ČAROBNA PIŠTALJKA

MARIJA RELJAN

ČAROBNA PIŠTALJKA (odlomak)

Marija Reljan

Čarobna pištaljka

POGLAVLJE Pavle je prilazio polako kolima pokušavajući da pronađe ključ. U ovom dijelu grada je bila ludnica za parkiranje. Jedva je pronašao slobodno mjesto. Dok je stajao kraj kola preturajući po džepovima, ugleda plavokosu djevojku kroz otvoren prozor stana u prizemlju.

Nešto je poslovala po kuhinji.

Pritisne jednom, pa drugi put daljinski, ali kola su i dalje ostala zaključana. Uh, izgleda da nije potrefio pravi daljinski. Izvuče iz džepa još ključeva okrećući se uličnoj svjetiljci da bolje vidi.

Privukao je pažnju i plavuše u prizemlju. Ona pogleda prema njemu i zastade na trenutak. Vidio je da ga pažljivo posmatra. Bili su udaljeni možda četiri metra. Djelio ih je trotoar za pješake i mala uska zelena površina uz zgradu, sa nekoliko niskih borića, jedva metar ipo široka.

Više je služila da kučići na njoj vrše nuždu nego što je bilo zelenila.

Odjednom se plavokosa nagne kroz prozor. Imala je na sebi trenerku sa kapom a ispod nje neku dekoltovanu majicu.

- Alo dečko!

- Meni govorite?

- Da tebi. Dođi ovamo! - pokaže mu prstom da joj priđe.

- Kako se zoveš? - gledala ga je ozbiljno kad je stao blizu prozora.

- Oho. Je l’ ti to mene startuješ? - iznenadi se. Reći ću ti svoje, ako ti meni kažeš svoje. I napišeš mi broj telefona. A ako ne napišeš tačan, mogao bi da ti dođem otpjevati serenadu pod prozor, znam gdje stanuješ...

Marija Reljan

Čarobna pištaljka

- Ne startujem te, nego sam u dilemi da li da sviram.

- Da sviraš? "Ova nije normalna" zaključi razočarano. "A baš lijepa. I raskošno građena..."

- Ako mi ne kažeš ime, i ne pokažeš mi vozačku dozvolu, duvaću u pištaljku.

- Izvini curo, jesi li ti na kakvim drogama?

- Poželjećeš ti da budeš kad te se Bosančeros od dva metra dokopa jer mu kradeš kola.

- Koja kola ja kredem? Pa ti si skroz udarena. Majko moja ko te pusti iz ludnice!

- Znači nećeš?

- Šta neću?

- Da mi pokažeš dozvolu?

- Zašto nisi pitala, ako hoćeš da te izvedem. Lijepa si. I zgodna. Pristao bih. Ne da me ovako zafrkavaš!

- Posljednji put ti govorim, ako mi ne pokažeš vozačku, ili neki identifikacioni dokument da ću dići uzbunu. Imali smo tri krađe kola ovaj mjesec i to baš pod ovim mojim baksuznim prozorom. A tek što smo kupili stan. Sad pola komšija misli da mi nekom namještamo i pomažemo da krade.

Marija Reljan

Čarobna pištaljka

- Aaaa... zato si ti tako... poremećena.

- Poremetiće se tebi svaka koska dovate li te komšije!

Prišao je skroz prozoru i podigao ruku na sims. Gledao ju je bezobrazno se smješeći, i izazivajući je. Drsko je izazivajući.

- Dooobro onda kad nećeš... – Tina uze sa police pištaljku i dunu u nju što je jače mogla. Jednom, drugi put, treći...

Pavle je zinuto stajao gledajući šta radi. Ljudi počeše da se obaziru gledajući šta se dešava. Ona je izbacila glavu kroz prozor gledajući prema gornjim spratovima zgrade.

- Komšija, lopov! Koomšijaaa! Krađa kola! - duvala je u pištaljku ko poludjela.

A onda podignu nogu na sims, uhvati se sa strane za okvir prozora prebaci i drugu nogu, odgurnu se... i skoči na zaprepašćenog Pavla!

Kako se bacila na njega, on izgubi ravnotežu, posrnu, pade prvo na borić i onda oboje tresnuše na zelenu površinu. A kako je mirisalo nisu samo pali na travu nego i u nešto mnogo manje prijatno.

- Fuj! Što smrdi – javi se ona ležeći na njemu.

Dok su tako ležali dvadesetak sekundi ne mogavši se pomjeriti, sjatio se narod, većinom u kućnim papučama, neki su bili čak u kratkim pantalonama i kratkim majicama iako je bio januar.

Marija Reljan

Čarobna pištaljka

- Jeste li dobro komšinice? – začuju glas komšije koji je doletio sa prvog sprata. Bio je policajac, doduše ne saobraćajac, ali ljubazan i pristojan čovjek. I on je bio u kućnim papučama.

- Jesam, jesam komšija. Ovaj bezobraznik nije htio da mi pokaže dokumenta, a tu je petljao nešto oko tog Pežoa! A to je Pežo od onog komšije od dvjesta kila! Znam čiji je! Lijepo sam mu rekla da nam kradu kola i da ga molim da se identifikuje...

- Pa nije njemu tako ni loše! Kad tako zgodna komšinica leži na njemu – zafrkavao je „Debeli“ komšija sa četvrtog sprata. Onda je „Zgodni“, isto sa četvrtog sprata, prišao Tini i brižno joj pomogao da polako ustane.

Polako Bane, polako, nešto me je ukočilo! Ko da sam pala na kamen! Što je tvrd! Ko da nije od krvi i mesa - njena naivna izjava je sve dodatno nasmijala.

I Pavlu je došlo da se smije.

- Mlad je komšinice, zato je sve tvrdo, da ste pali na nekog starijeg valjali bi se kao na luft madracu – dobaci komšinica „Pušačica“ sa drugog sprata, prateći situaciju s prozora.

Iz njenog stana je stalno izlazio oblak dima. Prvo su zvali vatrogasce a poslije su se navikli, samo bi se čudili oni što ne

znaju za njenu

pušačku strast. Ne bi do kraja popušila jednu već bi pripaljivala drugu.

Djeci koja su bacala petarde spominjala je rodbinu i svađala se s njima, oni njoj petarde ona njima pikavce.

Marija Reljan

Čarobna pištaljka

Pomogli su i Pavlu da ustane.

- Dečko, ja nisam na službenoj dužnosti, ali bi te ipak zamolio da mi pokažeš dokumente jer ćemo inače zvati policiju.

- Dobro. Bolje policija nego ona – reče on rezignirano.

- Ajde šta se buniš! Da oće tako da se baci na mene! – zafrkavao je „Ulickani“ sa trećeg sprata. Pokušao je da zbari sve što misli da je žensko i oda bez štapa i ortopedskih pomagala...

Pavle izvadi dokumente i pruži ih čovjeku.

- To su mi očeva kola.

- Bili ste kod nekog u posjeti?

- Ma kakva posjeta! Radim! Praznični su dani, od posla ne možemo dići glavu. Imamo dva službena auta, ali su na terenu pa sam uzeo karavana jer ima veliki prtljažnik pa mogu da ga natrpam.

Komšija policajac ode do kola. Onda se vrati do Pavla.

- Dečko, ovo nisu ta kola - zamišljeno ga je gledao.

- Kako nisu, šta pričate?

- Nisu. Imaš saobraćajnu od Pežoa, ali ne ovoga.

- Ostavio sam ga ispred servisa za kompjutere! Znam gdje sam ga ostavio!

- Ovdje je radnja sa tehnikom, servis je niže dvadeset metara...

Marija Reljan

Čarobna pištaljka

- Haa? – Pavlu ništa nije bilo jasno.

- Bane, idi provjeri dolje do kompjutera da nema neki Pežo karavan – reče mirno komšija policajac.

Svi su napeto čekali rezultat.

- Ima! Evo ga... Pročita registraciju koja se slagala sa onom u Pavlovoj saobraćajnoj.

Svi pođoše do auta. Već se skupilo bar tridesetak ljudi, plus oni što su gledali sa prozora.

- Dečko moj! Dobro si prošao! Nije komšinica kriva, nego ti!

A vidi stvarno, isti auti! U dlaku! Samo druga registracija.

- Prolazio neki auto kad sam ja prelazio cestu, pa nisam ni gledao u registraciju. Ko bi se toga sjetio...

Tini je bilo jako neugodno. Oboje su bili krivi.

Pogledi im se sretoše, ona je skrušeno i pokunjeno gledala u njega, pogledom mu se, tako bez riječi, izvinjavajući. On se na to poluosmjehne, malo slegnuvši ramenima, svjesan komičnosti cijele situacije. Kad bude pričao kako je plavuša sa prozora skočila na njega...

- Momak, na kraju tebi dobro sve ispade! Ostade ti auto... i plavuša skoči na tebe... Dobro ti je krenula ova godina! – zavidno zaključi „Ulickani“.

Naravno komentari su padali, ljudi su se pomalo razilazili, Bane je bio uz nju, namrgođeno gledajući Pavla.

Marija Reljan

Čarobna pištaljka

- Ajde Tina, idemo u stan – reče joj nježno. „Ko je ovaj lik? Baš se zalijepio uz nju! Šta će joj biti? Em je pala na mene, em sa dva metra visine?“ ljutito pomisli.

- Izvini... još jednom – reče ona pokunjeno.

- Nema veze, sve se dobro završilo.

- Ti si dobro? Moći ćeš da voziš? Hoćeš da te Bane odveze?

- Ne treba, nisi teška. Dobro sam i mogu da vozim.

- Ih kako nisam... Pa imam preko šezdeset kila... „Vjerovatno dosta toga otpada na gornji dio, doduše, i ostalo je bilo... vrlo lijepo raspoređeno“ šapnu mu nestašni glas iz glave.

- Ajde Tina, ništa mu neće biti! – nestrpljivo ju je vukao „Bane“, obgrlivši je oko ramena.

- Pa onda zdravo – reče ona nesigurno.

- Zdravo – mirno odvrati Pavle.

Sjeo je mirno u očeva kola, prvo bacivši jaknu u prtljažnik jer je strašno smrdila. Obeća u sebi da će oca častiti novim gumama. Zaslužio je zbog ove plavuše što je večeras skočila na njega.

Kud se nije dosjetio, da je malo „pridrži“ dok je ležala na njemu. Kao da je iskočila iz filmova Švedske produkcije... Plava...bujna, uskog struka, slatka...

Nije mogao da skine osmjeh s lica. Odvrne muziku veselo žviždeći...