Srpski jezik. Udžbenik za drugi razred osnovne škole by Kreativni centar

а л о к ш а н в и Креат

азред р и г у р д за коле ш е н в о н ос

и к с п р С език 2 ј ковић

9 788652 906505

Српски језик 2

арин М н о е м и С

СРПСКИ ЈЕЗИК

за други разред основне школе Прво издање Аутор Илустровала Рецензенти

др Симеон Маринковић Оливера Поповић др Дејан Радивојевић, професор разредне наставе, ОШ „Младост“ , Књажевац Весна Рикало, наставник разредне наставе, ОШ „Руђер Бошковић“ , Београд Александра Стефановић, наставник разредне наставе, ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“, Београд

Лектор

Виолета Бабић

Ликовни уредник

Душан Павлић

Припрема за штампу

Небојша Митић

Издавач

Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Уредник

Mр Љиљана Маринковић

За издавача

Mр Љиљана Маринковић

Штампа Година штампе

2019

Тираж Copyright

а л о к ш а н в и Креат

азред р и г у р д за коле ш е н в о н ос

и к с п Ср език 2 ј нковић

ари Симеон М

Водич Процена нивоа задатака одређена на основу наставничког искуства: задатак основног нивоа задатак средњег нивоа задатак напредног нивоа провера знања кључне речи

Слово, реч, реченица Да се подсетимо: А – То је слово, писани знак за глас. Ана – То је реч. Речи су састављене од гласова. Ана посматра. – То је реченица. Реченица је мисао или порука исказана речима.

астави неколико С На пример ташна.

речи

од

следећ‌ их

слова:

Ш,

М,

Која се реч крије у ребусима?

Ш=Ј

Ж=Т

У=Е

огледај ову слику. Шта се догодило дечаку и девојчици? П Састави што више реченица о овом догађају. ШТА ЈЕ ? ЛО ОВО БИ

ЗАР НЕ ВИДИШ ДА ИМАМО ДРУШТВО?

ШКРИИП слово, реч, реченица 4

А,

Н,

Т.

Глас и слог Самогласници и сугласници

АААААААА ЕЕЕЕЕЕЕЕ ИИИИИИ О ОООООО УУУУУУУУ

БББ, МММ… Не може да се пева…

У нашем језику постоји пет гласова који могу да се певају и да сами чине слог: А, Е, И, О, У. Они се називају самогласници. Остали гласови не могу да се певају и да сами чине слог, већ‌слог чине са самогласником. Називају се сугласници и има их двадесет пет. Понекад Р може да гради слог. На пример, у речима: др‑во, пр‑вак, гр‑ло. О томе ћеш учити у старијим разредима.

Растављање речи на крају реда Речи се на крају реда растављају цртицом. Цртица треба да се налази на граници слога. Једно слово никада се не оставља само на крају реда. девој‑ учи‑ о‑ чица оница гледало

Подела речи на слогове Речи најлакше делимо на слогове ако их изговарамо отегнуто, као у разбрајалицама. Речи се деле на слогове и када тактирамо на часу музичког васпитања.

глас, слог, самогласници, сугласници

Кад се речи на слогове не би де‑ лиле, оне би се пре‑ ко стране п р е

е.

У‑шô ме‑да у ду‑ћ‌ан, ни‑је ре‑кô до‑бар дан, већ‌је ре‑кô до‑бро ве‑че, по‑кло‑ни се па у‑те‑че.

ил

Е‑ци, пе‑ци, пец, ја сам ма‑ли зец, ти си ма‑ла пре‑пе‑ли‑ца, е‑ци, пе‑ци, пец.

Шаљива страна

Учитељица прозива ђаке: „Дуња Са‑ вић!“ Ђаци у хору одговарају: „Није ту!“ Учитељица се наљути, па подвикну: „Мир! Може она и сама да одговори!“ Зашто мама кенгур не воли кишне дане? – Зато што се тада деца играју унутра.

Испричај омиљену шалу.

Изговарај гласно више пута. В, ВА, ВО, ВИ, ВЕ, ВУ Л, ЛА, ЛО, ЛИ, ЛЕ, ЛУ Љ, ЉА, ЉО, ЉИ, ЉЕ, ЉУ Ц, ЦА, ЦО, ЦИ, ЦЕ, ЦУ Ч, ЧА, ЧО, ЧИ, ЧЕ, ЧУ

Зашто птице у јесен лете на југ? – Зато што им је далеко да ходају.

Џ,

ЏА,

ЏО,

ЏИ, ЏЕ,

ЏУ

Ђ, ЂА, ЂО, ЂИ, ЂЕ, ЂУ

Подела речи на слогове – вежбе

У следећ‌ем тексту подели усправним цртама речи на слогове.

Хтео је миш Миша да има слаткиша. Треснуо је – трас, повисио глас: Устај, Мјао, торту меси и на сто ми је донеси. Мјао мрдну брком, миш у рупу трком. С. М. ПОДВУЦИ ТРИ ГРЕШКЕ У ПОДЕЛИ РЕЧИ НА СЛОГОВЕ. ИЗДВОЈ ТЕ РЕЧИ И ПОДЕЛИ ИХ ПРАВИЛНО.

Реши укрштеницу. 11. 1. 2. 3.

1. Знаци којима се записују гласови 2. ! 3. Могу сами да стоје, могу да се певају, могу сами да чине слог 4.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Лишће жути, киша пада, ветар дува, јесен влада.

5. Стоји на крају обавештајне реченице 6. Сугласник, 21. слово азбуке 7. Сугласник, 16. слово азбуке 8. Сугласник, 10. слово азбуке 9. Сугласник, 27. слово азбуке 10. ? 11. Гласови који не могу да се певају 7

Причање На излету – Милане, како је било на излету? – Добро. – Како сте путовали? – Лепо. – Да ли сте видели нешто занимљиво? – Да. – Да ли си имао неких проблема? – Не. Милан није био расположен да прича. Међутим, Соња је започела овако: – О, мама, толико сам узбуђена! Свашта нам се догађало. Причаћ‌у ти све од почетка. У аутобусу сам седела с Мајом. Она је понела гомилу хране, а и ја сам. Чим је кренуо ауто‑ бус, биле смо гладне. Маја је имала дивну питу с вишњама, што јој је спремила њена бака. Дала ми је два парчета. Ја сам њој дала твоје слатке кифлице. Испред нас су седели Јоца и Марко. Стално су нешто извиривали и блесавили се. И њих смо послужиле, иако су били досадни. Јао, мама, ис‑ прљала сам хаљиницу соком, али то може да се опере. Је ли тако, мама? То је само почетак Соњине приче. Следе многи догађаји из аутобуса, затим долазак на Авалу, обилазак Авалског тор‑ ња и Споменика незнаном јунаку, ручак, игре у природи, по‑ вратак аутобусом. Соња је, уз то, навела и низ занимљивих детаља: шта су све изгубили на излету, какав је био пас од кога су се неки уплашили, ко се спотакао на степеницама, како је Јоцина лопта нестала у шуми, шта је обукла учите‑ љица итд. причање 8

Причање о догађају Опиши шаљив догађај у којем ти учествујеш.

• Прво напиши наслов.

Пишемо саст

ав

• Када се то догодило? Где? • Ко је све био присутан?

• Опиши шта се догодило. • Ако је било других, шта су они радили? • Шта је било најсмешније?

• Како си се на крају осећ‌ао/осећала?

Како помажемо једни другима Размисли и напиши како може да помогне неко ко је висок ономе који је низак.

Како може да помогне низак високоме?

ако може да помогне неко ко је крупан К ономе који је ситан? Смисли и напиши.

ако може неко ко је ситан да помогне К крупном?

Хоћ‌у-нећ‌у та нећ‌у да урадим свом другу Ш или другарици (настави даље):

та хоћ‌у да урадим за свог дру‑ Ш га или другарицу (настави даље):

– Нећ‌у открити тајну.

– Хоћ‌у да показујем задатак.

– Нећ‌у да вређам.

– Хоћ‌у да позајмим књигу.

– Нећ‌у

– Хоћ‌у

– Нећ‌у

– Хоћ‌у

– Нећ‌у

– Хоћ‌у

п р и ј а т е љ с т в о

пиши у укрштеницу У само речи које означавају пријатељство: несебичност, другарство, пажња, доброта, истина, лаж, толеранција, храброст, правда, љубав, мржња, саосећ‌ање, поштовање, понос, завидљивост.

Реши укрштеницу. 1. Када неког сретнеш, то је онда су . . . т 2. Када се с неким растајеш, то је онда… 3. Најлепши део биљке 4. Седмо слово азбуке

1. 2. 3. 4. 11

Разговори

Разговор између два лица назива се дијалог.

Телефонски разговор – Хало! – Да. – Слушај, ти си ми најгори друг! – Зашто? – Што си испричао оно што сам ти рекла? – Шта? – Па ону моју тајну. Ја сам ти је поверила, а сада је сви знају. – Кад си ми је испричала? – Па за време одмора. Шта се ту правиш да не знаш? – Ја за то не знам. – Како не знаш? Јеси ли ти то, Милоше? – Не. – Па ко си ти? – Ја сам ја, а ко си ти? – Овде Ана. Тражим Милоша Петровић‌а. – Погрешила си број телефона. – Аух, извините! Због чега је дошло до оваквог разговора? Зато што Ана није поштовала следећ‌а правила: • прво треба поздравити саговорника; • представити се; • проверити да ли се добио жељени број и жељена особа; • извинити се ако се погреши број телефона. 12

Телефонски разговор у којем не би дошло до забуне могао би да изгледа овако: – Добро вече, овде Ана. Да ли је то стан Петровића? – Добро вече. Јесте, изволите. – Молим вас, могу ли да разговарам с Милошем? – Сачекајте, сада ћ‌у га позвати. На крају разговора не заборави да кажеш: Довиђења! Хвала!

Свађалачки разговор

Помирљив разговор

– Зашто си ме гурнуо? Ти си безо‑ бразан! – Чекај да ти објасним! – Бежи тамо! Нећ‌у да разговарам с тобом!

– Зашто си ме гурнуо, Иване? Раз‑ био сам колено. Боли ме! – Алекса, извини. Спотакао сам се на степеник и налетео на тебе. Нисам хтео да те гурнем, веруј ми. Знам да те боли и жао ми је због тога. Могу ли да ти помогнем? – У реду, разумем те! Ух, што ме боли!

У оваквим и сличним разговори‑ ма долази до свађе, па и до туче. Зашто? Зато што Алекса није хтео да чује објашњење. Иван га није намерно гурнуо. Са‑ плео се о неки степеник, посрнуо и налетео на друга. Хтео је да му објасни шта се стварно догодило. Желео је да му се извини и да му помогне. Он воли Алексу, с њим се лепо игра и дружи, али шта то сад вреди! Сад се обојица лоше осећ‌ају.

У оваквом разговору нема сва‑ ђе. Другарство је сачувано. Без обзира на бол, Иван и Алекса се боље осећ‌ају. Помирљив разго‑ вор им је помогао.

дијалог 13

Замисли и напиши разговоре Замисли да носиш ципеле обућ‌ару. Напиши о чему с њим разговараш. Ти: Обућ‌ар: Ти: Обућ‌ар: Ти: Обућ‌ар: Ти: амисли да неки човек може да разуме псећ‌и језик. Смисли разговор З између човека и пса. Човек: Пас: Човек: Пас: Човек: Пас: Човек: амисли да су се твоја два псић‌а Мић‌а и Кић‌а потукла. Смисли разговор З између њих и тебе. Ти: Мић‌а: Кић‌а: Ти: Мић‌а: Кић‌а: Ти: Следи прва провера знања. (Контролни листови, стр. 3–4) 14

Врсте речи: именице Све на свету има своје име, има име, има и презиме. У имену кад сија доброта, ту је понос, ту је и лепота. С. М.

Речи које именују предмете, бић‌а и појаве називају се именице. Именице могу бити властите и заједничке.

Када се неко може поносити својим именом?

Заједничке именице

Властите именице

• Означавају заједничка имена бић‌а, предмета и појава • Пишу се малим словом

• Означавају лична (властита) имена • Пишу се великим почетним словом

Биљке

Животиње

Људи

Бић‌а

човек девојчица дечак обућ‌ар учитељица брат јеж пас лав кокошка рак бумбар коприва лук маслачак кромпир бор трешња

Предмети

оловка ташна школа кућ‌а телефон воз лопта џемпер хаљина лењир кров колач

Појаве

ветар киша тишина ватра поплава бука другарство дуга светлост мрак

Марко Петровић Есма Боб Миланка Жућ‌а Белка Шарац Авала Тара Фрушка гора Сава Палићко језеро Јадранско море Београд Ниш Лондон Шабац Купиново Србија Француска Мађарска

Имена и презимена људи Имена животиња Називи планина Називи река језера мора Називи насеља

Називи држава

именице, заједничке именице, властите именице 15

Властите и заједничке именице – вежбе пиши у табелу следеће именице: мачка, Копаоник, река, лубеница, У Иван, Морава, тротинет, Смедерево. Властите именице

Заједничке именице

Играјмо се На слово, на слово – пази на велико слово! НА СЛОВО

А Б В Г Д Ђ

ЉУДИ НАЗИВИ ИМЕНА НАДИМЦИ ЖИВОТИЊА Александар Аца aнтилопа

НАЗИВИ БИЉАКА

НАЗИВИ ПРЕДМЕТА

aнанас

aвион

следећим реченицама подвуци властите именице једном цртом, У а заједничке именице двема цртама. На ушћу реке Саве у Дунав подигнут је град Београд. Девојка Лена и њена бака Лара воле да посматрају с Калемегдана бродове. Они плове одавде према Мађарској, Румунији и неким другим земљама. Напиши податке за своју ђачку књижицу.

(Име и презиме)

(Место у коме живим)

(Назив школе)

(Адреса мог стана)

Писање великог слова тврди због чега су неке наглашене речи у тексту написане малим У словом, а неке великим. Свака река као река, ал’ једна је Морава. И планина кô планина, нигде као Авала. Језера су кô језера, ал’ друго је Палић‌ко, а и мора као мора, само једно Јадранско.

Сви градови кô градови, једино је Краљево, а села су као села, нигде такво Таково. На дуњи је много дуња, ал’ их бере моја Дуња, на вишњи је сто вишања, па их моја Вишња сања.

Само једно теле Ђуша, само једна овца Трша, лисац Гаја и зец Баја. Зато што је само један, али личан, али вредан, ту правило важи ово: велико му пиши слово. С. М.

Великим словом пишу се: • имена, презимена и надимци људи (Јован Јовановић‌Змај); • имена животиња (пас Жућ‌а, крава Белка); • имена градова, села и других насељених места (Београд, Крива Паланка); • имена улица и тргова (Улица липа, Босанска улица, Трг слободе); • имена планина, река, језера (Копаоник, Дунав, Палић‌ко језеро). Објасни због чега су неке речи на сликама написане великим словом. Ja сам Aна!

Ja сам

Филип!

Маша.

Ja сам Тара!

Тоша. Ja сам Дрина!

репиши правилно писаним словима: П деда марко живи у селу крива река на копаонику на путу до села пролазим кроз крушевац и поред ћелијског језера велико слово 17

Велико и мало слово – вежбе

Одговори зашто се неке речи пишу великим, а неке малим словом.

Нови Сад

– властито име – град

Копаоник – Дунав – Јован – Јовановић‌ – Змај – вече – заједничко име за појаву мече – дрво – воз – коза – уштипак – Реши загонетке.

Ноћ‌у светао, а дању таман.

Корице има – нож није, листове има – дрво није.

Оловком у боји напиши велико слово тамо где је потребно. маша и лука су били у граду суботици. купали су се у палићком језеру. кад су се враћали, видели су дунав, нови сад и фрушку гору. 18

Пословице и загонетке – вежбе

Напиши правилно следећ‌е пословице. Пази на велико слово!

му друг ко не луд буди је. кућ‌у а браћ‌а несложна граде, сложна разграђују. се му чини, враћ‌а добрим добро ко. заната од горег нема ината. Састави загонетке за:

Загонетна слагалица 1. Око пања два локвања. 2. Округла је, служи за игру. 3. На глави је – капа није. 4. Кад нешто изјавиш, на крај је ставиш. 5. Наређује, узвикује, а капетан није. 6. На нози је – чизма није. 7. Два брата, један пупак. 8. Уз питање и он пита.

пиши у укрштеницу речи учтивости: У изволи, опрости, молим, хвала, пријатно.

и з в и н и

8. 1. 2. 3. 4.

5. 6. 7. М

Е 19

а л о к ш а н в и Креат

азред р и г у р д за коле ш е н в о н ос

и к с п р С език 2 ј ковић

9 788652 906505

Српски језик 2

арин М н о е м и С