Šta da očekujete u prvoj godini - novo, dopunjeno izdanje by Kreativni centar

Najprodavanija edicija knjiga o roditeljstvu

PR OD DE VI AT SET ŠE IH M OD PRI ILI M ONA ER AK A

ŠTA DA OČEKUJETE u prvoj godini novo, dopunjeno izdanje

ova biblija za bebe: sveobuhvatan vodič u kojem je objašnjeno – iz meseca u mesec – sve ono što treba znati o čudesnoj prvoj godini s novorođenčetom. U knjizi ćete naći mnoštvo odgovora koji će vas umiriti, brojne korisne savete i uputstva u vezi s negom bebe.

Posebni odeljci: ešifrovanje bebinog plača d i pružanje utehe; dojenje – kako početi s dojenjem i kako ga uspešno nastaviti; hranjenje, spavanje, igranje – ukratko za svaki mesec; kupovina za bebu; podsticanje bebinog razvoja; Autori:

Hajdi Murkof

i Šeron Mejzel

i lustrovana uputstva za negu bebe, sveobuhvatni odeljci o prvoj pomoći, bezbednosti, zdravlju, brizi o nedonoščetu itd.

PRIRUČNICI Hajdi Murkof, Šeron Mejzel ŠTA DA OČEKUJETE U PRVOJ GODINI Novo, dopunjeno izdanje Naslov originala: WHAT TO EXPECT® THE FIRST YEAR (3rd edition) By Heidi Murkoff and Sharon Mazel Copyright © 1989, 1996, 2003, 2010, 2014 by What to Expect LLC What to Expect® is a registered trademark of What to Expect LLC Dizajn © Workman Publishing Fotografije na koricama © 2014 by www.mattbeard.com Dizajn tkanine na koricama Lin Parmentje (Lynn Parmentier; Quilt Creations, quiltcreations.net) Fotografija tkanine na koricama Dejvis + Star (Davies + Starr) Ilustracije u knjizi Karen Kučar (Karen Kuchar) Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2016 Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme biti reprodukovan – mehanički, elektronski ili na drugi način, uključujući i fotokopiranje – bez pismene saglasnosti izdavača. Sa engleskog prevela Mirjana Popov Slijepčević Urednik Natalija Panić Lektor Ivana Ignjatović Priprema za štampu Ljiljana Pavkov Izdaje Kreativni centar Beograd, Gradištanska 8 tel.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković Štampa Grafostil, Kragujevac

CIP – Каталогизација у публикацији – Народна библиотека Србије, Београд 613.952 МУРКОФ, Хајди Šta da očekujete u prvoj godini / Hajdi Murkof, Šeron Mejzel ; prevela Mirjana Popov Slijepčević ; [ilustracije Karen Kučar]. – Novo, dopunjeno izd. [izvornika]. – Beograd : Kreativni centar, 2016 (Kragujevac : Grafostil). – XX, 620 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Priručnici / [Kreativni centar]) Prevod dela: What to Expect the First Year / by Heidi Murkoff, Sharon Mazel. – Tekst štampan dvostubačno. – Tiraž 3.000. – Str. XV–XVII: Nova biblija za bebe / Mark D. Vidoum. – Napomene uz tekst. – Registar. ISBN 978-86-529-0285-9

Godina štampe 2016 Tiraž 3000

1. Мејзел, Шерон [аутор] a) Новорођенчад – Нега b) Одојчад – Нега COBISS.SR-ID 222539532

ŠTA DA OČEKUJETE

U PRVOJ GODINI Hajdi Murkof i Šeron Mejzel

Prevela Mirjana Popov Slijepčević

Eriku, koji mi je sve, Emi, Vajatu i Raselu, mojim najvećim očekivanjima, Lenoksu, divnoj bebi divne bebe s kojom je sve ovo počelo, Arlin, s mnogo ljubavi, uvek i zauvek, mojim saradnicima i čitaocima – mamama, tatama i bebama širom sveta

Još jednom hvala

akle, pomislili biste da sada, posle toliko godina pisanja i dopisivanja knjiga iz edicije Šta da očekujete, to mogu da radim sama, žmureći i (hej, zašto da ne?) vezanih ruku. Pa žmureći sam možda i radila, bar jednom ili dvaput zbog neispavanosti, kada su me rokovi pritiskali, ali su mi uvek bile potrebne dve ruke (radi kucanja) i uvek mi je bila neophodna velika pomoć. Ovo ne bih mogla da uradim sama – a ne bih ni pokušavala. Tako je mnogo onih kojima tako mnogo dugujem, ali želim prvo da zahvalim Eriku, čoveku koji ne samo što je posejao seme za Šta da očekujete (bukvalno – jer je on otac moje ćerke Eme, bebe s kojom je sve počelo) već mi je pomogao i da tu ediciju gajim, razvijam i zaštitim, kao pravi roditelj. Znate kako se kaže: što se nešto više menja, to više ostaje isto. Mnogo toga se promenilo u mom životu i mom životnom delu od dana kada sam rodila Emu i, samo nekoliko sati kasnije, došla na ideju da napišem knjigu Šta da očekujete dok čekate bebu, ali postoji nešto što, na moju sreću, ostaje isto (samo stalno sve bolje) – čovek s kojim radim, živim, koga volim. Hvala i bebama koje smo zajedno napravili – Emi i Vajatu – a koje su me odavno prerasle po visini i broju cipela, ali će uvek ostati moji slatki zamotuljci (kojima se pridružio i moj zet Rasel). I, naravno, hvala Lenoksu što sam postala baka, najsrećnija koja se može zamisliti, ali i za njegov doprinos Prvoj godini (jer je bio baš u tom uzrastu kad sam pisala knjigu) i za činjenicu da je najslađa beba na koricama koju smo ikada imali, a to ne tvrdi samo njegova baka.

Kao i uvek, hvala Arlin Ajzenberg, mojoj prvoj i najvažnijoj partnerki u radu na knjizi Šta da očekujete. Ljubav i saosećanje koje si nam ostavila u nasledstvo i dalje služe kao nadahnuće i nastavljaju da žive u sledećoj generaciji knjiga Šta da očekujete. Uvek ćeš biti voljena i nikada nećeš biti zaboravljena. Hvala celoj mojoj porodici, naročito Sendi Hatavej, Hauardu Ajzenbergu, Ebi i Normanu Murkofu i Viktoru Šargaju. Hvala Šeron Mejzel što je bez oklevanja prihvatila da radi na knjizi Šta da očekujete, pridruživši mi se u trećem izdanju knjige Šta da očekujete dok čekate bebu, i što me, na sreću, nikada nije napustila, čak ni kada je morala da radi prekovremeno. Veliki umovi možda razmišljaju na međusobno sličan način, ali je verovatno malo onih koji su razmišljali tako slično kao mi – to mi uvek izmami osmeh i uvek sam zbog toga zahvalna. Hvala i Džeju, Danijeli, Arijani, Kiri i Sofiji što su divnu ženu koja je njihova supruga i majka podelili sa mnom. Hvala Suzan Rejfer, prijateljici i urednici, jednom od malobrojnih saradnika koji su sa mnom od začetka edicije Šta da očekujete. Ne znam da li to znači da si mazohista, ali znam da si izuzetno važna osoba u mom životu. Prestala sam da brojim izdanja, ali nisam izgubila iz vida doprinos koji si dala našim bebama. Hvala i Piteru Vorkmanu, izdavačkom džinu, koji je od dana kada sam ga upoznala prerastao mnoge kancelarijske prostore, ali nikada nije prerastao svoje izdavačke korene i vrednosti. I hvala svima onima u Vorkmanu koji su mi mnogo pomogli: Suzi Bolotin, Lizi Holander, Bet Levi, Barbari Peragin, Dženi

Mandel i Emili Krasner, kao i svim zaposlenima u sektoru prodaje i marketinga koji se trude da prodaju ono što napišem. Metu Birdu, našem omiljenom fotografu (i jednom od omiljenih saradnika), što je savršeno uhvatio Lenoksov pravi izraz lica za naše korice. Lin Parmentje za predivan ukras na koricama i Karen Kučar za bebe koje su tako divne da skoro možete da osetite njihov slatki miris. Doktoru Marku Vidoumu, profesoru i pedijatru, ne samo zbog svega što zna već i što svoje znanje ume da prenese s jednakim dozama zdravog razuma, brige, saosećanja, mudrosti i dobrog raspoloženja. Beskrajno sam vam zahvalna što ste posvetili pažnju našoj najnovijoj bebi – jedino mi je žao što radite suviše daleko da biste bili Lenoksov pedijatar. Na sreću, tu ulogu preuzela je dr Lorin Krozbi, najbolji pedijatar u Los Anđelesu, koja je Lenoksu (i njegovim roditeljima) pomogla da reše probleme sa ishranom, infekcijama, sporim rastom, refluksom i ostalim, pokazujući neiscrpnu energiju i saosećanje. Zahvaljujem Američkoj akademiji za pedijatriju, pedijatrima i pedijatrijskim sestrama što toliko brinu o zdravlju naših mališana. Lekarima, naučnicima i stručnjacima koji se bave problemima zdravstva u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti za apsolutno sve što rade, a rade s toliko strasti i posvećenosti. Veliki napredak u ovoj oblasti postignut je zahvaljujući vama. Zahvalna sam i kampanji Hiljadu dana zbog naše zajedničke vizije (ostvarićemo to zajedno): zdrave

mame, zdrave bebe i zdrava budućnost koja počinje pre početka. Svim mojim dragim prijateljima koji rade na sajtu WhatToExpect.com (naročito Majklu Rouzu i Dajen Oter, Benu Volinu i Skotu Volfu, izvanrednom uređivačkom i produkcijskom timu) što se na svojoj onlajn adresi osećam kao kod kuće. Volim da radim s vama jer nikada nemam osećaj da radim. Hvala i mojoj divnoj, slatkoj predstavnici za odnose s javnošću i prijateljici Hajdi Šifer. I drugim muškarcima u mom životu: mom agentu Alanu Nevinsu i advokatu Marku Čemlinu. Čudesnoj organizaciji USO (združenih službi u vojsci) za saradnju s fondacijom Šta da očekujete u organizovanju edukativnih skupova za trudnice, zahvaljujući čemu sam imala priliku da se družim s budućim mamama iz redova oružanih snaga. A najviše hvala mamama i tatama koji ne stižu da spavaju, da se istuširaju i da jedu sedeći za stolom kako bi odgajili bebe koje svi volimo. Vi me nadahnjujete svakog dana, u svakom trenu. Mnogo ljubavi posebno za porodicu porodica na sajtu WhatToExpect. com, kao i za moje porodice na Tviteru i Fejsbuku (postavljajte i dalje zanimljive fotografije svojih beba!). Veliki poljubac

Sadržaj Predgovor: Nova biblija za bebe.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XV Uvod: Veoma drugačija prva godina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVIII prvo poglavlje

Budite spremni.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Dojenje ili flašica – ili i jedno i drugo?.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Dojenje • Hranjenje iz flašice • Vaša osećanja

Obrezivanje – da ili ne?.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Izbor imena.. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Izbor pomoći.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Honorarna medicinska sestra ili negovateljica • Dula posle porođaja • Bake i deke

Izbor dečjeg lekara .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Kako da pronađete pravog lekara

drugo poglavlje

Kupovina za bebu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Kupovina osnovnih potrepština.. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Vodič za kupovinu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Odeća za bebu • Posteljina • Pelene • Kozmetika i pribor za negu • Bebin ormarić s lekovima • Pribor za hranjenje • Nameštaj za bebu • Oprema za izlazak iz kuće • Mesto za bebu

treće poglavlje

Dojenje.. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Početak dojenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Sve što treba da znate o dojenju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Kako funkcioniše laktacija • Kako da se smestite • Položaj za dojenje • Pravilno hvatanje dojke • Koliko podoj treba da traje • Koliko često treba da dojite

Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Kolostrum • Nabrekle grudi • Ispuštanje mleka • Preobilno lučenje mleka • Curenje i štrcanje • Učestalo hranjenje • Bolne bradavice • Vreme provedeno u dojenju • Kada mama zaspi za vreme podoja • Kako da se oblačite • Dojenje na javnom mestu • Dojenje u tandemu • Čvorić u dojci • Mastitis • Kada beba više sisa iz jedne dojke • Dojenje kada ste bolesni • Dojenje i menstruacija • Vežbanje i dojenje • Kombinovanje dojke i flašice • Relaktacija – kako pojačati lučenje mleka

Ono što je važno znati: Kako da vam mleko bude zdravo i bezbedno .. . . . . . . 82 Ono što jedete • Ono što pijete • Lekovi koje uzimate • Ono što treba izbegavati

četvrto poglavlje

Prva godina u kratkim crtama.. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Faze razvoja u prvoj godini.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Novorođenče • Do kraja prvog meseca • Do kraja drugog meseca • Do kraja trećeg meseca • Do kraja četvrtog meseca • Do kraja petog meseca • Do kraja šestog meseca • Do kraja sedmog meseca • Do kraja osmog meseca • Do kraja devetog meseca • Do kraja desetog meseca • Do kraja jedanaestog meseca • Do kraja dvanaestog meseca

Grafikoni rasta.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 peto poglavlje

Vaše novorođenče.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Bebini prvi trenuci.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Apgar-test • Za bebe koje se rađaju kod kuće

Hranjenje bebe: Početak hranjenja mlečnom formulom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Izbor formule • Bezbedno hranjenje iz flašice • Osnove hranjenja iz flašice • Hranjenje iz flašice s ljubavlju

Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Težina na rođenju • Gubitak težine • Bebin izgled • Mast za oči • Krvave beonjače

• Boja očiju • Beba je pospana • Kada se beba zagrcne • Prazne dojke • Beba spava u vreme obroka • Hranjenje non-stop • Drhtanje brade • Trzanje • Belezi • Fleke na koži • Ciste ili žućkaste tačke u ustima • Rano nicanje zuba • Mlečac ili sor • Žutica • Boja stolice • Korišćenje cucle laže

Ono što je važno znati: Nega bebe.. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Prepovijanje • Podrigivanje • Kupanje • Pranje kose • Nega ušiju • Nega nosa • Sečenje noktiju • Nega pupčanog patrljka • Nega penisa • Oblačenje • Podizanje i nošenje • Uvijanje u povoj

šesto poglavlje

Prvi mesec.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Hranjenje bebe u ovom mesecu: Izmuzavanje pumpicom.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Zašto da se izmuzavate • Izbor pumpice • Pripreme za izmuzavanje • Kako se izmuzava mleko • Čuvanje majčinog mleka

Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Strah da ne povredite bebu • Fontanele • Da li imate dovoljno mleka • Da li beba dobija dovoljno majčinog mleka • Plikovi od sisanja • Raspored hranjenja • Predomišljanje u vezi s dojenjem • Previše formule • Voda iz flašice • Vitaminski suplementi • Bljuckanje • Krv u ispljuvku • Alergija na mleko • Osetljivost na majčino mleko • Stolica • Eksplozivne stolice • Puštanje gasova • Zatvor • Položaj za spavanje • Spavanje po određenoj šemi • Nemiran san • Kad beba zameni noć za dan • Bebino disanje • Premeštanje usnule bebe u krevetac • Plakanje • Kolike – grčevi u stomaku • Šta da radite kad beba plače • Cucla laža • Pupčani patrljak • Pupčana kila • Nega nakon obrezivanja • Otečene mošnice • Hipospadija • Uvijanje u povoj • Oblačenje u skladu sa spoljnom temperaturom • Kad nepoznate osobe dodiruju bebu • Bubuljice • Promena boje kože • Sluh • Vid • Razrokost • Suzne oči • Kijanje • Prvi osmesi • Štucanje

Ono što je važno znati: Bebin razvoj .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 sedmo poglavlje

Drugi mesec. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 Hranjenje bebe: Dopuna iz flašice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 Ono što je u flašici • Privikavanje bebe na flašicu • Uvođenje flašice

Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 Osmeh • Gukanje • Učenje drugog jezika • Beba neće da spava na leđima • Beba neće da leži na stomaku • Masaža • Temenjača • Kriva stopala • Nespušteni testisi

• Prepucijalna adhezija • Preponska kila (bruh)

Ono što je važno znati: Podsticanje bebinih čula. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 osmo poglavlje

Treći mesec. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 Hranjenje bebe: Dojenje i posao. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Da li je vreme za uvođenje rasporeda? • Beba zaspi dok sisa • Beba se noću budi da bi sisala • Prestanak disanja • Spavanje u istom krevetu • Rano odbijanje od dojke • Vezanost za kuću zbog dojenja • Smanjen broj stolica • Ojed od pelena • Crvenilo na penisu • Grčeviti pokreti • Ostavljanje bebe s bebisiterkom

Ono što je važno znati: Pravo rešenje za čuvanje bebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 Čuvanje kod kuće • Jaslice • Kućne jaslice • Vrtić u preduzeću • Bebe na poslu

deveto poglavlje

Četvrti mesec. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 Hranjenje bebe: Količina mlečne formule. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 Beba odbija dojku • Vrpoljenje u vreme prepovijanja • Uspravljanje • Negodovanje u ležaljci • Negodovanje u auto-sedištu • Sisanje palca • Bucmasta beba • Mršava beba • Šum na srcu • Crna stolica

Ono što je važno znati: Igračke za bebu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 deseto poglavlje

Peti mesec.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 Hranjenje bebe: Uvođenje čvrste hrane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 Nicanje zuba • Nakašljavanje • Vučenje za uho • Spavanje preko dana • Ekcem • Alergija na hranu • Ljuljaška za bebe • Skakalica • Zahtevna beba

Ono što je važno znati: Bezbedna sredina za vašu bebu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 Pročišćavanje vazduha • Testiranje vode • Provera lanca ishrane • Suzbijanje štetočina u kući

jedanaesto poglavlje

Šesti mesec.. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 Hranjenje bebe: Prvi zalogaji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 Prvi obroci – i dalje • Prva čvrsta hrana – i dalje • Proširivanje bebinog jelovnika

Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 Kako naučiti bebu da prespava noć • Šta će misliti komšije? • Pripreme za spavanje • Beba još koristi cuclu lažu • Rano ustajanje • Beba se noću okreće • Kupanje u velikoj kadi • Dojena beba odbija flašicu • Sindrom bebi-flašice • Pranje zuba • Odbijanje cerealija • Vegetarijanska ili veganska ishrana • Promene u stolici • Dubak • Obuća za bebu

Ono što je važno znati: Kako da podstičete bebu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 dvanaesto poglavlje

Sedmi mesec.. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 Hranjenje bebe: Gotova ili domaća hrana?.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 Gotova hrana za bebe • Domaća hrana za bebe

Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339 Nošenje bebe • Nosiljka za leđa • Beba još ne sedi • Beba grize bradavice • Kad zubi rastu ukrivo • Mrlje na zubima

Ono što je važno znati: Bezbednost u kući.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 Zaštita od povreda u kući • Zaštita od povreda u kuhinji • Zaštita od povreda u kupatilu • Zaštita od povreda u vešernici • Zaštita od povreda u garaži • Bezbednost izvan kuće • Kako naučiti dete da se čuva

trinaesto poglavlje

Osmi mesec.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 Hranjenje bebe: Šolja umesto flašice.. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370 Bebine prve reči • Znakovni jezik za bebe • Puzanje • Beba ne puzi • Beba pravi nered • Beba jede s poda • Kad beba jede zemlju ili nešto još gore • Prljanje • Otkrivanje genitalija • Erekcija • Ogradica • Levorukost i desnorukost • Čitanje bebi

Ono što je važno znati: Odgajanje superbebe.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380

četrnaesto poglavlje

Deveti mesec.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382 Hranjenje bebe: Hrana koja se jede prstima.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382 Najbolja hrana koja se jede prstima • Gnječena hrana

Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 Gubitak interesovanja za sisanje • Probirljivost u jelu • Samostalno hranjenje • Neobična stolica • Beba još nema kosu • Beba još nema zube • Nicanje zuba i noćno buđenje • Uspravljanje na noge • Ravni tabani • Beba prerano pokušava da hoda • Kašnjenje u razvoju? • Strah od nepoznatih osoba • Predmeti koji ulivaju sigurnost

Ono što je važno znati: Igre za bebe.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397 petnaesto poglavlje

Deseti mesec.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399 Hranjenje bebe: Zdrava ishrana za početnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399 Zdrava hrana za bebe • Početak stvaranja zdravih navika u ishrani

Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404 Brljanje za stolom • Udaranje glavom i slične navike • Mršenje ili čupanje kose • Ujedanje • Treptanje • Zacenjivanje • Strahovi • Časovi za bebe

Ono što je važno znati: Uvođenje discipline.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414 Delotvorni disciplinski metodi

šesnaesto poglavlje

Jedanaesti mesec.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419 Hranjenje bebe: Odvikavanje od flašice.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419 Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 Krive noge • Padovi • Cipelice za šetnju • Beba se još ne uspravlja na noge • Povrede zuba • Promene u tempu rasta • Užina • Pojačan strah od odvajanja • Strah od odvajanja prilikom odlaska u krevet • Otpor prema prepodnevnom spavanju • „Zaboravljanje“ veštine

Ono što je važno znati: Kako da razgovarate sa starijom bebom. . . . . . . . . . . . . . . 435

sedamnaesto poglavlje

Dvanaesti mesec.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439 Hranjenje bebe: Odbijanje od dojke.. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439 Kada treba odbiti bebu od dojke • Kako odbiti bebu od dojke

Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 Još ne hoda • Stidljivost • Društvene veštine • Uspavljivanje bebe odbijene od dojke • Prelazak iz kreveca u veliki krevet • Korišćenje jastuka i pokrivača • Gubitak apetita • Porast apetita • Beba odbija da jede sama • Nezavisnost u porastu • Negativizam • Gledanje televizije • Tehnologija za decu

Ono što je važno znati: Podsticanje jednogodišnje bebe.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 458 osamnaesto poglavlje

Putovanje s bebom.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462 Odlazak na put s bebom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462 Putovanje kolima • Putovanje avionom • Putovanje vozom

devetnaesto poglavlje

Briga o bebinom zdravlju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 469 Šta možete da očekujete na kontrolnim pregledima.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 469 Vakcinacija.. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 472 Osnovne činjenice o vakcinama

Javljanje lekaru.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481 Kada treba pozvati lekara • Pre nego što pozovete lekara

Povišena temperatura.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 486 Merenje temperature • Očitavanje temperature • Kako sniziti povišenu temperaturu

Ono što je važno znati: Lekovi.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491 Informacije o lekovima • Bezbedno davanje leka • Kako da lek što lakše sklizne

Najčešće dečje bolesti.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 Prehlada • Infekcija uha • Grip • Respiratorni sincicijalni virus (RSV) • Krup • Zatvor (konstipacija) • Proliv (dijareja) • Infekcija urinarnog trakta

Najčešće hronične bolesti.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 508 Astma • Celijakija • Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) • Gubitak ili oštećenje sluha

dvadeseto poglavlje

Povrede. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514 Pripremanje za vanredne situacije. . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514 Prva pomoć u prvoj godini.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515 Povrede stomaka • Ujedi • Krvarenje • Krvarenje, unutrašnje • Prelomi kostiju ili frakture • Modrice • Opekotine • Hemijske opekotine • Gušenje • Povrede od hladnoće • Konvulzije • Posekotine • Iščašenja • Ujed psa • Davljenje • Povrede uha • Strujni udar • Povrede oka • Gubitak svesti • Povrede prstiju na rukama i nogama • Strana tela • Frakture • Promrzline i ozebline • Povrede glave • Povrede od toplote • Hipertermija • Hipotermija • Ujedi ili ubodi insekata • Posekotina ili rascep usana • Povrede usta • Povrede nosa • Trovanje • Otrovni bršljan, otrovni hrast, otrovni ruj • Ubodne rane • Oparotine • Oderotine • Napadi • Otkinut ekstremitet ili prst • Šok • Rane na koži • Ujed zmije • Ujed pauka • Trn ili krhotina • Opekotine od sunca • Progutana strana tela • Povrede zuba • Ujed krpelja • Povrede nožnih prstiju • Povreda jezika

Prva pomoć u slučaju gušenja i problema s disanjem.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 533 Kada se beba guši

Problemi s disanjem i kardiopulmonalna reanimacija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 536 KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA (KPR) • Pozovite hitnu pomoć

dvadeset prvo poglavlje

Beba s malom težinom na rođenju. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539 Hranjenje bebe: Ishrana nedonoščeta ili bebe rođene s malom težinom.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 540 Ishrana u bolnici • Poteškoće pri hranjenju • Hranjenje kod kuće

Šta vam sve može zadavati brigu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 544 Zbližavanje • Odeljenje neonatalne intenzivne nege • Duga hospitalizacija • Emocionalna vrteška • Dojenje • Nega sićušne bebe • Trajni problemi • Hvatanje koraka s vršnjacima • Auto-sedišta

Ono što je važno znati: Najčešći zdravstveni problemi beba rođenih s malom telesnom težinom. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 561

Važni trenuci i faze razvoja u prvoj godini.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 567 Rođenje • Prvi mesec • Drugi mesec • Treći mesec • Četvrti mesec • Peti mesec • Šesti mesec • Sedmi mesec • Osmi mesec • Deveti mesec • Deseti mesec • Jedanaesti mesec • Dvanaesti mesec

PREDGOVOR

Nova biblija za bebe P

rva godina života je kao nijedna druga. To je godina koja verovatno najviše utiče na sve naredne godine: na to koliko će one biti zdrave, koliko će biti srećne, pa čak i na to koliko će ih biti. Jednom rečju – prva je najveća godina za one najmanje. Ako pogledate rast, videćete da se težina novorođenčeta u prvih dvadeset nedelja obično udvostruči, a do prvog rođendana utrostruči. Dužina (ili visina, kada dete počne da stoji s godinu dana) poveća se za možda pedeset odsto, a mozak poraste (na osnovu grubog merenja obima glave) za trideset odsto. Jednogodišnje dete već dostigne četrdeset odsto svoje konačne visine, a njegov mozak blizu osamdeset odsto konačne veličine. Ko osim male dece raste dvadeset pet santimetara godišnje? Ali fizički rast nije najznačajnija promena. Sa svakim minutom i satom posle rođenja bebina fiziologija se preobražava iz one koja je prilagođena samo životu u materici u onu koja može da opstane izvan nje. Pre rođenja kiseonik ne dolazi iz vazduha, već iz majčine krvi koja dotiče

u posteljicu. Nerođene bebe tim putem dobijaju i hranu, zaobilazeći digestivni trakt koji je van upotrebe. Isto važi i za odstranjivanje većine produkata metabolizma. Ali kada se preseče pupčana vrpca, krv se, umesto u posteljicu, sliva u pluća i uspostavlja se disanje radi razmene kiseonika i ugljen-dioksida. Ubrzo zatim, kada novorođenče počne da sisa, digestivni trakt takođe preuzima svoju novu ulogu. Na sreću, roditelji ne moraju mnogo da čine kako bi se sve to dogodilo. Ti prelazi se posle rođenja uglavnom dešavaju automatski, nepogrešivo i pravovremeno. Ne umanjujući teškoće koje prate trudnoću i porođaj, moram da kažem da se majke (i očevi) tek posle toga suočavaju s pravim izazovom, kao što je pravilan razvoj novorođenčeta. *** Ono što novorođenče ima na svom repertoaru ponašanja uglavnom je urođeno. Njegov mozak i nervni sistem unapred su programirani da rade ono što je bebi potrebno da bi preživela i napredovala, bar na početku. Bebe su programirane da plaču i da

XVI

predgovor

sisaju. Programirane su da se plaše i da budu tešene. One bez razmišljanja uspostavljaju kontakt pogledom s roditeljima. I, na sreću, programirane su da se smeše. Bebe nije potrebno učiti da uživaju u glasu i pesmi svojih roditelja. One takođe imaju ugrađene časovnike kako bi mogle da se prilagode dnevnom ritmu svojih roditelja – mada se to možda neće odmah desiti, u šta će se mnogi od vas uskoro uveriti. Ali što se tiče razvoja mozga tokom prvih meseci života, važno je znati da tada počinje i trajan proces uspostavljanja novih veza između moždanih ćelija. To je zato što su nervni putevi u bebinom mozgu veoma prilagodljivi. Uspostavljanje novih nervnih veza (čitaj: fino podešavanje) u bebinom i dečjem mozgu čini važan deo naučnih istraživanja u oblasti moderne neurologije. Učenje jezika, razvoj motoričkih i društvenih veština, sticanje sposobnosti da se obrađuju nove informacije proučavanjem sveta oko sebe svim čulima i naročito slušanje ljudskog glasa pomažu uspostavljanju veza između nervnih ćelija u dečjem mozgu. Slušanje priča i igranje s roditeljima na podu dnevne sobe jesu primeri primene teorije o razvoju mozga u praksi. Roditeljstvo ima važnu ulogu u preoblikovanju i finom podešavanju nervnih puteva. Za razvoj mozga najvažnije su prve tri godine, ali je prvih dvanaest meseci presudno. Roditelji na to mogu veoma mnogo da utiču – zadovoljavanjem fizičkih i emocionalnih potreba svog deteta, nastojanjem da dete bude bezbedno i zdravo i podsticanjem ranog učenja. Sve ovo izgleda kao izuzetno težak zadatak, kao posao ne samo za roditelje već i za stručnjake. I, ako vam je ovo prva beba, a ponekad se osećate nedovoljno pripremljenim za taj posao – niste jedini. A kako to da je najvažnija godina u detetovom životu po-

verena baš roditeljima s najmanje iskustva – novim roditeljima? Ali, na sreću, roditelji, kao i novorođenčad, imaju urođene mehanizme za preživljavanje. Roditeljski instinkt možda neće proraditi tako brzo i automatski kao novorođenčetov, ali je to normalno. I prosto je neverovatna brzina kojom se, uz podršku i savete prijatelja, porodice, foruma na internetu i stručnjaka, premosti taj jaz između onoga kako su roditelji odgajani kao novorođenčad i toga kako će oni odgajati svoje dete. I – sve dođe na svoje mesto. Što više znate o poslu koji vas čeka, to će brže sve doći na svoje mesto. Pre dvadeset pet godina, kada je izašlo prvo izdanje knjige Šta da očekujete u prvoj godini, ono je brzo postalo biblija dečje nege, baš kao što je moj udžbenik iz pedijatrije na 2500 strana bio moja pedijatrijska biblija. Uveren sam u to da će danas, i pored pristupa svim mogućim informacijama o roditeljstvu koji ima svako ko poseduje smartfon, ovo potpuno novo, treće izdanje knjige pružiti novoj generaciji mladih roditelja znanje koje ni na jednom drugom mestu neće naći. Nemaju svi roditelji vremena – ili sklonosti – da ovakvu knjigu čitaju od korica do korica, ali, na sreću, to i nije potrebno. Ono što želite da saznate, kada vam zatreba, lako ćete pronaći zahvaljujući izuzetno preglednom rasporedu sadržine knjige i tome što prvu godinu možete da pratite korak po korak (to jest mesec po mesec). Svako poglavlje započinje kratkim pregledom najvažnijih podataka u vezi sa spavanjem, ishranom i igrom, trima oblastima koje će vam dati uvid u ono što možete da očekujete. Zatim ćete naći detaljnije podatke o bebinoj ishrani i svemu onome što može da vam zadaje brigu. Uz to će biti reči i o životu i potrebama samih roditelja – o tome kako da se organizuju u godini u ko-

predgovor XVII

joj je sva pažnja neminovno usredsređena na bebu. Taj deo knjige posvećen je pitanjima poput posleporođajne depresije, negovanja bračnih odnosa, donošenja odluke o vraćanju na posao i pružanja pomoći starijoj braći i sestrama da prihvate bebu. Mada ova knjiga sadrži mnogo praktičnih detalja, naročito o dojenju i hranjenju iz flašice, lečenju povreda i prvoj pomoći, izboru lekara i problemima sa spavanjem, imalo se u vidu i to da će roditelji u drugoj deceniji XXI veka koristiti sve moguće izvore informacija o odgajanju dece. Roditelji će, naravno, dopuniti svoje znanje iz elektronskih izvora, kao što su razni sajtovi, forumi, medicinski portali i društvene mreže – što oni i treba da rade. Ali mi pada na pamet reč koja u ovo doba elektronike opisuje ono što je autorka vešto uradila u ovoj knjizi. To je reč selekcija. Hajdi Murkof je postala selektor izuzetno velikog broja informacija o roditeljstvu i detetovom zdravlju, koje nisu uvek dobre i upotrebljive. Ona je pronašla, odabrala i klasifikovala one najbolje (najvažnije, najkorisnije i najzanimljivije) u nečemu što možete da držite u krilu, čuvate na polici ili ostavite otvoreno na kuhinjskom stolu. Tu ćete pronaći sažete informacije, uputstva i, često, objašnjenja koja će vas umiriti. Svako poglavlje vas informiše, podučava ili vam nešto objašnjava: Šta treba da držim u ormariću s lekovima? – pogledajte drugo poglavlje; Kako da čuvam mleko koje izmuzavam? – pogledajte šesto poglavlje; Kako da odaberem cipelice za bebu koja ne hoda, a kako za bebu koja je prohodala? – pogledajte jedanaesto i šesnaesto poglavlje; Zašto me beba ujeda? – pogledajte petnaesto poglavlje; Brine me bezbednost vakcina – pogledajte devetnaesto poglavlje. Roditeljima će svakako koristiti veliko iskustvo koje im Hajdi Murkof prenosi u ovoj knjizi. Ona je istovremeno stručnjak za roditeljstvo, roditelj, baka i iskusan pisac,

upoznat s potrebama današnjih mama i tata i načinom na koji oni vole da čitaju. Izgled knjige prilagođen je korisnicima, s mnogo uokvirenih tekstova, čime se ukazuje na važnost teksta, a zanimljive teme često su predstavljene u formi pitanja i odgovora. Obiman indeks na kraju knjige omogućava vam da brzo i lako, poput bilo kog pretraživača (s daleko više pouzdanih rezultata), pronađete ono što vas zanima. Što je najvažnije, ova knjiga napisana je s namerom da bude dopuna savetima i informacijama iz drugih izvora – onim dobijenim od rođaka, prijatelja, lekara i sa interneta – a ne zamena za njih. Ono što je Hajdi Murkof postigla ovom knjigom, ali ne samo njom već i ostalim svojim izdanjima (Šta da očekujete dok čekate bebu i Šta da očekujete u drugoj godini), izuzetno je važno. (Kao novopečeni deda imao sam prilike da se uverim u pouzdanost i aktuelnost tih knjiga.) Prva godina veliki deo svog uspeha duguje pouzdanosti, ali možda još više tome što može da se prilagođava i razvija s vremenom. Poverenje roditelja u potpunosti je zadobijeno i zasluženo. Bilo da ste prvi put postali roditelj, bilo da u tome već imate bogato iskustvo – videćete da je ovo novo i dopunjeno izdanje pratilac na koga uvek možete da računate. Dr Mark D. Vidoum, profesor pedijatrije, Penn State Children’s Hospital, Herši, Pensilvanija

UVOD

Veoma drugačija prva godina Z

nate šta se sve priča o tome kako izgleda postati baka ili deka? Kako je to divno … kako ćete biti srećni … kako je to najbolji deo roditeljstva – bez besanih noći.

Pa, ni pola vam nisu rekli. Kada sam 12. februara 2013. ja postala baka i kada se Lenoks našao u mom naručju, mislila sam da će mi od uzbuđenja srce iskočiti iz grudi. Nebo se otvorilo. Zemlja se pomerila. Ljubav koja me je zapljusnula dok sam prvi put držala taj slatki zamotuljak bila je trenutna, snažna, neskrivena… Pogodila me je kao grom i skoro oborila s nogu. Bila sam očarana. I znala sam kako da ga držim. Kada vratim film dvadeset devet godina unazad, slika je malo drugačija. Bebe, kako kažu, ne dolaze sa uputstvom za upotrebu (... a ni ja ga još nisam bila napisala, pa nisam mogla da ga koristim). Malo je reći da ništa nisam znala. To bi još bilo i razumljivo. Ali ja ni o čemu nisam imala pojma. Nisam

umela da držim Emu. Nisam znala kako da je hranim, kako da je prepovijem, kako da je ljuljuškam, stavim da podrigne, smirim ili čak da joj pričam. Znala sam da je volim, ali sam bila prilično sigurna da taj mali kenjkavi tuđinac koji njuška oko moje dojke ne oseća isto to prema meni. I ko je mogao da je krivi? Da, nosila sam je i hranila s lakoćom pre porođaja – čak je i porođaj bio dečja igra (ako ne računate ona tri i po sata napinjanja). Ali šta sad? Borila sam se pokušavajući da joj držim klimavu glavu, da provučem mlitave ručice kroz rukave benkice, stavim u usta svoju bradavicu. Molila sam se da me materinski instinkt ne izda (a izdao me je). Moje samopouzdanje nastavilo je da se ruši i kod kuće. Prekinite me ako ste ovo već

uvod XIX

čuli: dvoje novopečenih roditelja ulazi u stan s bebom koja plače i … odjednom oboje shvataju ne samo da je ta beba koja plače njihova već i da moraju o njoj da brinu dvadeset četiri sata dnevno. Na ovu priču podsetilo me je moje plakanje. Srećom, Eriku su instinkti proradili brže nego meni i, zahvaljujući njegovoj prisebnosti i čudesnoj prirodnoj spretnosti, kao i raskupusanoj knjizi dr Spoka koja je pripadala mojoj majci i koju sam panično prelistavala, uspeli smo da se snađemo, pelenu po pelenu, kupku po kupku, noć po noć bez sna i veče po veče s kolikama. I šta sam onda uradila? Uradila sam ono što bi svaka mlada, naivna i neiskusna majka uradila – budući da je materinstvo majka domišljatosti – odlučila sam da napišem knjigu. Knjigu koja bi drugim roditeljima pomogla da prvu godinu prebrode s više samopo uzdanja, znanja i uživanja, a s manje stresa – Šta da očekujete u prvoj godini (mada sam prvo, naravno, napisala knjigu o trudnoći Šta da očekujete dok čekate bebu, posvećenu budućim roditeljima). Nisam pisala o svom iskustvu, koje – budimo realni – nije bilo ni za lični dnevnik, a kamoli za objavljivanje, ali sam pisala sa iskustvom. Bila sam tamo, radila to i živela da o tome pišem, ali tek pošto sam naučila sve što je o tome moglo da se nauči zahvaljujući brojnim istraživanjima. I kada sam se drugi put u životu suočila s prvom godinom (u vidu bebe po imenu Vajat), imala sam knjigu na koju sam mogla da se oslonim i malo prethodnog iskustva. Teorijsko i praktično znanje – to je pravi spoj za uspešno roditeljstvo. Šta je pouka ove priče? Mada su današnji roditelji u velikoj prednosti što se tiče informacija o tome šta ih čeka u prvoj godini života njihovog deteta (sada ne samo što postoji knjiga o tome već postoji i internet, a Ema je imala sreće pa je mogla da koristi

sve te izvore), majušne bebe i dalje sa sobom donose ogromne izazove, naročito za novopečene mame i tate. I uprkos tome što je izvora informacija sada sve više, mladi roditelji i dalje najviše uče na osnovu prakse, na licu mesta … otprilike kao Erik i ja pre trideset godina. Ipak, što više znate, to ćete manje morati da učite. Zbog toga je i napisano ovo treće izdanje knjige Šta da očekujete u prvoj godini, koja predstavlja potpuno nov vodič za negu bebe, za potpuno novu generaciju novopečenih roditelja. Šta je novo u novoj Prvoj godini? Lakša je za korišćenje. Prelistavanjem (da, čak i paničnim) možete da dođete do potrebnih informacija brže nego ikada. Knjiga je, kao i obično, pisana s mnogo saosećanja i želje da vas umiri (jer nam je svima potrebno da nekoga držimo za ruku, da imamo rame za plakanje i podršku roditelja kad se nađemo u krizi), ali je pre svega zabavna (pošto nam je svima potreban i smeh). Knjiga sadrži podatke kako o uvek važećim osnovama nege (menjanju pelena) tako i o novim trendovima (platnenim pelenama all-in-one). U ovom izdanju ima mnogo više teksta o dojenju, časovima za bebe, tehnologiji (iBaby?) i kupovini opreme za bebu. Opisane su faze razvoja s vremenskim okvirima, dati su novi praktični saveti za novopečene roditelje (uključujući očeve koji uzimaju porodiljsko odsustvo) i ubačeno je veliko poglavlje za roditelje prevremeno rođenih beba (s rečnikom medicinskih termina koje možete da čujete na odeljenju intenzivne nege za novorođenčad). Svaki mesec opisan je u kratkim crtama, s naglaskom na ishrani, spavanju i igranju. Izložene su nove strategije za pravilnu ishranu i uspavljivanje bebe, kao i za razvoj bebine inteligencije. I, naravno, knjiga sadrži najnovije podatke o zdravlju beba

UVOD

(od vakcina i vitamina do komplementarne i alternativne medicine za bebe, probiotika i homeopatije) i o bezbednosti (o izboru i korišćenju najbezbednijih proizvoda i o prvoj pomoći u svim vanrednim situacijama). Prvo izdanje knjige Šta da očekujete u prvoj godini napisala sam neposredno nakon što se završila Emina prva godina i to iskustvo još mi je toliko sveže da gotovo mogu da osetim onaj slatki bebin miris (a da ne pominjem i mnoge druge, ne tako slatke bebine mirise). Treće izdanje sam napisala za vreme

Lenoksove prve godine, na samo pet minuta udaljenosti od njegovog slatkog mirisa, koji me je inspirisao i osvežio mi sećanja – Lenoks mi je dao gomilu novog materijala (od problema sa ishranom do refluksa i infekcije pupka zbog koje je dospeo u bolnicu), ali i otvorio mnoštvo novih vidika. Zahvaljujući njemu, našoj novoj bebi s naslovne strane, dobili smo i nove korice. On je beba bebe s kojom je sve ovo počelo i moja velika radost i ponos. I – njega umem da držim.

ŠTA DA OČEKUJETE

U PRVOJ GODINI

PRVO POGLAVLJE

Budite spremni P

osmatrali ste (ekran na ultrazvučnom aparatu) i čekali devet meseci brojeći udarce nogama i pesnicama, smišljajući imena i maštajući o svojoj bebi. I sada se konačno vidi svetlost na kraju tunela, a možda čak i skraćenje i proširenje grlića materice. A da li ste sada, kada je ostalo još samo nekoliko nedelja do dana D, pomireni sa činjenicom da beba uskoro stiže? Da li ćete biti spremni kada taj veliki trenutak – to jest taj slatki zamotuljak – konačno dođe?

Mada verovatno nije moguće biti stopostotno spreman za bebin dolazak (neminovna su iznenađenja, naročito ako prvi put postajete roditelj), možete već sada, pre nego što beba napuni tri meseca, preduzeti neke korake i doneti odluke koje će vam pomoći da taj prelazni period lakše prebrodite – od izbora pravog imena za bebu do izbora pravog lekara, odluke o tome da li ćete bebu dojiti, hra-

niti iz flašice ili kombinovati jedno s drugim, da li ćete je obrezati (ili ne) i da li ćete angažovati honorarnu medicinsku sestru (ili ne). Da li osećate da ste malo preopterećeni pripremama? Prvo, razmišljajte o njima kao o dobrom treningu za ono što vas čeka, a to je nov, užurban tempo života s bebom. Drugo, nastavite da čitate kako biste bili potpuno spremni kada dođe vreme.

Dojenje ili flašica – ili i jedno i drugo?

ema sumnje da ćete svoju bebu hraniti, ali možda se još pitate kako ćete to činiti. Da li ćete je samo dojiti – od početka do kraja? Dojićete je na početku, a završiće-

te prvu godinu s flašicom? Hranićete je iz flašice od prvog dana? Ili ćete kombinovati jedno s drugim, čime će beba dobiti majčino mleko, a vi malo više slobode? I dalje sebi

Budite spremni

postavljate ova i druga pitanja? Ne brinite. Tu mutnu sliku o bebinoj ishrani najbolje ćete izoštriti ako proučite činjenice i uzmete u obzir svoja osećanja. Prvo činjenice:

Dojenje

ta je najbolja hrana za bebe i koji je najbolji način hranjenja? Odgovori su nedvosmisleni: majčino mleko i dojenje. Evo samo nekih od razloga: Majčino mleko potpuno je prilagođeno bebinim potrebama. Ono sadrži najmanje stotinu sastojaka kojih nema u kravljem mleku i koji se ne mogu sintetizovati u laboratoriji. I, za razliku od mlečne formule, sastav majčinog mleka stalno se menja da bi se zadovoljile promenljive bebine potrebe: jutarnje mleko drugačije je od popodnevnog, ono na početku dojenja od onog na kraju, mleko u prvom mesecu od mleka u sedmom mesecu, mleko za prevremeno rođene bebe od onog za bebe rođene na vreme. Menja mu se čak i ukus u zavisnosti od onoga što jedete (baš kao i ukus plodove vode dok ste trudni). To je jedinstvena hrana za vašu jedinstvenu bebu.

Lako se vari. Majčino mleko prilagođeno je bebinom digestivnom traktu. Belančevine i masti u majčinom mleku lakše se vare od onih u mlečnoj formuli, a važni mikronutrijenti (vitamini i minerali) lakše se apsorbuju. Za bebe koje sisaju to znači bolju ishranjenost. Bolje se podnosi. Majčino mleko ne samo što se lakše vari već je i lakše za stomak i bolje za stolicu. Bebe koje sisaju ređe imaju stomačne tegobe (uključujući gasove ili bljuckanje) i gotovo nikada ne pate od zatvora (mlečna formula ponekad može dovesti do zastoja u pražnjenju

creva). I mada im je stolica obično sasvim meka, te bebe retko dobijaju proliv. Naime, čini se da majčino mleko smanjuje opasnost od poremećaja varenja tako što suzbija razvoj štetnih mikroorganizama i podstiče razvoj korisnih bakterija. Čuli ste za mnogo hvaljene prebiotike i probiotike koji se dodaju nekim mlečnim formulama za bebe. Oni se prirodno nalaze u majčinom mleku. Prirodno je bezbedno. Možete da budete sigurni da je mleko iz vaših dojki uvek savršeno pripremljeno, da nikada nije pokvareno, zagađeno ili da mu je istekao rok trajanja. Nikada ne izaziva alergiju. Bebe gotovo nikada nisu istinski alergične na majčino mleko (mada beba ponekad može da bude osetljiva na nešto što je majka pojela). A šta je s mlečnom formulom? Pokazalo se da dva ili tri odsto beba ima alergiju na mlečnu formulu. Osim toga, postoje dokazi da su bebe koje se hrane majčinim mlekom manje podložne astmi i ekcemu od beba hranjenih mlečnom formulom. Ne izaziva neprijatne mirise. Bebe koje sisaju majčino mleko pune pelene stolicom čiji je miris manje neprijatan – bar dok ne uvedete čvrstu hranu. Sprečava pojavu ojeda. Ta stolica koja ima manje neprijatan miris takođe ređe izaziva ojed, pa je koža guze mekša i čistija. Sprečava infekcije. Bebe koje sisaju majčino mleko sa svakim podojem dobijaju zdravu dozu antitela, čime jačaju svoj imunitet na sve vrste mikroorganizama (neki pedijatri vole da kažu kako je dojenje za bebu prva vakcinacija). Sve u svemu, bebe koje sisaju ređe dobijaju prehladu, infekcije uha, donjih disajnih puteva, urinarnog trakta i druge bolesti u odnosu

Budite spremni

Kada ne možete ili ne treba da dojite

a neke mame prednosti dojenja nisu bitne. One nemaju mogućnost da doje svoje bebe zbog sopstvenog zdravlja (bolesnih bubrega, na primer, ili bolesti koja zahteva uzimanje lekova štetnih za laktaciju), ili zbog bebinog zdravlja (metaboličkog poremećaja kao što je fenilketonurija, ozbiljne netolerancije na laktozu, zbog čega beba ne može da vari čak ni majčino mleko, rascepljene usne i/ili rascepljenog nepca koje ometa sisanje), ili zbog neodgovarajućeg žlezdanog tkiva dojke (koje, uzgred rečeno, nema nikakve veze s veličinom grudi), oštećenja nerava oko bradavice (usled povrede ili operacije) ili zbog hormonskog poremećaja. Ponekad se potpuna zabrana dojenja može zaobići. Na primer, beba s deformi-

na bebe koje se hrane veštački, a i kada se razbole, obično se brže oporave i ređe se javljaju komplikacije. Dojenje može da poboljša imuni odgovor na vakcinaciju protiv nekih bolesti. Osim toga, ono pruža izvesnu zaštitu od sindroma iznenadne smrti odojčeta. Sprečava gojaznost. Bebe koje se hrane majčinim mlekom obično nisu previše bucmaste. To je delimično zato što dojenje bebi reguliše apetit i – kilažu. Beba koja se hrani majčinim mlekom najverovatnije će prestati da sisa kada se zasiti, dok će ona koja pije iz flašice možda nastaviti da sisa sve dok se flašica ne isprazni. Što je još važnije, majčino mleko ima precizno podešen broj kalorija. Manje kalorično prvo mleko (ono koje potekne na početku dojenja) služi da bebi ugasi žeđ. Kaloričnije zadnje mleko (na kraju dojenja) treba da joj utoli glad i nagovesti kraj podoja. Istraživanja pokazuju da koristi od dojenja, što

sanom usnom ili nepcem može se hraniti izmuzenim majčinim mlekom pomoću specijalnog pomagala. Lekovi koje majka mora da uzima mogu se podesiti. Majka koja ne može da proizvede dovoljno mleka zbog hormonskog poremećaja ili ranije operacije grudi (smanjivanje grudi češće dovodi do problema s dojenjem nego povećavanje) možda može bar delimično da doji, čak i ako se beba dohranjuje. Ali ako ne možete ili ne treba da dojite (ili to ne želite), nemojte da brinete, da se osećate krivom, da budete pod stresom, da žalite. Prava mlečna formula može dobro da ishrani vašu bebu – kao i ljubav koju joj pružate s tom flašicom. Druga mogućnost: prihranjivanje majčinim mlekom iz banke mleka. Nešto o tome pročitajte na str. 82.

se tiče zaštite od gojaznosti, prate decu od jaslica do srednje škole. Dokazano je da deca koja su se hranila majčinim mlekom imaju manje izgleda za probleme s kilogramima u adolescenciji – i što su duže sisala, to je manja opasnost od gojaznosti. Dojenje je takođe povezano s nižim nivoom holesterola i nižim krvnim pritiskom kasnije u životu. Utiče na razvoj inteligencije. Čini se da dojenje donekle povećava koeficijent inteligencije kod dece, bar do njihove petnaeste godine, a možda i kasnije. To je verovatno povezano ne samo s masnim kiselinama (DHA) u majčinom mleku, koje doprinose razvoju mozga, već i s fizičkom bliskošću i interakcijom između majke i bebe koje dojenje omogućava, podstičući novorođenčetov intelektualni razvoj. (Roditelji koji bebu hrane iz flašice to takođe mogu da postignu držanjem bebe uz svoje telo, uz golu kožu, za vreme hranjenja.)

Budite spremni

Dojenje je stvoreno za sisančad. Potrebno je više vremena da se isprazni dojka nego flašica, zbog čega novorođenče duže uživa u sisanju, koje mu pruža toliko potrebnu utehu. Osim toga, beba može nastaviti da sisa radi utehe i kada je dojka gotovo prazna, što sa flašicom nije moguće. Dojenje doprinosi razvoju usne duplje. Mamine bradavice i bebina usta stvoreni su jedni za druge – prirodno su savršen par. Čak ni najsavršenije cucle ne mogu se meriti s bradavicom, koja bebi omogućuje da vežba vilicu, desni i nepce, što joj obezbeđuje optimalan razvoj usne duplje i priprema je za nicanje zuba. Bebe koje sisaju takođe imaju manje izgleda da u detinjstvu dobiju karijes. Dojenje donosi izvesne prednosti i mamama (i tatama): Praktičnost. Majčino mleko je najprak tičnija moguća hrana – uvek je pri ruci, spremno za upotrebu, a temperatura mu je stalno savršeno podešena. To je takođe brza hrana: ne može da ponestane, ne morate je kupovati niti vući sa sobom, nema flašica koje treba prati i puniti, nema mleka u prahu koje morate da mešate, nema podgrevanja obroka (recimo, kada razgovarate telefonom, a beba vrišti). Gde god da ste – u krevetu, na putu, u prodavnici, na plaži – hrana za bebu uvek je spremna, nema nereda, nema panike. Besplatna hrana, besplatna dostava. Najbolje stvari u životu su besplatne, a tu spada i majčino mleko s dojenjem. S druge strane, hranjenje iz flašice (kada sračunate koliko koštaju mlečna formula, flašice, cucle i pribor za čišćenje) može biti veoma skupa varijanta. S dojenjem se takođe ništa ne baca – ono što beba ne

posisa pri jednom podoju ostaje sveže za sledeći put. Brži posleporođajni oporavak. Sasvim je prirodno da je dojenje najbolje i za mame koje su se tek porodile – uostalom, to je prirodni završetak trudnoće i porođaja. To takođe pomaže vašoj materici da se brže vrati u pređašnje stanje, što će zauzvrat smanjiti lohije (posleporođajno krvarenje) i samim tim gubitak krvi. A pošto ćete dojenjem sagoreti više od 500 kalorija dnevno, brže ćete se osloboditi viška kilograma koji vam je ostao posle trudnoće. Neki od tih kilograma otpadaju na rezerve masti, specijalno namenjene za proizvodnju mleka – sada imate priliku da ih upotrebite. Delimična zaštita od trudnoće. Ona nije zagarantovana, ali budući da mame koje

Tim za dojenje

a bi dojenje bilo uspešno, potrebno je dvoje, a ponekad i više njih. Savetnik za laktaciju može da bude neophodan član vašeg tima za dojenje i naročito će vam koristiti ako naiđete na prepreke. Razmotrite mogućnost da ga unapred pronađete tako što ćete pozvati bolnicu u kojoj nameravate da se porodite i pitati da li imaju savetnika za laktaciju i da li ćete automatski biti povezani s njim posle porođaja. Recite takođe svom ginekologu i pedijatru da želite pomoć za dojenje odmah posle porođaja i pitajte ih da li mogu nekoga da vam preporuče. Raspitajte se i kod prijatelja i na internetu. Da li će na porođaju s vama biti pratilja (dula)? Ona će verovatno moći da vam pomogne i oko dojenja. Nešto više o savetnicima za laktaciju pročitajte na str. 52.

Budite spremni

Istine i zablude o dojenju Zabluda: Ne možete da dojite ako imate male grudi ili ravne bradavice. Istina: Gladnu bebu mogu da zadovolje dojke i bradavice svih oblika i veličina. Zabluda: Dojenje zahteva mnogo muke. Istina: Kad uđete u štos, shvatićete da nema i da nikada neće biti lakšeg načina na koji ćete nahraniti bebu. Za razliku od flašice i mlečne formule, dojka i majčino mleko spremni su onda kad je i beba spremna. Ne morate da se setite da ih ponesete sa sobom kada planirate dan na plaži, da ih vučete u torbi za pelene ili da se plašite da će se mleko u njima pokvariti na vrelom suncu. Otkopčajte bluzu, izvadite dojku, nahranite bebu i ponovite prema p otrebi. Zabluda: Dojenje vas sputava. Istina: Tačno je da dojenje zahteva da vi i beba budete u isto vreme na istom mestu. Ali je takođe tačno da izmuzeno mleko za flašicu ili mlečna formula mogu po potrebi ili želji privremeno da vas oslobode – bilo da morate da radite ili da idete na predavanja, bilo da želite da odete s prijateljima u bioskop ili s partnerom na večeru. A kada treba da izađete iz kuće s bebom koju dojite, vi ste „na konju“ (ili na planinarskoj stazi, ili pak u avionu) i ne morate da razmišljate o tome gde ćete i kako pripremiti bebi sledeći obrok. Zabluda: Dojenje će vam „pokvariti“ grudi. Istina: Strahujete da će vam se zbog dojenja grudi opustiti? Ali nije dojenje to što menja oblik i veličinu grudi ili boju i veličinu are-

ola oko bradavica, već je to sama trudnoća. Tokom trudnoće vaše dojke pripremaju se za laktaciju, čak i ako na kraju nećete dojiti, i te promene ponekad su trajne. Dodatni kilogrami koje dobijete u trudnoći, nasledni faktor (hvala ti, mama, još jednom), godine ili nedostatak potpore (nenošenje grudnjaka) mogu takođe doprineti opuštanju dojki za vreme trudnoće i kasnije. Dojenje u tome nema udela. Zabluda: Dojenje nije funkcionisalo prvi put, pa neće ni drugi. Istina: Čak i ako ste imali problema s dojenjem kada ste rodili prvu bebu, istraživanja pokazuju da ćete drugi put imati više mleka i da će dojenje ići lakše. Drugim rečima, ako niste uspeli u prvom pokušaju, nemojte odustajati. Potrudite se da ovoga puta obezbedite pomoć i podršku koje su vam potrebne da bi dojenje bilo uspešnije. Zabluda: Tata neće uspostaviti blisku vezu s bebom zato što ne može da doji. Istina: Očevi ne mogu da doje, ali mogu da rade sve ostalo oko bebe, od kupanja i povijanja do držanja, nošenja, ljuljanja, igranja i hranjenja iz flašice ili kasnije čvrstom hranom pomoću kašičice. Biće mnogo prilika da tata krene u akciju zbližavanja s bebom. Zabluda: Moram da ojačam bradavice da me ne bi bolele pri dojenju. Istina: Ženske bradavice su stvorene za dojenje. I, osim veoma retkih izuzetaka, potpuno su kvalifikovane za taj posao, pa nema potrebe za bilo kakvim pripremama.

Budite spremni

doje po nekoliko meseci ili više nemaju ovulaciju, to vam svakako olakšava planiranje porodice i odlaže menstruaciju. A da li to znači da ne morate da koristite kontracepciju? Nipošto, osim ako ne želite odmah ponovo da zatrudnite. S obzirom na to da ovulacija može neosetno da prethodi prvoj menstruaciji posle porođaja, nećete znati kada prestaje kontraceptivna zaštita koju vam pruža dojenje, pa vam se može desiti da zatrudnite. Prednosti za zdravlje. Ima ih mnogo: žene koje doje malo su manje izložene opasnosti od raka materice, jajnika i, pre menopauze, raka dojke. One takođe imaju manje izgleda da dobiju reumatoidni artritis nego žene koje ne doje. Osim toga, žene koje doje kasnije ređe obolevaju od osteoporoze. Često odmaranje. Beba koja sisa provodi mnogo vremena na dojci – što znači da mama koja doji provodi mnogo vremena sedeći ili ležeći. Šta je rezultat toga? Imaćete tokom tih iscrpljujućih prvih nedelja česte pauze, kada ćete biti primorani da sednete ili legnete i odmorite se, imali vremena za to ili ne. Noćno hranjenje ne predstavlja problem. Imate gladnu bebu u dva posle ponoći? Ako još nemate, imaćete. A kada se to desi, mnogo će vam značiti to što možete brzo da joj napunite stomačić. Nećete morati da tumarate po kuhinji i da u mraku pripremate flašicu. Samo ćete svoju toplu dojku staviti u ta topla ustašca. Kasnije – mogućnost obavljanja drugih poslova. Naravno, za dojenje novorođenčeta potrebne su vam obe ruke i mnogo usredsređenosti. Ali kada vi i beba steknete više iskustva, moći ćete istovremeno da

radite i mnogo toga drugog – od ručavanja do igranja sa starijim detetom. Jačanje veze između vas i bebe. To je prednost dojenja koja će vam verovatno najviše značiti. Svaki podoj je prilika za dodir kože s kožom, gledanje u oči, maženje i tepanje. Istini za volju, i mame (i tate) koje hrane bebu iz flašice mogu uspostaviti istu bliskost sa svojim bebama, ali je za to potrebno više svesnog napora.

Hranjenje iz flašice

ada činjenice nepobitno govore u prilog dojenju, za one koji se opredele za mlečnu formulu postoje, bar ponekad, i neke praktične prednosti: Ređi obroci. Mlečna formula od kravljeg mleka sporije se vari od majčinog mleka i veće grudvice koje se formiraju sirenjem ostaju duže u stomaku, beba duže oseća sitost, i tako se razmak između obroka već na početku produžuje na tri ili četiri sata. O tako dugim pauzama između obroka mame koje doje mogu samo da sanjaju jer su podoji mnogo češći (majčino mleko se brže i lakše vari, pa beba brže ogladni). Ti česti podoji imaju praktičnu svrhu – podstiču lučenje mleka – ali oduzimaju mnogo vremena i mogu da vas iscrpljuju, naročito kada idu na uštrb sna. Tačan uvid u količinu unete hrane. Na flašicama postoji merna skala za bebine obroke, što dojke nemaju. Majka koja hrani bebu iz flašice može jednim pogledom da utvrdi koliko je mleka posisano, dok ona koja doji to može da proceni samo po onome što vidi u pelenama i po bebinoj težini. Dobra strana hranjenja iz flašice: manje brige oko toga da li beba unosi premalo ili previše hrane. Loša strana: rodi-

Budite spremni

telji mogu da teraju bebu da posisa sve do poslednjeg gutljaja, čak i ako je već sita. Više slobode. Za dojenje je potrebno da mama i beba budu u isto vreme na istom mestu, što nije obavezno za hranjenje iz flašice. Mama koja bebu hrani mlečnom formulom može pre podne da radi, po podne da se viđa s prijateljima, da ode na službeni put ili provede vikend van kuće ne brinući se za bebin sledeći obrok. Naravno, isto važi i za mamu koja doji i odluči da se po potrebi izmuze ili zameni svoje mleko mlečnom formulom. Više odmora. Mlade mame su umorne mame ili, bolje reći, iscrpljene mame. Dok majke koje hrane bebu iz flašice lakše nađu malo vremena da dremnu i noću mogu dobro da se naspavaju prepuštajući tati ili nekoj drugoj osobi od poverenja da nahrani bebu, mame koje doje nemaju tu mogućnost. I mada je dojenje mnogo praktičnije od hranjenja iz flašice, naročito u tri ujutru, ono fizički više iscrpljuje. Tata provodi više vremena s bebom. Jasno je da očevi beba koje sisaju nemaju ono što je potrebno da bi ih nahranili, osim ako im povremeno ne daju mlečnu formulu ili izmuzeno majčino mleko. S druge strane, bebe koje se hrane iz flašice rado će dopustiti očevima da im daju obrok. Nema ograničenja u pogledu garderobe. Mame koje doje od prvih dana spremne su na to da funkcionalnost (lak, diskretan pristup dojci) pretpostave formi (čitaj: nema jednodelnih haljina koje se ne zakopčavaju spreda). Kada hranite bebu iz flašice, možete da nosite sve što imate u ormanu. Više mogućnosti za kontracepciju. Mame koje hrane bebu mlečnom formulom mogu da koriste većinu hormonskih pre-

parata protiv začeća, što dojiljama nije dozvoljeno. Njima ostaju na raspolaganju sredstva koja sadrže samo progestin, kao što je mini-pilula. Više namirnica na jelovniku. Pravilna ishrana za vreme dojenja svakako podrazumeva manja ograničenja u odnosu na ishranu za vreme trudnoće (ponovo je dozvoljen suši), ali majka koja bebu hrani mlečnom formulom ima još veću slobodu u izboru hrane (i pića). Ona može da prihvati drugu turu pića ili tu treću kafu, da bezbrižno jede beli luk (neke bebe, mada ne sve, odbijaju majčino mleko sa ukusom i mirisom izvesnih namirnica) i nikada ne mora da brine o tome da će lekove koje uzima podeliti s bebom. Njoj je takođe dozvoljeno brže mršavljenje – u okviru onoga što se smatra razumnim za umornu mladu mamu – dok majka koja doji mora malo sporije da gubi višak kilograma (mada može lakše da ih izgubi pošto se lučenjem mleka sagoreva mnogo kalorija). Manje neprijatnih trenutaka za stidljive mame. Mada je dojenje na javnom mestu zaštićeno zakonom u sve više zemalja, ono nije uvek zaštićeno od javnog mnjenja – što, nažalost, znači da mama koja doji bebu još može da privuče neprijatne ili čak mrke poglede, naročito kada odluči da doji otkrivenih grudi (što je njeno pravo). Mame koje hrane bebu iz flašice, s druge strane, mogu to da rade zakopčane do grla. Nije potrebno da se raskopčavaju, skidaju ili presvlače, a nema bojazni od toga da će beba usred podoja strgnuti salvetu ili pelenicu koja pokriva dojku. Naravno, nelagodnost zbog dojenja pred drugima obično se brzo nadvlada, kao što i treba da bude. Uostalom, nema ničeg neprikladnog u hranjenju gladne be-

Budite spremni

be. A pokrivanje dojki za vreme dojenja odavno je prevaziđeno. Potencijalno – više zabave u krevetu. Zbog hormona koji se luče za vreme dojenja vagina može da vam bude suva i osetljiva na dodir, a seksualni odnos posle porođaja bolan (duga predigra ili više lubrikanta mogu olakšati penetraciju). Hranjenje iz flašice obično omogućava brže vraćanje normalnom seksu – naravno, ako možete da zanemarite čaršave umrljane bebinim bljuckanjem i prekidanje odnosa kad beba zaplače.

Vaša osećanja

ožda su vas činjenice uverile, ali postoje stalne sumnje zbog kojih se još dvoumite u vezi s dojenjem. Evo kako da nadvladate najčešća negativna osećanja kada je u pitanju dojenje: Osećaj da je to nepraktično. Dakle, hteli biste da dojite, ali se plašite da zbog toga nećete moći da se vratite na posao kada ste planirali? Kao što su mnoge mame otkrile, čak ni rano vraćanje na posao nije prepreka dojenju. Zato svakako pokušajte. Bez obzira na to da li ćete moći da dojite bebu samo nekoliko nedelja ili godinu dana i više, da li ćete je isključivo dojiti ili kombinovati dojenje i flašicu, za vašu bebu blagotvorna je svaka količina majčinog mleka. A s malo dodatne posvećenosti i planiranja (okej, možda i mnogo dodatne posvećenosti i planiranja), možda ćete shvatiti da posao i dojenje idu zajedno mnogo lakše nego što ste mislili (v. str. 233). Osećaj da u tome nećete uživati. Ne možete sebe da zamislite s bebom na dojci ili možda jednostavno nemate želju da dojite? Pre nego što potpuno otpišete dojenje, poslušajte sledeći savet: pokušajte, možda će

vam se svideti. Mogli biste to čak i da zavolite. A ukoliko ne zavolite ni posle tri ili šest nedelja stvarnih napora (to je otprilike vreme koje je potrebno da mama i beba usklade ritam dojenja), možete da prekinete znajući da ste svojoj bebi postavili dobre osnove za zdrav život. Nema štete, a ima mnogo koristi, naročito u vidu antitela koja će ojačati bebin imuni sistem, pogotovo ako ste je dojili punih šest nedelja. Važan je svaki podoj – koliko god da ih je bilo. Osećaj da se vašem partneru ne sviđa to što dojite. Istraživanja pokazuju da se mame mnogo češće opredeljuju za dojenje kada imaju partnerovu podršku. Dakle, šta da radite ako vaš partner nije pristalica dojenja – zato što ga to odbija, zato što mu izaziva nelagodnost ili osećaj ugroženosti pri pomisli da mora fizički s nekim da vas deli? Pokušajte da ga pridobijete činjenicama – uostalom, one su prilično ubedljive. I razgovor s drugim očevima čije su partnerke dojile decu može mu pomoći da promeni mišljenje. Ili mu predložite da probate – verovatno ćete brzo uspeti da ga preobratite, a čak i da vam to ne pođe za rukom, dojenje će i bebi i vama doneti najveću moguću korist za zdravlje, što će on sigurno umeti da ceni. Ako odlučite da dojite – bez obzira na to koje su činjenice, osećanja ili okolnosti uticale na takvu odluku i koliko ćete u tome istrajati – verovatno ćete na kraju zaključiti da je vredelo truda. Na stranu osećanja i korist za zdravlje, shvatićete i da je dojenje najlakši i najpraktičniji način hranjenja, bar kada savladate početne probleme. Ali ako odlučite da ne dojite, da dojite samo u prvo vreme ili pak ukoliko ne možete da dojite, nema potrebe za kajanjem, žaljenjem ili osećajem krivice. Sve što radite za svoju bebu, uključujući dojenje, dobro je samo ako je dobro i za vas. Bebi možete da

Budite spremni

pružite mnogo nežnosti i hraneći je iz flašice – u stvari, za nju je bolje da joj s ljubavlju

pružite flašicu nego dojku s nezadovoljstvom ili nervozom.

Obrezivanje – da ili ne?

brezivanje je verovatno najstariji hirurški zahvat koji se još izvodi. Mada se prvi put pominje u Starom zavetu, gde se kaže kako je Avram obrezao Isaka, ta praksa verovatno potiče još iz vremena pre gvozdenog doba. Obrezivanje, koje su muslimani i Jevreji kroz gotovo celu istoriju praktikovali kao znak svoje nagodbe s Bogom, postalo je rasprostranjeno u Sjedinjenim Državama krajem XIX veka, kada je nastala teorija da otklanjanje kožice čini penis manje osetljivim (što uopšte nije tačno), čime i masturbacija postaje manje primamljiva (što takođe nije tačno). Kasnije su ustanovljene i mnoge druge medicinske indikacije za rutinsko obrezivanje, uključujući sprečavanje ili lečenje epilepsije, sifilisa, astme, ludila i tuberkuloze. Ništa od toga nije se pokazalo kao uspešno. Da li onda postoji bilo kakva dokazana korist od obrezivanja? Činjenica je da ono smanjuje opasnost od infekcije penisa (ali se to postiže i pranjem dela ispod kožice nakon što se ona odvoji od glansa i kada može da se povuče – obično oko navršene druge godine). Obrezivanje takođe otklanja opasnost od fimoze, koja nastaje kada kožica ostaje prilepljena dok dete raste i ne može da se povuče kao što je to normalno kod starijih dečaka (između pet i deset procenata neobrezanih dečaka mora se podvrći obrezivanju zbog infekcije, fimoze ili drugih problema). Studije pokazuju da je opasnost od infekcije urinarnog trakta u prvoj godini života veća kod beba koje nisu obrezane (mada je opasnost od infekcije urinarnog

trakta i kod neobrezanih dečaka sada veoma mala – oko jedan odsto). Kod obrezanih muškaraca možda je malo manja i učestalost raka penisa i polno prenosivih bolesti, uključujući HIV. Pitate se da li su stručnjaci za obrezivanje ili protiv njega? Pa, većina nije ni za ni protiv, a među njima su i članovi Američke akademije za pedijatriju, koji tvrde da i pored toga što su koristi za zdravlje veće od opasnosti, odluku o obrezivanju ipak treba prepustiti roditeljima. Oni preporučuju da se roditeljima predoče rizici i prednosti obrezivanja kako bi sami, bez pritiska, doneli najbolju odluku za svoju bebu i porodicu, uzimajući u obzir ono što im je najvažnije (želju da sin bude kao otac, poštovanje verske ili kulturne tradicije ili naprosto uverenje da muške bebe treba da ostanu onakve kakve su rođene). U Sjedinjenim Državama obrezano je malo više od pedeset odsto svih dečaka, ali se taj procenat poslednjih godina znatno smanjio. Kao razlog za obrezivanje, osim mišljenja da to jednostavno treba da se uradi, roditelji najčešće navode sledeće: Poštovanje vere. Verska pravila islama i judaizma zahtevaju da se novorođeni dečaci obrežu. Higijena. Pošto se higijena lakše održava kada je penis obrezan, to je (u Sjedinjenim Državama) posle pobožnosti najvažniji razlog za obrezivanje. Sindrom svlačionice. Roditelji koji ne žele da njihovi sinovi imaju osećaj da se razlikuju od svojih prijatelja, očeva ili braće

Budite spremni

Izbor pelena

latnene ili papirne? Mada ne morate da odlučite koje ćete pelene koristiti za bebinu guzu sve dok ne postoji guza koju treba poviti (a možete uvek da promenite odluku kada počnete da menjate pelene), nije loše da već sada počnete o tome da razmišljate. Nešto više o raznim mogućnostima možete da pročitate na str. 26.

često se opredeljuju za obrezivanje. Naravno, pošto se procenat obrezanih beba stalno smanjuje, i ovo se sve ređe navodi kao razlog. Izgled. Ima onih koji tvrde da penis bez kožice izgleda privlačnije. Zdravlje. Neki roditelji jednostavno ne žele da preuzmu čak ni najmanji dodatni rizik kada je u pitanju zdravlje njihovog novorođenčeta. Razlozi zbog kojih se roditelji odlučuju protiv obrezivanja: Ne postoji potreba za tim s medicinske tačke gledišta. Mnogi dovode u pitanje smisao odstranjivanja dela bebinog tela bez zaista jakog razloga. Strah od krvarenja, infekcije ili nečeg još goreg. Mada su komplikacije retke kada zahvat izvodi iskusan lekar ili lice koje je za to specijalno obučeno, one se dešavaju,

pa se neki roditelji zbog toga ipak plaše obrezivanja. Strah da će to biti bolno. Iskustvo pokazuje da bebe koje se obrezuju bez upotrebe anestetika osećaju bol i stres, što dokazuju promene srčanog ritma, krvnog pritiska i nivoa kortizola. Američka akademija za pedijatriju preporučuje da se obrezivanje obavlja uz upotrebu lokalnih anestetika (kao što je krema EMLA, dorzalni blok penisa ili supkutani „ring“ blok). Sindrom svlačionice. Neki roditelji odlučuju da ne obrežu svog mališana kako bi izgledao isto kao njegov neobrezani tata ili drugi dečaci u zajednici u kojoj se obrezivanje uglavnom ne praktikuje. Želja da se poštuju novorođenčetova prava. Neki roditelji radije prepuštaju donošenje te važne životne odluke svojim sinovima – ostavljaju im da je donesu kad odrastu. Manje opasnosti od iritacije pelenama. Postoji mišljenje da kožica štiti penis od ojeda koji se može javiti na koži ispod pelena. Ako ste i dalje neodlučni, a porođaj se bliži, pročitajte nešto više o obrezivanju na str. 196 i razgovarajte s lekarom, a možete da potražite savet i od rođaka, prijatelja ili drugih roditelja na društvenim mrežama (imajući u vidu to da debata između pristalica i protivnika obrezivanja može biti veoma žestoka).

Izbor imena

ožda ste ime svog budućeg deteta odabrali još dok ste i sami bili dete. Možda ste u srednjoj školi zapisivali imena u sveske ili, kasnije, na salvete. Moguće je da ste znali

kako će vam se beba zvati čim ste na ultrazvučnom pregledu saznali da li će biti dečak ili devojčica. Ili ste pak, kao i većina roditelja, ostavili tu odluku za sam kraj.

Budite spremni

Bilo da tražite nešto klasično, značajno, neobično, moderno ili potpuno drugačije, bilo da ste sigurni da ćete znati pravo ime čim ga čujete ili se pitate da li ćete ga ikada znati, odlučivanje o detetovom imenu može biti veoma težak zadatak. Uostalom, ime nije samo ime – ono je sastavni deo identiteta vašeg deteta. I ostaje za ceo život, od kolevke i obdaništa do škole, radnog mesta i dalje. Dodajte toj velikoj odgovornosti dramu i raspravu koja između nekih partnera (pa i između drugih članova porodice) može da postane veoma užarena. Ime koje je odabrao vaš suprug može biti baš ono koje vi ne želite. Rođaka se prva porodila i dala bebi vaše omiljeno ime. Bake žele različita porodična imena. Vaš kolega je prsnuo u smeh kada ste mu rekli ime koje imate na umu. A ono koje vam se najviše sviđa toliko je komplikovano da se plašite da druga deca neće moći da ga izgovore. Zato prelistajte još nekoliko puta knjigu sa imenima za decu (ili pretražite odgovarajuće sajtove na internetu). Dvaput merite, jednom secite – proučite sve mogućnosti pre nego što beba stigne i ne odbacujte bez razmišljanja nove predloge (nikad ne znate koje vam se ime može na kraju dopasti). Obratite takođe pažnju na imena mališana oko sebe. Možda će vas to inspirisati ili ćete otkriti da ime o kojem ste razmišljali i ne zvuči tako dobro, naročito nakon što ga glasno izgovorite nekoliko desetina puta. Evo još nekih saveta u vezi sa izborom imena za bebu: Odaberite ime koje vam nešto znači. Da li imate omiljenog glumca ili junaka iz knjige ili filma? Člana porodice koga mnogo volite ili pretka? Sportsku ili muzičku legendu kojoj želite da odate počast? Ili biste radije pronašli inspiraciju u Bibliji i drugim reli-

gijskim izvorima? Ili možda u nazivu mesta u kojem je beba začeta? Ime koje iza sebe ima priču može da znači više od nasumično odabranog imena i da novom životu dâ istorijski kontekst. Potražite ime koje nije često. Nikada nije lako kada u odeljenju imate mnogo imenjaka i zato, ako želite da se vaše dete izdvoji iz mase, odaberite ime koje u protekloj godini nije bilo među deset najpopularnijih. … ali možda ne ime za koje niko nije čuo. Razmišljate o tome da izmislite ime, u stilu filmskih zvezda? Ime koje niko drugi nema može da utiče na to da se dete oseća jedinstvenim ili kao neko ko štrči (naročito ako se ne druži sa zvezdama). Zapamtite, ime je za ceo život (ili bar dok vaše dete ne bude bilo dovoljno odraslo da ga na legalan način promeni) i ono što sada zvuči simpatično možda neće tako zvučati na fakultetu ili u molbi za posao. Izbegnite imena koja su u modi. Razmišljate o tome da svom detetu date ime po novoj filmskoj, televizijskoj ili muzičkoj zvezdi? Ali pre nego što to uradite, setite se da zvezde ponekad brzo potamne ili mogu da postanu zanimljive za javnost iz sasvim pogrešnih razloga. Saznajte šta ime znači. Značenje sigurno može da utiče na vašu odluku. Možda ćete se dvoumiti oko imena Anabela dok ne saznate da ono znači milostiva i lepa ili oko muškog imena Danilo dok ne otkrijete da ono dolazi iz jevrejskog jezika i znači Bog je moj sudija. A možda ćete zaključiti da značenje za vas, na kraju krajeva, nema nikakvog značaja. Vratite se svojim korenima. Proučite svoje poreklo i možda ćete među precima naći ime koje tražite. Protresite porodično stablo, obiđite zavičaj, saznajte više o svojim

Budite spremni

Za roditelje: Pripremanje starijeg deteta

itate se kako da svom još veoma malom prvorođenom detetu kažete da je nova beba na putu? Ili kako da mu olakšate to što neće više biti jedinče, već će postati stariji brat ili sestra? Da biste znali kako da ga pripremite za tu veliku novu ulogu, potražite savete u knjizi Šta da očekujete u drugoj godini.

verskim korenima ako ste tako nastrojeni i sigurno ćete otkriti ime za svoju bebu. Jedno ime za oba pola. Da, vi znate da je vaš Iva pravi dečak, a njegova drugarica Iva prava devojčica, ali ponekad može doći do zabune. Postavlja se pitanje o tome da li ovo briše granicu između polova i, ako je briše, da li vam to smeta. Očigledno je da mnogim roditeljima ne smeta. Razmislite o slaganju imena s prezimenom. Kada birate ime (uključujući i srednje),

proverite kako zvuči uz prezime i pazite da nema šaljiv prizvuk (Cveta Uvelić ili nešto još smešnije). Opšte je pravilo da se kratko prezime slaže s dugačkim imenom (Anđelija Simić) i obrnuto (Luka Timotijević), a dvosložna imena s dvosložnim prezimenima (Petar Panić). Obratite pažnju na inicijale. Razmišljate o tome da sinu date dva imena. Ali pre nego što to uradite, imajte u vidu inicijale. Zamislite, na primer, kako izgledaju inicijali nekoga ko se zove Goran Uroš Zdravković. Ne otkrivajte ime unapred. Recite ga drugima samo ako se usuđujete da o njemu pokrećete raspravu. Ukoliko želite sebe da poštedite mnoštva nepotrebnih saveta i komentara, umotajte ga u veo tajne dok ga ne odmota zamotuljak kojem je namenjeno. Ostanite prilagodljivi. Pre nego što odabrano ime urežete u kamen – ili ga ispišete na krevecu – morate biti sigurni da pristaje vašem detetu. Kada ugledate svoju slatku Sofiju, možda ćete shvatiti da joj više odgovara ime Dragana ili možda (i to se dešava) – Dragan.

Izbor pomoći

ovorođene bebe su bespomoćne… Nema razloga da takvi budu i novopečeni roditelji. Naime, kada donesete bebu kući, biće vam potrebna sva pomoć koju možete da dobijete – ne samo da biste radili sve ono što bebe ne mogu da urade same (menjali pelene, kupali bebu, tešili je, hranili, podizali da podrigne) već da biste obavili ono za šta nećete imati vremena ili ćete biti suviše iscrpljeni da biste to sami uradili (recimo, odlazak u kupovinu, kuvanje, čišćenje i pranje gomile veša).

Potrebna vam je pomoć? Prvo morate da znate koju vrstu pomoći želite, kakvu pomoć možete da dobijete i, ako razmišljate o plaćenoj pomoći (bar nekoliko sati dnevno), koju vrstu pomoći možete da priuštite – i da vam bude dovoljna. Od koga očekujete da vam pomogne tih prvih napornih nedelja i meseci? Da li će to biti baka (ili dve)? Prijateljica? Honorarna medicinska sestra? Dula? Ili neko ko će brinuti o kući dok ste vi zauzeti staranjem o sebi i bebi?

Budite spremni

Honorarna medicinska sestra ili negovateljica

jihova specijalnost jeste nega novorođenčadi (i hranjenje ako beba ne sisa), mada neke prihvataju i obavljanje lakših kućnih poslova i kuvanje. Ako ste utvrdili da u vašem budžetu ima dovoljno novca za honorarnu medicinsku sestru ili negovateljicu (one nisu jeftine), verovatno ćete morati da razmotrite još nekoliko činilaca pre nego što odlučite da li da je angažujete. Evo razloga zbog kojih biste mogli da potražite stručnu pomoć takve osobe: Da biste u praksi naučili kako treba negovati bebu. Dobra negovateljica umeće da vam pokaže kako da kupate i prepovijate bebu, kako da je podignete da podrigne, a možda čak i kako da je dojite. Ako je to

razlog zbog kojeg vam je potrebna sestra, pazite da ona koju angažujete bude zainteresovana za podučavanje isto koliko i vi za učenje. Jedno je preuzeti dužnost, a drugo preuzeti kontrolu. Dobro je kada vam sestra daje mogućnost da se odmorite, ali nije dobro kada vam ne daje da priđete bebi. Isto važi i za stalne kritike na račun vaše spretnosti s bebom, što može da vam ide na nerve i naruši samopouzdanje. Da biste izbegli ustajanje usred noći radi hranjenja. Ako bebu hranite iz flašice, a želeli biste noću da spavate, bar prvih nedelja posle porođaja sestra ili dula koja je angažovana dvadeset četiri sata dnevno ili samo noću može da preuzme hranjenje bebe ili da vama i vašem suprugu u tome pomogne. Ako dojite, ona može da vam donese bebu na podoj kada je to potrebno.

Potrebna pomoć

teli biste da angažujete medicinsku sestru ili dulu posle porođaja, ali ne znate gde možete da nađete onu pravu? Kao i uvek, najbolje je da potražite preporuku drugih roditelja i zato razglasite to među prijateljima, kolegama i komšijama koji su koristili takve usluge (i koji su njima bili zadovoljni). Možete da se obratite i agencijama, naročito ako vam ih preporuče zadovoljni roditelji i/ili ako vas privuku neki onlajn oglasi. Imajte samo na umu to da agencije skupo naplaćuju svoje usluge. Ali pre nego što počnete da birate kandidate, morate tačno da znate šta tražite. Da li vam je potrebna žena samo za negu bebe ili i za pomoć u kući, odlazak u kupovinu i kuvanje? Na ceo dan ili samo na nekoliko sati dnevno? Žena koja će stanovati kod vas ili će dolaziti? Žena koja će dežurati i noću ili će raditi samo danju ili po potrebi? Na

nedelju ili dve posle porođaja, na mesec ili dva – ili duže? Da li vam je cilj da nešto naučite o nezi bebe ili samo da se odmorite? A ako je prepreka cena, koliko ćete novca moći da izdvojite za takve usluge? Najbolje je da s kandidatkinjama razgovarate oči u oči, pošto drugačije (na osnovu mejlova ili razgovora telefonom) ne možete da procenite o kakvoj je osobi reč i koliko je pouzdana. Proverite sve podatke, a ako angažujete ženu preko agencije, proverite da li ima licencu za rad. Negovateljica takođe mora da bude uredno vakcinisana (uključujući Tdap i sezonsku vakcinu protiv gripa) i testirana na tuberkulozu. Treba takođe da bude obučena za kardiopulmonalno oživljavanje i pružanje prve pomoći, kao i da poznaje najnoviju praksu primenjivanu u nezi beba (spavanje na leđima i druge preporuke u vezi s bezbednim spavanjem, na primer).

NOVA BIBLIJA ZA BEBE Uputstva koja ne dobijate s bebom, a koja su potrebna svakom novopečenom roditelju U ovom priručniku – svetskom bestseleru i nastavku knjige Šta da očekujete dok čekate bebu – naći ćete sve ono što je potrebno znati o nezi i hranjenju deteta u njegovoj prvoj godini. Rast i razvoj prikazani su po mesecima, dati su detaljni podaci o hranjenju u svakom uzrastu i fazi razvoja, kao i zaista delotvorne metode uspavljivanja i najbolji načini na koje možete da podstičete bebin razvoj (a da se istovremeno i zabavljate). Knjiga sadrži mnoštvo veoma korisnih saveta (o tome kako da povećate priliv mleka u dojkama, kako da kupate bebu, podignete je da podrigne, kako da joj sami pripremate hranu, da izađete na kraj s kolikama itd.), a zatim i lekarska uputstva i najnovija saznanja iz raznih oblasti (o upotrebi auto-sedišta, o bezbednosti u kući, vakcinama, vitaminskim dodacima ishrani, lečenju najčešćih bolesti, sprečavanju sindroma iznenadne smrti odojčeta) i još mnogo toga.

Odgovori na sva vaša pitanja: ako naučiti bebu da K razlikuje dan od noći? a li beba koju dojim D dobija dovoljno hrane? Š ta je to u bebinim pelenama? a li će moja beba koja D ima kolike ikada prestati da plače? oje su igračke najbolje K za bebu? ada je beba spremna za K čvrstu hranu i s kojim namirnicama da počnem? ašto moja beba još ne Z sedi? ada će moja beba početi K da spava cele noći? a li da dozvolim bebi da D se igra mojim mobilnim telefonom? a li da kupujem bebi D organsku hranu? Da li da koristim prirodne proizvode za negu?

9 788652 902859