CIMERKA

Marija reljan

C I M E R K A

...... Šta da vam kažem, načekali ste se, ali vjerujte bila sam prezauzeta.

Ajmo biti pozitivni pa se tješiti da ćemo se (ako nastavim ovim tempom) do duboke starosti moći družiti.

2

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 1.

Uporana iritirajuća zvonjava ga je probudila. Kao tulenje brodske sirene kroz maglu. Pokušao je u polusnu otkriti odakle zvuk dopire. Napokon otvori oči i shvati da je u krevetu i da se čuje zvono na vratima. Koliko je to časova? Pokušao je da razazna brojke na telefonu. Pet puta trepne ne vjerujući da piše 6.53!

Naglo se uspravi u krevetu, što mu izazove tešku glavobolju. Mora da je nešto gadno! Jedva je ustao, navukao jednu nogavicu, napravio par koraka prema hodniku i pokušao da navuče i drugu. Zvono se opet oglasilo.

- Dosta zvonjave, dolazim! - izderao se, ali je to više ličilo na šapat.

Nije mogao da viče koliko mu je glava pulsirala.

Otvorio je vrata i ugledao mladu crnokosu djevojku kako leži na zvonu.

- Da? - podigao je obrve odmjeravajući je.

Dugačka crna kosa, sa toliko ravnim šiškama do obrva ko da su je šišali držeći joj šerpicu na glavi.

Ali crne oči ispod tih šiški... Tužne, velike... fenomenalne. Ostao je bez daha od tog pogleda. Slatka crnkica krupnih i tužnih crnih očiju, možda oko 50-55 kilograma, vrlo lijepo građena. Lice joj je bilo sitnije, sve je na njoj izgledalo savršeno ukomponovano. I dugački nokti, pažljivo nalakirani svijetlijom bojom, uklapali su se sa nježnim rukama.

Nervozno je palcem i kažiprstom povlačila jedan pramen kose gledajući ga upitno. “Šta li radi na njegovim vratima?” pitao se.

- Ej zdravo! - zbunjeno je gledala u polugolog momka ispred sebe.

3

Nije imao majicu na sebi a pantalone su se mogle nazvati jedva obučenim. Plava gusta kosa u teškom neredu, plave poluzatvorene oči, crveni pečati na obrazima, muški nos sa malom grbicom i vrlo čvrsta muška vilica. Grudi su mu bile glatke i jake, razvijene kao da radi fizičke poslove. Mjerio ju je drsko, neustručavajući se što stoji pred njom takav.

Na vratima je bilo Slovačko ili Mađarsko prezime nije bila sigurna.

- Izvini ako sam te probudila... - nije znala kud bi gledala a da ne ispadne da nepristojno bulji u njegove grudi. Vidjela sam noćas oglas za stan... na internetu. Putovala sam cijelu noć i gledala oglase - dodala je pojašnjavajući kolebljivo. Stavio si adresu i broj stana... Piše da se može pogledati popodne, ali sam u gužvi pa...

- Jeste, stavio sam noćas oglas... ali ja tražim cimera. Muško. Ja stanujem ovdje i treba mi cimer – gledao je s visoka. Ona je bila visoka 1.62, a on možda petnaestak santimetara viši od nje.

- Joj, pa nigdje ne piše da tražiš muško! Čeprkala je ljutito po torbi. Piše lijepo "iznajmljujem sobu u dvosobnom stanu".

- Žao mi je, tražim cimera.

Oko nje su stajala dva velika kofera i gomila torbi. I to svi istog uzorka, nekog ultra modernog dizajna. Na prvi pogled ličila je na manekenku u izlogu robne kuće na odjelu Galanterije. Sjeti se Ruske babuške. Tako je i crnokosa izgledala, obučena u tonu sa svojim koferima. Sigurno je potrošila mjesec dana da uskladi ovu kombinaciju na sebi. Trebalo je kupiti torbicu, cipelice, naušnice, i ko zna šta još da sve ovako bude savršeno ukomponovano.

- Uh, baš sam baksuz. Došla sam prije pola časa busom iz Crne Gore.

Studiram ovdje, imam danas ispit i još moram da nađem stan.

4

Ako ne nađem danas, moraću za početak uzeti stan na dan.

- Djevojko spava mi se, ne mogu da ti pomognem.

- Ne znaš nikog ko bi iznajmio? Neko od tvog društva možda? Danima već gledam oglase preko interneta, ali čim nisi u gradu teško išta da nađeš - žalosno je konstatovala.

- Šta da ti kažem... da si stavila svoju sliku u oglas našla bi stan začas – zaključio je odmjeravajući je poluzatvorenim očima od glave do pete.

- Platila bi unaprijed tri mjeseca – stajala je i dalje pokušavajući da smisli novo rješenje.

- Unaprijed? A koliko bi unaprijed maksimalno mogla da platiš?

- Pa možda tri... pa mogla bi i do šest mjeseci – shvatila je da mu je ovo probudilo zanimanje. Da barem odslušam većinu predavanja do kraja aprila. Za ostalo ću se snaći. Ne bi išla kući za tih 6 mjeseci.

- Cijelo vrijeme bi bila u stanu? - ovaj podatak mu nije bio po volji.

- Vjerovatno...

- Ako platiš 7 mjeseci unaprijed našla si stan.

- Kako našla?

- Smeta li ti da stanuješ sa mnom?

- S tobom? Jesi li normalan? Da se pročuje da djelim stan s nepoznatim muškarcem. Da si mi rođak, drug, ili da te poznajem...

- Fin sam, ne spopadam djevojke, daću ti i popust.

- Kakav popust?

- Ako platiš stan i režije unaprijed, imaš sobu za 120 eura mjesečno sa svim troškovima. Imaš internet, grijanje, toplu vodu, struju...

5

- Samo 120? Hmm, trebaju ti pare... - shvatila je u čemu je problem.

Grizla je usnu razmišljajući. Ja bi da pogledam?

- Šta da pogledaš?

- Pa valjda stan... sobu koju iznajmljuješ.

- A to! Ajd' upadaj - pomjeri se s vrata dok se ona trudila da ne gleda u smjeru njegovih poluspuštenih pantalona i golih grudi.

Kad je ušla, on zatvori ulazna vrata.

- A... moje stvari? Ostavićemo ih na hodniku?

- Pa ti si ih ostavila.

- Ostavila sam ih da ih ti uneseš - reče mu prekorno.

- Nisi još platila a već bi me smatrala svojim nosačem! Al' dobro... reče pomirljivo i otvori vrata. Uvuče dva velika kofera, a onda jednu po jednu, tri manje torbe zafrljači jednu za drugom!

- Polako s tim! U tim manjim mi je kozmetika i oprema za kompjuter!

- Oprosti, mislio sam da su krpice.

- Možeš li...da obučeš košulju ili majicu?

Tek je tad postao svjesan da je go do pojasa.

- Uđi ti dok se ja obučem. Ovo pravo ti je kuhinja. Lijevo uz kuhinju je dnevna soba koju ja koristim kao svoju sobu. Desno ti je manji hodnik, kupatilo i druga soba. Ovo iza ulaznih vrata je mali WC, a ovo ostava s desne strane kuhinje.

- Meni kupatilo, tebi WC – pokušala je da iskamči kad se vratio obučen.

- Aj' nek ti bude - složio se nakon nekoliko trenutaka gledajući je.

Koliko vidim u kupatilu provodiš najviše vremena. Cijelu noć si putovala a namontirana si ko da si sad izašla iz kozmetičkog salona.

6

- Hvala - zadovoljno se malo nasmješila.

Njoj je to bio kompliment. Mučilo ga je izlazi li ikako iz kupatila. Ako nikako drugačije ne bude išlo, kupaće se kad ona spava.

- A kako ću se ja kupati i prati veš? - ipak upita da to raščiste.

- Možeš ga koristiti kad nije zauzeto. Samo moraš srediti za sobom. Ja neću prati za tobom.

- Hmm... "daj Bože da ja ne budem morao sređivati za tobom" razmišljao je u sebi.

- Imaš li veš mašinu? - pitala je vireći u kupatilo.

- Iza vrata, ja je ne znam uključiti, ako ti znaš samo izvoli. Obično mi je majka uključi kad svrati.

- Koliko ti često svraća majka? - upitala je zabrinuto.

- Kad joj kažem da sam našao cimera neće dolaziti. Prošli cimer je isto znao uključiti veš mašinu.

- Šta je bilo s njim?

- Pa... morao je da ode, zapao je u neke dugove... Evo ovo je tvoja soba – otvorio je vrata prostrane sobe. Uz vrata je bio veliki bijeli ormar koji se protezao cijelom dužinom sobe sve do prozora na suprotnom zidu.

Krevet se nalazio desno od ulaza, sa jednim noćnim ormarićem smještenim uz njega. Radni sto je bio na suprotnoj strani, do prozora i balkona. Na zidovima su bile fine moderne tapete.

Soba je bila sasvim zadovoljavajuća. Na balkonu je vidjela sušilicu za veš, a svidjelo joj se što imaju posebno kupatilo i WC. - Kuhinja je uska, sa trpezarijom. Još je ostala moja soba, drugo si sve vidjela - stao je ispred vrata svoje sobe očito nemajući namjeru da joj pokaže kako izgleda.

7

Slegnula je ramenima. Ko zna kakav je nered bio u njoj...

- Ovako... ja sad moram na ispit. Imam još 40 minuta da stignem. Je li ovo u oglasu tvoj broj?

- Jeste.

- Dobro, onda kad završim zvaću te i doći u stan. Ili da se nađemo negdje napolju? Sad ti moram ostaviti prtljag jer nemam gdje s njim.

- Ovdje ćeš ostaviti?

- A šta ti predlažeš? Da sve vučem sa sobom na fakultet?

- OK, dogovoreno. Čim završiš zovi me - morao je što hitnije da uplati.

- Hoću da sastavimo ugovor.

- Ugovor?

- Nego? Sastavićemo ga kad se dogovorimo o uslovima, ti ćeš potpisati.

Da me izbaciš napolje, a dala sam ti pare... I daa... ja sam... Smiljana.

- Smiljana? Ja sam Adam. I nemam Evu. - Hmmm... nemaš para pa nemaš ni Evu - zafkne ga pošteno.

Uzdahnuo je rezignirano. Ali nije imao trenutno bolje rješenje. S njom će malo uvesti reda u svoj život. Neće moći cijelu noć igrati poker i praviti zabave u stanu. Imao je izgovor pred društvom, bio je dekintiran.

A račune nije platio za posljednja tri mjeseca. Plus ga je bivši cimer zavrnuo za dvije kirije. Nije to smio priznati roditeljima. Već je bio u manjku nekoliko stotina evra, potrošio je sve što je zaradio a nije imao ideju ni kako da preživi ovaj mjesec. Možda će ovo s njom proći dobro.

Pretjerao je prošlu godinu skoro ništa ne radeći samo se provodeći.

8

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 2.

Odradila je dosta dobro pismeni dio ispita. Čim je izašla iz amfiteatra nazvala ga je.

- Jesi li položila?

- Polagala sam prvo pismeni, ako mi ocjena bude osmica ili viša, ne trebam polagati usmeno. Vidjećemo. Možeš li da dođeš do mene na fakultet?

- Mogu, a zašto? Predomislila si se? Da ti doteglim kofere?

- Nisam se predomislila. Nego sam srela djevojku koja ima za mene jako važnu skriptu. Posrećilo mi se da je vidim danas, ali ona sad ima ispit i biće gotova tek oko podne. Moram je sačekati da mi ne promakne, nije ni ona odavde.

- Dobro, dolazim.

Nakon skoro sat vremena kad je već peti put pogledala napolje vidjela ga je kako sjedi na biciklu, održavajući ravnotežu nogama.

- Jesi li gotova?

- Nisam, dok je čekamo ajde da se dogovorimo oko uslova.

- Može.

- Hoću bravu sa ključem.

- Bravu? - podigao je obrve iznenađeno.

- Alo! Ja sam žensko, ti si... možeš, ne daj Bože, da popiješ ili da ti dođu drugari... Bojim se, hoću da mogu zaključati sobu.

9

- Pa ne treba ti brava, bolja ti je reza.

- Tačno! U pravu si, hoću bravu i rezu.

- E je...ga!

- Dalje... - rekla je gledajući ga opominjuće...

- A ja hoću da zapamtiš da ne smiješ prići mojim stripovima, ili da ti nije palo napamet da nešto baciš. Što nije tvoje ne diraj!

- Stripovima? Kakvim stripovima?

- Vrijednim. Nemoj da pomisliš neka starudija pa da baciš ili iscijepaš.

Neki stripovi vrijede nekoliko stotina eura. Sve što uništiš platićeš.

- Dobro, dogovoreno. Mogu li ja sad nastaviti? Platiću ti odmah za šest mjeseci s tim da dobijem gratis mjesec dana. Ali ću možda otići kući u januaru kad mi završi ispitni rok. Da se malo odmoriš od mene nekoliko dana. To još nisam sigurna, ako budem mogla, ne znam sada kakva će biti situacija.

- Znači sedam mjeseci? A režije?

- Platiću ti režije tri mjeseca unaprijed kad ti već trebaju pare ali mi prvo moraš pokazati da si sve račune do sada izmirio.

- Nisam! Zato mi trebaju pare "biserko"! S čim da platim ako ti meni ne platiš!

- Koliko si dužan?

- Tri mjeseca nisam platio ništa – bio je iskren.

- Dobro, spremi račune. Sve što se naknadno pojavi moraćeš sam platiti.

Zato bolje mi pokaži sve. Plati od para za stanarinu koje ću ti dati. Kad mi pokažeš da si platio, daću ti pare za režije. Tri mjeseca unaprijed. I svaki mjesec mi moraš pokazati da su plaćeni.

10

- Dogovoreno. Ti ne smiješ prčkati po mojim stvarima, ne tiče te se jesam li usisao ili spavam na podu.

- Nema pušenja u stanu.

- Malo morgen nema!

- Nema! Puši na balkonu.

- U mojoj sobi mogu šta hoću!

- Dobro... u svojoj sobi. Nemaš ni za hljeb a pušio bi!

- I nema prigovaranja, nisi mi žena!

- Ma nema dovođenja djevojaka! Prigovaraću ti koliko hoću! Imam pravo! - žestila se.

- Pa šta sam ja, talac?! Ma odbi mala! - izazivao je.

- Ako imaš stalnu djevojku može da dolazi i spava, ako se smjenjuju ne dolazi u obzir! Neću da mi po kupatilu defiluju nepoznate djevojke!

- Šta li si sve zamislila u toj glavi da me ucjenjuješ!

- Ja moram da učim. Potrebni su mi uslovi za to. Ti si apsolvent?

- Aha. Već dvije godine – osmjehnuo se mangupski gledajući je zvjezdastim očima. Ostala su mi još tri ispita.

- Prišla im je djevojka sa skriptom. Malo su pričale, on je čekao po strani. Dala joj je 50 eura.

- Platila si?

- Nego? Ko će ti dati za džabe? Skratila sam sebi dva semestra muka.

Odslušam predavanja, naučim skriptu i izađem. Djevojka je super, već smo sarađivale. Mnogo mi je pomogla. Trebaju joj pare, ima nas nekoliko provjerenih koji joj plate pa se ona iskreno potrudi i pomogne nam. Kad god položim u prvom roku još je častim.

11

- Svaka čast crnooka. Držiš se časno dogovora. Ajde sjedaj na biciklu pa da idemo.

- Gdje... gdje da sjednem? - gledala je zbunjeno. Imao je mušku biciklu sa visokom prečkom. Nazad nije imao montirano žičano sjedalo.

- Pa ispred mene? Gdje bi ti? Možda da ti voziš a da ja sjednem ispred tebe?!

- Hmm... dobro. Koliko imamo do stana?

- Pa ići ćemo prečicom, nije toliko daleko. Desetak minuta.

- Moram kupiti nešto za jelo. Skoro ništa nisam jela danas.

- Auu! Pa možda bi mogla da častiš, položićeš ispit, našla si stan...

- Toliko si dekintiran da tražiš da te žensko časti? Blago meni što si džentlmen.

- Pa mi smo u poslovnom odnosu. Što bi ja tebe častio, nisi mi ženska.

- E blago meni što nisam – uzdahnula je. Ajde idemo negdje da jedemo.

Znaš li ti neku dobru piceriju usput?

- Znam super restorančić, dvije busne od stana. Za deset minuta smo tamo.

Vozio je sigurno i mirno. Mirovala je i držala se dobro da ne ispadne.

Kosa joj je vijorila pa je nekad morao da izmiče glavu jer bi mu njeni pramenovi zaklanjali pogled. Napokon je približio glavu njenoj tako pritišćući kosu uz njen obraz da ga ne ometa u vožnji... Govorila je sebi da je ovaj njegov gest obraz uz obraz, ipak opravdan, smetala mu je njena kosa.

Naručili su ćevape u lepinji i kebab sa prilozima. Dvije po njenim shvatanjima ogromne porcije. Ali sve je stvarno izgledalo jako ukusno.

Jeo je ko da nije mjesec dana vidio hranu.

12

- Pa kad si ti posljednji put jeo? - gledala ga je sumnjičavo.

- Ovako rasterećeno s uživanjem, nisam već nekoliko mjeseci. Kriv sam, priznajem. Pretjerao sam sa boemskim životom posljednju godinu dana.

Ti si me malo otrijeznila.

- Reći ćemo da sam ti rođaka. Moraš me čuvati, nema boravka u stanu drugim osobama. Ne mogu spavati, niti biti više od nekoliko časova.

Moraš ćutati o meni. Ne znam šta još da kažem majci. Tražiće da vidi osobu s kojom stanujem.

- Nema problema, možemo joj pokazati sliku moje sestre. A otac?

- Šta otac?

- Pa šta će ti on reći? Ovi vaši su dolje opasni...

- Ne... brini za njega. Ne živim s njim. Živim s majkom... djedom i bakom.

- Aaa tako...

- Zaboravila sam reći da frižider dijelimo. Ja ću desnu stranu a tebi lijeva, jer ćeš čim otvoriš vrata zgrabiti prvo što ti padne pod ruku.

- Ma eto ti ga cijeloga! Hoćemo li sad u stan? Umorila si se, pa da možeš da se raskomodiš.

- Može, krepana sam.

Biciklu je povezao liftom u stan. Držao je na balkonu dnevne sobe.

Usput je uspjela virnuti u njegovu sobu, bila je dosta velika, sigurno pet metara dugačka. Imao je dva trosjeda u sobi, stakleni regal sa dosta knjiga i stripova, veliki radni sto, veliku televiziju... A ono što joj je privuklo pažnju bio je veliki sto za bilijar na dnu sobe, uza zid koji je skoro cijeli bio u staklu i koji je dijelio sobu i balkon. Tipična muška soba.

13

- Pronađi tu u ormaru posteljinu koja ti odgovara – pokazao joj je ugrađeni zidni plakar u hodniku.

- Ne treba mi, imam ja svoju. Samo mi treba jastuk, kupiću ja sutra sebi, volim kvalitetan jastuk, da je malo veći.

- Uzmi jastuk koji hoćeš. Imaš dva u ormaru u tvojoj sobi.

- Ko će prvi da se tušira?

- Večeras imaš čast prva, kupatilo je tvoje. Ja sam se istuširao prije polaska u grad. Čak sam i oribao kadu koliko sam znao.

Svi koferi su bili u njenoj sobi. Morala je da smisli šta da kaže majci.

Pokazaće joj neku svoju drugaricu i reći da s njom stanuje. Javila joj je da je uspjela naći stani i da mora platiti unaprijed. Ali da gazdarica nije često u stanu, pa će imati uslove za učenje.

Još je malo sredila kupatilo, napravila spisak šta treba kupiti, na brzinu namjestila krevet i legla. Iz stana se ništa nije čulo. Pustio je na miru da se raspremi. Ipak je stavila stolicu uz vrata i dva kofera na nju da se osigura.

Probudila se gledajući gdje je. Sanjala je "gazdu", da se nešto smije i da je zafrkava. Čula ga je da razgovara na telefon. Miris cigarete i kafe je došao i do nje.

- Dobro jutro, kako si spavala? - gledao je obučenu u pristojnu trenirku kad se pojavila oklijevajući pred njim.

Naravno papuče, majica i trenirka si bile u odgovarajućim tonovima. Sve složeno po propisima mode. Nije bila našminkana, odahnuo je kad je shvatio da bez šminke izgleda isto onako slatko i lijepo.

- Vidiš, prepoznao sam te iako si sad bez šminke. Bojao sam se kad se jutros probudiš da neću znati s kim trebam da "poslujem".

14

Sa onom namontiranom ili ovom jutarnjom bez šminke.

- Dobro jutro i tebi. Spavala sam sasvim dobro s obzirom koliko sam bila umorna. E sad kad si uspio da me prepoznaš i ne plašiš me se u ovom novom, jutarnjem izdanju, hoćemo li da odemo u nabavku i da sklopimo ugovor?

- Kako ti kažeš.

- Treba li šećera, kafe...

Obišla je u njegovoj pratnji cijeli stan i napravila spisak.

- Imaš li štampač? Da nam otkucaš ugovor.

- Imam. Dobro kad si navalila izdiktiraj mi šta hoćeš da piše.

- Već sam ga sastavila, fale samo tvoji podaci.

Popunio je podatke, ištampao ugovor, dok je ona razgovarala sa majkom i pila kafu.

- Evo pročitaj – pružio joj je.

Uzela je olovku i potpisala oba primjerka.

- Sad ti popiši – pogledala ga je izazivački.

- Vjerovatno je osjećaj isti kada potpisuješ kod matičara - pogledao je negodijući, ali je ipak nervozno potpisao.

- Ne bi znala. Probaj pa mi reci.

- Vrlo smiješno. Da se poljubimo? Da zapečatimo dogovor - upita sugestivno.

- Zapečatiću ja tebi...

- Dobro kad nećeš... Sad ide veseliji dio... da mi izbrojiš pare.

- Sad ide dio gdje mi pokažeš koliko računa nisi platio...

15

Dok je on tražio račune po fioci, ona je stavila već pripremljenu sumu za stanarinu na sto.

- Kad platiš donesi račune, daću ti pare.

Odahnuo je napokon i poplaćao sve. Moraće nešto da nađe da radi za praznike. Kakav je baksuz! Mislio je da će s društvo negdje na planinu...

Poslagala je hranu u frižideru na svoju stranu. Vrtio je glavom pitajući se kako će to zapamtiti. Po stanu su osvanule plave i crvene trake i natpisi. Crveno njeno plavo njegovo.

Slijedeća dva dana su se rijetko sretali jer je ona jurila da nadoknadi propušteno. Kasnila je petnaest dana na predavanja. Otišla bi ujutro dok bi on spavao, sreli bi se kad bi došla umorna sa faksa popodne. Uveče bi on izašao, pa su se ustvari sretali većinom samo popodne.

Izbjegavao je drugove pravdajući se da je u nekom poslu. Svi su uzimali zdravo za gotovo da je vikendom obično bio sastanak kod njega u stanu.

Tu bi pili, kartali, gledali utakmice, igrali igrice... Kad su ga nagovarali da izađu na piće ili žurku pravdao se da je trenutno bez love.

U petak popodne čuo je kad je ušla u stan. Pričala je s nekim u hodniku. Izašao je da pogleda ko je s njom. Muškarac, oko četrdesetak godina, neka grdosija ko iz šume izašla, stajala je nasred hodnika držeći bijeli dugački ormarić u rukama. "Gdje li je navatala ovog" čudio se.

- Ovo je moj rođak - predstavila ga je kad ga je ugledala. Imam povjerenja u njega. On će ćutati o našem "aranžmanu", a ti ako nešto skriviš... vidiš njega - napućila je usne osvetoljubivo.

Rođak se mirno osmjehnuo klimnuvši mu glavom za pozdrav. Žene, kao da mu je poručio pogledom...

- Usput, on će mi namjestiti brave na vrata.

16

- Brave? Pa koliko njih?

- Na ulazna novu, neću da neko još ima ključ od stana, na ova od malog hodnika što dijeli moju sobu i kupatilo od velikog hodnika i na moju sobu.

- Pa jednostavnije bi bilo da onda zakatančiš mene pa da se ti možeš slobodno kretati po stanu – ironisao je.

- Dobićeš sad ključ od ulaznih vrata. Hodnik ću zaključavati samo ako sam ja u stanu a ti imaš muške goste. Neću da mi idu u kupatilo ili da pogreše pa uđu u moju sobu.

- Jutros sam te čuo kako učiš naglas. Budi tiša... i ja moram učiti.

- Jesi li učio ili spavao? Bilo je deset prijepodne. Ali dobro ako ti smeta... dva dana ću ja učiti na fakutetu, dva dana ti idi na svoj ako ti smeta.

- A vikendom?

- Šta bi ti vikendom? Da ja nestanem da se ti možeš olokavati i kartati.

Ne, ne ti ideš kod majke da ja mogu da se odmorim na miru i učim. Ili nađi posao.

- Pa za posao mi treba stan.

- Pa šta to radiš?

- Dajem repeticije i polažem ispite za druge.

- Štaa? Pa ti si kriminalac!

- Jesam nego šta. Nema mi ravna! Zato se bakćem tu s tobom umjesto da vozim BMW. - Svejedno je to kriminal.

17

- Šta je kriminalno ako položim nekom ispit koji mu nikad u životu neće trebati?

- Ti nisi normalan! I još mi to kažeš u lice.

- Ma idi u časne sestre kad si takva svetica!

Pogledala ga je preneraženo i odmarširala u sobu zalupivši vratima. Čula je kako je zove da se vrati ali nije htjela popustiti. Ljutila se i na sebi "nisam normalna s kim sam ja odlučila stanovati"! Ali nije imala drugog izbor za sada.

18

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 3.

U subotu je opet negdje poranila. Već u deset, kad je ustao, nije bila u stanu. Ali ga je u kupatilu čekalo iznenađenje.

Polubudan krenuo je na tuširanje, stao ispred kade i počeo da se skida.

Udario je rukom i glavom u nešto. Trgnuo se i susreo oči u oči sa njenim grudnjakom. To ga je probudilo. Okačila ih je na malu sušilicu montiranu iznad kade. A na drugom konopcu uredno su bile poslagane čarape raznih boja. Uzdahnuo je mučenički. "U šta sam se ja uvalio" uzdisao je. Kako da se istušira sada? Izbjegavajući da gleda, pokušao je da sklopi sušilicu. Nije išlo. Odustao je od tuširanja. Valjda će brzo doći da raščisti ovo... Znači, zato se čula bušilica juče. Mislio je da je zbog brava koje je njen rođak mjenjao po stanu ili ormarića kojeg je postavila u kupatilo jer joj je trebao "prostor" za kozmetiku.

Uskoro se oglasilo zvono na vratima. Mahinalno je pitao ko je.

- Ja sam, otvori - začuo je glas svoje majke s druge strane vrata.

Sjeti se grudnjaka po kupatilu. Šta sad da radi? Srećom, uspio je objasniti da "mora u grad" pa su zajedno napustili stan kad je preuzeo paket. Pohvalila ga je da kuhinja i hodnik izgledaju mnogo urednije nego inače. "Skromno" je objasnio da se malo potrudio dovesti stan u red.

Smiljana se vratila iz kupovine brže nego što je planirala. Sjetila se da nije prebacila veš iz kupatila na sušilicu u svojoj sobi. Oprala ga je ručno sinoć, pa je sve okačila da se cijedi iznad kade do jutra. Računala je da on po noći neće ulaziti u kupatilo.

Njega nije bilo u stanu. Uh! Je li bio u kupatilu? Možda nije vidio.

19

Pošto je bila sama, nazvala je majku pa su dugo i slobodno pričale i gledale se preko tableta. Pokazala je majci stan.

- Smiljo... tvoj otac je pitao za tebe...

- Šta hoće?

- Samo da zna gdje si, treba li ti išta, jesi li dobro...

- Nemoj slučajno da mu kažeš moju adresu!

- Znaš sama, kad on nešto odluči da sazna, da ga niko ne može sprečiti. Čim bi se spomenuo njen otac živci bi joj skočili do plafona. Zato je pronašla usisivač, usisala sve osim njegovog "brloga", oprala i sredila kuhinju i hodnik a kupatilo i njena soba su već bili pospremljeni prethodnih dana.

Osjećala se usamljeno. Nazvala je drugarice u Podgorici, ali su one krenule u grad pa joj nije bilo zgodno pričati. Svi su negdje otišli samo je ona ko samotnjak sjedila u praznom stanu. Nedostajala joj je majka i djed i baka. Već je bilo skoro devet uveče a on još nije stigao.

Prošle godine je stanovala sa dvije djevojke pa joj je bilo fino. Popile bi kafu, pričale o momcima, zafrkavale bi se. Bile su dosta fine i disciplinovane djevojke, izlazile su često u grad, ali nisu pravile probleme. I pažljivo su kao i ona trošile pare. Tako su i njoj olakšale prvu godinu. Ona je često znala majci da pokaže gdje je, s kim je, preko kamere, znajući da se brine za nju. Bila je njeno jedino blago, to joj je milion puta rekla.

Gdje li je on? Iako se "oteo kontroli" bio je vrlo inteligentan i mogao je da promjeni pravac svog života kad to poželi. Vidjela mu je to u očima.

Zaključila je da se dosađuje čekajući pravi trenutak da odraste, krene novim putem i promjeni život.

20

Nije ga se ni plašila jer je osjetila da zna granicu, da neće ništa pokušati i da će je poštovati. Sjetila se kako je mangupski, nonšalantno spustio svoju glavu uz njenu dok su se vozili na biciklu. Osmjehnula se sjećajući se te scene. Nikada se nije osjećala tako lijepo. Zaključila je da je ljepotu tog trenutka preuveličala u svojoj glavi. Sigurno zbog umora i stresa koji je doživjela tih dana.

Kod kuće su se svi bojali njenog oca kad bi saznali čija je ćerka. Niko joj se nije usudio prići. Osim nekih neozbiljnih i umišljenih tipova.

U sobi nije imala televiziju, a on joj nije ponudio da gleda njegovu, pa joj je jedina zanimacija bilo ili učiti ili se odmarati uz internet.

Učiti joj se nije dalo, jer nije mogla da ne misli na oca. Ma kakvog oca, bio je jedna pokvarena bitanga a ne otac.

Sjela je na krevet, pustila muziku i uključila laptop. Pokušala je da se konektuje ali nije išlo. Šta je sad? Opet je probala nije išlo. On joj je namjestio prvi dan sve što treba ali sad nije radilo. Pričao joj je o nekim dugmadima ali nije zapamtila šta treba pritisnuti na modemu.

Poslala mu je poruku. "Hoćeš brzo kući? Ne radi mi internet."

"Srediću kad dođem", stigao je odgovor.

"Hoće li to biti brzo? Treba mi internet."

"Probaj ga resetovati možda proradi".

- Gdje si? - nazvala ga je i pitala kad se javio.

- Evo nje opet! - eksplodirao je nervozno. Da je baba slala djedu poruke "gdje si", "šta radiš", "što se ne javljaš" ne bi bili 50 godina u braku!

- Molim?! Pa dobro onda! Neću te više zvati - tresnula je telefonom o krevet.

- E sad će da se duri tri dana – uzdahnuo je mrmljajući sebi u bradu .

21

Gledao je oko sebe da ne bi ko primjetio šta se događa.

Došao u stan, već su prošla dva časa, bio je malo pod gasom ali manje nego inače. Bojao se da nešto ne istrtlja pred drugovima. A nije htio ni da preplaši nju.

Nije upamtila kako se restartuje modem pa je on to uradio. Sve je nakon toga proradilo normalno. Otišao je u kupatilo da se istušira, da poslije ne smeta njoj. Nedjelja je, pa neka se baškari po stanu i turpija nokte ako to voli. On će kad se probudi otići do svojih na ručak. Već im je javio. Bila je izgleda dobra djevojka po onome što je do sada vidio. Previše je ozbiljno razmišljala za svoje godine.

********* Ujutro je svanulo lijepo i sunčano pa je odlučila da prošeta do pijace.

Zbunilo je juče kad je našla brdo hrane i povrća u kuhinji i frižideru.

Nije pazio čija je koja strana nego je složio po cijelom frižideru.

Vjerovatno su mu roditelji poslali.

Vratila se oko 11 u stan, on je već bio spreman kao da nekuda žuri.

- Došla si – kolebljivo je rekao gledajući je ljuti li se još na njega.

- Došla, došla... a vidim došao i ti! Ko zna kad, i već si spreman za drugi "teren" – preko volje mu je dobacila.

- Idem kod staraca na ručak, trebaju mi neke stvari od kuće... popravio sam ti internet i napisao pored modema gdje trebaš pritisnuti ako bude problema.

- Mogu li posuditi štampač od tebe? Treba mi samo nekoliko strana da odštampam, kupiću ti boje i papira ako mogu i ja da ga koristim.

- Možeš slobodno, samo ga spojiš na svoj laptop...

22

- Možeš li mi ti to prikačiti?

- Mogu, ajde donesi laptop da ti instaliram štampač na njega.

Otrčala je u sobu po kompjuter, namjestio je sve ne pričajući puno. Bilo joj je čudno što je odjednom popustljiv i vrlo susretljiv. Radili su sve blisko jedno uz drugo, što je dovodilo u nedoumicu. Sjedila je na stolici, on se oslonio na njen naslon, prateći proces i govoreći joj šta dalje da radi. Opet se sjetila onoga na biciklu. Opet mu je glava bila uz njenu.

Nekako se čudno osjećala zbog toga. Nije mogla da objasni sebi to.

- Ako ti nešto treba slobodno možeš ući u moju sobu, neću je zaključati – zafrkavao je. Bila mi je majka i donijela mi dosta hrane, što ti se svidi slobodno uzmi jer ja to ionako dijelim sa drugovima.

- Dijeliš? - i po svemu do sada je zaključila da je vrlo kolegijalan i spreman uvijek pomoći. Zato i jeste stalno bio bez para.

- Ako ćeš ti prati kuhinju i suđe, dijelimo hranu – šalio se gledajući je nekim specijalnim pogledom koji nije mogla protumačiti.

- Možemo probati, što nedostaje ja ću kupiti da dam svoj doprinos. I održavaću kuhinju. Ne bi da nam ti pereš sudove – šaljivo se složila.

- Dogovoreno – tiho je rekao gledajući je dugo u oči. Spustila je zbunjeno pogled ne znajući šta bi više rekla. Štampač je završio instalaciju pa su se prenuli iz te čudne situacije.

23

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 4.

Mir je kratko trajao, već početkom nove sedmice postalo je teško tajiti njihov sporazum. Samo što je ona otišla na fakultet začulo se zvono na vratima. Morao je da ustane i vidi ko je toliko uporan. Otvorio je vrata s čuđenjem gledajući prosjedog, fino dotjeranog, namrgođenog tipa.

Zaledio se kad je shvatio da iza njega stoje dvojica "gorila". Izgledali su kao utjerivači dugova. Nije mogao da se sjeti ko bi poslao na njega gorile. Možda traže bivšeg cimera.

- Izvolite? - trudio se da zvuči smireno.

- Zdravo momak. Jesi li ti vlasnik stana?

- Ko pita?

- Ja pitam! - zareža na njega. A ako pitaš ko sam ja, bolje ti je da odgovoriš na ono što sam ja tebe pitao, nego da ti mene pokušavaš ispitivati. Dakle da ponovim, jesi li ti vlasnik?

- Jesam, ja sam. I šta s tim?

- Stanuje li ovdje s tobom Cmiljana Dapčević?

- Prvo da čujem ko ste Vi. Ne dajem informacije ni o kome i ne drukam.

Dakle?

- Ja sam Cmiljanin otac.

- Otac? Nije mi jasno zašto je zovete Cmiljana, je li to neki običaj dolje?

Zašto je ne zovete Smiljana kad se zove Smiljana.

- Ne zove se Smiljana nego Cmiljana...

- Vi to stvarno? Hahaha... meni je rekla Smiljana. Piše i u ugovoru tako.

24

- Znači stanuje s tobom?

- Ne stanuje sa mnom nego je iznajmila sobu u stanu. Svako ima svoju sobu. Cimeri smo.

Izgleda da to zgodnom nije dobro sjelo. Odjednom dvojica gorila krenu prema njemu. Stadoše pet sanitimetara od njega dok ih je gledao iznenađeno.

- Pomjeri se momak da prođemo – promrsi kroz zube ćelavi.

Ne čekajući da se on skloni malo ga rukom gurnu i uđe u stan, za njim uđoše druga dvojica. Nije stigao da se okrene, razmilili su se po stanu ko mravi.

- Ovo je izgleda njena soba šefe.

- Ne spavate zajedno? - pažljivo ga je posmatrao.

Nije riječi izustio na to pitanje.

- Ovako ćemo momak. Je li ti dosta hiljadu eura da se iseliš iz stana?

Nađi sebi stan, ona neka koristi ovaj. Njoj složi priču da moraš negdje otputovati. Povremeno svrati da me izvjestiš šta se dešava s njom.

Da nije bio dobar pokeraš pao bi na pod. Ovako je mirno gledao u njega.

Procijenio je da ima blizu šezdeset godina. Znači da je Smiljanu, ups!

Cmiljanu, dobio oko četrdesete. A nije živio s njima. Možda mu je njena majka ljubavnica.

- Jeste li sigurni da je to dobra ideja? Ja mogu ostati, i za 500 eura je čuvati i slati vam izvještaje. Ovako, ako odjednom odem postaće joj sumnjivo. Ko će je čuvati kad bude sama? Mogu ona i drugarice dovlačiti momke i raditi šta žele. Ovako smo postigli dogovor da ona neće nikog dovoditi osim drugarica sa fakulteta.

- Dogovorili ste se? Hmm... - suzio je oči ispitivački ga gledajući.

25

Kartaš? Pregovaraš kao da dobro igraš poker. Drogiraš li se?

- Znali bi već da se ja drogiram. Imate Vi svoju obavještajnu službu.

- Hmm... dobro, prihvatiću tvoj predlog za sada. Ako je samo pogledaš... ne treba da ti pričam šta će ti se dogoditi.

- Cmilja je gadna na Vas. - Jel'? A i lijepa je na mene.

- E i to je istina – složio se, nije vrijedilo da mulja.

- Imaš sreće što mi se sviđaš.

- Izgleda da kćer i otac "naginju" istom tipu ljudi.

Vidio mu je skriveni osmjeh u dnu oka. Sigurno mu se svidjelo ono "kćer i otac". Ćelavi se namrgodio na njegovu aluziju. Smrknuto ga je fiksirao očima.

- Imaš Slovačko prezime. Tvoji su Slovaci?

- Jesmo, Slovaci smo.

- Slovaci su jako vrijedan narod.

- Valjda sam ja crna ovca. Nisam vrijedan.

- Da, ti si inteligentan. To te malo i ometa. Pametnim ljudima brzo dosade uobičajene stvari. Ali bićeš ti dobar kad ti prođe ova mladalačka faza.

Opet se iznenadi koliko je čovjek pronicljiv. I opet se sjeti nje. Bili su jako slični i likom i karakterom.

- Kad protekne mjesec dana dobijaš svojih 500 evra. Bolje da mi sam javiš ako ima nešto, kad ti je zgodno. Barem dva puta sedmično. Pazi kako joj je na fakultetu i dostavi mi njen raspored časova i sva kretanja.

Jel' jasno?

26

Klimnuo je glavom potvrdno.

- Čujemo se uskoro – krenuo je prema vratima.

- Ne rekoste mi kako se zovete... Cmiljan?

- C,c,c... momak, sreća tvoja što mi se sviđaš – još jednom ga je prostrijelio pogledom i izišao iz stana vrteći glavom.

On je ostao sjediti i razmišljati u šta se uvalio zbog dugova i slatke male crnooke Cmilje... A ko joj dade ime nenormalno... Pitao se na koji način da se iz svega ovoga izvaditi. Umjesto da rješava probleme njemu se situacija svaki dan sve više komplikovala.

Ona se vratila oko dva popodne i zatekla ga u stanu.

- Zdravo, šta radiš? - upitala je veselo.

- Pa zdravo... Smiljana. Ili si Cmiljana?

- Molim? - gledala ga je krupnim očima.

- Imala si posjetu. Zgodan matorac od šezdesetak godina koji tvrdi da je tvoj otac.

- Prokletnik!

- Za oca tako kažeš?

- Ne želim da imam ništa s njim!

- E pa neće moći tako, pošto te je on napravio i dosta ličiš na njega.

- Ne ličim! Da nisi više kontaktirao s njim i davao mu nikakve informacije.

- Znači on ti je stvarno otac? Nisam znao da je tako mator. A najvažnije Cmiljo mila... znaš li šta si mi zaboravila reći dok si pokušavala da sniziš stanarinu?

27

- Šta sam zaboravila?

- Da ima para ko blata! - ljutito se izderao. A ti mi se tu snebivaš i cjenkaš ko da nemaš za hljeb!

- Neću njegove pare. Gadi mi se i on i pare. Živim s majkom. Isplaćuje mi alimentaciju koju ja ne podižem i ponudio se da mi plaća studiranje. Šta si mu rekao da čujem? Je li te ispitivao? Čudi me da te je ostavio na miru.

- Pa morao sam mu obećati da ću te čuvati kao kap vode na dlanu.

Naravno ako ti se neko usudi da pogleda njegovu princezu rekao je da će mene skratiti za glavu jer te nisam čuvao.

Dio o tome da će dobiti 500 evra mjesečno da mu javlja njeno kretanje je prećutao. Matori je zaključio da mu on može biti od koristi više nego da ona stanuje sa nekom djevojkom. Pa da zajedno izlaze i dovode ko zna koga u stan. Posebno ako ona ne poznaje tu djevojku.

- Majka mi je bila mlada, druga godina studija, praksu je odrađivala u hotelu. Tamo ga je upoznala. On je bio 19 godina stariji, lažov i prevarant. Bila je divna, pametna, odgojena a onda je naivna nabasala na bitangu od mog oca i nasjela na njegove laži! Zato ga više ne spominji.

Mi ga u kući nikad nismo spomenuli.

- Ko zna kakva je čija sudbina Smiljo – ozbiljno je gledao. Meni se čini da se tvoja majka ne kaje što ima tebe. I da je srećna što si se rodila. Čudni su putevi Božiji.

- Ne kaje se, kaže mi uvijek da sam ja njeno jedino blago...

- Eto vidiš, tako da i matori nije toliko grešan. Evo i ja sam srećan što si se rodila.

- Ti? Zašto si ti srećan?

28

- Pa gdje bi našao takvu naivku da mi plati stan i dugove – zafrkavao je.

- A jest u pravu si! Druga ti ne bi dala ni za hljeb a ja s mojim dobrim srcem odmah se smilovala – smijala se s njim.

- Ajde da vidimo šta ima u frižideru pa da nešto ručamo.

- Ti da doručkuješ ja da ručam...

- Još mi nešto nisi objasnila...

- Šta sad?!

- Ko ti dade ime Cmiljana?

- Djed. Po svojoj majci. Znaš li šta je smilje, ljekovita biljka? U stara vremena su to naši zvali cmilje. Otuda potječe i ime Cmiljana. Imaš li još šta da pitaš?

- Čim se sjetim javiću se...

******** Ujutro je imala predavanja od deset. Spremala se u kupatilu kad je čula da se kreće po kuhinji.

- Jesi li ti to ustao ili samo mjesečariš?

- Moram nešto da obavim. Ima li još kafe? Je li ovo tvoja u crvenoj šoljici?

- Samo se posluži, neću sad da pijem nego kad se vratim. Volim hladnu kafu. Skuvaću drugu pa nek' me čeka.

- Toplo je napolju, odbaciću te na fakultet. Ajde požuri.

- Moram da se sredim, još mi 15 minuta fali.

- Pazi samo kad crtaš obrve da ne ispadnu ko blatobran od bicikle!

29

Mogu gledajući u tvoje obrve da lupim u drvo.

- Ahaha... budalo jedna!

Da je malo zafrkava vozio je malo žešće. Držala se grčevito ništa ne govoreći.

- Kako si danas vozio skoro sam pala sa bicikla – ljutito mu je obrusila kad je stao ispred njenog faksa.

- Pa studiraš medicinu, možeš se sama liječiti – dobacio joj je izazivački dok je koračala bijesno prema ulazu zgrade.

Samo je zabacila kosu i pogledala ga kao njen otac juče. Osmjehnuo se na to, bila je slatka sa tim krupno razgoračenim crnim očima.

Vratio se u stan jer je očekivao druga s kojim je kartao. Bili su raspoloženi da naprave žurku i odigraju jednu partiju pokera. Moraće njoj objasniti da ih ne može odbiti.

- Vidi... imam malo komplikovanu situaciju trenutno. Tu je kod mene... moja rođaka. Nije uspjela da nađe stan pa će tu biti neko vrijeme. Ne mogu baš da pravim žurku, moramo se malo prilagoditi - pokušao je objasniti situaciju kad je ovaj došao u stan.

- Opa... pa ti tajiš nešto. Znači rođaka? Jesi li siguran u to? Odakle je?

- Iz Crne Gore.

- Imaš rođake u Crnoj Gori?! A u kakvom ste vi to rodu?

- Po babinoj liniji! Šta te boli uvo kakvi smo rođaci!

- Dobro, ne šizi odmah. Kako izgleda? Ako ti je rođaka nabaci je meni.

Jel' onako prava Crnogorka, crnka?

- Jesi li normalan! Bario bi mi rođaku pa da nas njen stari juri utokama!

Još bi mu se i moj pridružio lovačkom puškom.

30

Već me je htio skratiti za glavu kad sam ostavio onu malu, kćer od njegovog prijatelja. Vidio si koliko je bio zagrijan da se nas dvoje "udružimo".

- Ćale joj je opasan?

- Nosi utoku za pojasom.

- Auu! I tebi je povjerio na čuvanje? Ko da je ostavio liscu kokošinjac!

Pa kako ćemo sad da se družimo?

- Pokušaću joj objasniti da ne pravi dramu ali i mi moramo da smanjimo doživljaj.

"E tako, to smo rješili još da to objasnimo maloj Cmilji. Uh!" razmišljao je kad je ovaj otišao. Izgubio je volju za druženjem pri pomisli šta ga čeka.

Spremao je u glavi cijeli scenario kad se zvono na vratima opet oglasilo.

Odlučio je da se ne javlja. Utom mu zazvoni telefon. Majka.

- Molim majko.

- Otvori vrata znam da si tu.

Don Korleone (Smiljin otac), majka, kartaška družina, živčani predsjednik kućnog savjeta... sve se to izredalo od juče u sedam na njegovim vratima. Otvori vrata majci sa izrazom na licu koji je jasno govorio da nije dobrodošla.

- Smetam?

- Ma kakvi. Ideš s posla?

- Došla sam po šerpice? Jesi li ih spremio da ponesem?

- Čini mi se da jesam.

31

Smilja je kako je on naredio ispraznila majčine posude i sve spakovala u jednu kesu pored prozora.

- I spakovao si ih? - čudila se gospođa Julijana.

Na izlasku zastala je u hodniku. Pored ogledala na čiviluku je visilo nešto neobično...

- Izvini, otkada ti sine korisitiš mrežicu za kupanje? Držala je čudnu nježno roze mrežu u obliku cvijeta.

- Kakvu mrežicu? Ne znam čemu služi. To je majko ostalo jednoj mojoj djevojci. Jesmo li se dogovorili da nećeš ispitivati?

- Dobro, dobro, pomislila sam se da nisi ti počeo da je koristiš.

- Jesi li završila inspekciju?

Samo mu je majka falila da snima po stanu. On je našao spornu mrežicu na podu pored ormarića i okačio na čiviluk. Nije imao pojma čemu to služi. Vjerovatno je ispalo njoj kad je došla iz kupovine.

32

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 5.

Vratila se s fakulteta tek u pola sedam. Mrtva umorna.

- Zdravo – pozdravila ga je izmučeno.

- Zdravo Smiljo. Naporan dan?

- Haos. Zbrka totalna. Ne mogu ja ovo...

- Samo polako. Nisi bila prve dvije nedjelje na predavanjima, otići ćeš do profesora, a saznaćeš dosta i od drugih studenata.

- Ne znam. Preteško je – rekla je plačno.

- Čim si položila prvu godinu možeš i drugu. Raspitaću se da vidim kakvi su profesori. Napiši mi koji su predmeti.

- Dobro, možda si u pravu. Prošle godine su mi pomogle savjetima djevojke s kojima sam stanovala. Nisam uspjela naći neku drugaricu na mom fakultetu s kojom bi učila.

- Zato što si bila prva godina, dosta studenata ne prođe prvu, sad ćeš sigurno pronaći koleginice. Dovedi ih u stan da učite. Ajde sad da nešto večeraš.

- Ne mogu sad da jedem, idem da se istuširam.

- Smiljo... - pokucao je na vrata njene sobe malo kasnije.

- Molim? - odgovorila je kroz zatvorena vrata.

- Kad se spremiš nešto bi ti rekao. I napiši mi usput za koje profesore da pitam.

- Dobro, sad ću.

33

Došla je u trpezariju obučena u donji dio trenirke i majicu kratkih rukava. Nosila se sveske sa sobom. Sjela je na stolicu i podvila nogu.

- Nemam pojma ni o čemu. Htjela sam da odem sa predavanja.

- Da vidimo...

Malo po malo navodio je da ponovo prekontroliše sve što je danas saznala i pogrešno povezala. Nešto joj je sam objasnio a ono što nisu razumjeli dobila je zadatak da sama pita.

- Pa možda nije toliko strašno. Ne znam šta mi je bilo danas... Hvala ti, pomogao si mi. A sad da čujem kako ja tebi mogu pomoći?

- Odakle ti ta ideja?

- Ajde, ajde ja sam Cmilja. Čitam ja tebe. A rekao si i sam da hoćeš nešto da mi kažeš.

- Hmm... - osmjehnuo se mangupski je gledajući.

- Možda ti fali boemski život? Od kad sam ti došla ne možeš da mrdaš.

- Došlo bi mi društvo na piće.

- Kada?

- Sutra, ako ne bude promjena.

- I šta bi ja trebala?

- Ništa, ja sam rekao da si ti moja rođaka, i da si tu dok ne nađeš stan.

Ti kad hoćeš idi na spavanje. Samo zaključaj vrata od malog hodnika i ako budemo malo glasniji ne obraćaj pažnju.

- Dobro, da probamo i to.

Ujutro je otišla na fakultet, vratila se popodne, prepisivala lekciju koju je fotografisala od koleginice i odlučila da uveče ode u grad. Njega nije bilo do 19.30 kad je krenula.

34

Napisala mu je poruku "Idem u grad. Ako bude karata otići ću i u pozorište." Kao odgovor poslao joj je smajlića.

********* Napela je uši dok je otključavala stan. Pitala se treba li zvoniti. U hodniku ih je već čula kako pričaju. Vrata od njegove sobe su bila otvorena. Jedan momak je opazio i viknuo "zdravo". Adam se pojavio na vratima.

- Zdravo Smiljo, dođi da te upoznam sa društvom.

Nesigurno je stajala u jakni umotana šalom.

- Skini jaknu, ne plaši se – pomogao joj je da se snađe.

Predstavio je momcima, oni su je sa zanimanjem posmatrali. Crnka duge kose, sitnija, krupnih lijepih očiju. Primjetila je da posebno gledaju njega. Izgleda da nisu povjerovali u priču o rodbinskim vezama.

- Dobro momci, ja odoh da učim, vi samo nastavite – nemojte da vas čuje predsjednik kućnog savjeta, nije mu pravo.

- Gdje si ga ti srela?

- Pa u liftu. Kad je vidio na koji sprat idem pitao je gdje stanujem. Žalio mi se da ste ponekad glasni, ali znaš kako su stariji ljudi osjetljivi.

Rekla sam mu da ćeš biti mirniji jer ja moram učiti.

Zbunjeno je gledao i on a i ostali. Napravila je sebi mali sendvič, uzela sok i otišla u svoju sobu zaključavši mali hodnik. Zaspala je ali se nekoliko puta budila zbog povišenih tonova i smjeha koji je dolazio iz njegove sobe.

"Neće to ići ovako" uzdisala je ljutito. Tek pred zoru su se razišli.

Kad je ona ustala, cijeli stan je smrdio na pivo i cigarete.

35

Po kuhinji je bila gomila kartona od hrane, prljavih čaša i koječega.

Vrata od sobe su bila otvorena. Spavao je na krevetu, prsimice, s jednom rukom na podu. U džins pantalonama go do pojasa. Raspremila je na brzinu kuhinju i oprala čaše. Morala je na fakultet ranije. Imala je vježbe danas. Taman da krene, iznad glave joj se oglasi zvono.

Poskočila je od tog zvuka i sva se isprepadala. Pa ko je sad u ranu zoru? Šta da radi? Da otvori? Začulo se kucanje.

- Adame... Adame – zvao je glas s druge strane vrata.

Smilja otvori vrata da ne probudi cijeli sprat. Ugleda visoku, skoro mršavu ženu kako je iznenađeno gleda.

- Dobro jutro.

- I tebi zlato... A ti si?

- Ja sam Adamova... rođaka. Kod njega sam nekoliko dana, studiram ovdje.

- Rođaka? Hmm... - zaustila je da nešto kaže ali se izgleda predomislila.

Dobro, reci ti njemu bila...tetka Julijana, donijela ti paket, majka ti poslala. Stavi ti to u frižider ili na balkon.

- Hoću. Hvala vam, on sad spava, učio je, ima težak ispit pa da ga sad ne budimo.

- Učio je? - kad je ovo čula gospođa nije mogla da prikrije šok. Adam učio? Tri godine nije taknuo knjigu!

To je malo zbunilo i Smilju ali je ipak klimnula glavom potvrđujući da je noćas "učio".

Isprativši je, ušuljala se na prstima u njegovu sobu kroz vrata od trpezarije. Pootvarala je oba prozora i balkonska vrata da se izluftira smrad koji se osjećao u sobi. On je i dalje mirno spavao.

36

Vratila se oko četiri u stan, bio je budan, djelomično je sredio sobu i istuširao se. Kosa mu je još bila mokra.

- Stigla si? Kako je bilo?

- Dosta dobro, bila sam na praksi pa nije bilo toliko naporno. Ti si jutros rano imao posjetu.

- Posjetu?

- Da, bila ti je tetka Julijana, donijela ti paket od majke.

- Julijana? Rekla je da se zove Julijana? Kako izgleda?

- Visoka, skoro mršava, onako fina.

- Pa to mi je bila majka! Al' te prešla!

- Juuu! Ja rekla da smo rođaci. Mora da se žena zabezeknula... Sad će da ti presloži ćaleta, misliće da je on negdje okolo šarao.

- Hahaha... Smiljo, Smiljo muljatorice opasna.

- Jesi li išta jeo?

- Mrzilo me. Spavao sam do dva. Ajde da vidimo šta ima u frižideru i šta je "gospođa Julijana" donijela.

Zajedno su pregledali šerpice i odali priznanje gospođi. Bilo je pohovanih šnicli, piletine, sušenih kobasica, povrća...

- Svaka čast tvojoj majci kad je ovo uspjela spremiti!

- Pa kad je kuvala za njih četvoro. Usput i meni spremi.

- Četvoro?

- Imam još starijeg brata i mlađu sestru.

- Blago tebi...

- Eno ih tebi, dajem ti ih gratis, ne treba ništa da doplatiš – smijao se.

37

- Što si bezobrazan – smijala se i ona s njim. S čim si se ti to tuširao? pokušala je da ga omiriše.

- Nešto sam našao na kadi, valjda je bio gel, šta li.

- Okupao si se mojim gelom za tuširanje i zato sad oboje mirišemo isto.

- Hahaha... - oboje su se smijali.

- Lako što sam ja namirisala da je to ženski gel a šta ćeš ako shvate drugi – zafrkavala ga je.

- Pa reći ću da sam se tuširao s djevojkom!

- Ju, da se nisi usudio! A šta ćeš da kažeš majci u vezi mene?

- Šta bi ti da joj kažem?

- Najbolje istinu. Da si možda učinio uslugu nekome pa primio mene privremeno. A da ćeš i ti sada više učiti a manje lumpovati.

- Tako da kažem? Dobro, hoću – složio se mirno bez protivljenja.

Poslije je otišla u sobu učiti, on je izašao nekuda. Nisu spominjali žurku od sinoć. Pitala se šta da radi ako se to bude ponavljalo.

38

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 6.

- Dobar dan komšinice... i Vama mladi komšija.

- Dobar dan gospodine – pozdravila je fino starijeg čovjeka koji ih je radoznalo gledao. Ona i Adam su se spustili liftom do prizemlja i nabasali na predsjednika kućnog savjeta.

- Da, da kako kome... - mrzovoljno je promrmljao Adam nimalo oduševljen što ga vidi.

- Mlada dama je mnogo ljubaznija od Vas komšija. I mnogo tiša – odmah je iskoristio priliku da ga kritikuje.

Adam je na to iznenađeno pogledao starčića, a nju je prostrelio pogledom. Očito mu nije odgovaralo što se ona "uortačila" sa komšijom.

- Zašto brbljaš po stepeništu sa dokonim komšijama? - ukori je kad su izašli napolje iz zgrade.

- Pa obećala sam mu da ćemo biti tiši. Šta sam mogla da kažem, zatekao me.

- Obećala si predsjedniku? Kako si namjerila da me "smiriš"? Imaš neki plan? - čudno ju je gledao plavim očima.

Počela je da čeprka po ruksaku tražeći svesku da bi izbjegla njegove oči koje su je zbunjivale. I dalje je čekao odgovor smješkajući se tajanstveno. "Šta je to aludirao?" pitala se. Na fakultetu je bila dekoncentrisana, razmišljajući o njemu i njegovim aluzijama. Uveče se nastavio razgovor o "njenoj finoći".

- Gle nje! Ko te naučio da odgovaraš iskreno na pitanja nepoznatih ljudi? Šta se njega tiče ko si, šta si mi, i kako mi živimo.

39

- Pa šta da kažem kad me čovjek pita?

- Da odj..e!

- Pa dobro, ja ću dovesti svog momka pa da bude zanimljivije - ljutito je rekla.

- Imaš momka? Pa kad si ga nabavila?

- Nemam, nabaviću.

- Nije to ker!

- Lakše mi je nabaviti momka nego kera.

- Nemoj da mi dovodiš kojekakve glupane u stan i da se tu vatate.

- Naravno da neću, znam kućni red. A ni ti isto.

- Šta ni ja isto?

- Pa ne možeš ni ti.

- Ovo je moj stan.

- Jeste tvoj, ali imaš podstanara koji plaća. Ako ti ne paše vraćaj pare uz kamatu! Nema meni izlazaka nema ni tebi i tačka!

- Cmiljo!

- Vičeš na mene! Neopravdano!

- Dobro, dobro dosta više ove bezvezne rasprave neću vikati na tebe – kapitulirao je.

- Sigurno? Slijedeći put ću vriskati da nas čuje komšiluk.

- E šta me natjera da primim žensko u kuću, gdje mi je bila pamet! iznervirao je otišao u svoju sobu dok se ona smješkala veselo zbog pobjede koju je izvojevala.

40

********* Opet su narednih desetak dana fino funkcionisali. Momci su došli u petak, ona je otišla da procunja po trgovačkim centrima. I oni su se to veče brzo razišli.

Ponekad bi bili zajedno u stanu, raspričali bi se, opustila bi se i smijala s njim a onda bi korila i opominjala sebe da ne smije mješati babe i žabe.

I da ova situacija ne smije biti razlog njihovog zbližavanja. Primjećivala je ona pitanja u njegovim očima, i da mu se sviđa ali je to sve ignorisala.

U srijedu je došla popodne sa vježbi. Nije znala da on ima društvo. U hodniku je dočekao oblak dima i miris piva. Namrštila se s negodovanjem. Nije joj najavio ovu žurku. I to su počeli već popodne.

- Jesi li se vratila? Dođi ovamo! - glas mu je zvučao naređivački.

Iznenadila se čuvši ga.

- Evo me, dobar dan - pozdravila ih je. Opet su je s pola pažnje registrovali.

- Dođi k meni – zvao ju je prstom. Upoznaj Zoltana. On je peta godina medicine.

Bradati momak podigne ruku za pozdrav.

- On će doći kad se dogovorite i pomoći ti.

- Stvarno? - obradovala se.

- Stvarno - smijao se Zoltan značajno pogledavši Adama. On je na prijateljevo zadirkivanje oborio pogled.

Pitala se šta znači ta razmjena pogleda između njih dvojice.

Izgledalo je kao da Zoltan zadirkuje Adama zbog nje.

41

- Jesi li umorna? - upita pred svima na što ona pocrveni.

- Nisam, što pitaš? - čudila se.

- E onda bi mogla da nam malo nasjeckaš kobasice i ostalog. Gladni smo, napićemo se - objasnio je kad je zinula začuđeno na njegov zahtjev.

Htjela je da se pobuni ali se suzdrža. Ako se napiju biće glasni i ko zna šta će raditi. Uzdahnula je i uputila se u kuhinju. Nije vidjela njegov mangupski osmjeh koji je ispratio kad je bez protivljenja otišla da im spremi večeru.

Momak je stvarno došao slijedeće sedmice i donio joj brdo svojih knjiga i skripti. Nije htio da mu plati. Rekao je da će biti u kontaktu, ako negdje zapne da kaže Adamu ili ga nazove.

Slijedeće dvije nedjelje počelo je kartanje i druženje kod njih u stanu dva puta sedmično. Nju su prihvatili kao svoju. Jedini razlog što nije pošizila do sada je što su prema njoj bili fini i nisu joj pravili probleme.

Vjerovatno ih je on opomenuo. Većinom su bili studenti. Neki su i radili uz studije, druge je poznavao od djetinjstva. Bili su iz istog mjesta pa su se nastavili družiti u gradu.

Jedan dan je došla na ručak između dva predavanja. Našla je njega kako sjedi i jede nešto. Posuda koju je držao učinila joj se poznata.

- Jao, šta to jedeš? - gledala ga je sumnjičavo.

- Šta jedem? Neku kremu koju sam našao u frižideru – čudio se pitanju.

- Ostavi to smjesta! Baksuze jedan! Pojeo si mi kremu za piling.

Za piling? Pa šta sam pojeo? Hoću li se otrovati?

- Od čega? Meda i kafe? - poslije su se oboje smijali tome.

42

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 7.

Početkom mjeseca došla je neraspoložena sa glavoboljom od neisplakanih suza. Zvao ju je otac na telefon. To je iznerviralo i oneraspoložilo. On je bio u kuhinji i s vrata mu je bilo jasno da nije u elementu.

- Težak dan?

- Težak - nije joj se pričalo.

- Hoćeš nešto jesti?

- Ne mogu sad, boli me glava. Idem malo odmoriti.

- Važi - uviđavno je rekao.

Ležala je i razmišljala kad je začula kucanje na vratima.

- Šta je bilo Adame?

- Da ti skuvam čaj? - provirio je kroz vrata oklijevajući. Ležala je grleći jastuk, okrenuta njemu leđima.

- Ne treba, hvala ti. Samo sam malo umorna. Proći će.

- Znam kako da ti bude bolje.

- Kako?

- Moraš probati našu domaću ljutu kobasicu. Ispadaju oči od nje. Dok se boriš da ne izgoriš, zaboraviš na sve probleme.

- Hahaha... e jesi lud. Ja sam mislila da ćeš mi predložiti kartanje.

- A neću to. Momci bi htjeli odmah da se kartamo u skidanje.

- U skidanje? Kakvo skidanje?

43

- Pa ko gubi skida odjeću sa sebe.

- Pa jeste li vi normalni?

- Ma to je zezancija, ne brini ne bi ja to dozvolio.

- A bi li dozvolio da se ja skidam ako bi igrali samo ti i ja?

- E to... možda bi...

- Stoko jedna! - uzela je jastuk i raspalila ga dok se on smijao.

Kad je otišao iz sobe imala je osmjeh na usnama. Oraspoložio je i natjerao da se pokrene. Istuširala se i malo opustila, bilo joj je bolje. On je radio nešto na kompjuteru kad je došla u kuhinju.

- Hoćemo li sad nešto večarati?

- Možda ću malo... šta bi ti? - otvorila je frižider da spremi jelo i tako mu se oduži što je razveselio.

- Ja ću večeras kuvati - došao je iz sobe. Preporučujem pohovanu piletinu i paprike punjene sirom frajla Julijane, kolače od maka da se malo zasladimo, i možda sve to zalijemo pivom.

- Može sve osim piva. Ko zna kakva ću biti, možda poludim.

- Ne boj se Smiljo, opusti se. Paziću na tebe i neću iskoristiri priliku ako se baciš na mene.

- Svašta! Što bi se ja bacala na tebe?

- Pa možda poželiš pod dejstvom piva. Ali obećavam da ću se oduprijeti.

Odnijeću te i zaključati u tvoju sobu. A ako...se ja bacim na tebe raspali me oklagijom.

- Oklagija? Dobro dogovorili smo se. Nemoj se ujutro čuditi što imaš čvorugu na glavi – upozorila ga je.

44

Večerali su, pokazao joj je ispit koji sprema a koji će mu kolega platiti na šta je zavrnula očima. Bio je specijalista za četiri teška ispita. Neke je polagao i dvadeset puta za druge. Smilja je kolutala očima i užasnuto duvala slušajući to.

Poslije je pustio neki fini pozitivni film pa su zajedno u tišini gledali.

Telefon joj je ostao u kuhinji. Zavibrirao je baš kad se Adam zatekao u kuhinji. Nije pisalo ime ali je prepoznao broj. Zvao ju je otac pet puta.

Brzo je napisao "Ne zovi je sada, ima glavobolju, ako treba zovi mene kući smo oboje" i izbrisao sve pozive i poslatu poruku.

Uz film se polako opustila i utonula u san. Dvoumio se desetak minuta gledajući je kako spava pa se na kraju odlučio prenijeti je u njen krevet.

Kosa joj je mirisala dok je nosio. Udahnuo je duboko pitajući se kako bi bilo da sada jedno uz drugo zaspu. Vjerovatno bi ujutro nastala vriska i naljutila bi se na njega. Ali je bilo sve teže odoljeti toj želji.

45

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 8.

Stalno su bili ko na klackalici. Nekoliko dana bi sve bilo u redu, bio je dobar i brižan prema njoj a onda bi sazvao svoje društvo i iznervirao je pošteno. Objašnjavao joj je da on živi momački život i da će tome doći kraj kad se oženi. Rekla mu je skeptično da će još dugo "momčiti" kako sad stvari stoje.

Za vikend je nekuda otišao, nije ni spavao u stanu. To se dogodilo prvi put od njenog useljenja. Nije mogla poreći da je zanima gdje je. Sa nekom strepnjom se pitala da nije kod neke djevojke. Došao je u nedjelju ujutro rano, iza četiri, čula je kako zaključava vrata. Najradije bi skočila i pitala gdje se skitao da sada. Ipak, činjenica da je tu, u stanu s njom, da je došao kući, pomogla joj je da se napokon opusti i zaspe. Nije joj se u četiri ujutro razmišljalo zašto nju toliko mori briga kud on skita.

Probudila je uporna zvonjava na vratima. Bilo je 8.30. Ko je sad? Ustala je u pidžami, vrata njegove sobe su bila otvorena. Spavao je kao klada ne obazirući se na zvonjavu. Provirila je kroz špijunku. Julijana!

- Adame, Adame - utrčala je u sobu i počela da ga zove.

Jedva se malo pokrenuo dok je počelo lupanje po vratima uz zvonjavu.

- Je li to moja zečica Cmilja? Jel' sanjam da si pokraj mene?

- Molim?! Prestani bulazniti! - pocvenila je zbog njegovog baljezganja.

Znači zamišlja je ko zečicu... e pa zamišlja i ona njega u reklami, kako vrteći glavom na plaži trese kapljice morske vode sa kuštrave plave kose. Adame, diži se! Došla je Julijana, hoće da provali u stan!

Probudiće cijelu zgradu.

46

- Pa otvori joj – mrtvo ladno predloži.

- Joj Adame šta ću s tobom! - otišla je do vrata i otključala ih u strahu od onoga šta ih čeka.

- Dobro jutro! Je li Adam u stanu?

- Jeste, ali spava. Ako možete da dođete kas...

- Mak'se ćeri sad ću ja da mu pokažem! – proleti ko munja pored nje.

- Molim vas nemojte, sinoć je učio do kasno - pokušala je trčkarajući za gospođom da je spreči u daljnjem napredovanju. Ali uzalud. Našle su se obe nagnute iznad njega.

- Adame! - prodera se Julijana ko sirena za uzbunu.

- Ti li si zečice? Ne deri se toliko - on lijeno otvori oči zijevajući i protežući se.

- Šta? Zečica? - pogleda Julijana u nju dignutih obrva.

Smilja sva pocrveni ko krivac zbog toga. Ko zna šta će sad žena misliti o njima...

- Bitango jedna! Daću ja tebi zečice!

I onda je sasula četristo riječi u minuti na slovačkom. Glas joj je pojačavao u intervalima ko sirena za uzbunu. Svako malo je ispuštala čudne tonove dok bi uzimala vazduha za novu kanonadu izgleda vrlo bogatog i izražajnog slovačkog jezika.

Smiljana nije znala kako da je prekine, a on je bio toliko nezainteresovan za majčinu viku da je samo okrenuo leđa njima dvjema u namjeri da dalje spava.

Smilji utom zazvoni telefon.

- Moja mama – vrisnula je uplašeno.

47

Gospođa obustavi napad i upitno je pogleda.

- Molim Vas ne vičite, mama će mi se uzrujati ako čuje viku...

I tako je spasila Adama od majčina bijesa.

- Je li otišla? - čula ga je kako pita sat ipo nakon što mu je majka "otperjala" zalupivši vratima.

- Jeste, otišla je... i to davno. Spasio te poziv moje majke. Rekla sam da se plašim da mama ne čuje viku.

- Hvala Cmiljo! - dobacio je i uputio se prema kupatilu samo u boksericama, dok je ona otvorenih usta ostala sjediti u kuhinji. Nikad do sad nije hodao tako pred njom. Ako bi se zatekao neobučen navukao bi brzo majicu ili pantalone. Ona bi u takvoj situaciji okrenula leđa da ne gleda ili bi produžila dalje kud je krenula.

Istuširao se i spremio dok je ona bila u svojoj sobi spremajući se za izlazak. Vidio je da je negdje krenula.

- Idem u kupovinu treba li tebi nešto? - odgovorila je na njegovo neizrečeno pitanje.

Prišao joj je dok je stajala uz ogledalo i čiviluk za jakne spremna za polazak. "Je li se sjećao da ju je nazvao zečicom?"

- Hvala ti još jednom za pomoć – rekao je nježno gledajući je u oči.

Krenuo je prema obrazu da je poljubi u znak zahvalnosti dok je ona zbunjeno stajala, ali su usne bile bliže. Pokušala je da pomjeri glavu u stranu i podmetne obraz ali već je bilo kasno...

Usne su im se srele u poljupcu. Nije to bio baš ljubavnički poljubac ali je za nju ipak bio šokantan. Zatvorila je oči refleksno kao da će tako bolje osjetiti taj dodir.

- Adame – zbunjeno je izustila.

48

Ipak se brzo prenula i odmakla glavu od njegove..

- Molim Cmiljo...

Nije znala gdje bi gledala dok je on, smješeći joj se gledao u nju svojim plavim očima punim zvijezda.

- Mhmh... - pričistila je grlo. Mo... moram u kupovinu – jedva je izustila i pobjegla što dalje od njegove zbunjujuće blizine.

Nisu to spominjali više. S jedne strane bilo joj je krivo a s druge se tješila da je bolje tako. Možda je samo zafrkavao. Da vidi kako djeluju njegove čari na nju. A djelovale su opasno... S jedne strane je vuklo da vidi dokle će stići njih dvoje, a s druge, u pojedinim trenucima je imala nagon da bježi i prekine ovo stanje. Sviđao joj se, sviđala mu se, to je bilo u redu. Jesu li se stvarno dopadali jedno drugom ili je cimerski život doveo do toga? Definitivno je bila sigurna da ni sa jednim momkom nije imala ovako dobro razumjevanje i komunikaciju. Možda bi bili samo drugari da ne stanuju skupa? Nije smjela sebi da dozvoli grešku, majčina naivnost im je svima obilježila život. Ako opet i ona pogreši... ********* A Adam je narednih dana valjda zaključio da je malo problema do sada napravio i da treba pokazati još "bisera" iz svog bogatog repertoara nestašluka. Smilja je u subotu izašla sa novom drugaricom u grad i vratila se oko deset. Iz stana je dopirala glasna muzika. "Šta li se dešava sada?" pitala se.

Očekivala je društvo od barem njih četiri, pet. Ali u stanu nije bilo nikoga. Odjednom se on pojavi na vratima kupatila. Upitno ga je gledala dok joj se blesavo kezio držeći cigaretu u ustima.

- O pa to je moja Cmilja... cimerka Cmilja...hahaha...

49

- Šta li si sad uradio? Nadrogirao se?

Prišao joj je izazivački gledajući u nju i sav se uvijajući. Kad je stao ispred nje, dunu joj dim u lice.

- Ahm...ahm... - zakašljala se. Adame! - vrisnula je.

- Molim... Cmiljo – reče joj senzualnim zavodećim glasom.

- Adame stoko jedna! Sad ću da ti zovem majku! - pošizila je, bilo joj je dosta njegovog bezobrazluka.

On poče rukama da vrti ispred njenog nosa dok je govorila. Uvijao se i mlatio rukama kao trbušna plesačica. Ustanovi, skoro ne vjerujući, da je nalakirao nokte njenim žutim lakom.

- Adame! Nalakirao si nokte mojim lakom?! Pa ti nisi normalan! Idem da ti zovem majku nema druge – pokušala je da prođe prema sobi zaobilazeći njega. Stavio je ruku na dovratak i tako joj preprečio put.

- Odmah da si me pustio! Pijan si ko letva!

Odjednom je počeo da joj pjeva nešto na slovačkom. Nije razumjela sve ali pjesma je bila ljubavna to joj je bilo jasno. Nešto kao čekam te, ne mogu više...

- Pusti me da prođem! Pijan si!

- Samo zaljubljen – prošaputao joj je skoro nerazgovjetno i pustio je da pobjegne u svoju sobu.

Na to nije mogla ništa da kaže. On je još dva časa puštao muziku u svojoj sobi a onda se smirio. Provirila je oprezno u sobu. Spavao je uz uključen TV. Linija se ugasila sama pa je dreka prestala.

Tražila je po internetu riječi pjesme koje je upamtila. Nešto o zaljubljenosti. Je li mislio na njih dvoje? Jedva je zaspala tu noć.

50

Ustao je oko podne, dok je ona sjedila za stolom i pila drugu kafu, prišao i stavio ruku ispred nje sa sve nalakiranim žutim noktima. Ništa nije rekla, samo je zavrnula očima i otišla po aceton nemajući namjeru da mu pomaže. Sam je lakirao pa neka sada i sam skida...

*********

Što je vrijeme više odmicalo on je sve duže zadržavao pogled na njoj.

Nije mogla reći da joj je to mrsko ili da se plaši. Zbog nekih pogleda bi dugo u svojoj sobi imala osmjeh na usnama. Ipak je pazila da se ne oblači izazovno u stanu, a pošto je bila zima debela jakna je sakrivala šta ima ispod kad bi krenula napolje.

Mada, kad bi ona zatvorila vrata malog hodnika on bi kucao na njih i zvao je, ne bi ulazio. Imala je veliko povjerenje u njega čak i pijanog.

Bila je na pola puta da se pomiri s mišlju i upusti se u vezu s Adamom.

Ali ako se to trebalo dogoditi željela je da bude sigurna i sprema za to, a ne da svojim ponašanjem ubrzava taj proces ili natjera njega na neku grešku zbog koje bi se oboje kajali. Sviđalo joj se ovako dan po dan da lagano napreduju. I što joj je bilo još važnije, svaki dan je bila sve sigurnija da želi Adama. Iako nije nikako odgovarao njenim "standardima", zamišljala je sasvim drugačijeg momka za sebe.

51

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 9.

Ispiti su se približavali pa je uhvatila nervoza. Njemu su dolazili dva momka i jedna djevojka na repeticije. Posebno je interesovalo kad je dolazila djevojka. Izokola ga je ispitivala da provjeri kad opet imaju čas.

Nakon trećeg posjeta shvatio je i on da se Smilja vrti po stanu kad treba da dođe koleginica. To ga je razveselilo. Pa je pozvao tu djevojku na zabavu što je nju žestoko naljutilo pa su se posvađali.

- Nema ženskih u stanu! Ne mogu ja, ne možeš ni ti!

- Ko ti brani! Dovedi nekog – potpaljivao je.

- Ni slučajno! Rekla sam nema ni meni ni tebi i tačka!

- Aj' nek ti bude - smješkao se blago.

Vidio je da je nervozna pred ispite i kolokvije pa je jedno popodne doveo Zoltana. Ovaj joj potanko objasnio kakav je koji profesor, šta ko traži, na šta da obrati pažnju. Svi troje su zajedno večerali i družili se uz pivo i kafu.

Sutradan se raspoložena vratila se sa vježbi, ručala i zadivljeno gledala kroz prozor kako pada snijeg.

- Tu si? Uživaš u snijegu? - smiješio se ulazeći u stan.

- Uživam, nekako me smiruje. Ja u toplom stanu, a on lagano pada.

- Dolaze mi momci da se malo proveselimo.

- Opet? - uzdahnula je. Koliko to vama treba veselja...

Napolju je bilo hladno, pa joj se nije dalo to veče nigdje ići da bi njima oslobodila prostor za glupiranje.

52

Povremeno bi izašla iz sobe i zatekla ih po cijelom stanu s flašama pive u ruci. Igrali su bilijar u njegovoj sobi. Bilo joj je dosta. Ispiti su počimali uskoro i zabave su morale prestati. Odlučno se uputila k njima.

Adam je sjedio na stolici, razbacano, skoro poluležeći, raširenih nogu.

Lijevom rukom je držao pivo, a desnu je objesio iza sebe preko naslona.

U čudu ga je gledala. Imao je na sebi potpuno razdrljenu košulju otkopčanu skoro do struka. I ova trojica nisu bila u boljem stanju. Jedan ju je polovično registrovao a dvojica su toliko bila zadubljena prateći kugle na stolu da je mogla mis Amerike da stane pored njih, ne bi je ni primjetili.

Trepnula je nekoliko puta od šoka vidjevši prizor pred sobom. On se naškici gledajući je. Nije bila sigurna je li mu dim cigarete, koja mu je doslovno visila u desnom uglu usana i dimila u lice, prouzročio to. Uz to podigne obrvu pitajući je tako šta želi.

- Šta je bilo Cmiljo? - upita izazivački. Vidjela je da ga ova situacija zabavlja.

- Ništa... izvini što vam smetam. Htjela sam da vidim treba li vam išta, idem ja na spavanje... A skoro sam zaboravila... zvao me otac i rekao da dolazi. Čuvši ovo naglo se uozbiljio.

- Dolazi opasni tatica?

- Izvini, pokušala sam ga odgovoriti ali znaš ga... Dolazi sa... kolegama.

- Dobro Cmiljo sad ću ja, idi ti na spavanje.

"Tako! Dosta je bančenja po cijelu noć" zaključila je zadovoljno jer joj je prepad uspio. Sutra će mu reći da je otac "morao" odgoditi dolazak.

Nakon nepunih pola časa čula je kako se razilaze.

53

Po zvuku je zaključila da otvara balkonska vrata i prozore da izluftira svoju sobu. Ujutro dok je ona još spavala on je sredio (nabacao stvari u ormar) i usisao sobu, okupao se, bacio flaše i opuške i u povratku kupio im doručak.

Zadovoljno se smješkala uz jutarnju kafu gledajući ga. Uozbiljio se, napravio plan obaveza, najavio da će u grad očevim autom i da je može odvesti na faks.

********* A Smiljin otac kao da ga je prizvala pojavio se dva dana nakon toga (ona je mislila da je neka sila kaznila što je Adamu lagala, a nije znala da je Adam zvao njega, provjeravajući kad dolazi i tako mu dao ideju).

- Zašto si došao? - ljutila se kad mu je vidjela kola ispred fakulteta. Šta želiš? Imaš ženu i djecu šta hoćeš od mene?

- Da ti kupim stan. I ti si moje dijete.

- Ne treba mi ništa od tebe. Nisam tvoja! Mamina sam. Prestani da me proganjaš!

Došla je ljutita u stan. On je gledao bez riječi kako baca stvari, gunđa, šutira cipele...

Imala je crvenu traku sa crnim tufnicama u kosi. Prekrasno joj je stajala.

Sva se zacrvenila od ljutnje, iz crnih očiju sjevale su munje. Nije obraćala pažnju na njega koliko je bila van sebe.

On je bez riječi gledao, i čekao da to prođe. Kad je došla sebi postala je svjesna da on cijelo vrijeme ćuti i čeka da se ona smiri.

- Došao onaj baksuz od mog takozvanog oca... - objasni napokon.

- I šta ti je rekao?

54

- Nagovara me da mi kupi stan. Pa da mi visi za vratom non stop!

- Smiljo... nije to toliko loše. Čovjek ima para. Iskoristi njegov osjećaj krivice. Ionako ćeš mu jednom to morati oprostiti.

- Ni slučajno! Neću ništa od njega! A ti... Ako samo primiš jedan evro od njega krvi ću ti se napiti a roditelji će ti dobiti sve snimljeno šta radiš i kako živiš! - ražestila se opet.

- Dobro, dobro – uzdahnuo je i pitao se šta će biti sazna li da mu uskoro stiže novih 500 evra od opasnog tatice. Morao je to što prije da riješi.

Spremala se tih dana za polaganje važnog i teškog kolokvijuma. Ako uspije, drugi dio ispita u junu će joj biti mnogo lakši. Intenzivno su učili, ponekad i zajedno. On je pomagao njoj. Da joj odvuče misli od oca i ispita, izložio joj je jako "pametnu" ideju.

- Cmiljo... ja mislim da je red sad kad sam ti pomogao da me častiš pivom.

- Pa nisam još položila... - zbunjeno ga je gledala.

- Pa to nije do mene. Hoćeš ti položiti ili nećeš to je tvoj problem – zafrkavao je. Zato predlažem da večeras izađemo u grad.

- Ti nisi normalan!

- Smiljo! Ovo je naređenje! Oblači se, nemoj da moram da te kidnapujem. I ne moraš ponijeti pare ja častim tebe. Da mi ne prigovaraš da se stalno grebem od tebe.

- Pa šta si navalio, imam još učiti, zbrka mi je u glavi, ne mogu sad...

- Oblači se.

- Samo pola časa, ne mogu više...

Umjesto toga završe u trgovačkom centru, dobro se najedu i još krenu

55

šopingovati. On je valjao gluposti i nasmijavao je pa je zaboravila na ispit. Dok su hodali ona mu iznenada podapne nogu. Nije bio spreman na to, gledao je dok su hodali patike u izlogu, pa posrne i jedva uspije nakon nekoliko koraka da uspostavi ravnotežu.

Gledao je iznenađeno dok se slatko smijala. Onda spusti kesu koju joj je nosio da bude džentlmen i ustremi se na nju. Zgrabio je oko bokova i odigao od zemlje.

- Aaaa! Šta radiš Adame, spusti me! - udarala ga je rukom po ramenu dok je čvrsto držao, smijao se i okretao tako s njom.

- Ništa sad Adame! A šta si ti ono uradila? Htjela si da se razbijem na sred tržnog centra. I da se osramotim. Moraš to da platiš!

- E baš neću – durila se djetinjasto i smijala čekajući da je spusti.

- Smiljo, opasna Smiljčice, uh... šta mi radiš!

- Šta ti radim? - tiho je upitala pažljivo ga gledajući. Zagrlila ga je kolebljivo oko vrata. Vidjela mu je u očima da je moli da mu odgovori.

Spustila je lice prema njegovom nasmijanom. Usne su im se srele u poljupcu.

Mrmljao je nešto na slovačkom.

- Šta? Prevedi mi...

- Opasna si Cmiljo, opasna...

- Hihihi - smijala se na to. Ja opasna?

- Vrlo, za mene si fatalna...

- Baš jesam! Svašta lupaš! Spusti me više dobio si poljubac dosta ti je.

Napokon je počeo spuštati, dok su im glave bile u istoj ravnini uspije joj na brzinu ukrasti još jedan.

56

Do tri ujutro se nije ni sjetila kolokvijuma a onda je počela da paniči.

Začudo, i on je ustao ujutro. Posmatrao je kako ludi po stanu i sprema se. Morala je da krene a on je čekao pored ulaznih vrata.

- Kuda ćeš ti? Izgubićeš se ovako rano – zafrkavala ga je.

- Idem s tobom.

Samo je zinula čuvši ga. Pozvao je taksi pa su zajedno sjeli na zadnje sjedište. Ćutali su, pogledala ga je i srela njegov pogled. Provukao je ruku oko njenih ramena i zagrlio je. Naslonila se na njega.

- Učila si, ne treba ti sreća a ne treba ti ni panika – saopštio joj je racionalno i poljubio je nekoliko puta ispred fakulteta.

Otišla je tako ošamućena i rastrojena na kolokvijum. Ali je imala osmjeh na usnama. Čim su dobili ispitna pitanja i dva časa da odgovore na njih sjetila se njihovog zajedničkog učenja i to je smirilo.

********* Uradila je jako dobro test i zadovoljno je krenula u stan.

Uz ostakljeni izlaz zgrade fakulteta sjedio je Adam i čekao je. Pričao je s nekim na telefon. Na njene podignute obrve šta tu radi, samo se mangupski osmjehnuo.

- Kako je prošlo?

- Pa... nije loše. Valjda će biti neka osmica. Ako i drugi bude osmica ne moram polagati usmeni.

- Biće, biće, nadgledaću te pažljivo – reče intenzivno je gledajući.

Približi usne njenima i zastane trenutak. Nije se povukla nego je mirno dočekala nježan poljubac. Činilo joj se da je savršen trenutak za to.

Osmjehnuli su se jedno drugom kad su im se usne razdvojile.

57

- Idemo kući? Ili da proslavimo u gradu?

- Bolje kući, vrijeme je loše, umorna sam.

- Danas ja pravim ručak, bila je majka i donijela nam svašta.

- Zna li da dijeliš sa mnom?

- Ono što mi donese, kod nas u kući je porcija za jedno. To što ja nahranim troje s jednom porcijom ne zanima majku.

- Hahaha...

U stanu se opustila. Odahnula je što je vjerovatno položila, nazvala majku, djeda i baku kojima nije ni rekla da ima ispit, pa je zajedno s njim spremila ručak.

- Uzmi gutljaj pive – nudio je.

- Hoćeš da postanem alkoholičarka?

- Od nekoliko gutljaja pive? Prije ćeš se nadebljati. Ljuta kobasica će ti više prijati uz pivo.

Pitala se šta će dalje uraditi, hoće li je pokušati nagovoriti da odu u krevet? Nije izgledalo da mu je to namjera. Ocijenila je da će čekati nju, da ona uradi prvi korak. I to je jako usrećilo. Nije bila još spremna za tako radikalne odluke. A on kao da je to znao.

- Hoćeš li da gledamo film? - pitao je nenametljivo.

- Može ako ti nemaš neki drugi plan. Malo mi nedostaju moji...

- Pa možda bi mogla da odeš na tri četiri dana kad izađeš na ovaj drugi kolokvijum...

- Misliš? Dvoumim se. Ide mi se i ne ide mi se...

- Imaš još nekoliko dana da odlučiš.

58

Gledali su film i grickali neke perece kad se ona sjetila nečega.

- Adame...

- Hm... koji ti je sad ispit na redu da položiš?

- Šta ti je to sad palo na pamet? Neki bezvezni, težak do bola. Gadi mi se da ga pogledam. Imam averziju čim pomislim na njega.

- Hmm...

Poslije je uzela telefon i napravila selfije, vidio je i on da se nešto puno fotografiše.

- Šta je to sad?

- Ajde da se fotkaš sa mnom – pa je i s njim pravila selfije. Na nekoliko je ljubio u obraz ili grlio.

Izabrala je tridesetak fotografija i odnijela da joj odšampaju na papir.

Adamovi su proslavljali Božić 25. decembra, čestitala im je i poslala poklon ali nije htjela da ide kod njih iako je on zvao i nerado išao sam.

Gunđao je da će opet samo njega kritikovati i gnjaviti. I Julijana joj je rekla da bi bilo bolje da je došla s njim jer ovako sve nervira.

Tri dana nakon toga izašla je na drugi kolokvijum, da nije bilo kolege koji ih je upozorio da profesor sprema neka trik pitanja i da ne nasjedaju možda bi i ona pala. Ipak je uspjela proći, nije je utješilo ni to što ih je samo devetoro iz njene grupe prošlo. On je to opet realno sagledavao.

- Ajde ne drami, glavno da si prošla, učila si, zaslužila si da ti malo i sreća pomogne.

Pogledala ga je facom tužnog pajaca. Rukom mu je prošla kroz oštru kuštravu kosu.

- Viteže moj... - zafrkavala ga je.

59

Zagrlio je oko struka smješeći se i gledajući je u oči.

Uvijek ću biti tvoj vitez – izjavi joj kao glumac u ljubavnoj seriji.

- Blago meni – stanodavac i vitez, sve u jednom – smijala se.

I tada je bio fin, poljubio je u ruku i proslonio na svoj obraz. Usput je obavjestio da mu dolazi društvo sutra.

- Odlučila sam da ipak odem nekoliko dana na praznike. Rezervisala sam avionsku kartu. Nedostajem im i oni meni. Kad sam već položila oba kolokvijuma. A i da se ti malo odmoriš i opustiš s momcima.

Gledao je zamišljeno i odobravajuće klimao glavom. Imala je osjećaj da je tužan zbog toga ali da misli da je bolje da ode. Možda joj daje priliku da vidi šta dalje želi s njim.

Tu noć nije mogla da spava, poslala mu je poruku. Odmah je odgovorio.

I tako su se dopisivali do dva ujutro telefonom udaljeni svega nekoliko metara.

Sutra se pakovala, on je izašao negdje i vratio se s nekom kesom.

- Imam poklon za tebe. Za Novu godinu. Moja baba je izvezla košulju za tebe, vidio sam da imaš sličnu pa sam tražio jednu da mi uradi. I jednu kapu za tu lijepu crnu kosu.

- Adame... skoro je zaplakala.

Samo je zagrlio, nije htio da joj otežava. Zafrkavao se da neće sad znati da banči kad ona ode. Toliko se navikao na mirni život i gledanje televizije.

60

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 10.

Kad je dobio prvu uplatu, umjesto da se raduje, počela ga je gristi savjest. Možda je negdje u sebi mislio da od toga nema ništa. Ali su pare uredno stigle, donio ih je neki kratko ošišani tip, tutnuvši mu kovertu u ruke bez riječi. Počeo ga je progoniti osjećaj krivice.

Kako je mogao to da joj uradi iza leđa... Nakon mjesec dana s njom tako toplom, iskrenom, znao je da mu se sviđa. Ma svidila mu se odmah ono jutro kad je otvorio vrata. Gledao je lijepu, nasmijanu.

Navikla se, opustila, lijepo su funkcionisali. Njegove želje su bile svaki dan sve veće. Sklon porocima, zaključio je da će pristati na to da mu ona postane novi porok. I da je spreman za nju mnogo toga učiniti i mnogih se stvari odreći. Već je odlučio da joj kaže kad istekne ugovor da može i dalje koristiti stan i preko ljeta kad dolazi polagati ispite. Ali ljeto je bilo daleko, trebalo je još izdržati. Kako da joj prizna da je pogrešio i dogovorio s njenim ocem "dil"? Znao je da joj otac to neće reći ali on će jednom morati. Ako želi da ga voli, iskreno i potpuno.

A želio je to.

Ona je otišla da kupi još neke sitnice za put, jer je predveče imala avion, a on je odlučio da je vrijeme za razgovor sa njenim ocem.

Moramo da popričamo o opasnoj Cmilji. Odmah da te upozorim... neću da mi vrištiš, vadiš utoku, da me oplavljuješ, niti da mi šalješ svoje gorile. Ti si napravio još veće sranje s njenom majkom pa meni nemaš šta prigovarati.Vidi, vraćam ti pare jer ću brinuti o njoj i bez para. I svaka ti čast! Mislio sam da se šališ kad si rekao da ćeš mi slati pare da te obavještavam o njenom kretanju – blefirao je.

61

- Bolje da ne znaš koliko sam ozbiljan.

- Dobro, vjerujem ti. A pošto si dovoljno mator i inteligentan, znaš šta je u pitanju...

- Već si se zaljubio? - pročitao ga je.

- Samo me zanimalo hoćeš li to iskoristiti da povrijediš nju. I dalje ću te izvještavati kao i do sad. I da... u pravu si. Izgleda da sam se zaljubio.Vidjećemo sad kad ode kući. Ja sam slobodan, volim Cmilju, i na kraju jednom ćeš morati dozvoliti da ima momka.

- Dolazi kući?

- Dobro si shvatio. Eto je za Novu godinu dolje. Devetog januara ima ispit pa se mora vratiti.

- Hvala ti.

- U redu je. Znači dogovorili smo se? Kako da ti pošaljem pare?

- Nemoj vraćati. Kupi njoj nešto što znaš da joj treba i reci da sam ja poslao.

- Tako? Hoće li prihvatiti?

- Potrudi se da prihvati poklon da ne bi saznala kako si dobio pare.

- Vratiću ti za ovu ucjenu.

- Jedva čekam... Znaš da Cmilja neće ništa naslijediti od mene?

- Daj Bože da ti ne padneš nama dvoma na grbaču i da te ne posjećujemo u ćuzi.

- Šta?

- To što si čuo. Živiš na ivici, ja sam vrlo srećan što Smilja neće imati peripetije sa tvojim bogatstvom. Imaš dvije starije kćeri, nađi tamo zetove koji će raditi za tebe.

62

- Svadba mora biti u Crnoj Gori.

- Svadba? Ala trčimo sprint! Ali dobro, ne bunim se što se tiče te ideje... ali da bude u Crnoj Gori! Jesi li normalan? Kako će moja baba i majka i ostala rodbina po onoj vrućini obući narodnu nošnju i deset podsukanja?!

Plus, koliko ljute kobasice pojedu pritisak im je i ovako do neba. Ne smiju na sunce.

- Dolazim gore!

- Ako baš moraš... A možda da ja ipak pristanem na ženidbu u CG? Samo da ti ne dolaziš. Sjetio sam se da bi mi majka otišla do Tibeta ako treba samo da me se riješi i oženi.

- Ne plaši se, još uvijek si mi najomiljeniji zet. Vi Slovaci niste neki švaleri. Inače...

- Hahaha... nisi mi upoznao djeda! Ali ne moraš da brineš... nisam lud da sebi pravim probleme. Ti si velika švalerčina pa vidi šta si napravio.

Bolje meni ovako sa Smiljom nego da imam deset švalerki. Ona završi medicinu, meni pripada 15 hektara zemlje... Ona platicu, ja svake godine prodam jedan hektar za 15-20.000 evra i nama super...

- Zna li ti otac za taj plan?

- Šta bi ga zamarao s tim. To će ionako biti kad Pavel bude pokojni.

- Bože sačuvaj kakav si to ispao! Da ti nije palo na pamet da se opijaš ko do sada. Inače ću te sravniti sa zemljom.

- Pa sam si priznao da me ipak voliš... Ne brini, ustanovio sam da Smilja voli slovačku kuhinju, još da je nagovorim da potegne jedno pivce sa mnom i biće nam super.

- Da pije? Hoćeš da pije?

63

- Neću da pije, i ja sam smanjio i smanjiću još. Ne želim da se ljuti na mene. Pijem kad imam društvo, ne pijem sam. A kad budemo zajedno možda podijelimo pivo.

- Hoće li tvoji imati nešto protiv što nije Slovakinja?

- Ma kakvi, mogu da oženim Kineskinju, mojim je važno samo da me se riješe!

- I dopade meni?!

- Tebi?! A ti si mi uzorni građanin, muž i otac! Ajd' ne povlači me za jezik.

- Mmmm... šta ću s tobom. A kad te Silvana vidi takvoga šokiraće se – duvao je iznervirano.

- E, pa baš sam htio da popričamo o njoj. Jedna stvar me brine.

- Da čujem.

- Ako recimo Smilja ostane ovdje, šta ćemo s njenom majkom? Ona joj je sve. Bojim se da će to biti veliki šok za nju. Možeš li napokon srediti to s njenom majkom. I gle čuda spreman sam da ti pomognem.

- Šta? Ma šta ti to bulazniš bitango!

- Evo ga opet... Dvadeset godina se vrtiš oko nje, pa da si napravio ko zna šta do sada bi ti oprostila! Ne znaš način da joj priđeš. Koliko sam uspio shvatiti ti nemaš drugu ženu, od prve si razveden...

- Njen otac mi je rekao ako joj dođem na vrata da će jedan od nas dvojice slijedeći put biti mrtav. Vjerujem da je to mislio. Šta sam mogao?

- Dobro, izvidiću to pa ću ti javiti. Uglavnom njena majka mora da nađe nekoga ima tek četrdesetak godina. Hoćeš li biti ti ili neko drugi meni je svejedno. Možda ona ima nekoga tajno, a da Smilja ne zna...

64

- Nema!!!

- Uh, ne deri se zaboga! Probi mi uši! Uzmi u obzir da si mator, da si je razočarao, da sad nije djevojčica... i prihvati muški ako te neće. Kreni dalje, nađi neku sponzorušu od 25 godina, šta si toliko tvrdogav.

- E pa kako ti voliš Cmiljanu tako ja volim Silvanu bitango lajava!

- O joj...baš si zadrti matorac. Dobro, dobro kad si zapeo izvidiću imaš li ikakve šanse.

- Kako ćeš ti to "izviditi"?

- I to moram da ti crtam? Zaključujem da je Silvana pala na tvoju ljepotu... na pamet sigurno nije.

- Ubiću te mali ko zeca - prosikta.

- Kako da ne! A Cmilja? Da se vratimo temi. Pozvaćemo njenu majku da dođe k nama. Pa ću pričati s njom, vidjeti kakva je situacija. Reći ću koju dobru za tebe matori.

- Ne zovi me matori!

- Eto ti ga sad... dobro mladiću.

- Slušaj! Boli me glava od tvog laprdanja. Moram da razmislim da li da te odmah smaknem ili... malo kasnije. Ako razočaraš Cmilju...

- I ti si razočarao njenu majku! Utuvi to više! Ali ja nemam namjeru da je razočaram. Jedino ako ona mene prestane voljeti. Ja nju neću nikada.

- Daješ riječ?

- Dajem kao kockar kockaru.

- Mali, bolji si kockar od mene.

- I ja mislim.

65

- Mmmm... ne znam samo šta ću sa tom tvojom jezičinom.

- Kad se vidimo, napićemo se, pa da vidimo možda i ti propričaš pod gasom. Ovako si skroz mutav... Ako budeš razgovorljiviji, kupićemo maramice, u slučaju da mi počneš plakati na ramenu...

- Mmmm – začulo se neko režanje s druge strane.

Bio je zadovoljan kako je ovo s Smiljinim ocem ispalo. A kako da kaže njoj... To još nije mogao.

********* Čekao je sa Smiljom ispred zgrade kombi koji ih je vozio do aerodroma.

Oboma je bilo pomalo neugodno da pokažu osjećanja. Zbunjeno ga je pozdravila kad su utovarili njen kofer. Gledao je svojim plavim očima punih zvijezda tužno kao kuče.

- Vratiću se brzo, imaš malo vremena za nestašluke – dobacila mu je da ne bi zaplakala.

Za Novu godinu mu je toliko nedostajala da je napravio cijeli cirkus u stanu. Na vrata je lupao predsjednik kućnog savjeta, zvao gospođu Julijanu da ga opomene i zaprijetio da će zvati policiju ne smire li se.

Naravno, Adamu mu je rekao da se nosi i zalupio vrata pred nosom.

Nije znao da prepredeni djedica ima Smiljin broj. Bila je sa svojima do ponoći a onda se spremala da ode u grad sa drugaricama. U ponoći mu je poslala poruku sa najljepšim željama. I on je njoj odmah uzvratio. Je li namjerno čekao da ona njemu pošalje prva? Ili ga nije bilo briga, možda je zaboravio? Mučile su je sumnje.

Na Trgu je organizovana svirka i program za doček. Malo su sjedile u obližnjem kafiću, a malo pratile koncert.

66

U dva ujutro je dobila poruku od komšije da malo smiri Adama. Šta li sad radi? A možda je ovim napokon dobila razlog da ga može nazvati? Trebalo joj je neko opravdanje. Cijelo vrijeme se pitala hoće li je zvati, nedostaje li mu, ili je jedva dočekao da se na miru može opijati.

Telefon je zvonio, nije se javljao. Nešto joj je palo na pamet.

Restorančić koji je on volio radio je 24 časa. Pitala se rade li i sada.

Nazvala ih je, odmah su se javili. Djevojka se sjetila ko je ona. Naručila je i zamolila ih da odnesu u stan.

"Plati ti, pa ću ti vratiti pare. Častim tebe i društvo za Novu godinu."

Smilja P.S. "U tvojoj knjizi koju najviše ne voliš ima nešto za tebe... Ako si pošten nećeš gledati slijedeću fotografiju dok ne pročitaš prethodno poglavlje" napisala mu je.

Na početku svakog pasusa stavila je svoju fotografiju ili njihovu zajedničku. Na poleđini svake je bila različita poruka. Da ga podstakne na učenje. Slutila je, barem po njegovom ponašanju dok je bila gore da će mu to biti dobar motiv da se lati knjige.

Odsutno je slušala prijateljice dok su sjedile u punom kafiću. Sve je izgubilo draž jer on nije bio tu. Je li se zaljubila? Ili je usamljenost u stranom gradu dovela do bliskosti s njim? Ali nedostajao joj je svaki minut. Iako je bio divalj nekako su bili bliski od prvog trenutka. S jedne strane bila je srećna što je sa svojima a s druge strane joj je nedostajao on da bi bila potpuno srećna kao ranije.

Napokon je telefon zazvonio. Srce joj se uzlupalo od nervoze.

- Alo pa jel' to moja Cmiljana? Pa gdje si mi Cmiljo... sad kad nisi pored mene... kad si me ostavila da bolujem – lupetao je.

67

- Bravo Adame! Komšija me zvao da te smirim! Šta li radiš po stanu? ljutito mu je obrusila iako joj je srce pjevalo kad mu je čula glas.

- Pa bolujem rekao sam ti. Vrati se pa ću biti dobar. Šta njega briga šta radim. Radiću šta hoću! Smiljo... kad se vraćaš? Umrijeću bez tebe...

Upali kameru da te vidim.

- Dobro, evo... - upalila je kameru. Vidio je nju, okolo mnogo naroda...

- S kim si izašla?

- Sa drugaricama – odvrati svjesna da je radoznao i zabrinut da nema nekog dolje.

Uključila se i kamera s njegove strane. Imao je nešto na glavi. Nije ni primjetila da dvije drugarice gledaju u telefon preko njenog ramena.

- A! - vrisnu jedna od njih. Pa on ima ženske gaće na glavi – krenu njih dvije da se smiju kad su shvatile šta je stavio.

Nagrnu i druge da vide, pokušala je da sakrije telefon...

- Pozdrav djevojke - čule su ga kako govori.

- Šta to imaš na glavi?! – prosiktala sagnuta, stavivši telefon na uvo iako je kamera i dalje bila uključena.

- A ovo... to je... nedostajala si mi – jedva ga je razumjela od buke u stanu.

- Čujemo se ujutro kad se istrijezniš – uzdahnula je.

- Može. Pozdravi djevojke.

Nakon toga je postao tema zafrkancije. Miran i skoro dosadan izlazak se pretvorio u ispitivanje i zadirkivanje. Djevojke su shvatile da ima gore nekoga. Pokušala je da se obrani, rekla da je on "cimer" iz stana do njenog ali nije mogla da ih razuvjeri.

68

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 11.

Vratila se osmog januara predveče. Dočekao ju je ispred zgrade. Dok su prethodnih dana razgovarali telefonom, ponekad bi usred razgovora zaćutao nekoliko sekundi. Te pauze kao da su joj govorile nedostaješ mi.

Osmjehnula bi se na to.

Pričekao je da uđu u zgradu pa je zagrlio. Pokušao je da odgonetne je li raspoložena za poljubac, pa kad mu se osmjehnula odmah je iskoristio priliku i poljubio je. I on je njoj jako nedostajao.

- Dobrodošla! Nedostajala si mi za pošiziti. Kako si putovala?

- Dobro, samo je u kombiju neko otvorio prozor pa me malo naduvalo.

- Popićeš nešto da te ne uhvati prehlada.

Stan je bio dosta uredan, izgleda da se potrudio da je lijepo dočeka.

Malo su razgovarali o tome šta se sve događalo dok je nije bilo.

- Adame, sjećaš li se da si na Novu godinu stavio ženske gaće na glavu i obrukao me?

- Nedostajala si mi pa sam našao u tvojoj fioci jedne... - pokajnički je priznao.

-To su bile moje?! – zapanjila se.

- Pa nego čije? - čudio se.

Ovo je nasmijalo, jednostavno je bio takav da se nije mogla dugo ljutiti na njegove nestašluke.

- A... knjiga?

69

- Morao sam da pregledam sve fotografie i sva poglavlja – priznao je iskreno. Znao je šta pita. Ali samo jednom. Sad idem dio po dio držeći tvoju sliku iznad knjige.

- Ako ga uskoro položiš... biću jako srećna Adame. Ti si učinio... da se ja osjećam lijepo i da mi je dobro ovdje s tobom. Voljela bi i da ja tako djelujem na tebe.

- Djeluješ, djeluješ. Pa jesam li smanjio zabave za 50 posto?

- Jesi, sad treba da očistiš i ta tri ispita i dobiješ diplomu.

- E kad je dobijem, odoh napolje!

- U inostranstvo?

- Aha, i ti ideš sa mnom.

- Hm... prvo diploma Adame.

Nije mogla da večera nego je otišla ranije u krevet. Ujutro je izašla na ispit ali se nije osjećala baš dobro. Popodne je bila malaksala, on je htio da se druže, ali je ostavio na miru kad je vidio da je neraspoložena.

- Još si umorna od puta i ispita, naspavaj se pa ćemo sutra pričati. Mogli bi izaći negdje zajedno u grad sutra – predložio je i otišao u svoju sobu.

U sred noći se probudila, bilo joj je hladno i oznojila se. On je čuo da se kreće po kuhinji, ustao je da vidi šta se događa.

- Šta ti je?

- Ne znam, izgleda da sam se prehladila. Ne mogu se ugrijati.

- Donijeću još jedno ćebe da te utoplimo. Skuvaću ti čaj ako ga imamo.

- Imamo li još nešto da me pokriješ? - cvokotala je.

- Imam još moj pokrivač. Pokrio je, dobro zašuškao i polako, oklijevajući, nakon nekoliko minuta legao uz nju.

70

Obgrlio je, prislonio se uz njena leđa, i nježno poljubio u kosu.

- Je li ti sad toplije? - pitao je nježno.

Klimnula je i pola časa iza toga prestala se tresti. Zaspao je i on uz nju, već je prošlo jedan poslije ponoći. Oko pet se probudila šmrčući.

- Adame... Adame...

- Hmm... je li ti još hladno?

- Nije, nos mi curi, maramice mi trebaju. I mokra sam ko čep, sad mi je vrućina. Moram se presvući. Pomozi mi da ustanem, ja bi se istuširala.

- Ne možeš sad, presvuci se i opet se utopli. Opet ćeš dobiti groznicu.

Oko osam je on ustao, zavukao ruku pod jorgan i vidio da je opet mokra.

Ali je spavala.

- Ajde da te presvučemo...

- Aha... – promrmljala je kroz san.

Pospano je podigla ruke. Imala je potkošulju, grudnjak i pidžamu, nije se usudio da otkopča grudnjak. Skinuo je preko glave mokru pidžamu i majicu dok je tako sjedila nagnuta u krevetu, pa opet navukao suvu koja se sušila na radijatoru. Posteljina je bila mokra pa je okrenuo da suvi dio jorgana bude do nje.

- Hladno mi je zamotaj me - protestvovala je kroz san.

- Brisao joj je mokru kosu i lice peškirom nježno. Ušuškao ju je i opet legao uz nju ljubeći je po mokroj kosi i licu. Svoju ruku je prebacila preko njegove pa su opet zaspali.

Nije osjetila kad je ustao i otišao da kupi lijekove za prehladu. Ali dva slijedeća dana stanje se nije popravljalo pa je bio zabrinut. Bilo bi joj malo bolje pa opet bi se pogoršalo. Ona se bunila da neće ljekaru.

71

Majci je govorila da ima samo mali nazeb.

Ipak je odlučio da je odvede. Nazvao je Zoltana, stažirao je kod jednog starijeg kolege. Na njegovu molbu ovaj je pregledao Smilju, prepisao joj antibiotik i barem nedjelju dana mirovanja. Taj dan je saznala i da je pala na ispitu, nije imala snage ni da pošizi. Nije joj bilo jasno kako se to dogodilo. Bila je sigurna da će proći.

Stanje se polako popravljalo, ali nije izlazila napolje, on je sve obavljao.

Dala mu je pare za lijekove i hranu. Htio je da odbije, ali nije smio jer je mislila da je dekintiran.

- Hvala ti... morao si da se brineš o meni.

- Nema veze, u redu je. I ti si brinula o meni kad sam bio pijan.

Spavao je pored nje dok joj se stanje nije stabilizovalo. Nije ništa govorila kad bi legao na krevet i poželio joj laku noć. Samo bi mu uzvratila isto. Cijelo vrijeme je spavao u trenerci, na pokrivaču. Treći dan je rekla da joj je bolje i da trebaju oprati deke i jorgane a da on može spavati u svojoj sobi.

Te dane nije nikog dovodio, svima je govoro da je u gužvi i da ne može izlaziti. Isključio je zvono na vratima da ne uznemirava nju.

Otišao je u poštu da joj uplati prijavu za ispit, a nešto ga je natjeralo da to uradi i za svoj najproblematičniji, koji mu je postao noćna mora. Ako sad zbog nje ne položi, neće nikada. Nije već mjesecima izašao na polaganje...

Otac joj bio u inostranstvu, obavijestio ga je šta se dogodilo. Naredio mu je da je čuva, i da mu ne padne napamet iskoristiti situaciju.

72

********* Samo što je njoj prehlada prošla, Adama je počeo kašljati. Zabranila mu je pušenje, iako je tvrdio da nije osjetljiv i da će sve to rješiti crvena ljuta paprika i bijeli luk iz kobasicama koje je Julijana obilato donosila.

Smilja je išla u nabavku, učila, i održavala stan dok je on spavao ili šetao po stanu kao lav po kavezu. Pokušao je da se izvuče, ali mu nije dala da mrdne dok ne ozdravi. Natjerala ga je da joj pokaže šta treba da polaže pa je povremeno provjeravala je li išta naučio. Nije se bunio, ali nije bio ni srećan što je praktično zarobljen i što ona insistira da počne učiti.

Jedno popodne začuli su zvono na vratima. Pogledali su se upitno.

- Idi vidi ko je.

- Tvoja majka – prošaputala je pogledavši kroz špijunku.

- Adame – Julijana se ljutito oglasila s druge strane vrata.

- Otvori joj.

- Dobar dan teta Julijana...

- Dobar dan dušo, gdje je Adam?

- Prehlađen je, leži, ali...

- Prehlađen ili pijan?

- Gospođo, prehlađen je...

- Mak'se kćeri! Sad će on dobiti svoje! - i opet je sasula šaržer na slovačkom. Pošto je brzo govorila nije mogla da razazna šta je rekla, osim da izrazi nisu nimalo pohvalni.

73

- Stanite, stanite - pokušala je da zaustavi Julijanu. Stvarno je prehlađen, ja sam bila, pa je on dobio prehladu od mene.

- Stvarno? Kako?

- Šta kako?

- Kako je dobio prehladu?

- Pa valjda sam ja kašljala pa sam zarazila i njega... - nije bila sigurna u šta Julijana sumnja.

A njemu je to izgleda bilo vrlo interesantno, jer ih je gledao iz kreveta nimalo se ne uzrujavajući i ne reagujući. Nije pokazao namjeru da pomogne Smilji u vlastitoj obrani.

- Reci nešto Adame! Pa o tebi se radi – naljutila se što je tako flegmatičan.

- Ma ti si sve dobro objasnila. Kome objašnjenje ne odgovara...

Nije znala da je postala glavna tema zafrkancije u Adamovoj porodici.

Julijana im je ispričala kako ga je branila i ubjeđivala nju da nije pijan.

Svi su bili uvjereni da je zaljubljen u malu Crnogorku. Pa su ga brat i sestra izazivali šaljući mu iritantne poruke tipa "Kad se seliš u Crnu Goru Adame? Prepiši meni svoj dio imovine!", ili "Ima li tvoja crnokosa apartmane na moru? Kakvo je vrijeme, možemo li se kupati?", ili "Koliko sad uštediš na pivu kad od nje ne smiješ da mrdneš? Sigurno si pun para..."

74

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 12.

Probudila se rano, prije sedam to jutro. Ispit je imala tek u 13 časova pa je odlučila da još odspava ako uspije. Malo kasnije čula je kako je Adam izašao iz stana i zaključao vrata. Pitala se gdje li je poranio.

Oko devet se izvukla iz kreveta, taman da ga sretne u hodniku kako ulazi. Osmjehnuo joj se veselo.

- Je li moja uspavana ljepotica ustala?

- Aha, a gdje si ti bio?

- Išao sam da donesem dami doručak. Sad ću skuvati kafu.

- Blago meni. Naravno, ako nešto nisi zabrljao pa se sad vadiš.

- Za sada nisam, može li se ovo računati kao džoker ako nešto zabrljam?

- šalio se.

Pili su kafu, pogledavali se i smješkali. Napolju je bilo vrijeme grozno, ledena kiša i tamni oblaci su se nadvili nad gradom. Ali je njima dvoma u stanu bilo kao u raju. Kad bi im se oči srele smješili su se jedno drugom. Bilo je samo pitanje dana kad će postati i nešto više od cimera.

Naručio je taksi da je odveze na fakultet, ispratio je do njega i poljubio.

Poželio joj je sreću na ispitu. Sad je skoro svaki dan pao barem po jedan poljubac. Smilja je uhvatila sebe kako nestrpljivo očekuje "poljubac na dan", a onaj nestašni dio nje u glavi se pitao bi li moglo da padne i koji više a ne samo jedan ili dva...

Ovaj nije bio težak, bio je više suvoparan, sama teorija pa ga je lako položila. Kao da je znao kad je završila zvao je na telefon.

75

- Jesi li gotova? Kako je prošlo?

- Jesam, sve je OK. Prošla sam.

- Dolaziš kući? Da dođem po tebe?

- Evo me već u taksiju. Gladna sam, spremi nam ručak. I jedno pivo.

- Pivo?

- Aha, da probam. Čekao je ispred zgrade pa mu je uletjela u zagrljaj. Odigao je od poda vrteći se s njom. Spustio je usne na njene, ali je ovaj put dobila baš "hot" poljubac. "Opaa... šta li ovo znači?" razmišljala je. Dočekao je s nekim tajanstvenim pogledom za koji nije bila sigurna šta znači.

- Položila sam - rekla mu je.

- Bravo Smiljo - zagrlio je polako dok su išli prema liftu.

Držeći se za ruke ušli su u stan. Kao pravi džentlmen je servirao ručak i čekao da mu se pridruži.

- I pivo je tu – pokazao je.

Osmjehnula se na to. Ručali su, pa joj je ulio u čašu da proba.

- Jooj Adame! Odvratno gorko!

- Navići ćeš se vremenom - smijao se. Gurnula mu je čašu da više neće, pa je on popio ostatak.

Smješila se gledajući ga kako pije iz njene čaše gledajući u nju. Plave iči su mu iskrile i sjale toplinom a ona dva crvena pečata na obrazima su postala još crvenija. Smilja je osjetila da je danas nekako drugačiji.

- Adame...čudan si... - usudila se da kaže.

- Jesam li ljubavi? - veselo se nasmješio.

76

- A?! - zinula je.

- Jesi li ti moja ljubav lijepa Smiljo?

- Adame...

- Hoćeš li da budeš moja djevojka?

- Oh Adame... nisam još vidjela tako divljeg, a opet tako staromodnog momka.

- A sviđaju li ti se moje metode udvaranja? - upitao je šeretski dignutih obrva.

- Više nego sviđaju Adame – iskreno je i stidljivo priznala oborivši pogled. Ti si moj vitez.

- Trudiću se da takav ostanem uvijek – pružio je ruku preko stola nježno uzevši njenu u svoju dok mu se stidljivo smješila najljepšim crnim očima koje je u životu vidio. Nisi mi odgovorila... jesam li prerano postavio pitanje?

- U redu je... čini mi se. Bio si vrlo strpljiv i galantan sve ovo vrijeme.

- Ti to zaslužuješ. Bilo mi je važno da ti je lijepo sa mnom i da si srećna, zato mi nije bilo teško da budem strpljiv.

- Hvala ti zbog razumjevanja... nekako si od prvog dana bolje razumio šta su mi slabe tačke nego iko drugi.

Klimnuo je na to i dalje držeći njenu ruku u svojoj. Stegnula je njegove prste svojima. Na to je malo podigao obrve i lagano se osmjehnuo ispreplićući svoje prste s njenim.

- Adame... - pokazala mu je prstom da priđe bliže i nagnula se preko stola prema njemu.

Približio je svoju glavu na nekoliko sanitimetara od njene.

77

Savladala je tu razdaljinu i poljubila ga nježno. Nije dozvolio da se odmakne nego su njegove usne krenule za njenima. Ljubili su se preko stola dok nije polako ustao, povukao je sa stolice i čvrsto zagrlio privlačeći je uz sebe.

- Znači, pristaješ da mi budeš djevojka?

- I meni se tako čini Adame... - uzvratila je šapatom gledajući ga sjajnim crnim očima.

Oči su mu bile na njenim usnama. Adam se u tom trenutku sjeti sličnih očiju ali namrgođenih i opasnih. "Ma ko ga šiša, nek' me baci sa zgrade ako hoće, ali ne mogu da odustanem od nje".

Sve prepreke su bile uklonjene, ona je bila spremna, opasni otac izbrisan iz Adamove glave, u stanu je bilo toplo, bili su sami... Idealni uslovi za ljubav dvoje zaljubljenih.

Valjda je već ranije zaključio da je njena soba prikladnija za ljubav pa je povede prema njoj. Smješio se gledajući je i ponudio da sjedne na krevet. Upitno ga je pogledala.

- Htio bi da ti izvadim te šnalice iz kose – objasni joj milujući je po obrazu.

Polako je izvadio dvije sa jedne, pa dvije sa druge strane i stavio ih na noćni ormarić. Čučnuo je ispred nje. Smješio se nestašno i nekako srećno. Sad je bio niži pa se ona sagnu i ponudi mu usne. Ova ga ponuda jako obraduje, pa joj obaspe lice poljupcima. Stavila je ruke na njegova koljena mirujući i uživajući u njegovom "viteškom" pristupu ljubavi.

Pažljivost i ozbiljnost kojom je pristupao njoj, pomalo je odudarala od divlje strane kockara Adama. Ali je po njenoj procjeni ovako trebalo da se ponaša svaki muškarac prema voljenoj ženi.

Uspravio se i sio pored nje. Naslonila se lagano ramenom na njega.

78

Pružio je ruke, obgrlio je oko ramena i preko grudi vukući je bliže k sebi. Spustila je glavu na rame i podigla usne. Nježno je prstima pomilovao kraj njenih lijepih usana ljubeći ih s uzdahom oduševljenja.

Drugom je povukao da legne na krevet. Gledao je nekoliko trenutaka tako rasute kose na pokrivaču. Nasmješio se kao da se nečega sjetio.

Upitno je podigla obrve.

- Lijepa Smiljo...

- Kaži... nestašni Adame – uzvratila mu je dirnuta iskrenim oduševljenjem u njegovim očima.

Osmjehnuo se na to ljubeći je. Nije žurio pa su se dodirivali, ljubili i smješili jedno drugom ne govoreći ništa. Nije mogao da vjeruje da će mu se san ipak ostvariti. Ali njeno golo rame i mirišljava crna kosa su dokazivali da ovo nije san. Povukao je polako svoju majicu i skinuo je.

Nije ništa rekla, ali kad je nakon svoje krenuo da skine i njenu, pogledala ga je za trenutak ozbiljno. Uozbiljio se i on, sagnuo se zaburivši glavu u njenu kosu. Nešto joj je šaputao na uvo. Razabrala je dio riječi...

- Dođi crnokosa, dođi svom Adamu - ljubio je strasno. Uh kako si predivna...

Zagrlila ga je dodirujući ga po leđima, bio je dosta jak i razvijen, još ono prvo jutro kad joj je otvorio bez majice pomislila je da vježba u teretani. Imao je mišićave ruke, snažna leđa i prsa, pa se čudila da može biti tako građen a ne baviti se nikakvim sportom. On je imao objašnjenje za to - Julijanino gurmansko kuvanje.

- Adame...

- Hmm... - podigao je glavu.

- Pričaj mi nešto na slovačkom...

79

- Na slovačkom? Šta bi moja ljubav željela da čuje?

- Pa to... da sam ti draga i tako to...

- Aha... sad će tebi tvoj Adam sve da ispriča na slovačkom... - krene da je cmače od vrata, dekoltea, pa sve niže između zvučnih poljubaca pričajući joj na slovačkom.

Smijala se dobar dio razumeći, a baš je lijepo zvučalo kad je on to izgovarao.

I tako uz "ljubavne osnove na slovačkom" igra se zahukta i nađu se oboje na sred kreveta klečeći, okrenuti jedno prema drugom. Pogledao je s uzdahom i strasno spustio usne na njene po stoti put. Zagrlila ga je oko vrata, i tako su priljubljeni tijelima uz poljupce poskidali ostatak odjeće sa oboje.

Pomilovala mu je obraze, a on uzme njene ruke i obje ih poljubi u dlan.

- Jesi li spremna lijepa Smiljo za nastavak?

- Jesam Adame... jesam... s tobom sam izgleda spremna na sve...

Lagani snjegić koji je padao napolju i stvarao čaroliju, praznici, zaljubljeni Adam, sve je to dovelo da i oprezna Smilja izgubi razum.

Ovaj put zaboravi majčine riječi da su svi muškarci pokvarena stroka i prepusti se ljubavi...

Rano ujutro se probudila. Još je bio mrak napolju. Adam je spavao čvrstim snom. Ležala mu je u zagrljaju, prebacio je ruku preko nje i duboko disao. Gledala ga je sa zanimanjem.

Da, lijepo je imati nekoga

s kim ćeš se buditi, kome ćeš reći dobro

jutro i ko će tebi poželjeti dobro jutro sa osmjehom. Svidio joj se taj osjećaj. Nije osjećala krivicu koliku je mislila da će osjetiti nakon ovoga sinoć.

80

Odrasla je djevojka, dobro je razmislila i sad je bila sigurna da je Adam izbor i njenog srca i razuma.

Kao da je osjetio njene dileme još čvršće je zagrlio uzdahnuvši u snu.

Opet je zaspala tako ušuškana u njegovom sigurnom zagrljaju.

On se probudio oko devet sa divljenjem gledajući u nju. Koža joj je bila mekana i nježna kao svila. Na dodir topla i mirisna. Često bi je dok bi se mimoilazili po stanu kao slučajno doticao u prolazu. Nakon tih susreta ostao bi mu u nosu miris nje i toplina na mjestu dodira. Crne oči su sijale nježnošću kad bi se opustila i zaboravila da mora biti stroga prema njemu.

Baš mu se posrećilo u životu kad je došla na njegova vrata. Morao je da rješi problem sa njenim ocem da im ništa ne bi stajalo na putu. Imao je napokon djevojku kakvu ni u snu nije mislio da može dobiti.

Nježno joj je sklanjao crne pramenove sa lica da je ne probudi. Voljela je da se našminka i sve je to radila studiozno i po propisu, ali po njegovom mišljenju bila je najljepša ujutro, nenašminkana i neočešljanja sa kosom kao ptičije gnijezno i poluotovorenim očima dok se sudarala sa dovracima i vratima napola spavajući.

Ustao je, istuširao se i spremio tacnu sa šoljicama za kafu, šećerom i mlijekom. Vrijeme je prolazilo, odlučio je da je nježno sam probudi.

Sjeo je pored nje na krevet i malo ga zaljuljao. Na to je samo malo mrdnula glavom i nastavila da spava. Ustao je i opet sjeo ljuljajući krevet. Ovaj put se namrštila i otvorila oči.

- Adame...

- Dobro jutro najljepša Cmiljo na svijetu...

- Mmm... Adame...zašto me ljuljaš? Hoćeš da dobijem morsku bolest?

Zar se tako budi djevojka? Koja je bila... blagonaklona prema tebi.

81

- Nee ljubavi... hoću da zajedno popijemo kafu – nježno je poljubi.

- Dosadno mi je bez tebe – milovao je po licu. A... što se tiče Vaše blagonaklonosti... zahvalan sam do neba... jer da ste niste smilovali prelijepa gospo ja bi morao da tražim nešto izvan kuće, da se lomatam po gradu i izagravam džentlmena da bi se ogrebao...

- Adame! Vidim ja da ti iskušavaš sreću! - lupila ga je po ruci.

- Ajde ne uzrujavaj se, od kad si se stvorila na vratima... kao da se nalazim u nekom božanskom paralelnom svemiru.

- Eh, Adame... Kako to da si tako rano ustao? Ti koji ustaješ u podne sad si odjednom ranoranilac.

- Recimo da sam toliko srećan da ne mogu da spavam... Hoće li moja crnokosa kaficu? Sve sam pripremio samo čekam da se probudiš.

- Mogu li da dobijem i krofnu uz kafu?

- Sad hoćeš krofnu? Dobro, idem da ti kupim – uzdahnuo je i nagnuo se da je poljubi.

Zagrlila ga je oko vrata i odgovorila mu laganim poljupcem.

- Trčim, vraćam se za minut! Nemoj da zaspeš ponovo.

- Ma kakvi... - zadovoljno se osmjehne i okrene na drugu stranu jer joj je plan uspio.

Vratio se i našao nju kako i dalje spava. Htio je da je opet probudi ali zaključi da to nije u redu, sačekaće da se naspava. Sjeo je pažljivo pored nje na krevet, naslonio se i posmatrao je cijelo vrijeme, ponekad je milujući po kosi ili lagano prstom prelazeći preko kontura njenog tijela.

Postali su jako bliski, morao je da pazi da im neko ne pokvari to, ili da on ne napravi neku glupost. Ali uz nju nije ni imao želju da se ludira.

82

Došla je kao rješenje za sve njegove probleme, ništa nije uradila a opet je sve dovela u red i skinula mu veliki teret sa leđa.

Nije bio ni svjesan koliko je bio nezadovoljan dok nije došla.

- Adame... tu si... oduševljeno je pružila ruke prema njemu kad je shvatila da je uz nju.

- Tu sam... ne mogu i neću nigdje od tebe – rekao joj je saginjući se da je poljubi.

Proveli su cijeli dan u stanu, od toga dobar dio u krevetu. Sutra su s rukom u ruci, uz značajno podizanje obrva predsjednika kućnog savjeta i Smiljino crvenjenje od nelagodnosti, izašli u grad.

83

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 13.

Vratio se ona je taman bila ustala iz kreveta. Na sebi je imala donji dio pidžame i majicu bez rukava. Spremala se u kupatilo.

- Došao si? upitala je srećno kad joj je prišao i spustio sočan poljubac na usne.

-Donio sam ti doručak. Poslije ću te odvesti na faks, pada kiša da ne pokisneš. I ja idem do svoga.

- Ideš? Stvarno?

- Šta ću, da me više ne gnjaviš da položim to što imam pa da završim sa studentskim životom.

Zagrlila ga je čvrsto obradovana tom vješću. Već dvadeset dana su uživali u svom malom raju. Julijana i ekipa su shvatili da se nešto opasno dešava sa Adamom. Tri puta je nazvao majku ujutro za vrijeme pauze i zvučao je vrlo budan. Inače nije nikad mogla da ga dobije prije dva popodne.

Ona je išla na fakultet, a i on je napravio plan i krenuo da rješava probleme koji su već dugo čekali.

- Hoćeš li da...idemo kod mojih? Spremaju svoje čuvene kobasice pa smo oboje pozvani. Hoće majka da se malo pokaže da joj sin nije totalni probisvijet – upitao je oklijevajući, pomalo nesigurno. Vrlo neuobičajeno za njega.

- Može... - rekla je oklijevajući. Da nije rano? Da ne smetam? Ne znam da li je u redu...

- Nije rano, samo ako se tebi ide. Ako ne želiš, ne moramo.

84

- Pristajem, ali da se ponašaš pristojno. Nemoj slučajno da me ljubiš ili pipkaš pred njima.

- Ne smijem da te dodirujem? Dobro, onda se spremi da neko od rođaka krene da ti se udvara...

- Samo nek' proba! Ima da ga raspališ!

- Da ga raspalim? Stvarno si posebna! Oćeš da "zakrvim" sa rodbinom?!

Umjesto da mi dozvoliš da te zagrlim, onda će svi znati da si moja i neće ti prilaziti.

- Adame, Adame... ne znam šta ću sa tim suludim idejama u tvojoj glavi – uzdisala je smijući se.

********* Otišli su do Adamovih, a Julijana je izgleda obavijestila svu rodbinu da ona dolazi (mada ju je uvjeravala da se oni svake godine sakupe u ovolikom broju oko njenih kobasica). Usput je saznala i da je Adamovu ocu rođendan za dva dana. Pa su uz kobasice unaprijed slavili i Pavelov rođendan.

Pola toga nije razumjela jer su se zafrkavali i došaptavali na slovačkom.

Ali joj je bilo lijepo jer su bili fina porodica. I oni su nju prihvatili otvorenog srca. Adam je bio jako zadovoljan kako je sve prošlo. Julijana im je obećala poklone koje su dobili dovesti u stan.

Adam joj je u busu cijelo vrijeme pričao i zasmijavao je.

Jedva su dočekali da dođu u stan. U liftu su se počeli ljubiti i nisu prekidali ni ulazeći u stan. Napipao je bravu i otvorio ključem, drugom rukom čvrsto je gleći.

- Smiljo... zastao je gledajući je.

85

Lagano je svoj nos protrljala o njegov. To ga je natjeralo da je opet vatreno poljubi. Naslonila je glavu na njegovo rame i podignutog lica prema njemu ponudila mu usne.

Uzela ga je za ruku i povukla za sobom prema spavaćoj sobi. Dan joj je bio divan i to je učinilo srećnom.

Zavukla mu je ruke u kuštravu plavu kosu kad su pali na krevet. Nisu im trebale riječi ni uvod, predigra se desila već uz Julijanine kobasice,ovo je bio samo nastavak...

Srećno se smijao njenoj inicijativi, vidjela je da mu je drago što mu pokazuje da je srećna i zadovoljna provedenim danom. Inače je ponekad znao biti starinskih manira i vrlo pažljiv, čak i stidljiv.

Dani su im slično prolazili,Smilja je zbog njihove ljubavne situacije malo zapustila učenje. Primjetio je to, pa da ne bi imali problema sa njenima trudio se da je ne dovodi u iskušenje sa prečestim izlascima i druženjima sa prijateljima. Morali su sačekati da položi godinu.

86

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 14.

- Zdravo ljubavi! Gdje je moja djevojka... (na slovačkom) - Zdravo i tebi mili. Pa gdje si do sad? Toliko su trajale konsultacije? podigla je obrve ne prestajući da varjačom mješa po šerpi.

- Nisu... bio sam na ispitu. Nisam bio siguran da ću ići na polaganje pa nisam htio da brineš.

- Izašao si na ispit? Pa kako je prošlo?

- Sasvim OK. Položio sam.

- Jeee! Aaaaa! - vriskala je skačući i grleći ga. Oh Adame – počela je da plače.

- Ne plači Smiljo, sramota me što sam otezao do sada. Imao sam jednostavno neki osjećaj odbojnosti prema fakultetu, ispitima, svemu.

Ali kad si ti došla... sve se popravilo – držao joj je lice rukama i gledao je u oči.

- Oh Adame, svaki put me ponovo iznenadiš...

- Dobio sam osmicu i želim da sad sve to zaboravim i mislim samo na tebe. Šta ovo spremaš?

- Odlučila sam danas da kuvam – okrenula se prema šporetu da mu pokaže. Našla sam recept.

- A šta kuvaš? - stao je uz nju grleći je oko struka.

- Pa ne kuvam baš... pravim sos i salatu za onu roladu što je Julijana poslala.

87

- Ahaha... ljubavi, blago nama dok nam Julijana kuva. Ne smijemo da se odmaknemo daleko od nje...

- Ahaha... u pravu si. Zato gledaj da je ne ljutiš ako hoćeš da budemo u njenoj milosti i da nas ovako hrani.

- Pa imam tebe, ti joj se sviđaš, ja ne moram da se natežem više s njom.

- Joj Adame! Uvijek gledaš da se izvučeš! - smijala se. A onda se sjeti nečega i uzme nekoliko papira sa prozora. Adame... vidi šta sam našla – stavi ih na sto ispred njega.

- "Slovački jezik za udvaranje i ljubav" - preko hiljadu izraza! - pročitao je i prasnuo u smijeh. Blago meni kad me kreneš častiti. Šta si do sad naučila?

- Svašta... na primjer; zabranjeno pušenje, upomoć gori!, da, ne, i ... volim te...

On iznenađeno podignu obrve kad je čuo ovo na kraju.

- To posljednje... što si naučila, imaš li namjeru primjeniti u praksi možda? – lagano je privukao bliže sebi.

- Pa ne znam... ako nađem nekog "Slovačkog" momka... možda...

- Cmiljo – opominjuće se namrgodio...

- Hi, hi, hi... pa ja zaboravila da sam našla tebe... Volim te Adame – prizna mu gledajući ga u oči.

- I ja tebe prelijepa crnokosa Cmiljo... I ja tebe volim do ludila... nježno je rekao između poljubaca.

- Ja sam ručak skuvala... kako ćemo proslaviti tvoj položeni ispit?

- Možda u tvojoj sobi? Da me častiš za uspjeh na fakultetu?

- Može... ispuniću ti želju zaslužio si...

88

- Stvarno? Mogu da tražim šta želim?

- Prvo da čujemo šta ti je palo na pamet Adame... kockar iz tebe nikako da izađe... Da nemaš neki nastrani fetiš?

Veselo je poveo prema sobi smješkajući se.

******** Jedne subote, dosta rano, dok su njih dvoje još bili u krevetu, Smilju je nazvala majka. On je ćutao i čekao da završe razgovor. Odlučio je da popriča s njom o njenim roditeljima.

- Mislim da je tvoj otac nesrećan, i da voli tvoju majku. Možda je i on želio da dobije svoj dio sreće. Pa je povrijedio tvoju majku zbog svoje slabosti. To što pokušava brinuti o tebi je način da popravi grešku i da se dokaže pred tvojom majkom.

- Možda – složila se s njim. Znam da je sredio mami ovaj posao prije sedam godina. Mama o tome nema pojma, misli da ga je dobila jer je bila najbolji kandidat za njega. A znaš kako to kod nas ide, džaba tebi što si najsposobniji ako nemaš vezu... Ja sam slučajno povezala. Nisam joj nikad rekla, ko zna kako bi reagovala. Sigurno ne bi bilo dobro. Možda je i on svjesan da ja znam, jer je od tada prišao meni i davi me stalno pokušajima da se družimo. Ima još dvije kćeri. I pogodi... ja najviše ličim na njega. Nije upisan kao moj otac, isprva je bio diskretan ali zadnjih godina potpuno otvoreno mi prilazi. Ja nisam do sedme godine ni znala ko mi je otac. Kad sam, u prvom osnovne, izašla iz škole sa drugaricom prvi put sam ga vidjela. Drugarica mi je rekla "onaj čovjek nas stalno gleda". I ja sam nešto tada osjetila... neko raspoznavanje, ne znam kako da ti opišem. Stalno sam mislila o njemu.

89

Njih dvoje su se upoznali dok je mama odrađivala praksu u hotelu a on je tu došao zbog posla, bio je šef u jednoj velikoj firmi, dvadeset godina stariji od mame. Koliko sam uspjela povezati, sretali su se nekoliko mjeseci a onda je mama saznala da je oženjen.

Razveo se ipak kad sam ja imala devet godina i htio biti s mamom.

Mama je preponosna i tvrdoglava, nije htjela da čuje. Zatvorila se u sebe, živimo sa bakom i djedom. Ujak mi ima svoj stan dobro mu dođe da se mama brine o roditeljima jer ujni to ne pada na pamet. Ujak je obećao da će mama moći stanovati u stanu dok je živa ili da joj mora obezbjediti smještaj.

Međutim, moj otac je meni kupio stan, ustvari kupio je njoj, žarko bi želio da ja i ona stanujemo tamo. Kad se sretnu, ne mogu ti objasniti led u njenim očima i tugu u njegovim. Dok sam bila mala on je na silu ishodovao da se viđa sa mnom. Ona je morala da me pusti. Ali je nakon nekoliko takvih pokušaja ipak odustao. Nekad bi ga njena hladnoća i odbijanje toliko razljutili da bi zaboravio na mene. Samo bi vozio i ćutao, prošlo bi po desetak minuta dok bi se sjeti da sam i ja s njim.

Baka joj govori odboluj Silvana više, probudi se, nađi sebi pravog čovjeka, imaš prilika puno. Šta ćeš, svako ima svoju muku... - rekla je tužno.

- Neka oni sami rješe svoje probleme. Ako možemo pomoći ćemo im, ako ne neka se sami snađu. Dođi ti k meni... - povuče je na sebe, sklanjajući joj kosu s lica dok je gledala u njega naslonjena rukama na njegove grudi. Treba da se posavjetujem sa svojom ljekarkom... fali i meni ljubavi... pa da me izliječiš...

- I ja sam nešto računala... bolje da te liječim poljupcima nego da trošiš pivo i ljute kobasice...

- Smiljo... - zagolicao ju je upozoravajuće.

90

******* Julijanu je morila radoznalost šta se dešava sa dvoje golupčića u stanu.

Pa je pronašla razlog da u nedjelju "bane" kod njih. Nazvala je Adama samo 15 minuta ranije, već je bila skoro ispred zgrade.

- Smiljo... evo Julijane iznenada.

- Joj, nisam još sredila stan! Soba je u neredu!

- Polako, pa neće valjda odmah navaliti u spavaću. Samo mirno, da vidimo šta hoće, izgleda da nema "donacija" nego dolazi praznih ruku.

- Sram te bilo Adame... hihihi... - ipak se slatko smijala njegovom glupiranju. Možda ti daa para za džeparac – rugala se.

- Škrta Julijana da daa pare? Nema šanse. Samo ima hrane u izobilju.

Trebao je brat studirati sa mnom, ali je on odlučio da neće, i otišao u automehaničare. Pošizila je tada što se istrošila na stan da ja sam plandujem u njemu. Pa mi je naredila da uzmem cimera i da sam zaradim za troškove...

- Dobar dan teta Julijana - pozdravila je zacrvenjena Smilja Julijanu već po njenom radoznalom pogledu i ponašanju shvativši šta je predmet njene znatiželje. Prethodna dva puta uspjela je da izbjegne susret, Adam je sam dočekao majku u stanu, ali danas je bila mudrija pa je došla skoro nenajavljena.

- Zdravo dušo, kako si ti? Ljuti li te ovaj moj blesavi sin?

- Nije me baš puno ljutio, čak me je nekidan obradovao.

- Čime on može nekog da obraduje?! - izdrečila se na nju.

- Pa položio je ispit – objasni začuđena Smilja misleći da je Adam rekao tu vijest roditeljima.

91

- Aj!- Julijana razgorači plave oči i skljoka se na stolicu mrmljajući nešto na slovačkom i prebirući po torbi.

Izvadi tablete i proguta jednu. Smilja je zbunjeno gledala.

- Stvarno je položio ispit? - nije mogla da dođe sebi.

On je ovo mirno posmatrao. Grickao je čips i samo se smješkao.

- Naravno! – ovo već naljuti Smilju.

Povukao je Smilju prema sebi i zagrlio je. Gledao je zvjezdastim očima koje su sve govorile. Pocrvenila je od tog pogleda. Julijana je odjednom ščepa za ruku i pet puta poljubi.

- Hvala ti! Da nije tebe bitanga ne bi završila fakultet do sudnjeg dana!

On se na ovo grhotom smijao mrtav ladan. I Smilji je postala smješna cijela situacija ali je pažljivo ladila lepezom zarumenjenu Julijanu, napravila joj limunadu, a kad joj je servirala krempite što je on kupio u poslastičarnici, napokon se oporavila slistivši dvije za čas.

- Ti mene svaki put oduševiš – pričao joj je na uvo dok je raskopčavao jedno po jedno dugme na košulji. Jedva je dočekao da majka ode.

Ispratili su ušlogiranu Julijanu koja nije mogla stajati mirno i čekati lift nego je mahnula torbom nestrpljivo i uputila se stepeništem.

- Gdje ćemo tvoja ili moja soba? - pitao je džentlmenski.

- Da nas u tvojoj ne bi izujedali žohari?

- Cmiljo... misliš da ne znam da usisavaš, dezinficiraš i ko zna šta još radiš u mojoj sobi kad nisam tu?

- Hahaha... malo... malčice... da te ne izujedaju bube.

- E pa tebe neće izujedati bubice, tebe ću izujedati ja...

- Samo probaj da mi ostaviš šljive...

92

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 15.

- Dobro jutro - iznenađena Silvana je čula muški glas koji joj se javio na ćerkin telefon. Ne brinite Smilja je dobro, samo je zaboravila telefon. Ja sam joj... drug... drug sam sa njenom cimerkom – spetljao se. Zvala je koleginica da su im promjenili neki termin pa je odjurila.

- Aha... dobro. Ja sam Silvana, a ti si? - sumnjičavo je pitala ipak odahnuvši jer se već zabrinula zašto joj Smilja ne odgovara. Ako se ne bi mogla javiti, telefon bi davao znak da je zauzeta.

- Adam – oklijevajuće je odgovorio. Pitao se je li bolje da se nije javljao. Ali se plašio da žena ne napravi frku što joj se kćer ne javlja.

Već je pet puta zvala u posljednjih petnaest minuta.

- Dobro, hvala ti Adame, nadam se da ću te upoznati. Kad dođe, neka mi se javi.

- Hoće ne brinite, pogledaću ja koji je broj ove koleginice pa ću joj preko nje poslati poruku.

Silvana je naravno odmah posumnjala da "Adam" nije samo običan drug.

Zašto ga nikada nije pominjala? Zabrinutost joj je porasla, sjetila se svoje greške, bojala se da kćer ne prođe kao ona.

Smilja je na fakultetu shvatila da nema telefona. Već je ušla u salu i nije mogla ništa uraditi.

- Adame, jesi li kući? - zvala ga je kad se vratila što je brže mogla.

- Jesam, čekam te da dođeš pa moram ići do svojih. Ostavila si telefon... majka te je nekoliko puta zvala. Morao sam se javiti. Rekao sam da sam drug od tvoje cimerke.

93

- Jao! Šta je rekla?

- Ništa, reagovala je sasvim normalno. Samo joj se sad javi.

Razgovarala je s majkom, koja je insistirala da joj pošalje Adamov broj.

U slučaju da je, kao ovaj put, ne može dobiti, zvaće njega. Smilja je pokušala da je odgovori, ali prepoznala je majčinu odlučnost i morala da popusti.

Nije je pitala ništa više o njemu. Ali je kasnije uradila nešto što inače nikad ne bi. Pozvala je Smiljaninog oca i zamolila ga da provjeri broj i Adama.

On nije imao srca da je drži u neizvjesnosti pa joj je priznao da ga je već provjerio i da zna ko je. Da je malo živahan ali dobar momak. Oprezno joj je natuknuo da mu se "čini" kako Adam gaji neka osjećanja prema Smilji.

Silvana je prvi put nakon dugo godina skinula svoju hladnu masku koju je držala kad bi on bio u blizini i pokazala strah pred njim. Smilja joj je bila sve. Kao i svaka majka bila je spremna učiniti nemoguće samo da njeno dijete bude zaštićeno i srećno.

Obećao je da će paziti na njih dvoje i da će je obavještavati. Shvatio je da je "mladi lajavac" bio u pravu. Preko Adama i Smilje mogao je da dođe napokon do Silvaninog srca. Davno ga je zaključala za njega, nikako nije uspjevao da joj se opet približi.

Od Adama je juče dobio poruku. "Evo ti prilike. Zabrinuli smo joj majku. Predloži joj da dođe kod Smilje ako nešto sumnja, ja ću otići kod svojih. Obavijesti je da i ti ideš na put ovamo slijedećih dana, pa da možeš svratiti i provjeriti. Ili povesti nju. Nemoj navaljivati, nego budi strpljiv."

94

Tako mu je napisao bezobraznik. Ali opet je imao više povjerenja u njega nego i u jednog drugog momka koji su se vrtjeli oko Smilje.

********* Smilja je razmišljala kako da postupi. Majka je sigurno posumnjala u Adama. Šta sad da radi? Ima pravo da ima momka. Nijedan joj se nije svidio kao Adam. Nije bilo lažnog predstavljanja nego ga je odmah upoznala u najgorem izdanju.

Nije joj kao otac majci lagao. Znala je da nema djevojku, kad su nekoliko puta svratili njegovi drugovi sa djevojkama, bio je fin prema njima ali nezainteresovan. I prema onoj djevojci na repeticijama je bio drugarski korektan i pristojan. Nije izigravao muškarčinu.

Nisu se mogli još dugo kriti i pričati da su samo cimeri. Donijela je odluku. Adam je njen, a sad treba obavjestiti majku o tome...

- Mama, svjesno sam odlučila da imam momka. Nije se dogodilo slučajno. Naravno, nećemo dozvoliti da odmah postaneš... baka. Divno mi je s njim. Dođi k nama da ga malo upoznaš. Jako je fin, lijepo vaspitan, čak se izgleda i ...i tati dopada. A znaš da je to skoro nemoguće.

- Hoće li njegovi prihvatiti tebe?

- Već jesu, Adam je drug, življi je, ne juri ženske ali pravi zabave pa to njih nervira. Od kad sam došla on se... odrekao studentskog života.

- Pa nije čudo, sad ima ljubavni život šta će mu studentski – rekla je polušaljivo uz uzdah.

Silvana je razmišljala šta da radi. Smiljana je sve više pokazivala očev upirni i čvrsti karakter. Nije bilo svrhe da joj to zabrani.

95

- Šta ti se najviše sviđa na njemu? - nije odoljela, nego je ljubopitljivo upitala kćer.

- Sviđa mi se što nije bezobrazan, navalentan, nego pažljiv, razumijemo se bez riječi.

- A da nađeš drugi stan pa da onda razmisliš o Adamu?

- Hmmm... pa možda nije loše. Hoćeš li onda biti mirna ako i dalje ostanem s Adamom?

- Hoću.

- Dobro, za slijedeću školsku godinu naći ću novi stan...

- Zašto si pristala na to? - Adam je u čudu gledao kad mu je prepričala razgovor s majkom. Kako ćemo to izvrsti? Pa jesi li ti normalna Smiljo?

- bio je očajan. Ili hoćeš da me se rješiš...

- Ne budali Adame! Pristala sam samo da ih umirim. Ali do toga ima nekoliko mjeseci ko zna možda se majka navikne na ideju pa popusti.

- Toplo se nadam, inače ću ja da opet počnem kartati i praviti pijanke ako odeš!

- Samo probaj!

- Ne ostavljaj me samoga Cmiljčice djevojčice - molio je između poljubaca dok se ona smijala i pokušala da izvuče iz čvrstog stiska.

- Pusti me Adame moram da idem...

- Ne mogu, sad si me rasturila... Moraš mi dokazati da nemaš namjeru da me ostaviš. Ako me sad dovoljno izljubiš možda ti i povjerujem.

- Adame! - smijala se dok je ljubio po ramenima i milovao po leđima.

- Moraću tražiti pomoć od opasnog tatice – uzdahnuo je.

- Kako ti on može pomoći?

96

- Da uvjeri tvoju majku da nas ne razdvaja.

- E baš si našao ko će je uvjeriti! Ako joj on to predloži tek onda će se zainatiti. Čuje li da ste se vas dvojica "zavoljeli" pašće joj roletna na oči. ******* - Dosta tog učenja! Šta si naučila naučila si. Idemo u izlazak.

- Gdje idemo?

- Vidjećeš...

- Al' mi je izlazak fudbalska utakmica! Šta ću ja ovdje? - čudila se Smilja kad su se obreli na fudbalskom stadionu. Pa ja nemam pojma o fudbalu.

- Treba da izbaciš sve frustracije iz sebe Cmiljana.

Gledala je zbunjeno pokušavajući da dokuči šta se dešava na terenu.

- Šta radi onaj? Što pade? Niko ga nije dotakao? Vidi one budale šta radi!- nervirala se.

Deset minuta prije završetka prvog poluvremena sjetila se nečega...

- Nisi mi rekao za koji mi tim navijamo? Ove u plavim ili ove u bijelim dresovima?

Momak do njega ga je pogledao komično. Samo što nije prasnuo u smijeh čuvši nju.

- Možeš da navijaš za koje želiš. Ko pobijedi igra sa mojim klubom. Ne navijam ni za jedne. Volio bi da pobijede ovi u bijelim dresovima jer su slabiji pa bi mom klubu bili lakši protivnih.

- Aha...dobro - udubila se dalje u igru.

97

- Šta je sad bilo? Zašto toliko pišti? - povuče Adama za rukav kad je sudija kao poludio počeo da duva u pištaljku i maše rukama.

- Zato što je napravljen prekršaj nad onim ćelavim.

- Ma kakav prekršaj! - žestila se. Pa on se sam skljokao na travu. Ajde majmune ustaj tamo! Nemoj da ti ja dolazim dolje! Šta se valjaš ko moja strina! - vrisnula je i skočila ljutito sa sjedišta. Dvije sekunde oko njih je vladala tišina a onda su se svi počeli smijati.

Zbunjeno se ogledala tek tad shvativši šta je uradila.

- Ju...izvini – brzo se pokunjeno vratila na sjedište.

- Nema veze, izbaci sve frustracije iz sebe.

Nesigurno ga je pogledala dok joj se veselo osmjehivao.

U drugom poluvremenu, nakon desetak minuta igre, sudija je donio spornu odluku. Začuli su se zvižduci. I on je stavio prste u usta i zviždao. Pogledao je u nju, nasmiješili su se jedno drugom.

- Ajde zvizni sudiji!

- Ne znam kako.

- Ovako - pokazao je.

- Probala je ali nije išlo. Smijali su se oboje njenim nevještim pokušajima.

Napokon je u 32 minutu pao gol. Suprotna strana stadiona je slavila.

- Ovi tvoji izgleda gube.

- Nema veze, ima još uzvratni susret.

U četdesetom minutu došlo je do izjednačenja.

- Aaaa - vrisnula je - pa to je jedan jedan!

98

Ali sudija je poništio gol.

- Šta je bilo, šta je bilo? - pitala je dok je oko sebe slušala nezadovoljne žvižduke.

- Poništio im je gol.

- Štaa? Pa je li normalan? Aloo sudijo jesi li ti normalan? Ko ti je dozvolio? Odmah da si priznao gol. Sram te bilo? Gledaju li te majka i baba?

Gledao ju je i davio se od smijeha.

- Baš je slatka - rekao mu je momak do njega.

- Prvi put je na utakmici, ima neki težak ispit pa nek se ispuše.

- Cmiljo nemoj tako, možeš dobiti kaznu za vrijeđanje sudije...

- Ma koju kaznu! Kud se silazi dolje?- gledala je oko sebe gdje je prolaz.

Ma da mu ja pokažem šta treba da gleda!

- Juriće ga drugi ne brini, mi nećemo ovaj put.

- I treba da ga jure! Šta su sad svi stali? Šta će onome semafor? Šta mu znači ono +5. Ko je dobio peticu?

- Utakmica je produžena pet minuta.

Nakon dvije minute produžetka bijeli su ipak postigli gol.

- Gol! - skočio je on.

- Jel gol? Priznaće ga?

Klimao je glavom jer se od galame nije čulo. Pljeskali su oboje smijući se. Napokon se utakmica završila nerješenim rezultatom.

- Je li ti bilo zanimljivo?

- Pa ne znam... sudija i onaj što se valjao su mi digli živce.

99

- Bar si se izvikala na njih.

- Bolje nego na tebe, to hoćeš reći?

- Pa moglo bi se i tako protumačiti.

- Hoćemo li negdje nešto pojesti pa onda kući?

- Može! Gladna sam, jela bi onu prevrnutu picu! Joj kako mi se jede...

- Ajde onda idemo.

Uhvatio ju je za ruku i povukao za sobom kroz gužvu. Među gomilom se nekako vratila u pozitivno raspoloženje. Zaboravila je ispit i oca.

Veselo su čavrljali dok su se u busu vozili do naselja. Izašli su dvije stanice prije stana i otišli na večeru.

I u lokalu je bila pozitivna atmosfera, svirala je fina muzika.

- I tako smo mi Cmiljana otkrili da ti voliš fudbal.

- Ne volim!

- Kako sad to?

- Pa ne volim! Dobar je samo zato da se mogu izduvati kad mi dođe.

- Pa to ti znači da voliš.

- Hihihi...

- Jesi li se si se najela? Vrijeme je da se malo i naspavamo. Ovih prethodnih noći smo slabo spavali.

Otvorio je vrata i stao uz dovratak. Gledao je čudno.

- Umorna si? - nježno je prstom pomilovao po licu.

- Malo... nisam ni osjetila do sada. Nekako sam ko izduvan balon.

- Dobro onda, spremi se pa idemo na spavanje.

100

- Laku noć Cmiljo – zagrlio je kad su se smjestili u krevet. Lijepo mi spavaj. Usnama je prekrio njene nježno je ljubeći. Ruke su joj se sklopile oko njegovog vrata.

- Kakva si ti maza Adame...

- Mmmm... velika, velika ljubavi - složi se ljubeći je po ramenima.

Lijepo spavaj u mom zagrljaju ljubavi. Čuvaću te od cijeloga svijeta ako treba moja crnooka ljepotice.

- Laku noć i tebi ljubavi - rekla je nježno kad se namjestila u njegovom toplom zagrljaju. Tako voljena i ušuškana utonula je u san. Ispita se sjetila tek sutradan.

101

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 16.

Bilo im je sve ljepše a on je bio u sve većoj brizi. Bližio se maj, ona je sva srećna nekoliko puta stidljivo napomenula da bi mogao doći kod njih pa da zajedno idu malo na more. Začudo, opasni tatica ga nije pritiskao da joj prizna istinu. Ali njemu srce nije davalo mira. Morao je Smilji sve otvoreno reći i gotovo.

Hodao je utučen po stanu, razgledao njene stvari, sitnice po kupatilu i sobi koje je uredno slagala, sve je mirisalo na nju. Bio je očajan do suza. Šta da radi kad se naljuti? Sigurno će se naljutiti, nema šanse da mu oprosti, smatraće da je izdao.

Nikada se ovako beznadnežno nije osjećao. Ali je bio potpuno siguran da mora biti iskren. Tajna mu je kvarila prelijepe trenutke s njom.

- Zdravo! Ti si u stanu? - prišla je i poljubila ga.

Odgovorio je na poljubac zatvorivši oči, da mu ne vidi tugu. Možda im je ovo posljednji poljubac...

- Šta ti je? Čudno izgledaš.

- Smiljo... najdraža i najvoljenija, nema osobe na svijetu koju volim više od tebe.

- A? - zbunjeno ga je gledala. Ovo nije izgledalo dobro.

- Već duže vrijeme odlažem razgovor s tobom.

- Zašto? I o čemu?

- Odlažem jer ne želim da se naljutiš na mene, ali ne mogu dalje da ti to tajim jer mi je svaki dan sve ljepši s tobom i sve teže da ti kažem.

102

- Znači napravio si neko sranje...

- Pa moglo bi se reći... na početku sam uzeo pare od tvog starog da te čuvam.

- Od oca? Pa kako se to dogodilo? Ja sam našla tebe? Kako je on mogao znati da ću ja na tvoja vrata?

- Sjećaš se da je on došao za tobom? Onda mi je naredio da skupim stvari i iselim se. Obećao mi je hiljadu evra da tebi prepustim stan. Ali ja sam već onda bio vezan za tebe pa sam mu bleferski predložio da te ja čuvam za petsto evra.

- Znala sam! Znala sam! - vrisnula je očajno rukama mlatarajući po vazduhu. Znala sam! - zajecala je. Sjela je nemoćno na stolicu.

- Dao bi mnogo toga da ne plačeš zbog mene – nije smio da joj priđe.

Nisam znao na koji drugi način da mi dozvoli da ostanemo zajedno u stanu. Ali brzo sam se pokajao. Ustvari, odmah možda. Izgubilo je svu draž jer sam želio da budeš uz mene. Nazvao sam tvog oca i rekao mu da ne želim njegove pare i da ću mu vratiti što je poslao. On je rekao da ih čuvam ako tebi nešto zatreba.

- Prodana dušo! Izdao si me! Ti si jedna kockarska bitanga! Možeš pod ruku s mojim ocem! E šta smo ti ja i moja majka skrivili Bože da ovako u životu nelećemo samo na protuve!

- Smiljo...

- Začepi! Da te nisam čula! Miči mi se ispred očiju! Idi napolje iz stana dok se ja spakujem. Neću više da te vidim!

- Smiljo... molim te da ne žuriš s odlukama... ja ću otići kod mojih ti budi u stanu, pa kad budeš malo razmislila da opet popričamo. Ne bježim od odgovornosti i krivice i spreman sam da uradim sve što budeš željela da ispravim ovu grešku.

103

- O čemu da pričamo? Sad si se sjetio! A do sada ti nije palo na pamet da budeš iskren i sve mi odmah priznaš? Prije nego što smo... Možda si računao nikad neće saznati pa šta da joj govorim... Bitango kockarska!

Majka ti je potpuno u pravu, obična si ništarija!

- Izvini Smiljo... pokajao sam se milion puta...

- Kad? Nakon dva mjeseca kad ti je u tu tvoju glupu glavu došlo da ako smotaš mene možeš cijeli život da se "družiš" sa bitangom od mog oca i sa njegovim parama!

- Htio sam...čekao sam priliku...

- Gubi mi se ispred očiju – okrenula se i tresnula vratima svoje sobe.

Znao je da sad ne vrijedi da se raspravlja s njom. Morao je sačekati da se smiri. I ovako je bila previše temperamentna a u ovom stanju je mogla da eksplodira kao bure baruta. Pokupio se i izašao iz stana. Nadao se da ipak neće otići. On će biti kod svojih nekoliko dana dok se ona ne smiri.

Samo da ne otputuje...

Uveče je prošetao oko zgrade, prozori na njegovom stanu nisu bili osvjetljeni. Uzdahnuo je i popeo se gore. Stan je bio prazan, pokupila je svoje stvari i iselila iz sobe. Idućih nekoliko dana je po stanu pronalazio neke sitnice koje je ostavila, u kuhinji, u kupatilu, štipaljke na balkonu, češljiće male za kosu...

Smilja je u suzama došla kući. Majka je samo prekorno zavrtjela glavom ništa joj ne govoreći. Nije imala prava da je grdi, Adam je barem bio slobodan momak.

Nisu priznale babi i djedu zašto je došla. Rekla je da ima posla nekoliko dana oko nekih papira. Sutra je, kad je majka otišla na posao, dogovorila sastanak sa ocem.

- Zdravo dušo – on je krenuo da je poljubi.

104

Čim ga je vidjela da dolazi eksplodirala je od ljutnje! Ljutito se izmakla sa gnušanjem ga gledajući. Uzdahnuo je shvativši da nema ništa od lijepog susreta oca i kćeri.

- Ima li išta, iti jedna stvar u životu koju ti nisi uništio, okaljao i upropastio?

- A šta sam sad... upropastio?

- Pa da popričamo o Adamu... koji je tebi slao izvještaje o mom kretanju a ja budala, kao i moja majka, mislila da me voli.

- I voli te!

- Ne voli! - vrisnula je. Kao što ni ti nisi volio mamu!

- Svako može da pogreši ali to ne znači da te ne voli. Siguran sam da te Adam voli. Ne bi dozvolio da ti priđe blizu da nisam u to siguran.

- Sad ćeš da ga braniš? Ne mogu da vjerujem! Jedna protuva brani drugu!- ustala je ljutito uz škripu stolice i okretanje ostalih gostiju. Bez pozdrava je istrčala napolje.

Znao je da ne vrijedi sada da se raspravlja s njom, imala je njegovu narav, vrelu krv, kad bi proključala ubijala je pogledom.

Dva dana poslije, Silvana je gledajući slomljenu kćer odlučila da reaguje. Nazvala je Smiljinog oca.

- Kakav je taj Adam? - pitala je kad su se sreli.

- Dobar je momak - on se jedva koncentrisao na razgovor od sreće što je s njim.

- I šta će sad biti? Šta će uraditi taj dobar momak? Njoj se bliži kraj godine, ima ispite ne može sad po cijeli dan da plače.

- Plače?

105

- Nego? Šta si ti mislio da radi? Skače od sreće?!

- Vjerovatno on čeka da se malo smiri. Ne vjerujem da je neće pokušati vratiti natrag. Voli je.

- A oko čega je izbio problem ako je momak tako dobar?

- Nije ti rekla? - upitao je začuđeno.

- Šta se čudiš! Ista je ti! Zatvori se u sebe i neće da komunicira ni sa kim. Još mi ni majka ni otac nisu primjetili da im unuka ima problem.

Kad je s njima niko ne bi rekao da joj nešto ne odgovara. Ali spavamo u istoj sobi, čujem je ponoći kako plače!

- Da kažem Adamu da je zove?

- Pa kaži mu!

- Odbiće ga.

- Pa pet puta hoće, šesti neće...

- Tako?! - pitao se je li on trebao tako biti uporan s njom. Vjerovatno jeste.

Sutra, u ranu zoru, dva popodne, bunovni Adam je imao posjetioca.

- Uh! Samo si mi ti trebao! Šta sad hoćeš?

- Opet si počeo da se opijaš? - nije se obazirao na njegovu neljubaznost nego je ušao u stan ne čekavši da ga pozove. Kad je vidio nered u dnevnoj sobi uputio se u kuhinji i naslonio uz prozor. Čekao je da Adam sjedne.

- A što da se ne opijam? Imam li razloga? - upitao je neraspoloženo.

- Dosta glupiranja! - dreknuo je iznervirano. Jesi li je pokušao zvati?

- Ti se šališ? Da je zovem? Na šta? Možda na peglu? Pa blokirala me valjda i u svemiru!

106

- Daću ti ja broj na koji ćeš je zvati.

- Mora da si ti nadrljao kad ti je Silvana čula da si me podmitio. E neka si nadrljao. Svemu si ti kriv. Ti i tvoja crnooka kćer. Oboje ste nemogući!

Ovo ga je nasmijalo. Prvi put ga je Adam vidio da se smije. Imao je lijep osmjeh i malo razmaknute zube.

- Šta je smiješno moliću?!

- Cmiljana nije rekla majci zašto ste se posvađali – uozbiljio se ponovo.

- A zato si ti srećan... Znači nije rekla da si opet svemu ti kriv!

- Dosta više! Ne kukaj kao baba! Uradi ono što trebaš!- opet je izgubio živce.

- Nije meni moro... pametnjakoviću zbog mene, nego zato što ona pati!

- Jesi li ti to htio meni da kažeš moronu?!

- Ma jok! Htio sam reći balerino!

- Joj... svaki put me dovedeš u napaste da te skratim za glavu! - naglo je krenuo prema njemu da je u prvi mah pomislio da će ga raspaliti.

- Ovo ti je fiksni broj u njihovom stanu – pružio mu je papir. Zovi oko ručka, baba i djed su joj kući, neće moći da viče na tebe i poklopi ti slušalicu.

Cijelu noć i dan se spremao šta da joj kaže. Oko dva je nazvao. Javio mu se muški glas, ozbiljniji.

- Dobar dan, oprostite na smetnji da li bi mogao dobiti Cmiljanu. Njen drug sa fakulteta Adam je na vezi.

"Cmiljana traži te drug na telefon" čuo je da joj djed govori.

- Alo? Ko je to?

107

- ...Smiljo...ja sam.

- Kako se usuđuješ da me zoveš bitango jedna! - prošaputala je ljutito u slušalicu.

- Ne bi ja stvarno da te uznemiravam. Zovem te jer me tvoj opasni tatica natjerao i prijetio da će me skratiti za glavu ako te ne nazovem. On mi je dao broj. Moram te nekako nasmijati i oraspoložiti, tako mi je naredio.

Umjesto da pošizi na njega Smilja samo što nije prasnula u smijeh čuvši ga. Opet je izvodio svoje ludorije koje su je toliko puta oraspoložile i nasmijale.

- Kako si? Strašno mi nedostaješ. Molim te da se vratiš i ako možeš da pređeš preko ovoga.

- Rekao si što si imao i pokazao si što si imao! - zalupila mu je slušalicu.

Ali ipak Adam je osjetio u jednom trenutku da joj je malo falilo da se nasmije, voljela je kad on izvodi svoje "inteligentne gluposti". To mu je dalo nadu da će se odljutiti i vratiti.

Iznervirala ga je i majka, došla je u stan i odmah "nanjušila" da Smilje nema. "Šta je, pobjegla ti Crnogorka? Dugo si je zadržao..." sarkastično je zaključila.

Nakon dva dana opet ju je nazvao.

- Vrati se, imaš predavanja, kako ćeš objasniti djedu i baki zašto ne ideš na fakultet? Ne budi djetinjasta.

- Vratiću se kad ja to budem htjela! Ne tiče te se hoću li se ja vraćati ili neću.

- Ne možeš sada naći drugi stan, imaš uskoro ispite i gubiš vrijeme.

Molim te ljubavi, vrati se...

108

- Šta tebe briga šta ću ja da radim! Ostavi me na miru! - svađala se s njim ali nije prekidala vezu što mu je budilo nadu.

- Ja ti neću vratiti pare – izazivao je.

- Ne moraš! Bitango kartaroška!

- A znači ipak ćeš prihvatiti da te tata sponzoriše?

- Neću!

- Nego ćeš uzeti majci od para za hljeb?

- Šta te briga!

- Kad se urazumiš pričaćemo. Koliko ćeš još ostati? Primio bi na nekoliko dana jednog svog druga da bude kod mene, može u tvojoj sobi kad nisi tu...

- Da se nisi usudio nikoga puštati u moju sobu! Platila sam je i moja je!

Poslaću ti moga oca!

- Pa on će biti presrećan što nemaš drugog izlaza nego da kapituliraš i prihvatiš njegovu pomoć.

- Dosadan si! Ostavi me na miru.

- Cmiljo... Cmiljčice nemoj da si takva...

- Dosta sam pričala s tobom! - i htjede da mu zalupi slušalicu.

- Čekaj, čekaj... imam još samo nešto da ti kažem...

- Šta to? Govori brže!

- Smiljo... volim te (na slovačkom).

- ...Mrš! - i tresne slušalicom.

Ali pauza koju je napravila prije nego što ga je otkantala mu je vratila osmjeh na lice.

109

Osjetio je kao da su joj se oči napunile suzama kad joj je rekao da je voli.

Opet ju je nazvao nakon tri dana. Sad je već počela da se svađa s njim naširoko i nadugačko i da mu prebacuje za sve greške od rođenja do današnjeg dana.

- Pa malo smo se veselili – pravdao se kad mu je spomenula pijanke. Bio je srećan što se makar dere na njega.

- Malo?! Pijan si mi duvao i derao se u facu glupane jedan! Trebala sam te reći tati!

- Tati? A sad je tata, inače je samo mrski otac...

- Ćuti više!

- Pa kako da se svađam s tobom ako ćutim, jel' Cmiljčice? - počeo je zafrkavati. Cmiljo, ajde se molim te vrati. Obećavam da ćemo se dogovoriti oko svega što ti se ne sviđa kod mene.

- Šta ćemo se dogovoriti? Da i ja s tobom počnem piti?

- Pa da znaš zanima me kakva bi bila pod gasom, možda manje mrgodna i nadrndana.

- Kakva bi ti da budem kad te vidim u onakvom stanju? Da skačem od sreće što nemam mira u svom stanu!

- I sad si napokon priznala da se vraćaš!

- Kad sam ja to rekla?

- Nazvala si moj stan svojim. Rekla si "ne mogu da skačem od sreće jer nemam mira u svom stanu".

- Nisam to rekla.

- Jesi, jesi. Lijepa, najljepša i jedina Cmiljo volim te beskrajno...

110

- ...ajde dosta smo pričali! – nervozno je rekla nakon nekoliko trenutaka tišine. Ali mu ovaj put nije zalupila slušalicom.

Prošlo je već devet dana od njenog odlaska, imala je važna predavanja pa ga je i to sikiralo. Zbog njega je gubila vrijeme i zapustila fakultet.

Našao je djevojku sa njenog faksa, koja je dolazila sa Smiljom u stan i Zoltana da vidi šta se događa na predavanjima i da mu Zoltan kaže kako da joj pomogne. Mogla je da nagrabusi kod nekih profesora zbog izostanaka pa se toga bojao.

- Nisam joj sad trebao reći istinu. Sad ima kolokvijume uskoro, pa ispite a ne ide ni na predavanja – jadao se Zoltanu.

- Možda je bolje da si joj sad rekao, mora se vratiti zbog fakulteta. Neće ga sigurno sad napustiti. Da si joj rekao kad završe predavanja ko zna bi li se vratila.

- Možda si u pravu – uzdahnuo je utučeno. To veče je trebala da bude zabava a ispalo je depresivno veče. Nisu imali volje ni da se napiju, ni da igraju poker ili bilijar.

Počeo je da se bavi mišlju da ode u Podgoricu. Dvoumio se. U razgovorima je polako počela popuštati. Kako bi reagovala kad bi došao dolje? Ali posjetioci koji su se pojavili na njegovim vratima, rješili su tu dilemu.

111

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 17.

Nije prošlo ni pola časa od kad je ustao, sat je pokazivao jedanaest i deset, kad se na vratima začulo zvono. Pomislio je da je opet majka u izvidnici. Ali to je bio neko drugi...

Smiljin otac, i to nije bio sam. Adam odmah shvati ko je s njim. Zinuo je kad ih je vidio zajedno. "Pa to je Silvana, Smiljina majka! Barem smo uspjeli spariti njih dvoje" prođe mu kroz glavu.

- Dobar dan – prva se snašla ona. Osmjehnula mu se jer je vidjela da je iznenađen.

Lijepo, diskretno obučena, dotjerana, kose ravne, duge, kao Smiljina.

Izgledala je kao razumna i fina žena. Vrlo lijepa. "Nije čudo da se ovaj zatreskao u nju".

- Dobar dan i Vama... Silvana. Izvolite, izvolite uđite, nemojte da stojite na vratima.

S osmjehom mu se zahvalila i ušla. Kad je on krenuo da uđe za njom, Adam stade ispred njega.

- Ko je tebe pustio? - zafrkavao ga je znajući da pred njom neće smjeti ni pisnuti.

Ona se na ovo veselo osmjehnula. I ona je shvatila da mora ćutati inače da su bili sami Adam bi loše prošao. Nije mu smio ništa pred Silvanom, ali ga je zato tako pogledao ubojitim (Cmiljinim) pogledom da se brzo sklonio i odustao od podbadanja.

- Znači ti si taj Adam – smješkala se gledajući ga.

- Jeste, ja sam Adam – pružio joj je ruku i naklonio se.

112

Izvolite, raskomotite se - ponudio im je da sjednu u trpezariju, bolje nego da idu u njegov brlog. Jeste li za neko piće, kafu, sok... - trudio se da bude dobar domaćin.

- Kafu nećemo riskirati, ako imaš sok biće u redu. Znam da piva sigurno imaš – umjesto Silvane javi se on drsko.

Na ovo ga ona prekorno pogleda. "Pogledaj ti ovo, mogao bi ja njih ostaviti same u stanu, ko zna šta bi bilo". Da nisu živjeli svi "čoporativno", možda bi on i uspio da "odvoji" Silvanu" razmišljao je dok je vadio sok iz frižidera. Kad se okrenuo, vidio je da gospođa drži Smiljin češljić za kosu što je stajao na prozorskoj dasci.

- Smiljanino?

- Aha... - odgovorio je snuždeno.

Njih dvoje su se značajno pogledali kad su vidjeli koliko je Adam neraspoložen.

- A gdje je Smiljina soba?

- S lijeve strane, možete pogledati.

Sjedila je na stolici do prozora, on do nje. Da bi se izvukla, pošto je bilo tijesno, očešala se o njega i stavila mu ruku na rame. Adam je to sve posmatrao podignutih obrva. A "opasni" je tek kad je ona zamakla u hodnik primjetio Adamovu radoznalost.

- Nešto ti nije jasno?! - strogo ga upita.

- Ma jok, sve mi je jasno...

- A šta ti je to jasno?

- Slobodane... - odjednom se pojavi ona upozoravajućim glasom izgovorivši mu ime.

113

- Zove se Slobodan? E hvala Vam gospođo, ja do sudnjeg dana ne bi uspio saznati njegovo ime.

- Adame, Adame - slatko se smijala.

Iznenadila je i opasnog. Vidjevši nju opuštenu i veselu prihvatio je ovo podbadanje skoro sa osmjehom ili nekom grimasom što je ličila na osmjeh.

Nakon toga fino je pričala s Adamom cijelo vrijeme ispitujući ga.

Razumjevši koliko je situacija ozbiljna, i koliko mu Silvana može pomoći ako odluči da je vrijedan Smilje, odgovarao je ozbiljno, stavljajući do znanja da jako želi da se Smilja vrati.

Na polasku, dok su se pozdravljali i rukovali Silvana ga je poljubila. Na trenutak mu se učinilo kao da je Smiljina kosa uz njegov obraz. Jako teško mu je to palo. Dugo vremena poslije njihovog odlaska, sjedio je i buljio u jednu tačku.

A onda se prenuo. Dosta je bilo moljakanja! Vrijeme je za akciju! Ima Smilja da se vrati hitno! Uzeo je telefon i okrenuo dvadesetak brojeva.

U jedan poponoći Smilji je počeo da vibrira telefon. Pokušala je da se rasani, nije prepoznala broj. Kao da je strani, možda nemački, austrijski... "neko je pogrešio" zaključi i okrenu se na drugu stranu. Ali opet je krenulo vibriranje. Treći put kad je počelo iznervirano je uzela telefon.

- Alo? - upitala je nesigurno.

- ...Ljubljena...

- Adame!!! - vrisnula je ne uspjevši se suzdržati. Skočila je iz kreveta kao tane. Sad su je sigurno čuli i djed i baka. Majka joj je bila na službenom putu (tako joj je rekla, a bila je u stvari s njenim ocem u posjeti Adamu).

114

- Ja sam Smiljo... ali nisam sam. Evo te pozdravlja cijelo društvo.

Odjednom je začula "pozdrave". "Smiljo!" vikali su, "vrati se", treći je vikao "nedostaješ Adamu". Bilo ih je sigurno petorica, šestorica.

Mislila je da će prokuvati.

- E sad mi te je dosta! Da mi se nisi usudio više javiti!

- Dobro, neću zvati, dolazim k tebi...

- Samo probaj!

- Neću probati, nego ću doći. Nije Podgorica "zabranjeni grad", pa da me izbace. A bilo bi ipak bolje da ti dođeš u naš stančić.

- Ne i ne!

- Mislim da je Julijana spremna da nam prepiše stan ako si ti sa mnom.

Toliko nam svima nedostaješ. A sad trenutno razmišlja da mene izbaci na ulicu. Čuvši njegove gluparije opet joj je pobjegao osmjeh. Mogla je da zamisli ljutitu Julijanu...

- Smiljo... ako hoćeš... neću te uznemiravati. Vrati se na fakultet, ja mogu biti i kod mojih. Ili... mogu biti u svojoj sobi. Kako ti želiš.

- Neću da pričam o tome! Sa čijeg uopšte telefona me zoveš?

- Rođakovog, došao je iz Austrije... I on te pozdravlja, evo upravo gleda tvoje fotografije.

- K...koje fotografije Adame? Šta mu pokazuješ? - nije valjda toliko lud da pokazuje njihove zajedničke fotografije...

- One što stoje u mojoj knjizi... Smiljo, ako obećaš da ćeš se vratiti, odmah ću ih sve izbaciti na ulicu!

115

- Izbaciću ja tebe i njih dođem li vam na vrata sa tatom i predsjednikom kućnog savjeta! - ljutito je šizila. Bilo joj je neprijatno da momci gledaju njene slike i razglabaju o njihovom privatnom životu.

- Smiljo... - opominjao je slatkim glasom – ne budi goropadna... ti si moja slatka Cmilja – tepeo joj je dok se u pozadini čulo odobravanje i smjeh. Momci su bez pardona slušali šta joj Adam govori.

- Dosta je bilo Adame, idem spavati da ne mislim na tvoje ludorije.

Pozdravi društvo tamo – što je mogla kulturnije završila je razgovor.

Ali nije poslije mogla zaspati. Šta da radi? Problem je bio i što su već i baka i djed shvatili da se nešto čudno događa. A majka je otišla na put i nije imala s kim da popriča.

Ujutro, dok je pila kafu u trpeziji, neispavana i neraspoložena, majka se vratila.

- Pričaćemo kad dođem s posla, moram se spremiti, idem odmah u firmu – obećala joj je.

Uveče su izašle u grad. Sjedile su u kafiću, neraspoložena Smilja i tajanstvena Silvana.

- Želiš li da se vratiš Adamu? - odjednom je iz vedra neba direktno upita majka.

- Majko! - protestvovala je.

Silvana nije ništa rekla čekajući mirno da se Smilja izjasni.

- Dobro... možda i želim. Nedostaje mi. Ne mogu više da se vratim u prošli život, sve gledam nekako drugačije, ne znam mama...

- Složila sam se s tvojim ocem da ti iznajmi stan i da se vratiš gore.

Izgubićeš godinu na fakultetu ako ovo brzo ne rješimo. I... ako želiš možeš ostati cijelu godinu gore, ne moraš se vraćati preko ljeta.

116

Da bi učila i bila s... Adamom.

- Majko! Ne dolazi u obzir.

- Tata ti je već našao stan i sad čeka samo da te odveze gore. Možeš ujutro krenuti. Neću da ti se desi kao meni. Život teče dalje i ako nam ne ide sve kako smo zamislili. Moraš završiti školu, a ne zbog gluposti da upropastiš sebi život.

- Mama!

Ali je Smilja prekosutra spakovana i živčana krenula za Novi Sad. Nikako nije htjela pristati da je otac prati, nego su se dogovorili da je rođak dočeka na stanici i odveze u novi stan.

Na ulasku u grad srce joj se steglo, bila mu je tako blizu, i nije znala kako da se ponaša kad se sretnu. Nadala se da će imati barem nekoliko dana da se psihički pripremi za to.

117

Marija Reljan

Cimerka

POGLAVLJE 19.

Adamu je od Smiljinog oca stigla poruka na telefon. Samo je bila navedena adresa u gradu ništa više. "Šta ima tamo?" čudio se Adam.

Zgrada je bila blizu fakulteta. Došao je pred stan i na vratima pročitao Smiljino prezime. Pa ona se vratila! Stanuje tu! Izgubio je kontrolu i počeo da ljutito lupa na vrata.

- Smiljo otvaraj! Ja sam! Smiljo! - ali se ništa nije čulo iz stana, nikakav zvuk.

- Smiljo... Cmiljice... tvoj Adam je pred vratima... ajde smiluj se i otvori... pričaću ti na slovačkom šta god hoćeš ako mi otvoriš... - pričao je milozvučnim glasom nastojeći da joj se umili.

Nije ni primjetio da starija žena stoji iza njega.

- Momak, džaba se ti tu udvaraš vratima, djevojka je otišla iz stana jutros! - prekorno mu je saopštila. Nema dva dana da se doselila, a već su joj momci počeli lupati na vrata. C,c,c,... kakva je ovo omladina danas - vrtila je glavom nezadovoljno i uputila se niz stepenište.

Adam nije reagovao. Inače bi je nakrpio kao svog predsjednika kućnog savjeta. Najgori su mu bili matori moralisti. Šta sad da radi? Da je čeka? Ko zna kad će se vratiti. Odlučio je da se vrati uveče.

Na zvonjavu je upitala "ko je?".

- Pa ja sam Smiljice, tvoj Adam, otvori mi da popričamo...

- Nemamo o čemu, idi kući.

118

- Neću, sjediću dok mi ne otvoriš ili ujutro dok ne kreneš iz stana.

- Zvaću policiju! Ma zvaću tatu ako se ne pomjeriš! - ljutito mu je obrusila.

- Zovi koga hoćeš, zaboravila si Julijanu, možeš i nju. Ona je opasnija od tvog starog i policije.

- Iza vrata Smilji je opet pobjegao osmjeh na njegove ludorije.

Naišao je momak Adamovih godina i prasnuo u smjeh vidjevši ga kako priča s "vratima".

- Puziš komšo, puziš? - smijao se. Nije nama lako s njima!

- Mora se - Adam mu je uzvratio pozdrav i osmjehnuo se.

- Ko je to? - javi se ona iz stana. S kim sad blebećeš? - ljutilo je što će cijeli komšiluk misliti da je neka zavodnica.

- Neću da ti kažem... otvori mi pa ću ti reći. Smiljo zašto se nisi vratila u naš stan? Šta ćeš ovdje? Daleko od mene...

- Idi kući Adame, neko će pozvati komunalne redare da te izbace iz zgrade.

- Dolaziću svaki dan dok ne pristaneš da razgovaraš sa mnom. Sutra ću ti pričati "ljubavne priče" na slovačkom pa neka me čuje cijela zgrada.

Došao je sutra i opet pričao s vratima. Ona je sjedila s druge strane i crkavala od smjeha. I on je to osjetio, da je blizu. Dok joj je tako pričao komšiluk je prolazio. Čula je neki ženski glas kako kaže "ajte komšinice smilujte se, otvorite mu, valjda nije toliko pogrešio". On je na to odgovorio, "jesam pogrešio, priznajem, ali sam se odmah pokajao i ispravio grešku". Na to je radoznala komšinica upitala "spetljao si se s drugom?". A Adam je odgovorio "nisam, ni slučajno, spetljao sam se sa njenim ocem".

119

Na ovo ispovjedanje je opet pošizila.

- Adame! - viknula je kroz vrata.

- Molim ljubavi?

- Ne raspravljaj svoje privatne stvari sa komšilukom!

- Moram, kad ti nećeš da me pustiš u stan.

Ujutro se Smilja išuljala bježeći od komšiluka i bojeći se da je on čeka iza ćoška.

Sutra mu je neki debeli komšija ponudio da spava kod njega.

- O momak, pa ti se skoro preseli u našu zgradu.

- Ja bi radije da se ona vrati u našu zgradu.

- Hahaha, samo ti budi uporan popustiće ona – smijao se.

Smilja od očekivanja Adamove "priče s vratima" nije mogla da se koncentriše ni na šta. Dva dana je jedva išta obavljala na fakultetu. Učila skoro i nije, nego nešto malo noću. Barem je uspjela sakupiti sve potpise profesora.

A Smiljin otac je postao nestrpljiv.

- Ide li to Adame?

- Ide, ide, još kad se ti umješaš... Prija će se otopiti onaj ledenjak na Grenlandu nego tvoja kćer!

- Ubrzaj to – naredio mu je.

A to je uradio jer ga je zvala Silvana i pitala zna li on šta se dešava s njih dvoje. Odmah se rastrčao da joj ispuni želju.

- Ja mogu ubrzati ako stvari radim po svom. A to znači moram napraviti neko sranje. To nju ljuti, tebe ljuti, moju majku ljuti...

120

- Ne zanima me kako ćeš, ima da središ stvar! Odmah!

- E dobro sad će Adam da sredi stvar!

Ujutro je poranio, subota je bila, već u šest sati je bio pred Smiljinim vratima. Ona je izmorena spavala dubokim snom kad je on legao na zvono. To ju je izbacilo iz kreveta kao iz topa.

- Adame! - vrisnula je skačući i u dva koraka nacrtavši se na vratima. Čim ih je zgrabila i otvorila, on uleti, ščepa je i poljubi. Nije stigla još dobro ni da otvori oči a kamoli da bude spremna za tako žestoku akciju.

- Pusti me Adame! Odmah da si... stao - pokušala je između poljubaca da se buni i iskobelja iz čvrstog zagrljaja. On je već zatvorio vrata. Noseći je prema dnevnoj sobi i dalje je čvrsto držao pokušavajući da je poljubi dok je ona okretala lice ne želeći da sarađuje.

"Koja sam ja folirantkinja okrećem glavu a jedva čekam da me ljubi" uzdisala je ljuteći se na sebe a ne na njega. Bila je srećna što je dobila razlog da mu otvori vrata. Iznervirao je pa je morala da se "obračuna" s njim.

Adam kao da je to znao nije htio da prestane, ali je spustio na patos čvrsto se priljubivši uz nju.

- Kako si mi nedostajala... ne mogu ti opisati – pričao je između poljubaca.

-Ti... meni... nisi – uspjela je da kaže kad bi došla do daha.

- Nemoj lupetati Cmiljo... - nije ga nimalo uvjerila.

Još kad je popustio stisak pa mu je ruke stavila oko vrata, bilo je jasno kakva je situacija.

- Jesmo li se pomirili? - upitao je molećivo kad su se napokon razdvojili gledajući se.

121

- Nismo, ne umišljaj! - još se durila.

- Smiljo, stvarno mi je jako žao. Razmišljao sam stotinu puta o tome.

Nisam bio ni svjesan koliko sam se od početka plašio da nas ne rastave.

Pitao sam se zašto mi je bilo važno da uspijem uvjeriti tvoga oca da nas ne razdvoji. Priznaj i ti da od prvog trenutka je bilo nešto između nas.

- Svašta si ti iskonstruisao u toj tvoj glavi...

- Smiljo, obećavam ti da ti ništa više neću kriti, niti raditi iza leđa.

- Nećeš mutiti s mojim ocem?

- Eee je....ga!

- Adame!

- Ajde reci mi ti kako da izbjegnem tvog oca. Reci kako da se ponašam. Šta da radim što me zove na telefon i traži da referišem ili što mi dolazi u stan? A u krajnjem slučaju on se samo o tebi brine.

- Ne spominji mi ga! – žestila se.

- Smiljo, ljuti se na mene kad hoćeš. Ja ti neću zamjeriti. Ali vrijeme je da počneš mjenjati stav prema ocu. Znam da vas je povrijedio ali to je skupo platio. Ja kad pomislim da nećeš biti sa mnom... gušim se. Pitam se kako je on izdržao da te gleda sa daljine tako slatku i umiljatu. I da voli tvoju majku a da joj ne smije prići. On je Smiljo u cijeloj priči najveći gubitnik.

- Dobro, pristajem samo na to da se ne raspravljamo oko njega. Budeš li mu držao stranu...

- Mogu li u spornim situacijama da budem iskren?

- Hmm... vidjeću. Ako baš moraš.

- Jesmo li sad sve raščistili?

122

- Sve? Nismo ni počeli! - izbečila se na njega.

Slatko se nasmijao vidjevši da je ne može pokolebati.

- Idemo li sad u naš stan? - milovao joj je lice rukom i umiljavao se.

- Šta ćemo tamo? Šta fali ovom stanu?

Malo je pogledao oko sebe.

- Nije isti štimung kao u našem stanu. Tamo je neka specijalna atmosfera.

- Ti to stvarno izvoljevaš? Rizikuješ da se na putu do stana naljutim opet na tebe pa šta ćeš onda?

- Nema šanse da se predomisliš Cmiljo. Jedva si dočekala da provalim.

Samo ti je trebao razlog da mi otvoriš vrata. Ja sam mislio da ću ih naći otključana sa ceduljom "gdje si više Adame".

- Stvarno ponekad sumnjam da si normalan – vrtila je glavom u nevjerici.

- Hahaha...- smijao se i zagrlio je. Šećeru moj najslađi... sve je postalo sivo i bezlično bez tebe. Stalno mislim na te velike crne oči, čini mi se da me svuda prate.

- Paranoičan si Adame – odgovorila mu je između dva lagana, kratka poljupca.

- Znači idemo u stan?

- Adame proći će me volja da ti oprostim grešku ako se budem morala sad spremati i pakovati za tamo. Trebaće mi dva sata.

- Nećeš se sad pakovati doći ćemo kasnije. Sad ideš odmah u kola, došao sam sa očevim autom. Možeš i u pidžami.

- To ću svakako uraditi, kako da ne...

123

Odjednom njemu zazvoni telefon.

- Ko li je sad u ovo doba – čudio se. Ne mogu da vjerujem! - pogleda u nju. Tvoj otac!

- Štaa?! - nagnula se zaprepašteno da vidi! E sad će da dobije svoje!

Zašto te zove? Opet se domunđavaš s njim?

- Bravo majstore! Što ti znaš da pogodiš trenutak pa to je čudo jedno – ljutito reče Adam u telefon.

- Šta je, ne možeš spavati do podne? Omeo sam te u nečemu?

- Evo tebi tvoja kćer pa se ti raspravi s njom! - ljutiti Adam pusti telefon koji je Smilja vukla i pokušavala da uključi zvučnik.

- Jesam li ja tebi rekla da se više nisi usudio zvati Adama!

- Cmiljo... - kolebljivo je zastao kad je shvatio da je upao u vrlo nezgodnom trenutku.

- Ništa Cmiljo! Mislila sam da oprostim Adamu pogrešku, sad ništa od toga!

- Joj Smiljo, nemoj molim te – zapanjeni Adam je razgoračio oči čuvši to.

Ona mu dade znak prstom da ćuti i namignu mu. Odahnuo je, to je samo rekla da nasikira oca. Nakon toga je prekinula vezu.

- Uh Smiljo... - brzo je zagrli i privuče sebi ljubeći je.

Grlila ga je i milovala po leđima, dok je stezao u zagrljaju. Nakon razgovora s ocem shvatili su oboje da su se stvarno pomirili i da je ova epizoda ostala iza njih. Prislonio je svoje čelo na njeno. Gledajući se, osmjehnuli su se jedno drugom. Srećno.

- Sad i ja želim da idemo u tvoj stan – reče mu iskreno.

124

- Aj' se spremi – prošapće joj nježno uz uvo. Prsti su mu bili u njenoj kosi, a pogled pun topline i sreće.

Nekako su stigli pred zgradu. Ušli su zagrljeni u lift, a na vratima stana on je iznenada podigne u naručje.

- Šta je sad? - čudila se.

- Da se vratiš na propisan način... - reče joj uz poljubac.

- Pa nismo bračni par! - čudila se iako joj je bilo drago zbog onog što je uradio.

- Nisam siguran. Ako se tvog oca pita... gotovi smo... - objasni joj.

- Ne dozvoli da te prepadne. Sve druge momke je isprepadao.

- Ma lako bi ja s prepadanjem. Nego on me toliko voli da neće da se odlijepi od mene.

- Ahahaha... - smijala se shvativši u čemu je štos. Pa ko ti je kriv što si se trudio da ga impresioniraš.

- Jedva vjerujem da si tu - poljubi je.

- Potrudi se da ostanem – prošaputa mu hrabro, milujući ga po vratu i uzvraćajući mu poljubac.

- Nikad se više nećemo razdvajati, obećaj mi.

- Kako da ja to znam? Hoćeš li ti praviti probleme ne zavisi od mene.

- Dogovorićemo se oko svega, ravnopravno.

- Može tako. Al' da moja bude posljednja... Žensko sam...

125