinkovi} mr Qiqana Marinkovi} Slavica Markovi}
Ilustrovao
Danijel Savovi} Miroqub Milutinovi} Brada
Recenzenti
prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Branka Popovi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu An|elka Ru`i}, profesor
Lektor
Violeta Babi}
Grafi~ki urednik
Du{an Pavli}
Priprema za {tampu Izdava~
Marko Huber Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
Urednik Za izdava~a
Violeta Babi} Dejan Begovi}
[tampa Tira` Copyright
36
Ÿ Kreativni centar, 2011
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd