www.leo.rs | 1
Svakom kupcu koji poruči knjigu preko sajta www.leo.rs poklanjamo blokčić i bukmarker začinjen ljubavlju
2|
www.leo.rs
>
Rec urednika Čuo sam divnu priču – ne znam doduše koliko je tačna, ne mogu to garantovati. Glavni i odgovorni urednik: Nenad Perišić Pomoćnik glavnog urednika: Slađana Perišić Priprema i dizjan: Ljiljana Pekeč Saradnici: Milica Simić Jasmina Mitrinović Irina Vujičić Nataša Pracaić Aleksandar Stefanović Milan Žurić Redakcija i dopisnički servis: Zemun, Mihajla Bandura 36 +381 11 3752-627 +381 11 3752-626 info@leo.rs Marketing: +381 11 3752-625 nesaperisic@gmail.com www.leo.rs
Sadržaj: inferno............................................................. 4 afirmacije za put promene................ 6 seminar – savršeno pamćenje.......... 9 igre koje igra novac.............................10 Sajmon III – Četiri čarolije................12
Jednog popodneva u raju, u najpoznatijem kafeu, sede i ćaskaju Lao Ce, Konfučije i Buda. Konobar dolazi i donosi tri čaše soka zvanog „Život“, i nudi ih. Buda istog trenutka zažmuri i odbije; zatim kaže: „Život je bedan.“ Konfučije zatvara oči napola – on je bio za zlatnu sredinu – i traži čašu od konobara. On bi hteo gutljaj – ali samo gutljaj, jer kako neko može da zna da li je život bedan ili ne ako ne proba? Konfučije kaže: „Prvo ću uzeti gutljaj, pa ću onda reći šta mislim.“ Nakon što je to uradio, rekao je: „Buda je u pravu, život jeste bedan:“ Lao Ce uzima sve tri čaše i kaže: „Ako ne popiješ sve, kako možeš bilo šta reći?“ On ispija sve tri čaše i počinje da igra. Buda i Konfučije ga pitaju: „Zar nećeš reći nešto?“ na šta Lao Ce odgovara: „Pričam vam – moja igra i pesma govore za mene.“ Ako ne probate sve, ne možete ništa reći. A kada probate sve, opet ne možete ništa da kažete, jer ono što znate ne može se rečima opisati. Buda je jedna krajnost, Konfučije je na sredini. Lao Ce je ispio sve tri čaše – jednu namenjenu Budi, jednu namenjenu Konfučiju i jednu namenjenu njemu samom. Ispio ih je sve; on je probao život u potpunosti. Živite život na sve moguće načine; nemojte birati između dve stvari, i nemojte pokušavati da budete na sredini. Nemojte pokušavati da pronađete ravnotežu – ona nije nešto što se može uzgajati. Ravnoteža je nešto što dolazi nakon što iskusimo sve dimenzije života. Ravnoteža je nešto što dolazi; do nje ne možete doći, ma koliko napora uložili. Ako ulažete napor da biste došli do nje, onda je ona lažna, isforsirana. A vi ostajete nakon toga napeti, jer kako osoba koja se trudi da ostane u ravnoteži može da bude opuštena? Uvek ćete biti uplašeni da ćete se pomeriti nalevo ili nadesno ako se opustite. Morate ostati napeti, a biti napet znači propustiti sve prilike i sve darove života. Nemojte biti napeti. Neka vas principi ne vode kroz život. Živite život u potpunosti, ispijte ga celog! Jeste, ponekad ima gorak ukus – pa šta! Pošto ste okusili gorko, moći ćete da okusite i slatko. Bićete u stanju da cenite slatko samo ako ste već probali gorko. Onaj ko ne zna da plače, neće znati ni da se smeje. Onaj ko ne zna istinski da se smeje, iz stomaka, prolivaće krokodilske suze. One ne mogu biti istinite, ne mogu biti prave.
ona....................................................................16
Možete ostati tu gde ste, i samo nastaviti to što radite. Poboljšajte samo jednu stvar: šta god da radite, radite svesno, makar to bio i najmanji pokret tela ili beznačajna misao – i nakon svakog takvog postupka postaćete svesni toga da je vaše biće lepo, bogato i večno.
potpuno očišćenje od raka............18
Nenad Perišić
osećaj gospođice smile za sneg............................................14
knjiga o spoznaji – nastavak.........22 joga i vi...........................................................32
Den Braun
“I nferno”
Brojni su načini da se svetu saopšti novost, pogotovo ukoliko su razmere njenog značaja sveobuhvatnije.
Ukoliko bismo se odlučili za neutralan pristup, objektivan i reporterski ton, vest bi glasila otprilike ovako: Četiri godine nakon prethodnog romana Izgubljeni simbol, jedan od najčitanijih svetskih autora, Den Braun, podario je vaskolikoj čitalačkoj publici novi punokrvni bestseler, roman prepun majstorski stvorene i vođene napetosti – Inferno, na srpskom jeziku u izdanju IKC Solaris iz Novog Sada. Na ovakvu osnovu slobodno dodajte, po vlastitom ukusu i čitalačkom temperamentu, još i poneki uobičajeni epitet ili oveštalu bombastičnu sintagmu zgodnu da bude prikačena samoj knjizi ili autoru, i imate, naizgled, još jednu udarnu vest sa proizvodne trake svetske izdavačke i, budimo hrabri pa dodajmo, književne industrije. Samo naizgled.
4|
Budući da je još od objavljivanja “Anđela i Demona” autor postao jedinstven svetski književni fenomen, da bi tu poziciju samo potvrdio apsolutnim i do tada nezapamćenim globalnim uspehom “Da Vinčijevog koda”, koji ga je ustoličio na mestu jednog od najčitanijih pisaca u istoriji svetske književnosti, novi roman Dena Brauna možda je zgodna prilika da se svaki čitalac na brzinu zapita šta je to po čemu se bestseleri iz Braunove književne radionice izdvajaju iz nepreglednog mora onoga što se najopštije naziva savremena svetska književna produkcija. Odgovora će biti onoliko različitih, koliko je raznolika osetljivost našeg “književnog nepca”, ali će i ovlašna analiza potvrditi izuzetan značaj Dena Brauna i, recimo tako, one struje u modernoj beletristici čiji je on najupečatljiviji predstavnik, a to su dramatični trileri koji donose nov i neočekivan pogled na svet, istoriju religije, dogme i umetnosti.
Inače, predstaviti u nekoliko reči najčitanijeg pisca današnjice i njegovo novo, nestrpljivo očekivano delo, za brojne marketinške stručnjake verovatno predstavlja ekvivalent “zlatne koke”, pravu poslasticu školskog slučaja komercijalne promocije knjige i njenog autora. Ovoga puta bismo mogli malo da se odmorimo od reklamerskih fraza kako bismo pokušali da uživamo u književnom delu bez predstavki i oslobođeno uskog konteksta kojim je sve nekako unapred određeno u savremenom umreženom svetu intenzivno nabijenom senzacijama i primerima tzv. “potrošačkog stila” razmišljanja. Ukoliko bismo otkrili bilo koji detalj zapleta, delovalo bi to kao da donekle kvarimo iznenađenje i nudimo samo jedan preovlađujući način percepcije ove knjige. Ostavimo iznenađenje majstoru iznenađenja. Da se nadovežemo na uvodnu “udarnu” vest, i nastavimo u sličnom maniru, stigli bismo do efektnih i dramatičnih najava koje su na granici filmskog, medijskog i književnog marketinga, pa bismo tako za ljubitelje i verne obožavaoce Dena Brauna na sva usta izvikivali: “Nova senzacija majstora uzbuđenja! Pridružite se Robertu Langdonu u njegovoj novoj avanturi!” i slično, što nas opet dovodi na priču sa početka o mogućim začinima u vidu epiteta kad govorimo o ovoj knjizi. Isto tako, armija ostrašćenih kritizera Dena Brauna, takođe bi imala šta da kaže, u svom takođe “bombastičnom” stilu, ne mogavši autoru ni dan-danas da oprosti njegovo zadiranje na polje dogmi Katoličke crkve ili promovisanje drugačijeg, alternativnog, pogleda na zapečaćenu verziju svetske istorije, tako uspešno dato u “Da Vinčijevom kodu”, inače napisanom pre deset godina.
se može pratiti iz knjige u knjigu – zavodljiv spoj manje poznatih činjenica i novog tumačenja istorije. Dakle, evo promotivnog poziva, bez ijednog promotivnog slogana... Doživite ponovo književnu magiju Dena Brauna i osetite uticaj koji je Danteova “Božanstvena komedija” izvršila na sveukupnu istoriju svetske književnosti, uronite u umetnošću okupan svet renesansne i moderne Firence, Venecije i zamamnog Istanbula. A pre svega, spremite se da vas “Inferno” razdrma, zavede, očara i natera da svet posmatrate drugačijim očima nego pre čitanja knjige, što je odvajkada i bio smisao komunikacije na relaciji pisac–čitalac, i svrha književnog stvaralaštva i čitalačkog uživanja.
Milan Žurić
Veb linkovi: Oficijelni sajt www.danbrown.com Promotivni trejler za knjigu: http://www.youtube.com/watch?v=v7W_G-IYf6A
Ako pređemo na stvar, pomenimo samo neizostavan podatak da je roman “Inferno” odmah nakon objavljivanja, sasvim očekivano, zaseo na sam vrh najznačajnijih svetskih top-lista bestselera, da je ponovo, i to odmah po izlasku knjige iz štampe, najavljeno snimanje filma po predlošku knjige, u režija Rona Hauarda, i sa dobro poznatim Tomom Henksom u ulozi neodoljivog i nenadmašno dovitljivog profesora Roberta Langdona, navedimo potom i statističke podatke o broju prodatih štampanih i elektronskih izdanja “Inferna”, ali ponovo nećemo biti ni na tragu “tajne” koja se krije iza uspeha Dena Brauna, tajne koju mnogi pokušavaju da “provale” kako bi zajahali na talasu popularnosti i stvorenog književnog senzibiliteta kod najšire svetske publike. Ono što odlikuje stvaralački postupak Dena Brauna, svakako je uspešan spoj spisateljskog umeća, majstorsko vladanje svim premisama žanra, autentičan i nepogrešiv osećaj za vođenje zapleta i građenje atmosfere iščekivanja i napetosti, vrhunska akciona filmičnost njegovih scena, kao i ono “nešto”, njemu svojstveno, što
www.leo.rs | 5
Moj prvi susret sa afirmacijama je za mene bio više nego neverovatan. Kao da se u meni probudilo nešto što se davno uspavalo. Činjenica koliko naše misli, izgovorene reči, informacije kojima pridajemo svesno ili nesvesno svoju pažnju, utiču na nas i naš život, u isto vreme je bila potpuno nova i osvešćujuća ali mi se, sa druge strane, učinilo kao da sve to na nekom dubljem nivou odnekud i znam. Zadatak svake afirmacije je u tome da našoj podsvesti pošalje nove, lepše i konstruktivnije ideje. Afirmišući mi, ustvari, svom umu šaljemo jasnu sliku ishoda koje želimo da doživimo. Ukoliko smo uporni i istrajni sa afirmacijama, ukoliko imamo poverenje u proces, već nakon nekoliko dana počećemo da istinski i osećamo ono što govorimo a zatim sve češće i da primećujemo manifestacije svega onoga što afirmišemo. Što smo više emotivno povezani sa onim što mislimo i izgovaramo, sve više dobijamo potvrdu da ta STVAR zaista «radi». Svi želimo da nam bude bolje, da smo srećniji, radosniji i zadovoljniji. Zašto onda ne posegnuti za
6|
Afirmacije za
idejama ili mislima od kojih ćemo se i osećati bolje? Važno je samo biti strpljiv i uporan. Rad sa afirmacijama zahteva vreme. Zamislite samo koliko godina su neke ideje rasle u vama i koliko dugo ste ih negovali i niste im dali da vas napuste. Dajte zato malo vremena i ovim novim, lepšim i prijatnijim, izgovarajte ih glasno ili u sebi, vežbajte ih ispred ogledala, pevušite ih, zapišite ih - dajte i njima šansu da se u vama odomaće, i da sada one postanu vaša istina. Sigurno da će se desiti da se neke ideje iz prošlosti s vremena na vreme ušunjaju i pokušaju da se vrate tu gde su godinama gospodarile, ali ne obazirite se. Registrujte da su tu ali se ne borite protiv njih. Pomislite – Šta bi vas u tom trenutku usrećilo? Dajte snagu novoj ideji. NE TRUDITE SE DA KONTROLIŠITE SVOJE MISLI -USMERAVAJTE IH! U kom pravcu usmerite svoje misli , baš na to odredište ćete i stići. Siniša Ubović www.putpromene.com
Promenite misli – izlečite život intenzivna dvodnevna radionica 24. – 25. avgust 2013. – Beograd Ovaj snažan dvodnevni program pružiće vam znanje, razumevanje, inspiraciju i što je najvažnije dobićete konkretne alate i smernice kako da počnete da živite autentičan i svrhom ispunjen život. Baveći se svim aspektima svoga bića-umom, telom, duhom i emocijama, naučićete kako da se oslobodite negativnih misli, kako da izlečite prošlost i kako da prestanete da sabotirate sami sebe, stvarajući zdravije veze i odnose, prelazeći iz faze samo-kritikovanja u fazu samo-prihvatanja. Otkrićete kakav život ustvari želite da živite i na koji način to da učinite! Radionicu vodi Siniša Ubović. www.putpromene.com
Kupujte jeftinije u knjižarama RIZNICA KNJIGA:
Kikinda
Knjižara ”Riznica knjiga br. 5”
Trg srpskih dobrovoljaca 19 0230/29-917, 063/517-874
Zrenjanin
Zrenjanin
Zrenjanin
Beograd
Subotićeva br.1 lok. 2 023/512-812, 063/517-874
TC Bagljaš Bulevar Veljka Vlahovića bb; 063/517-874
Gimnazijska 17 023/510-783, 063/517-874
U holu Doma sindikata Tržni centar bb, kod hotela „Konak” Dečanska 14, lokal br. 30 031/846-296, 063/517-874 011/3235-221, 063/517-874
Knjižara „Riznica knjiga”
Knjižara ”Riznica knjiga br. 3”
Knjižara „Riznica knjiga br. 6”
Knjižara „Riznica knjiga br. 4”
Zlatibor
Knjižara „Riznica knjiga br. 1”
www.leo.rs | 9
10 |
www.leo.rs | 11
Sajmon je obišao tri strane sveta sa svojim magičnim kompasom – bio je na ledenom Severnom polu, zatim u sunčanom Meksiku u majanskom hramu Čičen Ica, pa onda duboko u Tihom okeanu kod obale Japana. U ovom četvrtom delu kazaljka kompasa pokazuje, naravno, na jug i naš junak sprema se za novo putovanje, za četvrtu avanturu u srcu divlje Afrike. Međutim, ovo putovanje razlikuje se od ostalih zato što ono sledi na poziv misteriozne laste i zato što Sajmon ubrzo otkriva da on nije jedini pozvan. Mladi poglavica plemena Tokaleja u nevolji je i treba mu pomoć iskusnijih svetskih putnika. Sajmon se, kao i uvek, spremno odaziva vapaju za pomoć. Ovoga puta, dobija priliku da vidi veličanstvene Viktorijine vodopade kao i da se upozna sa životom u pravom afričkom plemenu, da leti na krilima džinovske ptice i da posmatra divlje životinje afričke savane.
svetu i ljudima oko sebe, o čaroliji prijateljstva i o sebi samome. Sada zna da može mnogo više nego što je ranije mislio, i zna da nije sam – da ima još dece kao što je on. Naslov „Četiri čarolije“ takođe ukazuje na to, zato što se ovde kombinuje snaga četiri kompasa – jednog sa svake strane sveta, čiji su vlasnici Sajmonovi vršnjaci, stari i novi prijatelji. Kada se ta četiri kompasa udruže budi se velika moć, i od presudnog je značaja da ta moć ne dospe u pogrešne ruke, da ostane u službi dobra.
Ovaj finalni deo priče o Sajmonovim avanturama povezuje čitav serijal i objedinjuje likove s kojima se naš junak upoznao u prethodnim delovima. Sada dolazi do izražaja pravi značaj i snaga Udruženja svetskih putnika. Osim toga, Sajmon je prešao dug put od onog bojažljivog i stidljivog dečaka s početka serijala, i to ne samo mereno kilometrima, već je i odrastao, naučio dosta o
Uživala sam svuda kuda me je Sajmon vodio i drago mi je što sam imala priliku da u mašti posetim sve tajanstvene predele u koje ga je kompas smeštao. Iako su se avanture završile, putovanje i dalje traje, sve dok postoje pustolovi puni mašte, dobrote i nepresušne želje za znanjem i avanturom.
12 |
Prvi put u serijalu imamo pravog zloću. I ranije se Sajmon borio s raznim nedaćama, čak i s nemanima, ali ovde se suočava s lažima i obmanom, s ljudskom iskvarenošću zbog želje za moći. Za neke likove nema spasa, ali neki uspevaju da se iskupe i da se vrate na pravi put. Zbog svega toga ovaj poslednji deo predstavlja kulminaciju serijala o dečaku koji putuje u slabo istražene krajeve sveta.
Ajrin Torn
www.leo.rs | 13
14 |
www.leo.rs | 15
Njoj
.
ONA
UPOZNALA SAM JUČE JEDNU ŽENU Pisanje je način da se zaustaviš promeniš brzinu i pričaš tiho
Upoznala sam juče jednu ženu. Vremešnu. Poznajem je odavno. Od uvek. I upoznajem je ponovo; povremeno. Kaže da nema ime. Kaže i da nije žena. Kaže da obilazak Zemlje oko Sunca nema veze s njenim godinama. Kaže da ne zna koliko ih ima. Kaže još svašta. Ali... Retko se srećemo. Pitam je: - Šta da radim u životu? Ona ćuti i smeška mi se. Dobro, ja već radim nešto u životu... A šta je život? I šta, za boga miloga, treba raditi u tom životu? Da li stvarno postoje dužnosti i obaveze? Da li je dužnost i obaveza biti dobar? Biti pošten? Biti vredan i radan? Biti koristan? Biti bilo šta!? Ili nas to neko zajebava! Ona se smeška. Čuti i dalje. Ali, ja se čudno osećam. - Imaš slobodu izbora i odgovornost. I slobodu da preuzmeš odgovornost ili ne. Možeš da radiš šta god hoćeš ali budi spremna na život u skladu sa svojim izborima. Možeš da koristiš svoje sposobnosti tako što ćeš povređivati druge a možeš doprineti njihovom i svom razvoju. Možeš krasti, tući se, mrzeti, varati, ali da li si spremna da ostatak života provedeš bežeći od društvene odmazde i kazne? - Neki se mnogo dobro skrivaju... - Da li želiš to? - Dobro, nisam ni htela da kradem i tučem se! Šta da radim u žvotu? Tišina. U meni praznina. Ali ne ona Budina. Šta ja hoću od života? Da li iko zna šta hoće od života? Da li iko zna šta je život? Ja znam samo neke teorije, tuđa mišljenja i iskustva. - Šta da radim u životu? Tišina. - Šta da radim u životu?
16 |
- Ti si lenja. Tišina s moje strane. - Sve što hoćeš možeš da ostvariš uz malo rada i truda, ali ti ništa ne pokušavaš. Lenja si. Odabrala si inertnost, živi sad s tim. - Ali ja to ne želim! - Ne samo što si lenja nego si i lažov. Opet tišina s moje strane. - Jadna ti, znam. Čak i glumiš žrtvu. Razotkrivena. Golišava. Nigde zaklona. Šta mi ostaje nego: - U pravu si. - U redu, prvo se seti da uvek postoji izbor između bar dve mogućnosti. Onda se seti i da imaš sposobnost, iliti slobodu izbora, seti se i da nosiš odgovornost za svoje izbore i odluči. A onda samo idi dalje tim putem. Kad se umoriš sedi i odmori ali ne okreći leđa cilju i ne prepuštaj se kukanju, to vodi u zaborav. - Ali, šta da radim u životu? Mrk pogled. Neprijatno mi. - U SVAKOM MOMENTU imaš mogućnost da iskoristiš svoju slobodu izbora. Ako ništa drugo onda možeš da odabereš svoje emotivno stanje. Prepoznaj u kom si sada i promeni ga u neko iz kojeg možeš lakše funkcionisati i valjano odlučivati. Iz »Jadna ja«, veruj mi, nećeš ništa pametno i korisno smisliti. I ode. Dobro, nije da mi to što priča nije poznato... A i nervira me što sve mora da mi crta... Nije prijatno kad znaš da neko zna da ležeš i vidi predstavu koju izvodiš svetu i sebi. Počneš lažući druge, završiš lažući sebe. I sve odnese zaborav. I nema povratka ako na vreme ne primetiš.
Valjda su zato izmislili »Svevidećeg Boga«, da bismo se probudili povremeno. A Ona je kao taj Bog – sve vidi. Srela sam je ponovo posle nekoliko dana. - Šta da radim u životu? Šta je smisao sega ovog? Šta je, bre, smisao života!? Ona opet ćuti. Zaćutim i ja. - Sad si na dobrom putu. - Sad sam u konfuziji! Kakav dobar put?! - Zaćutala si. - OK, hoćeš da kažeš da je bolje da ćutim nego da te maltretiram ponavljanjem glupih pitanja? - Ne. Uzdahne: - Još uvek izigravaš žrtvu. - Ne izigravam žrtvu! Ja jesam žrtva! Žrtva sistema! Žrtva vaspitanja! Žrtva društva! Žrtva kako god okreneš! - Eto. - Šta »Eto«?! - Moraćeš da se zaustaviš. Krenula je još jedna navala besa ali... - Znam da ti je teško, ali moraćeš. Ako želiš nešto da promeniš. Ako ne želiš, onda nastavi dalje kao do sada. - Ništa ja tebe ne razumem! - Znam. - Da li ti to namerno unosiš dodatnu konfuziju u moj ionako konfuzan um? - Možda. Sad već na ivici živaca odmahnem rukom s namerom da završim razgovor. Ona ćuti. Pažljivo ćuti. Posle nekoliko minuta tišine agresija u meni je skoro nestala: - Izvini. Želim da znam. I konačno ućutim. - Neke stvari se prosto znaju. Ne razmišljaš a znaš. Kad razmišljaš ne znaš. Intelektom se ne može sve. Koristan je ali ga povremeno treba utišati, pauzirati, da bi se znalo. Smisao života nećeš saznati glavom i silom. Šta da radiš u životu je stvar tvoje prirode, odluka tvog bića, a ne intelektualna kalkulacija. Ćutim. - Svaki put kad si uznemirena, kad ti je um konfuzan, zaustavi se. Sećaš se: UVEK, na svakoj raskrsnici, možeš da biraš kuda da kreneš. UVEK možeš da biraš između bar dve mogućnosti. Znači, kada primetiš da ti je um uznemiren možeš da nastaviš da se nerviraš a možeš i da se zaustaviš. Moje je iskustvo da je bolje zaustaviti se. Preuzmi odgovornost za svoje postupke i zaustavi se. I onda samo sedi. Miruj. Ostani budna i mirna. Kad se nemir dovoljno utiša vrati se na problem koji te je u to stanje doveo i samo osluškuj. Ne razmišljaj! Samo osluškuj! Ako iskreno želiš
rešenje ono će doći. Ne postoji problem koji nisi u stanju da rešiš. Sedi. Utišaj se. Osluškuj, očekuj da čuješ. Otvori se. Ništa drugo nije potrebno. I ode. Sedim. Slušam. Slušam. I slušam... I počinjem da se nerviram! - Šta mi ta baba tu napriča! Kakva sloboda izbora! Kakve raskrsnice! Kakvo crno zaustavljanje! Ko je ikad video da se nešto može postići sedenjem i nerađenjem! Lako je njoj, odživela je život i sad može da sedi i ništa ne radi! Ja ne! Od mene svi nešto očekuju! Ja treba da smislim šta da radim u životu, drugačije život nema smisla! Ako ga uopšte ima...!? I opet me beznađe povede svojim putem. - Zašto uopšte živeti kad na kraju ipak umreš? Zašto uopšte raditi bilo šta?! Život je ionako pretežak i surov, zašto se mučiti? I na kraju umreš! A što ne odmah? Zašto biti mazohista!? I opet sam na mestu odakle nema dalje. Bar naizgled. To je to – kraj odmah! Rešen problem! »Glumiš žrtvu«, setih se Nje. - Lenja sam, neodgovorna, lažov i glumim žrtvu. Umorna sam odjednom. - Lenja, lažem, glumim. I neodgovorna! Neodgovorna!? Ja? Neodgovorna? - OK, a ko me je doveo u ovakvo stanje? Ja. Tišina. Praznina. Šok. - Bila je u pravu! I sela sam. Zaustavila se. Sve je stalo. Napetost je čilela. Glava je izgubila bar kilogram na težini. U grudima se nešto otvorilo. Kao cvet. Kao prozor. Sunce je ušlo. Suze izašle. Teret otplovio. Smeh pohrlio. - Ko me je terao!? Suze i smeh: - Ko me je terao! I sad znam: mogu da biram. I sad znam: mogu! I sad znam: ništa ne moram! I sad znam: Srce! I sad znam da ćutim. Stop. Hvala. Sedela sam pored jezera kada se opet pojavila. Sedele smo zajedno i gledale mreškanje vode. Ribice. Žabe. Let gugutke. Mrave. Travu. Sunce. Radoznale poglede prolaznika... Vrane su nešto glasno raspravljale. Žabe se dozivale. Jedna mačka me je studiozno posmatrala, onako kako to samo mačke umeju... - Šta je smisao?, upitala je. Stomak zaboli od smeha! esmi{
www.leo.rs | 17
MR ČERI KALBOM, MR DŽON KALBOM i MAJKL MAHAFI
POTPUNO OČIŠĆENJE OD RAKA Rak je i danas veoma misteriozna bolest. Svi se mi molimo da je nikada ne dobijemo. Kada se, ipak, postavi dijagnoza raka, svi tražimo odgovore na bezbroj pitanja: „Šta je rak?“ „Šta ga je izazvalo?“ „Koje su opcije lečenja?“ Želimo odgovore i želimo ih odmah. Odgovori su od ključne važnosti – što smo bolje informisani o svojoj bolesti, veće su nam šanse da je savladamo. Svaki od autora ove knjige donosi različit pogled na izučavanje raka. Čeri Kalbom je nutricionista i poslednjih šesnaest godina provela je proučavajući vezu između raka i ishrane. Dobro je poznata u SAD kao „Đus žena“ po svom radu sa sokovima i po brojnim knjigama koje je napisala, kao što je Juicing for Life. Njen muž, Džon Kalbom je sveštenik, ali i psihoterapeut i specijalista bihevioralne medicine. Majkl Mahafi je preživeo rak i jedan je od osnivača centra za oporavak Kedar springs. Rak je promenio njegov života i kao rezultat toga on je posvetio svoje vreme, novac i trud pomaganju drugim obolelima da prežive i otkriju kako da iskoriste svaki dan najviše što mogu. Rak je degenerativna bolest od koje pate milioni ljudi. Tačan uzrok raka nije poznat, zato što obično mnogi faktori doprinose razvoju te bolesti. Ipak, poznato nam je da degenerativne bolesti najčešće izaziva životni stil i da način ishrane predstavlja rizik broj jedan. Gledajući životni stil i izbor hrane jednog prosečnog Amerikanca, nije nikakvo čudo što se stopa obolelih od raka godišnje povećava. Jedemo previše masti, previše šećera, previše brze hrane, pijemo suviše alkohola i unosimo previše hemikalija u obliku konzervanasa, pesticida i aditiva. Naš vazduh, zemljište i voda su puni toksina. Naš život je nabijen stresom. Naše misli i osećanja su često nega-
tivni; imamo malo vremena da se brinemo o svom telu i svojoj duši. Mnogi od ovih faktora doprinose slabljenju odbrambenog mehanizma tela. Nasuprot uobičajenom verovanju, udeo genetskog nasleđa u nastanku karcinoma je relativno mali. Mnogo su važniji toksini – i to pogotovu egzotoksini – i nedostatak hranljivih materija i loš izbor hrane. Egzotoksine čine hemikalije, teški metali, elektromagnetno zagađenje, prerađena hrana, sintetička vlakna i slično. Osim egzotoksina iz naše okoline, naše telo proizvodi toksine kroz svoje normalne svakodnevne funkcije, koji su poznati kao endotoksini. I kad bismo jeli najčistiju hranu, pili najbistriju vodu, udisali najsvežiji vazduh i živeli u potpuno netoksičnoj sredini, naše telo bi ipak stvaralo otrove koji se moraju eliminisati. Jetra može da prečisti izvesnu količinu ovih otrova, ali kada oni dospeju do kritičnog nivoa, ona postaje preopterećena i toksične materije ulaze u krvotok, a onda utiču kako na naše fizičko tako i na naše psihičko zdravlje. Detoksikacija se definiše kao proces uklanjanja otrovnih supstanci ili njihovo transformisanje u nešto bezopasno. To je proces eliminisanja otpada i toksina iz debelog creva, jetre, bubrega, žučne kese, pluća, kože, limfe i krvi. To je jedna od najosnovnijih telesnih funkcija i dešava se bez svesnog razmišljanja, kao kucanje srca. Čišćenje tela, duha i uma može da nam pomogne da izbacimo sve što smo godinama sakupljali. Mi možemo da preuzmemo punu odgovornost za svoje zdravlje i da preokrenemo situaciju. Naše telo ima urođenu želju za savršenim zdravljem. Svi mi imamo sposobnost da
se vratimo u stanje zdravlja, bez obzira koliko je naše zdravstveno stanje trenutno loše. Ipak, iako će krajnji rezultat biti odsustvo bolesti, veća vitalnost i veća energija, veoma je verovatno da ćemo se prvo osećati gore pre nego što se budemo osećali bolje. Dok se toksini oslobađaju i paraziti i kandida (gljivice) odumiru, otpadni proizvodi se izlivaju u sistem. Kada do tog oslobađanja toksina dolazi brže nego što je telo u stanju da ih eliminiše, možemo da doživimo simptome kao što su povišena temperatura, drhtavica, mučnina, dijareja, grčevi, glavobolja, osipi na koži, poremećaj sna, povećana žeđ, gubitak apetita, umor, razdražljivost, infekcija uha, prehlada i simptomi nalik gripu. Ovaj fenomen naziva se „kriza izlečenja“ ili „Herkshajmerova reakcija“. Iako kriza izlečenja nije prijatna, obično je kratkog veka, a krajnji rezultat je više nego dobar – on u potpunosti menja vaš život! Najvažnije što treba da zapamtite jeste da ne prestajete sa procesom čišćenja bez obzira koliko su simptomi intenzivni. Program čišćenja se u svakom trenutku može modifikovati u skladu s vašim potrebama. A što je najvažnije, obavezno jedite hranu koja se preporučuje i izbegavajte štetnu hranu i supstance. Istraživanje je pokazalo da su vegani (osobe koje ne jedu nikakvu hranu životinjskog porekla) izloženi manjem riziku od dobijanja raka nego vegetarijanci koji jedu jaja i mlečne proizvode ili ljudi koji jedu meso. U izveštaju pod naslovom Hrana, ishrana i prevencija raka, koji je izdao „Svetski fond za istraživanje raka“ u saradnji sa „Američkim institutom za istraživanje raka“ procenjeno je da samo promena režima ishrane može da umanji globalnu učestalost raka za 30 do 40 posto. Mnogi ljudi nisu svesni veze između njihovog mentalnog i emocionalnog stava i njihovog zdravlja. Brojna istraživanja pokazuju da su nekontrolisani stres i toksične emocije destruktivni po naše zdravlje baš kao što i loš izbor hrane i zagađeni vazduh. Naučna istraživanja pokazuju da ljutnja (izražena ili potisnuta), nervoza i briga znatno uvećavaju rizik od bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti i rak. Naša sposobnost da se izlečimo i ostanemo zdravi povezana je sa našom sposobnošću da upravljamo svojim
nivoom stresa, da zalečimo svoje emocionalne rane i oslobodimo se emocionalne toksičnosti. Čišćenje destruktivnih emocija znatno će pomoći u procesu lečenja. Naše emocije mogu da uzrokuju hemijske događaje u našem telu koji stvaraju okolinu u kojoj rak može nesmetano da se razvija. Toksične emocije mogu u velikoj meri uticati na našu sposobnost isceljenja. Jednostavno ne možemo da ignorišemo ulogu emocija, pogotovo ako želimo da povratimo svoje zdravlje i ostanemo zdravi. Kada potiskujemo emocije, stvaramo veliki poremećaj u našoj psihosomatskoj mreži. Ako smo stalno u dodiru sa svojim emocijama i ako naučimo da ih kanališemo na zdrave načine to će dovesti do ćelijskog i sistemskog zdravlja. Milica Simić
Kupujte jeftinije! www.leo.rs Leo Top lista
1. Siniša Ubović PUT PROMENE... I NEĆE BITI KRAJA ČUDESIMA
2. Ester i Džeri Hiks TRAŽI I DOBIĆEŠ
3. Dr Erik Perl REKONEKCIJA – Leči druge, leči sebe
4. Ester i Džeri Hiks ZAKON PRIVLAČENJA
5. Lujza Hej MOĆ JE U VAMA
6.
Lujza Hej JA TO MOGU – kako da koristite afirmacije da biste promenili sopstveni život
7. Nil Donald Volš RAZGOVORI S BOGOM 1
8. Ajrin Torn Sajmon svetski putnik 1 – Polarna pustolovina
9. Ester i Džeri Hiks VRTLOG
10.
DR FRENK DŽ. KINSLOU Tajna brzog isceljenja
20 |
UKOLIKO ŽELITE DA PRIMATE NAREDNe BROJEVE LAVOVSKOG ČASOPISA I OBAVEŠTENJA O NOVIM IZDANJIMA - REGISTRUJTE SE
Knjige sa našeg sajta možete kupiti na više načina:
011/375-26-25 011/375-26-26 011/375-26-27
063/517-874 potrebno je da nam u sms poruci pošaljete sledeće podatke: ime i prezime, adresu, mesto i poštanski broj, naziv knjige ili knjiga koje poručujete i broj komada. Cena sms poruke se tarifira po standardnoj ceni sms poruke kod vašeg operatera.
info@leo.rs potrebno je da nam pošaljete sledeće podatke: Ime i prezime, adresu, mesto i poštanski broj, broj mobilnog telefona, naziv knjige ili knjiga koje poručujete i broj komada.
www.leo.rs
Leo commerce na: Prijavite se za
Leo Newsletter na: www.leo.rs
www.leo.rs | 21
N
k a v a t s a
Knjiga o spoznaji – pronađite svoj put ka slobodi
OVOZEMALJSKO NASUPROT ONOSTRANOM Razumevanje velike podele
Ja predlažem da se priklonimo novoj veri. To neće biti ni hrišćanstvo, ni judaizam, ni hinduizam; ova vera neće biti opisno određena. Njena glavna osobina će biti upravo njena celovitost. Religija je podbacila. Nauka je podbacila. Istok je podbacio, kao i Zapad. Potrebno nam je nešto poput višeg spoja, nešto gde se mogu susresti Istok i Zapad, religija i nauka. Ljudsko biće je poput drveta - ima svoj koren u zemljištu i potencijal da procveta. Religija je podbacila jer je govorila samo o cvetovima - a oni su ostali na nivou filozofije, na nivou apstraktnog; nikada se nisu materijalizovali. Nisu se ni mogli materijalizovati jer nisu imali podršku iz zemlje. Nauka je, pak, podbacila jer je vodila računa samo o korenu. Koren je ružan, i tu nema izgleda da će doći do procvata. Religija je podbacila jer se bavila onostranim, zanemarivši ovaj svet. A vi ovaj svet ne možete zanemariti - to bi značilo odricanje sopstvenih korena. Nauka je podbacila jer je zanemarila taj drugi svet, unutrašnji, a ne možete zanemariti ni cvetove. Jednom kada zanemarite cvetove, najintimniju suštinu bića, život gubi svaki smisao. Kao što je drvetu potrebno korenje, ono je potrebno i ljudskom biću - a ono može biti samo u zemljištu. Drvetu je potreban slobodan prostor da bi raslo, razvilo veliku krošnju i procvetalo hiljadama cvetova. Samo tada je drvo ispunilo svoju suštinu; tek tada drvo oseća svoj značaj i svoju svrhu, tek tada postaje korisno.
22 |
Na Zapadu dominira nauka, dok na Istoku dominira religija. Sada nam je potrebno novo čovečanstvo u kom će religija i nauka biti dva njegova aspekta. A kada ostvarimo postojanje takvog čovečanstva, zemlja prvi put može postati ono za šta je predodređena. Može postati raj: stablo je Buda, njegovo zemljište je raj.
ZORBA-BUDA: SUSRET ZEMLJE I NEBA Moja ideja o novom ljudskom biću je da se spoje Grk Zorba i Gautama Buda: novo ljudsko biće će biti „ZorbaBuda” - čulno i duhovno. Ovo ljudsko stvorenje će biti telesno, potpuno telesno - u telu, čulima, uživaće u telu i svemu onome što telo može da ostvari - a opet će posedovati razvijenu svest i veliku mudrost. Zorba-Buda tako nešto se još nije desilo. Kada govorim o susretu Istoka i Zapada, materijalnog i duhovnog, mislim na to. To je Zorba-Buda: nebo i zemlja ujedinjeni. Ne želim da dolazi do šizofrenije, razdvajanja materije i duha, svetovnog i svetog, ovozemaljskog i onostranog. Ne želim da dođe do razdvajanja, jer svako razdvajanje vodi do razdvajanja u vama. A bilo koja osoba, bilo koja ljudska rasa će poludeti ako je razdvojena unutar sebe. Mi živimo u ludom svetu. A on može postati normalan samo ako prevaziđemo ovaj rascep. Čovečanstvo je oduvek verovalo ili u konkretno predstavljenu materiju ili u nestvarnu dušu. Ljudi u prošlosti su se delili na one koji su okrenuti duhovnom i one koji su okrenuti materijalnom. A niko se nije ni potrudio da se pozabavi stvarnim stanjem ljudskog bića. Mi predstavlja-
lje, vaša celovitost, radost, pesma, igra jesu rezultat ove ravnoteže. Materijalista je izabrao da se povinuje svom telu i postao je potpuno nezainteresovan za svest. Rezultat toga je izuzetna nauka, izuzetna tehnologija - moćno društvo, bogata ponuda prozaičnih, prolaznih stvari. I usred svog tog izobilja stoji jedno siromašno ljudsko biće, bez duše, potpuno izgubljeno - bez znanja ko je, zašto postoji, osećajući se skoro kao slučajnost ili nakaza prirode. Osim ako se svest ne razvija zajedno sa bogatstvom materijalnog sveta, telo jača, a duša postaje slabija. Vaši izumi, vaša lična otkrića postaju vam teret. Umesto da vam obezbede lep život - stvore vam život za koji bi inteligentni ljudi rekli da nije vredan življenja. Istok je u prošlosti izabrao svest a osudio je materiju i sve materijalno, uključujući i telo, nazivajući je maya. Sve što je materijalno su nazvali iluzijom, priviđenjem u pustinji koje samo izgleda kao da postoji ali nije nimalo realno. Istok je iznedrio jednog Gautama Budu, jednog Mahaviru, jednog Patandžalija, jednog Kabira, jednog Farida, jednog Raidasa - dugi niz ljudi izuzetne svesti, izuzetnog znanja. Ali je takođe iznedrio i milione siromašnih ljudi, gladnih, koji umiru kao psi - koji nemaju dovoljno hrane, ni čiste vode za piće, ni dovoljno odeće, ni sklonište.
mo spoj. Mi ne predstavljamo samo duhovno, svest, niti predstavljamo samo materiju. Mi predstavljamo izuzetnu harmoniju materije i svesti. Drugim rečima, materija i svest nisu dve stvari već dva aspekta jedne stvarnosti: materija je spoljašnjost svesti, a svest je unutrašnjost materije. Ali u prošlosti nije bilo nijednog jedinog filozofa, mudraca ili religioznog mistika koji je govorio o ovom jedinstvu; svi oni su pravili razdor u ljudskom biću, naziva jući jednu stranu stvarnom a drugu nestvarnom. Ovo je dovelo do stanja šizofrenije širom sveta. Ne možemo samo da održavamo telo u životu. Na to je Isus mislio kad je rekao: „Čovek ne može samo živeti na hlebu” - ali ovo je samo delimično tačno. Potrebna nam je svest, ne možemo samo živeti na hlebu, istina ali ne možemo živeti ni bez njega. Potrebne su nam obe dimenzije našeg bića, i one obe moraju biti ispunjene, da bismo imali priliku da se razvijamo. Ali prošlost je ili zagovarala prvo a bila protiv drugog, ili je zagovarala drugo a bila protiv prvog. Čovek kao celina nije bio prihvaćen. Ovo je dovelo do bede, patnje, potpunog mraka; mraka koji traje već hiljadama godina i kome se ne nazire kraj. Ako slušate samo svoje telo, osudili ste se na puku egzistenciju. A ako ga, pak ne slušate, patite - postajete gladni, ubogi, žedni. Ako slušate samo svoju svest, vaš razvoj će biti neravnomeran. Vaša svest će se razvijati, a telo propasti i ravnoteža će biti narušena. A vaše zdrav-
Čudna situacija... U razvijenim zemljama svakih šest meseci moraju da bace u okean hranu vrednu miliona i miliona dolara, jer predstavlja višak. Pri tom ne žele da pretrpavaju svoja skladišta, niti da smanje cene i unište svoju ekonomsku strukturu. Sa jedne strane, u Etiopiji svaki dan umre hiljadu ljudi, dok se sa druge strane u Evropi troše milioni dolara za uništavanje hrane. To nije cena prehrambenih proizvoda; to je cena njihovog odnošenja i bacanja u okean. Ko je odgovoran za ovo? Najbogatiji čovek na Zapadu traži svoju dušu i shvata da je prazan - u njemu nema ljubavi, samo požude; on nema molitvu, samo reči koje je naučio napamet u večernjoj školi. On nema osećaj duhovnosti, ne saoseća sa drugim ljudskim bićima, nema poštovanja prema životu, pticama, drveću, životinjama. Uništiti je lako - Hirošima i Nagasaki se nikad ne bi dogodili da ljudi ne smatraju jedni druge stvarima. Ne bi se skupilo toliko nuklearnog oružja da se smatra da je u ljudskom biću skriveno božanstvo, divota - da je ono nešto što treba da bude otkriveno i izneto na svetlost dana a ne uništeno, da njegovo telo predstavlja hram za dušu. Ali ako je ljudsko biće samo materija - samo hemija, samo fizika, samo kostur prekriven kožom - onda smrt donosi umiranje svega, ništa ne preostaje. Zato je moguće da jedan Adolf Hitler ubije šest miliona ljudi - ako su ljudi samo materija, nije ni potrebno razmisliti dva puta. Zapad je u trci za materijalnim izobiljem izgubio svoju dušu, svoje unutrašnje kvalitete. Okružen besmislenim stvarima, dosadom, patnjom ne može da pronađe čoveč-
www.leo.rs | 23
nost u sebi. Svi uspesi nauke pokazali su se beskorisnim - zato što je kuća puna stvari, ali nedostaje joj gazda. Na Istoku, gde se vekovima smatra da je materija iluzorna i da je jedino svest realna došlo je do situacije da je ga zda živ ali je kuća prazna. Teško je radovati se praznog stomaka, bolesnog tela, okružen mrtvilom; nemoguće je meditirati. Tako da su, bespotrebno, svi oni gubitnici. Svi sveci i svi filozifi - i oni okrenuti duhovnom i oni okrenuti materijalnom - odgovorni su za ovaj nevileni zločin protiv čovečnosti. Zorba-Buda je odgovor. On je sinteza materije i duše. On pokazuje da nema sukoba između materije i svesti, da možemo biti bogati na oba plana. Možemo imati sve što svet može da obezbedi, sve što nauka i tehnologija mogu da stvore, a da ipak imamo iste unutrašnje kvalitete kao i jedan Buda, Kabir, Nanak - plodove ekstaze, krila konačne slobode, da odišemo božanskim. Zorba-Buda je novo ljudsko biće, pobunjenik. Pobunjenik je taj koji se bori protiv šizofrenije čovečanstva, protiv razdvojenosti - protiv ideje da je duhovno u sukobu sa materijalnim i da je materijalno u sukobu sa duhovnim. On je dokaz da telo i duša mogu funkcionisati zajedno. Postojanje je ispunjeno duhovnošću - čak su i planine žive, čak je i drveće osetljivo. On svedoči da se postojanje kao celina sastoji i od materijalnog i od duhovnog - ili da je to samo možda jedna energija koja se pokazuje na dva načina, kao materija i svest. Kada je energija pročišćena, pokazuje se kao svest; kada je si rova, nepročišćena, nagomilana, pokazuje se kao materija. Ipak, samo postojanje nije ništa drugo već energetsko polje. Ja ovo govorim iz iskustva, ne propovedam kao filozofiju. Moderna fizika i njena istraživanja to i potvrluju: postojanje je energija. Mi možemo omogućiti sebi da pripadamo i jednom i drugom svetu istovremeno. Ne moramo se odreći ovog sveta da bismo pripali onom drugom; niti se moramo odreći onog drugog sveta da bismo uživali u ovom. U stvari, pripadati samo jednom svetu i pored mogućnosti da pripadamo i jednom i drugom znači biti nepotrebno oštećen. Zorba-Buda pruža najviše mogućnosti. Zivećemo potpuno u skladu sa svojom prirodom i pevaćemo ovozemaljske pesme. Nećemo izdati zemlju, ali nećemo izdati ni nebo. Polagaćemo pravo na sve što ova zemlja pruža - cveće, sva uživanja - ali ćemo isto tako polagati prava i na sve zvezde na nebu. S pravom ćemo celovito postojanje nazivati svojim utočištem. Sve ono što čini postojanje namenjeno je nama, i mi to moramo iskoristiti na svaki mogući način - bez ikakvog osećaja krivice, bez ikakvog sukobljavanja, ili izbora. Treba da uživamo u svemu što nam materija daje, i da se radujemo onome što nam svest pruža. Ima jedna stara priča...
24 |
U šumi blizu grada živela su dva prosjaka. Po prirodi stvari bili su neprijatelji, kao i svi profesionalci - dva doktora, dva profesora, dva sveca. Jedan prosjak je bio slep, a drugi hrom, i bili su takmičarski nastrojeni; svaki dan u gradu su se nadmetali. Njihove kolibe je jedne noći zahvatila vatra, jer je šuma bila u požaru. Slepac je mogao da istrči iz svoje kolibe, ali nije mogao da vidi gde da ide. Nije mogao da vidi do kojih delova šume se vatra još nije proširila. Hromi prosjak je mogao da vidi kuda da prođe kako bi izbegao vatru, ali nije mogao da trči. Požar se brzo širio, tako da je hromi čovek mogao da vidi samo kako mu se smrt približava. Shvatili su da su potrebni jedan drugom. Hromi čovek je iznenada shvatio: „Ovaj drugi može da trči. Slepi čovek može da trči a ja da gledam.” Zaboravili su na svoje nadmetanje. U tom kritičnom trenutku, kada su se obojica suočili sa smrću, zaboravili su na glupo neprijateljstvo. Napravili su odličan spoj; dogovorili su se da će slepi čovek nositi hromog na leđima i da će fukcionisati kao jedna osoba - hromi čovek je mogao da vidi, slepi čovek da trči, i na taj način su spasli sebi živote. Pošto su jedan drugom spasli život, postali su prijatelji; prvi put su zaboravili na neprijateljstvo. Zorba je slep - on ne može da vidi, ali može da igra, peva, da se raduje. Buda može da vidi, ali to je sve. On se oslanja na izoštren vid i opažanje - ali ne može da igra. On je obogaljen, ne može da peva, ni da se raduje. Došlo je vreme. Svet je u plamenu i svačiji život je ugrožen. Spoj Zorbe i Bude može spasti celo čovečanstvo. Njihovo udruživanje je jedina nada. Buda može doprineti svešću, izoštrenim vidom, pogledom koji seže daleko, koji vidi i ono što je skoro nevidljivo. Zorba može otelotvoriti Budinu viziju, postarati se da to ne ostane samo suvoparna vizija, već razigrani, razdragani način života.
?
Da li je udruživanje Zorbe i Bude zaista moguće? Ako jeste, zašto druge verske • vođe nisu razmišljale o tome?
Da razjasnimo prvo jednu stvar: ja nisam verski vođa. Verski vođa ne može da razmišlja o stvarima, ne može ih videti na isti način kao ja, zato što je mnogo šta uložio u religiju, a ja nisam. Religije nužno razdvajaju ljude, stvarajući dualitet u čovekovom razmišljanju. Na taj način vas iskorišćavaju. Ako ste celina, ne padate pod njihovu kontrolu. Ako ste podeljeni na delove, onda je sva vaša snaga slomljena, a sva vaša moć i dostojanstvo uništeni. Onda možete biti hrišćanin, hindu, muhamedanac. Ako ostanete onakvi kakvi ste bili na rođenju - prirodni, bez bilo kakvog uticaja tzv. verskih
vođa, imaćete svoju slobodu, nezavisnost i integritet. Niko vas ne može učiniti robom. A sve stare religije rade upravo to. Da bi vas učinili robom, moraju da stvore konflikt u vama, da biste vi počeli da se borite sami sa sobom. Kada se borite sami sa sobom, dve stvari će se sigurno desiti. Prvo, postaćete nesrećni, jer nijedan deo vas nikada neće biti uspešan, uvek ćete biti poraženi. Drugo, stvorili su vam osećaj krivice zbog kog ne priznajete da imate pravo da vas zovu pravim, jedinstvenim pojedincem. Verske vođe to žele. To što se vi osećate beskorisnim ih i čini vođama. Ne možete se osloniti na sebe jer znate da ne možete ništa da uradite. Ne možete delati u skladu sa svojom prirodom, jer vas vaša vera sprečava u tome; ne možete raditi ono što vera zahteva od vas, jer se vaša priroda tome protivi. I dolazite u situaciju da ne možete da uradite ništa; potreban je neko drugi da preuzme odgovornost za vas. Godine prolaze, ali vaš mentalni uzrast je ostao negde na nivou trinaestogodišnjeg deteta. Ovakvim zaostalim ljudima je veoma potreban neko da ih vodi, usmerava ka cilju i smislu života. Oni sami su za to nesposobni. Verske vođe nisu mogle da razmišljaju o ujedinjenju Zorbe i Bude jer bi to označilo kraj njihovog vođstva i njihovih tzv. religija. Zorba-Buda predstavlja kraj svih religija. On je početak nove vrste verovanja kome ne treba neko posebno ime - ne mora se zvati ni hrišćanstvo, ni judaizam, ni budizam. Osoba je jednostavno srećna, uživa u ovom ogromnom univerzumu, pleše sa drvećem, igra se sa talasima na plaži, skuplja školjke jer je to čini srećnom, a ne iz nekog posebnog razloga. Slankast vazduh, hladan pesak, izlazak sunca, trčanje - šta još možete poželeti? Za mene je to vera - uživanje u vazduhu, moru, pesku - zato što nema drugog Boga osim samog postojanja. Zorba-Buda s jedne strane predstavlja kraj starog čovečanstva - starih religija, politike, nacija, rasnih diskriminacija i raznih drugih gluposti. Sa druge strane on predstavlja početak novog čovečanstva - čovečanstva gde ćemo biti slobodni da budemo ono što jesmo, i dozvoliti svojoj prirodi da se razvija.
kakve veze onda ima sa ustima?” - usta odbijaju saradnju. Ne, delovi tela ne dolaze u konflikt među sobom. Telo pokreće unutrašnji sinhronizam, njegovi delovi koji uvek delaju zajedno. A duša nije nešto što je suprotstavljeno telu. Ako je telo kuća, duša je gost, i nema potrebe da se gost i domaćin neprestano svađaju. Ali religije ne bi mogle da opstaju bez vaše unutrašnje borbe. Ja insistiram na organskom jedinstvu, po kome materijalno nije suprotstavljeno duhovnom, da bih u suštini prekinuo delovanje ovih organizovanih religija. Jednom kada vaše telo i duša budu išli ruku pod ruku, kada budu igrali zajedno, onda ćete postati Zorba-Buda. Onda ćete moći da uživate u svim stvarima koje čine život, u svemu što se nalazi izvan vas, kao i u svemu što se nalazi u vama. Ono što je u vama i ono što je izvan vas, u stvari, funkcioniše na dva različita nivoa; oni se nikad ne sukobljavaju. Ali hiljade godina uslovljavanja - ako želite da zadovoljite svoj unutrašnji morate se odreći spoljašnjeg sveta - duboko se ukorenilo u vama. A to je inače veoma apsurdna ideja. Dozvoljeno je da uživate u onome što je u vama - zašto ne biste uživali i u onome što je izvan vas? Isto ćete uživati; upravo je to uživanje veza između unutrašnjeg i spoljašnjeg. Slušanje prijatne muzike, ili posmatranje predivne slike, ili gledanje jednog igrača kao što je Nižinski - sve te stvari su izvan vas, ali nisu smetnja vašem unutrašnjem radovanju. Naprotiv, od velike su pomoći. Ples Nižinskog može probuditi vašu dušu, tako da bi i ona mogla da zaigra. Muzika Ravi Šankara može početi da svira na žicama vašeg srca. Unutrašnje i spoljašnje nisu razdvojeni. To je jedna energija, dva aspekta jednog postojanja. Zorba može postati Buda lakše od bilo kog pape. Ne postoji šansa da se papa, niti vaši tzv. sveci produhove. Oni ne poznaju čak ni telesna uživanja - i kako mislite da bi onda mogli da prepoznaju suptilne radosti duha? Telo je škola u kojoj, u plićaku, učite da plivate. A jednom kada naučite da plivate, više nije važno koliko je voda duboka. Onda možete plivati i do najdubljih delova jezera; to je sve ista voda.
Između Zorbe i Bude nema sukoba. Sukob su stvorile tzv. religije. Postoji li bilo kakav sukob između vašeg tela i duše? Postoji li bilo kakav konflikt između vašeg života i svesti? Postoji li bilo kakav sukob između vaše desne i leve ruke? Svi su oni jedno, čine jednu organsku celinu.
Morate se prisetiti Budinog života. Do svojih dvadesetih godina on je bio u stvari Zorba. Imao je na desetine najlepših devojaka iz svog kraljevstva. Njegova cela palata bila je ispunjena muzikom i igrom. Jeo je najbolju hranu, nosio najlepšu odeću, živeo je u prelepim palatama, imao divne vrtove. Živeo je punim plućima, za razliku od sirotog Grka Zorbe.
Vaše telo nije nešto čega treba da se odreknete, već nešto na čemu bi trebalo da budete zahvalni, jer ono je najbolji i najčudesniji deo postojanja; njegove mogućnosti su prosto neverovatne. Svi de- lovi vašeg tela funkcionišu kao jedan orkestar. Vaše oči, vaše ruke, vaše noge su u međusobnom kontaktu. Neće se desiti da se oči okrenu ka istoku a noge krenu ka zapadu, niti da usta odbiju da jedu kada ste gladni. „Glad potiče iz stomaka,
Grk Zorba je imao samo jednu devojku - staru, umornu ženu, prostitutku koja je izgubila sve svoje mušterije. Imala je veštačke zube, lažnu kosu - i Zorba je bio njena mušterija jer nije mogao sebi da priušti da plati neku drugu prostitutku. Njega nazivate materijalistom, hedonistom, a pri tom potpuno zaboravljate prvih dvadesetdevet godina Budinog života, koji je bio mnogo bogatiji. Iz dana u dan, princ Sidarta je jednostavno uživao
www.leo.rs | 25
u luksuzu, okružen svime što je mogao da zamisli. Živeo je u zemlji snova. Upravo ovo iskustvo ga je preobratilo u Budu. Njegovom životu se obično ne prilazi ovako. Niko se ne bavi prvim delom njegovog života - koji u stvari predstavlja osnovu svega daljeg. Iskusio je sve radosti spoljašnjeg; onda je poželeo nešto više, nešto dublje, nešto što mu nije bilo dostupno u spoljašnjem svetu. Da biste pronašli dublji smisao, morate biti odlučni. U dvadesetdevetoj godini on je napustio palatu usred noći, u potrazi za unutrašnjim ispunjenjem. On je bio Zorba u potrazi za Budom. Grk Zorba nikada nije postao Buda iz jednostavnog razloga: njegov život nije bio ispunjen. On je bio lep čovek, pun elana, ali siromašan. Želeo je da živi punim plućima, ali nije imao prilike da to ostvari. On je igrao, pevao, ali nije spoznao više nijanse muzike. Nije poznavao ples u kome igrači nestaju. Zorba u Budi je znao sve ono uzvišeno i duboko u spoljašnjem svetu. Znajući sve to, bio je spreman da krene u potragu za unutrašnjim. Svet je bio dobar, ali ne dovoljno; nešto je nedostajalo. Buda je to uvideo u jednom trenutku, i poželeo je nešto što je večno. Smrt bi prekinula sve one radosti, a on je želeo da spozna nešto što se ne bi završilo dolaskom smrti. Kada bih ja pisao o životu Gautama Bude, počeo bih od Zorbe. Nakon što je potpuno spoznao spoljašnje i sve što ono može da pruži, i nakon što i dalje nije mogao da pronađe smisao, on kreće u potragu - zato što jedino u tom pravcu nije istraživao. On ne gleda nazad - nema razloga za to, sve je to već proživeo. On nije obični „religiozni tražilac” koji nije u potpunosti spoznao spoljašnje. On je Zorba - i on ide ka unutrašnjem sa istim elanom, istom snagom, istom moći. I očigledno u svom najintimnijem biću pronalazi zadovoljstvo, ispunjenost, smisao i blagoslov za kojima je tragao. Moguće je da budete samo Zorba i da tu i ostanete. Moguće je i da ne budete Zorba, a da počnete da tražite Budu - u tom slučaju ga nećete naći. Samo Zorba može da nađe Budu; inače nećete imati dovoljno snage: niste živeli u spoljašnjem svetu, izbegavali ste ga. Vi bežite od stvarnosti. Za mene, biti Zorba označava početak puta, a postati Buda - dostizanje cilja. I to se može dogoditi jednoj istoj osobi - to se može desiti jedino jednoj istoj osobi. Zato ja neprestano insistiram: nemojte praviti podele u svom životu, ne odričite se telesnog. Živite ali ne bezvoljno - živite u potpunosti, punim plućima. Upravo takav način života će vas učiniti sposobnim za dalje potrage. Ne morate živeti asketski, ne morate napustiti svoje žene, muževe, svoju decu. Učili su vas tim besmislicama vekovima, i koliko je ljudi - među milionima monaha i kaluđerica - koliko je ljudi procvetalo? Nijedan.
26 |
Živite nepodeljen život. Prvo što dolazi je telo; prvo što dolazi je vaš spoljašnji svet. U trenutku kada se rodi, dete otvori oči, i prvo što vidi oko sebe su različita postojanja. Ono vidi sve sem sebe - to mogu iskusniji ljudi. To mogu oni koji su videli sve od spoljašnjeg, proživeli ga, i oslobodili ga se. Sloboda od spoljašnjeg ne dolazi sa bekstvom. Sloboda od spoljašnjeg dolazi nakon što je u potpunosti proživimo, a zatim nemamo gde da odemo. Preostaje samo još jedna dimenzija, i prirodno je da želite i nju da istražite. I eto vašeg života u stilu Bude, eto vašeg prosvetljenja. Pitate me: „Da li je moguće spojiti Zorbu i Budu?” To je jedina mogućnost. Bez Zorbe nema Bude. Zorba, naravno, nije kraj. On je priprema za Budu. On predstavlja koren; Buda predstavlja cvetove. Nemojte uništiti koren; inače neće biti cvetova. Taj koren neprestano snabdeva cvetove sokovima. Sva boja cvetova dolazi iz korena, kao i svi njihovi mirisi. Svaka igra cvetova na vetru dolazi iz korena. Nemojte praviti podele. Koren i cvetovi su dva kraja jednog fenomena.
?
Spajanje ova dva aspekta života izgleda teško, jer je protivno našem • uslovljavanju. Odakle početi?
Šta god da radite, radite punim srcem, sa što više energije. Bilo šta što se uradi bezvoljno nikada ne donese radost u život. Donese samo jad, uznemirenost, mučenje i napetost, jer svaki put kad uradite nešto bezvoljno podelite se na dva dela, a to je jedna od najvećih nesreća koja može zadesiti jedno ljudsko biće - da bude po- deljeno. To što je svet nesrećan nije iznenađujuće; to je prirodan sled okolnosti, s obzirom na to da se živi bezvoljno, da se sve radi jednim delom bića, dok se drugi deo opire, protivi, bori protiv toga. Šta god da radi samo jedna polovina vašeg bića to će vam doneti kajanje, nesreću, i osećaj da je možda drugi deo koji nije učestvovao u svemu bio u pravu - jer ste slušajući ovu polovinu doveli sebe u jadno stanje. Ali ja vam kažem: da ste poslušali drugu stranu, rezultat bi bio isti. Nije stvar u tome koji deo svog bića ćete poslušati, već da li ćete se potpuno prepustiti tome ili ne. Radost dolazi kada započetu stvar uradite do kraja. Čak i svakodnevni, obični postupci ako ih uradite s voljom doprinose da zra čite pozitivno, da se osećate ispunjenim, i duboko zadovoljnim. A bilo koja stvar urađena bezvoljno, koliko god bila dobra, doneće nesreću. Nesreća, kao ni radost, ne proizilaze iz vaših postupaka. Radost dolazi kada ste potpuni. Nije važno kakvi su postupci u pitanju, ako u njih ulažete samo deo sebe - nesreća će doći kao rezultat. A živeti bezvoljno znači
praviti pakao od svakog minuta života - a taj pakao postaje sve veći i veći. Ljudi pitaju da li postoje pakao i raj negde zato što sve religije govore o paklu i raju kao o geografskim pojmovima ovog sveta. Oni ne predstavljaju geografske fenomene, oni su deo vaše psihologije. Kada gurnete svoj um, svoje srce i svoje celo biće u dva pravca istovremeno, tada stvarate pakao. A kada ste potpuni, jedno, organska celina - baš u toj organskoj celini, u vama počinju da cvetaju cvetovi raja. Ljudi su i dalje zabrinuti za svoje postupke: koji postupci su ispravni, a koji su pogrešni? Šta je dobro, a šta je zlo? Ja lično ne razumem to kao pitanje nekog posebnog postupka. U pitanju je vaša psihologija. Kada ste potpuni, to je dobro; kada ste razdvojeni, to je zlo. Podeljeni - vi patite; potpuni - vi igrate, pevate, slavite.
?
Možete li reći nešto više o tome kako da dovedemo u ravnotežu ove dve • suprotnosti? Često u životu idem iz krajnosti u krajnost, i teško mi je da se držim sredine tokom dužeg perioda.
Život se sastoji iz krajnosti. Život čini tenzija između dve suprotnosti. Biti uvek tačno na sredini znači biti mrtav. Sredina je samo teoretski moguća; samo povremeno se možete naći na sredini, to je prolazna faza. To je kao hodanje po konopcu; nikada ne možete biti tačno na sredini. Ako pokušate, pašćete. Biti na sredini nije statično stanje, to je dinamički fenomen. Ravnoteža nije imenica, već glagol; to je održavanje ravnoteže. Onaj koji šeta po žici se neprestano pomera sleva nadesno, zdesna nalevo. Kada oseti da se previše pomerio na jednu stranu i da postoji opasnost da će pasti, on se istog trenutka vraća u ravnotežu tako što se pomera na suprotnu stranu. I da, kada se pomera sleva nadesno, postoji jedan trenutak kada se šetač nalazi na sredini. Pa onda opet, kada ode previše nadesno, i opet se javi opasnost od padanja, gubljenja ravnoteže, on se pomera nalevo i ponovo prelazi preko sredine na jedan trenutak. Na ovo mislim kada kažem da ravnoteža nije imenica već glagol - to je održavanje ravnoteže, dinamičan proces. Ne možete jednostavno biti na sredini. Možete se pomerati sleva nadesno i zdesna nalevo; to je jedini način da ostanete u sredini. Nemojte izbegavati krajnosti, i nemojte se odlučiti samo za jednu krajnost. Pratite obe privlačne sile - u tome je umetnost, tajna održavanja ravnoteže. Da, nekada budite potpuno srećni, a nekad potpuno tužni - i jedno i drugo imaju svojih čari. Um je taj koji bira; i tu nastaje problem. Sam sebi ne ostavlja izbor. Šta god da se desi, i gde god da ste - levo ili desno, na sredini ili blizu nje - uživajte potpuno u tom
trenutku. Dok ste srećni igrajte, pevajte, svirajte - budite srećni! A kada dođe tuga - koja će sigurno doći, ona mora doći, nezaobilazna je, ne možete je izbeći. Ako pokušate da je izbegnete uništićete samu mogućnost postojanja sreće. Dan ne može da postoji bez noći, kao što ni leto ne može da postoji bez zime. Nema života bez smrti. Neka ovaj polaritet postane deo vašeg bića - nema načina da se izbegne. Jedino da postajemo sve umrtvljeniji; jedino mrtva osoba može biti na statičnoj sredini. Živ čovek će biti u konstantnom pokretu - od besa do saosećanja, od saosećanja do besa - prihvatajući obe krajnosti, ne identifikujući se ni sa jednom ali ostajući na distanci a ipak uključen; na distanci a ipak posvećen. Živ čovek uživa a i dalje je poput lotosovog cveta - on je u vodi, ali mu voda ne može ništa. Samo vaš napor da budete na sredini, da tu ostanete uvek i zauvek, stvara vam nepotrebnu uznemirenost. U stvari, želja da se bude zauvek na sredini je druga krajnost - najgora moguća vrsta krajnosti, jer je nemoguća. Ne može se ispuniti. Setite se samo staromodnog sata: ako zadržite klatno tačno na sredini, sat će prestati da radi. Sat radi samo zato što klatno stalno ide sleva nadesno, zdesna nalevo. I da, svaki put pređe preko sredine, i tu postoji jedan trenutak „srednjeg stanja”, ali samo jedan. A i on je predivan! Kada prelazite iz stanja sreće u stanje tuge, i obratno, postoji jedan trenutak potpune tišine, tačno na sredini - uživajte i u njemu, takođe. Moramo proživeti život punim plućima, tek onda ga možemo nazvati bogatim. Onaj koji naginje nalevo je siromašan, onaj koji naginje nadesno je siromašan, a onaj na sredini je mrtav! Kada ste živi, vi ne naginjete ni nadesno, ni nalevo, ni ka sredini - vi ste u stalnom pokretu, uhvatili ste tok. Zašto uopšte i želimo da budemo na sredini? Mi se plašimo tamne strane života; ne želimo da budemo tužni, ne želimo da doživimo stanje agonije. Ali to je moguće samo ako ste već spremni da otpišete mogućnost da budete ushićeni. Neki su je izabrali - to je put monaha. Monah vekovima tako postupa, spreman da žrtvuje svaku priliku za ushićenje da bi izbegao agoniju. On je spreman da uništi sve ruže da ne bi došao u kontakt sa trnjem. Ali onda je njegov život jednoličan... dug, dosadan, bez uzbuđenja, stagnirajući. On i ne živi. On se plaši da živi. Život čine ove dve stvari; on donosi veliki bol, ali isto tako donosi i velika uživanja. Bol i užitak su dve strane istog novčića. Ako zanemarite jednu stranu, moraćete i drugu. Jedan od najznačajnijih nesporazuma koji postoji već godinama je taj da se možete odreći bola i sačuvati užitak, da možete izbeći pakao i otići u raj, da možete izbeći negativno i zadržati samo pozitivno. To je velika zabluda. To nije u skladu sa samom prirodom stvari. Pozitivno i negativno uvek idu zajedno, to je neizbežno, ne mogu se odvojiti. Oni su dva aspekta iste energije. Moramo ih prihvatiti oba.
www.leo.rs | 27
Uključite se u sve, budite sve. Kada ste na levoj strani, nemojte propustiti ništa - uživajte! Biti na levoj strani ima svojih prednosti, prednosti koje nećete naći kada ste na desnoj strani. I da, biti na sredini znači biti u tišini, miran, i to nećete naći ni u jednoj krajnosti. Zato uživajte u svemu. Obogaćujte svoj život. Zar ne možete videti nikakvu lepotu u tugovanju? Razmislite o tome. Sledeći put kada ste tužni, nemojte se boriti protiv toga. Ne gubite vreme na borbu - prihvatite je, poželite joj dobrodošlicu, neka bude dobrodošao gost. Udubite se u nju s ljubavlju, s pažnjom. Budite pravi domaćin! Bićete iznenađeni - ne možete ni zamisliti koliko ćete biti iznenađeni - tuga ima neke prednosti koje sreća nikada ne može imati. Tuga ima dubinu, sreća je plitka. Tuga ima suze, a suze pogađaju više od bilo kog smeha. Tuga ima svoju tišinu, melodiju, koju sreća nikada ne može imati. Sreća će imati svoju pesmu koja je bučna, ne tako tiha. Ne kažem vam da izaberete tugu. Ja vam samo kažem da i u njoj uživate. Kada ste srećni, uživajte u sreći. Plivajte po površini, ali ponekad zaronite u dubinu reke. To je ista reka! Na njenoj površini se igraju mali i veliki talasi, sunčevi zraci i vetar - i to ima svoje čari. Ronjenje u vodi ima u sebi nešto zanimljivo, nešto avanturističko, nešto opasno. I nemojte se vezivati ni za šta. Postoje i ljudi koji su se vezali za tugu - psiholozi znaju za njih, i nazivaju ih mazohistima. Oni stalno sebe dovode u situacije u kojima će se osećati nesrećno. Nesreća je jedina stvar u kojoj uživaju, oni se plaše sreće. Oni se prijatno osećaju samo kada su nesrećni. Mnogi mazohisti postaju religiozni, za to što religija pruža utočište mazohističkom razmišljanju. Religija racionalizuje suštinu postojanja mazohista. Ako ste mazohista ali ne i religiozni, osetićete se odbačenim; biće vam loše, neugodno, i znaćete da nešto nije u redu sa vama. Osetićete krivicu zbog toga što radite sa svojim životom, i probaćete to da sakrijete. Ali ako mazohista postane religiozan, on sa velikim ponosom može isticati svoj mazohizam, zato što se to više ne zove tako - sada je to asketizam, isposnički način života. To je „samodisciplina”, a ne mučenje. Samo se naziv promenio - sada tu osobu niko ne naziva nenormalnom, sada je svetac! Niko je ne naziva bolesnom; ona je pobožna, prosvećena. Mazohisti su se uvek okretali religiji, uvek im je bila privlačna. U stvari, toliko se mazohista okre nulo religiji - taj korak je prirodan - da na kraju religijom i dominiraju mazohisti. Zbog toga mnoge religije zagovaraju negativan i destruktivan stav prema životu. On ne zna da živi, da voli, da se raduje - on uporno insistira na tome da je život bedan. Govoreći to, on racionalizuje svoju očajničku potrebu da bude nesrećan. Čuo sam divnu priču - ne znam doduše koliko je tačna, ne mogu to garantovati. Jednog popodneva u raju, u najpoznatijem kafeu, sede i ćaskaju Lao Ce, Konfučije i Buda. Konobar dolazi i
28 |
donosi tri čaše soka zvanog „Život”, i nudi ih. Buda istog trenutka zažmuri i odbije; zatim kaže: „Život je bedan.” Konfučije zatvara oči napola - on je bio za zlatnu sredinu - i traži čašu od konobara. On bi hteo gutljaj - ali samo gutljaj, jer kako neko može da zna da li je život bedan ili ne ako ne proba? Konfučije je imao sistematski um; nije bio mistik, razmišljao je pragmatično. On je bio prvi bihejviorista koga je svet upoznao, što je i logično. I to zvuči kao odlično rešenje - on kaže: „Prvo ću uzeti gutljaj, pa ću onda reći šta mislim.” Nakon što je to uradio, rekao je : „Buda je u pravu, život jeste bedan.” Lao Ce uzima sve tri čaše i kaže: „Ako ne popiješ sve, kako možeš bilo šta reći?” On ispija sve tri čaše i počinje da igra. Buda i Konfučije ga pitaju: „Zar nećeš reći nešto?” na šta Lao Ce odgovara: „Pričam vam - moja igra i pesma govore za mene.” Ako ne probate sve, ne možete ništa reći. A kada probate sve, opet ne možete ništa da kažete, jer ono što znate ne može se rečima opisati. Buda je jedna krajnost, Konfučije je na sredini. Lao Ce je ispio sve tri čaše - jednu namenjenu Budi, jednu namenjenu Konfučiju i jednu namenjenu njemu samom. Ispio ih je sve; on je probao život u potpunosti. Moj pristup je isti kao Lao Ceov. Živite život na sve moguće načine; nemojte birati između dve stvari, i nemojte pokušavati da budete na sredini. Nemojte pokušavati da pronađete ravnotežu - ona nije nešto što se može uzgajati. Ravnoteža je nešto što dolazi nakon što iskusimo sve dimenzije života. Ravnoteža je nešto što dolazi; do nje ne možete doći, ma koliko napora uložili. Ako ulažete napor da biste došli do nje, onda je ona lažna, isforsirana. A vi ostajete nakon toga napeti, jer kako osoba koja se trudi da ostane u ravnoteži može da bude opuštena? Uvek ćete biti uplašeni da ćete se pomeriti nalevo ili nadesno ako se opustite. Morate ostati napeti, a biti napet znači propustiti sve prilike i sve darove života. Nemojte biti napeti. Neka vas principi ne vode kroz život. Živite život u potpunosti, ispijte ga celog! Jeste, ponekad ima gorak ukus - pa šta! Pošto ste okusili gorko, moći ćete da okusite i slatko. Bićete u stanju da cenite slatko samo ako ste već probali gorko. Onaj ko ne zna da plače, neće znati ni da se smeje. Onaj ko ne zna istinski da se smeje, iz stomaka, prolivaće krokodilske suze. One ne mogu biti istinite, ne mogu biti prave. Ja ne učim sredini, učim potpunosti. Ravnoteža tada dolazi svojom brzinom, i onda je izuzetno lepa i graciozna. Niste je uspostavili na silu, ona je prosto došla. Dok se graciozno krećete nalevo, nadesno, ka sredini, ravnoteža se polako postiže jer se ne odlučujete ni za jednu stranu. Kada tuga dođe, znate da će proći, isto kao i sreća. Ništa ne ostaje; sve je prolazno. Jedino je vaše svedočanstvo stalno. To svedočanstvo dovodi do ravnoteže. To svedočanstvo jeste ravnoteža.
FLEX FITNES, SUTJESKA 2
(SPENS – ISTOČNI HOL)
RADNO VREME: 06-23H, VIKENDOM 08-22H
/FLEXFITNES
@FLEXFITNESSNS SKYPE: FLEX.FITNESS, MOB TEL: 063 584 020, EMAIL: INFO@FLEX.RS
www.flex.rs
www.leo.rs | 29
30 |
www.leo.rs | 31
Ester majers
Joga i VI Joga i njeni koreni Joga je nastala kroz potragu za duhovnošću i odgovorima na iskonska pitanja o smislu života. Svest o tome da je joga duhovno vežbanje koje je preLečenje živelo probu vremena pružiće je neprekinuti našem putu kontinuitet, botok kretanja od gatstvo i dubinu. pojedinačnog ka opštem Reč „joga” potiče iz sanskritskog „juđ’ što znači „vezati, – DANA MARKOVA pripojiti, usmeriti i koncentrisati pažnju na, koristiti i primeniti”. Joga, prema svom izvornom značenju, jeste sjedinjenje individue ili njene duše sa vrhovnim bićem - Bogom. Joga znači mističko sjedinjenje, postati jedno s Bogom, slediti pravila ili vežbe koje vode tom sjedinjenju. Ona je bliska religijskom običaju pričesta, kao i savremenim psihološkim idejama o integraciji ličnosti ili njenoj celovitosti. Kroz vežbanje joge, mi podređujemo ili kontrolišemo sebe, disciplinujemo se, idemo putem koji nas dovodi do harmonije i ravnoteže. U tom procesu dolazi do povezivanja svih vidova našeg postojanja - fizičkog, emocionalnog i duhovnog - otkrivajući pritom našu povezanost sa zemljom, svemirom i sa ostalim ljudima. i njihovom spajanju.
32 |
Joga se razvila iz indijske filozofije i religije. Obuhvata takođe ideju o reinkarnaciji, razmatranje naših prethodnih postupaka (karma) u ovom kao i u prethodnim životima, koji su presudni za naše sadašnje fizičko, psihičko i duhovno stanje. Jedan od ciljeva joge jeste da nas oslobodi iz zatvorenog kruga smrti i ponovnog rađanja, koji je proizvod karme akumulirane tokom prethodnih života. Naša karma se manifestuje kao kombinacija genetskih predispozicija i osobina, modela ponašanja i prinuda. Vežbajući, možemo videti kako se ove reakcije aktiviraju u nama i kako možemo postepeno da oslabimo svoju težnju za ponavljanjem tih procesa. Međutim, vežbanje i držanje tela u jogi, kao i tehnika disanja, ne zahtevaju religioznost ili duhovno verovanje i obrede. Naprotiv, oni nas uče da moramo imati lični doživljaj vežbanja da bismo ga shvatili. Kada sam počela da vežbam jogu, otkrila sam da Neki nude svoj se mnogo bolje osećam, pa izdah kao udah; i sam zato i nastavila. Tokom udah kao izdah; oni teže godina, moja iskustva su pranajami, harmoniji udaha se proširila i produbila. i izdaha, i njihovo disanje je Tek poslednjih nekoliko mirno. godina, postalo mi je važ– Bhagavad Gita no tradicionalno značenje i svrha joge. Da bi se uvidela
neophodnost uklanjanja negativnih osobina zaista nije neophodno verovati u reinkarnaciju.
Klasični tekstovi Ne zna se tačno gde ili kada joga počinje. Arheolozi su otkopali figure koje sede u joga položaju, a stare su oko 2700 godina pre Hrista, a reč joga se pojavljuje u najstarijoj Indijskoj literaturi, „Vedama” (3000 do 1200 godina pre Hrista). „Bhagavadgita” (Božija pesma) i Patanđalijeve „Joga sutre” su najpoznatiji stari tekstovi o jogi. Na vrlo različite načine, svaka od ovih knjiga objedinjuje postojeće znanje i praksu. „Bhagavad Gita” je deo epa „Mahabharata” napisanog u vreme Bude, oko šestog veka pre nove ere. To je filozofska poema, slikovita i simbolična. U njoj su data različita tumačenja reči joga: ravnoteža uspona i padova, umešnost delovanja, najviša tajna života, izvor najvećeg blagostanja, spokojstvo, neprijemčivost i uništitelj bola. Da bismo pronašli mir i prosvetljenje ne treba da napustimo svet ili svoje obaveze. Ovozemaljski život i duhovno uzdizanje valja da se odvijaju paralelno. „Gita” se još uvek koristi u Indiji kao vodič kroz svakodnevni život. Mahatma Gandi je u njoj nalazio i izvor i utehu. Patanđalijeve „joga sutre”, za koje se pretpostavlja da su napisane između drugog veka pre nove ere i četvrtog veka posle Hrista, predstavljaju prve sređene opise joga filozofije i vežbi. Patanđalijev metod se ponekad naziva rađa joga, kraljevski put. Četiri knjige koje čine sažeti aforizmi, a predstavljaju destilovanu suštinu joga učenja, zapisane na osnovu usmenog predanja iz starine. Patanđali definiše jogu kao „smirivanje neumornog uma”. Smirivanje uma je istovremeno cilj i metod joge. Suština Patanđalijevog učenja je „osmostruki put” (aštanga joga) koji čine: jama, nijama, asana, pranajama, pratjahara, darana, djana i samadi.
Joga je umirivanje nemirnog uma. – Joga sutre
Suštinu svih joga vežbi čine jama i nijama: moralni principi Patanđalijevih „joga sutri”. Kao što ćemo videti, ovi moralni principi, posebno nenasilje i odsustvo pohlepe, oslikavaju suštinu vežbi i položaja joge. Ovaj stav „bez bola, bez sticanja” filozofije joge stoji u oštroj suprotnosti stavu koji je glavno obeležje našeg doba, u kome su uspeh, spoljašnji izgled i rezultat jedino merilo vrednosti.
Jame Jame, uzdržavanja, jesu univerzalni moralni principi. Odnose se na osećaj odgovornosti u društvu i utiču na odnose sa okolinom. nemirnog uma. Pet jami su: nenasilje, istina, poštenje, čednost (vrlina) i odsustvo pohlepe (žudnje).
Prema Patanđaliju, vežbanje joge počinje nenasiljem kako u mislima tako i na delu. Ako uzmemo u obzir svu strahotu nasilja koje vlada u današnjem svetu, ovaj poziv na primenu nenasilja je neophodniji nego ikad ranije. Najočigledniji dokaz nasilja ili agresije u našem vežbanju jeste povređivanje. Svaka povreda koja nam se desi tokom vežbanja treba da nas zabrine. Ali i kad ne dođe do povrede, mi moramo da prepoznamo tragove agresije u sebi. Položaj koji zauzimamo tokom vežbanja joge jasno nam ukazuje na to da li smo agresivni ili opasni u svom životu, pružajući nam mogućnost da kroz vežbanje našu agresiju preobratimo u nešto finije. Poštenje i odsustvo pohlepe su međusobno veoma bliski, a bliski su i nenasilju. Odsustvo pohlepe označava težnju za posedovanjem samo onoga što nam je neophodno, a poštenje je uzdržavanje od krađe i žudnje za nečim što drugi poseduju. Ove rđave osobine naročito se oslikavaju prilikom izvođenja vežbi asana, kao na primer onda kada nastojimo da uradimo pozu za koju nismo spremni, ili kada poredimo sebe sa drugim vežbačima. Toliko puta sam povredila svoja kolena samo zato što sam smatrala da, kao joga učitelj, moram da izvedem položaj lotosa bolje od ostalih. To me je vratilo unazad za skoro čitavih godinu dana. Svi smo mi nestrpljivi u nekom razdoblju svog života. Zato iz dana u dan moramo imati na umu da je vežbanje jedan evolutivni proces koji se stalno odigrava i da usvršavanje određenog položaja nije cilj sam po sebi. Nije suština na silu učiniti položaj protivan mogućnostima sopstvenog tela i nema koristi od takmičenja sa samim sobom, ostalim vežbačima ili, pak, slikom u knjizi. Ali, voditi računa o sebi samom i poštovati svoje telo, nije lako naučiti. Pravilo o čednosti ukazuje na to da je Patanđali držao do asketskog pristupa vežbanju joge. Dok se veoma mali broj polaznika kursa na Zapadu obavezuje na čednost, ovaj princip nas opominje da čuvamo svoju energiju, da se pažljivo ponašamo prema drugima, da pazimo kako ih dodirujemo i kako oni dodiruju nas. Joga nas poziva da budemo iskreni prema sebi i pošteni na rečima i delu. Potrebno je da budemo svesni ko smo i gde smo. Telo nikada ne laže. Poze u vežbama nam ukazuju na naše moći i slabosti, naše talente i granice. One reflektuju naše stanje uma, pokazuju nam kada smo usredsređeni, a kada smo rasejani ili van ravnoteže. Vežbe iznose na svetlost dana naše najbolje kao i najgore osobine koje smo potisnuli ili ih poričemo. Mi možemo da naučimo da prihvatamo složene emocije poput besa, očaja, straha ili žalosti, kao i da se bavimo njima. Uostalom suština joge i jeste prihvatanje svoje ličnosti u celini. Vežbanje joge nas uči da se suočimo sa sobom pošteno i saosećajno. Kvaliteti koje razvijamo kroz vežbanje osvetljavaju naš život. Kao što Natali Goldberg kaže u knjizi „Pisanje do koske”, ‘nemoguće je biti pošten dok vežbaš a onda
www.leo.rs | 33
odstupiti od toga, otići kući, glumiti finoću i zaobilaziti istinu. Ako čestito vežbaš, ta vrlina će krasiti i tvoj život. Zapamtite, istina uvek prati nenasilje. Moramo naučiti da govorimo istinu i živimo istinito, da budemo svesni sebe, onoga u šta verujemo, na način koji ne škodi ni nama ni našoj okolini.
Nijame Nijame (discipline) se odnose na naš unutrašnji život i povezane su direktno sa angažovanjem vežbača. Nijame su čistota, zadovoljstvo, strogost, učenje i predavanje Bogu. Mnogi polaznici kurseva danas kombinuju jogu sa dijetama i načinom ishrane. Neki u svoje vežbanje uključuju periode posta i čišćenja organizma. Sve to mora da bude pod kontrolom kvalifikovanog instruktora. Joga se takođe nalazi u sklopu raznovrsnih terapijskih metoda, kao u stara vremena kada je fizičko i mentalno zdravlje bilo preduslov za bilo kakvo vežbanje. Čišćenje i proćišćavanje organizma uz vežbe i disanje mogu biti od pomoći u borbi protiv nekih oblika zavisnosti i zloupotrebe štetnih susptanci, a takođe pomažu i kod poremećaja apetita. Polaznici vežbi uočavaju da što više produbljuju svoje vežbanje, to lakše im pada da redukuju ili potpuno prestanu sa pušenjem, pićem ili prekomernim uzimanjem hrane i sličnim navikama. Pročišćenost je rezultat joga vežbanja. Zadovoljstvo je aktivni princip koji prevazilazi odsustvo žudnje spomenuto kod jame. U okruženju i kulturi u kojoj se stalno insistira na tome da se stekne, kupi i potroši više neophodno je negovati osećanja poput zahvalnosti, izobilja, radosti i spokojstva. Mi učimo da prihvatimo sebe i svoje telo. Prihvatajući svoje granice i svesno radeći na njima dolazimo do većeg osećaja slobode i tako stvaramo čvrste osnove za svoje duhovno napredovanje. Vežbanje je način da ostvarimo bolje zdravlje, ravnotežu i postojanost. Nijame takođe obuhvataju strogost ili tapas. Zapravo, doslovno značenje reči tapas je vrelina. Ovaj pojam obuhvata i psihičke kvalitete, kao što su bes i agresija, gorljivost ili oduševljenje. Tapas je protivteža zadovoljstvu i sprečava nas da utonemo u samozadovoljstvo. Po meni, tapas se ispoljava u vidu ljutnje i snažne ambicije. Mnoge knjige o meditaciji govore o tome kako treba postati svestan svog gneva (ljutnje) da bi ga se lakše oslobodili, ali ja nalazim da na neki način moram da ga ispoljim. U tom cilju vežbala sam borilačke veštine, pisala dnevnik i šetala. Karate mi je predstavljao bezbedan način da ispoljim ljutnju i da se na nju usmerim. Dođo je bilo mesto gde su moja ljutnja i glasni pokliči bivali obodreni i predstavljali čisti izraz duha. Otkako sam napustila borilačke veštine, (iz različitih ličnih razloga), nastojala sam da unesem ovu vrstu energije i u svoje joga vežbanje. Za mene je bitno da moje joga vežbe obuhvataju čitavu moju ličnost - ne samo mirni,
34 |
tihi, ljupki deo mene. Kao instruktor, ja znam da, ukoliko to želite, možete da kanališete i izrazite svoju ljutnju i gnev kroz vežbanje i da postoje poze i tehnike koje vam u tome mogu pomoći. U svakom položaju postoji tačka ravnoteže. Ako radimo manje, ne dostižemo svoj maksimum; ako radimo više, silimo se. Nalaženje te granice i zadržavanje na njoj predstavlja srednju stazu koja održava u ravnoteži zadovoljstvo i težnju za izazovima, prihvatanje sebe i želju za razvijanjem. Svako od nas mora pronaći ravnotežu između pasivnog predavanja i aktivnog učestvovanja, a kada se ove dve krajnosti objedine onda postajemo jaki bez naprezanja i dinamični bez siljenja. Proučavanje svetih knjiga ne služi samo intelektualnom uzdizanju, već i kao sredstvo samoposmatranja i duhovnog rasta. Nadahnuto čitanje neguje duh i pruža otpor slikama nasilja koje nas okružuju. Vera u Boga se tradicionalno iskazuje kroz molitve i mantre. Čak i bez formalnog verovanja u Boga možete izabrati momenat u svakom danu kada ćete se zahvaliti za darove u svom životu. Smirenost, koja je preduslov za samadi, Asana je stanje izuzetne i prirodne Asana se odnosi na sve postojanosti, a prava postojoga položaje. U Patanđajanost ne može postojati lijevim joga sutrama asana tamo gde je napor. znači mesto na kome jogin - I.K. TAIMNI sedi kao i način na koji on sedi. Svi položaji zahtevaju našu punu svesnost o kontaktu našeg tela sa podlogom. Veza između položaja i podloge, koju ćemo istraživati kroz ovu knjigu, je sastavni deo značenja reči asana. Prema Patanđaliju, asana je istovremeno čvrstina i opuštenost. To je moguće postići kroz ublažavanje napora ili kroz uravnoteženost duha. Ideja da se čvrst i postojan položaj može postići ublažavanjem napora deluje kontradiktorno. Mi treba da naučimo kako da postignemo čvrstinu i postojanost bez napora i naprezanja. Ravnomernost položaja se takođe postiže meditacijom na Anantu. U Hindu mitologiji Ananta je Zmija nad zmijama koja drži zemljinu kuglu i održava je u orbiti oko sunca. Ona simbolično predstavlja silu gravitacije. Neprekidnim usmerenjem na ovu silu mi dovodimo sebe u ravnotežu sa njom. Kombinacija ravnoteže i prepuštanja gravitaciji daje nam stabilnost i spokojstvo opisane u sutrama.
Pranajama Pranajama, vežba disanja, reguliše i harmonizuje dah i njegov ritam. Kroz vežbe disanja, prana ili energija se akumulira i uravnotežuje. B.K.S. Ijangar u knjizi „Svetlo joge” kaže: „Prana je dah života svih stvorenja u kosmosu. Sva
stvorenja su rođena kroz nju i žive sa njom, a kada napuste svet njihov individualni dah se stapa sa kosmičkim dahom”. Asana i pranajama su tesno povezane i svest o disanju treba uvek da bude ugrađena u naše vežbe i poze.
Meditacija Pratjahara, povlačenje čula iz spoljašnjeg sveta, darana, koncentracija, djana, kontemplacija ili apsorpcija/ meditacija i samadi, ekstatičko jedinstvo, jesu krajnji stupanj vežbanja i svi zajedno se zovu meditacija. Reč meditacija (kao i reč joga), upućuje na cilj ekstatičkog jedinstva i različite vrste vežbi koje se koriste da bi se taj cilj postigao. U vrlo širokom smislu meditacija bi se mogla definisati kao usmeravanje pažnje. Usmerenost pažnje na disanje leži u osnovi mnogih načina meditacije, otuda proizilazi i da je pranajama oblik meditacije. Tehnike meditacije međusobno se razlikuju u zavisnosti od objekta na koji se meditira i toga na šta se pažnja usmerava. Kako su indijski mislioci i učitelji prolazili istokom, kroz Tibet, Kinu, Jugoistočnu Aziju i Japan, tako su se stil i način vežbanja transformisalii pa je dolazilo do mešanja uticaja različitih kultura. Na primer, u vipasani (meditacija uviđanja) osoba posmatra sadržaj svog uma. Zen vežbanje sadrži u sebi ključno pitanje, koane, poput čuvenog „kako zvuči tapšanje jednog dlana?” . Meditacija na mantru koristi zvuk ili svete misli za koncentraciju - usmeravanje pažnje. Transcendentalna meditacija je najpoznatiji oblik meditacije na mantru. Ostali tipovi meditacije koriste vizuelizaciju božanstva, mandale ili jantre (geometrijske forme). Ći Gong i tibetanski vežbači zamišljaju kako energija kruži telom. Svi ovi načini vežbanja su sada u procesu transformacije i integracije u našu kulturu, te tako danas imamo na raspolaganju različite vrste meditativnih tehnika. Sve te tehnike služe umirivanju uma i usmeravanju pažnje. Raznovrsnost vežbi, tehnika i grupa omogućuju nam da izaberemo onu koja nam najviše odgovara. Pored različitosti u tehnikama, grupe se razlikuju po formi i načinu vežbanja kao i po načinu uspostavljanja veze između učenika i učitelja. Veoma je važno da vam odgovaraju i duhovni prilaz i učitelj.
Hata joga
bavi usmeravanjem pažnje na um. Ovakvo držanje podgreva i zapadnjačko duhovno učenje koje ističe prevazilaženje tela i seksualnosti i težnju ka nečem »višem«. Po mom mišljenju, ovaj rascep tela i duha poriče samu suštinu joge - sjedinjenje i integraciju. Hata joga je takođe način za buđenje kundalini (energije koja leži uspavana u osnovi kičmenog stuba) i otvaranje čakri (energetski centri smešteni u kičmi). Cilj je da se energija pokrene i slobodno Ovo telo je tvoj poteče ka najvišoj tački, ili dom ... Ti si polje sa krunskoj čakri. Buđenje izvorom svih znanja . ove preobražavajuće Ti si usklađen sa svojim telom, energije vrši moćan a tvoje telo je usklađeno sa uticaj na svim nivoima univerzumom. našeg bića. Položaji u vežbama čine neop- KRISTINA BOLDVIN hodnu osnovu za to jer pročišćavaju energetske kanale za kretanje energije, tako da ono može da se odvija bezbedno i uravnoteženo. Izvorni tekst o hata jogi, Hata Joga Pradipika kaže: „Kao što Ananta, Bog zmija, drži ceo svemir svojim planinama i šumama, tako i kundalini daje glavnu podršku svim joga pozama.” Kao što smo videli, Ananta je simbolički prikaz sile gravitacije. Ovo kundalini dovodi u vezu sa gravitacijom, jer je i kundalini energija koja se prostire kroz kičmeni stub. Naše naglašavanje ravnoteže u položajima je jednim delom neophodno da bi se sprečile povrede i da bi se poboljšalo naše funkcionisanje na biomehaničkom nivou, a drugim delom, da bismo dospeli u optimalnu ravnotežu sa univerzalnim energetskim poljem. Ova energija se manifestuje kao talasno kretanje koje se da osetiti kada se kičmeni stub opusti kroz vežbe disanja. Naša kičma se pokreće kao zmija (čije celo telo je kičma), tako da je klasična predstava o kundalini kao zmiji i logična i prikladna. Postoje mnogi metodi i stilovi hata joge. Svojim dolaskom na Zapad, načini vežbanja, kao i meditativni pristupi, neprekidno su se menjali, budući da su morali da se prilagode našim telima, potrebama i načinu života. Ne mogu, a da ne prenaglasim važnost toga da svako od nas pronađe sebi odgovarajući duhovni pravac i duhovno vodstvo.
Meditacija iziskuje da vežbač sedi pravo duži vremenski period i da diše lako i slobodno. Hata joga, zbir položaja (asana), pruža učeniku snagu, energiju i ravnotežu neophodne da bi se izdržale intenzivne meditativne vežbe. Hata je nastala od dve sanskrtske reči: ha - sunce i ta - mesec. Hata joga je ravnoteža i integracija suprotnosti: pozitivnog i negativnog, aktivnog i pasivnog, levog i desnog.
Mene je oduvek privlačila prizemnost asana položaja. Kod beba najbolje možemo da uočimo uživanje u pokretima i otkrivanju svoga tela. Naš cilj je da ponovo otkrijemo tu usklađenost, slobodu i radoznalost. Dok tradicionalna zapadnjačka duhovnost generalno poriče i potcenjuje telo, asana nas vodi u telo i kroz njega do nečeg višeg - do integrisanja, saučestvovanja, tišine, duhovnosti i ljubavi.
Pošto je to fizičko vežbanje, hata joga se često predstavlja kao niži stupanj u odnosu na meditaciju, koja se
Nastaviće se u narednom broju Lavovskog časopisa.
www.leo.rs | 35
36 |
www.leo.rs | 37