Srpski jezik 2 besplatni

Srpski jeyzik 2

www.kreativnicentar.rs

Sadr`aj AZBUKA ................................................................................................................ 3 ABECEDA.............................................................................................................. 3 Slovo, re~, re~enica.......................................................................................... 4 Pri~awe ............................................................................................................... 5 [aqiva strana ................................................................................................... 7 Obave{tajne re~enice ....................................................................................... 8 Upitne re~enice ................................................................................................. 9 Zapovedne re~enice ......................................................................................... 10 Vrste re~enica ‡ obnavqawe ......................................................................... 11 Razgovori ........................................................................................................... 12 Samoglasnici i suglasnici ............................................................................. 14 Pisawe re~ce LI i re~ce NE .......................................................................... 15 Dve ta~ke i zapeta u nabrajawu ...................................................................... 16 Re~i koje sli~no zna~e, a razli~ito se pi{u Pravo i preneseno zna~ewe re~i ................................................................... 17 Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa .................................................... 18 Re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice........................................................... 19 Pisawe velikog slova ..................................................................................... 20 Recitovawe ....................................................................................................... 21 Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe u prirodi ‡ glagoli ......... 22 Potvrdne i odri~ne re~enice Potvrdni i odri~ni glagolski oblik ............................................................ 23 Kwi`evne i nekwi`evne re~i ....................................................................... 24 Prepri~avawe ................................................................................................... 25 Delovi re~enice ‡ subjekat i predikat ........................................................ 26 Pro{irivawe re~enica ................................................................................... 27 Znaci navoda ..................................................................................................... 27 Re~i sa suprotnim zna~ewem .......................................................................... 28 Rod imenica ...................................................................................................... 29 Jednina i mno`ina imenica ............................................................................ 30 Vi{ezna~nost re~i ........................................................................................... 31 Opisivawe ......................................................................................................... 32 Pro{lo, sada{we i budu}e vreme.................................................................. 33 Re~i sa umawenim i re~i sa uve}anim zna~ewem ........................................ 34 Skra}ene re~i ili skra}enice Pravila za dobro pisawe ................................................................................ 35 2

AZBUKA Srpski jezik ima 30 glasova. Svakom glasu odgovara po jedan znak koji se naziva slovo. Na{a azbuka ima 30 slova.

A a, A a B b, B b V v, V v G g, G g D d, D d \ |, \ |

E e, E e @ `,@ ` Z z, Z z I i, I i J j, J j K k, K k

ABECEDA

Nekada su se prva dva }irili~ka slova nazivala az (A) i buki (B). Po wima je ~itav red }irili~kih slova dobio naziv azbuka.

L l, L l Q q, Q q M m, M m N n, N n W w, W w O o, O o

P p, P p R r, R r S s, S s T t, T t ] }, ] } U u, U u

F f, F f H h, H h C c, C c ^ ~, ^ ~ X x, X x [ {, [ {

Redosled latini~kih slova nazivamo abeceda.

Ove godine u~imo latinicu.

A a, A a B b, B b C c, C c ^ ~ ] } D d, D d

Azbuka je redosled slova }irilice.

D` d`

\ | E e, E e F f, F f G g, G g H h, H h

Taj naziv dobijen je sastavqawem naziva prva ~etiri latini~ka slova: a + be + ce + de.

I i, I i J j, J j K k, K k L l, L l Lj lj, Lj lj M m, M m

N n, N n Nj nj, Nj nj O o, O o P p, P p R r, R r S s, S s

Ĺ ĹĄ, [ { T t, T t U u, U u V v, V v Z z, Z z @ `

1. Uporedi slova azbuke i abecede. Koja su slova po obliku ista, a koja su sli~na?

3

Slovo, re~, re~enica A ‡ To je slovo, pisani znak za glas.

Ana ‡ To je re~. Re~i su sastavqene od glasova.

Ana posmatra. ‡ To je re~enica.

Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima.

1. Sastavi {to vi{e re~i od slede}ih slova: [, M, A, N, T. Npr. ta{na.

2. Koja se re~ krije u rebusima?

[=J

@=T

3. Sastavi {to vi{e re~enica prema slede}oj slici.

4

U=E

Pri~awe Na izletu ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡

Milane, kako je bilo na izletu?

Dobro.

Kako ste putovali?

Lepo.

Da li ste videli ne{to zanimqivo?

Da. Da li si imao nekih problema?

Ne.

Milan nije bio raspolo`en da pri~a.

Me|utim, Ana je zapo~ela ovako:

‡ O, mama, toliko sam uzbu|ena! Sva{ta nam se doga|alo. Pri~a}u ti sve od po~etka. U autobusu sam sedela s Majom. Ona je ponela gomilu hrane, a i ja sam. ^im je krenuo autobus, bile smo gledne. Maja je imala divnu pitu s vi{wama {to joj je spremila wena baka. Dala mi je dva par~eta. Ja sam woj dala tvoje slatke kiflice. Ispred nas su sedeli Joca i Marko. Stalno su ne{to izvirivali i blesavili se.

Wih smo poslu`ile, iako su bili dosadni. Jao, mama isprqala sam haqinicu sokom, ali to mo`e da se opere. Je l’ da, mama?

To je samo po~etak Anine pri~e. Slede mnogi doga|aji iz autobusa, zatim dolazak na Avalu, obilazak Avalskog torwa i Spomenika neznanom junaku, ru~ak, igre u prirodi, povratak autobusom. Ana je, uz to, navela i niz zanimqivih detaqa: {ta su sve izgubili na izletu, kakav je bio pas od koga su se neki upla{ili, ko se spotakao na stepenicama, kako je Jocina lopta nestala u {umi, {ta je obukla u~iteqica itd.

5

1. Posmatraj sliku. Zamisli {ta se sve doga|alo. Ispri~aj {ta si smislio.

2. Re{i rebus.

(.aravto atarv anedzovg ~er apeL)

6

[aqiva strana U~iteqica proziva |ake: „Neda Doki}!“ \aci u horu odgovaraju: „Nije tu!“ U~iteqica se naquti, pa podviknu: „Mir! Mo`e ona i sama da odgovori!“

Za{to mama kengur ne voli ki{ne dane? ‡ Zato {to se tada deca igraju unutra.

1. Ispri~aj omiqenu {alu.

2. Izgovaraj glasno vi{e puta.

Za{to ptice u jesen lete na jug? ‡ Zato {to im je daleko da hodaju.

V,

VA,

VO,

VI,

VE,

VU

L,

LA,

LO,

LI,

LE,

LU

Q,

QA,

QO,

QI,

QE,

QU

C,

CA,

CO,

CI,

CE,

CU

^,

^A,

^O,

^I,

^E,

^U

X,

XA,

XO,

XI,

XE,

XU

\,

\A,

\O,

\I,

\E,

\U 7

Obave{tajne re~enice Da ti pri~am pri~u Bila jedna tetka.

Imala je ba{tu.

U ba{ti je klupa.

Na klupi je ta{na.

U ta{ni je ~etka.

Da ti pri~am pri~u ispo~etka.

Gorwi tekst sadr`i {est obave{tajnih re~enica. One nas obave{tavaju o ne~emu {to se dogodilo.

Obave{tajne re~enice su one re~enice kojima se ne{to saop{tava. Na kraju obave{tajnih re~enica stoji ta~ka.

2. Prona|i obave{tajne re~enice.

Zbog ~ega sam besan?

Nekad se nepotrebno qutim.

Za{to sam sada tu`an?

Veseo sam zbog pobede na utakmici.

3. Na slici prona|i obave{tajne re~enice.

1. Posmatraj ovaj crte` i smisli nekoliko obave{tajnih re~enica o wemu.

8

Upitne re~enice ТИНТИЛИНЕ, ЈА ТЕ ПИТАМ УПИТНИМ РЕЧЕНИЦАМА.

Da te pitam…

1. Koji led nije smrznut?

To je pogled.

OДГОВАРАМ ОБАВЕШТАЈНИМ РЕЧЕНИЦАМА.

2. Kad se najboqe vide lete}i tawiri?

Onda kad zagolica{ konobara.

3. Na {ta miri{e{ kad iza|e{ iz apoteke?

Tada miri{e{ na nos.

4. Za{to ~ovek dr`i vazu na ormanu?

Da bi ~uo kad se razbije.

Upitne re~enice su one kojima se ne{to pita, a na kraju pitawa stoji upitnik.

1. Smisli i navedi po tri pitawa koja jedan drugom postavqaju pu` i automobil.

Pu` pita automobil: 1… 2… 3…

Automobil pita pu`a: 1… 2… 3…

9

Zapovedne re~enice Tintiline, uspori!

SA^EKAJ ME! MOLIM TE!

TINTILINE, PO@URI!

TINTILINE, PAZI!

GLEDAJ ME, ANA! TINTILINE, USPORI!

SLEDE]I PUT BUDI PA@QIVIJI!

UH, UH! JAO!

Zapovednim re~enicama iskazuju se zapovest, molba ili savet.

Na kraju zapovednih re~enica stoji uzvi~nik.

1. Navedi zapovedne re~enice koje ne voli{ da ~uje{ u igri na snegu.

10

2. Navedi zapovedne re~enice koje uop{te ne voli{ da ~uje{.

Vrste re~enica ‡ obnavqawe Da li si, Ana, napisala sastav? ‡ upitna re~enica Jesam napisala. ‡ obave{tajna re~enica Pro~itaj svoj zadatak! ‡ zapovedna re~enica

Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima.

Re~enice mogu biti: upitne ‡ wima se iskazuje pitawe; obave{tajne ‡ wima se daje obave{tewe; zapovedne ‡ wima se iskazuju zapovest, molba ili savet.

Re~enice po~iwe velikim slovom, a na kraju re~enice stavqa se znak: ta~ka (.) ‡ na kraju obave{tajne re~enice; upitnik (?) ‡ na kraju upitne re~enice; uzvi~nik (!) ‡ na kraju zapovedne re~enice.

1. Odredi vrste slede}ih re~enica: a) Za{to si zakasnio u {kolu? b) Uspavao sam se. v) Drugi put do|i na vreme!

2. Smisli o ovoj ma~ki tri re~enice razli~itih vrsta.

11

Razgovori Razgovor izme|u dva lica naziva se dijalog.

Telefonski razgovor ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡

Halo!

Da. Slu{aj, ti si mi najgori drug!

Za{to? [to si ispri~ao ono {to sam ti rekao? [ta?

Pa onu moju tajnu. Ja sam ti je poverio, a sada je svi znaju.

Kad si mi je ispri~ao?

Pa za vreme odmora. [ta se tu pravi{ da ne zna{?

Ja za to ne znam.

Kako ne zna{? Jesi li ti to, Milo{e?

Ne. Pa ko si ti?

Ja sam ja, a ko si ti?

Ovde Aleksa. Tra`im Milo{a Petrovi}a.

Pogre{io si broj telefona.

Auh, izvinite!

Zbog ~ega je do{lo do ovakvog razgovora? Zato {to Aleksa nije po{tovao slede}a pravila: prvo treba pozdraviti sagovornika, predstaviti se, proveriti da li se dobio `eqeni broj i osoba, izviniti se ako se pogre{i broj telefona.

12

Telefonski razgovor u kojem ne bi do{lo do zabune mogao bi da izgleda ovako:

‡ ‡ ‡ ‡

Dobro ve~e, ovde Aleksa. Da li je to stan Markovi}a?

Dobro ve~e. Jeste, izvolite.

Molim vas, mogu li da razgovaram s Milo{em?

Sa~ekajte, sada }u ga pozvati.

Na kraju razgovora ne zaboravi da ka`e{: Dovi|ewa! Hvala!

Sva|ala~ki razgovor

Pomirqiv razgovor

‡ Za{to si me gurnuo? Ti si bezobrazan! ‡ ^ekaj da ti objasnim! ‡ Be`i tamo! Ne}u da razgovaram s tobom!

‡ Za{to si me gurnuo, Ivane? Razbio sam koleno. Boli me! ‡ Aleksa, izvini. Spotakao sam se na stepenik i naleteo na tebe. Nisam hteo da te gurnem, veruj mi. Znam da te boli i `ao mi je zbog toga. Mogu li da ti pomognem? ‡ U redu, razumem te! Uh {to me boli!

U ovakvim i sli~nim razgovorima dolazi do sva|e, pa i do tu~e.

Za{to?

Zato {to Aleksa nije hteo da ~uje obja{wewe.

Ivan ga nije namerno gurnuo. Sapleo se na neki stepenik, posrnuo i naleteo na druga. Hteo je da mu objasni {ta se stvarno dogodilo. @eleo je da mu se izvini i da mu pomogne. On voli Aleksu, sa wim se lepo igra i dru`i, ali {ta to sad vredi! Sad se obojica lo{e ose}aju.

Kako bi bilo boqe?

U ovakvom razgovoru nema sva|e. Drugarstvo je sa~uvano. Bez obzira na bol, Ivan i Aleksa se boqe ose}aju. Pomirqiv razgovor im je pomogao.

13

Samoglasnici i suglasnici

BBB, MMM… Ne mo`e da se peva…

AAAAAAAA EEEEEEEE IIIIII OOOOOOO UUUUUUUU

U na{em jeziku postoji pet glasova koji mogu da se pevaju i da sami ~ine slog: A, E, I, O, U. Oni se nazivaju samoglasnici.

Ostali glasovi ne mogu da se pevaju i da sami ~ine slog, ve} slog ~ine sa samoglasnikom. Nazivaju se suglasnici i ima ih dvadeset pet. Ponekad R mo`e da gradi slog i tada se naziva slogotvorno R. Na primer, u re~ima: dr-vo, pr-vak, gr-lo.

Rastavqawe re~i na kraju reda Re~i se na kraju reda rastavqaju crticom. Crtica treba da se nalazi na granici sloga. Jedno slovo nikada se ne ostavqa samo na kraju reda.

devoj~ica

u~ionica

ogledalo

Podela re~i na slogove Re~i najlak{e delimo na slogove ako ih izgovaramo otegnuto, kao u razbrajalicama.

E-ci, pe-ci, pec, ja sam ma-li zec, ti si ma-la pre-pe-li-ca, e-ci, pe-ci, pec.

Kad se re~i na slogove ne bi delile, one bi se preko strane pre

li le .

14

U-{o me-da u du-}an, ni-je re-kô do-bar dan, ve} je re-kô do-bro ve-~e, po-klo-ni se pa u-te-~e.

Pisawe re~ce LI i re~ce NE LI se pi{e odvojeno u upitnim re~enicama.

LI je upitna re~ca.

Da li su im hranu dali

Da li ti je hladno?

Mo`e{ li da do|e{?

NE se pi{e odvojeno od re~i koje ozna~avaju radwu.

Danas ne idem u {kolu.

NE se pi{e sastavqeno sa imenicama i s re~ima kojima se ne{to opisuje.

To je neznawe i neodgovorno pona{awe.

1. Napi{i u svesci pravilno ove re~enice.

Dalisusvejabukedali?

Neznamdalisusvedali.

Jajabukavi{enemam.

Dalisume~i}ibilinemirniigladni?

Jelilijanepravilnopodelilasir?

Jesulisadame~i}isiti?

15

Dve ta~ke i zapeta u nabrajawu Kada re|am i nabrajam, zapetama re~ odvajam.

Ispred toga stavqam zna~ke od dve ta~ke.

1. Stavi : i , tamo gde je potrebno.

Najvi{e volim ovo vo}e jabuke tre{we jagode kajsije i {qive.

Od povr}a volim slede}e gra{ak kupus paradajz i {argarepu.

2. Smisli i navedi {ta Tintilin ima u torbi. Objasni gde bi stavio dve ta~ke, a gde zapete.

16

Re~i koje sli~no zna~e, a razli~ito se pi{u Sli~no misli ‡ razli~ito ka`i Kad je tama, tad je mrak, ko je sna`an, taj je jak.

Kad je hajka, to je lov, Kad je poziv, to je zov. [to je narav, to je }ud, Ko je {a{av, taj je lud.

Ko je spretan i dovitqiv, taj je ve{t i snala`qiv. ^ini ti se isto, sli~no i pomalo razli~ito.

1. Objasni po ~emu u prethodnom tekstu neke re~i imaju isto ili sli~no zna~ewe.

2. Slede}im nizovima re~i sa sli~nim ili istim zna~ewem dodaj jo{ neke re~i koje imaju sli~no zna~ewe. ku}a, dvorac, zamak, vila, zgrada, oblakoder, vi{espratnica… govoriti, kazivati, pri~ati, zboriti, gun|ati… gledati, viriti, zuriti, buqiti, zagledati… smejati se, kikotati se, ceriti se, cerekati se… qut, srdit, prgav, besan, gnevan, naje|en… nemiran, nesta{an, vragolast, |avolast…

Pravo i preneseno zna~ewe re~i Neke re~i mogu da imaju pravo i preneseno zna~ewe. Na primer, re~ gvozden. Weno pravo zna~ewe je: napravqen od gvo`|a, a preneseno: ~vrst, jak kao gvo`|e.

1. Objasni {ta zna~e izrazi: gvozdeni mi{i}i, bistra glava glava porodice, kameno srce

2. Objasni koji izrazi u levoj koloni odgovaraju obja{wewima u desnoj.

1. raditi ispod `ita 2. dobiti zeleno svetlo 3. pre}i punu liniju 4. vu}i nekog za nos 5. o~itati lekciju 6. obrati zelen bostan 7. dati nekome po wu{ci 8. di}i sve ~etiri uvis

u~initi ne{to zabraweno izgrditi zlo pro}i udariti po licu po~eti sa odmarawem raditi potajno varati nekoga dobiti dozvolu 17

Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa Pro~itaj slede}e razgovore:

‡ ‡ ‡ ‡ ‡

Gledaj, na kosi rastu borovi!

Nije ta~no, ja redovno perem i ~e{qam svoju kosu.

Ne mislim na tvoju kosu. [ta pri~a{, kosa je od metala, wom se kosi trava, na woj ne mo`e da raste drvo.

Ma ne, mislim na onu tamo planinsku kosu.

Milo{: ‡ Ana mi je slomila srce.

Filip: ‡ Opa, ti si se u Anu zaqubio!

Milo{: ‡ Ma ne, pozajmio sam joj olovku, pa je slomila srce od olovke.

Moram da je zare`em.

1. Koja sve zna~ewa ima re~ kosa? Koja sve zna~ewa mo`e da ima re~ srce?

2. Objasni zna~ewe re~i para u slede}im re~enicama: Iz lonca se dizala para, jer se u wemu kuvao pasuq.

Skupqao je dugo svaku paru, zato {to je `eleo da kupi majci poklon za ro|endan.

Imao je dva para patika. Jedan par je ~uvao za sve~ane prilike.

Wemu se srce para kad ~uje da mu dete pla~e.

18

Re~i koje ozna~avaju imena ‥ imenice Re~i koje imenuju predmete, bi}a i pojave nazivaju se imenice.

Zajedni~ke imenice Ozna~avaju zajedni~ka imena bi}a, predmeta i pojava

Bi}a

Predmeti

Pojave

olovka

vetar

devoj~ica

ta{na

ki{a

{kola

putovawe

ku}a

vatra

u~iteqica

put

poplava

brat

voz

buka

je`

lopta

re~

xemper

duga

haqina

svetlost

lewir

mrak

obu}ar

pas lav koko{ka

`ivotiwe

de~ak

qudi

~ovek

rak

krov

bumbar

kola~

luk masla~ak krompir bor tre{wa

biqke

kopriva

Vlastite imenice

Marko Sawa Esma [ebestova Petrovi} @u}a Belka [arac Avala Fru{ka gora Kopaonik Sava Dunav Morava Beograd Ni{ London Kupinovo Sremska Mitrovica Srbija Francuska Ma|arska

imena i prezimena qudi imena `ivotiwa nazivi planina nazivi reka

nazivi naseqa

nazivi zemaqa 19

Pisawe velikog slova Velikim slovom se pi{u: imena, prezimena i nadimci qudi (Jovan Jovanovi} Zmaj) imena `ivotiwa (pas @u}a, krava Belka) imena gradova, sela i drugih naseqenih mesta (Beograd, Kriva Palanka) imena ulica i trgova (Ulica lipa, Bosanska ulica, Trg slobode) imena planina, reka, jezera (Kopaonik, Dunav, Pali}ko jezero)

1. Zbog ~ega su neke nagla{ene re~i u tekstu napisane malim slovom, a neke velikim.

Svaka reka kao reka, al’ jedna je Morava.

I planina kô planina, nigde kao Avala.

Jezera su kô jezera, al’ drugo je Pali}ko, a i mora kao mora, samo jedno Jadransko.

Svi gradovi kô gradovi, jedino je Kraqevo, a sela su kao sela, nigde takvo Takovo.

Na duwi je mnogo duwa, al’ ih bere moja Duwa, na vi{wi je sto vi{awa, pa ih moja Vi{wa sawa.

Samo jedno tele \u{a, samo jedna ovca Tr{a, lisac Gaja i zec Baja.

Zato {to je samo jedan, ali li~an, ali vredan, tu pravilo va`i ovo: veliko mu pi{i slovo.

2. Objasni zbog ~ega su neke re~i na slikama napisane velikim slovom.

3. Re{i rebus. (jamZ }ivonavoJ navoJ) 20

Recitovawe Priprema Slede}u re~enicu izgovori na vi{e na~ina: ne`no, qutito, tu`no i veselo.

Ja tebe mnogo volim.

Ja tebe mnogo volim.

Ja tebe mnogo volim.

Ja tebe mnogo volim.

Izgovori jasno slede}e brzalice:

^etiri ~avke ~u~e na ~unu.

Otud ide crn trn, da odgrize crn vrh.

Svraka skaka na dva kraka.

Pesma mo`e da se recituje na vi{e na~ina.

Ovo je jedan od predloga.

Po{to je pesma Najlep{a re~ Mire Ale~kovi} (^itanka, str. 65) ne`na i ose}ajna, treba da je recituje{ toplo, ose}ajno.

Tamo gde su stihovi ozna~eni sa treba da recituje{ lagano, kao da pri~a{ bajku.

Znak

zna~i: izgovori glasnije, odlu~nije.

Znak ozna~ava kra}u pauzu, }utawe, a znak du`u pauzu.

Pokreti ruku i tela dok se recituje treba da budu umereni, kao kad se razgovara.

21

Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe u prirodi ‥ glagoli Janko je ~itao, tr~ao.

radwa

Uve~e se smrkava.

zbivawe

Janko tada le`i, spava.

stawe

Re~i: tr~i, spava, smrkava se ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe u prirodi i nazivaju se glagoli.

1. Odredi {ta ko radi, kao {to je zapo~eto.

Lekar le~i.

Peva~ peva.

Zidar zida.

Voza~ Svira~ Lovac Pisac Glumac Slikar ^uvar

Ako sedim, da li je to radwa ili stawe?

22

2. Ka`i {ta ko radi u vezi sa svakom slikom.

Odredi re~i koje su glagoli.

Potvrdne i odri~ne re~enice Potvrdni i odri~ni glagolski oblik Potvrdne su one re~enice kojima se ne{to tvrdi.

Odri~ne su one re~enice kojima se ne{to odri~e.

‡ Ne znam! ‡ Ti to zna{! ‡ Ne mogu! ‡ Mo`e{!

Ako ne zna{ odgovor, potra`i ga u nekoj enciklopediji ili na internetu.

1. Odgovori na pitawa ili potvrdnim ili odri~nim re~enicama.

Da li je kru{ka povr}e?

Mo`e li pas da se popne na drvo?

Da li se papir pravi od drveta?

Znaju li mravi da naprave med?

Mogu li ma~ke da vide u mraku?

Mo`e li voda da se pretvori u paru?

Mogu li slonovi da lete?

Znaju li psi da plivaju?

Umeju li kowi da se pewu na drvo?

Znaju li kowi da plivaju?

Umeju li ma~ke da se pewu na drvo?

Mogu li slonovi da hvataju ribu?

Potvrdne re~enice:

Odri~ne re~enice:

Kru{ka je vo}e.

Papir se pravi i od drveta.

Kru{ka nije povr}e.

Pas ne mo`e da se popne na drvo.

23

Kwi`evne i nekwi`evne re~i Uporedi slede}a dva razgovora:

1. ‡ Ej, xidni gu tuj loptu ovam! ‡ Kude? ‡ Na men. ‡ ]u gu xidnem, al’ pazi si, }e te utepa.

2. ‡ Hej, {utni tu loptu ovamo! ‡ Kuda? ‡ Prema meni. ‡ Ho}u da {utnem, ali pazi da te ne udari.

U prvom razgovoru ima nekwi`evnih re~i. One se mogu ~uti u nekim na{im krajevima.

Ponekad ih te{ko razumemo. Kwi`evni jezik ima pravila koja u~imo u {koli.

U dobrim kwigama mo`e{ nau~iti mnoge nove i lepe kwi`evne re~i. One }e ti pomo}i da pravilno i lepo govori{.

U slede}em razgovoru zapazi nekwi`evne re~i i zameni ih kwi`evnim.

‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡

Jeste li igrali fucu sa II2?

Jes, razbili smo ih. Igraju retardirano.

Kako je branio Pe|a?

Kul. [ta sada radite?

Smaramo se.

1. Navedi jo{ neke nekwi`evne re~i koje ~uje{ u govoru. Objasni wihovo zna~ewe.

2. Koje nekwi`evne re~i zapa`a{ u pesmi Prgav momak Vlade Stoiqkovi}a?

Usred {ume u gustom {ipragu zec kurjaku udario {qagu.

24

Kraj potoka svoj {umi na oku zec medvedu zviznuo frqoku.

Prepri~avawe ‡ Ko }e da prepri~a basnu „Gavran i lisica“? ‡ pita u~iteqica. ‡ Hajde, Vladislave!

‡ Gavran je imao par~e sira. Do{la je lisica i prevarila ga. Uzela mu je sir, a on je ostao gladan. ‡ Mo`e li neko da prepri~a malo {ire? Milena, hajde ti!

‡ Gavran je bio na drvetu i dr`ao sir. Nai{la je gladna lisica i rekla mu da je on najlep{a ptica i da bi volela da ~uje wegovu pesmu. Gavran je zagraktao. Sir je pao i lisica ga pojela. ‡ A da li neko ho}e da prepri~a op{irnije? Dobro bilo da smisli gde je gavran prona{ao sir, kako je izgledalo drvo na koje je stao, o ~emu je gavran razmi{qao… Hajde, Ana!

‡ Gavran je tog dana leteo iznad poqa. Video je qude koji su ru~ali u poqu. Posle ru~ka nastavili su posao. Kada su se malo udaqili, gavran je doleteo na obli`we drvo. Kri{om je sleteo do mesta na kojem su ru~ali i zgrabio par~e sira iz jednog tawira. Ubrzo se na{ao u {umi. Zadovoqno je stao na granu velikog hrasta. Sladio se misle}i kako }e u slast da pojede sir.

Najednom je ~uo kako ispod hrasta {u{ti li{}e i pucketaju gran~ice. Pogledao je dole i spazio lisicu. Sedela je, podigla je wu{ku i ~udno ga posmatrala. O~i su joj sijale, mqackala je i oblizivala se.

Ana je nastavila da smi{qa nove detaqe i da pro{iruje basnu. Drugima se u odeqewu dopalo weno prepri~avawe.

Smi{qali su nove detaqe: kako su se opet na{li gavran i lisica, pa kako je gavran prevario lisicu itd.

25

Delovi re~enice ‡ subjekat i predikat Jova spava.

Majka sedi.

U re~enici JOVA SPAVA govori se o Jovi.

U re~enici MAJKA SEDI govori se o majci.

Re~ Jova je SUBJEKAT u prvoj re~enici.

Re~ majka je SUBJEKAT u drugoj re~enici.

Subjekat je ona re~ u re~enici koja kazuje o kome ili o ~emu se govori ili ko vr{i radwu.

Subjekat se odre|uje pomo}u pitawa: ‡ O kome ili o ~emu se govori? ‡ Ko vr{i radwu?

Druga va`na re~ je PREDIKAT. Predikat se odre|uje pitawem: ‡ [ta radi subjekat?

[TA RADI JOVA?

JOVA SPAVA.

[TA RADI MAJKA?

MAJKA SEDI.

1. Odredi subjekte i predikate u slede}im re~enicama:

PREDIKAT u prvoj re~enici je SPAVA. PREDIKAT u drugoj re~enici je SEDI.

Predikat je ona re~ u re~enici koja kazuje {ta radi subjekat.

26

Ki{a pada. Iza{li su pu`evi.

Pu`evi se raduju.

Prestala je ki{a.

Sunce sija.

Pro{irivawe re~enica 1. Pogledaj ovu kratku re~enicu:

Ki{a pada.

Razmisli, pa ka`i kako mo`e{ da je pro{iri{.

Kakva sve mo`e da bude ki{a?

sitna, dosadna, hladna, prijatna

Na {ta sve ki{a mo`e da pada?

na drve}e, na krovove, na ki{obrane

Kada ki{a pada?

danas, pre podne, cele ve~eri

Kratka re~enica „Ki{a pada“ mo`e da se pro{iri ovako:

Cele ve~eri hladna ki{a pada na krovove.

2. Pro{iri re~enicu „Ki{a pada“ na svoj na~in.

Znaci navoda 1. Pro~itaj odlomak iz pri~e Medved i devoj~ica. „E, lepo, sad te ne pu{tam. Osta}e{ kod mene“.

Mislila, mislila devoj~ica, pa smislila. „Medo, odnesi u selo mome tati i mojoj mami malo jagoda.“

Re~i koje izgovaraju medved i Ma{a ozna~ene su znacima navoda.

Me|u navodnike stavqamo ta~no navedene ne~ije re~i. Znaci navoda pi{u se na vi{e na~ina: „ “, „”, » «. Umesto znaka navoda ponekad se pi{u i crte ‡.

27

Re~i sa suprotnim zna~ewem [ta to spaja i razdvaja dva suprotna kraja?

Ne}u ‡ ho}u, dawu ‡ no}u.

Crn il’ beo, pla{qiv ‡ smeo.

1. Objasni u navedenom tekstu re~i sa suprotnim zna~ewem.

2. Prona|i re~i sa suprotnim zna~ewem u slede}im narodnim poslovicama: Q

Q Q

Krivo ‡ pravo, bolno ‡ zdravo.

Gorak ‡ sladak, hrapav ‡ gladak.

Sit il’ gladan, vru} il’ hladan.

Q

Q

Q

Q Q

Boqe je s mudrim plakati nego s ludim pevati.

Boqe ikad nego nikad. [to je grko ‡ nije slatko.

Vatra i voda su dobre sluge, a zli gospodari.

Boqe je ko nema a ume, nego ko ima a ne ume.

U seqaka crne ruke, al’ bela poga~a.

Krivo sedi, a pravo govori.

Krpi staro da sa~uva{ novo.

3. Za re~ iz leve kolone prona|i re~ sa suprotnim zna~ewem iz desne kolone. sitan o{tar slab sporo prazno la`

28

istina jak brzo puno krupan tup

Rod imenica Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda. Uz imenice mu{kog roda mo`e da stoji re~ taj, uz imenice `enskog roda re~ ta, a uz imenice sredweg roda re~ to.

Mu{ki rod (taj) ~ovek deda petao brod ma~ak medved ovan

@enski rod (ta) `ena baba koko{ka stolica ma~ka me~ka ovca

Sredwi rod (to) dete unu~e pile dugme ma~e me~e jagwe

1. Slede}e imenice rasporedi po rodu (neka ti pomognu re~i: taj, ta, to): u~iteq, hleb, ta{na, poqe, sneg, jelka, }ebe, peva~ica, veverica, pero, zima, Uro{, brdo, igra~ka, slovo, kqu~, Ma{a, pismo, klavir, u~enik, selo.

Mu{ki rod (taj): … @enski rod (ta): … Sredwi rod (to): …

2. Dopuni re~enice imenicama u odgovaraju}em rodu.

1 … je padala celog jutra.

2 … je zakasnio u {kolu.

3 … ga je upla{ilo.

4 … mu je rekla da u|e u u~ionicu.

5 … je bio zbuwen.

Jedna {ala 6 … je bila ispisana.

7 … je oglasilo kraj ~asa.

U~iteqica: Kog je roda pas?

U~enik: @ivotiwskog.

U~iteqica: Kog je roda jaje?

U~enik: Ne znamo dok se ne izle`e pile.

29

Jednina i mno`ina imenica Pro~itaj imena bi}a ili predmeta sa slika.

olovka

olovke

lopta

lopte

~a{a

~a{e

pu`

pu`evi

jaje

jaja

Ove imenice su u jednini, jer ozna~avaju jedan

Ove imenice su u mno`ini, jer ozna~avaju

predmet ili jedno bi}e.

vi{e predmeta ili bi}a.

1. Slede}e imenice iska`i u jednini ili u mno`ini, kao {to je zapo~eto. ruka ‡ ruke kow ‡ … ma~ke ‡ … putevi ‡ …

medved ‡ … `ena ‡ … jezera ‡ … ogledalo ‡ …

gradovi ‡ grad drug ‡ … reka ‡ … nos ‡ …

2. Dopuni re~enice slede}im imenicama u jednini ili u mno`ini: drugarica, de~ak, ulica, dete, semafor, svetlo, strana.

… su ~ekala da pre|u … … su pokazali zeleno … … Petar i Milan su pogledali semafor i po~eli da prelaze ulicu …

Na drugoj … ulice ~ekale su ih …

30

Vi{ezna~nost re~i Neke re~i u na{em jeziku su jednozna~ne zato {to imaju po jedno zna~ewe. To su, na primer, re~i: deset, doru~kovati, kazaqka, klavir.

Me|utim, re~i su obi~no vi{ezna~ne, {to zna~i da imaju vi{e zna~ewa. Na primer: re~ jezik.

jezik ‡ deo tela: Jezik me pe~e od qute paprike. jezik ‡ deo obu}e: Izvukla je jezik i vezala pertle na patici. jezik ‡ deo plamena: Gori {uma, li`u plameni jezici uz stabla. jezik ‡ govor: Lepo je nau~ila engleski jezik. jezik ‡ deo vage ili terazija: Kad on stade na vagu, jezik posko~i. jezik ‡ deo brave: U bravi {kqocnu zar|ali jezik.

1. Objasni zna~ewa koja ima re~ ruka u slede}im re~enicama:

Jabuku sam dr`ala u desnoj ruci.

Pobeda je u na{im rukama.

Saznao sam vest iz prve ruke.

Zaprosio je Jeli~inu ruku.

Ku}a je ostala bez radnih ruku.

Vest je i{la od ruke do ruke.

U tom poslu on nije uprqao ruke.

2. Prona|i vi{e zna~ewa za slede}e re~i:

glava, noga, strelac.

31

Opisivawe ‡ Posmatrajte `ivotiwu koja vam je u blizini. Opi{ite wen izgled i pona{awe ‡ rekla je u~iteqica.

Zoran je opisao psa @u}u kratko:

@u}a je lep pas. @u}kaste je boje. Nemiran je i voli da se igra.

Iz Zoranovog opisa malo smo saznali o @u}i.

Ana je opisala psa Flekija detaqnije.

Pas Fleki je me{anac, bele boje sa `u}kastim tufnama po krznu.

Zbog toga je i dobio ime. Oko wu{ke i o~iju krzno mu je ~upavije, pa izgleda sme{no. Kao da ima bradu i brkove. O~i su mu braonkaste i pogled blag. Deluje dobro}udno.

Voli da le`i sklup~an. Glavu u{u{ka u krzno, ali o~i i u{i ne pokriva. Tako je uvek spreman da ~uje {ta se doga|a i da ustane ako zatreba.

Posle le{karewa ustaje, prote`e se i jako zeva. Kao da ka`e: „Oho, ho, ala sam se naspavao!“ Kad se mnogo upla{i, Fleki opusti u{i i glavu, povije rep i po~ne da skvi~i ‡ tiho ili glasno. Kad ho}e da se igra, onda skaku}e veselo, laje i cvili. Umiqava se, oble}e okolo i poziva na igru.

Velika je maza. ^esto do|e, legne, podigne {ape i kao da ka`e: „Ao, ao, hajde, pomazite me!“ Obo`ava da ga neko mazi i da mu tepa.

Sve razume kao ~ovek.

32

Pro{lo, sada{we i budu}e vreme Pro~itaj slede}e re~enice:

Ja sam ~itao.

Ja ~itam.

Ja }u ~itati.

Radwa u ovoj re~enici de{avala se u pro{losti.

Radwa u ovoj re~enici de{ava se sada ‥ u sada{wosti.

Radwa u ovoj re~enici de{ava}e se u budu}nosti.

1. U slede}em tekstu prona|i glagole. Odredi glagole koji pokazuju sada{we vreme, koji pokazuju pro{lo i koji ozna~avaju budu}e vreme.

Dejan: Kad sam bio mali, ja sam voleo najvi{e jedan bicikli} na tri to~ka. Vozio sam ga, padao sam s wega, razbijao sam kolena. Sada vozim pravi bicikl, a sawam kako }u jednom voziti auto.

Ana:

Kao dete najvi{e sam volela lutke. Imala sam jednog pli{anog medu. S wim sam spavala. I sada ga ~uvam i ponekad se igram s wim. Ali ja }u da odrastem i vole}u svoju decu, ima}u nove haqine i jo{ mnogo toga.

Filip: Ja }u igrati tenis. Bi}u prvak sveta. Sada treniram, imam nove rekete. Stari reketi su se slomili. U~io sam i plivawe, ali mi to te`e ide.

33

Re~i sa umawenim i re~i sa uve}anim zna~ewem Mali momak je mom~i}, a veliki mom~ina.

Mali zec je ze~i}, a veliki ze~ina.

Neki potok je poto~ina, a neki je poto~i}.

Neki medved je medvedina, a neki je medvedi}.

Neka {uma je {umica, a neka je {umetina.

Neka ~vrga je ~vrgica, a neka je ~vrgetina.

1. Pro~itaj re~i koje su upisane u list.

Prona|i jednu re~ koja nema upisana oba zna~ewa ‥ uve}ano i umaweno.

vu~i} ru~erda

zgradica

kravetina

planinica ta{netina

kravica

planin~ina

granetina

vu~ina

zgradurina

34

ma~ka olovka `aba ~etka ~a{a ki{a kofa

ma~kica

ma~ketina

gran~ica

listi} ta{nica

2. Dopuni zapo~eti niz re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem.

3. U odlomku iz basne Lija i `dral prona|i re~i sa umawenim zna~ewem.

Po|e `dral na gozbu. A lija nakuvala ka{e, pa je razmazala po tawiru.

Postavila i nudi: „Jedi kumi}u, jedi golubi}u, sama sam pripremila“.

Skra}ene re~i ili skra}enice Neke re~i pri pisawu skra}ujemo. To su obi~no one re~i koje ~esto upotrebqavamo. Skra}ene re~i nazivamo skra}enice.

Skra}enice koje se upotrebqavaju za pojmove koji ozna~avaju vreme pi{u se ili s ta~kom ili bez we.

Skra}enice za mere pi{u se i }irilicom i latinicom bez ta~ke. km km

m m

kilometar

metar

cm cm

mm mm

santimetar milimetar centimetar

~., ~ ‡ ~as h ‡ ~as, sat min. ‡ minut god. ‡ godina

o. g. ‡ ove godine o. m. ‡ ovog meseca g. ‡ godina

1. Slede}e re~enice napi{i u svesci koriste}i skra}enice. a) Prole}e je po~elo 21. marta ove godine u 6 ~asova i 22 minuta. b) Od Ivanove ku}e do {kole ima ta~no 2 kilometra i 11 metara.

Pravila za dobro pisawe 7. Na kraju re~enice stavi ta~ku, upitnik ili 1. Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj uzvi~nik. treba da pi{e{.

8. Po~ni svaku re~enicu velikim slovom.

2. Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom Nazive mesta i imena qudi tako|e pi{i sastavu. velikim po~etnim slovom.

3. Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov.

9. Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se 4. Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad. re~i sa sli~nim zna~ewem).

5. Tvoj sastav treba da ima po~etak, sredinu i 10. Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje kraj. zapazi{.

6. Unesi ose}awa u svoj rad (tugu, radost, qutwu, uzbu|ewe, iznena|ewe).

35

SRPSKI JEZIK za drugi razred osnovne {kole prvo izdawe Autori

dr Simeon Marinkovi} mr Qiqana Marinkovi} Slavica Markovi}

Ilustrovao

Danijel Savovi} Miroqub Milutinovi} Brada

Recenzenti

prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Branka Popovi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu An|elka Ru`i}, profesor

Lektor

Violeta Babi}

Grafi~ki urednik

Du{an Pavli}

Priprema za {tampu Izdava~

Marko Huber Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Urednik Za izdava~a

Violeta Babi} Dejan Begovi}

[tampa Tira` Copyright

36

Ÿ Kreativni centar, 2011

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd