ИЛУСТРАЦИЈЕ
Младен Анђелковић
За нашу децу: Јовaна, Данијелу, Срђана, Страхињу, Алексу, Давида, Милену, Јовану, Аниту, Лану, Луку, Филипа, Милана и Вука. Уз сећање на Mикија
Шушти зелен лист, шушти травке струк, шушти локвањ-цвет, шушти трске прут.
Подвиј драги реп и увуци кљун, не помаљај нос, сакриј се у жбун.
Шушти шуме кров, шушти талас благ, шушти зелен пут, шушти сваки траг…
Сакриј се под лист, иза старог пања, испод локвањ-цвета, ван сваких путања…
Ал’ кад шевар шушне ил’ зашушти шаш, тад опрезан буди, сакриј се где знаш.
Јер управо стиже, хитајућ кроз шаш, све је ближе, ближе, непријатељ наш.
СТРАЖА НАД ПРИНЧЕВОМ БАРОМ
Прича која следи започиње једног касног, топлог јесењег поподнева, на листу локвања који безбрижно плута по мирној површини баре. Мало краљевство у коjeм се бара налази добило је име управо по њој. Зове се Принчева Бара. Ова бара је много више од муљевите стајаће воде, с неуредним блатњавим обалама и непристојним светом који таква места насељава. Ово је једна пристојна, добро одржавана бара у којој су удобност, уредност и учтивост на цени. Становници једни друге поздрављају са „Добар дан!“ и „Љубим руке!“, и често се наклоне скидајући капе и шешире. Са три стране окружена густим шеваром иза којег лежи стара храстова шума, а на истоку се пружајући до Баште, Принчева Бара је право скривено краљевство жаба. Већи део краљевства заузима округло језерце са чистом, провидном водом, обалама прекривеним меком травом и кућицама разних облика и величина. Западна и северна обала су насељене добростојећим светом са раскошним кућама, а Јужну четврт насељавају скром-
9
нији становници. Ипак и југ је испуњен стотинама уредних, лепо окречених кућица са чистим прозорима на којима лепршају завесе. На северној обали, у старом пању знаном као Краљев Пањ, налази се двор с краљевим одајама. У њима живе краљ Леополд и његова кћи принцеза Жаклина. Источна обала се уздиже према Башти и није насељена. Становници Принчеве Баре не воле живот у њеној близини. У ствари, они нису љубитељи ничега што се налази изван и преко, како називају спољни свет. А Башта и те како спада у тај тајанствени прекогранични простор и њена близина им нимало није по вољи. Свет изван граница пун је опасности и становници малог краљевства избегавају да се нађу у њему. Страже даноноћно будно мотре, штитећи Принчеву Бару од непожељних и непозваних, и спречавају радознале да залутају на другу страну. Ипак, сигурност краљевства не би била потпуна да нема Главног Стражара. Зато, пре него што се спустимо до локвања где започиње наша прича, на тренутак ћемо завирити у крошње. На тераси стражар-стабла, с које се види надалеко и нашироко, стари гавран управо припрема поподневни чај. Преко округлог стола раширио је бордо столњак од најфинијег дамаста. На њега је поставио белу порцeланску шољу и тањирић са два колача од вишања. Поред стола, намештај чине удобна фотеља и држач за новине. С терасе се кроз округла врата улази у дрвени кућерак, препун књига и часовника. Гавран обожава да сакупља знање и време. Због тога становници Принчеве
10
Баре овај кућерак зову Кућа распеваног времена, а гаврана Часовничар. Часовничар је веома стар. Перје му је од година потпуно побелело, споро се креће и ретко лети. Ипак, оштар вид га ни за тренутак није напуштао. И даље је могао да разликује журбу ветра поштоноше кроз трску од игре несташне дечурлије. Стари гавран је одевен у свечану униформу, коју чине црни фрак, бела лептир-машна на жуте туфне и високе чизме. Посао Главног Стражара који обавља частан је и носи висок положај у краљевству, а то подразумева достојанствено облачење. Часовничар на трен нестаје у кућици, а потом се појављује носећи усхуктали чајник. Врелу течност сипа у чангрљајућу шољу, а затим узима дрвену кутију у којој чува кесице са чајем. Дуго пребира, двоумећи се за коју да се одлучи. У том тренутку оглашава се часовник, који на сребрном ланцу носи око врата. Тиха, цвркутава мелодија позива га сваког сата на дужност. А дужност не може да чека. Сигурност краљевства је важнија од чаја, ма колико врућ и пријатног укуса био. Часовничар уз уздах одлаже кутију. На главу ставља црни цилиндар, намешта монокл на лево око, приближава се ивици стражарског гнезда и почиње да осматра. Главна претња по животе становника малог краљевства – застрашујућа змија Џинџер – дуго се није појављивала у земљи краља Леополда. Толико дуго да је
11
Eдиција
Прво издање
Уредница Анђелка Ружић Илустрације Младен Анђелковић Дизајн Душан Павлић Лекторка Мирјана Делић Припрема за штампу Саша Стефановић Издаје Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 30 88 446 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директорка Штампа Калиграф, Београд Година штампе 2021 © Креативни центар 2021 Тираж 1500 ISBN 978-86-529-0986-5
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-31 ВАСИЋ, Златко, 1973 Шушшшти шевар / Златко Васић ; илустрације Младен Анђелковић. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2021 (Београд : Калиграф). – 160 стр. : илустр. ; 21 cm. – (Едиција Причам ти причу / [Креативни центар]) Тираж 1.500 ISBN 978-86-529-0986-5 COBISS.SR-ID 51800329
С
тановници Принчеве Баре, многобројни жапци и жабице, живе безбрижно и готово да су заборавили на опаку змију Џинџер и претњу коју она представља по њихово мало краљевство. Међу њима је и Гроф, млади жабац, који проводи дане маштајући о томе како да придобије наклоност лепе принцезе Жаклине. Захваљујући једној њеној хировитој жељи, Гроф ће се упустити у опасну авантуру иза великог Зида. У тајанственој Башти крије се једна прелепа ружа, али је ту и тајно оружје којим се може победити страшна Џинџер.
Ал’ кад шевар шушне ил’ зашушти шаш, тад опрезан буди, сакриј се где знаш.
9 788 652 909865