ИЗАБЕ РИ АВ
У УР Т АН
ВИТЕШКА АВАНТУРА С ДЕСПОТОМ СТЕФАНОМ Eдиција ИЗАБЕРИ АВАНТУРУ Аутори Јелена Шупут Горана Лемајић Илустрације Алекса Јовановић Дизајн Душан Павлић Уредник Милена Трутин Лектор Невена Живић Технички уредник Татјана Ваљаревић Издаје Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 3088 446 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директорка Штампа Графостил, Крагујевац Година штампе 2021
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32 321.17:929 Стефан Лазаревић(02.053.2) ШУПУТ, Јелена, 1983 Витешка авантура с деспотом Стефаном / Јелена Шупут, Горана Лемајић ; илустрације Алекса Јовановић. – Београд : Креативни центар, 2021 (Крагујевац : Графостил). – 99 стр. : илустр. ; 21 cm. – (Eдиција Изабери авантуру / [Креативни центар, Београд]) Тираж 2.000. – О ауторима: стр. 99. ISBN 978-86-529-0984-1
Copyright © Креативни центар 2021
1. Лемајић, Горана, 1984 [аутор]
Тираж 2000
COBISS.SR-ID 47696393
Илустрације Алекса Јовановић
У
збуђење расте док прилазите масивним манастирским зидинама које израњају из бујних крошњи шуме која скрива Манасију. Убрзавате корак јер не можете да дочекате да видите шта се крије унутар утврђења. Први пут ћете присуствовати витешком турниру и с разлогом очекујете незабораван провод. „Анастасија! Димитрије!“, дозивају вас родитељи, који не могу да прате ваш ужурбани темпо. Осврћете се, али све интензивнија бука, помешана са звуцима добоша и још неких вама непознатих инструмената, мами вас да идете напред. Као хипнотисани, застајете на капији манастирског утврђења. „Колико људи!“, одушевљени сте призором. Покрај вас пролазе људи у живописној одећи. Све изгледа баш онако како сте замишљали док сте читали књиге о средњем веку. Младићи носе оклопе и шлемове, девојке су у дугим хаљинама које за њима остављају траг у прашини. И ви у својим костимима изгледате као да сте управо стигли с двора неког од српских средњовековних владара. Недалеко од вас, група дечака ратује дрвеним мачевима, који им раскупусавају штитове од стиропора. Девојчице седе на трави и посматрају их. Кикоћу се док плету венчиће од пољског цвећа. „Хајде да им покажемо како се користи мач! Немају појма!“, узвикну једна од њих кроз смех.
Средњовековном Србијом дуго је владала династија Немањића, чији је оснивач био Стефан Немања. У време ове династије, која је на власти била од 1166. до 1371. године, Србија је постала краљевина, а касније и царевина. Након што се угасила династија Немањића, земљом су владали потомци српског кнеза Лазара – Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, а Србија је по титули деспота коју су носили њени владари, добила назив Српска деспотовина.
5
6
Пажњу вам привуче брадати ковач с набреклим мишицама умазаним од гара. Дивите се лакоћи с којом подиже тежак чекић и спушта га назад на ужарену оштрицу мача, уз одзвањање ударца метала о метал. Поред њега, једна госпођа у сукненој хаљини тка на дрвеном разбоју. Разнобојне нити вунице стварају дивне шаре на ћилиму који је допола завршен. „Да вам гледам мало у длан?“ Прилази вам гатара у шареној хаљини. Зашто да не, могло би да буде забавно, помислили сте. „Охо! Свега овде има“, рече она, проучавајући вам дланове. „Очекује вас велика авантура и далек пут, упознаћете многе важне људе који ће вам указати част, стећи ћете углед и моћ. Кад вам ја кажем – има да буде!“ Дајете јој нешто пара у замену за ово пророчанство и одлазите смејући се. Пролазите поред тезги са грнчаријом, фигурама ратника изливеним у олову, бакру и бронзи, ручним радовима, домаћим медом, џемовима и соковима. На једној од њих купујете беџеве с грбом двоглавог орла, да их закачите на одећу. „То је симбол српске средњовековне државе“, каже вам продавац. На следећој тезги пуне вам фишеке свиленим бомбонама. Не можете да одолите ни ушећереним јабукама, а ни сласној шећерној вуни. „Не знам баш да ли се ово јело у средњем веку, али много је укусно“, сложили сте се. Док покушавате да очистите прсте улепљене од шећерне вуне, схватате да витешке борбе само што нису почеле. Хтели бисте и да разгледате манастир. Било би добро да обиђете манастирски комплекс пре мрака, али у том случају ћете пропустити почетак турнира. Шта вам је чинити? Ви одлучујете. А. Ако не бисте да пропустите први круг витешких борби, окрените страну 8. Б. Уколико желите да прво обиђете манастир, а потом да се вратите на други део турнира, наставите на страни 54 и обилазак започните од манастирске библиотеке. 7
Чују се трубе које најављују почетак турнира. Пратите реку људи до пољане претворене у борилиште. Налазите два места на трибинама, срећни што сте се, упркос гужви, докопали првог реда. Свуда наоколо пободене су бакље. У позадини се кроз титраје ватре виде обриси манастира. Све вам изгледа тако чаробно, да имате утисак као да сте се заједно са осталим посматрачима у средњoвековним костимима заиста вратили кроз време. Покрај борилишта, спремни да покажу своје вештине, чекају витезови. Њихово оружје, положено на траву спарушену од летње суше, ускоро ће засијати у снажним рукама. На сцену прво излазе плесачице и гутачи ватре. Задивљено гледате у девојку која жонглира са три кратка мача. Затварате очи у тренутку када сте помислили да ће једна од оштрица да је окрзне. Ипак, успела је да заврши своју тачку са осмехом. Забављачи полако напуштају борилиште уз аплауз са трибина и уступају места стрелцима. Њихове мете већ су постављене. „Како је огроман лук!“ Питате се да ли бисте чак и заједнички могли да га натегнете.
Лук и стрела били су једно од значајнијих средњовековних оружја. Спретни стрелци били су добра подршка другим јединицама, а некада се дешавало и да одлуче о исходу битке. Лук је најчешће прављен од различитих врста дрвета, док му је тетива била израђена од чврсто уплетених влакана биљног или животињског порекла. На један крај дрвених стрела постављан је убојити метални врх, а на други перца која су помагала код прецизности.
8
У личним одајама владара централно место заузимао је удобни кревет, изнад којег се обично налазио балдахин од луксузних тканина. Поред кревета често је постављана дрвена шкриња, у коју су слагани одећа и драгоцени накит. Од осталог намештаја у личним одајама могле су се наћи и клупе, сточићи, столице, свећњаци. Неки комади намештаја били су украшени дуборезом и интарзијама – украсима добијеним уметањем комадића дрвета, седефа, слоноваче или неког другог материјала.
А. Ако сте одлучили да се склоните испод кревета, одшуњајте се на страну 42. Б. Уколико за скровиште бирате велику шкрињу, одшкрините страну 12. 11
Шкриња шкрипи док је затварате и пре него што сте успели да спустите поклопац до краја, снажна рука га задржава. Премирете од страха. Нашли сте се очи у очи с господаром одаје у којој сте уљези. „Ко сте ви?“, пита громким гласом. „Ми, ми…“, муцате. „Говорите! Мене ли вребате овде сакривени?“, севну очима извлачећи вас из шкриње. „Немојте, немојте… стварно нисмо хтели.“ „Уопште не знамо како смо овде доспели.“ „Био је неки турнир…“ „Да, били смо на том турниру и само смо одједном заспали.“ „Неко нас је изгледа овде донео.“ „Да, и онда…“ 12
Стефан Лазаревић био је најстарији син чувеног кнеза Лазара Хребељановића. Србијом је као његов наследник завладао после боја на Косову, али, пошто је био малолетан, у првим годинама земљом је управљала његова мајка Милица. Стефан Лазаревић је током владавине учествовао у много великих битака, међу којима су најпознатије оне код Никопоља и Ангоре. У биткама се истицао великом храброшћу и борбеношћу. Од 1402. године носи титулу деспота, коју је добио од византијских царева. Захваљујући успешним политичким и војним одлукама сачувао је самосталност и територије српске државе у тешком периоду ширења Османлија и Угара на њене просторе. Био је и један од најученијих српских писаца средњег века. Преминуо је 1427. године, а своју државу је оставио сестрићу Ђурђу Бранковићу.
Стефаново вазалство – Након погибије кнеза Лазара у Косовској бици, долази до сукоба између кнегиње Милице и Вука Бранковића око тога ко ће управљати земљом. Вук је сматрао да као Лазарев зет и најјачи феудалац треба да преузме контролу, док је кнегиња Милица желела да то буде њен малолетни син Стефан. Како би се заштитила и осигурала сину наслеђе, Милица прихвата вазалне обавезе према османском султану Бајазиту. На основу ових обавеза Стефан је на позив султана морао да ратује као део његове војске, а исплаћивао је и годишњи новчани данак.
14
Стефан вас води мрачним ходницима до велике просторије, где вас дочекују десетине витезова. Они га поздрављају уз наклон, као главног међу собом. Примећујете неколико подозривих погледа упућених ка вама. „Јунаци, треба ми ваш савет“, обраћа се Стефан скупу. „Пронађох ове младе људе сакривене у мојим одајама. Рекоше ми да долазе из далеке будућности. Ни мени, а ни њима, није јасно како се створише овде, али кажу да су нам пријатељи и земљаци. Носе наш грб на својим ’аљинама“, рече деспот показујући им на ваше беџеве с двоглавим орлом. „Ако су пријатељи, нека нам то и докажу. Нека пођу с нама у бој!“, иступи један од витезова. „Тако је! Нека пођу с нама!“, викнуше и остали углас. „Чули сте шта кажу моје часне велможе. Припремамо се да пођемо ка Ангори, да помогнемо Бајазиту да заустави Тамерлана. Крените с нама у битку, с мачем под барјаком нашим.“ Сама помисао на учешће у правој борби прса у прса с непријатељем чини вам се застрашујућом. Морате брзо да одлучите.
А. Уколико пристајете да кренете у битку, пођите до стране 16. Б. Ако ћете ипак да избегнете одлазак у бој, сакријте се у празан оклоп који сте приметили у углу просторије и извирите на страни 88. 15
Едиција И ЗА Б Е РИ А ВА Н Т У Р У повешће вас у узбудљив свет историје и маште у којем сте главни јунаци баш ви. Док будете путовали кроз време и сретали занимљиве, славне или сасвим обичне људе из прошлости, моћи ћете сами да одлучујете о току своје пустоловине и да изаберете пут који ће вас одвести до једног завршетка од могућих десет. ВИ ТЕШ КА АВАН Т УРА С ДЕСП ОТОМ СТЕФАН ОМ је прича о средњовековној Србији, у којој су се одиграли многи важни историјски догађаји. Откријте са Анастасијом и Димитријем занимљивости из наше прошлости и закорачите право у далеки XV век!
9 788652 909841