KUMA I SLOVENAC by Ljubav u siframa

Marija Reljan

KUMA i SLOVENAC

......

Koliko ste puta pokušali, koliko vrata odškrinuli, da bi u nečemu uspjeli ali vam jednostavno nije išlo. Kad napokon uspijete da stanete pred prava vrata, sve se odjednom pokrene. Kao da Vas neka sila vodi od tačke A do tačke B, pa do C, D... Sva vrata se, ničim izazvana, pred vama odjednom sama otvaraju. Nemoguće postaje moguće, što je juče bilo besmisleno i nejasno sad dobija smisao i svrhu... Čudite se kako sad sve ide lako, kao podmazano, a ranije ste to isto ko zna koliko puta pokušali, ali bez rezultata. Napokon ste otkrili svoja, čarobna vrata. Kad ste otvorili njih uslijedio je domino efekt. Svaka nova vrata, na koja ste nailazili, otvarala su se sama, iz prvog pokušaja. Svi imaju svoja tajna domino vrata. Samo ih treba otkriti. Neko uspije ranije, neko kasnije. Neki se jadni baš načekaju...

NAPOMENA:KUMA I SLOVENAC, I SVE OSTALE PRIČE NA ISSUU-u, OBJAVLJENE SU U SKRAĆENIM VERZIJAMA RADI LAKŠEG ČITANJA.

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 1. - Zdravo stari! Šta ima? - pozdravi Damir oca kad je ušao u dnevnu sobu. Sjedio je za radnim stolom i prevrtao neke papire. - Zdravo sine! Zvala me kuma - reče mu ponosno otac. - Ajde?- zavrnu Damir očima na spominjanje čuvene kume. Pa kad planiraš da se razvedeš? Moraš požuriti. Svadba samo što nije? Jesi li joj počeo slati cvijeće? Opasna ta Ninina kuma! Udaće nezgodnu Ninu a izgleda usput i sebi naći mladoženju! - Nezahvalniče cinični! Ja ovako mator zbog tebe obijam pragove i vucaram se po svijetu kao da mi je dvadeset! A ti me zafrkavaš! Kako je samo bio tvrdoglav i skeptičan! Znao ga je baš iznervirati. Više od mjesec dana Marko je ozbiljno vršio pripreme za odlazak na svadbu. Imao je razlog za to. Damira. Imao je 44 godine a još nije bio oženjen! I nije pokazivao namjeru da hoće. Što je bilo najgore nije se uopšte brinuo zbog toga. Izgledao je i ponašao se kao da mu je trideset godina. A to je Marka strahovito živciralo. Zato je on morao sve da istraži. Zivkao je kumu i rodbinu da vidi ko dolazi, kakav je plan, posebno ga interesovalo koliko će biti mlađih djevojaka. - Ja ti to nisam tražio! Stari, ti bariš kumu koliko ja vidim zbog sebe ne zbog mene. Ova dva mjeseca puče mi glava od te kume! - Nek ti puče! A od čega ti puče, moliću lijepo? Vjerovatno od sikiracije što nisi oženjen. Sve si se razletio okolo da nađeš ženu pa te sad od tog boli glava!

- Samo sam se šalio. Nemoj se nervirati - Damir shvati da mu se otac uzrujao pa malo spusti loptu. - Žena se trudi svojski da pomogne! Poslala mi je spisak svih koji su potvrdili dolazak! Samo da mi udovolji! Nikad me nije vidjela a koliko se samo potrudila da mi pomogne! Da tebi pomogne ! - Ko vam je tražio da mi pomažete? - Damire pazi da te ne šutnem u tur! Bolje mi namjesti ovu spravu. Trebalo je danas da se napokon vidimo preko Skajpa ali se ova prokletinja nešto poremetila i samo sam je čuo! Ona je vidjela mene, ja nju nisam! - Auuu! I tako propade jedna diiivna prilika... - zafrkavao je Damir oca. Moraćeš je ženiti na neviđeno! - Dojadilo mi je da molim tebe da mi nađeš njenu sliku, pitao sam Divnu da mi pošalje kuminu sliku na tvoj telefon! - Pa nek ti pošalje na fej s. - To ne zna. Ne zna uopšte na fejsbuk. - Eto vidiš moderniji si od nje a deset godina si stariji! - Kaže da ima sliku u svom telefonu kad su se slikali kod njih u stanu. I to mi može poslati. Ja sam rekao da pošalje tebi. A još nešto! Kuma mi je rekla da nas u stanu čeka prigodno pisamce... - Pisamce? - šaljivo prekide oca u pola rečenice. - Jeste, pisamce! Ne prekidaj me zaboraviću šta sam htio! Eto.. sad sam zaboravio! - Rekao si da nas u stanu čeka pismo - podsjeti ga sin. - Aaa, da. Da ne bi morali čekati ona mi je poslala nekako to pismo.

Preko kompjutera. Ajde, ti mi to nađi. - Vjerovatno na imejl. Ko zna kakve si joj podatke sve do sada otkrio. Možda i broj računa u banci! Damir stvarno nađe imejl naslovljen “Radosavljevićima u Ljubljani”. Otvori mu nacifrano pismo i odštampa da ga može čitati. - Evo ti uživaj. Ko zna šta ti tvoja mila kuma piše. Možda neke tajne... Ili ti je poslala sliku u kupaćem kostimu... - Svi su dobili to pismo, nismo samo mi. Poslali su poštom na adrese koje smo dali. A mi smo dali novosadsku. Pročitaj i ti. - Kako da ne. Nemam pametnijeg posla... Marko uze pismo i ode iz sobe vukući namjerno, iz protesta, šlape po podu. Znao je da taj zvuk nervira Damira.

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 2. Katarina se lagano probudila. Bila je tišina, ništa se nije čulo. Šest časova i koji minut. Još je dosta rano da budi Ninu, neka spava. Ovi dani su joj bili naporni. Lagano se izvukla iz kreveta. Popravila je prekrivač koji je Nina gurnula na pod i na prstima se iskrala da je ne probudi. Vrata iz hodnika u dnevnu sobu bila su otvorena. Svjetlost je dopirala kroz veliki stakleni zid. Sunce je sijalo. Taj prizor učini da joj se probudi optimizam i da puna elana krene u novi dan. Dok se Nina probudi ona će popiti kafu i napraviti plan za danas. Imale su na spisku posjet frizeru, i još dosta sitnih obaveza. Kad završe odvešće Ninu u tetkin stan gdje su joj bili roditelji i odakle je kretala na vjenčanje. Nije bio lak put do današnjeg dana. A sve je počelo dosta davno. Prije osam godina Katarina je upoznala Ninu u Dalmaciji, tad je bila djevojka Katarininog rođaka. Nažalost, rođo je bio nezreo i oni su raskinuli. Ali su njih dvije ostale i dalje prijateljice. Katarinini roditelji su imali kuću u Dalmaciji, a Nina je tamo živjela. Otac joj je radio na željeznici i većinu vremena je provodio na putu. Kad je Katarina imala deset godina dobili su jednosoban stan u Novom Sadu. I tad su se preselili. Zadnjih deset godina, od kada su joj roditelji bili u penziji vratili su se da opet žive u staroj kući. Slučaj je htio da u Novom Sadu Nina ima rođenu tetku, majčinu sestru Jadranku. Inače su njih dvije bile porjeklom iz Like.

Nina je obožavala djeda u Lici, i nekako je zahvaljujući Katarini i tetki zavoljela i Novi Sad. Poseban problem je bio što su joj roditelji bili starinski nastrojeni, vrlo škrti i prilično naporni. Tako da nije imala gdje da pobjegne od njih nego kod tetke i Katarine. I tako se dva puta godišnje, kad bi imala godišnji odmor, znalo gdje će putovati. One bi je dočekale sa već razrađenim planom za provod, želeći da je malo rasterete i provodaju. Da malo uživa bez stege roditelja. Godinu i četiri mjeseca je prošlo od kad je Katarina vodila Ninu na Zlatibor. Došla je na samu Novu godinu kod njih. Imale su desetak dana godišnjeg na raspolaganju. Da ne bi bila stalno u gradu Katarina je povela sa sobom. Nini nije smetalo dok ona radi da bude sama i da malo odmori. I tad je sve počelo. Tu je Nina upoznala ljubav svog života, Borisa. Začudo, živio je i on u Novom Sadu. Radio je kao informatičar za mreže u jednoj firmi a u slobodno vrijeme je putovao, planinario, skijao. Od upoznavanja Nine i Borisa, njih dvije su prošle jako težak i naporan put. Katarina je uprla sve svoje snage da pomogne prijateljici da se iščupa u zadnji tren. Nije mogla da pomogne sebi, pa se nekako lječila pomažući prijateljici. Obje su bile nekako slične: porodične, inertne, zatvorene. Katarina je bila puna razumjevanja, tolerantna, strpljiva. Nina je bila netolerantna, brutalno iskrena, oštra na jeziku, ali duševno dobra i odana. Koga je voljela branila ga je do kraja. Tako se nervirala sa Katarinom oko njenog razvoda. Razvod je nedavno okončan, nakon sedamnaest godina što zabavljanja, što braka. Već se bila predala i pomirila sa sudbinom da bolje ne može dobiti. Onda se jednog dana čaša prelila i ona više nije mogla da ćuti i pravi se da se ništa ne dešava i da je tako moralo biti.

Ni Nini ni drugim nije rekla prvih mjeseci da je otišla od muža. Zbog posla je rekla da će biti odsutna nekoliko mjeseci. Tek kad je razvod bio u toku rekla im je da je ta priča završena. Bilo je vrijeme da probudi Ninu. Još je mirno spavala. - Alo, dobro jutro! Jel' ima ovdje neka mlada? Izgleda da mlada hoće da prespava svadbu... - zafrkavala ju je, lagano gurkajući po nozi. Vidjela je da se smješi, čula ju je. Lagano se protegnula i otvorila oči. - Jel' se meni pričinja ili se ja ono prekosutra udajem.. -Ako se ne misliš predomisliti, onda je istina. Ajde, diži se polako imamo posla. Bolje da sve obavimo polako i bez nervoze. Treba da doručkuješ i popiješ vitamine. Nazovi dragoga da vidimo ima li kakvih promjena u planu. I saznaj kakva je situacija u njihovom taboru. Poslušno je ustala i sve obavila. Kad su doručkovale uputile su se u grad.

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 3. Kad su se dogovarali da svi zajedno idu na svadbu, odlučeno je i da Damir sa starcima krene u četvrtak, da bi se oni malo odmorili prije svadbe i pripremili stan za ostale. A ostali su ionako radili u petak pa nisu mogli ranije… Predveče su stigli u grad. Damir ih je iskrcao, iznio stvari iz kola, pokupio poštu, otišao kupiti večeru. Stan je bio uredan, uključio im je grijanje iako nije bilo hladno. Sjeo da odmori i pregleda pristiglu poštu. Većinom računi i reklame. A onda naiđe na lijepo ukrašenu i nacifranu kovertu na kojoj je krasnopisom bilo ispisano njihovo prezime i adresa. "Aha, ovo mora da je kumino čuveno pisamce.” Otac mu je deset puta ponovio da ga pročita. Kad je imao vremena zaboravio bi na njega, a poslije bi bio zauzet pa mu nije bilo do toga. On otvori kovertu i iz nje izvadi dva lijepo ukrašena lista papira. Na prvom listu oivčenom zlatnim izvezenim linijama samo je pisalo “Od Nine i Borisa”, a drugi list je bilo pismo na dvije stran e. Počne čitati, već nakon onog “Dragi naši” (kao da je putnik koji se izdaleka vraća voljenima, a oni misle i čekaju na njega), osjeti kao da kroz neki nevidljivi zid prolazi u neki drugi svijet najviše nalik na opis raja…Obuze ga neki mir i toplina...

Dragi naši, Javljamo Vam se ovim malim pismom da Vas podsjetimo na predstojeći svečani i srećni trenutak koji očekuje dvoje mladih. Želimo da Vam kažemo koliko se radujemo ovom divnom dogadjaju i Vašem dolasku. Mi s veseljem spremamo ovo slavlje, i uživamo, čekajući Vas i vjerujući da ćemo Vam prenijeti bar djelić te sreće i pozitivnosti. Nadamo se da ste (iako jos ništa niste vidjeli), radoznali i spremni da se lijepo provedete zajedno s nama na ovaj divan dan. U ovo vrijeme kad smo daleko jedni od drugih, razbacani po cijelom svijetu, ovo je jedna svijetla tačka koja govori da ljubav i zajedništvo treba uvijek da pobjeđuju , da nas ne mogu razdvojiti ni daljine, ni granice, ni brige. Želimo, dragi naši, da se svi zajedno okupimo, i da naši Nina i Boris budu “uzrok” još mnogih svadbi i veselja, mnogih krštenja, rođendana i slavlja. I da se na takvim događajima družimo što češće, da se njihov krug sreće raširi na sve Vas i nas… Eto, to smo željeli da znate. Donesite sebe, spremnost i želju da se sa nama lijepo provedete, i da bolji dani počnu da se nižu od ovog vjenčanja svakodnevno u Vašim i našim životima… Od srca Vas pozdravlja , očekuje i nada Vam se Vaša kuma Katarina

Bože vidi ove kume!!! Šta ću ja sad napisati? Slušaj narode, nemoj da obuvaš tijesne cipele, nemoj puno da trošiš na garderobu i ostale p........ Važno je samo da nalijete rezervoar, ili nađete prevoz i dođete. Za sve ostalo ja i kuma imamo rješenje… Aj zdravo! Vidimo se na svadbi… Kum Kole

P.S. Bolje da se obratite Kumi ako vam nešto zatreba da to ona riješi…

Kad je pročitao pismo, zastao je i pokušao da shvati… Osjećao se kao da je pod hipnozom, ne mogavši razlučiti trenutno je li ovo san ili java… Sanja li ovo pismo. Već su im prilikom ovakvih događaja, vjenčanja, krštenja, zaruka, neki slali pisma koja su, bila šablonska, samo bi se mjenjala imena, datumi i slični podaci. Ovo nije bilo takvo. Ovo je imalo dušu. Iz svakog slova je izbijala iskrenost , toplina, briga. Pisala im je kao da su dio njenog srca. Potpuno ga je iznenadilo. Zašto nije pročitao pismo u Ljubljani? Lijepo mu je otac govorio. Sad će ga stići neka kazna zbog njegove tvrdoglavosti. Nešto mu je govorilo da se neka sila odlučila poigrati s njegovom bahatošću. “Uff, gdje li je ona njena slika što je Divna poslala starom? Kad je slala sliku Goran je bio sa ocem, pa je Divna umjesto na njegov telefon poslala sliku na Goranov. On je nije ni vidio. Sad se kajao. Ko je ta žena? Ko je žena koja ima toliku moć da preko pisma izlije na njega jezero nježnosti, ljubavi i topline? Umor od posla i puta odjednom nestade. Misli su mu bile skroz zbrkane. Pokušao se u toj smušenosti sjetiti svega što je čuo prethodnih mjeseci… Kad su dobili pozivnicu za svadbu bili su jako iznenađeni, nisu imali pojma da Nina ima momka, a kamoli da se udaje. Odmah je potom zvala Ninina majka Divna, i rekla im da su se i oni iznenadili. Da je momka našla kad je bila kod tetke u posjeti. I da ju je prijateljica, a sad kuma na svadbi, upoznala s njim. A kuma je bila rođaka bivšeg Nininog momka. Na to su svi ostali bez teksta. Poslije su od druge rodbine saznali da se Nina skroz promjenila, da se ne može prepoznati. Kad je Divna opet jednom prilikom pričala sa starim jako je hvalila kumu, koja je preuzela i organizaciju vjenčanja, pa im je rekla ako nešto budu trebali da se obrate kumi.

I onda je Marka zahvatilo svadbeno ludilo. Već se bio dosta naslušao o kumi. Odlučio je da treba i on da se umiješa. Zvao ju je, fino su se ispričali, jako mu se svidjela, i otad malo, malo pa im je saopštavao da se čuo s kumom. Po pozivnici su vidjeli da je organizacija jako dobra jer je bil a navedena cijela procedura i skoro precizna satnica da se svi mogu ravnati i prilagoditi tome. Njima se ta preciznost jako svidjela. Divna im je rekla da je kuma to uradila jer ima puno rodbine koja dolazi izdaleka pa da znaju šta ih čeka… Čuo je od oca da je preko kume upoznala momka na Zlatiboru. Kuma je tamo išla poslom pa ju je vodila sa sobom. I Jadranka je potvrdila da je žena stvarno jako dobra. Sinulo mu je da ova svadba sigurno neće biti ni obična ni dosadna. Nešto u njemu je reagovalo i nije mu dalo mira, sad nije mogao da dočeka nedjelju. Najgore mu je bilo što se u njega uvukla neka strepnja. Kao da se nešto nenadano sprema. A Damir nije volio nikakva iznenađenja… Nije se mogao odvojiti od pisma. Imao je osjećaj da je neke dijelove pisala samo za njega i drugi nisu trebali to da znaju. Držeći pismo u rukama kao da je držao neki čarobni predmet. Neka neobična energija iz tog pisma prešla bi na njega i bacala ga u čudno stanje. Izgledalo mu je nemoguće da takvih pisama ima još i da su sva ista. Njemu se činilo da je pisala njemu, baš njemu. Da mu je pismom slala poruku da ga čeka. Nije mogao dobar dio noći da zaspe. Pokušao je da se dozove pameti i shvati šta ga spopalo. Kakva je to žena koja dijeli ljubav neštedimice? Nekoliko puta je ponovo čitao to pismo. Tražio je bar malu naznaku “običnosti”, ali svaki put bi ga ona tim pismom iznova "zasula" toplinom.

Zašto nije to lijepo na vrijeme pročitao u Sloveniji? Mogao se bar psihički pripremiti i razmisliti o svemu. Sigurno bi mu tamo zvučalo kao obično pismo. Ne bi ovako nenormalno djelovalo na njega kao ovdje. Ovo je već bilo za psihijatra. Toplo se nadao kad svane novi dan da će se stanje “normalizovati”. Inače će morati potražiti stručnjaka za glavu ako se ovo nastavi. Ali ujutro, nije još bilo ni svanulo, jedva je čekao da ustane. Kad bi zaspao sanjao bi da mu ona nježno govori, šapuće, da ga zove. Ovo je za realnog Damira bilo vrlo neugodno i nepoznato. Nije do sada pokazivao nikakve znake ludila…do ovog pisma. - Tata, gdje je tvoj telefon? Da vidim nešto – bilo mu je strašno neugodno muljati ocu. Ali nije se mogao suzdržati. Tražio je noćas očev telefon po stanu ali ga nije mogao naći. - Nisam ga ponio. Šta će mi? Svi me ovdje zovu na fiksni, a mobilni imaš ti pa meni ne treba – odgovori mu otac pomalo začuđeno. Šta sad? Kako i kod koga da pronađe njenu sliku? Nije znao kako se preziva pa da je traži na internetu. Brže bolje se spremio, pa saopšti starcima da ide izviditi šta se dešava kod Jadranke i Divne. Da vidi kakav je plan. Trebali su predati poklone, posjetiti i sresti još neku rodbinu... Oni se slože, njima je odgovaralo da se odmore. Ionako će im doći neki rođaci pa neće biti sami.

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 4. Kod Ninine tetke bilo je desetak ljudi. Divna i muž su ga dočekali vrlo srećni i raspoloženi, pitajući za roditelje. On objasni da su oni u stanu, odmaraju. Ostatak ekipe je trebalo da dođe sutra. Rekao je da ih zanima kakav je plan i treba li nešto da se pomogne. A onda, odjednom, iskoči neki glas iz njega. “Damire lažove jedan! Ti samo hoćeš da vidiš kumu!” Damir glasno uzdahnu na taj “vaskrsli” unutarnji glas. Još će početi i sam sa sobom da priča. Ali priznao je sebi da je tako. Žarko je želio da vidi ženu koja je napisalo ono “hipnotičko pismo”. Pa on sad baulja po gradu potpuno van sebe… - A gdje je mlada? - upita oprezno Damir. - Spavala je kod kume. Znaš kako je Nina “zapaljiva” i ne voli gužvu. One se tamo spremaju. Znao je dobro rodičin temperament. Ta mu vijest donese takvo razočaranje kakvo odavno nije osjetio u životu. Čini lo mu se da bi mnogo bolje podnio polivanje ledenom vodom… Divna ga je uvela u dnevnu sobu. Tu je bio u toku doručak. Pozdravio se sa svima, pa i on sjede. Nije htio doručak samo kafu. Divna sjede do njega. - Nina ti je mladoženju upoznala na Zlatiboru. I zamisli, i on iz Novog Sada. Valjda je to bio neki znak. Ko je mislio da će ona iz Dalmacije doći ovamo da se uda! Jakša se jedva oporavio kad je to čuo. Ali bolje i tako nego da ostane neudata. Temperamentna je na njega, dalmatinska vrela krv, već je nakupila 37 godina...

A nikog na vidiku. Ide s posla kući. A i ti isto! Šta ti čekaš? Izgledate ko balavci a ne kao zreli ljudi! - Ma šta zreli moja Divna! Matori! Matori i prezreli! - javi se Ninin tetak Boško, smijući se. -Ti se ne javljaj! Ti si se oženio zadnji put u 62! - podbode ga žena. -Ali treći put Jadro! Treći! A Damir je prešao četrdesetu a nije još ni jednom! Bolje tri puta probati nego ovoliko čekati! - iznese Boško svoju teoriju. -To ti misliš! Ti moraš podmiriti cijeli harem! - nije se slagao Damir. -Neka moram! Jesam li muško! Imam firmu, dobro zarađujem, pa je red i da se žene vrte oko mene! Nisam sebičan, volim žene a volim i da dijelim - smijao se Boško. Izgleda da se većina za stolom slagala sa Nininim tetkom. - Nek se meni moja Ninica udaje, zabole me za sve drugo! Sad mi je duša na mjestu! A sve je to kumina zasluga. Stvarno je čudo od žene! Da sam je upoznao prije tebe Jadro bila bi ona broj tri! A šta ćeš nije nam se dalo! Ali zato imam dobrog prijatelja, pravog čovjeka za kumu. Navalio oće kumu i ni jednu drugu. Sad se trudi oko nje pa ćemo vidjeti šta će biti. Možda iduća svadba bude kumina! obavijesti ga Boško. - Ne trči pred rudu! Nije još pristala. Meni se čini da od toga neće biti ništa – sumnjičavo izjavi Jadranka. Damiru od te informacije nastade neka konfuzija u glavi. Kako je Boško nazva? “Čudo od žene”... Njega je mučila jaka potreba da vidi to čudo od žene… Palo mu je na pamet da pita gdje je stan da bi išao vidjeti Ninu. Došlo mu je da sam sebe ošamari zbog toga.

Vidio je da ona nije samo na njega djelovala tako opijajuće, svi kao da su bili očarani njome. Srećom Divna reče da su one u gradu. Da će ići u hotel da provjere sve još jednom a poslije do mladoženje. Ponudio im je još jednom smještaj kod njih ako nekom od rodbine treba… - Htjeli smo da rezervišemo desetak soba u hotelu pošto skoro svi dolaze izdaleka. Međutim, toliko se njih ponudilo da ugost i rodbinu, da nije bilo potrebe. Uzeli smo samo tri sobe, jednu za mladu, i po jednu za muškarce i žene. Da svi mogu da odmore i osvježe – obavijesti ga Divna. - Kako to da je svadba u nedjelju a ne u subotu? - upita Damir. - To nije dala kuma. Kaže neće biti u subotu, to nije dan za vjenčanje. Ili u četvrtak ili u nedjelju. I onda je pametnica pronašla taj produženi vikend. Tako da je ispalo super. Ponedjeljak se ne radi, pa niko ne mora žuriti na posao - objasni Divna. - Vlado, idete li vi u grad? Hoćeš li da negdje izađemo večeras? Ja vas vodim ako želite – sjeti se da ponudi Nininom bratu. Sine mu da bi on mogao biti dobar izvor informacija o kumi. Damir se u sebi skeptično pitao ima li iko koga ona nije omađijala? Kako ta žena ima toliku moć nad svima… To nikako nije mogao da prokljuvi a glava mu je narasla za broj od silnog razmišljanja kako je sve ovo što se dešava moguće… Jesu li se i drugi ljudi pitali kao on ko je ta žena? Je li moguće da samo on ima “alergijske” reakcije na njeno pismo? Možda se još neko muči kao on… Eee, da mu je upoznati bar još nekog paćenika na koga je ona ovako djelovala svojim pismom. Ako ne bude takvih, znači njega je čekao posjet psihijatru.

Uz pozivnicu za svadbu dobili su preciznu satnicu događaja na svadbi. Bilo je dosta jednostavno, neusiljeno i hvala Bogu neprenatrpano. Na nekim svadbama su išli po mladu, pa od mlade do matičara, pa od matičara do crkve, pa onda do hotela ili kuće... A kod nekih je bio i “ekstra” zahtjeva, kao kod vjenčanja na brodu kome su prisustvovali. U zadnje vrijeme čim bi bila takva svadba starce ne bi ni vodio na taj ringišpil. Oni mlađi bi išli, a njih bi ostavio tamo gdje će biti zabava. Ovdje toga nema. Dođu u hotel, matičar ce doći u hotel, i niko nigdje ne mrda. Samo će mladoženja povesti njih tridesetak da odu po mladu. Dosta jednostavno. I oni su bili upisani. Starci su rekli da bi i oni išli pa je pristao… Ponio je odijelo, košulju, sve pedantno spremio, pitao treba li njima išta. I oni su bili spremni. Nije ni čudo koliko su svadbi posjećivali godišnje…

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 5. Pošto se bio kod Divne dogovorio sa mlađom muškom rodbinom za izlazak, krenuo je da se sprema. Poveli su i Nininog mladoženju, njegove prijatelje i kuma. Njih desetak. Damir je išao po Vladu, i ostale u stan. Mladoženja i njegovi su došli sa svojim autom. Bilo je to nešto kao momačko veče. Otišli su u restoran na kraju grada uz Dunav. Bilo je odlično mjesto, muzika tamburaša, super atmosfera. Damiru se izuzetno dopalo, iako nije mislio izlaziti nigdje jer će sve ionako vidjeti na svadbi. Ali… Želio je upoznati mladoženju, a još više od toga pokušati saznati nešto više o njoj. Mogućnost da nešto čuje o njoj, da je možda sretne bila je previše izazovna. Izgleda da su joj svi redom bili “dužnici” i da su je smatrali bićem iz druge galaksije. Ono što nikako nije mogao da izvuče od nikoga je bilo šta je to što je čini tako drugačijom, šta to ona radi drugačije? Nikako, pa nikako to da prokljuvi… Damir je čekao da neko započne temu oko vjenčanja. Srećom neke je interesovalo kako su se upoznali. Boris reče na Zlatiboru, a da nije bilo kume teško bi je “smuvao”, temperamentna je i svadljiva. Dobiješ šljivu u oko dok si rekao keks. Momci se smiju, Ninin brat potvrđuje da je to Nina… - Kuma ju je polako obrađivala, a pošto ona vjeruje samo njoj, tako sam uspio. - Kad sam je prvi put vidio, nešto je vatreno objašnjavala kumi i

gestikulirala rukama. Onda sam čuo po govoru da je Dalmatinka. Moja baba je iz okoline Obrovca. Bacio sam nekoliko grudvi snijega na nju. Sakrio sam se iza drveta pa nije mogla da vidi odakle grudve dolaze. Kad me je napokon spazila, dotrčala je k meni ljutito. Prvo mi je rekla “oćeš da ti dam trisku ” (on je imitirao Ninin glas), a pošto nisam znao šta je triska, računao sam daj šta daš. Pa sam joj rekao da može… Kad je zamahnula prema meni shvatio sam šta je triska i onda sam je morao smiriti… Momci su se smijali. Skoro svakog muškarca privlači strasna i temperamentna žena… Damira je zanimalo dalje. Više nije mogao čekati. - Imate li koju Nininu noviju sliku? Nisam je vidio skoro dvije godine. I Boris i Vlado su izvadili telefone. To je ono što je htio. Gorio je od nestrpljenja. Znao je, vjerovao je, da nema šanse da bar na jednoj slici ne bude ona. Gledali su slike prvo s Borisova telefona. Nina i Boris, Nina sa njegovim, Nina, Nina, Nina… A onda…Na drvenoj ogradi nekog apartmana u džemperu plavo bijele boje i bijeloj košulji sjedi žena sa osmjehom Mona lize… Njen je pogled dubok, topao, tajnovit i sjetan. Crna bujna kosa u paž frizuri skoro do vrata, lijepo joj stoji uz bijelo lice. Na obrazima dvije rupice. Na glavi joj sunčane naočare. Ona…To je ona… Nešto ga jako protrese. Sve mu se zamaglilo pred očima, grlo mu se steglo skoro izazivajući suze i kašalj. Osjeti da mu nestaje vazduha i da se nekako gubi… Nije čuo ništa i nikoga. Gledao je samo u te oči što ga zovu sebi. Kao da mu kažu “najdraži, gdje si do sada, sama sam, čekam te”…

Momci su komentarisali da je kuma “komad”. Boris reče da je divna, a da se nažalost nedavno razvela. Listaju dalje… Na sledećoj njih dvije suncem obasjane. Ona u lavanda svijetloj skijaškoj jakni, sa nježnim smiješkom, rumenih obraza, lijepa. Neka tuga i toplina sijaju iz nje… Slikano je u krupnom planu, ovaj put kao da mu očima govori “hajde mili pokreni se, spor si”. Damir zaključi da će mu trebati neke ozbiljnije “pilulice” da ga ovo prođe. On zatraži od Borisa i Vlade da mu prebace slike “rodbine”. Boris mu dade telefon da sam ubaci broj i prebaci sve blututom. Iskoristio je priliku dok su se momci malo opustili i pjevali s tamburašima da to uradi na oba telefona. Tako je bio sretan što je to uspio...Odlučio je jutros, kad ih je pozvao u izlazak, da ih večeras on časti. Činilo mu se da bi pukao da se nije dočepao večeras bar njene slike. Od Vlade je prebacio sliku gdje je ona bila s njima u njihovom stanu. Valjda je to bila slika koju je imao i njegov otac. Na njoj je bilo njih pet. Osmjeh joj je bio stidljiv i blag, a na obrazima su se opet vidjele dvije rupice. Znači, bila je starija od Nine, razvedena, ali nije imala djecu. Nikako to nije mogao da poveže sa slikom. Imala je kuću u Dalmaciji. Šta joj se to desilo? Morao je to da sazna. Počeo je da šizi za ženom o kojoj ništa nije znao. Kad je stigao kući u tri ujutro uzeo je tablet i na veći ekran prebacio slike. Ali je gledao samo tri na kojima je ona. "Ko si ti? "– pitao ju je, a ona ga je gledala sa slike tajansteno se smješeći… Usamljenost i nježnost su nekako odgovarale iz nje.

Iako je ugasio tablet oko četiri, san mu nije htio na oči. Oko osam ujutro raspalio je jastuk po stoti put. Pokušao je još da odspava. Nikako da se namjesti. Kako je legao, tako se počeo vrtiti kao jagnje na ražnju. Čas lijevo, čas desno. Uh, šta mu uradi ova žena! Da je bilo cigareta u kući zapalio bi. Ali nisu pušili ni stari ni on.

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 6.

Vidjevši da nema ništa od spavanja, ustao oko deset . U stanu je već bila neka rodbina koja je navratila da vidi Marka i Jelu. Dok je doručkovao, najavili su se da dolaze i Ninin tetak Boško i tetka Jadranka. E to Damira natjera da naćuli uši. Stizao je Boško, a od njega je namjeravao da izvuče informacije o njegovom kandidatu za kumu. Kad su došli i ispozdravljali se, krene razgovor. - Kako ste vi? Danas stižu i ostali? - interesovala se Jadranka. - Stižu, stižu. Sretan sam baš Jadro što su se svi složili da dođemo. Ko zna kad ćemo se opet ovako porodično okupiti - prizna Marko iskreno. - Divna je pozdravila tebe i Jelu. Pošto ćete ostati još koji dan poslije svadbe, još ćemo se vidjeti i na miru ispričati. - Damir određuje kad krećemo. Dok on ne mora na posao možemo ostati. Pričali su dalje o rodbini, ko dolazi, ko će kod koga biti smješten... Damir se nije puno uplitao u razgovor. A onda je Marko spomenuo Ninu. - Baš nas je Nina iznenadila i obradovala. Ohrabrila je i nas, dala nam volju. Već sam bio klonuo. Svi su pogledali u Damira. - Znači opet sam ja na tapetu? - šaljivo je podbadao oca.

- Ajde Damire, više kapituliraj da ti se otac smiri - zafrkavao ga je Boško. - Strpite se malo, samo što nisam... - Da, da, strpite se, strpite se... To pričaš deset godina! Da znam da ću to dočekati pa bi se i strpio! Ova Ninina kuma baš me je osokolila! Hvala ženi iako je nikad nisam vidio! Jedva čekam da je upoznam! Kako je strpljiva i pozitivna. Ne predaje se, hrabri i nas. Svaka joj čast. Spremio sam joj jedan poklon. Zaslužila je. Damir je napeto slušao."Nisi jedini koji jedva čeka da je upozna" pomisli. Nije imao pojma da spremaju poklon za kumu. - E tu si upravu. Ne znam ni ja šta bi da nije nje. Da vidite kako smiri Ninu kad eksplodira... Sve mirno, razumno, veselo... Mi se divimo kako je uspjela obrlatiti zeta. Sestra se brinula kako će podnijeti da mu kćer odlazi ovamo. A kuma njemu lijepo reče da je najvažnije da mu je kćer srećna i zadovoljna pa gdje je da je. Zafrkavala ga je da je prija trebao misliti o tome. I to kad je donio odluku da mješa dalmatinske gene s ličkim. A svaki dan je sve zadovoljniji. Svidio mu se Boris. Ne može se načuditi kako se Nina snašla i prilagodila. S mora u ravnicu. - Htio sam joj reći da nas ona i Nina obiđu... Ali sad je gužva pa da ih ne gnjavim. - Možda opet ubrzo bude nova svadba! - javi se tetak. - Ma vidi njega! - ljutnu se Jadranka. Navalio da uda kumu za jednog svog prijatelja, pa ne odustaje. Meni se čini da ona nije baš zagrijana. - Eto i ona jadnica kako je loše prošla... A lijepa i fina žena - tužno uzdahnu Marko.

- Šta bi joj falilo da se uda za Zorana? Čovjek isto razveden, 52 godine, bogat, ima firmu, sportaš... Igra svaki dan tenis. Izgleda dobro. Čim ju je vidio kod nas poludio za njom. A ima odraslu djecu od 25 i 23 godine! Damiru zazvoni telefon. "Kud baš sad..." iznervirano ode da se javi. Dok je on gledao da skrati razgovor priča je dalje tekla... - Šta će joj to! Stalno da bude u sendviču između njega i njegove razmažene djece! Nije im pravo da im se otac ponovo oženi. A ni bivšoj gospođi ne paše. Boji se dobiće manje para! Meni se čini da ona želi svoje dijete. Nije ništa rekla, ali nekako sam stekla takav utisak. - Želi dijete? Uuu jadna... - sad je Marko shvatio koliko je njena situacija bila teška. Zaslužuje mnogo više. Zaslužuje muža i svoju porodicu. - Rekla je da se možda neće ponovo udavati. Meni se čini da to ovisi o tome može li naći kandidata za porodicu. Doduše, Zoran je stvarno rekao Bošku, ako ona želi dijete da možda ni on neće imati ništa protiv. Njegovi su odrasli, ne fermaju ga, a još je mlad čovjek. - Pa znaš kako se i moj brat oženio u 48 prvi put - reče Marko. Damir je izgleda na njega. Bar se nadamo da će se ikako oženiti. Zahtjevan je i stalno traži dlaku u jajetu. Damir se vratio, ali razgovor se nije više vodio o kumi nego o drugoj rodbini.Šta li je propustio? Možda je imala još kojeg kandidata. Izgleda da je probala ovog tenisera ali nije do kraja zadovoljna. Ako mu se svidi kao na slici, i on njoj... Mogli bi se lijepo provesti. Sad nije mogao da vrati razgovor na nju, bilo bi im čudno. Uhh... A da pokupi brata i sestru kad dođu iz Slovenije pa da kao fol idu vidjeti Ninu? To bi isto bilo čudno. Nema nego čekati do sutra...

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 7. Subota je osvanula sunčana. Katarina je bila sve zabrinutija. Hoće li uspjeti? Kako će sve ispasti? Hoće li Nina izdržati? Nakon doručka išle su kozmetičaru. Obje su bile umorne i iscrpljene pa da se to bar malo prekrije za sutra. Nakon tri sata rezultati su se vidjeli. Izgledale su odlično. To ih je dodatno oraspoložilo pa kupiše picu i odoše u stan da se odmaraju. Večeras će ranije ići na spavanje, barem Nina. Ujutro je trebalo da je odveze u tetkin stan da se spremi a ona da ode u hotel da još jednom sve provjeri. U stanu su se opustile, pričale, još jednom pregledale plan i program. - Od sutra moja Ninice ima da pjevaš “Zbogom firmo, zbogom preduzeće, lud je onaj ko udaju neće...” Nina se slatko smijala tome. A namučila se jadnica radeći godinama u jednom trgovačkom lancu. Nekad bi dnevno preko ruku prebacila stotine kilograma robe. Nekih dana došla bi kući poluluda, nazvala je na telefon i žalila se da ne može više. Bila je na izmaku snaga. Katarini je bilo lakše na poslu. Radila je u jednoj izdavačkoj kući, većinom za kompjuterom. Nije ni morala uvijek da ide u firmu. Počela je raditi dvije godine prije razvoda. Za taj posao je preporučila jedna poznanica. Vesna je bila iskusna i pametna žena. Vjerovatno je vidjela u kakvom je stanju i šta će se dogoditi, pa joj je pomogla. Kad su došle kući Nina je zvala Borisa da vidi šta oni rade i kad će svratiti kod njih.

- Sinoć su izašli u grad. Vodio ih ovaj moj rođak iz Ljubljane. Kaže da im je bilo super. Žao mu što nismo išle i mi. - Ma ići ćemo drugi put. Sad moraš da se čuvaš. Što manje da se opterećuješ. Nije za trudnicu da ide u noćne izlaske. - Rekla sam Borisu da imamo još dosta obaveza. A išlo se i meni. - Trebaš mu reći da si trudna. I svojima. Ovako se ja sikiram, bojim se za tebe. Onako bi te i oni pazili. - Reći ću mu kad prođe svadba. Neću da svi saznaju pa da me gnjave na svadbi. Ninin telefon zazvoni. Ko je ovo? Neki strani broj... - E Damire, ti si! Šta ima? - prepozna Nina rođaka. Super što ste svi došli! Rekao mi Boris da si ih vodio u provod. Kaže da je bilo odlično. Idemo drugi put svi zajedno. I ženski i muški. Ja i kuma ovdje same, nikog skoro ne viđamo. - Gdje ti je ta čuvena kuma? - odlučio je da bar zove Ninu na telefon. Možda ga ona pozove kod njih dvije... - Čuvena? - Baš čuvena. Nema dana da je moj otac ne spomene! - Aaa, to! Kaže i ona da je Marko divan! Zna ona sa starijima, djecom i kučićima. Nažalost, muškarci joj lošije idu... - smijala se Nina. Otac ti je m nogo zagrijaniji od tebe da ti nađe žen u! On se trudi a ti stalno nešto izvoljevaš! - Hoće da me se rješi. Popeo sam mu se na glavu. Pa bar ne moram ja trčati okolo tražiti kad se on toliko trudi umjesto mene. Dokon je pa nek se zabavlja. Kaže da ja previše izvoljevam pa nek' je izabere sam! Ako ne bude meni dobra, nek a misle on i Jela šta će s njom.

- Pa zar od onolikog spiska što smo ti poslale ništa ne odgovara? - Ništa. Sve poznato ili rod. Nema ništa novo. Je li to konačni spisak? - Pa vjerovatno jeste. “Ali kuma nije na spisku” htio je Damir da joj kaže... - Dobro, možda kad vidim sve uživo nešto mi se i svidi. Imam osjećaj da bi nešto moglo biti... - Stvarno? Pa jesi li ti to prešao u optimiste? E, svakakva čuda se ovih dana dešavaju... Sve zahvaljujući mojoj Katarinici... “Jeste, jeste. Katarinica je za sve kriva...” pomisli on s uzdahom.

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 8. Došao je i taj dan, što bi rekli u priči. Jedan od najvažnijih dana u životu žene. Nažalost, danas je to sve previše bilo komercijalizovano i pompezno. Nina je imala dosta utjecajne i bogate rodbine. Ali ih je sve odbila i nije htjela da niko osim Katarine organizuje svadbu. Smatrala je ako to drugi budu vodili da će se stvar oteti kontroli. Rekla joj je “ti poznaješ moju dušu”, i odoljela svim pritiscima porodice i rodbine. Njih dvije su se dogovorile da će to maksimalno pojednostaviti. Bilo je važno da se druže, da vjenčanje lijepo prođe a ne da svi jedva čekaju da bude gotovo. Zato su odlučile da matičara naruče u hotel. Većina rodbine je došla sa raznih strana, od Australije do Kanade, Slovenije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore... Kad je dobila spisak gostiju sve ih je redom nazvala. I tako je krenula njihova priča. Upoznala je Nininu rodbinu bolje nego svoju. Zvali su je iz 14 država! Nina i ona nisu mogle vjerovati kad su sastavile spisak zemalja! Osjetivši njenu volju, njen optimizam kao da su se i oni probudili. Zvali su je, nudili pomoć, predlagali, raspitivali se koliko su pripreme odmakle. Uključivali su svoje prijatelje, poznanike da joj pomognu. Salu u hotelu su dobili zahvaljujući jednom rođaku čiji je sin radio u hotelu. Obezbjedili su im parking, samo za goste svadbe, poseban stol i igraonicu za djecu... Tri sobe su rezervisali da bi gosti i mlada mogli da se odmore i urede.

Razmišljala je da otvori stranicu “Ninina neoženjena i neudata rodbina”. Bilo je jako puno mladih, mlađih, a i zrelijih kojima porodični status nažalost nije bio rješen. Katarina je to zvala Mapa izgubljenih generacija... Odvezla je Ninu do stana, pogledale su se, ohrabrujuće nasmješile jedna drugoj i čvrsto zagrlile. Bez riječi. Katarina je onda otišla u hotel da još jednom sve provjeri. Ponijela je svečanu garderobu sa sobom, tako da se ne mora vraćati u stan. U sobi rezervisanoj za mladu će se presvući i spremiti. Kum je najavio da će doći spreman oko devet časova. Malo ju je mučilo što joj je prilično neozbiljni kum, “zaprijetio” spominjanjem u govoru poslije vjenčanja. To joj nije bilo baš pravo. Nije toliko voljela javnost.

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 9. Dočekavši jedva nedjelju, Damir je obavijestio starce da se spreme i da kreću u 9 i 30. Pokušao je maksimalno da se obuzda i osvijesti. - Tako rano? Pa šta ćemo tamo tako rano? - čudio se Marko. - Tata, biće gužva. Trebamo uhvatiti parking. Već od jedanaest nastaće ludnica. Mi ćemo zauzeti poziciju, pa Vesna i Goran mogu doći kasnije. Rečeno je da svi trebaju doći do dvanaest. Bolje da se mi na miru smjestimo, izvidimo situaciju. Kako ko od rodbine bude stizao tako ćemo se pozdravljati. Poslije od buke i gužve nećemo moći ništa čuti. - Možda si u pravu. Ja i Jela ne moramo ostati cijelu noć. Neko će nas vratiti ranije kući. Ionako kad počne treštati muzika nije to za nas. Slažem se, idemo se mi spremiti. Parking je bio okićen i označen. Ispred su bile djevojke koje su ukrašavale automobile i davale informacije. Rekoše im da ih unutra čekaju kum i kuma. Damir je bio napet do pucanja. Šta će se desiti kad je vidi... Toplo se nadao da će se ovaj mjehur od sapunice, obavijen oko njegove glave, raspasti. I to prije nego stigne napraviti neku glupost. Ulaskom u veliki hol hotela, odmah im postade jasno gdje trebaju ići. Na dnu hola bio je veliki natpis “Svadba Nine i Borisa, dobro nam došli”. Stvarno se nisu mogli izgubiti. Pred ulazak u salu opet su stajale dvije djevojke koje su primale pozivnice, stavljale im cvjetove na haljine i revere i obavještavale ih koji je broj njihovog stola.

Nakon što su prošli i tu proceduru uđoše u salu. Ogromna prostorija lijepo ukrašena. Stol za mladence je bio na suprotnoj strani od ulaza. Tako su svi mogli da vide mladence i oni njih. S lijeve strane od ulaza, nekoliko metara umaknuti bili su podijum za muziku i dio vjerovatno za ples koji se nastavljao sve do svadbenog stola. Od ulaska do svadbenog stola sve je bilo postavljeno u obliku razvučene potkovice, u blagi polukrug. Svi su mogli da vide i prate sve. Desno od ulaza su bili rasporođeni okrugli stolovi. Lijepo ukrašeni kao i stolice. Stolovi su bili odjeljeni nekom vrstom ograde visoke oko metar. Uz ogradu bile su poredane stolice. I uz zidove iza stolova isto. Vjerovatno ako negdje zafali da ima rezervnih. Između stolova sa lijeve i desne strane, koji su bili poslagani u cik cak, protezala se staza. Na kraju staze i zadnjeg reda stolova bio je izgleda ulaz u kuhinju. A sa jedne i druge strane postavljen je švedski stol. Damiru se učinilo da je djelo dobrog organizatora. U sali je bilo petoro ljudi, od toga dvoje konobari. Kad ih je spazio, tip sa krestom na glavi, obučen u neko pingvin sivo odijelo, krenu prema njima. Raširio je ruke i blesavo se osmjehivao. - Damire, druže! Dobro nam došli! - oglasi se veselo. - Kume! Jesi li to ti?! Šta li čovjek uradi s kosom... Kao da je puna košnica pčela cijelu noć radila na njegovoj glavi. - Ja sam, ja sam! Ko bi bio? Šta si ti mislio? Marko i Jela su se smijali mlađariji. Pružio je prvo ruku Marku i Jeli, a onda se srdačno izljubio s njima. - Ja sam kum Kole, dragi moji Slovenci! Vi ste nam prvi gosti i sad sam siguran da će sve biti fantastično. Boj'o sam se da nam ne dođu prvi neki baksuzi.

Onda se okrene oko sebe nešto tražeći. Spazi ženu koja je dolazila stazom iz pravca kuhinje, pa dreknu: - Kumo! Dolazi ovamo! Da vidiš ko ti je došao! Nagovarao sam kumu da izaberemo nekog ko će poraniti, ali nije htjela slušati objasni im. Ona pogleda u njihovom pravcu. Damir pretrnu. Dok je prilazila gledao ju je bez daha. - To je ona? - skoro prošaputa Marko. Krasna žena... Njemu srce odjednom poskoči, iskoči sa svoje police i skliznu u petu. Ništa više nije čuo. Nastade zaglušujuća tišina. Prvi zvuk kojeg postade svjesan bilo je divlje bubnjanje vlastitog srca koje se nekako vratilo u grudi i sad je htjelo da iskoči van. Okom iskusnog muškarca i mozgom okorjelog realiste, skoro mirno, zaključi da će mu ova žena doći glave. Uživo je, nažalost, bila još “divnija” nego na slikama i u pričama. Niko je izgleda nije dovoljno dobro opisao da bi on shvatio koja mu opasnost prijeti. "Osveta za cinizam moj Damire! prođe mu kroz glavu. Previše si izvoljevao. Došlo vrijeme da platiš svoje . Sad ćeš ti u kolo sa 'matorim teniserom' da zajedno jurite kumu..." Imala je na sebi prekrasnu haljinu. Skupljenu ispod grudi. Kao na onim ženama iz devetnaestog vijeka. Koliko se sjećao to se zvao Ampir stil. Ali njena je bila iz dva dijela. Uski dio, pripijen uz nju, kretao je ispod grudi i bio je u nježno bijeloj - zlatnoj boji. Bijeli dio se vidio kad je hodala, jer se ovaj drugi materijal pri hodu razmicao i lepršao oko nje. Tamniji dio je bio kao ogrtač. Pokrivao joj je s prednje strane samo grudi a onda se, izrezan u obliku slova a spuštao do poda.

Bio je od nekog laganog poluprozirnog svjetlucavog materijala u boji tamne ciklame. Bijeli je isticao uzak struk, oble bokove, potpuno ravan stomak, dok je tamna boja pokazivala svu raskoš njenog bijelog vrata. Rukavi su bili tri kvart dužine, gore uski, a od lakta su se zvonasto širili. Sva je bila pokrivena, ali opet je njemu izgledala ljepše od ijedne žene oskudno i provokativno obučene. Oko vrata je imala okruglu ogrlicu, a na ušima minđuše u vidu traka. Usne su joj bile namazane skoro u boji haljine. Imala je vrhunski ukus. Marko i Jela su isto bili zatečeni prizorom. Frizura joj je bila ista kao na slici, samo je sad imala pri kraju velike uvojke izvijene prema vani. Tih dvadesetak sekundi , Damiru se tlo ljuljalo pod nogama. Činilo mu se da njen dolazak traje satima. Prepoznavši Marka sretno im se i srdačno nasmješila, ubrzavši korak kao da će im uletjeti u naručje. - Čika Marko, teta Jelo... Dragi moji... Dobro mi došli! Prišla je starcima, srdačno ih pozdravljajući. Opet im reče nježno "dragi moji"… Damir na to uzdahnu. Izgleda da je to bila tajna šifra kojom ih je sve omađijavala. Marko i Jela je istovremeno zagrle a ona ih nježno poljubi, ne prestajući da ih grli. Damir je očekivao da krenu svi troje plakati. - Napokon da te upoznamo dijete drago – reče Marko vidno ganut. Pitala ih je tim nježnim glasom jesu li umorni, jesu li lijepo putovali, je li im ovo sve naporno. Obeća im da će biti odušeljeni, da će sve biti savršeno i da će uživati. Sa stola im doda raspored sjedenja. Da vide gdje im rodbina sjedi i gdje su oni smješteni.

- Sad se lijepo smjestite. Iskoristite dok je mirnije da popričate s rodbinom kako bude stizala. Fotograf je tu, ako želite bolju sliku nego sa telefona, slobodno ga pozovite. Sad ću ja vama naručiti konobara, da vam donese “marendicu i aperitivčić”. Ako želite kafu ili čaj samo naručite od njega. Ako mi se umorite, ima slobodna soba, samo me pozovite. Oni veseli i sretni zbog njene brige i pažnje. Oboje sijaju. Kako neće, dočekala ih ko najrođenije. Damir cijelo vrijeme to gleda i ne trepće. Znači, tako to radi, tako ih sve osvaja... Pusti neku energiju iz sebe i sve ih učini srećnima a oni postanu lepršavi kao da su u sedmom nebu. Sredila je njega preko pisma a kako ne će njih licem u lice. Kum mu je za to vrijeme, dok se ona pozdravljala sa starcima nešto govorio, ali Damir ništa nije čuo. Vidio je samo nju… - Kumo! – opominjući je zovnu kum. Daj da ti predstavim mog druga Damira, on je njihov sin, još ga nisi upoznala… Ona malo dignu obrve na ono “njegov drug”. Mirno mu i ljubazno pruži ruku. Cijelo vrijeme se on pitao šta ce se desiti kad je dotakne. Ruka joj je bila topla, stisak ni malo labav za ženu. Nije držala ruku mlitavo u njegovoj nego je stisnula čvrsto, uopšte ne stiska ženski nježno. Damir je osjetio kako se njena toplina stapa sa njegovom. Kao dvije energije u jednu. Obuzme ga strašna vrućina od tog dodira i njenog pogleda punog dobrodošlice. Pustila mu je ruku a on oklijevajući pusti njenu. Mirisala je divno, svježe, kao da je donijela sav mir i spokoj svojom gracioznom pojavom. Shvatio je da nema ništa od njegovog “buđenja”. Ona je u stvarnosti još “ strašnije” djelovala na njega nego u mašti…

- Pa dobro nam došli i Vi Damire! Poznajem Vas po čuvenju, iako se nismo uspjeli vidjeti. Valjda Vam se nije štucalo zbog mene i Marka. I valjda se niste naljutili zbog našeg “angažmana” oko Vas! - šaljivo mu reče, dok su joj tople krupne oči odavale ljubaznost. Izvinjavala se slatko kao djevojčica. - Znači, Vi ste ta čuvena kuma. Sad kad ste preuzeli brigu o mojim željama i potrebama, računam da ćete ispuniti sva moja očekivanja. Marko misli da ste čarobnica – reče joj, tajanstveno se osmjehujući i gledajući je u oči. To je malo zbuni pa se nesigurno osmjehne i malo pocrveni. “Šta li je ovaj htio da kaže? Šta to očekuje od nje?” začuđeno se pitala. Vidio je da nije razumjela tu njegovu aluziju. Razumjeće kasnije... Poveli su ih do njihovog stola. Ona je išla sa starcima ispred njega i kuma. Oni su čavrljali kao djeca, prenosili joj utiske, oduševljeni dočekom, atmosferom, a posebno njome. Obavjeste je da će sin i kćer sa porodicama doći malo kasnije. - Pa majstore kad ćemo ponoviti izlazak? – upita ga kum. Drugi put vodimo ženske. Nabavićemo ti jednu samo javi da dolaziš… Ona se na to okrenu i ošinu ih pogledom… Opomenula ih je ako uzimaju tablete da ne zaborave na njih… Voda je bila u aparatu kod švedskog stola. Rekla im je da će im poslati konobara i da oni lijepo i u miru doručkuju… Kad je odlazila, Damiru je samo ljubazno klimnula i požurila sačekati druge goste koji su dolazili holom. - Divna kuma, divna žena – uzdisao je Marko, a Jela se složi s njim. “Divna, divna. A da znate šta vam je uradila sa sinom...” ironično pomisli Damir.

Kum je još ostao s njim. Dok su starci razgledavali oko sebe, on je iskoristio priliku da malo ispita kuma. Iza njih stigoše njihovi i Divnini rođaci. Došli su juče u grad. Bili su smješteni kod rodbine. Odmah im je prišla i opet i njih dočekala kao najrođenije. Oni su bili malo zbunjeni, hotelom, gradom, blještavilom, ali ona reče da to nije ništa da se samo opuste. Da će doći sva rodbina i da mogu fino da se ispričaju. Ako naravno nešto trebaju, samo je pozovu. Kad su prolazili pored njihovog stola, spaze njih i tu krene pozdravljanje. Ona ih diskretno pusti da to obave. Damir priđe njihovoj ćerki i pozdravi se s njom. Katarina im samo pokaza njihov stol da mogu da se smjeste i ode dalje. On nije htio još sjesti za stol da bi je mogao gledati. Pratio je svaki njen pokret i čvrsto odlučio da razjasni šta je to s tom ženom… Kako su gosti stizali tako ih je ona smještala za stolove. Kad je jednom dovela goste za stol blizu njihovog, p ogledi im se na tren sretoše. Njen malo oklijevajući, kao da joj je nešto nejasno, a njegov malo iznenađen, jer nije bio spreman na to da svaki put kad se pogledaju osjeti potres pod nogama… Ubrzo je stigao fotograf i opušteno napravio nekoliko snimaka. Onda ona u šali reče da uslika mladu damu, ako nemaju ništa protiv. Da će nastojati da se izrodi još koji par iz ove svadbe. Namjerila je organizovati “samački krug”, kako je to zvala. Djevojka se počela buniti ali ona je umiri, da je to samo mala šala i da će biti zabavno. Našalila se da će najgore proći ona, jer je čula da će se kum najviše šaliti na njen račun. Damir je to sa zanimanjem upijao. Svi su se složili da su rijetke prilike pa da ih treba iskoristiti. Majka je korila kćer zašto neće, treba večeras sve neoženjeno i neudato pokazati.

Marko je bio oduševljen njenim planom. Smijući se, okren uo se prema Damiru. - Izgleda sine da ćeš završiti večeras na tabli za rasprodaju! Pošto si već prošao godine moraćemo na tebe dati popust! Gledaj da ga dobro uslikaš! Pazi da ne budeš namrgođen kao obično! - opominjao je fotografa i smijao se veselo gledajući u Katarinu. Damir se na to samo mirno osmjehnuo, ne uzbuđujući se. Onda odjednom podigne pogled prema njoj i direktno je pogleda u oči. Oči im se sretoše, jer je ona gledala u njega dok mu je otac to govorio i nije očekivala da će on pogledati u nju. Zbunio ju je drskošću koju mu je pročitala u očima. Vidio je da je pocrvenila od neugodnosti. Čim se uspjela sabrati skrenula je pogled sa njega. Osjećala je cijelo vrijeme da je on motri, drsko i s nekim nepovjerenjem. Kao da je ispituje. To joj je unosilo nervozu. " Šta je s ovim čovjekom? Nije imala pojma da je čudan. Njegov otac nije ništa slično rekao o njemu.” Da je samo slutila kuda njemu misli idu… A Damir je već bio skroz opijen, pogledom je prelazio po krivinama njenog struka i bokova želeći da tu putanju prođe i rukama. U jednoj turi su stigle mlađe žene, očito njene prijateljice. Sve su bile lijepe, dotjerane i izgleda slobodne. Ona ih izljubi, a one joj vjerovatno zatražiše da se okrene i pokaže haljinu. Uradila je to graciozno, uz lagani naklon. Oko jedanaest više od pola gostiju je već stiglo. Damir je izišao pred brata i sestru kad su javili da i oni dolaze. I njih je dočekala ljubazno, pozdravivši ih i poželjevši im dobrodošlicu. Djeci je pokazala poseban stol za njih i igraonicu koja je bila u sklopu hotela. I oni su kao i starci bili oduševljeni.

Damir je stajao iza njih i sve to mirno posmatrao. Vidio je da ga je dva tri puta danas nesigurno i upitno pogledala. Očito se pitala šta nije u redu s njim i šta hoće od nje… A on se pitao koliko će joj vremena trebati da shvati šta želi. Bila je lijepa, sređena, hod joj je bio tako ženstven da ga je on pratio kao hipnotizovan. Mislio je da je vrckavija i otvorenija. Razmišljajući o ženi njenih godina, još raspuštenici, mislio je da je trese pubertet i da će krenuti na svadbi da sebi traži priliku. A on je bio više nego spreman da joj je pruži. Bio je sigurno najbolja prilika za nju na svadbi koja joj odgovara po godinama i statusu. Da mu je rekla da sad napuste svadbu i zajedno odu ne bi oklijevao ni tren. Razmišljao je da bi mogao da je viđa kad dolaze ovamo a čak i da ona dođe k njemu u posjetu… Ona je bila ljubazna i vesela, ali pristojna. Držala se dostojanstveno, tako da nikom nije palo na pamet da bude ne pristojan. Vidio je da su joj ljubili ruke (Damir ih je uveo u svoju kriminalnu evidenciju u glavi zbog ljubljenja njene ruke), da su neki otvoreno pokazivali naklonost ali da je ona ostala mirna i na distanci. Kad je pričala u jednoj turi sa starcima, rekla im je da ona mora da bude odgovorna i pazi na sve. A kasnije će biti prilike da se svi zajedno opuste… Damira je živo zanimalo šta će se desiti ako se ona opusti… Bio je uvjeren da nije bilo žene u sali koja je sijala takvom svjetlošću i toplinom. Ta njena odmjerenost ga je još više uzbuđivala. Nije se povatao sa ženskom na nekoj zabavi možda petnaestak godina, a sad bi to učinio bez razmišljanja. Imali su gore praznih soba… Ali vidio je da ga ona u tome neće ohrabriti, na žalost.

Sa momcima i rodbinom se šalila i zafrkavala. Oni su njoj davali komplimente koje je ona izvrtala na šalu (rekla je jednom momku da može da mu bude majka, a on njoj da on ima bolju ideju šta bi mogla da mu bude. Ona ga je šaljivo lupila po glavi – da mu izbije glupe ideje iz glave. Damiru je došlo da ga patosira, ne samo ovlaš kazni). S njim se nije šalila, bila je ljubazna, ali na distanci. Nekako je ozbiljno i zamišljeno gledala u njega. Damir se nije nimalo trudio da sakrije da je želi. Ali joj je to pričao očima… Nije htio biti nepristojan niti napadan. Smatrao je da je dovoljno jasan i da ona to može ispravno protumačiti. Za sada, na njoj je vidio da joj je jasno da se nešto s njim dešava. Ipak izgleda (zbog njenog nesigurnog i upitnog pogleda), da joj nije bilo jasno šta taj pogled znači. I ima li to ikakve veze sa njom. Ili je on jednostavno takav…

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 10. Kad su završili doručak on odluči da prošeta. Gosti su i dalje stizali. Kum i ona su ih dočekivali. Prošao je pored njih i bacio pogled na nju. Svojim kritičkim okom vidio je da ima prekrasan vrst, nije imala bora, bila je lijepa ali na tradicionalniji način a ne kao današnje ljepotice što su većinom ličile na starlete. Njemu nije smetalo ni da bude lijepa na moderan način. Morala je da drži do sebe i ima ukusa. Srce mu je lupalo prvi put u životu ovako nekontrolisano na neku ženu. Bar je zadovoljavala njegove stroge kriterije.Šta bi bilo da nije? A on se zapalio još od pisma. Nešto mu je reklo da bi svi njegovi silni kriteriji pali u vodu i da je ne bi mogao pustiti i da ih nije ispunjavala. Izašao je u hol odakle je mogao pratiti nju i dolazak gostiju. Pravio se da gleda kroz stakleni zid koji je bio sa cijele dvorišne strane hodnika dugačkog dvadesetak metara. Iskoristio je priliku da nazove u firmu i sazna ima li kakvih novosti. Odjednom je spazio nju kako užurbano ide prema njemu, ustvari prema ulazu u hotel. Pretpostavio je da je neko zvao da dođe. On se pomjeri prema sredini hola, tako da je maltene morala da zapne o njega. Međutim na pola puta je zaustavi neki visoki tip. Mrga, u odijelu, imao je kosu ali mu je već bila prorjeđena. Damiru se činilo da je pokušava šarmirati. Ona se nešto nasmijala njegovom komentaru, a onda ju je djevojka sa ulaz pozvala.

- E, Damire! - javi se ona ljubazno i njemu usput. - Žuriš nekud? - upita je stavši joj na put i gledajući je užarenim pogledom. - Nešto su zvali ovi sa ulaza. Idem da vidim šta je. - Dobro, htio sam te nešto pitati. Kad se vratiš... - Jel' nešto u vezi tvojih kandidatkinja – upita šaljivo. Izgleda mi da nisi baš zadovoljan ponudom. Uto je djevojka sa ulaza opet zazva. Ode smijući se. - Jooj, slatkice... kad te se dočepam... Uhh... Vidjećeš ti šta mene zanima – mrmljao je Damir sebi u bradu. Znao je da se njegovi roditelji ( i ne samo njegovi) nadaju da će on na ovim porodičnim skupovima sresti ženu za sebe. Zato su išli skoro na svaku svadbu na koju su bili pozvani. Damir je sumnjao debelo u to da će tu naći ženu jer su se manje -više svi već poznavali. Ipak im nije htio kvariti zadovoljstvo gledaju ći sa koliko nade i elana idu od svadbe do svadbe. Nije bilo njegovo da im ruši snove, a na kraju krajeva ne bi imao ništa protiv da i on napokon rješi svoje zamršeno ljubavno stanje. Na svadbama je sve više bilo takvih kojima je stanje bilo “zamršeno” kao i njegovo. Mnogi od njih su imali propale veze iza sebe, dosta godina i malo volje da išta više rješava ju. Oni su se prepoznavali čim bi se vidjeli. Niko svojim roditeljima nije htio da ruši nade pa su tako kao i on bauljali od svadbe do svadbe. Njegov je otac bio pasionirani poznavalac porodičnog stabla. Pretresao je njihovo porodično stablo uzduž i poprijeko. I ono sa majčine strane…i ne samo njihovo. Znao je stanje mnogih porodica, koliku djecu imaju, gdje žive.

Od kad mu je namjestio profil na fejsbuku visio je bar dva časa dnevno zivkajući okolo. Imao je preko 300 prijatelja. Zvao je i stare i mlade bez pardona. Ali, ovaj put, Damir je morao priznati, koliki god skeptik bio, da je ova svadba posebna. Njemu zbog jednog pisma i jedne žene. A vidio je i da će mnogima ostati u sjećanju… Ta “posebna” žena je upravo išla prema njemu. Pitao se dokle će moći da izdrži. Nosila je štikle koje joj očito nisu smetale jer se u njima kretala kao da je u papučama. Damiru se već vrtjelo u glavi od njihanja njenih kukova… Uzdahnuo je. Bio je dosta zgodan, uređen, nije imao problema da priđe skoro svakoj ženi koja mu se svidjela. Imao je do sada oko petnaestak što kraćih što dužih veza i znao je kako žene, posebno moderne, funkcionišu. Nju nikako nije mogao da svrsta u neku kategoriju. Zbunjivala ga je. Očito je pratila modu, koristila savremenu tehniku ali….nešto u njoj nije mu davalo da je svrsta u moderne žene … Da li ponašanje, da li nešto drugo nije još mogao da razluči. Morao je da iskoristi prvu priliku koja mu se pruži da je odvoji i da shvati šta se dešava… Ono što ga je najviše zbunjivalo bilo je to njeno davanje… Velikodušna, puna razumjevanja, non stop spremna pomoći kao da radi u humanitarnoj ustanovi i kao da joj je to svrha života. A s kakvom voljom je to radila, sa kakvom lakoćom je omađijavala sve oko sebe…Djecu, starce, muškarce (to ga je posebno izluđivalo). Da su joj obećali brda i doline bilo bi malo naspram energije koju ulaže. Kako je onako neljubazna i teška rođaka Nina uspjela da dobije nju za prijateljicu? Govorili su da je Nina sad oličenje ljubaznosti.

Kako je ona to neljubazne je pretvarala u ljubazne, smotane u hrabre, tužne u vesele? Rušila je sve njegove predrasude. Prišla mu je napokon spremna na njegova pitanja. - Uh, ne voli niko da misli glavom. Oko čega su samo napravili problem. Ali pusti njih, da čujem šta te zanima. Sigurno će me opet brzo neko zvati. - Imaš dosta udvarača koliko sam vidio. - Ma neee... - ona se kao djevojčica simpatično branila. Puno nekonkretnih ponuda moj Damire! - reče ona jadnica pošteno ko da priča s prijateljem. Pa on će je razumjeti. I on je u nezavidnoj situaciji. I njemu godine idu. - A ti? Kako se tebi omaklo? Marko kaže da si zahtjevan - reče šaljivo. - Prilično. Tražim ženu koja će imati ono nešto... - Nešto? - Nešto što je izdvaja od ostalih. - Ih, moj Damire! Tražiš hljeba povr ' pogače! Pa ljepuškast si, zgodan... Samo moraš znati šta je to nešto što tražiš! On je pogleda zabezeknuto. Ma šta šesnaest, pričala je kao da ima dvanaest godina! - Ljepuškast sam? - Pa imaš valjda ogledalo! - Ali ti smatraš da sam lijep i zgodan. - Ajme Damire, šta si se uvatio toga! Pa za čovjeka od 40 izgledaš kao momak.

- 44 ispravi je. I sviđam ti se? - Ma naravnoo! A otac ti je prva liga! - Jel ti se sviđa moj otac ili ja? - Pa sviđate mi se obojica - reče ljubazno ga tješeći. - Moraš se odlučiti kojeg želiš! - Ih, bezobrazniče! Sad me zafrkavaš - smijala se veselo. Koliko je čuo završila je fakultet. Nažalost, ta inteligencija joj izgleda nije ništa značila na ljubavnom polju... Tu je izgleda bila do bola netalentovana... Kao da ga do sada nije dosta iznenadila, nego je još bila i naivna. Zaradila je svoj prvi minus. Toliko povjerenje u ljude nije bilo nikako dobro. Naravno telefon joj zazvoni, neko je htio da ona dođe... I ona odleprša a on u čudu osta gledati za njom. Kad se sabrao, pođe i on u salu. Vidio je nju pri dnu dvorane kako stoji i priča sa cijelom grupom. Dok je razmišljao šta da radi ona je p rolazila između stolova, nudila ih, pazila treba li im išta, pitala jesu li zadovoljni, spremala im iznenađenja. Obradovala je žene rekavši da imaju šminkerku i frizerku ( naravno njene prijateljice), pa ako žele da ih malo dotjeraju da se jave... Oni su se očito osjećali kao djeca u vrtiću koju tetoše i ugađaju im. A ponašali su se svi odreda ko da su popili neki prašak za veselje. Ko zna od kad je neko na njih obratio toliko pažnje kao ona danas. Vidio je da je starije žene gledaju sa obožavanjem, da je uhvate za ruku, da je ljube. Umijela je sa svakim. Momcima je davala zaduženja, slikala ih za “samački krug”, kako je to zvala, upoznavala ih sa djevojkama i inzistirala da joj zajedno “pomažu”.

Donosili su stolice, razmještali, pomjerali stolove, vodili starije po hotelu da se ne izgube, pomagali da sjednu, ustanu... Najduže se zadržavala za ženskim stolom, očito su imale zanimljive priče. Vidio je da su se one redom smijale jer je po njenom pokazivanju shvatio da ih vrbuje za samački krug. Neki su im prilazili, pozdravljali ih. Izgledalo je da će to biti najposjećeniji stol bar što se tiče muškaraca… Damir je vec bio gotov. Nikad mu se nije desilo da ga neka žena ovako sredi, a da ona pojma nema da to radi. Dva sata ju je netremice posmatrao, sad je već znao da neće izdržati dugo. Pitao se kako da to izvede? Nije bila ni otvorena ni spremna za muškarce sa određenim željama. Bilo mu je sve jasnije da su male šanse da bude noćas s njom… Bar “teniser” nije bio tu da mu kvari naum i diže živce. Morao je nešto uraditi. Nije mogao samo da je gleda. Zaključio je da je kum bitan faktor za njegov plan. Preko njega je namjeravao da krene na nju. - Kume, ja idem isto s vama po mladu. Mogu da povezem nekog. - Dobro, vidjeću koliko ima zainteresovanih. Ide desetak auta. Kuma kreće prva, da bi bila s Ninom. - Pa mogao bi ja onda da je odvezem. - Ti? Jel' ti to nešto mutiš, čini se meni? Oko naše kumice? Damir se samo osmjehnu na to. - Ajde, dobro... Reći ću joj da ide s tobom. Pazi šta radiš! Vratio se do njihovog stola da kaže ocu da oni ostaju, a da on ide sam s kumom. Otac ga pogleda…

- Damire, reče utiho, gledajući oko sebe, meni se čini da se se ti nešto gadno “napenalio” na kumu… Damir dignu iznenađeno obrve, nije mislio da je toliko proziran… - Budi jako pažljiv - opomenu ga otac. Nemoj slučajno da nešto zabrljaš. Divna je žena i neću da nas osramotiš! Vidim ja, a čini mi se uskoro da će i drugi, šta si naumio. Glava će ti otpasti koliko se okrećeš za njom – upozoravajuće mu reče otac… Damir samo zahvalno potapša oca po leđima. Samo mu je još to falilo… Nije mogao da vlada sobom, još mu je trebalo da i drugi primjete u kakvom je stanju. Kum je otišao do nje i vjerovatno joj rekao da će ona ići s njim. Pažljivo je pratio njenu reakciju. Pogledala je u njegovom pravcu ozbiljnog lica. Samo je klimnula glavom kumu da je shvatila. Dok su oni razgovarali Damir im je prišao… Ona reče da ide po jaknu a Damir ode do kola. Pozvala je usput Ninu na telefon da joj javi da dolaze… Katarinu je ovo malo uznemirilo. Po planu je trebalo da ide s jednom Nininom rođakom. Usput bi svratile u cvjećaru po Ninin bidermajer. Da je ikako mogla usprotivila bi se, nije željela ići s njim… Nekako je bio čudan. Nije mogla da definiše šta nije u redu... I na hodniku joj se činio čudan. Piljio je u nju, prišavši joj skoro na deset santimetara blizine. Očito je bio iskusniji, samouvjeren, vjerovatno će krenuti da je ispituje a njoj nije bilo do toga. Bojala se da joj nešto ne izleti pa da se poslije kaje. Nešto joj je govorilo da može biti opasan kad za nešto zapne. Vidjela je, kad god je pogledala u njegovom pravcu, da on gleda prema njoj. Postala je oprezna i zabrinuta.

Šta se to dešava s njim? Dva tri puta je pomislila da on nju pokusava startovati. Ali je to odbacila, to joj se činilo kao da umišlja… Samo ju je gledao, pa gledali su je i drugi. Nije se udvarao, nije bio preljubazan niti je spopadao… Vjerovatno je čuo dosta o kumi pa ga je zanimalo koliko tu ima istine… Damir opomenu sam sebe da mora jako paziti kako se ponaša. Uvijek je bio miran, staložen, ne bi ništa uradio da dobro ne promisli. Ali… kuma je postala preveliko iskušenje. Morao je da upregne svu snagu i koncentraciju da se savlada i ostane bar prividno miran pred njom. Uspio je dosta lako, preko kuma da izdejstvuje da ona ide s njim po mladu. Biće sami, biće oslonjena na njega bar iduća dva, tri časa. Neće ih drugi toliko ometati… Ovo je bila najbolja prilika da je startuje. Samo mora ozbiljno i polako. Vidio je da bi mnogi htjeli kao on da je “provozaju” i provedu koji sat s njom, ali su se ustručavali jer im nije davala povoda za to niti ih je ohrabrivala u takvim namjerama. Nimalo nije ličila na veselu raspuštenicu a opet s druge strane obarala je s nogu… Pri pomisli da ga može odbiti Damiru je srce za kucalo brže. To nije dolazilo u obzir. Bio je dobar strateg, strpljiv, promišljen. A ljubav je bila vrsta igre. Ko bolje igra bolje prođe…Radiće šta treba ali mora da shvati šta ga to vuče njoj kao magnet. Nije mogao da se sjeti da je imao takav problem u svom ljubavnom životu. Dok je bio mlađi bilo je tu spornih situacija, ali je odrastao u sredini gdje se to dešavalo mnogo prirodnije i otvorenije. U zrelim godinama mu je bilo još lakše jer su i žene bile već zrelije i iskusnije, znale su šta žele. Ako bi mu se žena svidjela, brzo bi se našli i dogovorili bez puno igrarija.

Znao je svoju vrijednost, bio je džentlmen, i do sada nije bio u situaciji da ne smije reći ženi da mu se sviđa. Najviše ga je brinulo što je ona potpuno ovladala njime. Ništa osim nje nije mu bilo u glavi…Bojao se katastrofe. Nekako je osjećao da je jako blizu toga. Morao je savladati svoju samouvjerenost i muški ego dok joj se polako ne uspije približiti. Otišao je do kola i čekao da dođe. Kum je isto bio na parkingu i provjeravao jesu li ostala kola bila spremna da kasnije krenu za njima. Boris je polazio od svoje kuće, kupio njih ispred hotela i onda su zajedno išli po Ninu. Damirov auto je bio fino ukrašen. Malo je iskrivio lice kad je vidio metre roze traka stavljenih po autu. Od prednjeg do zadnjeg branika, a po sredini protezala se ukrašena bijela traka. Na drugim autima je vidio trake drugih boja. Pitao se zašto je njemu zapala roza. Valjda zbog ljubljanske registracije, ovi bi drugi vjerovatno pokidali traku kad bi njima stavili roza boju na auto. A bilo je toliko različitih registracija kao da je samit država u toku a ne svadba… Ona izađe iz hotela. Izgledala je zamišljeno. Kum joj prišao i pozvao Damira. On uključi svjetla i s uzdahom krenu. Nije smio sad misli o onome što mu se vrzma lo po glavi. Kako bi bilo divno da negdje zaustavi auto i krene da je ljubi dok god mu ne bude dosta…

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 11. Ušla je u kola. Vidio je da nije opuštena ni vesela kako se prikazivala pred drugima… Odjednom, Damiru se stegne srce pri pogledu na nju…Budalo jedna! Ko zna šta je sirotica preturila preko glave. Svima je rješavala probleme, sve dočekivala, svima udovoljavala, ali šta je s njom? Je li umorna, je li joj teško? Kad je ušla u kola kao da je s njom ušao i oblak samoće obavijen oko nje. I tek tad Damir shvati istinu… Bila je jaka i usamljena žena, niti se ikome žalila, niti je tražila pomoć. Umjesto toga ona je pomagala drugima. S osmjehom i mirnoćom je podnosila sve… A nije imala nikoga da nju štiti, čuva, da pazi na nju da joj sjenka tuge ne padne na lice. "A ti si se namjerio da je iskoristiš! Sram te bilo Damire!” pomisli zabrinuto. Kako su se stvari od četvrtka otele kontroli nije mogao da vjeruje. Ona u stvari nije bila žena za njegove želje. Nije bilo šanse da će se na svadbi malo opustiti, flertovati s njim, možda malo popiti i baciti se na njega... Imala je oko sebe debeli čvrsti zid. Sve probleme je čuvala u sebi i mirno se nosila s njima ne uplićući druge u to… Bavila se poslom, bavila se Ninom, pomagala svima da ne razmišlja o svojim problemima. Ovoj ženi je trebalo da je neko voli… Da je voli jako i iskreno. Samo ljubav je mogla da sruši zid koji je imala oko sebe. Šta će se desiti ako bi je odveo u krevet a onda ujutro se pozdravio s njom predloživši joj da se viđaju kad je on u njenom gradu ili kad ona dođe u njegov ? Kako da ode u Ljubljanu a već je znao da neće ni tamo moći prestati da misli na nju…

U glavi mu je vladala strahovita zbrka… Ako se uspije iščupati iz ovoga reći će starcima da ubuduće idu sami po svadbama. Njemu je bilo dosta… Iako je sve u životu planirao unaprijed, razrađivao do sitnih detalja, provjeravao – nije mogao ni pretpostaviti ovako nešto… Da je neko rekao da će mu se ovo desiti rekao bi da je lud… Onaj racionalni glas u njemu traži da se uzdrži i ne petlja s njom... Onaj drugi koji žudi za njom kaže da je to nemoguće… Kad je bio u panici nije dobro razmišljao i radio bi greške, blokirao bi, i ne bi mogao ništa da rješi dok ga panika ne bi popustila… Srećom takve situacije su se desile možda samo dva, tri puta u njegovom zivotu. Ali nikad na ljubavnom polju. Kad su krenuli u posao digao je kredit, što ga je jako opterećivalo, opet kad je krenuo sa proširenjem i ozbiljnim poslom izgarao je od brige da nešto neće biti kako treba… Onda onaj najhrabriji glas u njemu reče da očajnička vremena traže očajničke mjere. Ako za ova dva časa s njom shvati da ne može sam to srediti, pomirio se s tim da traži pomo ć… Prvo od Nine pa ako bude trebalo od svih ostalih... Ali nije mogao da je pusti dok ne shvati šta ga toliko privlači njoj. A bila je opasna. Jako opasna. Nesvjesna svoje moći nad njim. Osvajala je oružjima za koja on nije znao. Toplinom, ljubaznošću, razumjevanjem. On pogleda u nju istovremeno kad i ona u njega. Kao da ga je pogledala podozrivo… Je li sumnjala nesto – pitao se? Nije mu izgledalo da shvata njegove signale koje joj slao. Ili ih je totalno blokirala i nije htjela čuti za to… -Kako to da ne idem s djevojkom s kojom smo se dogovorili? Zašto je ti mjenjaš? - upita i pogleda ga napovjerljivo…

Cijelo vrijeme bio joj je čudan. Nije mogla da shvati u čemu je njegov problem. Al’ kao da je imao veze s njom. To joj nije bilo jasno… Šta mu je ona skrivila? - Ti trebaš biti ranije kod Nine, tako je kum odlučio da je najbolje da te ja odvezem. Gladala ga je podozrivo… Je li on to namjestio? Izgledao je nevino. Ma samo umišljam! Zbunjivalo ju je cijelo vrijeme što ga je često hvatala da je gleda…čudno gleda. Valjda nije neki osobenjak. Bio je neoženjen, vidjela je da na malo govori i da je većinu vremena dosta ozbiljan. Možda i jeste osobenjak. Ne vrijedi razmišljati sad o tome. Danas je čula kad je Marko rekao da je “prešao četrdesetu”. Nije tako izgledao. Mislila je da ima manje. Možda 35 do 37 godina. Bio je visok možda oko 180, ili malo viši. Sitnije građe, vitak. Gledajući ga s leđa mislila bi da je u tridesetima. Crna kosa, tamne oči, svijetla koža. Što bi Nina rekla ljepuškast. Najviše joj je ličio na ozbiljnog profesora. Čula je da je inžinjer. Nije se puno smijao. Nekad bi se samo blago osmjehnuo. A imao je lijep osmjeh. Pretvorio bi ga u dječačića. Dva prednja zuba su mu bila malo nakrivljena prema unutra. Odlučila je da bude ljubazna. - Trebamo otići usput u centar grada da preuzmem Ninin bidermajer. Ako treba govoriću Vam kud treba da idemo. - Reci samo ulicu. Vodiće nas on - pokaza glavom na G PS. - Ne volim te sprave. Ja ću Vam govoriti. Idemo u centar prema Robnoj kući. Pa šta kažete? Jesu li Vaši Marko i Jela zadovoljni? upita ljubazno kad su krenuli. Da malo razbije čudnu atmosferu koja se stvorila u kolima.

- Još pitaš! Postao je tvoj vatreni obožavatelj odavno! - Otac ti je sigurno najsimpatičnija osoba na ovoj svadbi – reče ona bez dvoumljenja… - Sviđa ti se? – upita je sa smješkom… - Vrlo – odgovori iskreno. - I on je lud za tobom – reče joj posmatrajući njenu reakciju. Rado bi te poveo sa nama… Prvi put ona mu se iskreno i sretno osmjehnu. Onim osmjehom kojeg njemu nikad nije dala a starcima i djeci ga je dijelila neštedimice… Šta bi rekla kad bi znala koliko mu je sin tek lud za njom? Teško da bi dobio ovakav osmjeh da joj to kaže… - Kako ste vi ono u rodu sa Ninom? - Moja baka i Ninina baka su bile dvije rođene sestre. Udale su se u isto selo. Moj otac je otišao u Sloveniju ima skoro pedeset godina. I majka mi je iz istog sela kao i otac. Kad se smjestio doveo je i nju u Ljubljanu. Upoznala si mi brata i sestru. Oni su došli sa svojim porodicama, a ja sam, kao što znaš, neoženjen. Došli smo zajedno, ja i starci u četvrtak. Imamo tu stan. - Da Marko mi je spomenuo da ste kupili stan. Malo čudno. Svi bježe u Evropu a vi kupili stan ovamo. - Jeste, prije tri godine je stari odlučio da ne može da se cima po hotelima i rodbini, pa je kupio stan. Dobra odluka. Svima nam odgovara. Želio je da joj daa što više podataka, da se opusti i počne da mu vjeruje. Zatomljivao je glas muškarca u sebi, još je morao da bude fini, prijateljski nastrojeni gost na svadbi. A sve se u njemu bunilo…

On je želio nesto drugo. - Popularna si, naročito kod starijih i djece – reče meko kao da se čudi tome fenomenu… - Kako znaš? – pogleda ga. - Slušao sam ih, a raspitao sam se i kod kuma… - Kod kuma!!! – ona vrisnu…Šta ti je ta budala rekla… Prvi put on se nasmija od srca, pazio je na svaku svoju riječ i na svaki naglasak u rečenici, da mu nešto ne bi krivo izletjelo… - Sve najbolje sam čuo od svih. Da si divna, lijepa (to mu niko nije rekao…to je znao sam), pažljiva… Kum mi je rekao da si odradila i njegov dio. Pokazao mi je govor. Tamo se prilično spominješ… - Govor? – reče ona prestrašeno. Stvarno ima govor? Teško meni… uzdahnu duboko i uznemireno. On se veselo smijao, pogledavajući je. - Pa ima u tom govoru dosta finih dijelova (pisalo je da je htjela Nini izabrati seksi vjenčanicu a cijeli dan nije nimalo pokazivala da ima vatru u sebi). A on je želio da se opeče na tu vatru ako treba… Razmišljala je kako da se dočepa tog govora. Pitala se koju žensku da zamoli za pomoć da obradi kuma i ukrade mu govor. On je tipično muški buljio za svakom suknjom u prolazu. Svaku je kandidatkinju dobro osmotrio od glave do pete da se pitala kad će mu neki otac zavaliti šamarčinu… Damir ju je pogledavao. Nije više mogao čekati da ona shvati sama šta joj poručuje. Mora joj reći otvoreno inače će ona tako do jutra tjerati svoje. - Katarina... imam ti nešto reći...

- Ti? Meni? Šta? - iznenadila se naivno. - Ja sam obradio kuma. Namjestio sam da idem s tobom kod Nine. - Obradio kuma? – upita ne shvatajući. Tražio si od kuma da ideš sa mnom? Pa zašto? - Ti nemaš nikakvu ideju? Ne znaš zašto bi želio biti s tobom? - reče dok se prestrojavao u srednju traku. - Ne... razumijem – gledala ga je tupo. Nije mi jasno. - E to je i meni jasno da tebi nije jasno – reče šaljivo. - Zbunjuješ me – reče ona uzdahnuvši. Ako on govori ono što ona misli da govori, u velikim su nevoljama oboje... Nisam sigurna da sam dobro protumačila... - Da... to je mali problem. Ne shvataš šta želim? - Ono što meni pada na pamet izgleda mi totalno nevjerovatno. Pa pošto si me zbunio ovim... ne bih da ja nešto pogrešno zaključim – reče ona oprezno, sve uvjerenija da je dobro razumjela njegove namjere. I da nije pri sebi. - Sviđaš mi se. Jesam li sad dovoljno konkretan? - Sviđam ti se? I šta bi ti sa mnom? - upita u nevjerici polušapatom gledajući u Damira, prosto ne vjerujući da je to istina… - Hmm... Imam nekoliko ideja – osmjehnu se šaljivo na njeno pitanje. Katarina je bila u šoku pa nije mogla da se odluči je li dobila kompliment ili tešku uvredu. Ali da je bilo normalno nije. - Ja mislim da si ti nešto krivo shvatio. Ja nisam osoba za tebe, plus danas imam puno obaveza i ne mogu sad razmišljati o tome.

Ali ako ti i dalje to misliš, da ti kažem da je to nemoguće i da zaboraviš. I da završimo ovu temu, molim te. Zaboli me glava. - Oprosti mi, nisam htio da te prepadnem. Pokušao sam nekoliko puta da ti posredno stavim do znanja šta želim ali ti... - Malo je reći da sam iznenađena. Stadoše na semaforu i on je pogleda. - Oprosti slatkice... s rupicama na obrazima - reče joj umilno i pogleda je. Najljepši osmjeh koji je ikad vidjela, zasjao mu na licu. Miran. Nježan. Siguran. Bez imalo stida. Toliko lijep da se pitala da li je moguće da muškarac može da tako obara s nogu jednim osmjehom? Za ovakvo korištenje osmjeha trebala je postojati neka kazna. Taj osmjeh je dopro do njenih grudi i stomaka, osjetila je da joj se tijelo grči… Namjerno je uložio sav svoj šarm u taj osmjeh. Da je sredi. Nije morao ništa više da kaže. Nakon toga zapljusne je talas topline i počne da se razliva po njoj. Kao da je zalio toplom vodom. Sjetila se onog zbunjujućeg pogleda… On joj je cijelo vrijeme pričao da je želi... Dok su ona i njegov otac veselo čavrljali on je imao drugu zanimaciju. Cijelo vrijeme želio ju je strpati u krevet. Mora da je mislio da je totalna naivka kad nije shvatala šta joj on cijelo vrijeme poručuje pogledom. A još mu je dijelila komplimente da je lijep i zgodan. Stigli su pred cvjećaru. Katarina se trgne shvativši gdje su. Nije sa da smjela da nešto zabrlja. I da Nini zbog svojih problema upropasti vjenčanje.

- Sačekaj, brzo ću ja – hladno mu reče. - Idem i ja s tobom. Otvori joj vrata nagnuvši se preko nje, jer nije mogla da nađe u ovim svemirskim kolima ručicu za otvaranje. Ona zatvori oči i zaustavi disanje kad se očeša od nju. Vidio je to. Kad su ušli, djevojka im donese buket. Vrlo lijep. Samo je trebalo odlučiti kakvu traku želi. Vidjevši da ona oklijeva on uze buket prislanjajući razne trake da vidi koja najbolje odgovara. Odabrao je dvije. Onda pogleda u nju. - Evo pomogao sam ti. Sad ti odaberi od ove dvije. - Baš si mi pomogao! - promrmlja ljutito. I zgrabi jednu traku. - Ne tu! Ova je ljepša – iskritikova je. Djevojka ih je začuđeno gledala. - Pa šta pitaš kad ti sve najbolje znaš! - svaki čas je postala sve ljuća. Poslije početnog zaprepaštenja i šoka, sve više ju je obuzimala ljutnja. Preuzeli su buket i uputili su se prema kolima. Pogledavao je u nju. Vidio je da se nešto s njom dešava. - Kato... - Kato?! - zbunjeno ga pogleda. - Malo si uznemirena. Nemaš razloga. Ja znam da vjerovatno ovo nisi očekivala od mene... Ali eto, ne volim da zaobilazim istinu... Vidim da te je iznenadilo, ali ti si odrasla žena, imaš udvarače, znaš kako te stvari idu. - Koje stvari? Još mi se niko nije usudio nakon dva sata poznanstva reći da bi me strpao u krevet!

- Možda nisu rekli, Kato... Ali su to mislili. A ja sam iskren, i zato ti to kažem. - Ne zovi me Kato! Otkud mi dade to ime? I šta misliš da sam sad luda od sreće zbog tvoje iskrenosti?! Ušlogirao si me totalno! Treba da odradim svadbu a ja sam van sebe! Počela je opasno da maše po vazduhu Nininim buketom. “Još će ovako uzrujana da uništi mladenkin bidermajer” pomisli on rezignirano. Nije joj sad trebao govoriti... - Nemaš razloga biti. Samo ti treba malo vremena da se navikneš na ideju da mi se sviđaš. - Šta ti u stvari očekuješ od mene? Jo š mi nisi rekao! Otvorio joj je vrata i polako uzeo buket iz ruku. Ona mahinalno sjede u kola. Ubrzano je disala i vrtila se. Nije ni sama znala šta traži. - Pojas. Ona kao po naredbi uhvati pojas i namjesti ga. Baš je bila van sebe! Ko je to mogao očekivati! - Malo ćemo popričati ovdje u kolima. Imamo još vremena, nije žurba. Objasniću ti sve. - Od kad tebe... more "potrebe" glede moje malenkosti? Čekaj... Ja se čujem s tvojim ocem mjesec ipo dana... Jel ' od tad?... Znači ti već mjesec ipo dana... Cijelo vrijeme dok smo mi tebi tražili priliku ti si namjeravao da smota š mene? - E, to će malo neobično. Ti si bila u kontaktu sa starim, ali ja nisam na to obraćao pažnju. Tek sam ti u petak vidio sliku. - Znači od prekjuče?! Ooo, pa to je onda prolazno! - odahnu ona.

Brzo će to tebe popustiti! Uh! Ala me prepade! Dobro je, ooo, onda je sve u redu... - Malo je komplikovanije... - Pa kako? - čudila se. Dva dana mu se sviđala, kako došlo, tako prošlo. - Kad si me vidio sinulo ti da bi se "ljubazna" kuma mogla pobrinuti za tvoje potrebe? Odakle tebi ideja da kuma ispunjava i takve želje. Kako si samo došao do tog zaključka? Gledajući moju sliku?! - Nee... Iz tvog pisma! - Kojeg sad pisma?! Kad sam ja tebi pisala? - Pa onog "dragi moji i premili... sve vas 'volem' i obožavam"... - Molim? - Pismo koje si poslala svima iza pozivnice. Ja sam shvatio da nema šta nećeš uraditi da ti svati budu zadovoljni - zafrkavao je. - Ako nađeš ikog na svadbi ko je zaključio kao ti, ja ti ispunim sve želje! Ali ako ne nađeš, bolje ti sebi nabavi dobrog psihijatra! Drugi su dobro shvatili šta sam rekla. Da smo uništeni, razdvojeni ali da se ne smijemo predati da bagra pobjedi! Samo si ti u pismu vidio vrele noći! - Da znaš kako vrele. Nikad takve nisam vidio! Šta ćeš ja sam ti poseban. Vidim ono što drugi ne vide. “E Katarina, Katarina! Hoćeš li se ikad opametiti! Nauči da ne razmišljaju svi kao ti! Bila si preljubazna pa je momak skontao da čineći njemu uslugu tražiš od njega protuusluga. Krevetsku...” Počela je drhtati, od razočaranja, od ljutnje...

- Umjesto da mi kažeš kako ste, divno ste organizovali svadbu, baš ste se potrudili, jeste li se umorili, treba li nešto da Vam pomognemo... ti meni lijepo reče : "bil' ti mala uskočila u moj krevet? Ako može odmah, najbolje bi bilo, da ne dangubimo puno!" Damir vidje da sve više počinje da se žesti. Ko je mogao da pretpostavi da će ovako čudno reagovati? - Oprosti mi za to. Stvarno mi je žao. Kad sam vidio da ne reaguješ, postalo mi je jasno da sama nećeš shvatiti šta ti poručujem i onda sam morao da ubrzam to. Nemamo puno vremena. Za nekoliko dana ja moram ići. - Hvala Bogu na tome! Da nećeš odmah danas?! Baš bi me obradovao! - ljutito ga ošinu pogledom. Nije ništa rekao. Ona je nekoliko puta uzdahnula vrteći neprestano glavom. Onda opet pogleda u njega stisnutih usana. Sad je već duvala ljutito kroz nos. - Ti si zaključio da ne treba dangubiti, istrošio si se na svadbu pa da se namiriš odmah na drugoj strani! Šta su ti škrti Slovenci! Ostale navike iz stare države. Zgrabi gdje št a možeš. I još se pravite blesavi. Vi pljačkaši ali fini! Mi pošteni al ' brate sirovi! Mi nevaljamo a vi kao i ostala evropska bratija, sve pljačkaš do pljačkaša, ali fini! Ma nije važno što ste pljačkaši glavno da ste fini! - Nemoj da mi diraš moju Sloveniju! Ala si se okomila na nas... - Ja se okomila na vas?! Sad sam ja kriva? A vi ste jadni nevini? U lakat ste nevini! U svakoj čorbi ste mirođija! Nosi se i ti i tvoja Slovenija! Kao hemeroidi ste! Nikako da vas se riješimo! Šta god vam fali dođete tražiti kod nas! Treba vam sperma, udri po jadnim Bosancima! Treba vam žito udri p o Vojvodini! Treba vam Frutek,

fruteknem vam ga, navali na Šumadiju! Sad je znao da je izabrao pogrešan trenutak da joj saopšti kako stvari stoje. Eto šta donese nestrpljenje i žurba.. . A ona je izgledala kao da se dobro ražestila. Nije bila još gotova... - Znaš šta, što više razmišljam dolazim do zaključka da ste vi Slovenci za sve krivi! Za sva sranja koja su nas sve skupa snašla! - Kato pa nisam ja samo Slovenac... - Ma ti si još gori! Čim omirišete slovenački vazduh gotovi ste. Divalj si kao da si juče izašao iz ličke šume a prefrigan kao da si petsto godina Slovenac! - Pa...pa ti si...ti si gora od Nine! - Gora - potvdi mirno. Dobra ko hljeb al' kad me krenu zafrkavati takvi kao ti onda da vidiš kakva sam! Nije prestala da praska... - Samo sačekaj dok svi shvate u kakav boljitak ste vi nas utjerali. Dobićete svoje! Slabo vam je bilo prije pa ste htjeli još! Sad nam je svima gore deset puta . A valjda su narasli i mali slovenački Bosanci pa će neki postati predsjednik ili premjer vaše veelike države! Da počnete da se ponašate normalno kao svi ostali Balkanci! Vi ste mi nešto bolji od nas! Ma pazi da niste! E sad je i njemu već bilo dosta. Skočiće i njemu živci ako ne prestane. - Dosta više! Da te ne znam po priči mislio bi da si ista Nina! S čim vas hrane dolje u Dalmaciji? - Kažu nam da su svi muškarci isti! I da će svašta učiniti samo da se dočepaju jednoga! Eto vidiš da su u pravu!

Nije imao pojma da je bila ovoliko osjetljiva. - Otkačite se više od nas! A ti da si se smjesta otkačio od mene! Ja dala sve od sebe da ti pomognem, a ti ćeš meni tako! Upozoravam te! Meni nije do provoda! Gledam da se spasim u zadnji čas! Nakon silnih godina mučenja. Jesam li bila dovoljno jasna! Nemoooj da ti ponavljam! Dok je govorila počela je nešto da pipa po vratima auta. - Kako se otvara ovo čudo? - uzrujano je petljala po vratima pokušavajući pronaći ručicu. Kako se otvara ovaj trezor? Odmah da si me pustio van! Ti ćeš meni! Barabo slovenačka! Pogleda ga i upozoravajuće ponovi... - Pusti me van! - Kuda ćeš? Jesi li poludjela? - Ti si cinični luđak! Bože, kome sam ja pomagala... - Pusti me van! - Smiri se! Da nisi mrdnula! Možda sam cinični realnista al ' tebe želim nerealno mnogo! - Šta to znači? Bože dragi! Onako fin otac a sin totalni luđak! Bože dragi, šta me snađe! Izletjela je iz kola sa mladinim buketom u rukama. Tražila je telefon da pozove taksi. Na semaforu pored njih zaustaviše se kola sa dva mladića oko dvadesetak godina . Gledali su u nju upitno, vidjevši kako drži Ninin buket u rukama. Onda se okrenuše njemu... - Već problemi u braku bato? Auu, rano je počelo! - dobaci jedan balavac namrštenom Damiru kroz otvoren prozor. Damir zausti da im odbrusi ali se upali zeleno i oni odoše smijući se.

To je ta ljubazna žena?! Pa ova izgleda kao da je polaznica Ninine škole! Samo što nije izbacivala vulkansku lavu! Skroz divlja! A šta joj je rekao? Samo da mu se sviđa! I zato je ona ovako podivljala! E, svašta, baš svašta ima na ovom svijetu! "E Katarina, Katarina! Ovo je prevršilo svaku mjeru! Ne znaš sa glupim muškarcima i nećeš više da se petljaš s njima! Sad je stvarno dosta! Nek ti cure nađu nekog po svom izboru, jer ti to očito ne znaš ni u četrdesetoj!" ljutila se ona na sebe. Ko je mogao da zamisli ovakav razvoj događaja... Mislila je da je fin momak a ne cinični kreten. Ajde da je to čula od nekog drugog. Ona se ko budala trudila da mu nađe priliku, mislila čovjek povučen, puno radi, godine prošle pa ne može naći sebi ženu. Kad ono napuvani slovenački cinik. Čim otvori oči misli da je svijet jedna crna rupa. On izađe iz kola za njom. Sreća što je nedjelja. Pa je bilo malo auta. Sad trenutno nikog nije bilo na semaforu. Pješaka nije vidio ni jednog. Stala je na široki trotar ispod procvjetalog drveta zovući nekog na telefon. - Šta hoćeš? Sjedi u kola i idi! - reče mu ljutito kad joj je prišao. - Kato, razočarala si me... - Jesam li? Takvu mustru? Cinika i namćora? E, baš me zabole! - Sad nije vrijeme da se raspravljamo. Moramo ići do Nine. Kasnije, kad malo dođeš sebi razgovaraćemo, na miru i racionalno. Sad fino uđi u kola da ne pravimo skandal na ulici. - Neću! Nosi se! - Ulazi u kola kad kažem! - dreknu ljutito na nju.

Ona se okrete od njega i zakorači s namjerom da se udalji. Pričekaće taksi malo niže. Odjednom osjeti da ju je blago uhvatio za mišicu. Dok je gledala iznenađeno u njegovu ruku kojom je držao, osjeti udarac po stražnjici. Jedan, drugi, treći! - Ulazi u kola smjesta! Nemoj sad da ja tebi to ponavljam! Gledala ga je zapanjeno. Pa on je nju izudarao po dupetu! Odvukao ju je do kola, otvorio vrata i blago gurnuo da sjedne zavezavši joj pojas. Baš ga je razljutila. - Misliš da ćeš me se tako lako rješiti! E nećeš, nećeš... Ne znaš ti s kim imaš posla... Upali auto i uz škripu krenu. Nije znala kako su stigli do stana Ninine tetke... Nije se sjećala više apsolutno ničega. On je vozio, pogledavao je zabrinuto ali ništo nije govorio. Ovo nije valjalo. Bio je svjesan situacije. Od početka je sve išlo naopako. Poludio je za ženom koju ne poznaje. Zaludila ga je običnim pismom! Ponio se loše, nije se uopšte snašao. Bio je nasrtljiv i bezobrazan i natjerao joj suze u oči. Ona umjesto da se veseli ponudi i koketira s njim izgledala je kao da su joj sve lađe potonule i da će svaki čas zaplakati. Njegovu ponudu je protumačila kao uvredu... Ako se bude žalila Nini na njegovo ponašanje, gotov je. Nina će ga izbaciti sa svadbe. Ona je, doduše, bila dosta diskretna. Bilo je malo vjerovatno da će reći Nini, ali...

Ako bude imala ovaj izraz na licu, ova će primjetiti da se nešto dogodilo... Samo da sad preguraju ovih nekoliko sati. Dotle će se ona valjda sabrati, a on će gledati popraviti štetu... I nije mu bila dosta što je naljutio, nego ju je još i nalupao po dupetu. A otac! Damir se sjeti Marka. Uhh... Kad bi znao šta je uradio njegovoj miljenici... Ipak, trebalo joj je buđenje. Dosta je bilo njenog plovenja po oblacima zaključi tvrdoglavo. Nije imao namjeru da odustane dok ovo između njih ne raščisti.

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 12.

- Parkiraj u dvorište – kratko mu reče. Dogovorili su se sa komšilukom da oslobode nekoliko parking mjesta za svatove, od podne pa dok svatovi ne krenu. Svi su im rado izašli u susret a Katarina im je u znak zahvalnosti poslala darove ( u vidu hrane i pića). Shvatio je da je to vjerovatno opet njena ideja. Funkcionisanje njenog mozga ga je fasciniralo. On je bio majstor za detalje a ona je bila velemajstor za organizaciju. Morao je priznati da je tu bolja od njega, i to puno bolja… Po njoj je izgledalo da što više razmišlja to se bolje osjeća, dok je kod drugih ljudi bilo obrnuto…Što su više mislili to ih je više boljela glava. Kad je parkirao, ona izađe iz kola i tako zalupi vratima da je bio uvjeren da će morati ići na popravku. Ili će vrata na Audiju do Slovenije otpasti... Istrčala je uz stepenice ko da jaši na metli. Damir ju je jedva stigao. Uh... kako se nadao da će je odvesti možda u bungalove na Ribarskom ostrvu... Divno bi se proveli. Došlo mu je da je otme i odveze na Ribarac. Strpljivo, samo strpljivo. Uvijek si bio pametan i promišljen. Izbacila te je iz takta i sad brljaš. Osvjesti se, moraš iz ovog izaći kao pobjednik. A neki glas upita : "A da nisi već izgubio majstore?!" Vrata stana na drugom spratu su bila otvorena, čuo se zamor i razgovor gostiju u stanu. Dočekali su ih Ninini roditelji.

Katarina je krenula prema spavaćoj sobi. Kad je bila na pola hodnika, na vratima sobe se pojavi Nina. Pogledala ju je sumnjičavo… - Kako to izgledaš? Šta ti je? Zašto izgledaš tako sluđeno?! - odmah ju je zasula pitanjima. " Uh, iskrenosti, drugo ti je ime Nina!” pomisli Katarina očajno. Kao da joj je izlila kantu hladne vode na glavu. "Uff, Nina…uff! Hoće li ikad biti šanse da ti taktičnost bude ispred iskrenosti?" pitala se u sebi… Male su bile nade da će se to ikad desiti…. Krajičkom oka Katarina opazi Damirovu reakciju na Ninino nimalo nježno ispitivanje prijateljice. Iako je zastao kod vrata da se pozdravi sa Nininim ocem, i nije bio blizu njih, čuo ju je. Vidjela je da se osmjehnuo, nekako nježno, osmjehom punim razumijevanja. Znao je da joj sad nije lako. - Ma nisam Ninice sluđena, samo sam uzbuđena i sretna lutko pokuša Katarina da se izvadi. - Aaa, dobro, dobro – reče nimalo uvjerena, sumnjičavo gledajući prijateljicu i pitajući se šta se to moglo dogoditi da je izbaci iz takta… - Ali meni ipak izgledaš skroz sluđeno... I to je to… Kad se nečeg dovati ne popušta… Milion puta se u raznim situacijama bojala te njene osobine. Kad god su nešto mutile, Katarina bi je “obučavala” i davala instrukcije šta smije a šta ne smije reći. - I meni djeluje nekako… čudno – reče, sve otežući kao da on “nema pojma” šta joj je. On još doli ulje na vatru. Nije ni čula kad im je prišao.

- Jel' se i tebi čini? – ne zna Nina šta se iza brda valja... Podigao je malo lijevu obrvu. Očito je opominjući da pazi pred Ninom! I opet joj taj pogled podignu temperaturu. Uši su joj gorjele, da je bilo naći negdje lepezu ili novine da se nekako rashladi spasila bi se. Uputi mu pogled koji mu saopšti da bih ga sad rado razmazala kao palačinku po zidu… Nije ga nimalo uzrujao njen ljutiti pogled. Mirno ju je fiksirao, izazivao, provocirao pogledom… Da prekine tu atmosferu, reče Nini da stižu brzo i ostali, i da treba da se obuče. - Da šefice! Trčim po naredbi! - i ode u kupatilo. On se osmjehnu na njenu izjavu, virnu u sobu da vidi šta se tamo dešava, i ode da se pridružiti ostalim gostima u dnevoj sobi. U ljubavi je čudno to što, gotovo kod svih ljudi koji su zaljubljeni dolazi do promjena, postaj u drugačiji, otkrivaju u sebi kvalitete za koje nisu ni znali da imaju. Trude se da ono najbolje što mo gu pruže drugom biću. Tako je bilo i s Ninom. Kad su Nina i Boris zajedno, za nevjerovati je da je on taj koji priča. Ona je bila mirna i opuštena, kao da nije imala potrebu da govori. Nina, koja je inače sjekla jezikom kao sabljom. Obično bi od njenih preiskrenih komentara sve zabol jela glava. U sobi ih je čekala divna vjenčanica za koju se Katarina svojski otimala. Nina je htjela neku bapsku, običnu i skroz zakopčanu. Jedva ju je ubijedila da uzmu ovu koja je bila prekrasna i isticala sve njene adute. Pa jednom se udaje ( kako ko...)!

Bila je visoka 175 cm, vitka, prirodna, smeđa, skoro plava sa malo širim bokovima što se nije ni primjećivalo samo je ona umišljala. Grudi je imala solidnu trojku ali je mislila da bi mogle biti veće. Kad je obukla grudnjak sa postavom ispalo je to odlično. Ionako je Boris već znao sve njene “mjere”. I na noge se žalila, da su malo punije pa nije voljela kratke suknje. Danas su sve djevojke teže od 50 kilograma bile nezadovoljne svojim izgledom. Htjele bi sve redom da izgledaju izgladnjeno i da im kosti zveckaju. Počele su se spremati, Nina se ritala ali začudo nije bila nervozna. To je Katarinu iznenadilo, mislila je da će biti momenata kad će htjeti odustati. Očito ju je Boris pripremio, jer je skoro potpuno mirno podnosila kad su počele da je cimaju, oblače, popravljaju šminku, namještaju kosu… Procedura je bila završena a sve što je trebalo ponijeti bilo je poredano na stolu. Sad su odjednom stale i pošto je sve urađeno zbunjeno su se gledale. Katarini je došlo da zagrli prijateljicu i da plače. Ali bi se i ona možda rasplakala, a to im nije trebalo. Već se izvikala na majku koja je počela da plače kako će sad bez kćeri. Nina je u svom stilu odgovorila da zašto joj je pila krv kad nije htjela da ode od nje. - Milion puta si mi prigovorila! Svaki dan mi non stop zagorčavate život svojim zvocanjem. Sad nećeš imati više na koga da se istresaš, to je tebi, a ne što ću ti nedostajati! - Nije tako srećo majkina, vidjećeš kad i ti postaneš majka - zatrese gospođa Divna glavom, šmrcajući u maramicu. Nina je na to zakolutala očima i odmarširala do kofera. Počela je izbacivati stvari iz njega, nešto traž eći.

Njih dvije se nisu usuđivale pitati šta traži. Pošto su joj se lokne na glavi počele opasno tresti i letjeti okolo lica, da spreči veću štetu i spasi frizuru Katarina priđe koferu hvatajući sve ono što bi ona izbacila. To je malo ohladi i vrati u realnost. Na vrata pokuca i proviri Damir. Gledajući je u vjenčanici oduševljeno joj reče: - Nina, izgledaš prekrasno! Bićeš najljepša mlada danas, siguran sam. Znači, to je vjenčanica koja se spominje u kumovom govoru. Svaka čast, stvarno kuma ima besprekoran ukus. Ovaj put je pogledao Katarinu s divljenjem. Nina se stidljivo osmjehnu. Nije tip za komplimente. Ona razumije grubo i iskreno. - Ajd’,ajd’... Nemoj da ti za ovo čuje neka Slovenka - Nina se zastidi kao djevojčica. -Ne brini! Nemam nijednu u rezervi – odgovori gledajući Katarinu direktno u oči… - Nemaš baš ni jednu tamo u Sloveniji? – upita radoznalo, čudeći se. Koliko se ona sjećala Damir je promjenio nekoliko cura… On samo odmahne glavom i učinu c,c… - Ali ako ti imaš neki predlog… - lukavo poče da obrađuje Ninu tamo gdje je slaba. - Pa zar ti se ništa nije svidjelo sa spiska koji smo poslale tvom starom? Baš izvoljevaš! Ali dobro šta je, tu je. O nda bismo trebali i tebi danas srediti neku priliku pa da i to završimo – živnu praktična Nina. Što se više svadbi danas ugovori biće manji trošak – rezonuje ona štedljivo.

Previše godina provedenih sa škrtim starcima ostavljaju posljedice, valjda ne trajne. - Da vidimooo… - mozga la je ona duboko - kako bi to mogli srediti… Odjednom kao da joj se lampa upali. Razgorači okice oduševljena onim što joj je očito palo na pamet. Okrene se prema Katarini… -Ona i kum su ti namjerili da večeras organiziraju “samački krug”. Trebalo bi i ti da učestvuješ. Kojoj se svidiš, nema da nećeš! Damiru se to nije dopalo. - Ninaaa... - reče kenjkavo kao dijete - pa njih će deset skočiti na mene! - Neka skoče! Koja bude najvještija toj ideš! Nina pogleda upitno u Katarinu, ima li ona neko rješenje. - Poslale smo mu spisak, osmotrio je danas ponudu i to je to. Izgleda da mu se ništa ne sviđa. Bolje da nastavi tražiti u Sloveniji – pokušala je Katarina što mirnije da odgovori. Znala je da on namjerno potpaljuje Ninu. I znala je gdje cilja. Navodio je Ninu smišljeno da mu ponudi nju… On podignu obrvu i obliza donju usnu. Ma jel’ to on nešto… ?! Na licu mu izraz kao u lisice pred kokošinjcem. Mirnim pogledom saopšti Katarini da će upasti u njegovu mrežu, i da ga njeno “koprcanje” i pokušaji da ga zaustavi samo još više pale… Krv joj navre u glavu, suzdržavala se svim silama da ne prasne pred Ninom. Tek bi onda bila sumnjiva. Kao da je zasad odlučio da je lagano i fino muči. Pitala se hoće li poželjeti da je osramoti i zafrkne pred svima. Plašila se svoje nekotrole večeras.

Sve bi bilo u redu da on nije zapeo za nju. - Vidiš da je već omatorio, da je znao sam, našao bi je do sada! Očito mu treba pomoć! - sad Ninica osramoti njega… -Mila rodice, ja sam samo izbirljiv. Čekam onu pravu, a nisam smotan kao što ti sumnjaš, pa da ne znam šta je žensko. Imao sam ja pokoju curu u zivotu. Nije izgledao da ga ta tema pogađa, izgleda da nije imao neku dugu ili bolnu vezu u životu. - Ne dam se ja baš tako lako Ninice! - on se nasmija komično. - Moram još jednom u kupatilo... Od nervoze mi se svaki čas ide... reče Nina. Prešla je preko hodnika i ostavila vrata kupatila otvorena. Katarina stade na vrata spavaće da ne bi neko drugi krenuo u kupatilo. Ostadoše njih dvoje same u sobi. Damir se brzo sabere i odluči da nastavi da joj se umiljava. Lagano joj priđe i stade iza leđa. Na pola metra od nje. Ona se okrenu i neljubazno ga pogleda... - Lijepa si. Nekako sijaš toplinom. Kako to da si tako uščuvana ? Imaš prekrasan vrat, dugačak, nijedna bora na njemu. Odavno to nisam vidio na ženi. Lijep, dugačak a opet nije kao u rode – reče joj polutiho, da ih Nina ili neko ne čuje. Gledao je netremice, glas mu je bio opijajući, sugestivan. Radio je sve kao zmija kad hipnotiše žabu prije nego što je proguta. Osjećala se kao ta žaba. Gledala ga je tupo. Pa jel ' moguće da se udvaranje toliko promjenilo zadnjih godina? Da ona toliko pojma nema. On je bio mnogo upućeniji od nje. Sad nema stalnu djevojku, ali možda tamo u

Sloveniji ima neku sa strane. Pa se druže povremeno "prijateljski". Ali od ovog što je pričao nije mogla doći sebi. "Katarina draga, ako je to tako tebi se ne piše dobro..." - I imaš ukusa - drobio je dalje. Čak ti ni ja ne mogu naći zamjerke. A svu sam te pregledao. Katarina je zbunjeno treptala. Pa ovaj je... - Pa ti si druga Nina! - Nisam. Vrlo sam oprezan i taktičan. Ne znam šta me spopalo s tobom. Osjećam kao da ti sve bez uvijanja mogu reći. - Nemoj molim te! Dovoljno si me ušlogirao za danas! Ma za deset godina sam mirna! Ko zna šta me čeka još, tek je dva, daleko je jutro. I još nešto da znaš. Nisam tako savršena. Imam celulit! - žile na vratu su joj iskočile od napora da tiho priče, a najradije bi urlala. - Šta je to? Alergija? - Jok. To ti je ono što žene imaju po bokovima i dupetu pa ne izgledaju savršeno! - A too. Koliko znam to se rješava masažom i fizičkom aktivnošću. Znači, ako se budemo zajedno bavili fizičkim aktivnostima ja ću to da masiram! - Šta si rekla? Povika Nina iz kupatila. Ne čujem te dobro! - Ništa Ninice, ništa. Evo nešto ja i Damir pričamo... - Pričajte, pričajte, upoznajte se! - podrža ih Nina. On stavi lice u ruke i okrenu se zidu u nastojanju da ne pukne od smijeha. Nije moguće da je ovo stvarnost. Da je ovaj lik stvaran...

Uzdahnu predajući se. - Valjda ovako mora biti. Tvoj otac ima troje djece, ono dvoje su normalni... A šta ćeš ne može sve biti idealno. - A ja sam nenormalan? - upita opet šapatom, sad joj se opasno približivši. Kako je ukrstio oči na njenim usnama... - Nisi nenormalan nego si na svoju ruku... - bolje i da se svađaju nego da se gledaju. - Šumski geni. Ja sam na svoju babu. - Babu? Uto do njih dođe Jadranka pitajući hoće li brzo biti gotove. - Za dva minuta tetka! - viknu Nina iz kupatila. - Ja sam na baba Katu. Pušila je ko Turčin, dnevno nije bila ispod tri rakije... I umrla je prije nekoliko godina u 94 – nastavi on kad Jadranka ode. - Zato mene zoveš Kato? - Aha. Žao mi je što nije dočekala da se oženim. Da te nešto pitam... - povuče je prema prozoru da ih Nina ne čuje. - Moraš li baš? Nisi dosta pitao i pričao? - Kako ti zamišljaš udvaranje? Kako ti se udvara olinjali tenis er? Zašto te tako iznenađuje moja iskrenost? Svijet bi bio puno bolje mjesto da su svi iskreniji. - "Olinjali teniser"? - zapanji se ovom bezobrazluku. Čovjek je za razliku od tebe pristojan. Poznajemo se pet mjeseci. Dva puta smo izašli sami a jednom sa Boškom i Jadrankom i jednom sa Ninom. - Pet mjeseci! I još niste mrdnuli s mrtve tačke! Auu...

A ja preoptimistično zaključio da može dva puta mjesečno bez vijagre. - Molim? - Ništa, ništa. Utješila si me... I onda? Prošao te valjda početni šok od moje ponude... Šta sad misliš o tome? - Zapanjena sam tvojim ponašanjem! - Zapanjen sam i ja tvojim razmišljanjem! Kao da ti je šesnaest godina! - povisi ton. - Šššššš... - pokaza mu da bude tiši. Baš si čudan. Baš si čudan. Kud mene snađe... - mrmljala je sebi u bradu. - Dobro, dosta više! Znam da si se iznenadila ali prošlo je već skoro tri sata od kad sam ti to rekao! Rekao sam ti nešto lijepo, treba da znaš primiti kompliment i iskreno udvaranje! A ne tako! Da si se odmah smirila! Kasnije ćemo nastaviti... Zar je spala na to da je vrijeđa jedan samouvjereni naduveni bezobraznik? - Šta si ti mislio? - upita tihim glasom. Počela se skoro gušiti od napora da bude tiha. Da ću pasti u “afan” od tvoje pažnje? Oćeš draga dva dana brzopoteznog valjanja po krevetu? Ma kako ne bi htjela! To je premija za tebe! Dobiješ mene zgodnog dva dana! Šta bi htjela više! - pjenila je ona na najslabijoj radijskoj jačini... Njemu su se ramena tresla od smijeha... Nije mogao više da izdrži. Situacija je bila toliko apsurdna i komična da je Zona sumraka bila bajka za laku noć... Nju to dovede do usijanja. Ruka joj poleti i raspali mu dobru šamarčinu.

On se na to uozbilji i zausti da nešto kaže dok su mu oči počele plamtjeti... - Šta to puče? - pojavi se Nina na vratima čudno ih gledajući. “Šta li je s ovo dvoje danas?“ - Ma nešto na ulici – mirno joj reče Damir. Katarina ga zabezeknuto pogleda. Dok mu nije vidjela pogled. Po pogledu, bez greške je shvatila kako će joj naplatiti ovaj šamar. Sad ga je samo još više raspalila i učvrstila u naumu. Nina ih je zamišljeno pogledala. U kupatilu joj se činilo kao da se svađaju. Opazila je da Damir cijelo vrijeme gleda u kumu. Odluči da to danas provjeri… - A jeste li razmišljali o kombinaciji vas dvoje? Možda... - Ni slučajno! - vrisnu ona a da Nina nije ni dovršila rečenicu. - Nemate više šta čekati! - sad su je već počeli oboje ljutiti. Imate godina, ako je prilika naišla, naišla. Ako nije vataj šta ti je pri ruci! – nije popuštala Nina - Baš ću njega da uzmem! - prasne prezrivo iskrivivši lice. Oboje pogledaše u Katarinu. Nina iznenađeno i upitno. Katarina se pitala šta još može da je snađe danas… Kako je krenulo, nije bilo šanse da se izvuče iz ovog. Već joj je bilo dosta. - Pa baš pašete jedno drugom, super figurate, kao da ste sto godina zajedno - zaključi Nina mirno i racionalno. Vidiš da stalno nešto izvoljeva! Ako mu ti ne možeš ugoditi, onda ne može nijedna. A v as dvoje ste tu i po godištima - zaključi ona kao da su je Škoti učili računovodstvu a ne ovi naši koji upropaste sve što dotaknu. Njega je ovo jako oraspoložilo.

Nije ni on vjerovao da je Nina ovo predložila. Svaka čast Nina! Još kad bi ova pristala... Za Ninu je tema praktičnosti i uštede bila jedina tema o kojoj je ona mogla mirno da razgovara, inače su sve druge teme mogle da izazovu prasak. - On ionako odgovara onome šta si ti rekla da želiš – reče šaljivim glasom. Crn je, nije previsok, nije prekrupan, nije mišićav, ima crne oči, finu bradu, a koliko se sjećam ima i lijepi tepihić po grudima jer si rekla da ni slučajno nećeš depiliranog koji ima više ženskih hormona nego ti…A nemate više vremena za čekanje ni jedno ni drugo! Dok se ona govorila, Katarina je prestala da diše od šoka. On je gledao u nju ne trepćući, a izgledalo joj je da ni on ne diše. Oboje su bili van sebe, svako zbog svojih razloga. Nije mogla da vjeruje kako ju je Nina odala. I ono što je ona rekla u šali i zafrkanciji sad joj se obilo o glavu. - Šala, to je bila šala Nina… - jedva promuca Katarina. - Šala ili ne, našla si što si tražila! Pa, eto ti! Nisi ni znala da stvarno postoji takav kakvog si opisala. I još da je moj rođak. Baš si dobro potrefila šta ćeš tražiti. - To nisam rekla ozbiljno Nina! Šta to pričaš! Sramotiš me! - Zašto te sramota? On ima što si ti htjela! A ti imaš mene! Ako slučajno ne budeš zadovoljna s njim samo kažeš meni! Ja ću da ga sredim ne brini! Na to su oboje ostali bez teksta. Nije se usudila ni da pogleda prema njemu. Nina je stvarno sve šokirala svojim izjavama i iskrenošću. Sad je izgleda bio red na njih dvoje da dobiju dozu “N inivitisa”.

Od Nininog “lijeka” oboje su zaćutali. On, jer je neočekivano dobio važne informacije o njoj, a ona zbog neugodnosti koje joj je prouzročila prijateljica. Srećom, bar nije znala da je on od početka želi i da joj je to rekao. Jer da je znala, Katarina se bojala da bi to mogli saznati i svi ostali. Da je Nina ovo rekla pred nekim drugim Katarina bi se i sama šalila na svoj račun. Ali pred njim… Koji je bio mrtav ozbiljan u namjeri da je osvoji i uopšte ga nisu interesovali nikakvi razlozi koji su govorili da to nije pametna ideja. Koristio je svaku priliku da joj se što više približi. Damir je u sebi odahnuo i zahvalio rodici. Ipak mu je stigla pomoć od nje iako je još nije ni stigao tražiti. Znači, može nastaviti dalje da je pritiska kako bi popustila. A sad je znao da će mu Nina pomoći ako je bude navodio na pravi način i u pravom smjeru. Silno se obraduje i opet mu elan skoči. Bićeš moj a, prošaputa u sebi. Začuje se zvuk automobilskih sirena. Spas! Sti zali su svatovi. - Idem pred njih - reče on trgnuvši se. Nagne se i poljubi Ninu u obraz. Ko zna hoću li kasnije imati priliku. Osmjehnu se šeretski. Sretno rodice! K njima u sobu je došla Ninina nevjesta Sara. Namjestile su Nini vjenčanicu, provjerile je li sve na svom mjestu. Ona poč ne uzdisati i dublje disati. Počela ju je hvatati nervoza. O, ne... kad je bila nervozna onda je postajala gadna i rječita. - Jedva čekam da vidiš salu i ostalo kako smo spremili - upad e Katarina brže-bolje da bi joj skrenula misli. - Jel stvarno izgleda tako dobro? – uspjeva je zaintrigirati.

- Mislim da ćes biti oduševljena. To je malo smiri. Očito je u mislima zamišljala taj prizor i disanje joj se lagano opusti. Većinom su sve mlade nervozne, ali Nina je i strašiva, pa kad se sklope ta dva faktora ona instiktivno krene da se brani i to tako da joj je jezik sredstvo odbrane. A onda gledaj da se spasiš… Sara ode po muža, Nininog brata. On je predavao Ninu svatovima… Kad su ostale same Katarina je povuče za rukav i samo raširi ruke. Zagrlile su se jako. Nijedna od njih nije bila za varijantu da se osjećaji pokazuju sa puno riječi. Svatovi su bili pred vratima. Brat je došao po nju, i krenula je uobičajena procedura predavanja mlade. Nakon toga, krenuli su iz stana. Katarina je bila uz nju. Trudila se da izgleda opušteno da bi i oni bili. Srećom, Nina nije imala veo na sebi, ko zna kako bi se snašli s tim. Inzistirala je da ga neće. U kosu su joj upleteni sitni cvjetići, to je sve na šta je pristala. A divno su joj stajali, izgledala je kao kraljica proljeća. Svježa, lijepa, vesela. S njom je mnogo lakše kad je Boris blizu. Stvarno su bili dobar par. On je iskren kao i ona, ali sa mnogo više samopouzdanja. Kad ona vrišti zbog nečega, on se ne uzrujava nego joj mirno, bez vike, sve objasni. Nju to smiri. Očito je naučila da mu vjeruje jer su do sada njegova objašnjenja uvijek bila razumna i racionalna. On je bio mnogo otvoreniji od nje. I roditelji su mu mnogo opušteniji nego Ninini. Možda je i to je uticalo da je takav.

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 13. Na parkingu su već bili poređani automobili u koloni za polazak. U prvim kolima bio je kum, u drugima Nina i Boris a Katarina sa Damirom u trećim. Da je ikao mogla da ne ide s njim... Nadala se da će Nina tražiti da bude u kolima s njom. Ali Nina joj “naredi” da ide s njim. Pitala se šta će biti u trećoj rundi obračuna? Valjda će uspjeti doći do hotela... A atmosfera u kolima bila je najsličnija onoj u spavaćoj sobi. Gdje su oboje bili obuzeti nečasnim mislima… Imao je čaroban osmijeh i bio ga je svjestan. Koristio ga je nemilice kao oružje za osvajanje ( nije slutila da je on kretanje njenih kukova isto nazivao čarobnim…). Je li moguće da je istina, i da nema neku u Sloveniji koju nisu zanimale ove naše balkansko - plemenske terevenke? Ali zašto je htio nju? Nije ga ocijenila kao nezrelog i neozbiljnog tipa koji vara žene. Pogled joj se spusti na njegove ruke. Imao je lijepe muške čvrste ruke. Kojom brzinom su napredovali, noćas bi te ruke mogle biti oko nje... Brrrrrrrrr… Jao, šta ti pada na pamet Katarina! Sva se stresla od nelagodnosti… Damir je krajičkom oka vidio da ga osmatra. Poznavao je dobro žene. To ga ohrabri. Mjerila ga je, znači počela je da misli o njemu kao o muškarcu. Uspio je da je probudi i zainteresuje. Nije joj zamjerio na šamaru. Kasnije će joj to naplatiti. Da je bila neka druga ne bi ni dospjeli do ovoga bio bi kraj.

On je svirao kraj i za mnogo manje greške. Ali ovo s njom... Kao da su odmjeravali snage. A želio ju je. Sad još više otkad ga je u ova dva, tri sata onako isprašila. Hoće li se uspjeti obuzdati i izdržati do kraja večeri a da ne napravi neki skandal? Njeno shvatanje situacije postalo mu je jako blisko. Bila je iskrena kao i on. Samo, jadna bila je previše osjećajna i naivna. I neiskusna. Za razliku od njega, realnog, racionalnog i iskusnog. Nije se uopšte stidjela toga i nije to krila. Koliko mu je do sad puta rekla da je zgodan? Tri. Nije znala da se to ne govori tako muškarcu u lice... To poštenje joj je nekako donijelo plus kod njega. Dalje je mislio da je po malo provocira i izaziva malim gestovima kako bi je izvukao iz oklopa i po malo otkravio. Svaki put bi je sitnim koracima po malo približio bliže sebi. To je bio plan. Želio je da je nježno sludi, da ga poželi i da se ne stidi da mu to pokaže. Ona očito nije imala pojma o igrama a on je bio majstor. Prvi put u životu nije imala sreću sa isto takvim majstorom jer je bio sebični egoista koji joj je skoro upropastio život. Ali Damir je bio sve što onaj nije... Ono što joj je bio spreman ponuditi nijedan drugi muškarac na svadbi nije mogao ni blizu da daa. Jedini tanak led je bila njena osjećajnost i zatvorenost. Nije nikad iskoristio ženu. Kad je vidjela da je “privremeno zavladalo primirje” o na se napokon malo opusti. Možda po prvi put od kad s u objavili da Nina ima momka. Bojale su se svega i svačega. Da se ne desi ovo, da se ne desi ono… Sve ovo do sad ju je jako iscrpilo. U autu je svirala neka lagana muzika, skoro joj je došlo da zaspe. - Umorna si? - on baci pogled prema njoj. - Malo – odgovori kratko.

- Nije ni čudo šta si sve preturila preko leđa - u glasu mu se osjetilo razumjevanje i briga. Ona ga sumnjičavo pogleda. Šta je sad ovo? Odjednom je pun razumijevanja. Nije željela da ragovara s njim više ni o čemu. Još je bila pod utiskom svega što se izdešavalo. Kako ništa nije rekao na šamar? “Pa nisi ni ti na lupanje po guzi!” podsjeti je neki glas. Želio je nekako da joj pomogne da se povrati i da se sabere. Prvo je doživjela šok od njega, kad joj je saopštio da je želi. A onda i od Nine. Pa opet od njega... Ispalo je da ni on, ni Nina, ne misle na nju nego samo na sebe. To ga je grizlo, nije htio da je rani već da je probudi iz njenog dugogodišnjeg zimskog sna. - Kato... Ona ga pogleda preneraženo. Opet! Opet će početi! - Oćeš li me ostaviti na miru! Ima li ovom danu kraja! - zavapi očajno. - Što si takva? - reče joj nježno svilenim glasom. Nisam te uvrijedio. Rekao sam ti iskreno da me obaraš s nogu. Šta tu ima uvredljivo? Mislim da si divna u svakom pogledu, ne samo tijelom. - Nećeš da me pustiš na miru dok god me ne odvedeš u krevet? E, pa onda okreni kola i odvedi me gdje hoćeš! Ja više ne mogu da izdržim! Uzmi šta želiš pa da završimo s tim! Uostalom! Pa jesam i ja luda! Udala sam se za budalu, nisam se seksala ko zna koliko godina i umjesto da prihvatim objeručke predlog jednog zgodnog tipa ja šizim ko glupača! U pravu si Slovenac! E majke vam ga, kad ste u pravu, onda ste u pravu! A ja sama pričam da neću da mi ona bitanga ostane prvi i zadnji muškarac u životu! I kud će bolje prilika od tebe! Tri, četiri vatrene noći i biću normalna i izlječena!

On uzdahnu. Opet je dobila slom živaca... Koliko će trebati vremena da na svaku njegovu riječ ne izbaci vulkan vrele lave? - A šta bi mi falilo? Šta bi mi falilo, ajde reci! - mlatila je rukama po vazduhu. Danas i babe od sedamdeset imaju bogatiji seksualni život nego mi od trideset i četrdeset. Sve redom zafrkala deviza “ima vremena”! Jes' vremena ima! Ali ne razmišljaš isto sa dvadeset i tri i trideset i tri! Šta ćeš, nije to samo meni – duvala je uzrujano. One cure i žene ua stolom isto nemaju nikoga jadnice. Mi to zovemo “Klub ništa prije braka”. Hvala Bogu, spasila se moja Ninica toga – reče na kraju nježno, izduvavši se izgleda. On je cijelo vrijeme pažljivo slušao. Nije ništa govorio. - Nećeš ništa reći? - napokon se zbunjeno okrene prema njemu. - Svaki put kad progovoriš, kad se zapališ ko šibica... sve mi je gore. I sve te više želim. Ako ne želiš da napravim noćas neki cirkus bolje ti je da paziš na mene! Ona ga zabezeknuto pogleda... Auu, svako je bio u svom problemu... - Dobro, dobro, priznajem da si nekako “moj model muškarca”pokuša nekako da ohladi situaciju. Ali nisi bio oženjen i zaslužuješ isto takvu ženu. Mlađu, jedno desetak godina, s njom se neće ni primjetiti da si “malo zakasnio”. Nježno joj se osmjehnu, svojim predivnim osmjehom, kad mu je priznala da je “njen model muškarca”... - Stvarno si me iznanadio, podigao si mi moral kao ženi. Svjesna sam da imam nekoliko dobrih prilika pred sobom, ali ti si van moje lige… - Kato, sve je u redu. S obzirom na situaciju normalno je da ti treba malo vremena da prihvatiš činjenice.

- Damire, ako želiš da učiniš nešto za mene, a da me ne povrijediš, zaboravi me…Tu ti je porodica, rodbina... Šta bi rekli da vide šta se dešava? Mene su jako zavoljeli, tebe i tvoje poštuju, pa neka tako ostane i dalje. Šta bi ti otac rekao da zna? Kako bi ga ja poslije pogledala u oči? Skrenuli su u ulicu što vodi do hotela. Tu su morali stati zbog gužve ispred njih. On iskoristi priliku da joj još jednom objasni stanje stvari... - Znači, Kato, nastavljamo dalje. Interesuje me ovo što si rekla maloprije. Želim da mi to malo pojasniš. - Šta sam sad rekla?! - pogleda ga vrteći glavom i uzdišući. Baš si uporan. Zašto si zapeo za mene? Nađi neku drugu za provod. Vidiš koliko ih je. Ima bar dvadesetak cura preko trideset, neudatih. Imaš razvedenih i neudatih koje bi se malo zabavile kao i ti. A ima i divnih djevojaka, poštenih i romantičnih, koje možeš srediti da se zaljube u tebe i da se oženiš… Pogledao ju je nekim ozbiljnim, upozoravajućim pogledom, da se nije usudila ništa više reći. Gledao je toliko dugo, ništa ne govoreći, da se skroz zbunila… Nije moguće da je ovo stvarnost... Da je ovaj lik stvaran! - Hoćeš da te prijavim Nini?! Kad te ona dovati obletićeš tri puta Zemaljsku kuglu i sletiti među bušmane u Australiju! - Zar ne možeš to rješiti sa mnom? Zašto ti treba Nina? Da te spašava? Bojiš se da ćeš pokleknuti! - Jadni Marko! Da zna kakav mu je sin ludak ne bi mu tražio ženu! - Idi k Nini, dosta smo se raspravljali. Opet si mi digla živce!

Idući put neću uspjeti da se uzdržim pa ću te nalupati po dupetu pred cijelim hotelom! – reče joj iznervirano. - Dobro - odvrati pokunjeno vidjevši da sve što mu je pričala, kao da je pričala u vjetar. Nije ga dotaklo niti pokolebal o. Ali iskoristi priliku da još jednom raspali vratima Audija. On prostenja od muke naslonivši glavu na volan. Do jutra nema da mu ostanu vrata na autu... Željela je da negdje bude sama, da može bar malo srediti zbrkane misli. Kad su se odvojili kao da je osjetila usamljenost. Glupost! C,c,c... ludilo u zraku eto šta je. Omađijao je svojim pričama…

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 14. Nekako se probila do Nine i Borisa. Ona je pogledavala oko sebe, očito tražeći slamku spasa od rulje koja je navalila na njih. Ni jedna ni druga nisu voljele svjetla reflektora. Kad su bile u centru pažnje loše su se osjećale. - Gdje si ti?! - graknu na Katarinu… Deset minuta sjedite u autu! Šta ste radili? Stalno se nešto domunđavate! - Ma tu sam bubice, samo polako – smir eno joj reče.. Ščepala joj je ruku kao da će je otkinuti. Stisla je zube da ne vrisne. Oblak alkohola iz kumova usta zapuhnu ih obje. U isti čas obje su složile grimasu od koje se Boris zacenuo od smijeha. - Gdje si kume, pa ja pomislih da ću morati da te zaboravim ako si našao neku plavušu… Već polupijani kum sa nakrivljenom kravatom i kragnom se isceri na njih. Da su bile bliže pale bih od njegovog zadaha… - Ma ne brini, stignem ja sve, i plavušu i tebe obaviti. Pošto smo stali u red po protokolu krenu kolona prema dvorani. Djevojke otvoriše velika vrata sale, mladenci pa ostali uđoše, a salom se prolomi muzika i aplauz. Svi su ustali sa stolica i pozdravili ih. Rođak koji je vodio program pozdravi mladence i sve goste, poželjevši im super provod, a mladencima dugovječan brak. Onda malo muzike, pa najava dolaska matičara za nekoliko minuta. Taman koliko je njima trebalo da se pripreme i smjeste.

Matičar stiže pozdravljen aplauzom od gostiju, pri đe njihovom stolu a dvojica donesu stol pripremljen za njega. I stol je za tu priliku fino aranžiran. Katarina je pogledavala u Ninu, začudo nije bilo nikakve naznake da će briznuti u plač. Dok je čovjek čitao tekst, oboje su bili mirni. Pa je došlo na red pitanje uzimaš li… Damir za to vrijeme odluči da sve kaže ocu! Mora potražiti pomoć od njega, inače... - Tata... treba mi tvoja pomoć? - U vezi čega? - Pa tvoja miljenica... kuma je malo ljuta na mene... - Ljuta?! Šta si sad uradio! Baš voliš da mi zagorčavaš život! - Nisam ništa uradio! - Jesi Damire, jesi! Svoj vrli pesimizam i cinizam širiš kao parfem oko sebe. Osjećam da si opet bio u svom elementu čim je žena ljuta! A onako dobra žena! I nisi mogao da je ne naljutiš! - Ih, dobra! Divlja je ko Nina. Nisu džabe prijateljice! - Divlja? - izbeči se Marko. Moj Bože! Šta li si samo uradio kad je onako divna žena podivljala! - Samo sam joj rekao da mi se sviđa a ona je podivljala. - Da ti se sviđaaa?! A da nisi možda uz to predložio da večeras uskoči u tvoj krevet da ti ne bude hladno?! - Paa... ima godina, ne bi je to trebalo tako šokirati! - Uhh... Damire! Izvjesi natpis na sebi "ja sam realista i pesimista do podne mrzim sebe a od podne cijeli svijet”!

Kako da ti nađemo ženu? Šta da kažem? Zgodan ali već mator, pedantan ali namćor! Ne priča puno ali zvocati ne prestaje! Kad radi ne zna stati, pa ako ga nema kući nije kod švalerke nego se zaradio! Jel' to da kažem? Koja normalna će doći za tebe! - Neću da mi tražite ženu! Naći ću je sam. Ali bi mogao da odobrovoljiš kumu. Tebe najviše voli. Priznala mi je to. - Osramotio si me pred ženom! I sad bi da te ja vadim! Ne daš mi da na miru uživam u vjenčanju! Kako ti je samo to palo na pamet! Od kad smo došli kao da si potpuno poludio! Šta te spopalo! Čuje li ti majka šta si uradio odvaliće ti šamarčinu da ćeš pasti pod sto! - Tata... - Sine moj, mene si danas šokirao. - Sviđa mi se. - Kuma? Kuma ti se sviđa? Pa što to nisi rekao u Ljubljani? - Pa nisam je vidio tamo. Tek sam je ovdje vidio na slici. Svidjela mi se. - Pa jesi li ti normalan? Ma šta uopšte pitam! Nisi normalan! Kuma nije žena za tebe! Ona ne želi brzi provod glupane! Ona želi porodicu, želi dijete i ozbiljnog muškarca! Misliš da će ga teško naći? Od večeras će imati bar deset ponuda! Jao oo sine! Bio si težak do sada a što više stariš sve si luđi! Dijete?! Damir se zapanji. Znači takovog kandidata traži. Zaboga! Pa ona živi u snovima! Nema dodira sa realnošću. Ko će joj sad napraviti dijete u ovim godinama! Pola njenih (a da ne govori o svojima) vršnjaka nije moglo ništa bez Vijagre... Kroz salu se prolomi aplauz. To prekide Markovu i Damirovu raspravu.Vjenčanje je bilo gotovo. Krenula su čestitanja.

Goran koji je cijelo vrijeme gledao kako otac pjeni na Damira stade pored njega. Krenuli su i oni da čestitaju. - Šta je bato? Imaš nekih problema? Danas si nenormalan više nego obično? Ljubavni problemi...Ih, ma rješićeš ti to. Digitron u ruke pa da zbojimo ljubavne pluseve i minuseve dotične. Sigurno će i ona završiti u minusu kao i ostale. - Otkači se od mene, idi tamo zabavljaj ženu! - Uuu baš smo neraspoloženi. Ne ide sve p o planu? Minus i plus, ko Amer i Rus… zapjeva mu brat i raspali ga po leđima , pa požuri za ženom da ga Damir ne dovati.

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 15. I to je napokon uspjelo! Katarina je jedva povjerovala u ono što vidi! Njena Nina udata žena! I to udata za super frajera! Uslijedio je poljubac njih dvoje, pa poljupci sa svima ostalima... Sva rodbina he stala u red da im čestita. Katarina daa znak Nenadu da pozove sve neka dođu do mladenaca da naprav e zajedničku fotografiju. Goste sa mladoženjine strane smje stili su na njegovu stranu a Ninine na njenu. Katarina se vrati na mjesto pored Nine. Stisli su ih, pa im ona pokuša napraviti mjesta. Nekako su se osjećale bliske, namjestila joj je loknice, a ona je sjetno pogleda. Zagrli je i kaže joj da je presretna. Fotograf ih upozorava da ce početi slikati. Neki crv počne da joj vrti... pitala se gdje je on? Hoće li uopšte biti na slici? Fotograf škljoca, pa traži da neki zamjene mjesta, pa da srednji red sjedne na stolice. Da naprave tri reda. Svi su poslušni i prave rokade po njegovoj želji. Mladenci sjede, Katarina i kum s njima. Roditelji do njih, braća…. Bilo je vrijeme da na slici pozdrave njeno kumče… Šapnu la je Nini na uvo da pomjeri buket i da stavi ruku na stomak. To naravno niko nije ni primjetio u silnom namještanju. Neki su se sudarali glavama pokušavajući da se smjeste na poziciju. Baš je bilo veselo. Kamera je to cijelo vrijeme snimala. Onda ona šapnu Borisu da stavi ruke oko njenog struka. Kad je to uradio ona mu namjesti ruke malo niže, na svoj stomak i pokri ih svojim rukama.

Dok su to radili Katarina se kao vrpoljila da sakrije njen manevar. Oni su se nježno gledali glava naslonjenih jedna na drugu zagrljeni u gomili. Fotograf je objavio da je slikanje gotovo a da će kasnije mladenci da se slikaju sa svima posebno. Označeno je vrijeme za ručak, a kroz vrata su već počela stizati kolica prepuna hrane. Kad su sjeli za stol Nina je nešto pričala sa Borisom, gledala kako mu stoji prsten a Katarina je odsutno i razočarano razmišljala o jednom crnom tipu u tamno sivom odijelu. Nekako je slutila kad bi imao na sebi crno odijelo i košulju da bi bio žestoko zgodan… Iskakale su joj slike u glavi koje je nisu nimalo veselile. Možda je to zbog ovog posebnog dana. Znala je da je za ovo njeno stanje kriv on. Počela se pitati šta bi bilo kad bi bilo ono što on želi. Ma proćiće je sutra kad se otrijezni realnim životom... Nije joj bilo do jela, ni Nina nije bila gladna, ali joj je rekla da mora bar malo zbog gostiju. Ona se fino napapala kući. Morala je zbog bebe. Poslušala je, bez puno protivljenja. Ručak je bio u toku pa je Katarina zaključila da je prošlo dovoljno vremena i da može napustiti stol. Pitala je Ninu trebala joj šta, rekla je da sad neće nikuda. Ostavila joj je telefon da je može zvati ako joj treba. Krenula je prema izlazu iz sale kad je presretne gospođa Divna. Obično ju je Katarina izbjegavala jer je uvijek pokušala da je ispituje u vezi Nine. Sad vidje da je zadovoljna i da blista. Osmjehnuše se jedna drugoj i zagrliše bez riječi. Katarina zagrljajem reče da je sretna što joj je prijateljica dobro, a Divna zagrljajem kao da joj zahval i na trudu i pomoći njenoj kćeri. Uhvati je za ruku i povuče sa sobom. - Dođi, svi me pitaju ko si ti, sva rodbina hoće da te bolje upozna.

Rekli su da te dovedem do njih da malo proćaskate. A jooj, rodbina... sad će biti pitanja i unakrsne vatre. Ogradi la se da ne može dugo da se zadrži jer mora da provjeri je li sve spremno… Divna nije obraćala pažnju samo ju je vukla negdje u sredinu sale. - Idemo do Radosavljevića. Marko je insistirao da te dovedem. Ala si ga oduševila, probio mi je uši! Radosavljevići?! Jaooo... Drž' se Katarina... Svi stolovi za goste su bili okrugli, za osam osoba. Njihov je bio smješten uz stazu. Divna stade ispred nje, a Katarina stidljivo proviri iza njenih leđa. Dočekaše je lica vesela i nasmijana. Kad ih spaziše, Marko oduševljeno ustade dok mu je Divna nešto objašnjavala. Katarina se nije usudila pa pogleda prema njemu. Sve su oči bile uperene u nju. Da joj je bilo pobjeći… ali sjeti se Nine i upre posljednje snage da se sabere. Divna mu je očito nešto pričala o njoj, ali Katarina ništa nije čula jer ju je on fiksirao pogledom. T ek kad se stari okrete prema njoj, šireći ruke ona začuje kako govori: -Mila moja ja ne znam kako ćemo se rastati od tebe! Moramo mi nešto smisliti da te zadržimo za sebe – to posljednje reče ispotiha, kao da drugi ne čuju… "Pitajte sina šta je on smislio” pomisli ironično Katarina. Ona opet baci munjevit pogled prema njemu, on se vrpoljio, očito shvativši da su je sad i njegovi bacili u vatru i da će je sad i oni ispitivati redom. Možda se bojao da ne prasne kao s njim. Pitala se je li on nešto rekao ili su to oni sami na svoju ruku... Divna je dotaknu po ramenu i reče da ona ostane malo sa njima a da ona ide dalje…

Damir je već bio ustao da joj napravi mjesta, a sebi je otišao po stolicu koje su bile poredane uza zid. Nije imala kud… Marko opet predstavi sve redom, svoju Jelu, Damira (reče joj – njega znaš, na šta ona pocrveni…da je znao kako ga zna…), mlađeg sina Gorana i ženu mu, Slovenku Rušku (djeca su bila u igraonici, svi četvoro), na kraju kćer Vesnu i muža joj Matijaža…Sad je slijedilo ispitivanje… Ona opet ponovi priču o njoj i Nini. I kako je Nina upoznala Borisa na Zlatiboru. Svi su je pažljivo saslušali, očito bi je još ispitivali, ali pristojnost je nalagala da je dosta za prvi put, pa joj onda Marko reče da Damir i Goran imaju firmu u Ljubljani, da je Damir inžinjer a da Goran vodi finansije, Ruška radi u banci, Vesna je nastavnica a Matijaž ljekar. Slušala je napeto, samo joj je pažnju ometa o Damir. Svoju je stolicu stavio uz njenu ali malo unazad. Sjedio je opušteno, muški raširenih nogu pa se Katarina stisla od brige da se ne dotaknu. Vidjela je da je ruku prebacio preko naslona njene stolice i da je posmatra… Katarina osjeti da sad slijedi ono najvažnije. Ovo je bilo zagrijavanje. - Sad vi meni kažite nešto o tom samačkom krugu. Da mi vidimo kako ste vi to namjerili izvesti… Svi se nasmiju na to pitanje… Rekla im je da će to biti malo u šali, malo u zbilji, da su svi kandidati već uslikani, a da će biti i pojedinačno predstavljanje uz šalu... - Bi li ti onda mogla da “središ Damira” – upita on radoznalo. Znam da te je naljutio...

Katarina zanijemi i pocrveni do kose… Je li moguće da je rekao ocu da su se posvađali. Pa on nije normalan! Mator čovjek, a sve govori ocu kao dijete! Na ovo su se opet svi smijali. Očito su bili fina i složna porodica jer su se opušteno i prirodno ponašali… - Nije me naljutio. Otkud Vam to? Samo me je malo zadirkivao što sam se umješala sa Vama u njegov “djelokrug interesovanja”... Nije mogla ni u snu da prizna starom čovjeku da su se “dokačili”. Da se bezveze nervira. - Nije? On meni reče da jeste. - Ma to smo mi raspravljali... o ponudi. N e brinite se Vi, koliko sam vidjela vrlo je sposoban, snaći će se on sam. Samo mu dajte vremena da osmotri ponudu, možda nađe neku da ga utješi – uspije da kaže šaljivo kad je došla malo sebi… Prestraši je njegov pogled. Bojala se da joj nešto ne odgovori, pa da je ne “stavi na mjesto”. Nije ništa rekao samo je digao obrve… -Ja nekako imam najviše povjerenja u tebe – izjavi Marko mrtvo ladno skoro molećivim glasom – nisam znao da postoji tako sposobna žena kao ti – a Damir je baš zahtjevan, pa kad bi ga ti uzela puno bi mi pomogla… Na tu Markovu nestašnu izjavu svi za stolom su prasnuli u smijeh. Ljudi što su sjedili oko njih su se okretali vidjevši da se kod njih nešto dešava. Ni Katarina se više nije mogla suspregnuti gledajući njega koji je zavrtio glavom i zakolutao očima smijući se i sam očevoj šali… - Tata, izgleda da si skroz očajan kad počinje š otvoreno juriti cure za Damira… - zafrkavala je Vesna oca.

Kad je došla sebi, Katarina mu zahvali, ali reče da njemu treba neka mlađa… Srećom, pozvaše je, pa je morala krenuti. Samo su im se u brzini oči srele. Prije nego ode ona usput ponudi ženama ako žele do sobe da se osvježe. Sve tri su ustale od stola i krenule za njom. U prolazu je samo mahnula Ninici, koja je začuđeno gledala, vjerovatno se pitajući šta će sa tolikom ženskom bolumentom. Uskoro je trebalo da počne slikanje s mladencima i zabavni program. Za slikanje su se dogovorili da pozivaju goste sto po sto. Svaki sto je imao broj, da ne bi nastao stampedo. Željela je da bude blizu Nine za svaki slučaj da je ne bi gurnuli ili da joj ne pozlije. Nakon nekog vremena i polovine odrađenih stolova, Katarina je oglasila pauzu... Nina jedva dočeka. Uputiše se njih dvije prema sobi. Srećom nije bilo puno ljudi po hodniku a lift je bio blizu. Preko puta lifta muškarac u tamnom odijelu priča o je telefonom. Malo ga je skrivala žardinjera sa cvijećem. Srce joj reče da je on. Spazivši njih dvije zastane časak. Skratio je razgovor i spremio telefon u džep prilazeći im. I Nina je njega opazila i umjesto u lift krenu odmah prema njemu. - Pa gdje si ti cijelo vrijeme?- napade ga. Ja sam te zadužila za kumu a ti si pobjegao glavom bez obzira... - Sreli smo se ja i kuma već Ninice, ne brini - osmjehnu se on. Ona pogleda u nju da to potvrdi. Katarina klimne glavom potvrdno. - Ljubavno? - ispali ona zavjereničkim glasom. Uspije i njega zbuniti na čas.

- Jao Ninaaaa, sram te bilo. Svašta ti pada na pamet! umjesto da misliš na muža i da si u braku nekoliko sati tebi mašta radi prekovremeno. - Idete sa mnom – naredi ona. Uputi se prema liftu, a oni se pogledaju i krenuše za njom. - Nemoj i ti sad da nas mučiš i ispituješ, već smo prošli ispitivanje njegove rodbine – reče Katarina rezignirano. Izgleda kao da imaju danas testiranja pred ispitnim komisijama a ne da su na svadbi… - Jel’?-obradova se ona. I šta ti se čini? - upita je. - I šta mi se čini u vezi čega? –n ije razumjela pitanje… - Pa jesi li im se svidjela budalice? - Pa šta imam da im se svidim Nina, svašta pitaš, ljudi su fini i prijatni. Malo smo pričali. - Svidjela im se - upade on u razgovor. Da mi otac nije oženjen ne bi joj bilo spasa. Moramo da ga posjećamo da ima ženu. Tako da kumu mora prepustiti meni – on još “potpali” Ninu, gledajući u Katarinu i lijepo se zabavljajući… - Aaa - vrisnu ona i pljesnu rukama iznad glave. Too! Katarina ga ljutito pogleda… - Ajde koncentriši se, imamo jo š dosta posla umjesto da razmisljaš o glupostima – kaže strogo Nini. - Nisu gluposti - kaže ona čvrsto uvjerena… Nakon što je malo ćutala izgleda razmišljajući, podigne prst u zrak i ispali... - Možeš da ga odvedeš kod sebe! - padne joj na pamet "super" ideja.

Zadovoljna pronađenim rješenjem zaklima loknama. Oni imaju stan u gradu, ali svi su tamo - nastavi ona analizu - a kod tebe možete biti sami. Treba da ga probaš da vidiš odgovarate li. Katarina stade i prosto zinu ne vjerujući da je čula to što je čula. Nina je Nina ali ovo… Kao da je on čokolada s lješnacima pa da ga proba. Njegov i Katarinin pogled se sretnu, on na rubu smjeha ona na rubu ludila… Bože sačuvaj, da Nina sazna koliko je blizu! Da bi, da se njega pita, njenu ideju odmah sproveo u djelo… Izgleda da imaju više zajedničkih gena nego što misle! - Nina njemu treba mlađa žena, neudavana. - Jesi li ti luda? Šta će mu takva? Koja bi trpila njegovo čistunstvo, da je sve poslagano po špagi i njegovo zvocanje! Ti mu trebaš! Ti si rođena za njega! Ti imaš razumjevanja za sve na ovom svijetu! Vidiš da imaš talenat za našu porodicu! A kad bolje razmislim, on je baš ono što tebi treba. Ti idealista, on realista. Ti treba njega da smiruješ i uneseš vedrinu a tebi treba on da ti ispuni želje i usreći te. Samo Damire ne nadaj se da ćeš je dobiti bez ženidbe! Može kuma, ali onda je vodiš kući! Ništa od nekoliko dana valjanja po krevetu, pa doviđenja kumo! Jer ako te ja uvatim da pogrešiš neće tebi brajko žena više trebati! - Nina... - Razmisli dobro Damire. - Ako bi ona pristala... - Nema nje šta da se pita! Nema pojma o muškarcima! Ja je čuvam i brinem se o njoj. Mene treba sve da pitaš! - Neću njega!

- Negooo? Nećeš njega, ne paše ti Zoran... Imaš boljeg? Nemaš! Onda muči! A nešto si se gadno uzvrtila danas! Kako se to svako malo pogledavate? Jesi li joj šta uradio Damire? - Nisam Ninice, časti mi... Samo sam joj rekao da mi se sviđa a ona se ušlogirala. - Nisi mi rekao da ti se sviđam nego da hoćeš da ti uskočim u kre... Nisi mi rekao da ti se sviđam - pokunjeno se ispravi. - A šta sam radio cijeli dan te onako gledajući? Jesam li ja Ninice kriv što ona ništa ne razumije? - pravio se blesav navodeći Ninu da stane na njegovu stranu. - Dobro je Damire, znam je. - Nisam ništa kriva! Samo sam mislila da je nemoguće da se on nameračio na mene! - Dobro, dosta smo raspravljali. Damire budi miran. Dok nisi siguran sto posto da želiš trajnu vezu ne prilazi joj! - Nina... - Priča je gotova! Ajde sad crta! Nemoj oboje da me nervirate! - Dobro Nina... - Dobro Ninice - odgovoriše kao đačići u glas. Telefon mu opet zazvoni i on izađe na hodnik da se javi. - Ajde Nina, dosta je ideja, idemo u kupatilo da ti pomognem oko haljine. Moramo nazad, ostavila si muža samog dole, uvaliće mu se neka kad se nacvrcaju… Ode bez pogovora i novih ideja ispred Katarine u kupatilo. Tamo joj razmontiraju haljinu. Uzdahnula je s olakšanjem izuvajući i cipele.

Odjednom ona stade ispred Katarine, molećivo je pogleda vši i upita: - Sviđa ti se, jel’ da? Ti se njemu sviđaš, ne skida oči s tebe. Već te svu prepipao očima. Da od gledanja mogu ostati modrice dupe biti već bilo plavo… - Nina!!! – Katarina vrisnu na nju, a onda kad se pogledaše, odljuti se u trenu pa obje prasnu u smijeh (Nina, Nina bezobraznice jedna…). Niko nije mogao dugo da se ljuti na njenu brutalnu iskrenost… A šta bi rekla da zna da joj je dupe već plavo od njegovih udaraca? Brrrr... Zabranila je sebi da o tome događaju danas razmišlja. Sutra. Drugi dan. Bilo kad samo ne danas. - Ninice, ovo je tvoje veče, ajd’ da uživamo u tom a drugi dan ćemo misliti o kombinacijama za mene. - Trojica su me pitala za tebe a ima ih još koji se ne usuđuju. Moramo to večeras rješiti dok smo svi tu, poslije k ad se raziđemo, sve se ohladi. Niko nema hrabrosti sutra nazvati. Tu je bila u pravu. Danas u ovoj atmosferi ljudi skupe malo hrabrosti za neki iskorak u životu ali čim se vrate u svoju sredinu, u svoju ljušturu, zatvore se i izgube svaku inicijativu. Strahovi nadvladaju hrabrost. Katarini zazvoni telefon, nepoznat broj. Sigurno neko sa svadbe. - Ja sam, Damir. Zvali su me dolje. Vi se spremite, ako me trebaš zovi, sad imaš broj. - Damir - objasni kratko. Uh,uh,uh.... Samo da danas izgura a da se ne obruka. - Eto, sad imaš i broj - Nina je pogleda namještajući haljinu.

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 16. Namjestiše Nini opet vjenčanicu, frizuru, pa u lift. Njega nije bilo na vidiku. Katarina je razmišljala da povede pratioca, pa makar nekog rođaka ili prijatelja, ali joj je nekako izgledalo jadno da se tako vadi. I Nina joj je predložila da povede Zorana, ali je odbila. Navikla je da ide sama i u kino, i na planinarenje, i da uživa u tome a da se nimalo neprijatno ne osjeća… Dobro nije baš nimalo.. Ali prihvatljivo. Obično kad bi negdje došla sama vidjela bi i druge u istoj situaciji. Još teže od nje nosili su se s tom nelagodom. Jedan pametan čovjek je rekao: "Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promjenim, hrabrosti da promjenim ono što mogu i mudrosti da razlikujem jedno od drugoga.” Ali gdje je granica? Gdje je ta granica kada treba stati i reći: prestani tražiti, prestani se nadati, dalje treba da guraš sam, tako je, kako je. Bolje ti nije suđeno... Ne tražimo mi ustvari bolje u životu, samo tražimo ono što je namjenjeno nama. Je li njoj namjenjena samoća bez djece? Pa kaže se da se svaki čovjek rodi sam i umre sam? Treba li pokopati toplinu u srcu? Je li ta toplina zauvijek ugašena? Je li presuđeno da nikoga više ne grije i da nju niko ne grije... Nikako nije mogla da se odluči da Zoranu napokon pruži priliku. Nešto ju je ozbiljno kočilo. Vrata od lifta se otvore i one se nađoše u holu. Nina uzdahnu pri pomisli na susret sa gomilom… -Ajd’ sad, čikala je Katarina, nije valjda da ti je već dosadio mu ž!

100

Kao da je znao da dolaz e, iz pravca sale prema njima je hitao novopečeni muž. Lijepo zagrli svoju ženu, i ona njega. Osmjehivali su se nježno jedno drugom. - Hoćemo li? - upita je on milujući po licu. Katarina se malo odmakne i okrene od njih… a na sred hodnika stajao je Damir i posmatrao pažljivo scenu. Vidjela je da gleda njih pa Katarinu, njih pa nju… Ispitivačkim i zainteresovanim pogledom. Priđe Katarini dok su mladenci još stajali i nešto se došaptavali. Glavom pokaza na njih i upita: - Nisu valjda odlučili da se razvedu? - P..p..p... - ošine ga pogledom . Jezik pregrizao slovenački! - O, pa vidio sam ja svakakvih dešavanja na svadbama. Jednu smo mladu jedva vratili, a jednog mladoženju sam zatekao u poslu sa djeverušom… - E, pa na ovoj ništa osim lijepog nećeš vidjeti!- zapjeni se ona. - Aaa, daaa, ti si šeficaaa…- podbode je. Mladenci napokon shvate gdje su, pogledaju u njih, kao da pitaju jeste li vi zavšili? Vrijeme je da nastavimo slikanje - reče Boris i svi četvoro se upute u dvoranu. Nina i Boris se uputiše ka dijelu koji je određen za slikanje. Damir je dotaknu po nadlaktici da joj skrene pažnju... - Kato (opet je nazva tako, a lijepo mu je rekla da to ne radi), ja idem do mojih, valjda smo i mi brzo na redu za slikanje. Klimne mu glavom i isprati ga pogledom. Svi sa svojim porodicama, roditeljima, braćom sestrama, djecom, ženama, muževima…Ona sama…

101

Otjera te misli i krene na mjesto za kumu. Ljudi su shvatili da se slikanje nastavlja pa su se već oko dva tri stola uskomešali namještajući toalete, frizure, neki su pokušavali da mlađu djecu dovedu u red, stariji su se zadubili u priče pa nisu ni svjesni šta se dešava. Jedna gospođa je vukla muža za rukav da ga opomene… Bila je kao na iglama čekajući da dođe njihov red . Kad su krenuli prema njima Nina je odjednom pogled a. Gledala je nekako da se izvuče, da bude neprimjetna, ali on se nađe kao zid i za nje, ozbiljanim i kratkim pogledom je “zalijepi” za stolicu. Starci sjednu do Borisa i Nine, ona sa Ninine strane a kum sa Borisove. Iznad nje on, brat, snaja, sestra, zet... Djeca sjela na pod ispred mladenaca, a Petar i Danilo se opružili i podbočili rukama. Smij ali su se svi njihovim nestašlucima. Ona primjeti da ga je otac pogledao. Kao da su se nešto dogovarali pogledom. Činilo joj se da će se na slici vidjeti sva njena dvoumljenja i muka. Osmjehnula se, vjerovatno osmjehom kiselijim od krastavca. Stari gospodin izrazi želju da se mladenci slikaju sa njim i Jelom. Oni su se malo izmakli, ali on je još uvijek stojao uz nju. Zašto još stoji? Pa slikanje je gotovo… Dok su se namještali Marko ode do fotografa i nešto mu reče. Kakve bi on to fotke htio? Fotograf je klimnuo glavom da razumije. Uslikao je starce s mladencima, a onda se desi nešto neočekivano… Starci priđu njoj i Damiru, ona nema kud, on stoji iza nje, a oni oko nje. Marko kaže da žele da se slikaju sa njom. Priđe im hitro fotograf i uperi aparat u njih. Zbunjeno je gledala u njih, oni nasmijani namještaju se za slikanje. Pogleda njega, on joj ozbiljno klimne glavom da se i ona namjesti. Njih dvije između njih dvojice. I obojica su ih “stisla” tako da njegova ruka dodiruje njenu ruku...

102

Ma šta ruku, osjećala mu je prsa kako je pritišću jer su stali malo ukoso obojica. Kao da ih štite. I kako su to uvježbano izveli. Otac mu je očito sposoban covjek, muškarac koji je glava kuće i koji se ne boji života. I to je završeno. Tek kad se on malo odmakao uspije čuti kako nešto lupa. Pa tek onda razabra da to njeno srce lupa trista na sat! Pogledala je vidi li se kroz haljinu kako tuče. Kako li će te slike ispasti? I gdje će završiti. Srećom, zadržali su Ninu dugo pa su sad idući nestrpljivi. Nije bilo vremena za razgovor. Ali stari gospodin se okrete k njoj i skoro naredi da ih ubrzo mora opet obići. .. - Katarina, dušo, moraš opet doći malo do nas. Kad ne bude gužva za našim stolom, Damir će doći po tebe. Ja ne znam šta ć emo više s njim. Neće nijednu drugu, baš je zapeo za tebe – izjavi zaprepaštenoj Katarini i ostade živ. Bili su samo njih troje, niko drugi to nije čuo. I Damira iznenadi očeva iskrenost pa ga prekorno pogleda. Marko se veselo nasmija na sinovo nezadovoljstvo. Ona je zbunjeno treptala ne znajući šta bi rekla. Pogledala je plašljivo u Damira pitajući se šta će sad biti ako se uvrijedio… On joj pokaza ona dva kriva zubića u prekrasnom osmijehu i nježno joj uzvrati pogled. Izgleda da se ipak ne ljuti na oca…I da je to istina… Šta li im je sve rekao? Damir je u sebi zahvaljivao ocu. Ovo je bilo malo netaktično i drsko, ali lijepo. Izgleda da su Nina i njegov otac odlučili da mu večeras pomognu na sve načine. Po prirodi sumnjičav, pitao se je li otac odlučio da će sa ove svadbe izaći oženjen i da prvu ženu koja mu se svidi mora da vodi kući. Ili je toliko očaran njome… Doduše, svi su očarani njome, ali izgleda da su on i otac večeras najuporniji.

103

Ako je nije saletao mlađi, onda je to radio stariji. Stari se ponašao kao da mu je kćer koju dugo dugo nije vidio. A još se više čudio sam sebi. Ali shvati da ne vrijedi da sad misli o tome jer ga jednostavno nije išlo… Sve je radio obrnuto od onog kako je trebalo da se ponaša… Katarinu je sve ovo baš izmorilo. Osjećala se kao iscijeđena krpa. Šapne Nini da je vrijeme da i one nešto jedu. Svi zajedno sjednu za stol, a konobari dotrče čim su ih spazili. Ninica se lijepo zakomadila. Boris joj je natrpao na tanjir kao da nije jela tri dana. Tu se malo opuste, narod je prilazio, ćaskalo se, neke su tek sada upoznali. Cijelo vrijeme muzika je lagano svirala. Da ljudi odmore od ručka, pa je na redu bacanje buketa i zabavni program... Pošto se najela, Nina je postala govorljiva. Sta zom je prolazila neka žena, moderno i provokativno obučena. Ipak, ljubazno im se smješila i mahnula rukom za pozdrav dok je stala da popriča sa nekim starijim muškarcem. - E, ovo ti je isto naša rodica. Ima babu dolje. Čim je vidim na plaži odmah se sjetim "Dadinog kanoćala". Čekaj da se sjetim... kako je ono lijepo napisala... A daa... Da neke žene mažu kremu za sunčanje ko porno glumice spermu po sebi! - Ćuti Nina! Čuće te! - Ma šta mi može. Ima toliko plastike da se ne može ni namrštiti na me! Najradije bi joj stisla silikone da iskoče! - Nina! Bože! Kako te nekad spopadne! Ne možemo svi biti isti! - Juče je bila seljanka u opancima! - Ali ima neke druge kvalitete! Ne možemo biti svi na isti kalup. Nije naše da se zamaramo tuđim načinom života i da osuđujemo.

104

Svako ima nešto dobro u sebi i to treba tražiti i poticati. - Trebala si biti guru! - namršti se Nina na njenu “mirotvornu filozofiju”. Jesi li ti, tako puna razumjevanja, našla nešto dobro na mom rođi Damiru? Nisi mi izgledala tako tolerantna, nego prilično bijesna kad sam vas vidjela zajedno! - Ima i on dobre osobine. Zašto mi nisi rekla da je bolesno iskren kao ti? - Iskren? Šta ti je tako iskreno rekao da si se izbezumila? - Ništa naročito. - I od "ništa naročito" ti si izgledala ko “pijana kokoš” kad si došla u stan?! Je li te pritisnuo uz kakav zid? - Nina! Opet imaš svoj napad! -Ja sam vidjela da je dobro ukrstio oči gledajući tebe. Eto vidiš, tvoj rođak meni nije odgovarao ali zato će moj rođak možda tebi biti dobar - filozofirala je. - Muči (ćuti) Nina, muči više... Kum dođe k njima.. - Alo vas dvije, šta ste se toliko raspričale! Kumo dosta si odmarala, kreni na posao. Nina sad ima muža pa nek je on zabavlja! Meni se gosti žale da si ih zapustila i da te nema. Ja sad krećem sa svojim programom... - Blago meni od tvog programa! – odgovore u isti glas njih dvije i prasnu u smijeh...

105

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE

17.

Katarina upita Ninu hoće li prije bacanja buketa u sobu, ali Nina odbi. Kum ode do bine da kaže voditelju neka najavi šta ide... Muzika stade i to svima privuče pažnju. -A sadaa… drage moje dame koje su slobodne i neudate, a da ne zaboravimo i sve one koje imaju želju da ponove udaju (jer jednom ko nijednom), neka istupe ispred bine jer ce mlada baciti buket. Na to se salom prolomi smijeh. - Upozorenje svima! Neće se bacati buket dok i posljednja slobodna ne stane pred časni sud! Smijeh, odobravanje i navijanje prisutnih. - Jesi čula kumoooo?- iznenada se Nenad okrene prema njoj.. Ona pocrveni od neugodnosti, i odmahnu rukom. - Ima dovoljno onih koje bi željele da se udaju šta da im se ja tu guram. Snaći ću se ja i bez buketa… Nek sve probaju bar jednom pa ćemo onda vidjeti – odvrati Katarina… Svi su napeto, iščekujući gledali u nju. Odjednom istupi kum, pope se na binu, uze mikrofon... Dok ga je namještao pogleda prema Katarini. Trnci je prođoše. Oooo neee, šta će sad da izvali… - Dragi mladenci i drage gošće i gosti, nadam se da vam je lijepo sa nama i da uživate. Kao što i mi uživamo u vašem društvu. Nakon bacanja buketa i prvog plesa ja ću održati zdravicu. Između ostalog čućete koliko je naša draga kuma doprinijela da ova svadba i ovaj

106

par danas budu ovako sretni - lijepo je to sročio. Iznenadio je. - Ali, zato, nema bacanja buketa dok i kuma ne stane… Svi povicima odobravaju da tako treba da bude. Ona se preda, ustane i stane kod bine. Stalo je tridesetak žena, većinom mlađih. Kum opet progovori: - Moje dame molim vas da se ne skrivate, večeras treba da svi slobodni momci vide da ste slobodne pa da se ponadaju nečemu... Možda bi vam prišli ali ne znaju da ste slobodne. - Eeee, sad ovakooo! Mlada dama prva s lijeva, kako se zoveš dušo? Devojka pokazuje na sebe u čudu, pitajući jel’ misli na nju? - Da, da gospođice, Vi. Ona se stidljivo osmjehnu i reče da se zove Dijana. - Dijana! – zagrmi kum u mikrofon. A imaš li ti srećo kakvog momka ili si skroz naskroz slobodna? Devojka pocrveni od neugodnosti. - Nemam – jedva prozbori ona jadnica. - Nemaaa!- dreknu kum u mikrofon. Ovakva ljepotica a nema momka. Sve ponude do kraja večeri za ovu mladu damu da se predaju meni za svadbeni stol. Narod se valjao od smijeha…. Iznenadio je Katarinu, ali i Ninu koja je pogleda i samo slegnu ramenima. Najviše je čudilo što je sad izgledao trijezniji nego u podne... Onda se kum namerači na slijedeću: kako se zove i je li zauzeta... Sala se tresla od njegovih vrcavih komentara. Dođe do najviše djevojke u sali… - A ovo je naaaajljepša žena večeras - ispali - izuzev mlade naravno.

107

Jer mlada više nije slobodna! Ma pogledajte tu ljepotu, tu visinu, tu gracioznost… Narod je dobacivao njemu, smijali su se i podržavali ga da zadrži djevojku koja mu se svidjela. -Eee, za ovu ne treba da se interesujete, jer ona će samo meni da ostavi svoj broj a vi ostali odje.. ovaj odstupite… Ninica i Boris su se ludo zabavljali kao i ostali… Pozitivna atmosfera prosto je ponijela sve u dvorani. Čak su i konobari sa zanimanjem pratili program. Kum nastavi da ih rešeta, ali sad je i ona uživala u tome. Prestala se plašiti šta će on izlanuti… Dodje do nje... - Eee to je naša kumaaaa! Pričaću vam kasnije koja je to lafica! Ali sad moram da je kudim. Obadava se, neće da prima ponude, a da sam se sjetio da tražim od svakog deset evra ko me pit’o danas za nju kupio bih do večeras golfa dvojku automatic (na to narod opet odvali od smijeha)…Zanima mene, a vjerujem vas ostale kakvog to kuma traži… Katarina odmahnu rukom i reče da ne traži nikakvog trenutno… - Časnog! - Nina odjednom izvali kroz smijeh... Kum na to napne uši, zbunjeno zatrepta i zabezeknuto ponovi: - Slasnog? Narod je već vrištao od smijeha… - Pa kumo moja... – reče kum zapanjeno otežući – kako da ti nađemo slasnoga… Katarina je gledala u Ninu jer se bojala da će pasti sa stolice od silnog smijanja, ljuljajući se naprijed-nazad.

108

- Možda da ga nabodemo viljuškom da vidimo je li slastan…ili da ga malo polickamo (i pokaže jezikom kako to izvesti)… Nina je pokušala reći častan, ali joj to nije polazilo za rukom…Viče ostali narod časnog, časnog… - Šta? – pokušava kum da shvati… - Aaaa, časnog…. - Auu, koja je to kategorija, mila majko? – zabezeknuto se čudi kum… Pa bolje da smo ostali pri onom da bude slastan, bar bi ga lakše pronašli… - E pa čuo sam da žene imaju milion zahtjeva, ali kuma je prevazišla sve! Neće lijepog, neće bogatog, neće mladog, neće da ima dobar alat, ona hoće časnog! Ovo je nova kategorija u ženskim zahtjevima… C,c,c, draga kumo, da ti malo bolje poznaješ muškarce znala bi da takav primjerak ne postoji. Da bude častan i da bude muškarac u jednom…eee to nije moguće! Bar ja to ne viđoh… Šta se sve nama vrti po glavi… Nema ti tu kumo časti niti mrvice. Molim kandidate koji se smatraju časnim, dakle, molim kandidate od 17 do 77 godina, naravno sa svim ispravnim dijelovima, koji smatraju da odgovaraju kumi da se jave! Meni se čini da će se ovo traženje protegnuti na sve kontinente… Mada kumo ja ti predlažem nekog od 17 godina, od njega možda još i stigneš napraviti časnog… Sinov i očev pogled se sretnu. Otac sažaljivo slegnu ramenima. Damiru se srce steglo. Sirotica… Očito su njih dvije u nekoj zafrkanciji pričale o tome šta ona želi. Možda onaj put kad je opisala kakav treba biti izvana, možda je tad rekla da treba biti i častan… Znao je da je ona dosta zatvorena za razgovore na tu temu. Nije mu pasalo što su se ovako šalili na njen račun.

109

Naljutio se na Ninu i na kuma… Bezobraznici, ona im pomaže, a oni nemaju mjere. Pitao se hoće li Nina izlanuti da na svadbi postoji već neko kome se ona jako sviđa. E, ako to bude izlanula, Damir je odlučio da izađe na binu i da joj daa lekciju koja će je naučiti pameti. Katarina se smijala sa ostalima, nije mogla ništa drugo… Nadala se da će ovo brzo da završi… - E sad kad smo rješili ovo za kumu red je da pomognemo i drugim curicama… Nastavi kum dalje da rešeta jadne djevojke. Jedna je u vezi već dugo pa kum počne da insistira da se pokaže koji je taj koji ima namjeru da djevojku voda za ruku dok ne napune punoljetni staž! Ustane neki bucko polublesavo se smješka jući. Kum mu naredi da se izjasni, šta je problem: jos jedna treba, je li mamin sin, je li dekintiran… On doviknu da pita nju. Kum razgorači oči na jadnu curu… - "Daklem" mala, čemu otezanje? Ona jadna sleže ramenima, ne zna ni ona sama. -Ni riječi više, ni riječi - naredi kum, u roku od šest mjeseci da ste me zvali na svadbu ili bar napravili dijete! Ne priznam nikakva vodanja bez konkretnih rezultata! To se od danas ukida. Ima da joj kažeš, “slušaj mala ti se meni sviđaš, ako ‘oćes da mi završimo rađu” (reče glasom delije sa brda)… Pošto se to odužilo, Katarina i neke djevojke su sjele na stolice uz ogradu… - Eeee, sada kad smo utvrdili koje su cure slobodne, momci nemojte misliti da vi nećete doći na red! Ali kad mlada baci buket.

110

A ja da okvasim grlo dugačak mi je govor. - Gleda kum po sali i odjednom zavapi: kumooo, ajd’ izlazi gdje si se sakrila! – Uff, digne se Katarina, tu sam, previše si to razvukao skoro smo sve pozaspale… C,c,c odmahuje kum glavom… Svi krenu aplaudirati kad Nina krenu prema bini. Kum uslužno pruži ruku da joj pomogne, i kao da niko ne čuje (a u mikrofon) reče: slušaj kumo, vidiš onu najvišu, gledaj da je pogodiš, najviša je ne bi trebalo da bude problem! Ako ona uhvati buket, ja ću obaviti ostalo! Onda pogleda u Mirjanu, tako se zvala njegova najviša djevojka... - A ti se srećo potrudi, muni laktom te do tebe, ako ga uhvatiš odosmo mi iz ovih stopa da stignemo matičara… Muzika udari ritam, Nina krene da se namješta za bacanje, neizvjesnost zavlada u sali. Kum dade znak, muzika stade, Nina pogleda Borisa i kuma i hitnu buket preko ramena! U tom času konobar sa tanjirima stvori se na putanji buketa, žene ne gledajući dolje nego prateći gdje će buket pasti, odjednom nasrnu na sirotog konobara, koji je zinuo od čuda kad je vidio da kreću na njega. Buket doleti, tacna, konobar i njih tri, četiri polete prema ogradi. Katarina se izmaknu prema vratima jer bi i nju priklještile. Opšti metež nastade. Konobar je pokušao da zadrži posuđe na tacni. Neke već krenule da jurišaju okolo ograde traže ći buket. Svi se smiju kao ludi...Nekoliko djevojaka su tražile oko stolova uz svesrdnu pomoć gostiju što su sjedili za tim stolovima gdje je buket otprilike pao .

111

Nina vidje šta se događa, htjede da siđe sa bine i da ponovo baci buket ali joj Boris to ne dozvoljava. Kaže da će se one same izboriti. Katarina nije vidjela od gužve gdje je buket završio. I skoristi priliku i diskretno se povuče do svadbenog stola da malo sjedne. Stajale su tu već dugo izložene pogled ima… Damir je vidio da je stala bliže vratima, što je bilo previše ukoso da bi ga mogla uhvatiti. Očito se izmakla ne želeći da hvata buket. A Nina je baš pokušala u njenom pravcu da ga baci. Tako ga je jako zafrljačila da je udario u gredu, pa skoro u starijeg čovjeka do njega a onda lupio u ćošak stola do njih. I onda nestao negdje na podu. Pošto je bio polumrak svi su krenuli da gledaju gdje je. A Damir odjednom odluči da je ovo prilika i vrijeme da zaštiti nju. Da vrati Nini i kumu za sve što su ga naljutili smijući se na njen račun. Više ga je nogom nagazio nego što je vidio gdje je. Na stolovima su bili stolnjaci do poda pa kad se upleteš u silne metre platna, ne možeš se iščupati. Zato ga i jedna omanja “vatačica buketa" nije uspjela vidjeti iako je ona prva gledala pod njihov sto. Damir je malo odugovlačio a onda ga mirno izvuče… Odjednom smijeh, cika... pronađen je! A kad Katarina spazi ko ga drži zape joj dah u grlu. On drži buket, malo namrgođen, ali mrtav ladan… Mirno ga drži i uopšte se ne uzrujava što se svi valjaju od smijeha. Hotel se trese koji je to smijeh… Narod dobacuje, momci mu viču “bravo majstore, ne moraju samo one dobiti cvijeće”... I Nina razgorači oči kad je vidjela u koga je buket. Na sred podija poljubi muža, pokazujući mu da i on vidi ko ga drži. On pogleda, sjeti se šta mu je danas Nina rekla, da je Damir zagrijan za kumu. Kad je Damir uhvatio buket onda će ga kuma dobiti…

112

Sad on poljubi ženu i čestita joj kao vrhunskoj bacačici buketa. I zatraži od publike aplauz za vještine svoje žene… Kum sa bine spazi da Damir drži buket, ščepa mikrofoni i zaurla: - I dobitnik dana je dasa zvani Damir! Jao djevojke!!! Pa zar ni jedna nije sposobna da potrči za buketićem! Eeee, ne može tako Damire, da sam znao da muškarci mogu pomagati i ja bih pomogao mojoj kandidatkinji! Okrenu se Mirjani: zašto se vilo nisi malo potrudila, trebala si se baciti na njega! Nema veze! Sad ćemo mi nabaviti drugi buket, pa ćemo ja i ti svaki dan vježbati dok ti ne uvježbaš za sledeću svadbu. Na slijedećoj moraš ti da ga uhvatiš! Kad je ono slijedeća svadba, ko se ženi slijedeći? Okreće se kum oko sebe tražeći kandidata. Molim da mi se hitno javi onaj ko se idući ženi, jer moja kandidatkinja mora osvojiti titulu Mis, ovaj buket ne titulu! Damire! - prodere se kum, vraćaj taj buket! Šta si zabio nos u njega! Damir mirno odmahnu rukom, doviknu da je buket njegov i da ga ne daa. "Vatačice buketa" su ga zapanjeno gledale. - Damire! - pošizi kum. Vraćaj buket! Šta će tebi buket?! Evo, evo da se dogovorimo... ja ću tebi sutra kupiti drugi kad ti se toliko sviđa... Damir dobaci da će ga on dati kome bude htio. - E pa stvarno Damire! To nije u redu! A z a sve je kriva kuma! odjednom izjavi kum. Katarina je taman krenula da sjedne. Zastade na pola puta zbog prozivke. - Zašto sam ja kriva? - prošizi sad na kuma…

113

- Zato kumo, zato... da si ti lijepo stala da uhvatiš buket ne bi se Nina morala onako namještati i pogoditi “nevinog” Damira. I ne bi se on čovjek morao sramotiti. Ovako nećeš ti da se udaš, moraće on da se ženi! A lijepo sam ti rekao da ne miniraš procedure! Reci joj Nina, reci, ona je kriva! Upre prostom u nju, Nina kojoj su suze tekle od smjeha okrenu se Katarini i reče: - Tako je minirala je procedure, treba je kazniti! Pola sale je plakalo od smijeha. - Kako ćemo je kazniti?- mozga o je kum… - Ona vidje kako Damir sa buketom, kao štafetnom palicom, mirno kao da ne nosi ono što nosi, ide prema njima. Nina je gledala u nju i smijala se. On se bez oklijevanja, ravno uputi prema njihovom stolu. Katarina se oduzela… K..kuda je on to krenuo ??? Jaooo, Bože pomozi šta ć e sad? A neki joj ozbiljni i strogi glas u glavi reče: "Uživaj, uhvatio ga je za tebe"... Narod ne trepće. On joj mirno pruži buket. Katarina je tek sad postala svjesna do koje je on granice spreman da ide kako bi zaštitio ženu koja mu je važna. Bila je zapanjena tom čašću… - Eto Kato, natjerala si me da odradim tvoj posao i još razljutila kuma – reče joj sa osmjehom. Ona se nasmije da bih sakrila zbunjenost i što je mogla pribranijim glasom upita: - Šta ćemo sad? Čuli su se predlozi iz sale, kum je pokušao da razumije šta mu dobacuju… - Većina kaže da treba da zadržis buket kumo! - pade presuda.

114

- Dobro, zadržavam – ona se složi. Ali da ispravimo ovo bar malo kume, red je da ti predstaviš neženje da bar cure znaju šta se nudi. Ako večeras nađemo kandidate za dva braka eto nas uskoro ponovo zajedno na svadbi! Svi zaplješću predlogu i muzika se oglasi da bi oni dobili malu stanku. Damir uzme stoli cu i sjede do nje. Noga mu je dodirivala njenu. Nina se okrenu i pogleda ih oboje. Onda se vrati muževoj priči. Buket je stojao pred njima. Gledali su ga oboje. Ona se pitala zašto je to uradio, a on je mislio da je jedina žena koja zaslužuje taj buket. I mnogo više od toga… - Izgleda da će te ove godine neka srediti - kaže mu da malo razbije napetost. Pošto si uhvatio buket red je da ga poneseš kući, lijepo će ti stajati iznad kreveta da te podsjeti šta te čeka. - Je li bilo tako kod tebe?- upita on. Nije razumjela pitanje, vidi to po njenom zbunjenom izrazu. - Jesi li ti imala ovakvu svadbu? Ona prasne u smjeh. - Šta ti pada na pamet. To ti je bilo ko da sam išla da kupim hljeb u trgovinu! - Nisi imala svadbu?- uzdignu obrvu. - Ma kakva svadba, jedva sam bila živa, šta ti je! On je zbunjeno i zabrinuto posmatrao. Damira zaprepasti njen komentar da je jedva bila živa. Kakva je to svadba bila…Ili samo brzo vjenčanje? – padne mu na pamet. Zaključi da nije imala svadbu. Zašto je onda bilo brzo? Očito nisu žurili zbog trudnoće! Milion pitanja mu se rojilo u glavi…

115

Ali zaključio je da je njen brak izgleda od početka naopako krenuo… Šta joj bi da mu to priča! Toga se najviše bojala s njim... da joj nešto ne izleti pa da mora poslije objašnjavati. A on je sve upijao kao sunđer. Očito ga je zanimalo šta se to desilo u njenom životu da ne želi ponovo da se uda iako ima dosta finih ponuda. Nekako se oneraspoložio i zamislio. - Dobro, dobro, nećemo sad o ozbiljnim temama. Da bih ga odvratila od tih misli, Katarina hrabro dotaknu ovlaš prstima njegovu nogu i nježno mu reče: - Damire, kako bih ti se odužila za žrtvu koju si večeras podnio, a to je otimanje sa djevojkama za buket, spremna sam da otplešem jedan ples sa tobom! To ga momentalno povrati, živne, pojavi se onaj čarobni osmjeh. Uzme njenu ruku u svoju i stegne je. - Prvi ples i sve ostale! - odmah on zaželi želju.. - Nemojmo pretjerivati, reče mu šeretski, nisi uhvatio kristalni luster nego mali buketić! Opet mu predivan osmjeh zasja na licu, pogled mu je bio pun nekog divljenja i sreće. Za trenutak ona potpuno zaboravi gdje su, ko su, zašto su tu. Samo su postojali njih dvoje povezanih… - Dragi moji strplji svati - kum se opet pope na binu. nadam se da ste mi do sada zadovoljni ovim danom i da ste spremni za slijedeću tačku. A to je ples! Muzika udari tuš! Prvo će nam mladenci otplesati svoj prvi bračni ples, je r je to danas po modi... Ne znam kako su se ženili ovi koji to nisu znali… Al šta ćete, treba kinjiti muža od prvog dana pa će prija da popustiti… Al ' ovim dvoma to ne pada teško pa onda im nećemo uskraćivati to zadovoljstvo. Muzika!

116

Nina i Boris polako ustanu i krenu prema podijumu. Ostali kreću za njima. Na zvuk melodije ples počinje, njih dvoje lagano, skladno i opušteno plešu, bez ikakve nelagode. Divan prizor. Damir stoji iza Katarine. Pogleda ga i on nju. Muzika započinje drugu pjesmu, tada im se i ostali parovi pridruže na podijumu za ples. Ništa ne govoreći, on je povede za ruku. Ona se trudi la da to izgleda opušteno. Divan osjećaj biti s njim, pomisli tužno. Toliko se odvikla oslanjati na nekog... Jedini na koga se mogla osloniti bio je njen otac. Ali bila je duboko svjesna da je to samo varka. U ponoć će se kumine kočije pretvoriti u bundevu. Željela je da joj svaki trenutak zajedno proveden ostane u sjećanju. Njegova brada, vrat, miris. Da to zauvijek upamti. Više mu nije mogla ništa dati... Ovaj put nije smjela da dozvoli da je srce odvede na pogrešan put. Ovaj put je birala razumom, za sebe i svoje dijete... Podijum je bio u polumraku. S desne strane bine. Oni su se povukli baš u najudaljeniji ćošak. Pa su mogli na miru da uživaju u plesu. Znala je da ih drugi ne mogu vidjeti. Osim ovih što su do njih plesali. A oni su očito bili u svom svijetu, zaljubljeni... Damir vidje njen pogled i nasmiješi se. I njemu su bili simpatični. Ni Damiru ni Katarini nije bilo do razgovora. Oboje su bili svjesni čarobnosti trenutka i onoga što se dešava među njima. Nakon tri plesa vratili su se za stol. Uskoro je trebala stići torta i ostali kolači. Onda je na redu bila kumova zdravica. Do sad je bio fenomenalan. Ipak nije tolika niškorist koliko je izgledao. - Idi ti do svojih, da vidiš možda žene žele plesati. Za otprilike sat vremena biće torta. Ja i Nina ćemo uskoro do sobe. Reci majci i ostalim da ako trebaju mogu doći u sobu. Klimne glavom da se slaže.

117

- Telefon ti je pri ruci?- upita je. Ona pocrveni od tog pitanja. Kao da će sad čekati njegov znak da ide u neki ćošak da se vataju. Ali ipak klimne glavom potvrdno. Uputi joj nježan osmjeh i ode. Vrati se zamišljena do stola i Nine. Njoj je stalno neko prilazio, čestitao… Razgovarala sje a rodbinom koju dugo nije vidjela. Zauzeta je sa svojim obavezama, ali cijeli je dan izdržala fenomenalno. Prosto ju je oduševila zrelost kojom je to podnijela. Odlučile su da odu malo do sobe da se odmore. Jedva je čekala da malo izuje cipele i skine haljinu. Hodnikom su sretale goste i zastajale da popričaju s njima. Boris nije htio u sobu, rekao je da će s ocem i tastom obići jednu i drugu rodbinu. I Katarina se izuje kad su došle. Cipele su srećom bile udobne, ali ipak cijeli dan na visokim petama… U sobi su bile same. Opet se zagrle, bez riječi se srećno osmjehujući jedna drugoj. Divan dan, divna atmosfera. Nina se šali. Da je znala da će biti ovako divno odavno bi to uradila. Sve je divno i muž, i ceremonija. Prosto se složilo. - A ti? - upita Nina dignutih obrva. - Šta ja? - čudi se Katarina… - Ti i Damir? - ne predaje se Nina… - A too... - vrdala Katarina. Ipak joj pobježe osmjeh. Nina to uhvati. - Sviđa ti se? - pita polušapatom. Ne može da vjeruje. Baš, baš ti se sviđa? - Ninice, princeza odnosno kuma će se u ponoć pretvoriti u bundevu, a princ u žapca. Nemojmo žuriti sa zaključcima.

118

Od svega ponuđenog večeras on je sigurno najbolja ponuda ali si svjesna gdje je on a gdje sam ja. Treba biti realan mada sam od šoka koji sam doživjela kad sam ga čula u podne do sad prešla veliki put. I navikla se na njegovo ponašanje. Znaš da inače sporo prihvatam promjene... - Iznenadio je i mene, ipak treba da razmislimo o sledećem koraku i da mu daš šansu - ozbiljno je opomene. - Razmislićemo - obeća Katarina... Na vratima začuju kucanje. Njena majka, Damirova majka, Damirova sestra i nevjesta… Da nije prevelika slučajnost? Očito im je ista misao pala na pamet, jer se njen i Ninin pogled sretoše. One pričaju sa Ninom, dok Nina odgovara njegova majka dva put baci pogled na Katarinu. Nina ih je ispitivala jesu li zadovoljne, kako im se čini... One sve oduševljeno u glas odgovaraju da ne pamte takvu divnu svadbu odavno. Nina je srećna, a onda se sjeti prijateljice, pa vjerovatno zaključi da bi mogla udariti jedan EPP za nju. Priđe joj, zagrli je i cmokne u obraz. Sva srećna reče: za sve je zaslužna ona! - Nina! - negodovala je Katarina smijući se, šta sam sad ja zaslužna, kad se, ne daj Bože, posvađate onda ćeš bacati tanjire na mene! Vikaćeš da sam ja kriva za sve. Tako prođu posrednici! - A da znaš, da ću te spominjati kad me Boris naljuti. Žene su se smijale, potvrđujući da obično tako biva. Tu su još desetak minuta pričale, opušteno i srdačno, pa ih ona i Nina ostaviše da se dotjeraju a one se vratiše u salu. Zanimalo je šta će, i kome stara gospođa reći kad dođe za stol. Katarina se diskretno okretala oko sebe ali nije uspjela vidjeti gdje je nestao buket. Bilo je nezgodno tražiti ga jer bi drugi primjetili.

119

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 18. Došlo je vrijeme za tortu i kumovu zdravicu. Katarina zadrhti pri pomisli šta je dalje čeka. Nenad najavi da je vrijeme za tortu. Torta je bila specifična jer nije bila na kat osim dijela sa krokantom. Bila je dugačka 120 centimetara a širine 60. Ispod glazure je bilo fino odijeljeno bojama da se vidi kuda treba sjeći da bi dijelovi bili jednake veličine. Dovezli su je na postolju malo izdignutom sa jedne strane da bi svi gosti mogli vidjeti kako torta izgleda. To je u stvari bila zlatiborska livada pokrivena snijegom. N a njoj su se upoznali Nina i Boris pretprošle Nove godine. Ali to gosti nisu znali.Bila je bijela jer je bio snijeg a krokant je glumio stablo koje se nalazilo na livadi. Odatle je on nju posmatrao i gađao grudvama. Mladenci su zajedno započeli rezanje torte. Nina nije htjela ni čuti za, u zadnje vrijeme uveden običaj, da mladenci hrane tortom jedno drugom. Smatrala je to pomodnom glupošću. Prvo parče je ona dala njemu, pa sebi. Neki su to pozdravili pljeskom i zvižducima (kao vidi se ko je glava kuće), a onda je dala kumu, kumi, roditeljima. Konobarica je dalje preuzela dijeljenje torte. Za svaki stol će biti isporučeni tanjiri sa tortom i još nekoliko tacni kolača raznih vrsta. Uz svaki tanjir išla je i čaša šampanjca za kolače. Nina to nije željela ali se na kraju složila. Vratili su se na mjesto za mladence sa svojom tortom, nekih desetak minuta su na miru uživali u kolačima, a onda se čulo udaranje escajga u čašu. Kum se spremao da održi zdravicu!

120

Jaaoo šta ce sad trtljati… Damir je upozorio, a i kum isto, da se dosta spominje u govoru. - Dragi mladenci, dragi gosti - dok vi meni lijepo uživate u kolačima došlo je vrijeme da ja kažem koju riječ. Jutros sam bio puno rječitiji ali već je palo veče pa me volja za velikom pričom prošla. Zato ne brinite neću vas natjerati da zaspete za stolom. Ali ipak, pošto smo svi zajedno učestvovali danas u predivnom događaju... Ja sam lično oduševljen i presretan, a nadam se da ste i vi stekli takav utisak. Još samo jedno nisam završio a to je postrojavanje slobodnih momaka, a gospođe koje žele da se riješe muža ili momka mogu i same da dopune spisak. Možda će se neki muževi obradovati koliko su im žene velikodušne… - E pa dragi mladenci, šta da vam kažem osim da vam ja, kuma i vjerujem svi prisutni želimo da imate predivan i skladan brak. Da se lijepo slažete (Borise to znači da na izlazu iz sale predaš novčanik mladi), da se podržavate, pomažete, i da imate divnu dječicu... A sve se to može postići Borise ako slušaš ženu bespogovorno. Draga mlada, od tebe se očekuje osim da kuvaš, peglaš, trpiš podrigivanje prilikom gledanja fudbalskih utakmica i da imaš puno razumijevanja za muža koji će baš svaki put u toku dugog bračnog života biti preumoran da bi bio pratnja za šetnje po trgovačkim centrima i gledanje cipelica i krpica. Nigdje u opisu bračnih obaveza se to ne spominje. Dobro sam proučio bračne obaveze. I osim dvije mislim da su sve druge upitne i podložne ispitivanju. Sporan dio bračnog zakonika odnosi se na ono U DOBRU I ZLU (jer danas sve samo zanima prvi dio znači dok je dobro, a pri spomenu drugog daju petama vjetra). Zatim sporno je ono DO KRAJA ŽIVOTA ( jer po prirodi stvari jedan mora prvi da popusti, a često se vodi otvorena bitka ko će to biti)...

121

Cijela sala se tresla od smijeha… - Srećom, shvatio sam da kod ovih mladenaca neće biti takvih problema pa sam zato pristao da budem kum. Da sam "namirisao” leteće šerpe i lonce nikako ne bih pristao da budem u sredini. Znači, ja garantujem za kuma, a sad pitajte kumu može li ona garantovati za mladu? Katarina sa osmjehom klimne glavom da garantuje. Svi su to pozdravili pljeskom. - E sad sam vam rekao kako sam ja to prihvatio, a jedna od najzaslužnijih osoba za današnji dogadjaj je mladenkina kuma. Moram reći da će mi trebati mjeseci da se oporavim od ove žene… Gosti su se valjali od smijeha… - Kume previše si odužio - pokušava la je Katarina da ga zbuni. - Aaaa, ne, ne... - Zahvaljujući kumi, završio sam kurs ženske psihologije i naučio puno o nama muškarcima… Otvorile su mi se oči. Sad drugim očima gledam na život(al’ i dalje istim gledam na žene!). Na primjer, znate li vi šta kuma kaže o muškarcima? Da postoji priča koja govori o tome kako je Bog stvorio muškarca… A priča kaže: Kad je Bog stvarao muškarca zaboravio je da mu treba krvi i za gornju i za donju glavu. Shvativši grešku, nije više ništa mogao učiniti... Pa se tako dešava da kad radi jedna glava ne može da radi druga... A pošto donja dok smo mlađi radi mnogo češće, ispada, da od gornje nema puno koristi tamo do pedesete… - kum je bio totalno ozbiljan, kao da čita spisak inventara… - Da vam još nešto kažem o kuminoj filozofiji… Jednom prilikom dok su kuma i Ninica kupovale krpice za svadbu.

122

Nini se svidjelo odijelo za koje je rekla da nema šanse da će ga Boris obući. Ali tu je draga kuma odmah skočila da riješi stvar! Kako neće, kako neće, jesi li ti žensko, vrcni malo! Ma molio bi on meni do jutra! Sumnjam da bi taj savjet dala da je znala da sam ja ušao u radnju… Aaa da zaboravih reći, to je odijelo koje Boris večeras nosi… Kao da je mlada malo vrcnula po kuminom savjetu… Kum je pokušavao naći koja je iduća stranica u njegovim već dobrano sažvakanim papirima. Jel ova? A nije, čekaj možda ova… Tako šuška i premeće stranice govora… Napokon nađe nastavak stranice, da ne bi dao gostima oduška od smijanja…I nastavi… - Kad su birale vjenčanicu Nina je htjela neku jednostavnu i običnu, kuma nije htjela da čuje za to, kakva te bapska haljina spopala, ima da izaberemo neku od koje se neće moći ni Boris ni muški dio gostiju oporaviti… Nina jadna navuče naramenice haljine a ova to neprimjetno spusti, Nina hoće da je zakopčana do grla ali kuma jok, ne daa, uvali joj haljinu gdje izgleda da je krojaču, Bože mi prosti, nedostajalo dvije trećine materijala za haljinu… Nakon silnog čepušanja sa kumom napokon su izabrale ovu haljinu, za koju sirota Nina vjerovatno ni ne zna da ima izrez do du…, odnosno duboki šlic! Opet počne da traži slijedeću stranicu po papirima i moli goste da mu oproste što se mora podsjećati sa papira jer je doživio šokove od kume pa mu blokira memorija. Boris mu dobaci da mu to blokira alkohol mozak, a kum se na to samo naceri…i nastavi dalje… - Jedne večeri kad smo svi zajedno izašli, pošto je bilo blizu ja sam ispraćao kumu do kuće. Na putu pred nama je teturao pijan čovjek. Izgledao je fino obučen, očito se napio na nekoj proslavi.

123

Zateturao se i srušio... iliti prislonio kako bi mi muškarci rekli. Ona je odmah pritrčala k njemu, nisam stigao da je zaustavim, krenula je da gleda je li mu dobro, je li svjestan, kako se zove. Da li se sjeća gdje stanuje. Ja sam pokušao da je nagovorim da ga ostavi na miru da čovjek do jutra odspava i smisli šta ce reći ženi. Ali ona nije htjela da čuje. Pozvala je taksi i rekla taksisiti ako nema da plati da će mu ona platiti sutra. I dala mu svoj broj telefona. Taksista je to mirno prihvatio, čovjek nije ni posumnjao da mu neće biti plaćeno. Mirno ga je odvezao na adresu. Nećete vjerovati sutra ju je zvao čovjek i zahvalio se na pomoći… E to vam je kuma…. Pobrala je jedan dugački aplauz pun poštovanja… Začudo nije joj smetalo kumovo izlaganje jer su se svi dobro zabavljali… - Eto ja sam rekao šta mi je na srcu, imao bih ja još dosta toga, ali sad nemamo vremena, valjda nije bilo predugačko. Sad je na redu muzika i ples, ko je gladan večera stiže, onda krećemo daljeee! Nema stajanja do jutraaa! A doootleeee... - ispruži ruku s uperenim prstom prema gostima - da se spreme noooove mladoženje! Dok sam ja zagrijan da vam riješim problem! A sad majstore opali jedan muzički blok, da i ja okvasim grlo… Boris je lupio kuma po leđima smijući se… Kum je pogledao prema Katarini... Vidio je da se osmjehuje i shvatio je da mu nije zamjerila na govoru. Muzičari zasviraše “Pogled ispod obrva” što natjera kuma da đipne i odleti na podijum za igru. Kad je krenuo da se uvija i izvija ustade mlađarija i poleti prema podijumu da mu se pridruže. Plesao je kako je ko stigao, opušteno i otkačeno. Onda ustade Boris i krene skidati frak. Nina ga je začuđeno gledala. On izađe ispred svadbenog stola, uputi Nini značajan pogled, pruži ruku, zapleše neki ples što je podsjeti na stripere.

124

Nina se kikotala, crvenila, pokrivala oči, a onda između prsta pogledavala… Izgleda da je ludilo potpuno krenulo. Onda zasvira neka pjesma još žešćeg ritma i sala se tresla od plesača i muzike. Na slijedeću pjesmu Boris pruži ruku Nini i ona ode da pleše. Katarini je bilo dosta, ostade sjediti. Za stol im priđe njena prijateljica Mirela. Pogledavala je zamišljeno. - Možeš li molim te doći malo k nama? - pozove je. Kad je krenula za Mirelom, začudi se kud ona skreće. Nije išla prema njihovom stolu. - Prvo da ti nešto kažem... - Pa reci... čemu tolika tajnovitost? - Ko ti je ovaj fini? Što ti je uhvatio buket... - Ma neki Ninin rođak. - Zgodan je, baš si mu zapala za oko. - Slovenac je. - Aaa - reče Mirela s razumjevanjem. To je u prevodu značilo da nije dolazio u obzir. Je si li vidjela Zorana? - Zorana? Nisam. Došao je prije desetak minuta. I ja sam zinula kad sam ga vidjel a ispred hotela... - Nisam ni znala da je ovdje. Kad li je došao? - Izgleda da ga je pozvao Ninin tetak, mislim da će biti za njihovim stolom. Možda su još zajedno napolju. Šta ćeš sad? - Ništa. Šta ću? Čovjek došao, u redu. Ko zna možda ga zanima hoće li se vrtiti oko mene neko. A možda i hoću li ja nekog smotati.

125

Ne znam šta da mislim, ako se pojavio saminicijativno nije u redu. Ako su ga oni pozvali opet nije u redu da mi nisu rekli. - Znaš šta je meni palo napamet... - Šta? - Možda hoće da pokaže da ste u vezi... Bolje da nisi bila tu kad je stigao... - Šta da pokaže? Pa izašli smo dva puta na kafu. Al da mi je baš ugodno nije. Ne bi mi toliko smetalo da sam znala. Ovako stalno imam osjećaj da mi se radi iza leđa a toga mi je bilo dosta. Priđoše joj neke gospođe pitajući za sobu, pa odluči da ih odvede i malo se osvježi. I da se malo sakrije i razmisli o svemu.

126

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 19. Gospođe je odvela do sobe za goste a ona ode u mladenkinu sobu, baci se na krevet i podigne umorne noge. Tako je odmarala nekoliko minuta, pa shvati da je red da se vrati. Obuje cipele, isčešlja se. Damir je pažljivo pratio gdje je ona. Kumov govor ga je uzbudio još više… Ona je sjedila mirno za stolom dok su mladenci i kum plesali… Neke žene joj priđoše i ona pođe sa njima. On shvati da ih vodi u sobu. Lovac u njemu osjeti priliku. Diskretno krene za njom. Kad je došao do soba u jednoj čuje žamor žena, dok se iz mladine sobe nije ništa čulo… Sad ili nikad… Više nije mogao da izdrži… Cijeli dan je morao gledati kako oko nje oblijeću, kako je dodiruju, nešto joj govore ili šapuću… Neki su joj se tako približavali da bi se jedva suzdržao da ne ustane i ne interveniše. Svaki put kad bi se neki muškarac stariji od deset godina (jooj Damire, crni Damire!) približio njoj i počeo da razgovara s njom u njemu bi se sve nakostrešilo i nažestilo… Išlo mu je na živce što je gledaju, što pričaju sa njom, što je toliko ljubazna prema svima... i skoro sve ostalo mu je smetalo… On odluči da reskira i pokuca na vrata mladine sobe… Pogodak! Čuje nju s druge strane. Svaki mišić u njemu se napne u očekivanju susreta sa željenom ženom… Taman da će prema vratima, oglasi se kucanje. Ona otvori, čudeći se kad ugleda njega. Pomisli da je traže, pa reče : - Evo me, evo me silazim. Na njen pokušaj da izađe on je uhvati za mišicu i zaustavi. Ona ga upitno pogleda dok joj je srce počelo ubrzano tući od njegovog čudnog pogleda…

127

On bez riječi uđe u sobu držeći je i dalje za ruku i vraćajući je u sobu. Slijedećeg trenutka okrene je prema sebi i poljubi poljupcem čija je snaga otklonila svaku sumnju u jačinu njegovih želja prema njoj. Sva čežnja se skupila u tom poljupcu. Priznao joj je ljubeći je da joj samo tako može pokazati koliko djeluje na njega. Malo bi popustio poljubac a onda opet krenuo da joj zaustavlja dah. Jedan neprekidan poljubac se sastojao iz niza poljubaca. Ljubio ju je strasno, beskompromisno, neumoljivo. A kad je smatrao da je shvatila i predala se toj ideji, onda je popustio i promjenio poljupce. Postali su nježni kao da govore da ga usrećuje. Nije mogla da se sjeti osobe koju je u životu bolje razumjela bez riječi. Čim bi je pogledao odmah bi znala šta joj očima govori… Kad je prestao s poljupcima nije prestao sa doticanjem. Ruke su mu milovale njeno lice, gledao je, direktno u oči, ne dozvoljavajući da skrene pogled. Lagano milujući joj lice polako je vratio u stvarnost. Bez riječi su oboje pošli vratima. Sačekao je da zaključa a onda su ušli u lift. U liftu on odmah stavi ruke oko njenog struka, osjeti da je potpuno raširio prste po struku da je što više obuhvati, lagano pomjerajući ruku i sve više je privlačeći sebi… Glavu je prislonio uz njen vrat, nosom je dodirujući po vratu, čula je kako duboko udiše njen miris… U ogledalu je vidjela da su mu oči poluzatvorene, rukom je čvrsto stezao oko struka… Ona n ije progovarala, jedva dišući. Iz hodnika su se začuli glasovi a oni shvate da nisu pritisli dugme da lift krene… Ona brzo pritisne dugme od straha da neko drugi ne pozove lift. Kad bi se vrata otvorila imali bi šta da vide… - Da sad vidimo šta će matori tenis er reći... - prošapta joj uz uvo, ne prestajući da je dodiruje.

128

- Molim? - zapanji se ona. Ovo... je bilo zbog njega?! - Naravno da nije... O Katarina draga... hoćeš li se ikad opametiti...razočarano pomisli. Odmakne se od njega ništa više ne govoreći. Damir shvati da je pogrešio spominjući njega. Spustili su se liftom do prizemlja. Išli su prema dvorani jedno pored drugog ne progovarajući. On je pogledavao u nju, a ona je samo gledala ispred sebe ignorišući ga. Već su bili skoro pred vratima. Nije osjećala ništa, osim potpune obamrlosti, ni paniku, ni veselje… nije bila u stanju da definiše stanje u kojem se nalazila. Dok je koračala činilo joj se da će nekako propasti, da se pod ugiba i kreće… Muzika za ples je treštala. - Ništa nećeš reći? - upita je oprezno. -Mrš! reče i otvori vrata... Damir uzdahnu. Puž je napredovao brže od njih... Samo što je zakoračila u dvoranu, nakon nekoliko koraka, skoro se sudari sa Zoranom. Iznenada je stala u mjestu i Damir naleti na nju. Gledali su se ljutito preko njenog ramena. “Ko je sad ovaj?” namršteno se pitao Damir. Ima li ovom mučenju kraja! uzdahnula je iznervirano. - Zdravo! - nježno joj reče Zoran nepovjerljivo gledajući njega. - Ej, zdravo i tebi! - Gdje si nestala? - upita sumnjičavo ali svilenim glasom. Ona pocrveni zbog te sumnjičavosti. Majko mila! Još je nikad niko nije optužio da muti sa nekim tipom.

129

- Bila sam sa starijim damama. Sad su zvali iz kuhinje pa moram dalje.. A da zna gdje je bila... Kako bi se tek onda iznenadio. Pukla bi bruka kad bi saznali da se ljubila sa nasrtljivim Slovencem... A još crnje... Baš joj se svidjelo. - Alo kumo! Pa ženo znaš li ti koliko posla imaš! - dotrči kum. Kad uoči "situaciju" u kojoj se našla počne da se smješka... Zoran je stajao pola metra ispred nje a Damir pola metra iza nje. Aaa pa ti si zauzeta drugim brigama. - Začepi kume! - odreže namršteni Damir. - Dobro, dobro... vidim da vam je interesantno pa samo da upitam... Zoran ih samo pogleda obojicu. Obrati se opet njoj, nježno je gledajući. - Ajde, kad završiš zovi me ili dođi do nas. - Dobro. Važi - reče i ona njemu ljubazno. Damir nastavi da ide za njom, dok je Zoran gledao za njima. - Idi za svoj stol. Prestani me pratiti! - A kud si u stvari krenula? Lagala si ovom tipu da te traže! - Nisam! Dobila sam poruku uz kuhinje! To je bila istina. Samo što to nije bilo hitno i nije morala sad . Ode i ostavi ga nasred staze. Okrećući se u bijesu oko sebe, on ugleda Ninu. Nina! Odmah pođe k njoj pitati ko je ušminkani i ulickani! - Nina! - dreknu na nju ljutito. - Ahahaha... Nina nije mogla prestati da se smije.

130

- Zašto se smiješ?! Jesi li se napila? - Vidim...ahahaha...da si spazio...ahahaha... kandidata broj jedan! Ahahaha... - Koga? - E pa rođo, to je Zoran! Tetkov prijatelj i najozbiljniji kumin kandidat! - Ovo je matori teniser? Ovaj ulickani? E stvarno, ovo je bilo za izludjeti! Kud ga je spominjao! Ona se naljutila a on se stvorio kao da ga je čuo! - Zoveš ga "matori teniser"?! Ahahaha... - Nina! - A vidi što se sredio zbog nje. Kako samo odgovaraju jedno pored drugog! Ahahaha... cijepala se Nina nemajući obzira prema rođinim mukama. Nisam imala pojma da će mi ovako zanimljiva svadba biti. Moram neskromno reći da je zahvaljujući mojoj kumi ovo najljepša i najinteresantnija svadba na kojoj sam bila! A bila sam na njih bar pedeset! - Nina! Je li to stvarno teniser? upita sa strahom. Nije imao pojma da je tako dobro držeći i zgodan. A kako je piljio u nju... Damir je to vidio sa deset metara udaljenosti. - Aha. To ti je glavni konkurent. Ima ih još - doli Nina ulje na vatru. - Još? - upita potpuno demoralisan. Ove što je vidio na svadbi nije smatrao konkurencijom. Ali ako ima još ovakvih kao tenis er... "Sad ćeš Damire u kolo sa matorim teniserom na Vijagri" zaključi pesimistično. Ocjenio je da ne može više od tri puta mjesečno. Za ostalo će mu trebati pomoć.

131

Neki zluradi glas mu šapnu da teniser nije mnogo stariji od njega. Samo osam godina. I... da je u jako dobroj formi. Da je nije želio za sebe njega bi joj preporučio. Ovako nije dolazio u obzir. On je do sada tipovao na neku od 25-30 godina. Povučenu, ozbiljnu, vrijednu. Pratio je on ozbiljno ponudu u Sloveniji. Nije bio nezainteresovan kako je njegov otac mislio. Ali nijedna nije odgovarala. Ako je zadovoljavala njegove početne kriterijume, ili je imala momka ili je on nije interesovao. Ova je bila sve to, naivna, vrijedna, poštena, ozbiljna. Jedino godine nisu odgovarale. Al' je zato bila očuvana ko da se preparirala. Fizički i psihički stepen njenog razvoja razilazio se s njenim godinama. Tijelo joj je bilo kao u tridesetdvogodišnje žene, a o ljubavi je razmišljala je kao da joj je šesnaest. I kao da je odrasla u teškoj zatucanoj nedođiji. Ona je još vjerovala u romantiku i vječnu ljubav. Nije izgleda ništa naučila zadnjih dvadeset godina a dobro se opekla. Pomislio je da je zadnjih dvadeset godina prespavala. I po tijelu i po naivnosti. A onda kao pravi majstor nekoliko puta duboko udahne i odluči da sredi svu konkurenciju. "Damire, Damire, stani", vikao je neki glas u njemu, pokušajući ga urazumiti. "Nemoj to da radiš ženi. Nije ti ona ništa kriva što ti se svidjela. Ti ćeš otići kući i zaboraviti na nju. Pusti je neka sebi nađe novi život..." To ga malo trgne i osvjesti. Skrene prema njihovom stolu da sjedne i malo razmisli. - Damire šta ti je? upita ga tiho otac čim je sio do njega za sto. Za stolom nije bilo nikog osim oca. - Ništa tata.

132

********* Zoranov dolazak unio je dodatnu konfuziju u njen komplikovani dan. Šta sad da radi? A Damir? Joj kad shvati ko je! Vjerovatno je već saznao... I ovako ga je nagrdio svakakvim imenima... Zorana nije bilo na vidiku a Damir je sjedio s ocem. Ona usput svrati za stol do prijateljica samo da zaobiđe njega. Od njih dođe do Nine. Vidjeće s njom šta dalje. - Nina... Zoran je ovdje. - Aha, jeste. Bio je kod nas. Rekla sam mu da ti brineš o babama. Rođu koji je otrčao za tobom nisam spominjala... - zadirkivala ju je. - Vidjela si kad je pošao za mnom?! - Trčećim korakom! - Joj... je li ko još vidio? - Ma ko će vidjeti! Ja znam šta se dešava s vama pa mi je bilo jasno kud ide. E sad te je negdje pritisnuo! Došla si sluđenija nego u podne. - Nina! Ne staj mi na muku! - Kakvu muku? Nek se malo potrude oko tebe! Šta će im biti! Meni je baš zabavno! - Meni nije ni malo! Kako li je samo Zoran odlučio da se pojavi? - Mislim da je tetak kriv za to. Vidio te u ovakvom izdanju pa htio i da te njegov pajtos vidi. Da otkači skroz. A izgleda da je već izgubio utakmicu od rođe. Samo to ne zna. Joj kad vidi da se Damir vrti oko tebe...Ahahaha... A kad Damir vidi njega... Ahahaha...

133

- Dobro da je nekom zabavno! - Pa budi tolerantna. Kako ti kažeš. Svaki čovjek ima nešto dobro. Pa valjda tako i svaka situacija – filozofirala je. Gdje li je mogao otići? Napokon je vidjela da ulaze u salu. Njih četvorica. Čim su je spazili za stolom nastala je graja. Ona ustane da ih pozdravi. Ova trojica su pričala u glas samo je Zoran ćutao i smješkao se gledajući je. Pocrvenila je od nelagodnosti. Nakon nekoliko minuta tetak se sjeti da Zoran želi ostati nasamo s njom pa odvede ove dalje. Oni su ostali stajati ispred svadbenog stola. - Pa otkud ti? - Iznenadio sam te? - Nije problem. Nek si došao, mogao si i prije baš je bilo fino i veselo – reče kurtoazno. Stajali su tu još nekoliko minuta i razgovarali. Cijelo vrijeme on joj je slao poruke pogledom. Ona za to nije bila sposobna. Pred očima su joj bile jedne druge oči, jedan divni osmjeh sa dva kriva zuba...

134

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 20. Damir samo što je sio za stol, pojavi se opet " ulickani” sa Boškom i još nekim ljudima. Svi zajedno su krenuli prema svadbenom stolu. Katarina ustade i priđe im. Stajali su i razgovarali. Dobro ih je vidio. Nakon nekoliko minuta o vi odoše, a ona osta sama s teniserom... Damir je vidio kako tip blago drži ruku na sredini njenih leđa. Nešto mu je govorila, on se blago smješkao. Pa još sam i ljubomoran! Aaa ovo je prevršilo svaku mjeru! Idemo sutra odmah za Ljubljanu! Potpuno sam poludio! Za matorom slatkom polovnjačom! Neki glas mu rugao: "Ti si matoriji i namrgođeniji od nje Damire dragi! Šta ćeš sad?" Kud su krenuli? Pa oni će sad plesati! Skoče mu silno živci i dobro se iznervira! Sad će dasa da se razbaca sa svojim plesnim tehnikama! Nažalost, umakoše se prema sredini i on je samo povremeno vidio dio njene haljine. Nakon desetak minuta dopratila ga je do tetkovog stola. Damir nije skidao pogled s nje. Izgleda da je odlučila da ga ignoriše, nije ni pogledala u njihovom pravcu. On je pratio nju, a otac je pratio njega... Sjela je na ponuđenu stolicu. Za stolom je bilo još dvoje ljudi. Ali na suprotnoj strani stola. Izgleda da je teniser namjerno sio tako da ih drugi ne ometaju. Nešto joj je govorio povremeno pogledavajući prema njemu. Ona je sjedila poluokrenuta leđima prema njemu i Marku. Nije mogla da ga vidi s te pozicije. Otac ga opet pogleda...

135

- Opet problemi s kumom? Ništa nije rekao. - Ko joj je ovaj? - Matori teniser – ispali zajedljivo. - Momak? - Nije! Htio bi da bude! Boškov prijatelj. Ima firmu, razveden, odrasla djeca. I sad bi umjesto da voda unučiće njoj da pravi djecu! - Hihihi... - nije mogao Marko da se uzdrži. Damire, Damirence tatino...da ti to nisi ljubomoran...Ihihihi... - Tata! Sad počni i ti! Nije se dosta Nina smijala sad se nauživaj i ti! -Pa čovjek je baš zgodan i uređen. A izgleda i dobrostojeći. Ne živi s tatom i mamom kao ti. - Ja živim na svom spratu! - Al' se 'raniš u majčinoj kujni! A onakva žena baš zaslužuje sve najbolje... - A ja nisam dobar za nju? - Pa ti hoćeš mlađu i slađu... Slažem se i ja da bi ti ona odlično odgovarala. Vidim da ti se sviđa... Al' nećeš da se ženiš... a žena hoće porodicu... Ne možeš da je dobiješ ako ne pristaneš na ženidbu... Ako joj nešto ne obećaš prije nego odeš u Sloveniju ode ona teniseru! - Kad bi tako moglo! A ne može! Ti to mene ba š zafrkavaš?! - Ma ne malo sine! Puno! Ihihihi... Koliko puta si me samo iznervirao... Nek' sam dočekao da tvoje "iritantno racionalno razmišljanje" prdne u čabar! Da vidimo kako ćeš se sad snaći...

136

Šta je ovo! Ko da su na ovoj svadbi svi poludjeli. I on s njima. Čudio se... Već se dosta iznervirao kad ih je vidio zajedno ispred bine, a sad su još izgleda vodili ozbiljne razgovore. Opet mu je pala cigareta na pamet. Izašao je iz hotela u baštu ne bi li bar malo došao sebi. Bar je osjećao zadovoljstvo što ga je matori tenisač cijelo vrijeme, dok je pričao s njom, ljutito gledao i gađao strelama. Ni on njemu nije ostao dužan. Hladan večernji vazduh ga malo ohladi i misli mu se priberu. Ne kao obično ali koliko toliko je mogao funkcionisati. A kako im je lijepo bilo. Osmjehivao se sjećajući se poljubaca u sobi... Kad je privukao sebi i počeo ljubiti, samo je začuđeno stajala, nije ni odgovarala, ni reagovala… Onda je prestao malo da je ljubi, i pogledao je u oči. Tek je tad vidio da joj se oči šire od zaprepaštenja i iznenađenja… On je, prije nego što bi uspjela reagovati, opet krenuo da je ljubi. Sad nježnije, svakim poljupcem nagovarajući je da popusti i da mu se prepusti… Vidio je kako joj je ruka krenula prema gore ali je stala na pola puta. Uzeo je za tu ruku, poljubio u dlan i stavio sebi na prsa… Nekoliko puta je teško uzdahnula… Potpuno nesvjesna da to radi… Damir ju je nježno pogledavao krajem oka… Bila je skroz sluđena… I opet da se ne probudi i ne pobjegne mu, nastavi o je da je ljubi… Ruka koja mu je stajala na prsima nesigurno je krenula prema njegovom vratu. Očito joj se nešto tu sviđalo jer ju je danas hvatao kako ga pogledava zadržavajući pogled na predjelu njegove brade i vrata… Kad joj se oteo uzdah vidio je da je to uplašilo. Da ne misli o tome, u novom nasrtaju Damir ju je ljubio još nježnije, jedva joj dotičući usne. Sklanjao joj kosu sa lica i gledao je u oči. I napokon je osjetio da je zaboravila na sve…

137

Uživala je u njegovim poljupcima i bila spremna da mu ih uzvrati. Osjetio je da ona energija, koju neštedimice dijeli starcima i djeci polako počinje sijati za njega. Nije mislio o svojim potrebama, samo je fascinirano gledao u nju, prateći tu metamorfozu koja mu se odvijala pred očima. Gledao je kako se budi svjetlost u njoj, kako se budi život… Nije ovo bio običan susret dvoje ljubavnika. U isto vrijeme kao da se odvijalo spajanje i liječenje dviju duša… Neka ih je radost oboje obasjala i donijela mir i spokoj. Nježno joj je pomogao poljupcima i dodirima da se oporavi, da dođe sebi, da bi se mogli suočiti sa svijetom…

138

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 21. - Ko je ovaj tip? Čiji je on rod? - Koji tip? - Ovaj što se uzvrtio oko tebe. Sjedi tri stola nasuprot nas. - Ma neki Slovenac. Ninin rođak. Tražimo mu ženu. - Ti mu tražiš ženu?! - Ma ne ja. Njegov se otac raspitivao ima li slobodnih djevojaka za udaju. - I zato on dolazi svaki čas k tebi? Da se savjetuje? - ironično reče. - Pa nema puno vremena na raspolaganju. Tu su samo nekoliko dana. - I šta sad? Dok čeka da mu se "pronađe" žena pokušava osvojiti tebe? Koliko ja vidim on misli da je sebi pronašao što mu odgovara! - Zorane, molim te... Ovo je svadba. Gdje će ljudi tražiti partnera ako neće ovdje. - To si dobro rekla. Treba da gleda oko sebe a ne da se vrti oko tebe! - Šta je tebe spopalo? - Ja te čekam mjesecima da se odlučiš a on bi za jedno veče da završi sve! Ako ti nešto treba ili želiš, reci meni! - Imaš ti dovoljno svojih obaveza... - Šta ti to znači? Ti bi mi bila na prvom mjestu! - Ne pričaj svašta! Tvoja djeca su ti na prvom mjestu. Imaš puno posla, porodicu... Dosta ti je i to.

139

- Moja djeca su odrasla i mogu se brinuti o sebi. Imaju sve, stanove, posao... Dosta sam ja trčao oko njih. Imaju momka i djevojku, nek se žene i udaju i brinu o svojoj porodici! Ja im čak ni ne tražim da brinu o meni! - Pa ćeš da šetaš dijete i unuče istovremeno! Iskreno... ne želim da budem kamen smutnje između vas. - To te muči cijelo vrijeme? - Da... Zaključila sam da te neće podržati. A ja sam imala dovoljno problema u životu. Tako mi je bilo i s bivšim mužem. Mene su njegova majka i sestra smatrale razlogom što su one izgubile sponzora. Sestra mu je otišla od momka jer joj se nije svidjelo da mora prati, kuvati i sjediti kući sa svojim djetetom. Dijete je utrapila roditeljima a ona nastavila da se provodi. Niko joj nije vidio pare. Muzle su njega. Zamislile su da njemu ne trebaju žena i djeca nego da treba biti njihov sluga i sponzor. On je bio slabić, između njih i mene je žonglirao a u stvari cijelo vrijeme mi je radio iza leđa. Nije imao hrabrosti da me brani, kao da sam ja kriva što se oženio. Krio se iza mene. Dugo smo se zabavljali. Kad je osjetio da želim raskinuti, jer mi nije bilo jasno kud sve vodi, onda se odlučio na ženidbu. To je samo služilo da mi zamaže oči. Bojao se ostati sam s njima dvjema jer je shvatio šta mu žele. Pa sam mu ja poslužila kao zaštita. A šta sam sve učinila za njih. Starci su živjeli godinama s nama. Ništa nije pomoglo stalno su me mrzjele i rovarile protiv mene. Znaš kad se moj konzervativni otac "spasio" kad sam rekla da se razvodim. Nisu to mogli više gledati. - Žao mi je... nisam znao. I sad se bojiš da se to ne ponovi? Ne trebaš se toga bojati. Imaćemo svoje dijete i naše dijete će biti obezbjeđeno. Ja sam još koliko toliko u formi. Mogu raditi dvadesetak godina, dok nam dijete ne odraste.

140

A možemo i prodati ovu firmu pa krenuti ispočetka. Isplatiću ovo dvoje, od mog djela ću početi nešto za nas. I oni tu neće imati ništa. Svoje su dobili. Našem djetetu mislim dati isto koliko i njima. Ne pada mi na pamet da ono bude zakinuto! - Stvarno...stvarno si razmislio dobro o svemu. - Čekao sam da ti razmisliš, ustvari da se privikneš na ideju o nama dvoma. Pa da ti onda kažem. - Čim bi se rodilo odmah bi dobilo svoj stan i udio u firmi. Da odmah bude zaštićeno. - Nisu u pitanju pare. Taj osjećaj da sam opet neželjena... Oni su tebe u stvari otjerali, ali opet ne žele da te se odreknu nego da te drže na uzici. Opet ispada da bih ja bila kriva a ne oni što su loše postupali s tobom. Ustvari, nisu oni krivi razmazio si ih. I njih i bivšu ženu. Ne znaju više šta je u redu a šta nije. Što se para tiče ja bih te primila bez pare i dinara. Samo da imamo dijete i složnu porodicu. Imali bi dvije platice i to bi nam bilo dosta. Ali iz iskustva znam da ih ni to ne bi zadovoljilo... Znao je da sad ne vrijedi da je više ubjeđuje. Rekao joj je što je imao. Nažalost, bio je svjesan da djeca pod majčinim utjecajem ne misle nimalo kako je njemu. Oni su željeli da zadrže kontrolu nad njim, a posebno nad finansijama. Ali večeras je shvatio da je njegov plan u velikoj opasnosti. Prvi put ju je vidio u gomili, u društvu drugih muškaraca i tek tad mu je postalo jasno da ima još muškaraca koji žele da se ožene. I da je ona mnogo interesantnija nego što je mislio. Na ovoj svadbi je vidio koliko je komunikativna i sposobna. A kad su bili na kafi bila je mirna i fina. Nije znao da može biti ovakva.

141

Sad je tek sagledao njene prave kvalitete. A primjetili su ih i drugi... Posebno hladni Slovenac. Bio je mlađi od njega bar desetak godina, sitnije građe i ozbiljnog lica. Ali zgodan i visok preko 180. Nije bio ni sijed a imao je i šarmantan osmjeh. I zapeo je strahovito za nju. Prosto je osjećao koliko je želi. Kad ga ja Boško pozvao da svrati natuknuo mu je da je ovo prilika da se njih dvoje zbliže. Svadba, veselje, ples... Nije razmišljao da će sresti još kandidata za njenu naklonost. Prebacio je sebi što nije prvo rješio stvar sa djecom pa onda krenuo na nju. Nedavno im je rekao da namjerava prodati firmu, podijeliti na tri djela i početi nešto novo. Nudio im je da zadrže firmu i da njega isplate. Bili su zatečeni. Znali su da bi firma bez njega vjerovatno propala. Oni nisu bili spremni za toliku odgovornost. I tad su se počeli kraviti. Sin mu je rekao da ih je iznenadio sa planom za ženidbu ali da sad već to polako prihvataju. Bojali su se da ih potpuno ne odgurne i da ne ostanu bez lagodnog života kad se oženi. Šta će ako mu se ona izmigolji? Morao je odmah djelovati. Bila je izgleda ljuta na Slovenca. Morao je to iskoristiti.

142

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 22. Damir je bio kao na iglama. Šta su toliko pričali? Kad se vratio nakon dvadesetak minuta sretne nju na stazi. Kao da je čekala na njega i pitala se gdje je. Imala je nekako tužan i zamišljen pogled. Došao je sebi i shvatio da jadnica nije ništa kriva. Spopala su je obojica u jedno veče a nije bila vješta. Plus je imala milion obaveza. To ga posrami i raznježi. Rivalstvo između njih dvojice nije je radovalo nego rastuživalo. Nije znala da uživa u tome. On jo priđe lagano. Smješkao se. Nju to začudi. - Znači stigao matori teniser! Kao da si se iznenadila? Nisi ga ti zvala? - Damire! - Šta sam sad rekao? Ne izgledaš mi sretno ni poletno što te je došao obići. Ili provjeriti. Ili provjeriti konkurenciju... A što se samo napirlitao... - On je mnogo ozbiljniji ponuđač od tebe – reče mu šaljivo. Nemoj da ga diraš. - Ponuđač jeste... Al' ti se ipak nešto ne sviđa u ponudi - zaključi iskusno. Da mi njemu nađemo neku rodicu. Ja mislim da je Zlata raspoložena da se četvrti put uda. - Koja Zlata? - To ti je ona vrckasta plavuša za stolom broj 14. Tri puta se udavala. Živi u Švici.

143

Ona se šarmantno osmjehne na njegov nestašluk. Opet joj se pojave one rupice na obrazima. Odahnula je. Bio je normalan i izgleda da joj neće praviti probleme oko Zorana. Laknulo joj je. - I koliko još ima ponuđača po tvojoj evidenciji? - nastavi on dalje šaljivo. Ona se naškici i nakrenu glavu u stranu kao da broji koliko ih ima. Kako je samo slobodan i bezobrazan! Ali je nešto vuklo njemu... U očima mu je čitala da je razumije. A to nije još ni s kim osjetila. - Pa po sadašnjoj evidenciji tri.. - Tri?! Bi joj baš drago što se šokirao... - Jesam li ja tu? - Naravno da nisi. Ti ne možeš na listu. Ne zadovoljavaš uslove. - Ti si prva žena u moje 44 godine koja mi je rekla da ne zadovoljavam uslove! - Bilo je vrijeme da i to čuješ! A nisi ni mogao da čuješ od Slovenki. One su fine. Al' trebalo ti je biti jasno da nešto nije u redu stobom kad si do sad neoženjen... - Pa dobro mogu li da znam gdje je problem. Strahovito mi se sviđaš. I spreman sam puno toga uraditi da budem prvi na listi. - Kao prvo ne zanimaju me brze i kratke veze. Kao drugo... pretpostavljaš šta je... - Slovenac sam, je li? - upita šaljivo. - Bingo! Vidiš kako si počeo pametno da rezonuješ - zafrkavala ga je.

144

- U dilemi sam... Da li imaš sreće ili nemaš? Ipak mislim da imaš jer ćeš dobiti mene. A ako me ne želiš, onda nemaš sreće. Jer me ne poznaješ i ne znaš kakav sam kad želim nešto. - Slušaj Hamlete iz dežele, ostavi me na miru! Bolje ti je nađi drugu kandidatkinju. - Ti..ti ćeš biti moja - mirno je i nježno pogleda podsjećajući je tim pogledom na poljupce... Šta da radi? Da ga prijavi Nini? Samo da svadba prođe... Otići će pa će biti mirna. Uputi se do Nine. A Nina je pratila dešavanja “između kandidata” koliko je mogla. Stalno im je neko prilazio, pa su plesali, ali glavne momente je uspjela povatati... - I jesu li se “momci” od sto godina (njih dvojica skoro sto godina) onjušili? Rođi nije baš dobro sjelo kad sam mu rekla da mu je to glavni konkurent. - Pa meni se činio smiren. I ja sam se bojala kako će reagovati jer je nepodnošljiv. I Marko kaže kao da danas nije sav svoj. - Istina. Nikad ga nisam vidjela takvog. Inače bi tri mjeseca prvo studirao kandidatkinju i prilazio joj polako. Ko zna šta ga je spopalo. Ali nema veze, glavno da ti meni budeš zadovoljna... danas ćemo “snimiti” sve zainteresovane. Za jednog se moraš odlučiti... ******** Uskoro stolu priđoše Ninin tetak i Zoran. Upitno su ih gledale. Zoran joj dade znak rukom da mu priđe. Šta li sad hoće? - Nažalost, ja moram da idem. Ujutro rano moram na put. Kad si već slobodna, isprati me.

145

Osjeti neko olakšanje i radost što će “ komplikacija broj dva” bar da je ostavi na miru. Samo da izgura to “opraštanje”. Na sreću, putem im je stalno neko prilazio, pa nisu imali vremena da budu sami. Bio je pristojan. Bojala se da mu ne bi palo na pamet da je poljubi prije odlaska... Dok se vraćala u salu, na polovini hodnika ugleda Damira kako ide prema njoj. Uhh... Izgleda da je odmah skočio da vidi kud će ona i Zoran. - Je li otišao? Sreća tvoja što ode! Da te je “zažvalio” tako bih ga raspalio da vidi šta je udarac! A ne udaranje loptice u bijelim pantalonicama i skakutanje kao da je balerina! - Ma nemoj! E, da sam znala da te to muči “zažvalila” bih ja njega! On se na to posprdno zacereka. Začuđeno ga je pogledala. - Bi, kad bi znala kako se to radi! Gdje je otrčao? Hoće li se vratiti? - Valjda neće? - Valjda neće? Ne želiš da se vrati?! - zacereka se opet iznenađen što otvoreno pokazuje da ne želi da se vrati. - Ne ako ćete mi praviti probleme! A tebe ću tužiti Nini nek se ona obračuna s tobom. Već se pomalo umorila, nervozna je, pa ko je sad naljuti dobiće svoje! - Šta si mu rekla, ko sam ja? - Ništa mu nisam rekla. Što bi tebe spominjao? - Aha... nije me spominjao! Slao mi je takve poglede preko četiri stola da sam jedva ostajao u stolici! Htio sam se dići i doći ga pitati ima li ikakav problem sa mnom. Ali on se sakrio iza tebe, pa je onda “hrabro” bacao poglede prema meni...

146

- Ludo jedna slovenačka... Šta li te je danas spopalo... - prosto joj se otelo. On je pogleda iznenađeno kao zbunjeni dječačić. Kojim je to tonom rekla! Ostao je zapanjen! Nježnim, brižnim... I ona je bila srećna što su opet ostali sami, zajedno... Možda ona nije razumjela šta mu je poručila ali on je jako dobro shvatio šta je mislila. Možda joj se nevještoj samo omaklo. To što joj je čuo u glasu potpuno ga smiri, gurne još jače k njoj, opet mu “iskamči” plus kod njega... Uhh... ova žena je samo danas dobila više pluseva nego sve druge dosada zajedno. Kako je mogla tako da ga osvoji na prečac? Pogledavši se s nekim novim razumjevanjem krenuše do Nine...

147

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 23. Dok su sjedili za stolom k um dođe do Damira i opali ga po leđima. -Jesi li spreman majstore? Sad ima da prošetaš pistom za neženje i pokažeš adute. Jesi kakvu trebu snimio večeras za sebe? Damir se osmjehnu na to. Zaklima bez riječi glavom potvrdno. - Jesi? - začudi se kum. Damir opet klimne potvrdno očito se dobro zabavljajući. - Udata, neudata? - ispituje kum dalje. - Zini da ti kažem! - odvrati Damir. - Nećeš mi reći koja je? - razočara se kum. A mogli bi večeras odmah posao da ti završimo! - Ja sam ga završio - mrtvo ladno odreže Damir. - Već? - prenerazi se kum. - Moram ti priznati da si mi ti obavio pola posla, dužnik sam ti! odvrati Damir. - Ajde!- kum je bio sve zbunjeniji. Pa onda reci koja je! - E, to ćeš saznati na vrijeme, a to nije večeras! - ne predaje se Damir. - Ufff… otpuhnu kum razočarano. - Dobro idem vidjeti mogu li još koga usrećiti, a o tom dugu još ćemo pričati…I ode prema bini. Kad je kum odmakao on je pogleda.

148

Pogledom je milovao, čudila se sama sebi da joj ne smeta što cijelu vječnost ne skida pogled s nje. Nije uzmicala, nije se osjećala ugroženo, već nevjerovatno smireno. Kao da joj je nešto reklo da može da mu vjeruje i da on bolje od nje same zna šta je najbolje za nju… Muzika udari tuš a kum zaurla u mikrofon: - I došlooo je vrijeme! Ajmo da vidimo koji će srećnik ostati bez sreće večeras, koji ce dobiti lanac oko vrata i katanac na novčanik! Gospodo u kolonu po jedan i naprijed marš! Sad već polupijani i opušteni momci veselo bez stida poustadoše i uz pljesak i ohrabrenja prisutnih krenuše ka bini. - Ohoho, ima tu dobrih komada, djevojke večeras vam se posrećilo! Ajmo brale, ti sa gelom na glavi, upre prstom u zgodnog frajera koji se blesavo cerekao, da čujemo genitalije, ovaj generalije - koliko si visok, koliko imaš ljeta, koliko si težak, šta radiš i kakvu djevojku hoćeš. Osim naravno da je zgodna, to se podrazumijeva. Ovaj je rekao mjere, godine, gdje živi i radi. - Doobro, od podataka to je to. Sad molim te skini sako da vidimo malo šta nudiš ispod. On skinu bez pardona sako, otkopča dva dugmeta na košulji, u sali se začu ženska graja, pokaza mišiće, i dobi aplauz od ženskog dijela. - Moje dame, moje dame, tek smo počeli, kad završim ima da vam narednih mjesec dana svima obezbedim lijepe snove… - To je bio kandidat broj jedaaan! - sve ponude zapečaćene i dostupne samo njegovim očima predajete meni! Možete da me jurite hodnikom, da mi doturate ispod stola, da me jurite po hotelu, sva pošta će biti priznata!

149

Muškarci su se već istrošili večeras, ali zato se budio ženski dio publike. Izgleda da će biti svašta. - Kandidat broj dva! - zagrmi kum. Ovaj brzo sve izbifla i stade u red. Kum promrmlja da je dečko brzinac. Žene koje vole brzinu, sažetost i preciznost a posebno ako su zaposlene u vojci ili policiji nek navale na momka broj dva! On će njoj reći; namjesti se drugarice! Ona njemu: razumijem druže! Na zapovijed! - Kandidat broj tri! - istupi neki simpatični bucko. Ajmo dame koje vole da ljulja a ne da žulja. Muž ipo, najpouzdanija i najodanija vrsta muškarca. Voli vašu kuhinju, time voli i vas. Dok ga hranite nigdje neće pobjeći! - gosti su pozdravili supermuža. - Kandidat broj četiri! - neki mlađi ćelavi muškarac. Joj što žene vole ćelave! Kažu da su to najveće muškarčine! Ovaj naš liči na Džejsona Stetama, onog razbijača iz akcionih filmova! Dame koje vole akciju, a ne vole gubiti vrijeme na gustu kosu nego se žele koncentrisati na druge dijelove, momak je pravi izbor za vas! - Kandidat broj pet! - naš prijatelj Veki! -Veki kao što vidite ima dva metra i kusur, nježno srce, prazan novčanik, voli mamu i kučiće, i obožava sitne ženice (kum podignu obrve). Dakle moje dame koje volite kršnog deliju raspalite po Vekiju a gledajte da niste više od metar i žilet i 40 kila s krevetom… - Kandidat broj šest! Naš drug Pajo! To je model momka kome paše svaka žena. Bilo udata, bilo neudata, bilo crna ili plava, ma neeema problema! Bilo mlada ili vrlo zrela, može i penzionerka, nijedna žena nema mane po Pajinoj teoriji. To je čudo jedno kako ovaj tip razumije i voli žene. Jedina mana mu je što je za kratkotrajnu upotrebu i dugo sjećanje! Dakle moje dame ako želite da osjetite da ste žive javite se Paji, on će sigurno naći nešto plemenito u vama…

150

Svi su se davili od smjeha, toliko da su ih usta i stomak boljeli. Kako su oni sjedili sa strane podijuma morala je da gleda ulijevo da bi vidjela šta se dešava na bini. Damir je posmatrao u istom smjeru, ruke oslonjene na njenu stolicu. Čula je da se smije i ponekad dobacuje, jer očito je neke momke poznavao lično. - Kandidat broj sedam! - kum je bio neumoran. Šta ti voliš macane? Šta?- ne čuje kum dobro odgovor. Voli jahanje! - reče kum glasom kao da je tip rekao da voli roze boju! Pa jel ' voliš da jašeš ili da tebe jašu? Dobro, moje dame koje vole jahanje ili su spremne da uhvate bika za rogove da se jave našem Pedru toreadoru! Ole! - Kandidat broj osam! - pa zar ti nisi oženjen? Nisi? Ili samo ne priznaješ činjenično stanje? Kandidat kaže da je to brat blizanac oženjen. - Ma vidi ti njih dvojice kako muvaju ribe. I kad si trijezna vidiš dvojicu i ne znaš koji je oženjen a koji nije, a kad si pod gasom vidiš četvoricu… Stvarno, da pitam kako se snajka od brata snalazi s vama dvojicom? Ma lijepo ženi sigurno? Kad ne valja orginal valja rezerva… Baš razmišljam kako bi se ja snašao sa bliznakinjama… - Kandidat broj devet! – izgleda vrlo zreli kandidat za hitnu ženidbu. Zreo kao šljiva za šljivovicu… Moramo te hitno oženiti uskoro ćeš uvenuti ako te neka ne oživi! Gdje si se ti tako dobro skrivao i sačuvao majstore? Šta si po zanimanju? Tip odgovori da je mehaničar. - Pa ti se skrivaš ispod haube! Dame moje majstor za gledanje ispod haube i produvavanje ventila je pred vamaaaa! Produvaće vam i podmazati svaku diznu! Pa čekaj majstore dolaze li tebi bespomoćne predstavnice slabijeg pola kad auto neće da mrdne?

151

Nisi valjda lud da im kažeš da su zaboravile sipati benzin… - Kandidat broj deset! - ajmo brže malo tamo, hoćeš li ti večeras nešto da navataš tom brzinom? Ajmo ime, godine, zanimanje, nabraja kum. Jedan od kandidata poviče da je ovaj razveden. - Kum naćuli uši… Razveden? Jesi li ti to razveden? On zaklima glavom posramljeno. - Kum skoči sa bine, priđe mu i zagrli ga oko ramena. Moje dame ovo je večeras vaša ubjedljivo najbolja prilika! Pitate se zašto? Jer sa njim nećete imati muka da ga naučite kako žene funkcionišu, on je tu školu već prošao! Zahvalite njegovoj bivšoj! On zna šta je vosak za depilaciju, da zelena smjesa u frižideru nije za jelo ako ogladnite, nego za mazanje određenih dijelova! On zna kad žena kaže da nije ljuta na vas da to u stvari znači, marš u

p...m... majmune! On je

savršeni muž sa završenim fakultetom za žene! Biće zahvalan ako išta osim visokog minusa na računu dobije od vas. Njegovo pravo ime nije Marko, njegovo ime je gospodin tolerantni! Kandidata broj jedanaest je nazvao drvosečom i da se ne javljaju slabašne da ih ne slomi, dvanaesticu maminom nježnom mazom koji traži drugu šeficu mjesto mame, trinaestica je bio pekar pa su pokazivali kako “vještinu” mjesenja hljeba primjeniti na ženi… Četrnaestici je tražio vatrenu Lavicu koja se ne boji “porvati” s njim u ringu, jer je izgledao kao sumo rvač… I tako redom, svaki je bio "počašćen” od kuma. Katarina se pitala hoće li neki od njih da ga kasnije preslože . Mada je izgledalo da se svi dobro zabavljaju i da su baš voljni da učestvuju u toj kumovoj brutalnoj igri istine.

152

Ionako su većina od njih bili Borisovi drugari ili rodbina… Vjerovatno su htjeli dati svoj doprinos da bi svadba bila ovako interesantna. I kandidate i kuma ispratili su gosti pljeskom. Kum se sa bine uputi k njima. - Zašto se ti nisi prijavio? - dreknu na Damira. - Pa ne spadam u tu kategoriju - mirno odgovori Damir. - Kako ne spadaš! - vrisnu kum. Sad idem gore da te prozovem, pola sata ima da te predstavljam, i kad naredim skidaš se do gaća! - Kume ne mogu primati ponude jer sam ti već prije rekao! Zanima me jedna žena, zanimam i ja nju... Ne mogu cure da me kaparišu. -I nećeš da mi kažeš koja je to? - kum na mukama ne zna kako da dozna ime cure. -Neću - mirno odgovori. -Baš si našao da mi večeras kvariš koncepciju i koncentraciju! Kum vidi da ne vrijedi dalje da govori, uzdahnu i ode. Cijeli razgovor je privukao i Nininu pažnju. Slušala je njihov razgovor i pogledavala u Katarinu i njega. Smatrala je da je bolje da sačuva mir i ne dozvoli da Ninina mašta dobije krila. S amo bi podgrijala prazne nade. Dok su sjedili, njihovom stolu dođoše sa plesnog podijuma njegov brat i žena. Bratu je bilo vruće, sav se zacrvenio u licu. - Šta je penzioneri, umirili ste se? - s osmjehom im reče. - A tebi ples već dojadio! Ajde, ajde, izvedeš ženu jednom godišnje pa već gledaš da se izvadiš! Vraćaj se na podij! - bez milosti mu odvrati Damir.

153

- Mogao si barem da me spasis dva plesa! A da se ja malo družim s kumom! Nije samo tvoja! Prisvojio si je kao da imaš ekskluzivno pravo na nju! - Oćeš da ti kažem Ruški da zabušavaš? Brat zakovrnu očima, slegne ramenima i vrati se plesati. Katarinu to nasmije, braća su, znaju sve cake jedni drugima. Damir je shvatio da brat želi da se izvuče od plesa i da njemu uvali snajku, ali se nije dao upecati. - Dodaj mi Kato koji kolačić, nešto imam potrebu za slatkim…pokazao je rukom na tacnu sa kolačima zafrkavajući je. Kad je već servirala njemu, uzme još jedan i neprimjetno tutne dvije vitaminske tablete u kolač za Ninu. Stavi oba kolača ispred sebe. Damir krene da uzme baš kolač namjenjen Nini. Ona ga brže bolje uze, pa je on u čudu pogleda. - Ne taj! Taj je za Ninu - reče mu. On pogleda u kolače. Bili su isti. Ona mu pruži drugo tanjir. - A gdje je onda tebi?- upita. - Ma nema veze ionako mi nije do kolača . - Ma nemoj! - pobuni se on. Ima Nina MUŽA, naglasi on, pa nek joj on donosi kolače! - Ajde ne cjepidlači, nećemo odmah momka napasti prve večeri da ispunjava želje ženi - šali la se ona. - Nego šta? - pa neka zna šta ga čeka od prve večeri… - Damir n ije imao nimalo razumjevanja za mladoženju… - Dobro, onda ćemo podijeliti popola - pomiri se on sa situacijom kad je vidio da ne odustaje.

154

Podijeli popola kola č i stavi ispred nje. Ona ga opet gurne njemu da on prvi. Osmjehne joj se, izazivački gledajući u nju i veselo pojede svoje parče. Ponudi mu da pojede i njen dio. Eee, tu se uvrijedi, nije htio ni čuti, kao jesu li se dogovorili, šta sad vrda ... Odjednom postade svjesna da Boris i Nina gledaju u njihovom pravcu. Očito su bili glasni… Da to završi uzme svoju polovicu kolača i viljušku od njega, razgledajući kolač kao da postoji mogućnost da iz njega iskoči trbušna plesačica... Muzika je opet uhvatila žešći ritam, ali sad su krenuli narodnjaci. Svi su bili već dovoljno opušteni i nafilovani za ludiranje da je cijela sala uglas pjevala sa pjevačem. Dosta ih je krenulo prema podijumu. Po planu ovo je bio zadnji blok pjesama i trebalo je da traje do jutra… Dame koje su bile utegnute i dotjerane na početku više nisu brinule o frizuri i šminki. Muškarci su poskidali kravate, otkopčali dugmad na košuljama oko vrata, zavrnuli rukave... Okrenula se Damiru, i tek tad vidjela da je posmatra. Ko zna od kad je to radio. - Bi li trebalo da odeš do svojih? - upita ga. Bio je već dosta uz nju, a nije željela da počnu da se pitaju zašto je tu. - Znači, dosadio sam ti, pa hoćeš da me se rješiš. Možda da daš priliku i drugim “zainteresovanim kandidatima” da se predstave… Samo pogleda prekorno i nakrivi glavu. On se osmjehnu na to. - Dobro idem da vidim šta se dešava – reče joj pomirljivo… - A ja idem prošetati da vidim treba li nešto, nadam se da još nema skroz nacvrcanih. Uzdahnu na to. Željela je večeras izbjeći pijane koji prave probleme…

155

- Ne brini, ako bude nacvrcanih mi ćemo intervenisati, nemoj se ti o tome brinuti. Već smo o tome pričali, ja, kum, Boris i momci… Ona ga zahvalno pogleda… Odvrati joj iskrenim i ozbiljnim pogledom koji joj reče da ne treba da brine, da je on cijelo vrijeme tu, i da pazi na nju. - Pozvani smo prekosutra na ručak kod Nininih. Tamo će se skupiti sva rodbina - reče joj to pažljivo je gledajući kao da nešto naglašava. Znala je za to. I ona je pozvana kod Ninine tetke na ručak. Znači, vidjet će se tamo možda…

156

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 24. Ona i Nina nakon toga odoše do sobe da promjene haljinu. - Sreća što si ti birala vjenčanicu! Da znaš kako mi je bilo divno kroz ovaj šlic izbaciti noge da se malo proladim! Mislila sam da ću se skuvati. - A bunila si se kad sam ti govorila... Malo su odmorile i vratile se da još jednom obiđu sve goste i zahvale im na dolasku. Ona i Nina će to obaviti najprije sa Nininim rodom a Boris i kum sa njegovim. Sad je svirala samo lagana instrumental muzika, da bi se pjevač i orkestar odmorili. Katarina od adrenalina i svih događanja umor nije osjećala. Još da obave ovo i isprati Ninu i Borisa pa su završene njene dužnosti. Kad su došle do Damirovih, dočekaše ih tako toplo i raspoloženo da ih nije trebalo pitati kako su se proveli. Marko nježno povuče Katarinu da sjedne uz njega. On je napeto pratio šta se dešava. Hoće li je otac ispitivati? Šta će mu reći? - I kako ti se na kraju čini naš Damir? - upita Marko radoznalo je gledajući. Ona ga zbunjeno pogleda. - Pa izvinite... izgleda da on ima ozbiljnu falingu kad ga vi tako velikodušno nudite. A s obzirom na situaciju, tako je normalno da slovenački škart gledate utrapiti nama... - zafrkavala se. Gledala ga je ravno u oči.

157

Ahahaha... Marko i ostali su se dobro zabavljali... On ju je gledao ozbiljno. Pogledom joj poručujući da se ne igra, da želi ozbiljno da ga shvati. Progutala je knedlu obuzdavajući neku paniku. Postala je svjesna da stvari postaju ozbiljne. Osjećala je da je ovo njena prva prava ljubavna ponuda. Da tako treba da izgleda ponuda jednog ozbiljnog i iskreno zainteresovanog muškarca. Bez muljanja, bez laži... Nije se obazirao što su svi pogledi upereni u njega. I dalje ju je fiksirao pogledom koji su svi razumjeli. - Neka on ode u svoju Sloveniju, kad se nadiše alpskog vazduha biće mu bolje. Ovaj ravničarski guši i pravi smutnju u glavi – nastavila je ona. - Dušo, i mi se slažemo ovaj put s njim da je dobro izabrao. Sviđaš se i nama kao i njemu – nježno joj reče Marko i skoro natjera suze u oči. Nastavile su dalje da obilaze goste, a kad su završile i uputile se prema svom stolu, Katarina krajičkom oka ugleda njega kako ide prema njima. Srce poče jače da joj udara. Izazvala ga je pred cijelom porodicom, a umio je da uzvrati kad mu se nešto ne svidi. Ona, umjesto da sjedne za stol, krene preko podijuma za ples da upita do kad je pauza. Ili možda da pokuša da pobjegne. Nije ni sama znala. Kad je došao do nje, gledao ju je čudno. Kao da su mu se oči smješile. Nije razumjela šta sprema... - Sad kad smo razmijenili "početne nježnosti" da vidimo šta ćemo dalje! - izazivački se nasmješi. - Oprosti, samo sam se malo šalila. Znaš da su tvoji jako dragi. - Nisam se naljutio. Odgovaraš i meni i njima savršeno.

158

Još da se rješimo “matorog tenis era”... - Damire! Ono što ti hoćeš je nemoguće. Bolje da se što prije osvjestiš. Molim te da mi ne praviš probleme. - Tebe ću da spasim od vlastite gluposti a probleme može da ima samo “matori teniser”! - Nećeš valjda da gnjaviš Zorana?! - Ma neee...ja sam civilizovani Slovenac. Ja ću samo da ga izbacim iz kombinacije! Već sutra! - Damire! Da se nisi usudio! - Mora mu odmah biti jasno na čemu je! Sad se on sjetio da bi se ženio. Samo što nije postao djed a on bi pravio djecu! - Damire! - očajno uzviknu ona. Reći ću te Nini! Dosta mi je više! bila je nemoćna. - Ma reci! Ako je pametna podržaće me! Ma ja ću joj reći! - Da se nisi usudio! - Ti možeš da tužakaš mene a ja tebe ne smijem?! Ma pazi ti nju! E, ne može tako. Napokon si počela pokazivati da si žensko, kapriciozno žensko. Čas ovako, čas onako... - Opet se svađate? Nevjerovatno! Sekundu ostanete sami i odmah izbije rat! - Nina se odjednom stvori pokraj njih. - Damire ako želiš nju jasno ti je šta trebaš raditi! Inače je ostavi na miru! Nepodnošljiv si! - Pa prilagodiću se... Možemo napraviti neki kompromis. - Nema kompromisa Damire! - Pa ne mogu se danas odmah oženiti Nina! Daj nam malo vremena!

159

- A je li? Oženiti se odmah ne možeš a da je strpaš u krevet to odmah možeš! - On Nina hoće samo malo da se "družimo"- tužakala ga je, uživajući što ga je Nina stisla u škripac. Dosadno mu sa starcima u stanu pa bi da ga ja zabavljam dva tri dana! - Tužibabo! A tebi bi bilo loše! Procvjetala bi! - Ostavi me na miru! Zoran je poludio zbog njega i pravi mi probleme! - Dosta oboje! Šta ti je rekao? - Možeš misliti šta kaže! Rekla sam mu da je to samo neki bezvezni Slovenac koji je pobrkao lončiće! - Ma pobrkaću ja tebi tri po dupetu! - Molim? Jesi li ti normalan? Isprašio bi je po guzici?! Odma ' bi te objesila za tu palmu! - podivlja Nina. U ćošku je bila neka palmica visoka jedva metar. Oni se pogledaše. Nisu ništa rekli na Ninin komentar. Već je postao očajan koliko mu je danas moć samokontrole i racionalnog razmišljanja bila narušena. Sad je čekao da ispriča Nini šta ju je sv e snašlo s njim. Ali ona je ćutala i nije progovarala. Zašto ne govori Nini da je već dobila po pozadini? Ništa nije išlo kako je želio. Svi, baš svi, su ga danas napadali. Ona, otac, Nina, matori tenis er... A Katarina nije ni u snu imala namjeru priznati Nini da su već imali obračun. To bi njega dovelo u tešku poziciju. Nije željela da ga svi odjednom napadnu a još manje je željela da znaju šta se već sve izdešavalo između njih. I to za samo nekoliko časova.

160

Da su već pali i udarci i poljupci... A najgore...sramota je i misliti o tome... i udarci i poljupci su ih oboje... zapalili. Kad se desilo ono na ulici, primjetila je da je odjednom umjesto ljutnje postao čudan. Dok joj je vezivao pojas vidjela je da teško diše i da mu se ruke tresu. A to je onda izazvalo efekat kod nje... postalo joj je toplo i ...odjednom joj je "došlo milo"... To je strahovito iznenadilo. Nije smjela da pogleda u njega ali imala je osjećaj kao da mu je neugodno zbog cijele situacije. Da su bili neki normalni ljubavni par... bilo je jasno gdje bi završili nakon svega što se desilo. Čudila se kako je moguće da su došli oboje u "ljubavno" stanje zahvaljujući bezveznoj prepirci i malom lupkanju po guzi. Kad je vidio da ona nema namjeru da ga oda Nini silno se raznježi i ubilježi joj plus velik ko vrata. Kato, pametnice moja plemenita. Zaštitila ga je od drugih. Najprije nije dozvolila da ga napada vrli teniser a sad ni Nina. Ustvari, ćutala je i pred njegovim ocem. Mogla je i tu da mu zabiberi samo da je rekla nešto Marku. Rušila je sve njegove ograde kao kule od karata. To se nije moglo namjestiti, nije se moglo odglumiti. Jednostavno su se našli, odgovarali jedno drugom. Nije imao više dilema da se to jednostavno desilo. Našao je sebi odgovarajuću ženu. Napokon. Sad je to trebalo objasniti njoj. Biće frke kad shvati da treba da seli za Sloveniju... Kako ga je tako sredila... Nije mogao da vjeruje. Nina im naredi da oboje sjednu svako za svoj stol. Muzika je opet počela. Već je bilo vrijeme da Nina i Boris krenu. Ubrzo kum dođe do njihovog stola i nešto reče Borisu.

161

Nenad objavi da će mladenci krenuti. Na to svi aplauzom pozdraviše mladence koji su ustali od stola i stali na sredinu staze. Nisu išli daleko. Zbog obaveza i umora, odlučili su da dva dana odmore i na miru pa tek onda krenu na bračno putovanje. Jednostavno su otišli u svoj stan. To je malo ljudi znalo. Auto za mladence je bio spreman. Damir je bio ispred hotela, sa tridesetak mlađih ljudi koji su izašli da isprate mladence. Nina im je zaprijetila da će ih “srediti” ako im pokušaju zavezati konzerve za auto. Pomogla joj je da uđe u kola. Sutra kad se naspavaju čuće se. - Da nije sad uspjela da upeca Borisa teško bi išta rješila... Da joj ti nisi upecala Borisa bolje rečeno – reče joj on nagnuvši se prema njoj. Nina je odmah bacila sumnjičavi pogled iz auta prema njima čim je vidjela da razgovaraju. - Hoćeš li više prestati sa svojim zajedljivim komentarima! - reče mu iznervirano mašući mladencima koji odoše uz zvuk automobilske sirene. - Hoćeš li ti više pristati da odeš sa mnom u krevet! Tako ćemo odmah razriješiti situaciju! - Situacija je riješena. Zbogom i sve najbolje. - Tvrdoglava si kao koza! Kako si tako nerazumna... Nije čudo što si nagrabusila u životu! Ne umiješ da prepoznaš priliku ni kad te udari po nosu. - Oćeš reći po dupetu! - Izgleda da sam te malo nalupao kad ništa nisi shvatila.

162

- Pa bi htio nastavak! - Aha. - Samo probaj još jednom pa ćeš vidjeti kako izgleda kad mi razmišljamo o Slovencima. Dobićeš direkt no šaku među oči! - Uuu, al' te se plašim! Ako si toliko hrabra, otići ćeš gore u “našu” sobu da nastavimo što smo počeli... - Prestani! Neću da budem još jedna tvoja “recka”! - Recka? Ja sam u svakoj vezi bio smrtno ozbiljan i zainteresovan da se to dovede do kraja. - Ključna riječ je smrtno. Izgleda meni da si ti njih smrtno smorio svojim pretjeranim zahtjevima pa su ti pobjegle. - A ne! Nisu pobjegle. Svaka je vidjela šta može da dobije, uvijek sam iskren. Ali je kod nekih nastao problem kad su toliko koliko dobijaju trebale i da vrate. - Eto ti sad! Odmah si tražio vraćanje! - Nego? Šta sam ja humanitarni fond? Pa samo uzimaj ništa ne vraćaj! Uvijek sam bio pošten. Nikad ne bih uzeo a da isto toliko nisam dao. - Pa za tebe baš važi ni kod babe nema džabe! - I ti voliš da daješ, vjerovatno je to tvoj najveći plus. Iskreno, ne sjećam se da sam sreo tako dobrodušnu ženu. Samo ti ne valja što daješ a ne tražiš ništa zauzvrat. Svijet je put sebičnih bezobraznika koji bi samo uzimali a ne bi davali. - Hvala ti na iskrenosti. Bar pošteno kažeš šta imaš. - Voliš otvorenost?

163

- Do određene granice. - A jutrošnja ponuda je bila "preko granice"? Iskrenost na ljubavnom planu ne voliš? - Volim iskrenost, ali svako ima svoja mjerila. Ne poznajemo se toliko da bi mi trebao reći ono što si rekao danas. Da sam ti bar dala neki znak, pa ajde. Nego iz čista mira. - I onda? Prošao te je valjda početni šok od moje ponude... Šta sad misliš o tome? A vidiš kako si se navikla na mene. U podne si izbacivala užarenu lavu a sad mi se čini da se poznajemo jako dugo. I što je najvažnije razumijemo. - S obzirom na tvoj stil razmišljanja, i šta sam sve čula od tebe za ovih nekoliko časova koliko te poznajem, nijedan tvoj uvrnuti zaključak me više ne čudi... - došli su do ulaza u salu. - Kato... zaboravio sam ti reći da sam se dogovorio s kumom i Borisom da te ja odvezem kući! - Nećeš! - Kato! Nećemo se više raspravljati! Ona se nije obazirala na njega, nego se dogovorila s kumom da ide taksijem. Kad su se ona i kum pozdravili sa starcima ostao je još jedan korak do slobode i buđenja iz ovog sna…. Njega nije više bilo kad su došli do Nininog starog. Znači to je to. Nisu se ni pozdravili - zaključi tužno. Osjeti da joj suze naviru na oči… Ne sad zaboga, plakaćeš kasnije… Kum krene prema taksiju, ona za njim… Kad odjednom Damir stade ispred njih. Njoj srce zalupa žestoko, u ritmu domorodačkih bubnjeva, željela je da ga bar još jednom pogleda u oči…

164

- Majstore, večeras si baš čudan! Zašto se sada šuljaš po parkingu, aaa?- zakuka kum. Ona skoro prasne u smijeh. Kad je to vidio skoro se i on nasmije, vjerovatno mu je prošlo kroz glavu da se možda ponaša čudno večeras. - Kume večeras si bio dobar al’ tačka ti je odavno završila i vrijeme ti je za spavanje! - opere ga Damir. I dok je to govorio pruži ruku prema torbi koju je ona držala. Znala je šta dolazi. Želio je da je on odveze. Kum krivo shvati da će ih voziti oboje. - Kume, ti sačekaj da te neka pokupi. - Mene nećeš povesti? - začudi se. - Nek te neka cura vozi! Nisam ti ja šofer! Koliko si večeras bario cura a nijedna da te pozove k sebi... - Nisu smjele od roditelja, ali su mi ostavile brojeve. Baš je zabavljao ovaj nesporazum. Kum je gunđao da kad vozi nju, može i njega, ali se Damir nije dao smesti. Rekao mu je da još pričeka da će sigurno neka zalutati ili zakasniti pa da je otprati. Izgleda da se kumu ideja svidjela. Odluči još malo pričekati…. A ako ga neka ne poveze povešće ga neko od njegovih i Borisovih prijatelja… Napokon je njen vitez uspio sve eliminisati i dočepati se nje… Sjedne poslušno u auto. - Zašto si htio da me voziš? - upita ga. - Htio sam da popričamo. A ne da se rastanemo, a da se nismo ni pozdravili.

165

- Hvala ti za prevoz i druženje, ali treba da prespavaš i shvatiš neke istine. - Koje to? - upita on. - Mi nismo jedno za drugo. Odjednom auto uspori, pope se na trotoar i stade. Ugasi motor i pogleda je. Stao je da razgovaraju na miru. - Misliš da se ja ne trebam pitati šta bih želio? - Ne kažem da se nećeš pitati samo ti kažem šta je najbolje i najlogičnije. Priznajem da si mi se svidio ali previše je tu prepreka. - Moramo da krenemo od početne tačke i rješavamo jedno po jedno. Privlačimo jedno drugo i dopadamo se jedno drugom - nastavio je dalje. Ako krenemo od toga, možda nešto i uradimo, a da ne bude komplikovano. Jednostavno, večeras je nešto došlo na svoje mjesto u mom životu, karte su se posložile i izgleda da sve ono što je bilo nemoguće u našim životima od večeras je lako ostvarivo. Svaka njegova riječ je bila kao da joj je pročitao misli. Da, našli su se… Kad je svaka nada bila otpisana, svaka radost zaboravljena. Čekala je samo posljednji zvuk zvona da joj odsvira kraj, da joj presudi... jer više nije znala kuda krenuti. Došao je kao spas u zadnji čas... Pogledao je ozbiljno. Ona se polunasmiješi tužno, očiju punih suza. Gdje smo bili sve ove godine. Zašto sad? I kako će ovo završiti? Možda je bolje ne započinjati ništa, jer prekid će donijeti strahovitu bol koja nije bila za nju više izdržljiva…. Ljutila se na život, na sudbinu, zašto ga je poslala tek sad. I šta od ovog može da bude.

166

Auto je napokon stao ispred njene zgrade. Pitala se šta sad? On riješi dilemu… - Otpratit ću te do stana - izađe iz kola i otvori joj vrata. ali ne sačeka da izađe nego uze torbu iz gepeka, i neku kutiju. Kutija nije bila njena. Nije znala šta je u njoj. Zgrada nije imala lift. Njen stan je bio na trećem, posljednjem spratu. - Imaš dobru vježbu dok izađeš do stana. Ona se osmjehnu na to. Zamjenili su jednosobni stan koji je dobio otac za ovaj. Voljela je visinu i pogled na zelenilo. Z ato je pristala da bude bez lifta. Kad bi nosila stvari nije bilo baš lako, ali se navikla. Ona otključa, a on uđe kao u svoju kuću. - Pa dobrodošao - našali se kad je bez poziva ušao . - Hvala. Zanimljiv je stan. Pomislio sam da će biti kao ti nekako svoj. Imaš sobu gore u potkrovlju? - To je spremište i spavaća soba - klimne glavom. - Kakav je stan na Zlatiboru, ili je kuća? - Mnogo si mi radoznao. Ti meni ništa nisi rekao a sve ispituje š o meni… - Šta te interesuje? - reče on. - Ništa, odgovori mu kroz smijeh. Samo da prekine š ispitivati. - Samo sam radoznao, odgovori izvinjavajuće. Sve me zanima o tebi, ne znam kako ću kući. Vjerovatno ću se sjetiti nečeg sto te nisam pitao, pa neću moći zaspati... - Hvala ti na prevozu i zanimljivoj svadbi.

167

Sigurno ću se smijati idućih dana kad budem pomislila na tebe. Naučila sam od tebe više za jedan dan o “ljubavnim zavrzlamama” nego u cijelom prethodnom životu. I mogu ti priznati da mi je ova lekcija trebala, da me probudi. Da, shvatila sam, ma koliko god mislio da sam naivna, ipak sam razumjela da si mi u stvari, pomogao svojom brutalnom iskrenošću. Mnogo pozdravi roditelje, ma sve, ne samo roditelje, stvarno su divni. Imaš veliku privilegiju što si dio njih. Gledao ju je onim svojim mračnim, ozbiljnim pogledom. Kao da je pogledom govorio “možeš i ti biti dio te porodice”. Ali naglas nije ništa izgovorio. - E, pa kad si toliko “zahvalna” mogla bi se odužiti... A šta bi te još sve naučio... - Hahaha... Ti ostaješ ti! Ništa džabe! Ali ipak bi ubrzo “lekcijama” došao kraj. A ja sam previše krhka da bi to bez ozbiljnih posljedica preživjela. Vidjela sam kako me gledaš. Nekad bi prosto zinuo. Gledao si me kao da sam pala s Marsa. Na licu ti je bila nevjerica. Pitao si se je li moguće da tako živim i razmišljam. Zbunila sam te prilično. Možda si i ti nešto naučio od mene. Ko zna. Imaju i naivke neke trikove... Izgleda da je odlučio da ne ulazi sa da s njom u diskusiju. Mirno se pozdravio i otišao. Čudila se kako je nije više nagovarao, kako je nije ubjeđivao... Raspremila se, istuširala i legla. Nije mogla da zaspe. Uzela je deku i otišla u dnevnu sobu. Pogled kroz stakleni prozor ju je smirivao. Lagano na sofi utone u san. Hoće li kad se probudi shvatiti da je sve bio samo lijep san... I da i dalje živi u paklu...

168

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 25. Bila je u polusnu kad je probudio zvuk telefona. Nina joj je poslala poruku da pita koje vitamine treba da uzme. Pomiješalo joj se u glavi. Kaže "tata" je zabrinut za bebu i nju, pa se ponaša kao kvočka. Ne može spavati od uzbudjenja i ne da drugima da spavaju… Znači, rekla je svom mužu divnu vijest… Sad je njihova sreća još veća. Juče im je bio divan dan, a današnji je tu sreću jos uvećao. Odgovori im koje vitamine da popije a na Borisov telefon pošalje poruku na kojoj beba viče tata, tata. I poželi im sve najbolje što se može poželjeti za njih troje. "Kumo, znam da si velika žena, a svaki dan kad pomislim da te poznajem, otkrijem nešto novo pa još više narasteš u moji m očima” dobi odgovor od Borisa. Ona samo uzvrati stidljivim smajlićem koji gleda kroz prste. Sad joj osmijeh zasja na licu, i dan postade još ljepši i obećavajući. Opet je zaspala. Probudilo ju je ovaj put zvono na vratima. Ko je sad? Bilo je prošlo jedanaest. Otvori vrata, neki paket ispred nje se ukaza. Još bunovna pokušala je vidjeti šta je poštar donio... On spusti kutiju niže u ruci a umjesto poštara iza kutije ona ugleda Damirovo lice… - Ti! zapanji se. U trenu se razbudi. J esi li ti uopšte išao spavati? Na licu mu zasja divan nestašni osmjeh. - Da li je moja dama gladna nakon burne noći? - poturi joj kutiju iz koje su se osjećali mirisi hrane…

169

- Ma kakva hrana te spopala, treba mi kafa i čaj da bi došla sebi... I nemoj puno pričati ne podnosim ranojutarnje razgovore! Njega to zasmija. Odahnuo je! Nije oka sklopio otkad su se rastali. Pitao se šta da radi? Da je ostavi malo na miru? Da ode u Ljubljanu pa da se vrati? Ali nešto mu nije dalo da ode. Zatekao ju je nespremnu, nije mogla da se buni ni razmišlja, inače ga možda ne bi ni pustila u stan. Nije bilo drugog načina da joj priđe. Morao je da radi brzo jer ona nije mogla da prati taj tempo. Kako je samo uporan! A izgledao je kao ispod pegle! Kako je mogao da izgleda dobro a nije spavao možda nekoliko sati? Vjerovatno je cijelo jutro držao neku pomadu na licu i masku sa čajem na podočnjacima. A na glavi mrežicu... - Zašto si došao? - Znači, dama je ujutro mamurna… i neraspoložena… Dobro da vidimo, s čim možemo da te oraspoložimo… - Oraspoložićeš me ako ispariš i ostaviš me da spavam! - Nina mi je rekla da si budna. - Nina? Već si zvao Ninu? Na medeni mjesec? Nije stigla otići s mužem ni u krevet a ti si je već zvao?! Pa ti nisi normalan! - A je li? Nije stigla? Jadnica! Pa kako je onda trudna? - I to već znaš! Pa šta si ti radio ovih nekoliko sati? Pa ti si stvarno slovenačko čudo! - Naivko! - Ma marš cjepidlako! Izlazi van, dosta mi te je! Ajde, marš van! - Bolje bi bilo da se obučeš, uskoro ti stižu moji starci u posjetu!

170

- Tvoji starci? - zaprepasti se. Ma on je samo zafrkava. Namjerno je nervira. Pa šta će oni kod mene? - Ala si ljubazna! Pa doći će ti u posjetu! Jesi čula za posjete? - Znaš šta! Idete mi na živce i vi i vaše slovenačke posjete. Ajte tamo pa se šećkajte okolo! Mene ostavite na miru! Oću da spavam. - Pa da te ja uspavam... – upita sugestivnim glasom. Onda mogu da odgodim njihov dolazak... Ako kažem da smo zauzeti i da nije trenutak za posjete... - Izlazi napolje! - Ne zaboravi, u pet popodne eto nas! - doviknu joj u hodniku. Ma nema šanse. Pa što bi oni dolazili k njoj... Uhh... još joj je i ovo falilo. Kad ono... slovenački precizno u pet popodne... njih troje na vratima.

171

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 26. Kad je došao od nje, oni su već ručali. Umjesto da ćuti i razmisli na miru o svemu što se desilo, on je imao potrebu da odmah sve izbrblja ocu. Jednostavno nije bilo vremena za čekanje. - Tata... trebaće mi tvoja pomoć. Tvrdoglava je kao mazga. Ovo još nisam vidio! Nema pojma o životu, razmišlja kao dijete ali je zato tvrdoglava za izluditi! - Šta, nije se prestrašila kad si se namrgodio na nju? Ništa gore od matore djevojke i matorog momka! - ljutito uzdahnu Marko. Kako ti je ono rekla? Mrš! E dobro ti je rekla! To ti ja sad kažem! Mrš! - Slušaj tata! Ti moraš pričati s njom, ti joj moraš reći. Ako joj ja kažem namjerno će učiniti suprotno. I time upropastiti i sebi i meni život. Do sad je izbjegavala onog pijevca, za pet mjeseci bili su dva puta na kafi! A sad čim mi odemo imam osjećaj da će prihvatiti njega. Samo da bi mene izbacila iz glave. Moraš joj reći da dobro razmisli i ... da bi vi isto voljeli da smo nas dvoje zajedno. Jeste ljuta na mene, u stvari, više šokirana nego ljuta. Znam da ne može u jedan dan shvatiti šta joj se desilo. Ali znam da joj je nekako neugodno i pred vama. Eto pomagala ti da mi nađeš ženu, pa na kraju ispala sama kandidatkinja. Moraš joj reći da vi nemate ništa protiv toga. - Ajde dobro, pomoći ćemo ti! - I nemate ništa protiv da nju dovedem? - Ma šta bi imali sine mili! Ma ne možemo doći sebi od sreće! Nismo ni razmišljali o tome da bi ti se kuma mogla svidjeti.

172

A trebali smo! Pa svidjela se nama zašto ne bi i tebi! Samo da sve završimo kako treba. Ti si prilično naporan pa da se ne uplaši. Ne brini, mama i ja ćemo dati sve od sebe. Marko isprati Damira i vrati se u kuhinju. Zamišljeno je sjedio vrteći šalicu… Šta će ispasti od svega ovoga? Od kada je Damir navršio četrdeset, njega je počela mučiti misao da on sam neće sebi uspjeti pronaći ženu… Bio je sin kakav se samo može poželjeti; ozbiljan, radan, odgovoran. Sa ženama je isto imao uspjeha, ali što su godine više odmicale, shvatio je da je on svoje stroge norme prenio i na privatni život. Kako je studiozno obavljao posao, tako je studiozno i pedantno ocjenjivao svoje djevojke… Previše je tražio dlaku u jajetu… Ako bi bilo jedno u redu onda ne bi nešto drugo odgovaralo. Jedna je bila manje uredna nego on (neuredna). Drugoj je otac želio zeta Slovenca što je Damirovom ponosu bilo previše (poslije su čuli od Gorana da se razvela, da ima dvoje djece i da je pokušala zvati Damira). Treća je bila slobodnijih shvatanja. Nikako da popusti ni kod jedne… On je znao da što čovjek više stari to više zakera, a Damir je zakerao od kad se rodio. I došlo je do toga da se izbor drastično smanjio… Ili su bile mlađe u ponudi ili razvedene. Jednostavno više nije bilo žena koje bi odgovarale njegovim godinama, statusu i strogim nazorima… Od Damirove četrdesete Marko se u sebi zarekao da neće pustiti samo njega da traži sebi ženu nego će i oni uprijeti sve snage da pomogne sinu. I tako…on već četiri godine “juri” raspitujući se kod prijatelja, rodbine… Idu na svaku svadbu na koju su pozvani, često pozivaju u kuću ljude s istim problemima kao što ga i oni imaju (posebno ako imaju

173

slobodne kćeri)… Plašio se kakvu ce ženu naći, ako je uopšte nađe, što je još bila vjerovatnija opcija. Hoće li joj smetati oni, hoće li im sina odvući da žive negdje drugdje…Stotinu pitanja ga je mučilo… Prvi korak koji je napravio iza Damirovog četrdesetog rođendana je bio da kupi stan u Novom Sadu. Sve ih je iznenadio. Cijene su posljednjih godina jako pale pa je za jednosoban stan koji je mogao kupiti u Ljubljani tamo kupio vrhunski, u novogradnji od preko sto kvadrata sa četiri spavaće sobe. Vidio je već dvoje, troje prijatelja koji su isto tako rješili djeci neke problem u životu. Prvom prijatelju se sin uspio oženiti jer je boraveći na odmoru tamo sreo svoju ženu. Ovom drugom su se obje ćerke udale tamo, samo mu je sin ostao u Ljubljani. Pa, pomislio je onda, možda to pomogne Damiru, ako ne može u Sloveniji naći ženu, možda je nađe družeći se tamo sa prijateljima i rodbinom. Nikad mu nije rekao da je to razlog. Njima je rekao da su oni stari i da ne mogu da se potucaju po rodbini i hotelima. A da bi on još dok je živ volio da ih viđa i da se skupljaju, makar na praznike, svadbe, krštenja. Svi su to prihvatili, samo je Jela znala istinu. I svima je odgovaralo. Išli su dosta često tamo, u različitim kombinacijama. Od sviju je dobio pohvalu da je ideja odlična. A on je držao sebi palčeve da uspije ostvariti onu želju koju je silno želio. Da oženi, a još više da tom ženidbom usreći sina. Sad je bilo vrijeme da se spreme. Moraju da dobro paze šta da kažu Katarini.

174

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 27. Kad su se uspentrali, jedva dišući na treći sprat, ona ih lijepo dočeka. Kao na svadbi. Odmah im bi bolje. Marko opet postade veseo i spreman za šalu. A Damir je bio... Damir. Nervozan i sav u panici. Kad ga je pogledala, kao da je i ona shvatila u kakvom je stanju. "Poruči” mu bez riječi “biće sve u redu, neću ti praviti probleme”. Taj ga pogled malo smiri. Pošto su se najavili, ona im je spremala neke kolače uz kafu. Mirno i opušteno su pričali. Na Damira se nisu puno obazirali. Tek kad su oni otišli da razgledaju stan, on progovori. - Mislio sam da ćeš ih izbaciti kao mene, naglavačke! - A šta bi drugo mislio slovenački cinik? - A mene si izbacila! - Ti si tražio da te pustim u krevet, oni još nisu... - Kato... Tata će ti nešto reći... - Jesi li mu napisao precizno šta da kaže? Nije valjda da ćeš mu dozvoliti da sam improvizira... - Kato... - umilno joj reče. - Dobro, saslušaću ga ozbiljno. Jedino tražim od tebe da prvo odeš tamo na oštri alpski vazduh i još razmisliš. Sigurno ćeš mi, kad ti se mašta tamo razmaše, naći stotinu mana. Pa ćeš se oladiti od mene. - Obećaj da ništa nećeš raditi dok čekaš da ja “razmislim” pod hladnim nebom Ljubljane...

175

- A šta bi ja to, ovako “sposobna i razbacana” mogla raditi? - Pregovarati sa matorim tenis erom! Neću da ga vidim blizu tebe! Danas ću mu to reći! - Da se nisi usudio da mu priđeš! Mogu da pričam s kim želim! - Dobro, onda ja ostajem da rješavamo stvari. Ne idem sa starcima. - Ideš! Izludio si me za samo jedan dan! Šta bi bilo da mi visiš nad glavom svaki dan! Ne dolazi u obzir! Sutra ideš u je... u svoju Sloveniju! Uto se na vratima pojave Marko i Jela. Čuli su da se raspravljaju. - Dođite, dođite – reče im ona nježno osjećajući krivicu jer su zaboravili na njih. - Da ne smetamo? - pomalo zbunjeno upita Marko. - Ne, naravno! Pa znate Damira! Vaš je sin! U svom je elementu! Ma ne obraćajte pažnju! - mirno im i sigurno reče. - Hahaha – zasmija se Marko malo u čudu. Damirova dreka ne djeluje na tebe! - Ma kakvi! Šta misli ko je! Svaki čas nešto zahtjeva! Damire, da nisi više pisnuo! Preplašio si roditelje, sram te bilo! On nasmiješen zausti nešto da kaže pa se predomisli. Priđe k njoj, dok je na kuhinjskom pultu slagala na tanjir pršut i sir. - Šta je sad? Jesi gladan, žedan, piški ti se? Marko i Jela su se veselo smijali i dobro zabavljali. On se mirno sagnu i pred roditeljima je poljubi. - Damire stvarno! - dreknu na njega. Strašno joj je bilo neprijatno. Izvinite... ovaj Vaš sin je baš čudan! Obožava publiku!

176

Ne znam radi li ovako i u Sloveniji. - Ma nee... tamo vazduh ne utječe na njega kao ovdje. Ovaj ga, ovdje, vazduh “preporodi”. Baš je “zanimljiv”. Tamo je dosadan, strog i naporan... - Ne znam je li vam baš zanimljivo da vas “vucara” od jedne do druge “kandidatkinje”, ali se, dobro držite! Smijali su se slatko svi četvoro. - A Vi Marko, jeste li zaboravili tekst? - Koji tekst? - Pa onaj koji Vam je sin naredio da mi “izrecitujete”... Ako ste zaboravili možete se podsjetiti iz šalabahtera (puškica). - Hihihi... gurkali su se Marko i Jela. On je to samo gledao smiješeći se, zadovoljan razvojem događaja. - Pa “snajka”, kad već znaš šta ti trebam reći, onda možemo to i preskočiti. Pretpostavljamo da znaš, pošto smo tu, da Damir u svom “vrćenju oko tebe” ima našu podršku... - Ma men' se čini da na sve vas Slovence čudno utiče ovaj vazduh. Ko da ste se “našnjofali” helijuma... Za stolom su veselo čavrljali, pitali su je za njene roditelje, kad namjerava ići k njima, hoće li oni skoro doći u “ravnicu”... On je bio smiren i srećan. Predivni osmjeh sa dva kriva zubića mu je bio stalno na licu. Otkrila je da je za te “zubiće” odgovoran Goran. Jednom ga je, dok su bili djeca raspalio i skoro mu ih izbio. Na polasku Marko je još jednom ozbiljno pogleda. Jela je zagrli i poljubi. Uzdahnula je kad su otišli. “Šta ćeš Kato... krivozubi Slovenac bi u tvoj krevet... A ni tebi nije mrska ta ideja...”

177

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 28. Sutra je otišla na večeru. Nerado. Ali je odmah najavila da neće dugo ostati. Damir i njegovi još nisu bili stigli. Kad su došli Marko i Jela, Damir nije bio s njima. Marko joj objasni da se dogovorio sa nekim drugom pa da će doći kasnije. Damir da propusti da je juri? Danas ju je zvao dok je radila. Tražio je da negdje izađu. Odbila ga je rekavši da ima posla. A zvao ju je i Zoran. I njemu je rekla da ne može od posla i da će se čuti za dva, tri dana (nije rekla da čeka Damirov odlazak). Toplo se nadala da njih dvojica neće imati zajednički “sastanak” u vezi nje... Oko deset sati se izgovorila i otišla. Pozdravila se sa Markom i Jelom. Rekli su joj da još ne idu u Ljubljanu. Da se Damiru, navodno, ne žuri... Popela se polako do stana i krenula da traži ključ. Krajem oka spazi neku kretnju na stepeništu koje vodi do spremišta iznad stana. Prestrašeno pogleda u polumrak. Kad joj se oči navikoše na polumrak prepozna ga. Mada joj je neki osjećaj u srcu (ili je to možda poželjela) rekao ko bi to mogao biti. - Šta... radiš tu? On samo podignu obrve na to pitanje. Stajao je naslonjen na zid, i mirno je posmatrao. Da joj je bilo nekako pobjeći. Uhvati je panika. Polako joj priđe neprekidno je gledajući u oči. Rukom joj dodirnu obraz nježno spustivši palac na njene usne. Očima je pratio kretanje vlastite ruke.

178

- Damire... nisam spremna – izleti joj panično. - Ne brini - skoro sažaljivo s puno razumjevanja reče. Ja ću o tome voditi računa. Uze ključ iz njene ruke i sam otključa vrata. Pusti je unutra i uđe za njom. - Dođi... - šapnu joj naređivački. Ona nesigurno koraknu bliže njemu. Bilo je suđeno i jednostavno se desilo…Život koji je davno za nju stao, opet je počeo teći... Dok je jutro svanjivalo gledala je čovjeka pored sebe. Sinoć je bio neumoljiv. Na svadbi, dala mu je nadu, poslije je htjela da se izvuče, ali nije pomoglo. Nije odustajao. Rekao je da se ne može smiriti niti sabrati dok ne bude njegova. Da ne može misliti ni o čemu drugom. Da ne zna ni kud hoda ni šta se s njim dešava, samo da mu neizdrživo treba… Uživala je gledajući ga i osluškujući njegovo disanje. Bili su okrenuti licem jedno prema drugom. Lagano se privuče još bliže njemu. Nasloni glavu na njegovo rame a ruku mu stavi na srce i zatvori oči. Slušala je njegovo disanje a pod rukom osjećala otkucaje srca. Doživi nešto nikad doživljeno. “Kako ću sad iz ovog raja natrag u realnost?” pomisli... Spavao je još više od pola časa dok nije krenuo da se meškolji. Otvorio je oči i pogledao u nju. Osjetila je da se smiješi. Srećno je prostenjao. Katarina se umirila, zatvorila oči i pravila da spava. Osjetila je njegovu ruku na struku ispod pokrivača, a onda i poljupce po licu, ramenu… Otvorila je oči jer više nije mogla da se pretvara... - Oprostite... ko ste Vi? Jesmo li se možda upoznali? - upita ga šaljivo nježnim glasom.

179

-Nismo dobro, treba jo š bolje da se upoznamo… promrmlja i opet ispočetka krene igra ljubavi… Kad se ponovo probudila ve ć je bilo prošlo deset sati. On ju je posmatrao. To joj izazove nelagodu. Nije znala šta da mu kaže. On rješi dilemu jer mu ruke opet krenuše ispod pokrivača… Neće valjda opet. Da nije malo mnogo… - Dobro je Damire! Dosta je! Previše “vježbe” može da škodi! Pogotovu meni koja sam “zarđala”. - Ne brini. Znam ja šta tebi i koliko treba. Nisi “kompetentna” da o tome odlučuješ! A... fino ti je pasala vježbica... jel' da?! - Damire! Ne spominji to! - Zašto? Meni je bilo kao spas u zadnji čas. Došlo mi je iskočiti iz kože. Ne znam šta me spopalo... - Pa jesam li ti rekla šta je?! Guši te ravničarski vazduh... Kad dođeš u svoju “normalnu” Sloveniju proći će te. Ali bez obzira, moram ti zahvaliti jer sam se rješila tereta koji nosim dugo. Obećala sam sebi da ona bitanga od bivšeg neće ostati jedini muškarac u mom životu. A nikako nisam znala kako to da izvedem... Ti mi nisi dao da odlučujem i tako si rješio problem. - Ne možeš da odlučuješ kad nisi ni svjesna u čemu je problem. Ima tu još dosta toga što ne razumiješ i o čemu ću ja odlučiti za oboje. - Ma nemoj?! Ko te ovlastio? - Moj “krevetski status” kod tebe... - reče joj zafrkavajući je. - Precjenjuješ svoju moć. - Gladan sam, ne filozofira mi se sad. Ili idemo na doručak ili ponavljamo lekciju. Svaka nova lekcija mora da se vježba...

180

Još nisi sve dobro naučila... Ona ga raspali jastukom po glavi i o de u kuhinju spremati doručak. Da se malo oslobodi misli i djela iz spavaće sobe. Mahinalno je sve radila. Napravila njemu kafu kakvu voli, napravila sebi čaj, izvadila sve za doručak... Pojavio se na vratima omotan do pojasa velikim peškirom dok je drugim brisao kosu. Osmjehnu o joj se, a ona mu stidljivo uzvrati osmjeh. Srećom, ode prema sobi, valjda da se obuče. Inače, da se nastavio smješkati... Uto njoj zazvoni telefon. Nina. Ninaaaa! Jaooo! Šta sad? Brzo se javi, kao da je trčala maraton. - Šta radiš kumo? - Ma ništaaa... A ti? - Mi se spremamo za put. Nina je fino i smireno pričala, o bebi, o Borisu, o svojima... Katarina se nadala da Damir još neće naići. Nije znala prosto kako da se izvuče. Nakon desetak minuta on se pojavi. Upitno dignu obrve kad shvati da telefonira. Iz razgovora je shvatio da je Nina. Priđe joj i obuhvati je oko struka. Pokušala se izvući. Namjerno je to uradio jer je znao da joj je neugodno pred Ninom iako ne zna da je on tu. - Daj da joj se javim – prošaputa joj uz uvo ljubeći je po vratu. Otimala se, jednom rukom gurajući ga a drugom, u kojoj je bio telefon, mašući po vazduhu. Pola toga što je Nina rekla nije čula. - I šta kaže naša Ninica? Baš me zanima jesi li joj rekla? Ona tebi sve priča!

181

- Ne lupaj! Nina nije sposobna da zadrži tajnu ni minutu! On se nasmija veselo na to. - Tvoji starci! Jaooo, majko moja! Šta ćemo reći tvojim starcima... Katarina, glupačo! Uhh... - Šta je sad? Plašiš se mojih staraca? Pa vole te? - Neka me vole, ali kako ću ih pogledati u oči kad shvate gdje si bio? - Aaa, to! Zvanično sam izašao sa jednim drugom. Čekao sam te već sat vremena pred stanom. Zaključio sam da ćeš doći ranije jer moraš sutra u firmu. - Toplo se nadam da neće uklaviriti. Strašno će mi biti neprijatno pred njima. - Nećemo im sad govoriti. Kad se budem vratio ponovo onda ćemo im reći. - Vratio? Gdje ćeš se vratiti? - Pa ako ti nečeš doći k meni, moram ja k tebi. - Prvo se ti “odvuci” gore pa ćemo dalje vidjeti šta će biti. - Šta sad? Probila si led, pa bi se mogla baciti na matorog tenisera? Nemoj da bi pomislila tako nešto! - Ne budali... Pristojno ću pričekati dok ne odeš pa ću krenuti namigivati “teniseru”. - Eee, ovo znači da nisi još naučila lekciju! I da moram danas kod njega da mu objasnim stanje stvari. - Samo probaj! Sve ću poreći. Misliće da haluciniraš.

182

- I to što sam auto parkirao da dobro može da ga vidi kad ti prolazi ispred zgrade? Možda cijelu noć sjedi u kolima preko puta zgrade i čeka da odem. Ja bi tako napravio! - Damire! Ti nisi normalan! Ona je morala u grad a on je otišao u stan da se javi roditeljima. Slijedio je teži dio, koji je strašno mučio Damira. Nije želio da se razdvaja od nje. Ali morao je odvesti starce u Ljubljanu, imao je posla u firmi koji je čekao njega... I ona je uskoro kretala na put. Pitao se šta da radi. Bojao se da pogrešno ne shvati njegov odlazak, da ne pomisli da je želio avanturu, a da se sad vraća kući gdje će je zaboraviti. I što je još gore, da ona ne zaključi da su zagrizli prevelik zalogaj, pa da ga gurne od sebe… Kad je došao u stan Marko i Jela su se pravili “blesavi”. Onda Marko više nije mogao da izdrži pa ga je pitao je li bio kod kume na “servisu”... Vratio se odmoran i fino raspoložen, a oni su zaključili da od bančenja sa “drugom” ne možeš da izgledaš i mirišeš tako. Priznao im je da je sve u redu i da sad ide teži dio – razdvajanje. Uveče se vratio kod Katarine. Navodno “samo” da pripazi da se matori teniser ne bi motao oko zgrade. A pošto je već tu, predložio je da vrijeme dok je čuva kvalitetnije provedu... Ujutro kad je kretao, povezao je i nju. Rekao joj je da će dobiti jedan poklon popodne. Kad završi s poslom da ga zove. I tako je stigao Tu-tu. Malo štene bigla. Jedva je stajao na nogama. Svako malo bi izgubio ravnotežu i prevalio se. Ime je dobio jer je ona iživcirano vikala za njim “ne tu, ne tu!”, kad bi jadnik počeo da

183

piški, povraća, kaka, gdje stigne... Pitala ga je otkud mu ideja da joj kupi psa. Reče da je pas “gonič” i da mu je svrha da otjera matorog tenisera... Na internetu je pisalo da je pas “uravnoteženog temperamenta”, nježan, “razdražljiv”, “odlučan” (da vrši nuždu gdje ne treba, to sigurno), inteligentan... Kad je to pročitala rekla mu je da se pas treba zvati Damir 2. U četvrtak su krenuli za Sloveniju. Tražio je da dođe do njih, i isprati ih. Srdačno se pozdravila sa Markom i Jelom. Morala im je obećati da će im doći u posjetu...

184

Marija Reljan

Kuma i Slovenac

POGLAVLJE 29. Svako jutro i svako veče je bilo gledanje preko Skajpa. Po danu zivkanje i slanje poruka... Kad se Nina vratila u grad odmah ju je posjela na sofu i samo naredila ”Pričaj!”... Trebala je poslom na put a on joj saopšti da dolazi i da će zajedno na Zlatibor. Tako je i bilo. Četiri predivna dana. Bio je mnogo opušteniji i prirodniji. Brižan, pažljiv, pravi Damir. Nije bilo u blizini matorog tenisera. Mada kad su prolazili pokraj teniskih terena vidjela je da se namrštio. Nakon toga, opet viđenje preko ekrana. Ona se spremala kod roditelja u Dalmaciju. Pitala se da li im treba reći za njega... Možda bolje ne. Imali su sa prvim zetom dovoljno razočaranja. Svaki dan im je neko dolazio u posjetu. Nini roditelji, rodbina, prijatelji... Nakon pet dana, dok je sjedila na terasi zazvoni joj telefon. Zvala je tetka, iz kuće pedesetak metara udaljene od nje. Rekla joj je da je traži jedan čovjek. Pogrešio je put, pa da dođe preko livade po njega. Ugledavši bijeli auto srce samo što joj nije stalo. A nije ništa rekla roditeljima! Šta sad! Starija žena se veselo smješkala ugledavši je. Lupila je po leđima rekavši joj “šta je mala, izgleda da nešto kriješ”... Znači, shvatila je ko joj je on. Nije imala izbora. Odvela ga je iznenađenim roditeljima i rekla prvo da je Ninin rođak. Na njihove i dalje podignute obrve oklijevajuće je priznala i da je njen momak...

185

A njemu je priprijetila da će ga zadaviti kad ostanu nasamo. Jedini koji se nije uzrujao u toj gužvi bio je Tu-tu. Veselo je pozdravio Damira sad mnogo stabilnije stojeći na nogama. Ovdje je imao drugu zabavu, jurio je koke po dvorištu. Bio je tri dana kod Nininih staraca. Po danu je dolazio k njima, a nekad bi je pokupio pa bi otišli zajedno u grad. On se vratio u Ljubljanu a ona je još ostala s iznenađenim roditeljima. Prvi put, ko zna od kad pokazali su jadni neku nadu, počeli su se radovati. Izgledalo je da nije sve propalo iako je izgledalo tako. Kad se vratila u Novi Sad nastavili su po starom. Ona je radila, družila se sa Ninom, beba je rasla a on je postao nestrpljiv. Dvadesetak dana nakon povratka od roditelja saopštio joj je da dolazi za vikend. I da nikakve obaveze tad ne preuzima na sebe. U zadnje vrijeme opet je postao “nestrpljiv i opsjednut” kao na svadbi. Pretpostavljala je da je opet nešto naumio. Možda da žive skupa. Da se ona preseli u Sloveniju. Već je znala odgovor na to. Nije dolazilo u obzir. Nije imala više vremena da bi ponovo pogrešila. Ako stvari izmaknu kontroli znala je da mora prekinuti. On je bio zahtjevan, želio je sve detalje da uklopi a to je moglo jako dugo potrajati. Međutim, njega nisu zanimali nikakvi detalji. Odveo ju je u Beograd u šoping centar. Namjeravao je da joj nešto pokloni. Ona se bunila ali je rekao da bude strpljiva. Kad su stali ispred jednog lokala vidjela je da piše “Zlatarna Celje”. Ušli su, pitao je da li joj se nešto sviđa od nakita. Da izabere za poklon. Prodavačici je nešto utiho rekao, spominjući neku unikatnu kolekciju povodom godišnjice rada firme.

186

Žena je otišla iza vrata i donijela kutiju sa unikatnim prstenjem. Bilo je samo nekoliko komada. Pitao je koji joj se dopada. Prstenje je bilo od bijelog i žutog zlata prošaranog raznim nijansama boja, rozom, zelenom, plavom, ljubičastom... Jedan je bio običniji, kao široka burma samo je gore bio ukrašen prozirnim kamenom. Nesigurno ga je pogledala i po njegovom mirnom i ozbiljnom pogledu shvatila da je to vjerenički prsten. Izraz na licu mu je govorio da ne očekuje odbijanje... Morala je svima preko ekrana da pokazuje prsten. Marko ju je pitao je li se “pokazao”... Ako je bio škrt da proda prsten i ode s teniserom na ljetovanje...

********* Idući susret bio je u Ljubljani. Nina i Boris su išli do Nininih, dok još može putovati. Nju su prvo odvezli u Ljubljanu, tu prespavali a ujutro nastavili put. Marko i Jela su isto otišli do njegovog brata, tako da su imali vremena da budu sami. Bila je pet dana, bilo im je predivno. Dva dana pred polazak došli su mu i roditelji. Uklopila se s njima svima kao da ih godinama poznaje. Damir je bio jako sretan. Rekli su joj da je sad sve vidjela i da više nemaju šta da čekaju. Nakon dva mjeseca priprema preselila se k njemu. Zajedno su uredili ostatak njegovog stana. Dobila je napokon porodicu. Pravu. Koja joj se radovala i željela je. Dosta vremena su provodili zajedno. Stalno im je neko dolazio. Djeca od Vesne i Gorana su bili česti gosti. Kući im je kuvala pice, kolače, sve što su htjeli. Djevojčice je učila da kuvaju s njom. Kad bi stigao kući Damir bi zatekao nered po cijeloj kuhinji. Onda bi kolače koje su provaljale ko zna kuda nudile njemu da proba...

187

Djecu, koja su vrijeme provodila na kompjuteru, po raznim sekcijama i rijetko su dolazila djedu i baki, sad nisi mogao da otjeraš kući. Danilo se ‘uvalio’ u sobu namjenjenu bebi i često bi tu prespavao… Posebno bi ga interesovalo da posmatra strica d ok ljubi strinu…

*********

Vasilije je bio na putu kad su se oni vjenčali. Nekoliko mjeseci nakon vjenčanja, u jedno kasno proljetno jutro došao je na svijet. Obradovali su mu se svi kao spasiocu. Usrećio je sve svojim dolaskom, roditelje, djede, bake... Bio je kruna jedne dugo čekane ljubavi... Spas u zadnji čas...

188