NEŽENJE by Ljubav u siframa

Marija Reljan

N E Å½ E NJ E

Ovaj put ste se načekali. Nažalost od mjeseca maja do danas, omelo me je skoro sve što je moglo da me omete, pa i ono što nije. Žao mi je što se odužilo, taman se zalaufam, kad ono... nešto se dogodi pa me udalji od pisanja. Tako stalno, kreni-stani... Kao što sam obećala jednoj Sandri ova priča se zove NEŽENJE. Možda je bolje razumiju oni kojima smisao života izmiče, nisu im jasni znakovi koje im život šalje ili ne mogu da se odluče kojim od ponuđenih puteva treba da krenu... Za koji dan će biti dvije godine kako se družimo. Zahvaljujem Vam na velikoj čitanosti, nadam se da vam vrijeme provedeno uz priče pomaže da se opustite i nasmijete. Možda poslije priče zaključite da "za sve postoji rješenje samo ga treba pronaći".

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 1. Spuštajući se kamenim stepenicama uske uličice koja je vodila prema centru, ugledao ju je nakon dugo vremena. Hodala je u društvu jedne žene. Bile su dosta udaljene, ali njih dvojica su bili na visini, i bio je siguran da je ona. Ukipio se čim ju je opazio. I odmah mu se srce uzlupalo. Nije više ni gledao kuda korača ni slušao šta mu sin priča. Žena pored nje bila je približnih godina kao i ona. Da nije sestra? Ili drugarica? Zastale su na kraju uličice koja se stapala sa Trgom i nešto razgovarale. Samo što nije potrčao prema njoj. Između njih je bila velika gomila ljudi. Njih dvojica s jedne strane Trga, one s druge. Blokirao je. Nije mogao da smisli šta da uradi da bi došao bliže njoj. Možda bi onda primjetila i ona njega. Sad ga se sigurno sjećala od susreta u Opštini. Nije ga valjda zaboravila... Mladen se okrene začuđeno gledajući u oca. Ostao je nekoliko stepenica iza njega da stoji. Izgledao je kao da nema namjeru da se pomjeri. - Ćale? Šta ti je? - Ništa, nešto... razmišljam. - Razmišljaš? Pa odaj razmišljajući. Ajde požuri, vidio sam majku od jedne moje... drugarice. Hoću da joj se javim. Pravi dobre sendviče i kolače. A i kćer joj je dobra... Siniša krenu za njim onako sav u oblacima ne čuvši pola što mu je Mladen rekao. Pokušavao je cijelo vrijeme zadržati pogled na njoj da mu se ne izgubi u gomili. I onda ustanovi da mu sin ide preko Trga baš u njihovom smjeru.… Ma je li moguće…

Dok su se oni uspjeli probiti do njih dvije kroz gužvu, ona je negdje nestala ustanovi razočarano. Druga žena je i dalje stajala na istom mjestu. "Zašto nije mogla sačekati još pola minute? Koji sam ja baksuz!" Gdje li je otišla?" razmišljao je iznervirano. Otišla je ili u neku radnju, ili niz stepenice kroz malu ulicu. Potrčao bi on za njom da je stigne, ali nije smio zbog Mladena. Zafrkavao bi ga zbog toga do kraja života. Fino dotjerana u lijepoj, šarenoj ljetnoj haljini, zgodna, i izgleda vrlo vesela, druga žena im se osmjehnu kad ih je ugledala kako joj prilaze. Visoka oko 160-165 cm, plave poluduge kose, i lijepog, vedrog osmjeha. - Teta Ljiljo dobar dan… - Zdravo Mladene! - pozdravi ga ona ljubazno. Skinula je naočale i stavila ih na glavu. Sa zanimanjem je gledala u Sinišu. On se pitao kako li joj djeluje. Ako vidi samo deset posto onoga što on osjeća misliće da je neki ludak. - Ovo je moj otac Siniša… predstavi ga Mladen. Tata, ovo je gospođa Ljiljana, majka moje drugarice Marijane. - Dobar dan, kako ste? – pružio joj ljubazno ruku. Gorio od nestrpljenja da čuje gdje joj je nestala prijateljica. - Hvala, odlično! – rukovala se s njim. I meni je drago da sam Vas upoznala. Mladena poznajem već dugo. Sin Vam je divan. Šetate malo? - Izveo sam ćaleta ako uspijem da se ogrebem za neke patike – šaljivo joj objasni Mladen. - Ja i Sanja... moja prijateljica (objasni pomislivši da Siniša ne poznaje Sanju – kako se prevarila!), danas bazamo po gradu, subota, pa smo se dale u šoping. Evo sad čekam nju, otišla u banku. Pokušao je da smisli šta dalje da kaže i tako održi konverzaciju.

Ali se bojao da zucne. Ako izvali nešto blesavo i nekontrolisano žena će zaključiti da je otac nezreliji od sina. Ipak se nekako odvaži i progovori. - Hoćete li možda s nama na sok ili kafu dok čekate? Da se malo odmorimo? Mladen me voda već dva sata od radnje do radnje. Da sjednemo na Trg i popijemo nešto? Ni mi ne žurimo. - Hvala vam, to ćemo drugom prilikom. Sad će ona, uzima samo neki izvještaj. Dogovorile smo se s mojim mužem da odemo nešto pogledati pa ne bih da nas on čeka. Ali bi to mogli slijedeći put kad se vidimo. Ili navratite kod nas sa Mladenom. - I meni bi bilo drago da Vi sa ćerkom i mužem dođete k nama. Kad god želite – nudio je ljubazno. Samo što nije rekao "Moraš doći što prije i dovesti nju!". Na žalost, bio je potpuno "izvan sebe" i ništa mu više nije padalo na pamet, nikakva tema niti pitanje kojim bi produžio ćaskanje i tako odugovlačio dok ona ne izađe iz banke. Morali su se pozdraviti s Ljiljom a da nju nije vidio. To ga je jako uzrujalo i potpuno dekoncentrisalo. Pokušao je, zastajući ispred svakog izloga i osvrćući se, da vidi hoće li se ona pojaviti. Ali ih je masa naroda jednostavno progutala i nije uspio. Mladen je u jednoj radnji isprobavao patike, a on se za to vrijeme uspio sabrati i smiriti. Osmijeh mu se vratio na lice jer je napokon otkrio kako će saznati ko je i kako se zove… i je li udata… jer on je opet bio samac. Olivera i on su se razišli. Drugarski, fino. Prije više od osam mjeseci. Bio je toliko srećan i euforičan da je sinu kupio skupe patike ne trepnuvši. I Mladen ga je gledao u čudu kako je bez rječi platio 50% više. Rekao mu je do 80 eura a platio ih 130! Nije znao ni gdje se nalazi, ni kuda hoda, kamoli da primjeti malo skuplje patike. Koliko se samo potresao susrevši je opet nakon više od godinu dana. Tek tada je shvatio da ne može da je zaboravi.

Morao je napokon upoznati i odgonetnuti šta ga to toliko privlači k njoj. Kad su došli kući sin je htio da provjeri šta se dešava. Otac mu je postao vrlo čudan u gradu. Uputili su se nakon kupovine prema autu, ali je Siniša zaboravio gdje ga je ostavio. Mladen se morao popeti na zidić iznad parkinga ne bi li ugledao Mercedesa. Onda je zaboravio da je ulica kojom obično idu zbog radova već tri dana zatvorena, pa su se morali vratiti kroz drugu... - Ćale… - Hmmm... - javi se odsutno dok su na terasi večerali i ćutali. On je mislio samo o njoj. - Ćale… - Hmmm... - opet on. - Ćale… - Nosi se mali! - napokon se probudi i shvati da ga sin zafrkava… Smijali su se obojica. - Šta ti je danas odjednom? Čudan si. Rekao si mi da mogu kupiti patike za 80, maksimum 100 evra a ti si bez rješi iskeširao 130. Ćutao je malo… "Da li da mu kaže? I šta da mu kaže? Nehotice sam zavolio jednu ženu prije dvije godine?" Ipak mu mora reći, jer mu on može pomoći. - Ova Ljilja… ispričaj mi malo kako se poznaješ s njom i njenom kćeri. - Ljilja te interesuje? O, pa udata je… ništa od toga – zafrkavao je oca. I to voli muža, baš žestoko. Imaju kuću kod diskonta, malo poviše. Marijanu poznajem od kada je krenula na fakultet. Nekad zajedno putujemo busom na faks. Stari joj ima servis, radi za stranu firmu. Održava njihove agregate, dobar je majstor.

- Koliko si puta bio kod njih? - Pa... mislim tri puta, nosio sam neke knjige Marijani. - Imaš li povjerenja u nju? Možeš li da je pitaš za Ljiljinu prijateljicu... Sanju... - Sanju? Pališ se na Sanju? Otkud ti znaš Sanju? - čudio se Mladen. - I ti poznaješ Sanju? - sad se prenerazi otac na sinovo pitanje. - Pa znam je… sreli smo se prvi put kod Marijane u kući. A poslije smo se viđali nekoliko puta u gradu. Auuu stari… pališ se na Sanju! Mislim da je bila slobodna kad sam je ja upoznao. Nije bila udata tada, to znam sigurno. - Nije? - sav se uzdrhtao čuvši to. Razvedena? Ima li djecu? - Eee, da li je razvedena to ne znam. Samo znam da nema djecu. - Nema? - začudi se. Mislio je da ima bar dvoje djece. - Pa zašto nisi sačekao danas da je vidiš? - Nisam mogao da nađem razlog da još malo ostanemo s Ljiljom. Bojao sam se da ženi ne bude čudno ako primjeti da se ne želim odvojiti od nje. - Hahaha... pa ti si se prepao! Znaš šta, zovem ja Marijanu. Naći ću neki izgovor pa ću spomenuti Sanju. Objasniću da smo sreli njih dvije u gradu i raspitati se o Sanji. - Budi pristojan i ozbiljan molim te… Nemoj...nemoj reći da pitaš...za mene. Reci... nekog drugog interesuje. - Aaa... to ne može! Marijana će vidjeti da muljam pa mi neće ništa reći. Napravio sam već jedan kiks, ne mogu rizikovati još jedan. Ako ona kaže da nemaš šanse onda ti je to tako i moraš prihvatiti. Ali ako te podrži... Ne brini, diskretna je i pametna.

- Dobro, dobro, “ispovjedi” se Marijani kad već moraš! Nerviralo ga je što ovisi o dvoje balavaca. Pitao se bi li bilo bolje da se on sam javi Ljilji i tako dođe do nje. - Pa kad si je ti vidio, i gdje, pa ti se svidjela? - Na parkingu diskonta… ali prije više od dvije godine, onda sam je još jednom sreo u Opštini. I to je sve. - Aaaa! Zato ništa nisi smio… tada si još bio sa Oliverom… Dobro ajde, da vidimo možemo li se dočepati Sanjice… a možda bi se mogao i ja dočepati Marijanice... ali je tvrd orah. Drži me u frendli zoni i neće da me malo ohrabri. Kaže njoj je suđen smotani a ja sam vjetropir. - Oho, mala te poznaje ko svoj džep! Kako mi to nisi rekao do sada smijao se Siniša sinovim ljubavnim problemima. Poslije večere pili su pivo, gledali utakmicu i razmišljali o dvjema ženama. Nije mogao da se koncentriše na utakmicu. Misli su mu stalno bile uz nju. Sjetio se susreta na parkingu prije skoro dvije ipo godine...

********* Bio je početak maja i početak gužvi. Već je bilo vruće kao da je ljeto. Gledao je oko sebe rezignirano. Nigdje parkinga za lijek. Gužva pred diskontom je bila taj dan ogromna. I domaći i turisti su se tiskali na sve strane, a on još vozi velikog Mercedesa. Sjedio je i čekao da se neko isparkira. Na neka manja parkirna mjesta nije mogao ni da stane. Posmatrajući okolo ugledao je crnku, zgodnu, okretnu, u safari suknji i tamnoplavoj pripijenoj majici. Oko četrdeset godina. Išla je žustro do kola. Jugić. I to ga je parkirala na mjesto gdje je mogao stati kamion. Visoka oko 165 santimetara, gracioznog hoda. Njihala je kukovima blago ali je to djelovalo primamljivo i ženstveno, iako je žurila.

Kosa joj je bila ravna, do ramena, i sa šiškama preko čela. Vitka, ali ne mršava, nekako mu se činila vatrena, oštra, živa. Iako je bila ozbiljna izgledalo mu je da je to samo maska. Umio je da procjeni ženu. Dok se osvrtala lijevo i desno pazeći na aute, vidio je da je ljepuškasta, malo se mrštila iznervirana gužvom. Otišla je do kola, i taman se ponadao da ide, kad ona samo ostavi kesu nagnuvši se preko gepeka da je spusti na zadnje sjedište (pa je malo virio u nju "otpozadi") i opet se vrati prema diskontu. Ispred vrata je stala s nekom starijom ženom pa je i njenu torbu odnijela u Jugića. Onda je ušla u diskont. I on je poslije nekoliko minuta uspio parkirati... Sreo ju je opet kad je htio krenuti. Isparkiravala je natrpanog Jugića, njih četvoro se natiskalo unutra. Skoro se vukao po cesti od težine. E sad se trebalo izvući iz te gužve. U jednom trenutku nastala je blokada jer se nisu mogli mimoići ovi što su pristizali s njima koji su odlazili. Ni ona nije od njih mogla da se vrati unazad na parking mjesto, nego je stajala baš na krivini čekajući da se gužva ispred raščisti. On je polako stao iza nje. Onda je jedan pametnjaković odlučio da se pokuša provući s njihove desne strane. Ona je morala da se vrati unazad da bi njemu napravila prostora. Vraćajući se u rikverc ukoso, previše se primakla prostoru gdje su stajala kolica za kupovinu. Prije nego što je stala udarila je blago lijevim žmigavcem u ogradu. Čula je vjerovatno da se nešto dogodilo pa je izašla da pogleda. Sagnula se da vidi štetu, i zavrtjela glavom videći šta je uradila. Osvrnula se oko sebe gledajući gužvu a onda je pogledala i njega što je stajao iza nje. Klimnuo joj je glavom umirujuće. “Sve je u redu, žmigavac vam i dalje radi” rekao je instiktivno da bi je umirio. Pitao se je li ga čula. Pogledala ga je rezignirano, slegla ramenima i raširila ruke. Nagnula se prema saputnicima nešto im govoreći. Suknju je imala skoro do poda. Nije vidio da ima šlic sa strane dok nije ponovo sjela u kola.

Skupila je suknju prema naprijed da je valjda ne zgužva, a njemu pred očima, kroz šlic, sijevnu njena gola noga do polovine butine. To mu je izmamilo veseo i nestašan osmjeh. Grudi je imala solidnu trojku B, po njegovoj iskusnoj procjeni, lijep struk, nije bila visoka, niti sitna. Onako, srednje građe. Zaključio je da su joj noge, inteligentno i prijatno lice najbolji aduti. Držala je i dalje rukom vrata otvorena i lijevu nogu na asfaltu jer su oni izgleda imali u autu konsultacije šta da radi. Dotle je on sa širokim osmjehom uživao u prizoru. Pitao se ko je i kako je do sada nije sreo u gradu? Na Jugiću su bile tablice sa njihovim oznakama, po tome je ispadalo da je mještanka. Napokon su krenuli. Vozio je za njom, i morao priznati da se odlično snalazi. Shvatio je da je ipak dobra i srčana vozačica. Izlazak s parkinga, prestrojavanje, kružni tok, semafor, sve je obavila odlično. Prateći je tako, zamalo da on ode za njom umjesto da se prestroji desno i isključi. Bi mu žao što se rastaju. Najradije bi nastavio voziti da vidi kuda će. Ali mu se činilo da je ona često pogledavala u retrovizor. Da se ne naljuti što je slijedi. Vidio je i na parkingu da ga je dva, tri puta odmjerila. Zapamtio joj je registraciju. Zanimljiva žena koja izvana izgleda ozbiljno a kakva je iznutra? Nekako svoja, zanimljiva. Kad je podigla ruke rezignirano u vazduh vidio je da na rukama nije imala burmu. Je li moguće da je slobodna? Nisu se sreli dugo nakon toga. Ponekad je mislio na nju. Ali imao je ženu sa kojom je izlazio. Bili su u vezi, doduše slobodnijoj, skoro sedam godina. Ponekad mu je smetalo što je pristao na to kao da mu je dvadeset, trideset godina. A opet, zbog sina, možda je bilo bolje tako nego da se ženi. Drugi susret se odigrao u zgradi Opštine. Stigla su im neka suluda Rješenja o porezu pa je išao vidjeti šta se to dogodilo.

Šalter sala u zgradi Opštine je bila puna nezadovoljnih ljudi. Pričao je s prijateljem s kojim je došao i šarajući pogledom po sali ugledao ju je u četvrtom redu. Vidio je prvo s leđa, ali je odmah bio siguran da je ona. Srce mu je reklo. Rukom je nekoliko puta prošla kroz kosu, vjerovatno od nervoze a povremeno je koristila fasciklu kao lepezu, hladeći se s njom. Taj dan je obukla usku džins suknju do koljena i laganu šarenu košulju s malim rukavima. Obula je baletanke na bosu nogu. Osjetio je da će mu srce iskočiti vidjevši je. “Čekaj šta te spopalo... kud si krenuo!" ukorio je sebe. Ali nije skidao pogled s nje. On je bio u šestom redu. Pogledavala je u sat na zidu, pa u telefon, cupkala s noge na nogu jer se red sporo pomjerao… Nestrpljivo je čekao hoće li ga više ugledati. I kako će reagovati kad ga vidi? Hoće li ga prepoznati. Mjerio ju je ne mogavši se suzdržati, skoro nekulturno piljeći da zapamti svaki detalj na njoj. Bila je vitka sa lijepim strukom i lijepim gležnjevima…Možda joj je Jugić na parkingu pred zgradom… Desetak minuta poslije njegovog dolaska prišla joj je jedna žena. Kad se okrenula prema njoj, gledala u pravcu gdje je on stajao. Prelazila je pogledom po dugačkim redovima napokon "snimivši" i njega. Samo što nije poskočio i viknuo "Tu sam! Tu sam, vidi me! "Bože čovječe skroz si prolupao!" pomislio je tad cokćući jezikom sam na sebe. "Nije te ni primjetila!" A onda joj se pogled nekog maglovitog prepoznavanja ipak vratio na njega. Podigla je malo obrve na njegov osmjeh i klimanje glavom. On se sav stresao ko da ga je struja udarila od sreće što ga je vidjela. Klimnula je i ona njemu nesigurno. Mogao bi se zakleti da joj je neprijatno i da je pocrvenila. Sklonila je pogled s njega i nastavila da priča sa mršavijom ženom. Bile su otprilike istih godina. Ova je nakon dva minuta opet otišla a ona je ostala u redu stajati.

Opet je čekao da ga pogleda. Nikako da se smiluje. Ali ipak je na kraju popustila i bacila jedan brzinski pogled na njega, iznenadivši se vidljivo kad je shvatila da i on gleda u nju. - Idem da se javim jednoj poznanici – već je krenuo dok je to govorio iznenadivši prijatelja. Sa pritiskom ko zna kolikim, blago zapuvan, bez ideje šta da joj kaže probio se do nje. - Dobar dan, kako ste? Diskont – Jugić – gužva - žmigavac… Ona na to digne obrve ali se brzo pribere. - Mercedes – lađa – tanker... zbog koje sam se unervozila i udarila u ogradu. Čim sam vidjela kako ste se priljepili uz mene, pitala sam se koliko vam košta far. Vjerovatno kao dva moja Jugića. Jel' moguće da nisu imali veći primjerak Mercedesa da Vam prodaju? Duži nisam vidjela. I još ste se deset minuta vozili iza mene, kao da me jurite… On se na ovo slatko nasmijao. Presrećan što ga se sjetila. Odahnuo je shvativši da ga izgleda ne namjerava klepiti torbom nasred opštinske šalter sale. - Jeste, prilično je dugačak. Za naše ulice izgleda veći nego što jeste. Slučajno sam i ja išao u istom smjeru. Stanujem preko mosta. Je li Vaš Jugić dobro? - uspio je nekako da održi konverzaciju. Klimnula je glavom bez riječi. A onda ga je pogledala pomalo nesigurno razgoračenih očiju. Vjerovatno ju je gledao ko zna kako, čim je onako pocrvenila. I pitala se šta hoće od nje. Natjerao je sebe da bude fin i da se povuče. Da žena ne pomisli da je navalentan. - Drago mi je da je Vaš Jugić dobro. I da ste Vi dobro. Oprostite, nisam se sjetio ni predstaviti. Ja sam Siniša. Siniša Sekulić.

Steglo ga je u grlu pa se skoro zakašljao. "O šta me spopalo s ovom ženom..." mislio je u sebi. - Sanja… Sanja... - nesigurno je ponovila očito ne želeći da mu kaže prezime. Morao se pomiriti s tim i ne navaljivati. Valjda će se opet sresti. - Drago mi je da sam Vas vidio... Sanja – kad je izgovorio njeno ime skoro da je zvučalo erotski. Opazila je i ona ton s kojim je izgovorio njeno ime pa se skoro štrecnula. - Takođe... - rekla je nesigurno i neuvjerljivo. - Valjda ćemo dočekati da dođemo na red danas. - Vi teško. Stali ste u red koji se za sat vremena jedva pomjerio. Ja sam za sad četvrta, pa ću se valjda za sat ipo uspjeti probiti do šaltera. - Stvarno? Možda je bolje da dođem ujutro… U sebi je pomislio da mu je možda najbolje da bježi. U kakvom je stanju, još će početi u Opštini da pleše paunov ples i da se šepuri pred njom… Sjetio se da je došao s prijateljem. Mora se s njim dogovoriti hoće li dalje čekati. "Ali, ako odem ne mogu je vidjeti kad bude gotova..." Opraštajući se dotaknuo je nježno rukom njenu nadlakticu, prije nego je uspio sprečiti sebe u tome... Nije se trgnula na njegov dodir. Mirno je to prihvatila klimajući mu glavom za pozdrav. Nježna koža i toplina njene ruke uz njegovu ga je bacala u trans. Želio je da je miluje cijelu. Oči su im još nekoliko trenutaka ostale zalijepljene. Njene su nesigurno pitale šta je ovo a njegove su je nježno gledale govoreći da mu se sviđa. Sanja…Sanja… pitao se kako ide ona pjesma "brodovi plove, da li se ijedan zove Sanja…" Ona je njegov auto nazvala tankerom i lađom. A ovo što ga je spopalo govorilo je da bi izgleda htio da svojim brodom uplovi u njenu luku… Hmmm… vrtio je glavom….

Istezao je vrat po opšinskom parkingu i okolnim ulicama, ne bi li ugledao Jugića… Rastrešeno je jedva pratio šta mu prijatelj priča. Obojica su odustala od čekanja i krenula kući. Možda bi on ostao i dalje, barem dok ona ne dođe na red. Ali mu prijatelj nije bio raspoložen da provedu vrijeme ispred šaltera, rizikujući da ih izbace na kraju radnog vremena. Pa da odu neobavljenog posla nakon tri časa stajanja u redu. Nažalost, papire je držala u fascikli pa nije mogao da virne koje je prezime na papirima. A možda bi pročitao i adresu. Trebao je malo gurnuti da joj papiri ispadnu na pod. Mada bi ona vjerovatno tada počela vrištati da je napada (i ovako je izgledala kao da se spremna vrištati čim joj je prišao) pa bi ga Obezbjeđenje izbacili naglavačke kroz vrata... Nije imala burmu, sad je bio siguran, imala je oko 40-42 godine. Ali je bila ozbiljna i slatka. Da nije bila toliko ozbiljna mogli su bolje da se upoznaju. Nije htjela da flertuje barem malo. A i on je bio još u vezi. Iako su se i on i Olivera već zasitili takvog odnosa. Nije bilo nikakvog napretka, postalo mu je naporno živjeti na dvije strane. Išao je kod nje u stan, pa kući sinu... Taj dan je shvatio da je nije zaboravio. I nadao se ponovnom susretu. Pitao je sam sebe "šta ćeš uraditi treći put kad je vidiš"? Ali prošla je više od godinu dana dok je nije danas sreo u gradu. Izgleda da je za njih vrijedilo ono "treća sreća". Nikada mu se nije dogodilo da svaki novi susret sa istom ženom donese još veću čežnju za njom. I to u razmaku od dvije ipo godine... Ovaj put će stvar istjerati do kraja. Gorio je od nestrpljenja da je vidi, da razgovara s njom, da...hmm... svašta je još želio.

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 2. Mladen je sad imao razlog da zove Marijanu. Ali je ipak nekoliko dana skupljao hrabrost da to učini. Dva, tri puta je pokušao ne bi li je odobrovoljio da poprave odnose, ali mu nije uspjelo. Već se pitao je li trajno izgubio šansu kod nje. Posljednji put su se čuli prije više od dvadeset dana. Jedno jutro ipak skupi hrabrost. - Alo Marijana, gdje si? Šta ima kod tebe? Kako si? - Dobro sam, dobro. A ti? Nisi se dugo javio. - Nisi se ni ti mene sjetila. Mogla si i ti mene nazvati da vidiš patim li. - I? Patiš li? A zbog čega patiš? Da nije zbog nedostatka djevojaka? spustila mu je šaljivo. - Patim... znaš ti zbog čega. - I zato me zoveš? Što patiš ili imaš neki konkretniji razlog? - Pa zovem te navodno zbog sutrašnjeg koncerta. Jesi li čula ima li još karata u prodaji? A u stvari te zovem zato što patim. - Hmm... - čuo je da se smijulji na njegovu zafrkanciju. Nije vjerovala da misli na nju već mjesecima. - Ideš li ti možda na koncert? Došao mi jedan drug, htio bi da ga vodim, ako znaš nekoga da ima kartu viška... Radi li ona tvoja prijateljica još u knjižari? Prodaju li karte? - Provjeriću s njom pa ću te zvati. - Ima još nešto karata. Hoćeš dvije? - odgovorila mu je nakon pola sata. - Ideš li i ti? Ako hoćeš da ideš s nama…

- Odustala sam jer me majka tjera da povedem brata. Mislila sam ići sa drugaricama. - OK, neka ide i on. Znači, ako ima četiri karte. Ja ću platiti. - Javiću ti. Javila se nakon dva sata i rekla da je sređeno. I da će se naći u gradu sat vremena prije koncerta. - Dođite ranije da odemo na piće i picu – predložio je. - Nešto si naumio vjetropire? Da nećeš ponovo da mi daješ nemoralne ponude? - Nemoralne? Šta je tu loše ako sam te pitao da mi budeš djevojka? - Tu nema ništa loše. Drugi dio priče je bio loš. Nudio si izbor da budem "povremena djevojka", "stalna, pa dok traje" ili da budemo "prijatelji s povlasticama". Za sve ponuđeno i dalje je odgovor negativan. - Popraviću to. To je bila ponuda samo za početak, kasnije ako bi htjela.. - Popravićeš? Samo ako ti ja dozvolim... A to ionako neće biti uskoro. - Neće? Pa kad ćeš se odobrovoljiti? - Vidjećemo hoću li se odobrovoljiti – naglasila je ono "hoću". - Marijanice... molio je. Ćutala je na to. Pozdravili su se. Obradovao se novoj mogućnosti. Nije mu bilo pravo što mu je otvoreno rekla da su samo prijatelji, nije mu palo na pamet da bi uopšte mogao dobiti takav odgovor. Nikad nije prilazio djevojci ako nije već dobio sigurne signale od nje da je zainteresovana. Otac ga je učio da polako i oprezno prilazi ženi i ne obećava što ne može ispuniti. Njoj bi ponudio više da je znao da to želi.Vidio ju je nekoliko puta u busu na putu za faks i pitao se ko je ona.

Preko prijatelja je uspio da je upozna. Djevojka sa repom što se lijepo smije mu se uselila u misli. Sretali su se nekoliko puta u gradu, pričali, nosio joj je neke knjige kući. Na jednom rođendanu u kafiću napokon su bili nasamo. To je bila prva prava prilika da je startuje. Saslušala ga je i gledala dosta ozbiljno. Nije puno govorila, više je slušala njega. Kad je čula ponudu samo se nekako srdito osmjehnula i rekla da je on za nju prijatelj, i da ne može biti ništa između njih. Ostao je zatečen. Po njenim pogledima, koje mu je slala, bio je siguran da joj se dopada. Ali je to zanijekala. Poslije je shvatio da joj se nije svidjela "ponuda" i da ga je zato "gurnula" u frendli zonu. *********** Marijana je bila nervozna i pomalo zabrinuta zbog susreta. Čestitala je sebi što ga je prvi put odbila kao pametna i ozbiljna djevojka. Ali se bojala da ne bi opet inzistirao. A sviđao joj se. Imao je u sebi nešto naivno i djetinje a opet je bio muškarac. Polukovrđava kosa skoro mu je pokrivala oči. Istaknutije jagodice na licu i lijepe poluotovorene usne sa krupnim i toplim crnim očima izgledale su najljepše kad bi se smijao. Zato se voljela šaliti s njim. I zato je on krivo shvatio da je slobodnija djevojka i ponudio joj ono što nije željela. Šta li je sad smislio? Zato je povela brata. Izmislila je da mora voditi Nenada da se osigura. Nije htjela da idu na picu nego su samo popili sok i pojeli kolač prije koncerta. Inzistirala je da plati ona. Vidjela je da želi nešto da je pita. - Marijana… mogu li nešto da ti kažem... Ustvari, nešto me zanima... - Šta? - oprezno ga je pogledala. - Zašto si se uplašila? - Nisam, nego sam sumnjičava. - Prema meni?

- Prema tvojim “mladalačkim idejama”. - Nisam htio ništa za sebe da izvučem… Interesuje me Sanja. Jednom mom... poznaniku se sviđa. Pita je li slobodna? - Sanja? Mamina prijateljica? Otkud to? Pa kome se sviđa? - Mom starom – osmjehnuo se šeretski. "Snimio" je prije više od dvije godine, nedavno je opet sreo… a sad je slobodan… - Nema ti od toga ništa. Ona neće da se udaje. - Znači, slobodna je? - Slobodna jeste, bila je kao jako mlada udata, to se loše završilo, vratila se roditeljima… Sad živi s bratom u kući. - Nema nikog? Ima li djecu? - Ma nema momka, rekla sam ti. Nema ni djecu. - Bili mi dala njen broj… Da stari ima, ako krene da je bari… - Pa hoću, samo nemoj da kaže da je dobio od mene. Nisam znala da ti stari traži ženu. Čudno je to. I sin i otac u lovu – zafrkavala ga je. Evo ti broj i adresa, za svaki slučaj. - Bi li pomogla ako treba? - Pa... ako ti je stari ozbiljan u vezi nje. Nemoj samo da je vjetropir kao ti. Mada... čim u ovim godinama opet traži ženu… - Ne brini nije kao ja, ozbiljan je. Znaš da je bio s Oliverom. Ona je moderna žena, imala je svoj stan, svoj posao, nije željela da živi s nekim ni da se brine o kuvanju, spremanju, pa su izlazili samo. Možda bi pristala da živi sa starim da nisam i ja bio u kući. - Šta bi joj ti smetao? Izgleda da njega privlače emancipovane žene. - Pa mene je dobio iz takve veze…

- Ipak si ispao jako dobro – utješi ga znajući da mu se majka već dva puta udavala i razvodila, a da je njega od godinu dana dala ocu. Pa su ga odgojili djed i baba. - Jesam? Stalno me kritikuješ – upita začuđeno. - Pazim da se ne pokvariš – odgovori mu šeretski. Na to mu srećan osmjeh zasja na usnama. Možda nije nezainteresovana kao što izgleda? Pažljivo je posmatrao i osmjehivao se. Osmjehivala se i ona njemu. S njom je nekako bilo lako pričati. Bila je pametna, iskrena i pažljiva. Uvijek bi mu pošteno rekla šta misli kad bi je nešto pitao. Osjećao je po njenim odgovorima da govori ono što misli. Nije morao da je zabavlja, da bude na silu duhovit. Zafrkavali bi se i šalili, ali je sve nekako prirodno teklo. Zato je poželio da je bolje upozna. A nakon nekoliko takvih razgovora iznenađeno je zaključio da ga jako privlači jer nije mogao prestati misliti o njoj. I da bi želio da su u ljubavnoj vezi. Ovaj razgovor mu je vratio vedrinu i nadu da može popraviti stanje u koje su zapali nakon njenog odbijanja. Otišli su na koncert, pjevali, zviždali, plesali, glupirali se. Bila je dobra prema njemu, nije više bila hladna i distancirana. Pomažući ocu oko Sanje možda će uspjeti da pomogne i njima da nastave dalje. Siniša ga je nestrpljivo čekao da mu u dva ujutro “izrecitira” šta je saznao. - Bojim se ćale da te moram razočarati. Nije zainteresovana za veze, odustala je od toga. Nema djecu, bila je kao mlada udata dvije, tri godine, nekoliko godina je njegovala roditelje a sad u kući živi s bratovom porodicom. I ima 45 godina kao i Ljilja, Marijanina mama. - Hmmm... izgleda mlađe. Bojao sam se da nisam previše stariji od nje. - Možda što si zatreskan u nju, pa ti je savršena – zafrkavao ga je. Morao je istrpiti sinovo zezanje na njegov račun. Ona je bila važnija.

- Doduše, zgodna je s obzirom na godine. Ima istu figure kao da je djevojka. Nije se nadebljala nije se zbabosala… I Marijana stara je zgodna. Obe se dobro drže. Ali ni ti nisi puno ostario. Samo si dobio zrelost i nekoliko sjedih. Nemaš sala, zgodan si, neke moje drugarice su tražile tvoj broj – nije ga štedio sin. - Vi ste svi obična razmažena balavurdija – mrmljao je neraspoloženo. Nije željela vezu. I njemu se tako činilo jer je u dosadašnjim susretima bila jako rezervisana. - Ali ima i dobrih vjesti… - Kojih? - poradova se. - Marijanica me je pohvalila da sam dobro ispao. Iako tvrdi da sam vjetropir. I, izvoli – pružio mu je papir – ovo ti je broj i adresa tvoje Sanjice. I spremna je da ti pomogne ako odlučiš da je upecaš. - Stvarno? - Marijana je opasna ozbiljna cura – zafrkavao se na njen račun. - Ne pokušavaj ništa s njom! Hoćeš da meni upropastiš šansu kod Sanje? - Pokušao sam ja već ranije ćale, ali me odbila. A znam da joj se sviđam. - Opa… - zapanji se Siniša. Marijana nije djevojka za ostavljanje. Ako je voliš onda se ženiš. - Pa šta bi nam falilo? Doduše, ne bi odmah sutra, ali za tri, četiri godine… - iznenadi ga sin tim odgovorom. - Dobro, onda svako ganja svoju. I pomažemo jedan drugom. Sin mu pruži ruku i rukuju se sklopivši dogovor. Onda baci ocu kuhinjsku krpu na glavu i reče da ide spavati. Siniša je do pet ujutro buljeći u plafon razmišljao o onome što je čuo. Važući sve, zaključio je da bi oni bili odličan par. I da može početi da je ganja...

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 3. - Dobar dan gospođo! - javi joj se veselo "Romeo" iz Vodovoda kad je ona pogledala preko balkona da vidi ko zvoni na kapiji. Tako je zvala simpatičnog momka koji im je jednom mjesečno dolazio popisivati stanje vodomjera. A usput, izgleda da je volio zrele žene od 40, 50 godina. - Evo sad ću ja sići! – zacvrkuta mu Ljilja odozgo dok je on samo blenuo u nju odozdo. Svaki mjesec su imali isti ritual. Spustila se stepenicama sa prvog sprata, on je već ušao u dvorište, podigao poklopac i kleknuo, naginjući se nad otvorenom šahtom. Rupa je bila dubok sedamdesetak santimetara pa je izgledalo kao da će se nasaditi na glavu dok je pokušavao da vidi šta piše na malom brojčaniku. Ona mu za to vrijeme odmjeri mršavo slatko dupence u sebi se nasmijavši. E da je vidi muž… Izvukao je napokon glavu i susreo se sa njenim golim koljenima. A onda je krenuo da blinka očima zbunjeno i da je gleda blago telećim pogledom. Ona mu se osmjehivala nestašno sa visine. - Jel' gotovo… majstore? - Je…jeste… gospođo… - nekako je jadnik promucao. - I sve je u redu? - Aha... - tupo je zurio odmjeravajući je u slatkoj haljinici. Veselo se smijala u sebi… Njen muž je jednom sa balkona pratio ritual koji su imali ona i Romeo. Ona je pogledala u Romeovo dupence a onda u muža namigujući mu i pokazujući kao da će uštinuti momka za guzu. Muž je podignutih obrva posmatrao njen nestašluk.

Poslije je sarkastično pitao hoće li da se balavac nasadi na glavu zbog njenih osmjeha. Pa da on bude kriv što je njegova žena ometala radnika Vodovoda u "vršenju službene dužnosti"... "E pa to zahvali mami. Svaki put kad se sjetim nje, postanem blagonaklona i ovom jadniku udjelim osmjeh. To mi popravi dan. Pomislim kako bi tvoja majka reagovala da vidi ovo i usta mi se automatski razvuku od uva do uva" odgovorila mu je slatko. "A namigni i ti pekarki, ne branim ti." Željko je samo vrtio glavom na ženine igrarije. - Onda vidimo se ponovo za mjesec dana majstore. Je li tako? – zakaže mu "sastanak" i trepnu slatko na vodovodžiju kad su došli do kapije. I on se jadnik uspije poluosmjehnuti i klimnuti glavom da će doći ali tek kad mu je zatvorila vrata ispred nosa...

********* Marijana se vratila iz grada pa su zajedno kao dvije drugarice, majka i ćerka pile kafu i pričale o raznim temama pripremajući ručak. Sjetila se da joj treba reći šta je čula od Mladena. - Mama...imam ti nešto reći. Čini mi se da tata od jednog momka... mog druga (zamalo reče od momka koji mi se sviđa), trza na tetu Sanju... - Ajde? Koji je to po redu? Kad bi barem od toga bilo neke koristi… Onda se sjeti svog "vodovodžije". Nakon što joj ta misao dopre do mozga krene da se slatko smije. Da nije danas "Dan obožavanja zrelih žena"? - Misliš matorih? - ispravi je kćer. - Ne budi bezobrazna. Ja sam u najboljim godinama. Otac ti je mator...

- Ko je sad tebe spopadao? - Ma ko će me spopadati! Samo mi onaj iz Vodovoda zamalo nije upao u šahtu kad sam se pojavila u haljini iznad koljena pred njim - pohvali se kćeri. Ne znam kako bi ti rekla ocu da jadnika treba izvući iz šahte… a pitanje i bi li ga htio izvaditi ili bi ga još zabetonirao dolje. Dojadilo mu je naše jednomjesečno ofiranje. - Pa to je nepravda! Mene kad vidi ko da sam betonski stub! Umjesto da se kreten udvara meni on pošizi kad vidi tebe! Pa vi matore imate više udvarača od nas! - žalosno je konstatovala. - Šta ćeš ćeri... ni babe nisu ono što su bile... Prije su voljeli "orginalno zapakovane", a danas svi traže potpuno formirane i u radu. Neće niko da se muči s obukom. - Šta je ovo! Sve poludjelo! Svaki matorac ima bolji ljubavni život od mene. Evo sad i Siniša juri Sanju! Pa šta vi to imate?! A od cijelog mog društva samo su dvoje u nekoj stabilnoj vezi! Ako se ovako nastavi neću ništa upecati – žalosno je zaključila iskalivši se na jadnoj šargarepi. - Ma oćeš, oćeš, srećo mamina! Ti si na mene, voliš smotane. I ja sam sredila tvog oca, svidio mi se onako smotan. - Tata je bio smotan? - Oprezan, isprepadan i nafilan od majke pričama da se čuva da ga neka oštrokondža ne sredi. Njega pametnog i lijepog, sreću materinu i pametnicu.... A dvije takozvane drugarice koje je njegova majka jako cjenila su bile dvije opasnice premazane svim mastima. A njega je baba učila da njima vjeruje. - Hahaha... baba ni njemu ni stricu nije dala disati. Zato je stric pobjegao u inostranstvo, hahaha... - Nijedna joj nije bila po volji. Osim one pekarove kćeri.

A vidiš kakva je ona danas. Da ju je tata dobio život bi mu bio pakao. Pa sam ja morala da ga spasim... - A koga ću ja da spasim mama? - Pa okreni se oko sebe! Ajde da zajedno analiziramo, tako je i moja majka radila sa mnom. Ima li sada ko ti se sviđa, momci sa fakulteta, komšije, i ostale koje upoznaš. - Da analiziramo? Kako da analiziramo? - Da ja tebi kažem moju ocjenu, a ti meni svoju i razloge. - A tata? - Tata ne vidi dalje od nosa. Njemu za tebe nijedan nije dobar. Svaki dan se sve više pretvara u svoju dragu majku. A pitaj i babu čisto da znaš da ono što ti ona preporuči strogo izbjegavaš. Marijana... ko ti je rekao da se Sanja sviđa... kako se ono zove... - Siniša... zove se Siniša. Pa Mladen mi je sam to rekao. Znaš Mladena? Siniša je njegov otac. On je taj... udvarač. Mladen se raspitivao kod mene i tako sam saznala da se Sanja sviđa njegovom starom. - Mladenov otac?! Njemu je zapala za oko? Hmm... vidjela sam ga. I to baš prije nekoliko dana. Koja slučajnost. A možda i nije slučajnost. Markantan i zgodan tip za svoje godine. A koliko godina ima? - Mislim pedeset i koju, ne znam baš. Ali je fin čovjek. Radi u Vodovodu. - U Vodovodu?! Ma nemoj mi reći! Pa obe ćemo imati švalera iz Vodovoda! Vidi ti te vodovodžije! Dobro je tvoj otac rekao da prodaju vodu ali da su pametni pa je ne piju. Pa kad je iz Vodovoda probaću da je nagovorim da se umilostivi. Ali nisam baš sigurna.

- Mama...bilo bi joj dobro. Obojica su odrasli bez žene. Znaš da je Mladenu majka otišla dok je bio mali. Otac je imao "djevojku" do prošle godine, a prije nje isto jednu dužu vezu. Inače sam čula da je fin i druželjubiv. - Ti to navijaš da je on startuje? - Pa nekako mi se čini da je ovo dobra prilika i da su se našli. Da bi mogli biti odličan par. "Kao i ja i Mladen" pomisli u sebi. - Hmm... reći ću joj... - Mama, a da joj ništa ne govoriš nego da je ja, ili zajedno, povedemo da "slučajno" sretne Sinišu? - Naljutiće se ako sazna da je bilo dogovoreno. Znaš da svaki put poludi kad joj ponudim nekog "mladoženju". Pusti da je polako pripremim. Pa onda je možeš odvesti da se "slučajno" sretnu. - Mama... opasna si igračica! Valjda ćeš i meni pomoći da nešto upecam. - Ih, srećo majkina! Nema šta mama za tebe ne bi učinila – poljubi svoju miljenicu u mirisnu kosu. Ti samo upri prstom pa ću ja "smisliti" strategiju da mi njega sredimo. - Stvarno? Ti nisi normalna! Ti ćeš mi upecati momka?! Na kakve sam ja grane spala kad mi majka traži momka. Uh! Svi će mi se smijati. - Ozbiljno ti kažem! Pa nećemo nikom reći da sam ti pomogla. A da ti to nemaš već nekog u planu – oprezno je ispitivala Ljilja. - Ma neee... (nije još htjela da prizna majci) ali je vrijeme više da nešto upecam. Ajde, ja ću ti reći ko mi se sve "upucava" a ti ćeš mi reći valjaju li. Imam ih sve u telefonu. - U telefonu? Blago vama! Da su moji mogli stati u telefon...

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 4. Dva dana nakon toga njih dvojica su čekali u zasjedi ne bi li sreli Sanju. Mladenova ideja. Ali on se nije usprotivio kad mu je to predložio. Sad mu je djelovalo smješno i očajno. Stoje iza ćoška svako malo se nadvirujući jedan pa drugi hoće li ona naići iz druge ulice. - Ajde, idemo kući. Nema ništa od toga – razumno i namršteno je zaključio Siniša jer je već prošlo dosta vremena od kad se trebala pojaviti. - Ama strpi se malo, mora ovuda proći, nekoliko puta sam je sreo u isto vrijeme da ide. Vraćajući se kući s posla spusti se ovuda niz ulicu. Taj dan baš kao da je odlučila da ne prođe tuda. Ipak im se čekanje isplatilo. Kasnila je više od pola časa. - Eno je! Vidiš kako žuri! - Pa šta ćemo sad? Iskočiti pred nju ovako iznerviranu?! Ionako me gleda ko da sam pohotni napaljeni manijak! - Ajde ne boj se! Ti ćuti, ja ću pričati – i povuče oca da krenu pred nju. Žustro je hodala iznervirana današnjim danom. A šlag na tortu je bio snajin poziv. Pitala je zašto kasni na ručak i kad misli doći. (Nije važno što kasni na ručak, nego da dođe kući da bi s njom išla u grad u kupovinu. Jer trebao je neko platiti ono što je namjeravala kupiti.) Ulica kojom je žurila bila je skoro prazna. Već su svi koji su radili do četiri otišli kući. U susret su joj dolazila dva muškarca. Prepoznala je Mladena, Marijaninog druga. Išao je prema njoj vedro joj mašući rukom. I ovaj stariji, do njega, bio joj je poznat odnekuda...

- Dobar dan Sanja, kako ste? - zagrli je Mladen kad joj je prišao. - Zdravo dušo! - uzvrati mu nježno. Kako si mi ti? Srce je boljelo kad je čula od Ljilje da ga je majka ostavila ocu i da je jadnik tako odrastao. - Dobro sam, vidio sam Vas, pa da se javim. - Idem s posla nešto kasnije danas, a ti? Sve je izgledalo normalno dok su pričali. Ali ju je iz neobjašnjivog razloga zbunjivao čovjek koji je bio sa Mladenom. Gledao ju je intenzivno i bila je sigurna da ga poznaje ali nikako da se sjeti odakle. I zašto je pocrvenila od njegova pogleda? A onda joj pred oči iskoči veliki Mercedes... - Da ne zaboravim... - pričao je dalje Mladen - ovaj dasa do mene je moj... - Juuu! – otegnu odjednom zaprepašteno ko da je vidila Hjua Hefnera, pokojnog vlasnika Plejboja. Pa ja njega poznajem Mladene! - izleti joj nekontrolisano. Zapanji se sama od svojih riječi. Ma je li moguće da je to izgovorila naglas?! - Drago mi je da ste me se sjetili... mada sam razočaran što Vam je trebalo toliko vremena. Ja Vas nisam zaboravio – sad je on bio na redu da priča bez kontrole. Mladen je gledao u jedno pa u drugo. Oni su potpuno zaboravili na njega.. - Vi se poznajete? - glumio je dalje gledajući sa zanimanjem u njih dvoje prilično izbezumljenih. - Mladen je moj sin – doda on tiše plašeći se kako će ona to prihvatiti. Imam sina – trabunjao je kao da ni sam nije siguran u tu činjenicu. Ali ženu nemam... ne... ne postoji nijedna žena... – ispali nepovezano.

Sanja ga je oprezno pogledala. Koliko se sjećala iz Ljiljine priče on je bio sa nekom ženom. Ili je čak imao više veza ali nijedan brak. Vidio je da je odmah zauzela rezervisan stav. To mu je stvorilo dodatnu paniku. - Nisi oženjen ćale, to se tako kaže. Postoje, nije da ne postoje, ali su bivše. Sve su žive, nije da ih nema – ispravi ga Mladen šaljivo čudeći se ovolikoj očevoj zbunjenosti. Inače je bio šarmantan i druželjubiv sa damama. Siniša pogleda ljutito u sina što mu staje na muku. - A bivše su žive znači? Hvala Bogu, ja sam se prepala da su sakrivene negdje u onom ogromnom Mercedesu – sad ona ispali veselo i poče slatko da se smije. Cijela situacija joj je izgledala totalno apsurdno. Njih dvojica se zabrinuto pogledaju. Ali izgleda da je njoj to bilo komično i simpatično. I da je "prihvatila" njihovo društvo. Odahnuli su obojica. Mladen se veselo smijao sa njom. On je nježno i oduševljeno gledao. Vjerovatno i zaljubljeno jer je pocrvenila i ukorila ga pogledom da ne prelazi granicu sa svojim "ponudama". Klimnuo je glavom nesvjesno da je razumio i da će to poštovati. Srce mu je uzdrhtalo jer su "pričali" njih dvoje ne obazirući se na Mladena. - Dobro, sad kad smo ustanovili da su svi živi i zdravi, mogu na miru ručati ako me snaja ne natjera odmah u šoping. A i to je moguće. Držite mi palčeve da bar ne ostanem bez ručka. - Pa hajde onda s nama na ručak – nježno joj predloži. - Hoćete da me vatrogasci traže po gradu? - pogleda ga nestašno. - Vatrogasci? - Brat mi je vatrogasac – reče veselo se smijući.

Ovo nasmija i njih dvojicu. - Moram ići, ali hvala vam, nasmijali ste me i oraspoložili. Sad ću doći kući ko da sam Dalaj Lama. - Nadam se da ćemo se uskoro vidjeti – nije mogao da se uzdrži. Slegnula je ramenima ništa ne odgovarajući, mahnula im i produžila. Prošli put ga je srela u Opštini i počela se pitati "Šta je ovom tipu?". Sanji je izgledalo da joj se nabacuje. Jeste, bio je baš elegantan, lijepo obučen, za pola glave viši od nje i dosta zgodan za svoje godine. Svjetle lijepe nasmijane oči, smeđa kosa vrlo malo prosjeda. Vjerovatno neka švalerčina koju žena uređuje i pegla a on okolo tako dotjeran juri druge i šepuri se. Prvi susret se dogodio ispred diskonta. Sjedio je u kolima i čekao da parkira svoj ogromani Mercedes. Nije bio baš najnovije godište ali je bio prilično skup pretpostavljala je. Primjetila je da prati ispod oka njeno kretanje jer je okretao glavu za njom dok je išla od diskonta do auta i natrag isti putem. Mada se trudio da to radi diskretno. Kad je krenula kući sa parkinga, opet je bio iza nje. Od nervoze što se priljepio uz nju sa tako velikim i skupim autom htjela je (idući u rikverc da propusti neku budalu koja je htjela mimo svih da prođe), da se odmakne od njega pa je manevrišući lagano udarila u ogradu prostora za kolica. Iznervirana, izišla je da pogleda. Vidjela je da joj on nešto govori. Kao da ju je smirivao i da je govorio da nije strašno, umirujuće joj klimnuvši glavom. Nekako ozbiljno, zaštitinički. Gledao ju je i učinilo joj se da joj pogledom govori da mu se svidjela. Bila je sigurna da joj je trebala neka pomoć da bi odmah priskočio. To ju je nesvjesno umirilo pa je rekla tetki da nije ništa strašno i ušla u kola. Tetak je pitao hoće li da on izađe i pogleda. Dvoumila se, bila je gužva, mogla je tako voziti do kuće. Žmigavac je radio.

Bacila je pogled u retrovizor i vidjela njega kako je izbacio glavu kroz prozor. Prateći u šta gleda zapanjila se vidjevši da on bulji u njenu nogu. Sjedajući nije uhvatila donji dio suknje nego samo gornji pa se vidjela noga kroz šlic sa strane. To ju je opet iznerviralo. Da je bila sama prišla bi mu i oprala ga dobro. Već mu je po pogledu vidjela da je dobro odmjerio i da je "zadovoljan" viđenim. Dio puta su išli zajedno pa je izgledalo da je juri, a ne da se vozi iza nje. To se dogodilo prije više od dvije godine, ali je ipak nije zaboravio. Pa nije ni ona njegov mirni i sigurni pogled jer se tad upitala zašto nije mogla da nađe takvog čovjeka s kojim bi išla kroz život, držala za ruku, na kojeg bi se oslonila. Da zajedno dijele sve. Željala je takvog muškarca ali ju je ovaj švalerski dio kod njega prepao. Izgledao je dobro, fino, elegantno, ali bila je sigurna tada da nije slobodan i da je samo običan ženskaroš. A sad ispada da je ipak slobodan. Druga neobičnost je bila što je bio otac momka koga ona poznaje već duže vrijeme... Kad je Marijana upoznala njegovog sina? Sanja ga je vidjela prvi put kod Ljilje barem prije godinu ipo dana. A možda i više. Crvenilo i čudan osmjeh je imala sve dok nije stigla pred ulazna vrata i sjetila se šta je čeka... Dobro bi se tada zamislila, a vjerovatno i prepala, da je mogla vidjeti izraz svog lica nakon susreta sa njih dvojicom... I onako je bilo kasno da razmišlja o tome. Odustala je prije nekoliko godina i pomirila se s tim da će ostati sama. A život je lijepo počeo. Otac joj je bio službenik, majka učiteljica, išla je na pravni fakultet, dobro učila. Ali se na fakultetu zaljubila. On je bio sa sjevera, iz neke zabiti, sve je bilo dobro, zabavljali su se skoro tri godine, kad je on završio, čekao ga je posao u rodnom gradu pa je zajedno s njim otišla. Nisu se vjenčali, planirali su to za nekoliko mjeseci.

Dok su bili zajedno na fakultetu on je bio normalan muškarac ali povratkom u svoju sredinu počeo je strahovito da se mjenja. Kasno je dolazio kući često izbivao, kartao. A gore od toga bili su odnosi u roditeljskoj kući. Stalno je vladala napetost i nervoza. Otac i dva sina nisu se dobro slagali. Predlagala mu je da se odsele ali nije htio. Izdržala je tako dvije godine, i nakon toga nije više mogla da se zavarava da će se stanje popraviti. Spakovala se i vratila u rodni grad. Ljilja je tada došla po nju očevim kolima. Bila je bez posla, bez ideje kuda će. Nije se vratila u roditeljsku kuću. Otac joj je na odlasku rekao da je sama birala i da sama snosi odgovornost. Stanovala je kod Ljiljinih roditelja. U njenoj djevojačkoj sobi jer joj se drugarica udala i odselila. Nikada je više nije potražio niti joj se javio. Čula je da se oženio nakon desetak godina, da je pravio probleme i u tom braku a onda su jedne noći on i prijatelj sletjeli kolima. On je poginuo. Roditeljima se javila da se vratila, majka je htjela da dođe kući ali je otac nije pozvao. Bilo joj je ispod časti da ga pita da se vrati. Našla je posao kao konobarica i odselila se u podstanare. Dvije godine je radila šta je stigla, onda joj je jedan očev kolega, koga je srela radeći u kafiću, rekao da dođe kod njih da će on vidjeti šta može uraditi. I tako je počela raditi kao pravnik, nakon tri godine primili su je za stalno. Pet godina je provela u podstanarima, jedino su je Ljilja i ponos održavali u životu. Mnoge noći je provela moleći Boga da se više ne probudi. Živjela je uz Ljilju. Ona se udala, rodila Marijanu koja je Sanji bila kao vlastito dijete. Otac joj je umro a boležljiva majka i mlađi brat su ostali sami. Brat je morao raditi, nije uspio završiti fakultet, nije se imao ko brinuti za majku. I tako se vratila kući. Dvije godine nakon toga oženio joj se brat, živjeli su svi zajedno.

Majka joj je umrla kad je imala 41 godinu. I tako je od maštanja o lijepom životu ostao pakao sa jedinom svijetlom tačkom Ljiljom. Bilo je udvarača, nije da nije. Ali ona je bila oprezna, isprepadana, preozbiljna. Kad se vratila bila je obilježena, a i nije joj bilo ni do čega. Zatvorila se u sebe, a niko je nije toliko volio da bi se potrudio oko nje. Mnogo mlakih i nekonkretnih ponuda i onda bi odustali. Prošlost, bolesna majka, slaba ponuda slobodnih muškaraca njenih godina, a najviše njena povučenost doveli su do ovoga danas. A činjenica je bila da je nijedan do sada nije privukao kao Siniša. Sada su se nekako okolnosti poklopile. Da je znala da će smetati snaji možda bi se ranije pobrinula za sebe, ali je ona ćutala dok im je trebala. I štedjela bi pare za sebe, ne bi toliko trošila na njih. Ljilja je upozoravala da se to može desiti. Dok su djeca bila mala Zorana nije radila, tako da su Sanjina plata, majčina penzija i bratova plata išle u zajedničku kasu. Ona sebi nije skoro ništa ostavljala. Izgledalo je da su svi prihvatili da se neće udavati i da će ostati s njima. Majka im je pred smrt saopštila da kuća pripada po pola Sanji i bratu. Jedno vrijeme bilo je čak govora da ona podigne kredit i urede kuću. I da njoj naprave mali stan u polusuterenu koji se protezao ispod cijele kuće i gdje je bila garaža, drvarnica, ostava i još jedna radna prostorija. U trideset osmoj bila je napokon u stabilnoj situaciji. Živnula je, a time privukla i udvarače. I tada je vagala šta da radi. Ljilji su se javljali svi zainteresovani za nju. Bilo je tu svašta. Ali bilo je i nekoliko dobrih ponuda. Snaja se zaposlila i počela su pitanja gdje će ona kad im umre majka. Izgleda da je i Sanja onda trebalo da ode iz kuće. Tad je shvatila ozbiljnost situacije. Jedva da je imala išta ušteđeno. Možda je ozbiljnije trebala razmisliti da prihvati neku ponudu. Ali skoro niko od udvarača nije joj prišao direktno, nije pokušao s njom da se dogovori ili da je ubjedi da baš želi nju. Kao Siniša. Sve joj je to ličilo na prostu trgovinu.

A ona i Ljilja su bile dvije strane iste medalje. Ljilja kći oficira, jedinica, vesela, nestašna, buntovna i neustrašiva. Ona smirena, pouzdana, odana ali povučena. Zajedno su krenule u prvi srednje, Ljilja je prišla njoj sa svojim veselim osmjehom. I od tada se nisu razdvajale. Išle su zajedno i na fakultet, Sanja kao dobar student dobila je dom, Ljilji je otac plaćao stan. Ali je mudrica odlučila da pare bolje potroši i da bude s njom. Pa su njih tri u sobi zajedno stanovale i trošile pukovnikove pare (Sanjina cimerica je bila dobra djevojka i nije se bunila što stanuje s njima). Ljilja je još od drugog srednje bila zaljubljena u Željka. Bio je stariji od njih četiri godine. Ali su prvi put pokušali tek kad je završila srednju. Pa su onda prekinuli. Patila je jako ali nije htjela pokazati. I Sanja je patila sa prijateljicom. Jednom ga je srela u gradu. Išla je nešto sama, a on je bio u društvu sa dva druga. Pozdravio ju je kad je sreo i gledao je zamišljeno. Sanja je osjetila da je htio pitati za nju. Bio je muškarac, vrlo oprezan, ispitivao je teren, nije želio da se vidi da je slabić i da pati za ženom ali nije mogao da sakrije da mu "vesela žena", kako ju je zvao, nedostaje. Kad je ona raskinula stisnuo je zube i pomirljivo pristao na to. Čim su se rastali osjećao je kao da mu se svijet srušio. Ali tješio je sebe da će to proći. Međutim, nije prolazilo. Taj dan je inače mirna i povučena Sanja učinila jedan hrabri korak. Prišla mu je i tražila da razgovaraju. Rekla mu je samo "ona te voli". I pustila mu da odluči šta će s tim. Ni ona ni Željko nikada to nisu rekli Ljilji. Drugi dan ju je presrećna Ljilja zvala i rekla da joj se javio i da će je čekati na stanici kad se bude vraćala. I od tada se nisu više razdvajali. A nju su smatrali svojim dijelom.

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 5. Otišla je kod Ljilje nakon ručka. Pijuckale su popodnevnu kafu, sjedeći na terasi. Vazduh je bio vruć i zasićen vlagom. Svi su bili nervozni i iscrpljeni. Ljiljina kuća je bila na visini, pa se kod njih uvijek osjećao barem blagi povjetarac. Niže u gradu, nije bilo daška vjetra. Udisala je vazduh koji je vjetrić donosio k njima na balkon i pomalo se opuštala. Na poslu joj je bila ludnica, kući teška atmosfera... Najradije bi legla u Ljiljinu dnevnu sobu i pokrila se po glavi da je niko ne nađe. Prijateljica je vidjela da je zamišljena i iscrpljena. Došla je do zaključka da su joj promjene u životu neophodne. Možda je Siniša vjesnik tih promjena. - Sanjo... Marijana kaže da možda imaš novog obožavaoca. - Još jednog? Blago meni da sam dobila jedan euro za svakog...imala bi do sada svoj stan. Pa gdje sad nađe toga? Samo iskaču ko pečurke poslije kiše! Jedva sam se rješila onog snajinog kandidata. Zamalo da dovuče čovjeka k nama u kuću. Kad sam bila mlađa dvadeset godina nisam imala tri udvarača a sad ko da sam mis Amerike! - I znaš šta još? Moram da te obradujem... kao i moj obožavalac radi u Vodovodu! - I on? Šta i on očitava vodomjere? Ne zna jedan pročitati nego moraju ići u paru? Ili ga je ovaj tvoj poveo jer i njemu fali djevojka... ili majka. - Pa čula sam da se svako malo neko ženi iz Vodovoda. - Opa! Izgleda da tamo imaju čarobnu vodicu. A možda vlada magija zaljubljivanja? Ili su dokoni pa ne znaju šta bi. Ionako ništa ne rade!

- A možda na to utiče i sigurna državna plata. Ali moj je obožavalac klinjo od 25 ljeta a tvoj je ozbiljniji obožavalac. Spreman na vezu. - Ozbiljan? Neki dosadnjaković? - Nije to, nego po godinama i statusu. - Pa koliko godina ima? Znači neki matori! Pa koji je da čujem? - Ima oko pedeset godina... To je otac od jednog Marijaninog druga. - A šta mu je sa ženom? - Marijana će nam reći detalje, ovo mi je samo u prolazu rekla. Još ni ona ne zna sve (muljala je Ljilja ne govoreći joj sve odjednom). Navodno da su se davno razveli. On je imao neku vezu, ali su raskinuli. - I sad on lovi drugu? Da mu pere, pegla i kuva? - Ama ne lovi, nije taj tip. Ozbiljan je, ne ganja ženske nego ako mu se baš svidi. Traži ženu a ne kućnu pomoćnicu – sad je uljepšavala i kitila priču (kako to obično biva kad se baviš poslom provodadžike). - I ja sam mu se baš svidjela - nije se dala sumnjičava Sanja. Da mi je znati šta je presudilo za to "baš baš". Poznaješ li ga ti? Jesi li ga ikad vidjela uživo? - Upoznala sam ga jednom ali na brzinu, nisam pola zapamtila. Prosjed, zgodan, muževan... Djelovao mi je šarmantno i druželjubivo. Moglo bi se reći da je...hmm...seksi – doda nestašno uživivši se u ulogu. - Znači ne poznaješ ga odranije?! Pa šta ga onda preporučuješ a nisi ga pošteno ni vidjela! Kako ti to ispriča, Ričard Gir je za njega mala beba! I on tako "hot" spao na povučenu i ozbiljnu Sanju? Nešto meni tu smrdi. I čemu da ga gledam? Navikla sam se ovako. Dobro mi je, voz je prošao i "to mi je što mi je".

- On je sasvim OK. Pouzdan, fin. Marijani se sviđa ideja da vas dvoje budete par. A čula je da mu se dopadaš već odavno. - Odavno? Pa šta se nije javio? I gdje me je vidio? Nisi ga dobro ni vidjela a već mu znaš zdravstveni karton. Jesi li mu izmjerila pritisak? I kako to "ne znaš još pouzdano" a sad mi pričaš da se Marijani sviđa ideja da se "ušemimo". Nešto mi debelo mutiš. Vidim je da ti "dipliš" kao i do sada. Koliko si mi samo "savršenih" prilika našla... - Ne znam detalje, Marijana će ti reći. Žurila je, rekla mi je to prije nego što je krenula iz kuće – pokušala je da se izvadi jer se Sanja nije dala navatati na njene priče. - Je li mu šta obećala? Nije mu valjda rekla da će me "nagovoriti" na sastanak. Zadaviću je ako mi se dogovara iza leđa. - Ama nije... oprezna je ne brini. - Samo da mi je da se dočepam neke sobice a ne da sam smetalo u kući... Još mi treba neko da se bakćem s njim kao sa majkom. Dosta mi je toga. Ne dolazi u obzir! - Kuća je i tvoja kao i bratova! Da se nisi usudila da mu je prepustiš. Zašto se ne ponude da ti daju bar učešće za stan. - Ma otišla bih odmah da ih ne gledam. Ne mogu više ovako. Dok je majka bila živa onda se podrazumjevalo da se o njoj brinem ja. E sad kad nje nema podrazumjeva se da bi trebala dati bratu kuću. - Pa šta im ti smetaš? Zauzimaš jednu sobu? - Meni se čini da će njemu uvaliti taštu. Nešto sam načula. Kao ima tašta penziju ne bi oni nju držali za džabe. A i meni bi bilo bolje. Ovako potrošim na njih da bi s tim parama mogla platiti ratu kredita. Uvijek se osjećam kao višak.

Kuća je bila u mirnijoj maloj ulici. Ali na jako lijepoj lokaciji. Sa brdašca na kojem se nalazila, vijugavom stazom se nakon šesto metara moglo stići na lijepu plažu. Čim bi odmakli dvadesetak metara stazom vidjelo bi se more i poluostrvo preko puta njih. Na kraju njihove ulice nastavljala se lijepa šumica koju niko nije održavao nažalost. Otac je odavno kupio plac, a tek kad je Sanja bila u srednjoj počeli su tu da grade kuću. Poslije su prodali stan i dovršili je. U povišenom prizemlju je bila njena soba, na spratu su bile tri za bratovu familiju. U poluukopanom podrumu bilo je mjesta za mali stan. Prednji dio kuće gdje je bila i njena soba je bila svega dva metra udaljena od trotoara. U ta dva metra dužinom cijele kuće Sanja je napravila mali vrtni raj. Magnolije, limun, lavanda, ruzmarin i dvadesetak drugih biljaka činilo je kuću mnogo ljepšom i otmenijom nego što je bila iznutra.

********* Sutra je Ljilja rekla Marijani da isplaniraju ona i Mladen "slučajan" susret u gradu. Međutim, predveče se Marijani javio Mladen... - Alo Marijana? Idemo li mi dalje s onim našim planom oko SS para? - SS par? Šta ti to znači? - Pa Sanja i Siniša, a mi smo MM par. Marijana i Mladen. - MM? Prije ćeš ti biti Merlin Monro nego što ćemo mi biti MM par. Ti si skroz lud - smijala se. - Bićemo mi MM par – reče kratko. Ona se samo osmjehne na to ništa ne govoreći. - Znaš da su se sreli? Je li vam Sanja rekla?

- Ko se sreo? Sanja i tvoj stari? Pa kada? Ja ne znam ništa. A mislim ni mama. Saopštila joj je da ima neko zainteresovan za nju, ali nije rekla da je to tvoj otac. Zato ona nije reagovala. Nije znala kad vas je srela da se to odnosi na tvog oca. Ne voli kad joj stara uvaljuje kandidate pa moramo to pažljivo uraditi. Pa kad je to bilo? Kako je prošao susret? - Prije dva dana odveo sam ga kao "slučajno" u šetnju onim putem kud ona ide kući. Kasnila je, ali smo se ipak sreli. I znaš šta? Oni se poznaju! Kad ga je vidjela zinula je i odlijepila! A on je počeo da priča neboluze kao da nije normalan. Ispričao joj je kako je sve teklo. - Ahahaha... A ti si im bio svjedok! Mogu misliti kako je to s tobom izgledalo. Jadni oni kad si im ti posrednik. Ahahaha... - Mari... Marice, bezobrazna djevojčice... - Otkada se poznaju, ajde govori! - Ćale ju je vidio ispred diskonta prije više od dvije godine prvi put. I tu se zatreskao. A drugi put u zgradi Opštini. Tad joj je prišao, pričali su. - I od tada ga drži? Pa šta je čekao do sada? - Nije mogao saznati ko je ona a bio je i u vezi sa Oliverom. - Je li ga otkantala? Kakva je bila? - Kad je došla sebi bila je super, komična i vesela, smijali smo se zajedno cijeloj situaciji. Čini mi se da je svjesna da stari nešto "hoće" od nje. Ali se nije baš mnogo obazirala na njega. - Onda možda cijela stvar može i da upali. Dobro, ja sam htjela da ga ona kao "slučajno" sretne i upozna ali to sad otpada. Šta ćemo dalje, jesi li ti razmislio? - Nema druge nego da ti ili tvoja stara jednom izađete s njom i javite nama gdje ste.

- Pogledaću šta imaju u planu pa ti javim. - A mi? Kako ćemo mi dalje? - Dođi sebi! Mi ne postojimo... Sutra mu je poslala poruku da za deset dana, u subotu, otac priprema proslavu. Već 20 godina radi za istu firmu. Ali moraju prvo reći Sanji da će i njih dvojica doći. Ako ona ne bude imala ništa protiv pozvaće i njih dvojicu.

********* Za vikend je jedva dočekala da se makne iz kuće. Uvijek je gledala kad ima slobodno da se izgubi nekuda. Taj vikend su je Ljilja i Željko pozvali da ide s njima pomoći Željkovom rođaku. Čovjek je sagradio kuću pa mu idu pomoći oko čišćenja i farbanja. Tamo ih je dočekalo društvo od šestoro ljudi. Slijedeća dva dana su radili, družili se, zafrkavali. Srećom nije bio niko "pogodan" za nju pa su je ostavili na miru. Jednom je išla s njima, a oni su htjeli da je utrape nekom rođaku. I svi su to znali pa su se došaptavali da dolazi snajka na viđenje. Pošizila je na Ljilju. Obećali su joj da to više nikad neće uraditi, inače je zaprijetila da je prijateljstvo završeno. U nedjelju popodne dok su se vozili nazad u grad Željko im pomenu zabavu. - Jeste li spremne da mi pomognete? Je li Sanjice? - Ma hoćemo, ne brini. Neka Ljilja kaže šta treba nije problem. - A možda i bude problem... - javi se Ljilja oklijevajući. - Koji sad? Nije valjda opet neki udvarač? - sjeti se Sanja odmah.

- Možeš li ti išta drugo da smisliš nego kako da meni uvaljuješ neke propale slučajeve! Nije mi dosta mene propale još mi fali i on propao! - Pa pričala sam ti o njemu... - Eno je opet! I dalje drobi o onom vodovodžiji! Znaš šta je namjerila Željko? Je li ti rekla? Namjerila "persa" da imamo obje švalere iz Vodovoda. I meni našla jednog. Valjda da njen ne bude usamljen. Doduše, sebi našla piletinu a meni neku "osušenu afričku šljivu"! Koliko sam čula sve su mu žene do sada pobjegle! - Ne bi ona bila Ljilja da sebi nije našla boljeg! Ajde pusti da vidimo kakvog je to namjerila tebi... Bar ćeš saznati kakva ti je prijateljica. Nakon toga smijali su se do kuće i zafrkavali. Odvezli su je k sebi, nisu dali da odmah ide kući nego će se kod njih istuširati, zajedno će večerati i "planirati" susret sa vodovodžijom! - Dobro da čujem, znači obe ćete dovesti svaka svog vodovodžiju na moju proslavu! Ima grad da nam se divi kako smo tolerantni i "umreženi". - Šta ti je! Moj vodovodžija je tajan – zacvrkutala je Ljilja zavrćući očima. On treba samo da nervira tebe. A njen bi bio "javan". Naravno, ako bi ona pristala na to. - Pa dobro više! Kad ćemo saznati ko je? Kako se zove? Ili ću ga samo zvati "ej ti vodovodžija". - Jesi li sigurna Ljiljo da radi u Vodovodu? Možda Sanjin radi u Kanalizaciji, ti to ionako ne razlikuješ. Šta će vam obojica u istom preduzeću. A možda bi bilo bolje da joj nađeš nekog u Elektri – zafrkavao ih je Željko. Ako nam zafali struje... - Polako! Šta ste navalili... Sad ću da vam ispričam šta sam saznala.

- A izvini kad si saznala? - sumnjičavo upita Sanja. Juče kad smo krenuli ti ništa nisi znala. Kako sad odjednom znaš, a bila si s nama? - Joj, ne može čovjek preživjeti od vas dvoje. Ama Marijana je saznala! Pa javila meni. Jeste li sad zadovoljni? On je otac od Marijaninog druga Mladena! Sjećaš li se ti možda Mladena? Čini mi se da si ga upoznala kod nas... A sretale smo ga i u gradu... mali ti se baš dopao. - Mladena? - zinu Sanja zabezeknuto. - Pa da. U pitanju je Mladenov otac. - Pa što to odmah ne govoriš! Pa je.. tebe Mladenov otac ludu tako i blesavu! I on je vjetropir, a ti si luda, pa bi bolje odgovarali jedno drugom! - pošizi Sanja. Sad joj je sve bilo jasno. Napokon je shvatila zašto nije mogla da povata ni rep ni glavu Ljiljinoj priči. - Šta ti je odjednom? Ko je vjetropir? I šta sam sad ja kriva? - Ljiljo, izgleda da Sanja poznaje Mladenovog oca...kako ne razumiješ Željko je shvatio prvi. - Poznaješ ga? Pa šta me zaje.....? Šta ne govoriš da ga poznaješ! Ja luda! Ma ti si sto puta luđa! - Kuku meni jadnome... obadve ste lude na kubik – smijao se Željko slušajući ih. Kad su se svi prestali smijati napokon su ustanovili ko koga poznaje i kako. - Pa srela sam neki dan Mladena i Sinišu. I onda smo ustanovili da se nas dvoje poznajemo...ne nešto blisko, iz viđenja. - Pa kako nisi shvatila da ti se udvara? Pa je li ti se udvarao? Zašto mi to nisi rekla? Koliko imaš udvarača za koje ja ne znam?

- Srela sam ga Božija ženo dva puta! Oćeš li da ti kažem za svakog s kim sam stala dva minuta! Doduše istina je, kod ovog mi se učinilo da mu se možda dopadam. Ali sreli smo se dva puta po tri minuta. Dva puta u dvije ipo godine! A nisam ni znala da je on Mladenov otac. I kako to odjednom da je on na listi tvojih "intimnih" prijatelja? Otkud on na Željkovoj zabavi? - Marijana je pozvala Mladena a on je pitao može li povesti oca. - Sve je to meni sumnjivo... - Sanji je bilo jasno da mute. Ali ko, koliko, nije bila sigurna pa se nije usuđivala da nekog okrivi bez sigurnih dokaza. - I šta ćemo sad? - upita Željko. Hoćete li vas dvije sa svojim vodovodžijama da mi raturite zabavu? Ili da ja nađem neku zgodnu ribu i odvedem je na Bahame za ove pare, umjesto da se bakćem s vama? - Zabava će biti, ne možeš da mrdaš – javi se Sanja. Meni si rezervni muž, pa dok ne nađem drugog, dobar si i ti. Tako da ništa od Bahama i od treće žene... Neka "dasa" dođe na zabavu, ali ja ništa ne obećavam. Nešto je zaintrigiralo. Nije znala objasniti šta. Šta će biti kad se vide? Nije namjeravala da se upušta u vezu s njim. Ali je ipak željela da ga malo pobliže "osmotri". Onaj "osjećaj" podrške i smirenosti koji je dobila pred diskontom od njega joj je ostao uvijek u sjećanju. Svaki čovjek je zračio nekom svojom energijom. Njegova je ulivala povjerenje i smirujuće djelovala na nju.

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 6. Ali kad je došao dan Proslave bila je neraspoložena i napeta. Zbog susreta koji ju je očekivao. Kako će se ponašati? Hoće li pred drugima onako "zacopano" buljiti u nju? Ima da ih olajavaju iduća tri mjeseca bude li "druželjubiv" i navalentan kao do sada. Negdje u dnu razuma se nadala da će biti na visini zadatka. Smiren i ozbiljan. Ipak je obukla lijepu haljinu. Ni sama nije znala zašto je željela da se dotjera. Već je spremila govor da ga mirno i fino odbije u slučaju da joj nešto ponudi. Stajala je sa nekim poznanicima kad su njih dvojica stigli. On i sin su došli zajedno. Odmah se ukočila, odsutno slušajući konverzaciju. Krajem oka je posmatrala kako se pozdravljaju sa Željkom i Ljiljanom. Bio je obučen u elegantne svijetlije ljetne pantalone modernijeg kroja i košulju sa nekim zanimljivim džepovima. Vrlo lijepo i ukusno dotjeran. Mladen je bio opuštenije obučen u kratke pantalone do koljena, patike i majicu sa nekim natpisom. Tek nakon desetak minuta došao je na red “susret” s njom. Pogledao je mirno ne otkrivajući ništa tim pogledom dok su ih ostali pažljivo i ispitivački posmatrali. Ona je zbog tog posmatranja bila strašno nervozna ali se malo smirila kad je vidjela da on nema namjeru pred drugima da joj šalje “signale”. To je malo opusti. Ostali su razočarano morali odustati jer su očekivali reakciju s obe strane. Međutim, on ima je to pokvario. Ostatak večeri je razgovarao sa ostalim gostima, vidjela je da se smiju i nešto komentarišu o sportu i ribolovu kojeg je Željko obožavao. Da pobjegne od žene.

Pogled im se nekoliko puta ukrstio. Ona bi pogledala u njega i otkrila da i on gleda u nju. Ali bi onda oboje skrenuli pogled i nastavili druženje s kim su bili. Prvi bliskiji susret dogodio se u hodniku Ljiljine kuće. Ona je išla u podrum da donese još piva, a on je izlazio iz kuće. Pogledao je i samo se nasmješio blago. Ali je pogled zadržao dugo na njoj. Po tom pogledu je znala da se ništa nije promjenilo, i da je istina da je zainteresovan za nju. Ali pametno i ozbiljno večeras ništa nije preduzimao pred drugima. Druga situacija se dogodila dok je ona "radila" za stolom. Servirala je na tanjire pomažući gostima da se "nakrcaju". Poslužila je dvojicu Željkovih kolega i onda su ostali sami njih dvoje. - Izvolite, možete sami da izaberete ako želite. - Naravno da neću, hoću da mi ti izabereš – šeretski se nasmješio zafrkavajući je. Bilo mu je jasno da su joj rekli za njega. Znala je da mu se dopada. - Dobro šta voliš? Hoćeš li sa roštilja ili divljač ili ribu? Ili kombinovano? Ćutao je. Pogledala ga je čekajući da progovori. U pogledu mu je pisalo "hoću tebe". - Mhmh... - nakašljala se malo. Znači izabrao si glavno jelo, sad ti treba prilog i desert – podigla je obrve sarkastično na izbor njegovog "glavnog jela" za večeras. - Stavi što misliš da još smijem pojesti uz glavno jelo. Mada je meni to sasvim dovoljno. - Koščata sam, biće ti malo, uzmi još štogod... - ironisala je. - Nisi, lijepo si popunjena... Kako tvoj Jugić?

- Jugić? Pa nemam više Jugića. Ostala mi je samo metalna šipka od njega. Dala sam ga jednom mlađem rođaku. Imam sad neko moderno auto. Ali i njega se spremam prodati. Dok sam imala Jugića bila mi je dovoljna ta šipka da ga raspalim i on upali. Ne mogu ga prežaliti. Ovo "fino" auto mi samo napiše "Greška sistema" i onda mi dođe da sebe lupim šipkom po glavi jer ne znam šta mu je i šta hoće! Trudio se da se tiho nasmije da ih ne bi drugi čuli i tako privukli pažnju. Dvoje ljudi je s druge strane stola razgledavalo ponudu pa nije izgledalo da su njih dvoje sami. - Idi sad, dosta si se zadržao. Ako primjete da "komuniciramo" završićemo oboje večeras na ispitivanju – pružila mu je tacnu sa hranom. Nasmiješio joj se veselo i klimnuo glavom da se slaže. - Važno je meni da si ti shvatila poruku – namignu joj bezobrazno. "Shvatićeš i ti kad te ja dovatim švalerčino zgodna" pomisli gledajući ga zajedljivo. Vrlo lijepo mu je izabrala da proba od svega po malo. Jako mu se svidjelo sve što mu je stavila na tacnu. Začudila se kako je nije sada startovao i pitao da izađu. "Iskusan i pametan ženskaroš, zna kako treba s kojim tipom žene", zaključila je. Pošto je stalno bio u nekim vezama izgleda da je naučio da se dotjeruje i živi produženi momački život. Odmjerivši ga, priznala je da je još uvijek zgodniji od sina. Otvorena dva dugmeta i pripijena košulja i pantalone ocrtavale su mu skoro idealne mjere. Grudi još uvijek čvrste, stomak ravan, noge vitke ali ne mršave... Bio je krupnije građe od sina. Iste visine, ali krupniji i teži od Mladena desetak, petnaest kilograma. Vjerovatno će i Mladen izgledati slično u njegovim godinama. Ako budu zajedno moraće

Marijana da pazi na njega... Reći će joj da se ugleda na majku koja bari radnike Vodovoda i ostalih gradskih službi svojom "zrelom zgodnoćom"...

********* Marijana i Mladen su cijelo vrijeme posmatrali njih dvoje. On je iskoristio "SS par" kao razlog da bi stalno bio s njom. - Hoće li tvoj stari išta da preduzme večeras? Pa on skoro ne mrda – razočarano je ustanovila Marijana. - Ne znam, sumnjam, mislim da brine zbog njene reakcije. Njoj to ne bi bilo pravo da svi znaju da nešto mute. Ali bi mogla i ona njemu staviti do znanja ako je interesuje. - Ona njemu treba da priđe? - Pa šta smeta? Baš bi bilo super da mu pokaže da se i on njoj sviđa. Tako to danas ide. I on je jadnik demoralisan njenom rezervisanošću. Ovako ako su oboje iskreni, brzo se "smuvaju" i ne gube vrijeme. - Gube vrijeme? Brzina obično ne daje dobre rezultate. Ne valja žuriti. Znači da ako sam ja zainteresovana za nekog trebam odmah uskočiti u njegov krevet pa naknadno ustanovljavati sviđamo li se jedno drugom. - Pa ne moraš baš isti dan - smješio se šeretski. - Jasna mi je tvoja filozofija. Aj' ti još koju godinu vataj te s kojima lako komuniciraš. Šta će biti ako jednoj uslijed "brze" komunikacije pošalješ pogrešne signale ili te ona pogrešno razumije? Ona shvati jedno a ti si mislio nešto sasvim drugo? Nešto "neobavezno"? Pa ispadne po njenom? A u tome joj pomogne "brza beba"? I onda ti brzo izletiš iz kuće a ona sa djetetom postade vlasnica tvog dijela...

- Kuća je od starog... - Aha... dok ne dobije unuče. Onda je kuća unučetova...i njegove majke. To što ti ne gotiviš više majku samo znači da možeš tražiti dalje a da zaboraviš da je to "tvoja kućica, tvoja momačka slobodica". - Sad pričaš ko da si mi majka i otac! Tako čak ni oni ne crnjače ko ti. Ajde ti si žensko, koketno, bez mozga…zavodi me malo! A ne ko da si profesor katedere! - Što bi ja tebe zavodila? Ja čekam nekog smotanog. - Šta će ti smotani? Jesi li ti normalna? - I moj je otac bio smotan, pa vidi ga sada! - Bio smotan? Ne bi rekao. Mislim da je to samo glumio. I na tu foru sredio tvoju staru. - Misliš? - Smotani ovako ne izgledaju i ne ponašaju se. Meni se čini da je on bio dobar glumac. - Vidjeću. Ali prvo da isprobam nekog smotanog pa ću onda znati. - Tako ćeš? Tim redom? Pa zašto ne možeš prvo mene odmotanog pa me uporedi sa smotanim… - Već znam kakav si... - Ma stručnjakice! Sve ti znaš. Pa kakav sam da čujem? -Hoćeš kratku analizu? Ako ćeš biti na oca bićeš super, ali meni se čini da naginješ više majci… A to znači da ćeš biti veseo momak i voljeti provod i žene. Je li dobra analiza? - Baš si bezdušna! - E šta ću ti ja. Htio si analizu.

- Dobro, barem reci sviđam li ti se? Bar malo? - Pa…sviđaš…malo. Ali za sada je to rano. - Dobro onda kad se razvedem dva, tri puta da te potražim? Kao stari Sanju? Jadnik, morao je čekati do pedesete da se zaljubi u pravu ženu… - Pa, eto ti ne moraš čekati ni razvoditi se… Ako znaš da sam ja prava… - Oho, sa ove zabave izgleda da ću otići oženjen ja, a ne stari… - smijao se slatko. - Pa šta bi ti falilo? -Opaaa! Vidi ti male opasne… Tako bi ti mene smotala. Orginalan pristup nema šta! Nisi ti slatka mala Marijana, ti si opasna mala Marijana. - Jesi li rekao da ti se udvaram? Sad si vidio kako izgleda moje udvaranje! Ali meni izgleda da ti nemaš odgovor na njega... - spustila mu je dobro. Ali se on slatko smijao na njen "stil" . Kao da mu je bilo drago što se izjasnila. Nije izgledao ni zbunjeno ni prepadnuto. Ostali su do ponoći, pristojno su se na polasku on i sin pozdravili dok su ostali razočarano posmatrali to “što se ništa nije desilo” između njih. - Pih! Pa kakav je ovo kandidat? Ni da prstom mrdne - Marijani to nije bilo jasno. - Pametan, ozbiljan i odgovoran Marijanice srećo materina. Neće pred svima da se izjašnjava i da im oni budu zabava za večeras. Da ih kasnije olajavaju po cijelom gradu. On će to čovjek izvesti diskretno. A sa Sanjom ni ne može drugačije. Čuo je vjerovatno da nije raspoložena za vezu. - Pa kako će je srediti?

- “Srediće je” - naglasi ovo bečeći se na kćer - zrelošću i ozbiljnošću. Kakav je tata? Živi za nas, brine o nama, ti šta god ti treba stalno zivkaš tata ovo, tata ono… E tako srećo muškarac treba da bude. Muško, ali odan i pažljiv. - U majko… baš si zapela! Gdje ću naći takvog? Da čekam ko Sanja sto godina?! - Sanja bolje izgleda nego pola tvojih vršnjakinja. A to se bezobraznice vidi po tome što imamo više udvarača nego vi mlade – bockala je kćer. - Uh šta si umišljena... - Nego Marijana... mogla bi ti da uloviš dvije muve jednim udarcem. Da "provjeriš" Mladena, i da Sanju natjeraš da izađe sa Sinišom. Moraćeš tražiti od nje da se "zbog tebe žrtvuje", ako se bude previše ritala i ne bude htjela da pristane - majka je pogleda značajno. - Zašto da se žrtvuje zbog mene? Šta ja imam s tim? - pobuni se. - Ajde, ajde nemoj meni muljati... Na zabavi sam otkrila razlog zašto navijaš da Sanja i Siniša budu par. Da bi možda ti i njegov sin bili par... - Mama! Nije istina! - bilo joj je jako neugodno priznati da zbog svojih želja "navija" za Sinišu. - Od kada ti se sviđa? - nije odustajala Ljilja. - Mama... ne znam još da li mi se sviđa. - Sviđa. Ja znam. Vidjela sam te s njim. Blejiš u njega ko tele u šarena vrata. - Mama! - A sviđaš se i ti njemu. Gleda te blago i oduševljeno, znači uključio je i mozak a ne samo da ti gleda noge. Jesam li ja tebi ispričala priču kako se prave bebe?

- Prestani više! - E pa srećo tebe i njega čeka ista procedura. Ali je sad najvažnije da Sanja prvo postane mlada pa onda baba... Nemoj slučajno da se vas dvoje pokušate progurati u "prvi plan"! I da mi tako pokvarite plan. Sanja je sad na prvom mjestu je li vam to jasno oboma? Objasni to i Mladenu. Ako misli da mu budem dobra tašta neka mi pomogne oko njih. Muž je tvrdio da ona obožava da ih sve skupa kinji svojim majčinskosupružanskim savjetima i idejama. Odgovarala je da samo uživa u funkcijama koje joj je život dodijelio. Sanju je pratila i nadgledala na zabavi. Vidjela je da je Siniša diskretno prati. Ali imala je obaveza, nije mogla stalno da motri na njih. Pa je zato svako malo nju pripitivala "jeste li razgovarali", "šta je bilo", "nabacuje li ti se", ali se prijateljica branila da joj se nije nabacivao, niti išta aludirao. Izbjegla je da joj kaže kako joj je jasno stavio do znanja da se totalno "zapalio" za nju. Pitala se kako dalje da pomognu Sanji i Siniši. Ovo do sada što su isplanirali je ispalo odlično. Siniša se stvarno trudio da opravda njihov trud. Svidio joj se, nije bio strašiv ni povučen, nego vrlo druželjubiv i otvoren. Nije mu izgleda bilo neprijatno što oni znaju da mu se Sanja dopada. Dao je ponudu i mirno čekao da oni o njoj razmisle. A kćer... Na zabavi je shvatila kakva je situacija između nje i Mladena. Morala je i nju usmjeriti. Dečko je bio drag, pristojan i bila je sigurna da ga Marijana oduševljava ne samo građom i izgledom, nego možda više od toga, načinom razmišljanja i svojim principima. A da mu se sviđa kako je građena... u to nije sumnjala. Čim bi se pomjerio, uzimao čašu ili nešto drugo očešao bi se o nju ili je dodirnuo.

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 7. Siniša je zaključio da je bilo dosta tuđe pomoći i njegove strpljivosti. I da je vrijeme da preduzme ozbiljnije korake. Na zabavi je saznao nekoliko važnih informacija, nešto u razgovoru sa gostima, a nešto od Ljilje i njenog muža. Imao je od njih podršku, osjetio je to, iako to niko nije glasno rekao. U ljetnoj sezoni Sanjina snaja Zorana je držala štand na kojem je prodavala ljetnu garderobu. Ponekad bi je odmjenila Sanja ili djeca. Čuo je kad je Ljilja govorila jednoj ženi "da ona i Sanja ne mogu doći u četvrtak jer Sanja "dežura" na snajinom štandu popodne. Prošetao je sa prijateljem u nedjelju tom trasom, ustanovio otprilike gdje su štandovi i odlučio da je posjeti. U četvrtak popodne, isključivši mozak i skupivši hrabrost uputio se prema šetalištu. "Opušteno" šetajući ugledao je nju kako nešto užurbano slaže. Još nije bila velika gužva, pa je krenuo direktno prema štandu dok ne izgubi hrabrost. Pitao se kako će ga dočekati. Na zabavi je bila čarobna. U nekoj lijepoj lepršavoj haljinici, došlo mu je da je odvuče u Željkov podrum i izljubi od glave do pete, pa makar vriskala i zvala upomoć. Prema njemu je bila fina, nije bila namrgođena ali ni preljubazna. Nekoliko puta ga je pogledala, vjerovatno se nadajući da on to neće vidjeti. A on je to vidio, jer s kim god je pričao, stao bi tako da može stalno pratiti nju. Zato je i uspio iskoristio priliku kod stola da budu nasamo. Mudrica je shvatila šta ga zanima. Ali je to prihvatila šaleći se.

Samo se uznemirila kad su se na rastanku našli Željko, Ljilja, ona i on zajedno. Ovo dvoje je gledalo u nju i smješkalo se što je nju iznerviralo. I on bi se smijao ali nije smio. Da bi joj pomogao upitao je nešto Željka i tako skinuo fokus s nje. Osjetio je da mu je zahvalna i da gleda u njega dok je pričao sa ovo dvoje. Morao je dobro da se koncentriše i odoli želji da joj uzvrati pogled. Tako bi se odao pred njima... Nije uspio da se prikrade štandu neprimjetno. Vidjela ga je kako prilazi i digla obrve. Odmah se prepao i pokolebao. - Dobar dan Sanja... - neodlučno je pozdravio zastavši ispred štanda. Gdje je nestala sva njegova odlučnost i hrabrost odjednom? - Ups! Pa je li to "moj vodovodžija"? Pa dobar dan i Vama! Ko li vam je samo šapnuo gdje da me nađete. Izgleda da je Željkova zabava bila dobar izvor informacija... - zafrkavala ga je šaljivo dobro raspoložena prema njemu zbog "odličnog" vladanja na Željkovoj zabavi. - "Vodovodžija"? - shvatio je da ima veze sa njegovim poslom ali nije razumio otkud joj to da ga tako zove. - Pa rekoše mi da radite u Vodovodu? - smješkala se. - Jeste, tačno je. I zato me zoveš "vodovodžija"? - nježno joj je uzvratio osmjeh svjestan da ga zadirkuje. Opet je ona spasila neugodnu situaciju i probila led. To ga je opet povratilo, pa se usudio i prišao s desne strane štanda da bude bliže njoj. Malo ju je to natjeralo na povlačenje. Opet joj je u očima vidio nesigurnost i pitanje šta namjerava. - Ometam li te u poslu? Sačekaću da završiš pa možemo otići na večeru da mi onda kažeš zašto me zoveš "vodovodžijom"? - Pa za to nam ne treba cijela večer. Evo sad ću ja to objasniti. Postoji još jedan vodovodžija. On je broj jedan a Vi ste broj dva.

Čekao je dalje objašnjenje ali izgleda da je njoj bilo zabavno što on ne razumije poentu. - A čiji je taj drugi vodovodžija? - upita razmislivši. Nekako mu se činilo da je i taj "kolega" upleten u neku ljubavnu priču. - Vidite da ste pametni – pohvali ga ona. Ili možda bolje reći iskusni. Odmah ste osjetili da je u pitanju ljubavna šema. - Znači ja sam drugi vodovodžija... i ja sam tvoj... udvarač, a prvi je čiji? - Vi ste moj mogući problem niste udvarač a prvi... prvi je Ljiljin obožavalac – opet ga zbuni podatkom. Izgledalo je da će im trebati cijelo popodne da raščiste priču o "vodovodžijama". - Ljilje? Tvoje prijateljice? – iznenadi se. Zar ona ima... - htio je reći ljubavnika ali se brzo zaustavi. - Nema švalera, ne brinite! Mi je samo zafrkavamo za klinca koji dolazi očitavati vodomjere. Izgleda da klinjo voli zrelije žene. Njega zovemo Ljiljin "vodovodžija". E sad ona mene zafrkava... da i ja imam... ponuđača iz Vodovoda. Čim je čula gdje radite dobili ste njenu podršku. Nasmijao se šarmantno na njen odgovor. Gledao ju je intenzivno. Nekako je utihnuo pa ni ona nije znala o čemu bi više pričali. Ali je problem bio što je počeo "fiksirati" pogledom. Nije znala kako da se iz tog izvuče. - Izgleda da smo mi momci iz vodovoda opasni. Bi li htjela da i ti imaš mlađeg "ponuđača"? Ja sam stariji od tebe osam godina... - Hm... možda po ličnoj karti. Meni izgledaš bliže sinovom godištu po nekim... "karakteristikama" – namrgodila se opominjući ga. Ne treba mi ni jedan. Nisam zainteresovana za ponude te vrste - pogledala ga je ozbiljno i upozoravajuće.

- Aaa... neće moći tako Sanja – i on njoj ozbiljno odgovori. - Šta neće moći? - zbunio je. - Ne možeš se sad povući. Učinili smo već dva, tri koraka u tom smjeru. Moraš mi pružiti još nekoliko prilika pa onda odluči da li me želiš ili ne želiš. Pošto ti ne smeta koje sam godište... jedino ti izgleda smeta što sam ... "živahan". Trebalo bi da si srećna zbog toga a ne da ti smeta to. - I šta bi ti sad u nastavku? - iznervira se kad ga je čula. Da ti nije palo na pamet da nasrćeš na mene... - Neću...naravno... ali ti možeš u svako doba da nasrneš na mene. - Izgleda da ste svi tamo ludi od te vode! Ovo je bilo previše za nju. On je počeo da vodi ozbiljne pregovore s njom. Razgovore koje ona nije željela. Narod je prolazio, to je još dodatno dekoncentrisalo i izbacivalo iz ravnoteže. Zaustila je da još nešto kaže ali nije znala šta bi rekla pa je prvi progovorio on. - Volio bi da te sačekam večeras... da još malo popričamo. Možemo izaći, ili prošetati ili te mogu odvesti kući... Kad si gotova sa poslom? - Ne znam ni ja, kad mi snaja dođe tad sam slobodna. Ali nema potrebe, jer ne želim da izlazimo. - Ali ja želim...žarko to želim – mirno joj objasni nježno je milujući pogledom po licu. Nakon toga je otišao ostavivši je zbunjenu. Ona se na putu kući osvrtala sve čekajući da iskoči odnekuda. Nije ga bilo. A malo razočaranje koje je osjetila, jer je nije sačekao, pripisivala je svojoj ženskoj prirodi. Sve žene vole da se "igra" oko njih. I njoj je prijala njegova pažnja ali nije željela da produbljuje i komplikuje odnos. Da se sad sastaju i rastaju... pa da narod priča kako se sad "uspalila" i sjetila tražiti mladoženju...

Mladen je pitao Sinišu je li je vidio i šta je bilo. Rekao mu je da je vidio i da su malo popričali ali da nije htjela da izađe s njim. Odmah je zvao Marijanu. - Ćale je išao da je vidi dolje na šetalište. - Kako je prošlo? Odbila ga je? - Kaže da nije potpuno. Buni se, ali on smatra da joj samo treba malo vremena. Rekao mi je da su lijepo pričali, čak su se i šalili. - Da ja biram za nju, izabrala bih tvog ćaleta. Ona je nekako prestrašena, povučena a on hrabar, ne boji se odbijanja. - Ti bi joj preporučila njega? Opasna si ti mudrica… Sigurno si već i sebi nešto izabrala pa sad pleteš mrežu oko njega. - Možda, možda imam nešto u planu – smijala se tajanstveno… - Da nisam ja u tom planu? - A nisi, nisi, ne brini. Jurim ja nešto pouzdanije od tebe – smijala se i dalje. - Marijana – opomenuo ju je. - Dobro, dobro – ne jurim ništa za sada. - E tako je već bolje… možeš još da razmišljaš ali ne smiješ da “djeluješ” a da me ne obavijestiš. - Molim? Šta ja tebe imam obajvještavati o tome koga ja barim? Obavještavaš li ti mene? - Jesam li te obavijestio da pokušavam doći do tebe? - Pokušavaš? Pa šta te ometa? Trebaš preći Alpe?

********* Sutra je dobila poziv sa nepoznatog broja... - Alo? - Sanja... ovdje tvoj "vodovodžija" - čula je njegov glas. - Opet ti! - Ljutiš se što te zovem? Izvini, nisam mislio da te uznemiravam – glas mu je bio vrlo ozbiljan. - Hmm... dobro ako je tako. Nego zašto me zoveš? - Pa... ti si spomenula drugog, "Ljiljinog vodovodžiju". Ja sam saznao ko je taj momak. - Ajde? Išao si se raspitivati za Ljiljinog obožavaoca? Ubiće me čuje li da sam ti to rekla! Svašta i ja laprdam! - Ne sikiraj se, neće saznati niko da si mi rekla. Ali ima nešto interesantno. To je sin od mog jako dobrog prijatelja i kolege. Njegov otac i ja smo išli zajedno u školu. - Ahahaha... - zadavila se od smijeha, a i on s njom kad su shvatili da je momak tek izašao iz pelena. - Pa rekla sam ti da ima oko 25 godina, i Ljilja bi mu mogla biti majka po godinama. - Roditelji su mu se razveli. On je sin iz prvog braka. I majka i otac su se ponovo oženili. Ima polubraću i polusestre. - I on je u situaciji slično kao tvoj Mladen – rastuži se.

- E da... nažalost... ali je dobar i miran dečko. Otac ga je zaposlio kod nas jer je malo "zapeo" s fakultetom. Ako uspije završiti može da radi u našoj firmi. - Ne znam zašto voli Ljilju, možda što je živahna. Vidio je i Marijanu i mene ali nas nije pošteno ni registrovao. - Zato sam zvao... ali da ne lažem nisam samo zato. Želio sam da pričamo i da te pitam... hoćeš li da izađemo? - Nasmijao si me, ali je odgovor i dalje isti. Ništa od izlazaka... - Daj nam šansu Sanja... - molio je ozbiljno. Nije znala šta da kaže, dvoumila se. Bojala se da ne bi previše poletjela u visine zbog njegovog udvaranja i izgubila kompas. On je skoro stalno bio u vezi i njemu je to bilo normalno. A ona se davno od toga odvikla i te "ljubavne igre" su je izbacivale iz njene mirne svakodnevnice. Da joj nije bila muka što stanuje zajedno sa bratovom porodicom u kući život bi joj bio zadovoljavajući. Dok su pričali telefonom opustila se, razgovor je tekao kao da se znaju jako dugo. Nasmijao ju je, i skoro je zaboravila da se iza priče krije "želja za ubacivanjem u krevet". Ipak ju je neki unutarnji glas pitao da se izjasni šta misli o njemu (nije da će s njim biti u vezi ali eto samo da prizna iskreno čini li joj se on privlačan i zanimljiv). I morala je u sebi priznati da je po svemu dobio ocjenu 4, izgled, ponašanje i ostalo. Svidjela joj se ona njegova strana koju je vidjela na parkingu i na zabavi. Pouzdanost i ozbiljnost, to joj se dopalo. Ali joj nije pasalo kako je "uspaljeno" gleda i kako se otvoreno "nudi" kad su sami. Prošlo je nekoliko dana, nije da nije razmišljala o njemu. Provjeravala je Ljilju dva tri puta kakav su plan smislili ali je ona nijekala da joj išta rade iza leđa. Ali... povjerila joj se...

- Sanjo... ja nisam znala... Marijana je... zainteresovana za Mladena. Ustvari, i on za nju. Nešto su im bili odnosi u prekidu dok on nije "interesujući se za tebe" opet "odobrovoljio" Marijanu. - Aaa... znači nisu samo drugovi! - Pa jesu... jer ga je Marijana odbila. Tako sam ja shvatila. Nervozna je kad je pitam o tome. Meni izgleda da joj nije na dobar način prišao. Ona mu je zato rekla da su samo prijatelji, i da neće s njim da izlazi. - Vjerovatno joj je pametnjaković predložio da odmah uskoči u njegov krevet! Isti svoj tatica! Samo o curama i krevetima misle! - Sanjo! - zapanji se Ljilja. Meni se Mladen ne čini takav. - Ma kakvi! Ne nije! Isti je ko svi muškarci njegovih godina! A još s onakvim "ocem za primjer"... - Ali Marijana je zagrijana za njega... pa bi joj ti mogla pomoći "družeći" se s ocem... - Ajde šta mi se tu snebivaš! Vidim ja kakvu su igru smislila! Ma neću da imam posla s njim! Vidiš da su čudni i matori i sin. Oba napaljeni ko dva tinejdžera. On nije normalan! Cijelo vrijeme kao da me pogledom dodiruje po nogama! Mislila sam da će mi suknja spasti sama od sebe koliko je pokušao da vidi kroz nju. Došlo mi da se zamotam od glave do pete kako me je studiozno istraživao! Ljiljana se jedva uzdržavala da se ne nasmije gledajući nju ljutitu i razgoračenih očiju. - Čovjek je još u snazi. Šta je tu loše, muško je. Pa koliko bi ti htjela da bude sposoban? - Kao svaki čovjek njegovih godina! Pa jednom u tri mjeseca najviše ili možda u šest?

- Pa nađi onda stogodišnjaka! Što odmah nisi rekla da trebamo u starački dom po mladoženju! - ovo Ljilju opasno iznervira da je skoro zaboravila šta treba "odglumiti". Ti tražiš penzionera. Ajde bar da nađemo nekog deviznog. A kad se onaj Savkin rođak od 76 godina ženio nisi se prijavila! Šta si čekala?! - Dosta više o njima dvojici! Misli ti na svog muža a ja i Marijana ćemo se snaći! Zar ti hoćeš da ti kćer bude s njim? Majka mu je avanturistkinja, a otac Kazanova. Šta ako i sin bude takav? Ne misliš ti glavom uopšte. Nego si namjerila da mene uvališ ovom ženskarošu! Pa bi i kćer upotrebila samo da istjeraš svoje. Ljilja je morala popustiti i preći na plan B. A to je da Marijana direktno od Sanje mora tražiti da se "smiluje" na Sinišu jer njoj kvari ljubavni život.

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 8. Tako su pripremili slijedeći "slučajni susret". Svi u strahu kako će ona reagovati. Oslanjali su se najviše na Marijaninu procjenu i Ljiljinu podršku. One su je bolje poznavale. Marijana je tvrdila da je razumna, iskrena i odana. Da će se možda malo naljutiti kad shvati šta su uradili ali da im sigurno neće napraviti "scenu" u javnosti. Njoj je uskoro bio rođendan i Sanja joj je ponudila da bira šta želi da joj pokloni.To je bila odlična prilika da ih opet spoje. S majkom je razradila scenario... - Jao...ima jedna super haljina... od subote kreću popusti na ljetnu garderobu... - pričala im je dok su sve tri pile kafu i čavrljale na terasi. - Pa dobro, ako hoćeš haljinu daću ti pare pa kupi – navatala se Sanja. - Moram prvo da vidim kako mi stoji, ako ne bude dobra, šta ću onda? - Pa kupi nešto drugo. - Bi li ti i mama išle sa mnom? Ako ne bude dobra haljina da pogledamo nešto drugo sa spiska mojih želja? - Aaa... na mene ne računaj – javi se Ljilja igrajući svoju ulogu. Jesi li zaboravila da ja i tata idemo babi u subotu? Treba da joj složi drva i pregleda kotao za loženje. - Pa kako ćemo onda? - glumila je dalje Marijana. - Možemo li ja i ti bez mame? Ja ionako idem u grad, moram kod krojačice i još neke sitnice obaviti. - Može! - oduševi se Marijana cmoknuvši Sanju. Čim je ona otišla nazvala je Mladena.

Srce joj se radovalo jer se nadala da će i on s ocem doći u grad. Željala je da ga vidi, ali se i plašila. - Ej malena... nedostajala si mi. Šta ima? - javio joj se toplo. - Da ti kažem novi plan – rekla mu je uzbuđeno, skoro na ivici suza kad mu je začula onu toplinu u glasu. - Znači nastavljamo? Ajde da vidimo šta si smislila? - obradovao se i on što će je vidjeti. Osjetio je po glasu da je srećna što imaju novi zadatak. Sve mu je ispričala, on se složio, rekao da će reći ocu i da će joj se ponovo javiti. Nije joj rekao da on u subotu ne može, da se već dogovorio. Odgodiće to, ne smije izgubiti priliku da s njom provede dan. A uskoro joj je bio i rođendan, želio je da bude na listi njenih zvanica. I tako... U subotu su njih dvije oko deset kupile čuvenu haljinu da bi imala šta obući za rođendansku zabavu pa je Marijana odlučila da joj dalje pravi društvo dok i ona ne obavi svoje. Iz jednog butika, dok su razgledale ponudu, ona je diskretno poslala poruku Mladenu. Napisala je gdje su i kuda će dalje. Kupile su tu Sanji neku majicu isto na akciji i samo što su izašle iz radnje, desetak metara dalje, srele su njih dvojicu. Već su stigli u grad kad i one, i samo čekali da im Marijana daa znak. Čim ih je ugledala Sanji je bilo jasno da to nije slučajno. Nije imala vremena da reguje ni da razmišlja šta osjeća jer su im već prišli i poželjeli dobar dan. Marijana i Mladen su se pogledali. Siniša je to vidio i opomenuo ih pogledom. Da im nije palo na pamet da zafrkavaju nju. Priču su vodili dvoje mladih a oni su samo ćutali, izbjegavajući da se pogledaju. Slušajući ih i posmatrajući shvati da je u stvari sasvim u redu što se barem druže mladi. Vidjela je da je Marijana sinula i da je Mladen jako srećan i ne skida pogled s Marijane.

Ako su ovo i isplanirali zbog nje i Siniše, može ovo iskoristiti da pomogne Marijani. Dirnulo je kako se jadnica "sva stisnula i utišala" kad su im prišli. Pa neće ona da joj otežava. A neki glas joj reče da bi mogla iskoristiti priliku i još malo "ispitati" svog "vodovodžiju zavodnika". - Mi idemo do Tehno centra... a vas dvije? Možemo negdje na piće. Hoćete li s nama, ako niste u gužvi... - upita oklijevajući Mladen i pogledavši neodlučno u Sanju i Marijanu. Marijana je ćutala pogledavši oprezno u nju. - Dušo, ja još imam neke sitnice obaviti. A ti Marijana možeš ići s njima, kupile smo haljinu pa si slobodna – mirno joj je rekla. Na to se Marijana srećno i zahvalno osmjehnula. Siniša se malo iznenadio kad je čuo. Nije očekivao da će ovo teći ovako glatko. Opet ga je oduševila. Svaki put bi joj prilazio sa zebnjom u srcu i svaki put je ona reagovala razumno i plemenito. Nije bila ni ljuta ni neprijatna. - Eto nas brzo nazad - reče Marijana. - Pa ne trebaš se vraćati – čudila se Sanja. Idi poslije direktno kući. - Aaa...ne, ne. Vratiću se ja. Mama je rekla da nas dvije pripremimo ručak do četiri. Do tada će oni stići od babe, a poslije ti ideš s njima nekuda – držala se plana koji su smislili. - Ako ti ne smeta mogu ja da ti pravim društvo. Sačekaću neke prijatelje da dođu u grad pa da sad ne idem kući mogao bih s tobom... ako ne smetam - javi se Siniša galantno. Nije znala kako da reaguje. Pogledala ga je upozoravajuće. Ako ga odbije pred sinom i Marijanom ovi će možda odustati... On je znao da je u dilemi i da vaga šta da uradi. - Dobroo… - rekla je oprezno.

- Da oni koji prvi budu gotovi čekaju na kafi? Čućemo se telefonom? predloži on ponovo. - Dobro, ja bih da prvo obavim što imam... Subota je, svi rade do podne... Imam još otići do teleoperatera, krojačice i po jednu knjigu koju sam naručila. Mladen i Marijana su napeto pratili razvoj situacije. Naredio je sebi da ne smije mrdnuti nego mora biti pristojan i ništa ne insinuirati da ona ne posumnja i ne pobjegne. Išao je pored nje zatomljujući radost što su zajedno, što hodaju jedno uz drugo… Otišli su kod teleoperatera, htjela je da promjeni tarifu i paket. Uživio se u san da su njih dvoje par. Bilo je divno imati nekoga na koga si ponosan i s kim te veže ljubav. Znao je da i drugi kad ih vide misle da su muž i žena i taj neproživljeni osjećaj mu je bio fantastičan. Ponosio bi se da je njegova žena, bila je pametna, ozbiljna, sve je obavljala s lakoćom. Jedino je u salonu bila malo zategnuta situacija. Krojačica joj je prepravljala suknju. Rekla joj je da izađe kad je obuče da vide kako joj stoji i treba li još šta uraditi. Vjerovatno je mislila da joj je on muž. Izašla je dvoumeći se. U ogledalu je srela njegov "studiozni" pogled kojim je polako do detalja prelazio po njoj. Brzo se ogledala, rekla da je dobro i šmugnula natrag u kabinu. On se na to osmjehnuo šeretski. Još su obišli knjižaru praveći se da ništa nije bilo. Tamo je i on malo razgledao knjige pa se ona opustila. - Hoćeš li sad da sjednemo u kafić... da ih sačekamo. Ne znam kad će se vratiti. - Pa ne znam… nazovi ih i pitaj. Zadržali su se, a rekli su da će brzo Poslušao je i nazvao sina. Slijedio je drugi dio plana.

- Alo Mlađo, ja i Sanja idemo do picerije ispod stepenica. Hoćete li vas dvoje brzo doći? - Šta je ćale? Frkica je li? Nećeš da ti ona zna da je ovo namješteno. Dobro, dobro…imaš još dvadeset minuta, je li ti dosta? Reci njoj da nismo našli u ovoj radnji nego da tražimo dalje. I Marijana je ovo slušala i smijuljila se. - Dobroo… procjedi Siniša ljutito kroz zube. - Da bi bili duže zajedno naruči nam picu. Pa ćeš tako uživati s njom. Evo Marijana kaže da Sanja voli palačinke sa čokoladom. To naruči za desert i nama. Morao je da ćuti a najradije bi im nalupao šamare što ga zafrkavaju. Nije on klinac da mu oni kroje ljubavni život. - Kažu da bi jeli i da naručimo picu. Možemo onda i sebi da naručimo? - Jeli bi? Oboje? Pa nemam ja toliko vremena. To će trajati dva sata! A nisam ni gladna. Pa koliko to mogu pojesti? Marijana mi je rekla da je doručkovala u pola deset. Njemu je došlo da se slatko nasmije na ovo. Kako je bila iskrena i jogunasta. Nije im ostajala dužna, morali su se dobro koncentrisati da ih ne uhvati u lažima. - Da sjednemo i naručimo sebi nešto za piti a njima ću javiti da mi idemo? Ja ću tebe otpratiti a oni neka ostanu. Nije ništa odgovorila. Čudno ga je gledala. Sa nekim nejasnim osmjehom kao da joj je neka ideja pala na pamet. - Nemoj toliko da drhtiš... imam osjećaj da ćeš svaki sekund skočiti na mene. - Neću, neću – zbunjeno je pogleda iznenađen njenom otovorenošću.

U piceriji kao da je bila neka druga žena. Neka vesela, nestašna djevojčica koja ga je začikavala. Vjerovatno joj je izgledao nervozno dok je pričao sa sinom. - Mala... ti to mene zafrkavaš – osmjehnuo se nježno je gledajući. - Oprosti, dobila sam nesavladivu želju da te zafrkavam. Vidim da ste vas troje pravili planove ko da osvajate Rusiju. Pa se svo troje bojite da nešto ne pogrešite. Jasno mi je da ste se urotili i da su Mladen i Marijana tvoji "pomoćnici". - I nemaš ništa protiv? - upita jer nije vrijedilo pa poriče kako su plan zajedno smislili. Sad mu je bilo jasno zašto je postala nestašna. - Šta bi imala? Ako mi dojadite ladno ću vas svo troje otkantati. - Otkantati? I mene? Možeš njih, nemoj mene. Samo se smješkala na to. A on je zaključio kad god je sin s njim da je ona popustljiva i nježnija. Pretpostavljao je da joj je žao Mladena koji je odrastao bez majke. - Pošto sam provalila vaš plan, možeš da me svojim velikim autom odvezeš do kuće. To će obradovati zavjerenike. Nema potrebe da idem do Ljilje sad kad mi je jasno da ste to zajedno smislili. Kola su mu bila parkirana u dvorištu jedne kuće. Začuđeno ga je pogledala kad su ušli. - Ovdje stanuje moj prijatelj, dogovorili smo se da parkiram kad dolazim u grad, imam ključ od dvorišta. - Dobro si se snašao, nije lako ovoliku "autinu" ugurati. Da mi je znati zašto si se u ovako tijesnom gradu zalijepio za toliki auto. Čim ga vidim od nervoze mi dođe da pobjegnem u neki ćošak. Nisam sigurna mogu li se ja u ovome voziti. Možeš li ti s njim uopšte proći kroz sve ulice?

- Brat mi je pomorac, pomogao mi je da ga povoljno uvezem. Ne treba da se plašiš. Kad se sad provozaš, gnjavićeš me poslije da te stalno vozam. Moraću isključiti telefon zbog tvojih poziva – zafrkavao ju je. I stvarno, bilo je kao da se vozi u svemirskom brodu. Udobno, luksuzno... Vozio je mirno, sigurno kao da je mali auto u pitanju. Znao je izgleda i gdje stanuje. Rekla mu je da stane na kraju njene ulice. Čim bi prošli njenu i još dvije kuće ulica je naglo skretala ulijevo pa ih komšiluk neće moći vidjeti. Nakon nekoliko metara moglo se nastaviti asfaltom u drugu ulicu ili skrenuti desno prema makadamskom putu. Dalje nije bilo ceste nego uža staza za pješke ili bicikliste koja se vijugavo spuštala do mora ili do jedne asfaltirane ulice nivo niže od njihove. Država nije dozvolila gradnju kuća na tom području pa su barem bili pošteđeni betonizacije. Ali je bila prilično šumovito i zaraslo oko puta jer to niko nije osim mještana održavao. - Imate svoj privatni park, malo divlji ali fin – začudio se on. Nisam ni znao da ovako nešto ima u gradu. Pošao je putem da vidi kuda vodi. Ona krenu za njim. Kuda će? Još će negdje zalutati a stvari su joj bile u njegovom gepeku. Desetak metara od početka staze bila je krivina iza koje je put nestajao. On zastade i okrenu se k njoj. - Kako to da vi vodovodžije ne znate za naš parkić? - zafrkavala ga je. - Moram vidjeti ko je zadužen za vaš rejon da mi kaže više o ovom vašem naselju. - Moj otac je ovo pronašao tako što je na vatrogasnoj vježbi kao dobrovoljac gasio vatru u parkiću. Često bi se upalila trava i raslinje. - Koja je to kuća? - Bijela sa crvenom ciglom, ne možeš sad da vidiš prošli smo je..

- Sanja... - pozove je zamišljeno je gledajući. - Hmm? - mislila je da ga zanima neki podatak o parkiću. - Ovo je lijepa šumica, a pošto si me dovela ovamo imam jednu ideju. Prišao joj polako. - Ideju? Aaa... vrlo sam skeptična prema tvojim idejama... Sve koje si do sada imao vezane su za krevet – reče mu i malo se pokaja zbog bezobrazluka. Nije baš morala da bude tako otvorena. - Jel' tako? - osmjehnuo se klimajući glavom i podižući obrve. Odjednom podiže ruku i pomiluje je polako prstima prateći konture lica. - Ej, šta radiš! Da se nisi usu... Nije uspjela dovršiti rečenicu, već se približio, zagrlio je i privukao k sebi. Ta hrabrost je toliko zapanji da nije mogla da bekne. Toplina i snaga s njega pređoše na nju. Kao kad usred zime sjedneš pored tople peći. Sva se stresla koliko joj je bio prijatan taj osjećaj. Spuštao je glavu prema njenom licu, prvo je nosom nježno dodirnuvši. Slijedeće su bile njegove usne na njenima. To je sve skupa trajalo možda dvadesetak sekundi. Napokon se trgla i počela ritati ne bi li se iskobeljala iz njegovih ruku. Gledala ga je ljutito a on nju mirno i ozbiljno. Očito se nije niti uzrujao niti kajao. Izgledao je zadovoljno. Kao da je potvrdio neke svoje sumnje. -Ti nisi normalan! Ma stvarno imaš gadan defekt! Pa jesi li ti pri sebi da tako "ocvao" vataš ženske po šumici! O majko moja, šta ću ja sve vidjeti! - pošizila je. Ćutao je i dalje. Izgleda da mu nije padalo na pamet da se izvini. Gledao je smješeći se očima, s nekim toplim razumjevanjem. Potpuno smiren.

- Ne treba da se plašiš, zašto si toliko napeta? Znam da je prošlo dosta vremena, možda ti je neobično, odvikla si se, pitaš se je li prošlo vrijeme za ljubav... Ali nema razloga da ti bude neugodno. Ne odgovaramo nikome, i ništa loše nećemo uraditi ako se volimo. Znam da si zbog zbunjenosti digla "galamu" ali razmisli šta ti ustvari smeta. Očekuješ od mene da me grize savjest što te želim? Ne grize me ni najmanje, srećan sam. Posebno sam srećan jer nije u pitanju samo što te želim, lud sam za tobom. Kad zamislim da smo zajedno, da smo par... ako baš hoćeš bračni par, presrećan sam. I kome to može da smeta? A kome može da šteti? Hoće li iko biti povrijeđen ako ja i ti budemo par? A koliko će biti srećnih zbog toga što smo nas dvoje u ljubavi? Prebroji. Moj Mladen te voli, pa Ljilja, Željko, Marijana... čak i tvoja snaja ti na svoj glupi način pomaže. Da ti je dobra ostala bi živjeti u toj sobici od deset kvadrata, a ovako loše ti je pa si "prisiljena" da izađeš iz svoje sigurne ljušture i vidiš šta se još nudi. A to što se nudi je mnogo bolje od onog što imaš. - Ma vidi ti njega! Opasan si ti sa svojim govorancijama i džentlmenstvom! Stvarno pijete neku ludu vodu tamo u Vodovodu! Da ovo nekom kažem ne bi mi vjerovao, da vododvodžija bari cure ko pjesnik! Ajde odmah prestani! Nema šanse da me smotaš i odvučeš u krevet. I gotovo! Tačka. Ta-čka. Ta-čka – odlijepila je ona. - Vidjećemo kad razmisliš... i šta će ti prijateljica reći. Mislim da se neće baš oduševiti kad joj kažeš kako si se ponašala prema meni. - Ma šta ja imam kome da se ispovjedam! Ne bojim se ni nje ni tebe! - Ali se izgleda bojiš sebe... Zaustila je da se opet pobuni ali nije znala šta bi rekla. Vratili su se do kola, uzela je stvari iz njih. On ju je nježno i toplo gledao.Već je bio obišao kola i otvorio svoja vrata kad zastade i reče joj:

- Doviđenja Sanjice... do skorog viđenja dušo. I brzo razmišljaj jer nemaš puno vremena, eto mene ubrzo opet po još... Ona na to razgorači oči ko da nije dobro čula. Gledao ju je i dalje netremice, pa se iznenada vrati do nje. Kako li ga je gledala kad je bez riječi odlučno privukao jednom rukom sebi i opet spustio usne na njene. Ovaj put nije nije napravila dramu. Dopustila mu je to ovaj put nesigurno, bez protesta. Pa da proba... kako će znati ako ne proba...Osvajao je poljupcem, iskusno, znalački. Pričao joj je poljupcima da treba da su zajedno, da propuštaju strašno mnogo umjesto da uživaju u ljubavi i sreći. Po poljupcu je shvatila da je ovo strahovito želio i čekao. I da ne razumije zašto je njoj čudno i neugodno što želi da su zajedno i da je voli. Izgledao je dobro, živio je uredan i "aktivan" život potpuno suprotan njenom zatvorenom i povučenom svijetu. Njemu je u njegovom svijetu bilo dobro i zvao je nju da mu se pridruži. Kad se napokon odmakao od nje oboje su teško disali ali nije joj bilo neugodno. To je začudilo. Kao da je bilo nešto normalno, prirodno i kao da su to radili i ranije. - Eto vidiš… izgledamo kao da se poznajemo dugo… i da nam ovo nije prvi put. Potpuno prirodno i …. savršeno. Savršeno odgovaramo jedno drugom. Molim te, Sanjice... razmisli dobro. Nemoj biti kukavica. Nije ništa rekla samo ga je pogledala ozbiljno. Nikad u životu nije osjetio ovo sa nekom ženom. Potpun sklad, savršeno poklapanje… Čim ju je vidio na parkingu znao je da je posebna. Zašto se nisu sreli ranije? Kad je otišao, zaključila je da je potpuno poludjela, i da će ga od sada izbjegavati u širokom luku.

********* - Marijana... zašto me odbijaš? - progovorio je Mladen prvi, kad su prestali da se osvrću gledajući kuda će Siniša i Sanja. - Ne odbijam, moram biti sigurna da znaš šta želiš. Kao tvoj otac za Sanju. Štitim sebe a i tebe od mogućih problema. Želim da budeš siguran. A ne da ideš po sistemu "ajde da probamo pa šta bude". Djevojke se mnogo teže oporavljaju od takvih raskida dok se muškarci teže oporavljaju od raspada braka. Šta bi bilo da uđemo u vezu pa se onda razdvojimo? A sad smo zbog Sanje prisiljeni da se skoro porodično viđamo. Znaš kako bi to bilo neugodno. A i nisam sigurna da si ti pravi izbor za mene. Pogledao ju je pomalo iznenađeno i nekako ranjeno. - Mslim da si divan momak ali si muškarac. Jednostavno, hormoni su jači od razuma i srca. Ideš tamo gdje te oni vode. A vode te do djevojaka kod kojih je pristup lakši i oko kojih ne moraš da se puno misliš i trudiš. - Tako misliš o meni? Pa sad nemam djevojku nekoliko mjeseci. - Mladene... pratim ja šta se dešava. Sad me zanima zašto nemaš. Je li ti takav period ili nema ništa na vidiku pa si se ...okomio na mene. Možda ako dođe neka nova zgodna djevojka u grad... možda bi me brzo zaboravio. Ali razumjela sam jedno, i tebi i ocu je ovo period kad vam je potrebna prava ljubav, kad vam je potrebno da vas neko voli. Vidim ja da odrastaš i da ti više nije dovoljno da djevojka bude atraktivna. Tebi je obavezno potrebna djevojka koja će te voljeti i razumjeti. Nisi odrastao uz majku i potrebno je da to nadoknadi druga žena. Samo ne znam jesi li sad svjesan toga ili će ti trebati još vremena.

- Uh...Marice ti i tvoje analize. Zar ne bi mogli da budemo kao tvoji starci? - I ja bih to željela. Od sveg srca. Ali jesi li ti siguran da ćemo svaki dan biti povezaniji kao mama i tata? Majka nas i oca "udavi" svojom ljubavi. Trči za ocem je li presvukao majicu, je li doručkovao... Možeš li ti to izdržati? Ili će tebi naviklom na samački život to nakon nekog vremena dojaditi i počećeš srcem, ne fizički nego srcem, udaljavati se od mene. Tebi se sviđaju moji starci ali da bi imali život sličan njihovom moraš biti osoba slična Željku. Mada mi se čini da je tvoj stari, bar sudeći kako se ponaša sa Sanjom na dobrom putu. Ali mu je trebalo dosta vremena. A ti sad imaš 23 kao moj otac kad su se on i mama počeli zabavljati. - Znači, njih dvojica dobra, a ja najgori. - Ne. Ti si najmlađi, možda ćeš biti najbolji, to ne znamo jer tek tražiš sebe. Ne sumnjam da ćeš za deset godina biti formiran muškarac. Ali su ovo godine kad tražiš sebe... i samim tim velika je mogućnost da napraviš greške. Zato sam oprezna. - I zato nećeš da pokušaš? - Da pokušam? Ja znam prije nego se upustim u vezu da sam spremna da idem do kraja. A ti si za sada spreman da ideš pa dokle stigneš. Još uvijek ne znaš šta ti je cilj veze. Vidiš kako tvoj otac pritiska i sluđuje Sanju. Vidi se na njemu da tačno zna šta želi od nje. - Muškarac sam, i puno sam raspoloženiji za ustupke i da ti ispunjavam želje ako mi to tražiš dok ležimo jedno pored drugog zagrljeni... - Neću da ispunjavaš meni želje hoću da saznaš šta ti želiš. Neću da se vodamo pet, šest godina a onda kad budeš u najboljoj fazi da pripadneš drugoj. Šta ću ja nakon toliko godina veze? U početku veze žene ulažu mnogo više i rizikuju mnogo više, jer smo zrelije od vas.

Većina nas odmah razmišlja o porodici i djeci a vi kasnite desetak godina za nama. Kasnije se vi otkravite i počnete vraćati uloženo u vas. Naravno govorim o dobrom, porodičnom muškarcu a ne o vjetropirima. Nije imao šta da kaže na ovo. Vidjela je da se rastužio i vjerovatno doživio kao odbacivanje. Bi joj teško na srcu. Htjela je reći želim tebe ali se plašim da me ne uništiš. - Ajde, šta si se snuždio, sad će ispasti da kad god mene vidiš uništim ti dobro raspoloženje. Zamišljeno i iznenađeno ju je pogledao i dalje ozbiljan i utučen. Prolazili su pored radnje sa muzičkom opremom kad ona zastade razgledajući izlog. Zastade i on i vrati se korak do nje. - Marijana...zovnu je oklijevajući. Rukom je uze iznad lakta okrećući je k sebi. - Hmm...odgovorila je pogleda uprtog u izlog. On drugu ruku stavi na njen obraz. Nije stigla ni da se čudi šta on to radi kad je spustio usne na njene. Ljubio je tu nasred ulice ispred muzičkog izloga a njene ruke krenuše same od sebe i zagrle ga oko vrata. Na tu njenu hrabru akciju on odgovori čvrsto je zagrlivši oko struka i privukavši je sebi uz duboki uzdah olakšanja. Muškarci jednostavno nisu razumjeli tolike priče i analize. Pokažeš šta želiš i to je to. Bila je potpuno izgubljena u njegovom naručju. Izgubljena ali presrećna. - Marijana.. - Mmm? - Hoćeš li biti moja djevojka? - Hoću – uspije da odgovori prije nego što je nastavio da je ljubi.

Krenuli su dalje zagrljeni, nije joj dozvoljavao da se odmakne od njega. Poslije u svojoj sobi, kad se smirila, pitala se šta ju je spopalo i kako će sada. Nije željela da dođe do situacije da Siniša i Sanja vrše pritisak na njega ako im ne bude išlo. Morala je reći majci. Nije znala šta da radi. Ubrzo će se saznati da su par. Pitala se može li ona da mu pruži sve što mu treba. Živio je s ocem, dosta je u postupcima pokupio od njega. Siniša je bio fin i vrlo ozbiljan što se tiče Sanje. Hoće li i Mladen biti takav prema njoj ako njih dvoje krenu? Ali kako će drugačije da sazna ako ne proba? Ako ga odbije kajaće se više, ovako će joj bar biti utjeha da je probala ako stvari krenu loše. A željela ga je još više nakon današnjeg poljupca. Slušao je sve što mu je govorila, trudio se da shvati i da otkrije kako treba da postupi da bi ona bila srećna. Iskreno je želio da joj pruži ono što želi. Taj dan su obje dobile prvi poljubac... Sin i otac su izgleda bili "uigran tim"...

********* Nažalost, veliki Mercedes ipak nije prošao nezapaženo u ulici. Neko je vidio da je Sanja bila u njemu. Naravno vijest je brzo stigla do njene snaje. Poslije večere, dok su se dogovarali za sutrašnji dan vidjela je da je snaja hoće nešto pitati. - Sanja... reče mi komšinica da te je neko danas dovezao. Sa nekim velikim autom. - Jeste, otac od Marijaninog druga. Povezli su mene i Marijanu. - Možda mu se sviđaš – ispitivala je dalje.

- Mislim da je oženjen – mirno je slagala da je se rješi. - Pa možeš da mu budeš ljubavnica. Ako ima para kupiće ti stan. Sanja ju je preneraženo pogledala. Zar je dotle došlo? Pa izgleda da nije daleko dan kad će zateći kofere ispred vrata... To ju je strašno pogodilo. Jedva su čekali da je se rješe. Imala je osjećaj da bratu ne smeta, ali nije imao namjeru da se oglašava oko toga. Bila je sama i razapeta, stisnuta u ćošak. Razmišljala je da život od početka pokaže hoće li ti biti blagonaklon. A njoj nije bio. Ovo bi bio zadnji udarac ako bi morala da odseli njemu sa dva kofera. Kao da joj je dvadeset godina a ne četrdeset i pet. Da je mogla da bude manje osjetljiva i sebičnija barem... Ne bi primjećivala snajine aluzije i čitala joj na čelu želje. Nego bi joj rekla "ja sam u svojoj kući, ako ti se ne sviđa prodaćemo je pa podijeliti pare". Mladen je dopratio Marijanu do kuće. Rekla mu je da dalje od kapije ne može. Smijao se. - Polako ću ja osvojiti tvrđavu zlato moje... - provukao se kroz vrata kapije koja je htjela zatvoriti iza sebe. Pa ju je povukao brzo u zagrljaj da se nema kad pobuniti. Ljubili su se i smješkali gledajući se. A Ljilja nije mogla dočekati da je kćer zove nego joj je svako malo slala poruke. "Jesu li zajedno?", "Šta je bilo?", "Gdje su sada?"... Sa mužom je već u dva popodne stigla kući. Nestrpljiva da čuje izvještaj. - Bilo je OK mama. Čak jako dobro, iznenadila nas je, mislim da je shvatila "namještaljku" jer je čudno pogledala u mene. Sigurno je htjela pomoći Mladenu i meni. Zato se nije puno protivila. Ali on je bio zanimljiv. A jest gadno kad se mator čovjek zaljubi! Bio je van sebe, gledao ju je kao da je nešto najljepše na svijetu. Ona ga je opominjala pogledom strogo. On bi malo ustuknuo, pa opet blenuo u nju.

Joj, što smo se ja i Mladen ismijali. Čim smo zamakli za ćošak, da nas ne vide držali smo se za stomak od smjeha. Mladen mi je rekao da se jednom nije mogao sjetiti gdje je parkirao auto zato što ju je sreo... A kad je išao da je vidi na šetalište deset puta se presvlačio i svu garderobu porazbacao po kući. - Bezobraznici jedni! A šta vam je bilo smješno? - naljutio se Željko slušajući kćer. Bolje bilo da oboje dobro razmislite o životu! Sanja je bila super djevojka, fina, dobra, školovana. Samo jedan pogrešan potez uništio joj je život. A tako i Siniši. Bolje vas dvoje da vidite šta vas može snaći ako pažljivo ne razmišljate i oprezno ne pristupate životu. Nakon toga Marijana se uozbiljila, a on i žena su zamišljeno ćutali nadajući se da će napokon svanuti ženi koju su oboje voljeli kao svoje najrođenije. Ujutro se Marijana izvinila majci. - Mama... nisam nikako mislila da se rugam Sanji i Siniši. Ni ja ni Mladen. Bili su nam simpatični... - Znam ćeri, znam... ali tata je u pravu. Iz njihovog života trebate izvući pouku. Sinoć... sinoć mi je tata rekao da smo zahvaljujući njoj nas dvoje zajedno. Jedna sitnica koju je učinila spasila je mene i tatu, i pružila nam srećan život. - Kako? Kako je pomogla vama? - Tata i ja smo bili raskinuli. Pa smo se oboje tvrdoglavili, niko nije htio da popusti. Ona ga je srela u gradu i rekla mu da ga volim. Nakon toga me je tata nazvao i pomirili smo se...

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 9. Sutra se Sanja samo čula sa Ljiljom. Srećom, ova je bila u nekoj žurbi pa je nije mogla puno ispitivati. Ali slijedeći dan je zvala da obavezno dođe k njima. Čim joj je vidjela lice Sanja se prepala. Mislila je da hoće da ispita nju kako je bilo sa Sinišom, ali joj prijateljičino stanje nagovjesti da to nije glavna tema. Izgledalo je da ima ozbiljan problem. - Šta se dogodilo? - Ništa... čekam da mi pričaš o svom vodovodžiji. - Ljiljo... čitam te ko knjigu. Nešto se dogodilo. Prijateljica ju je tužno pogledala, uzdahnula i sve je prokuljalo iz nje. Jedva joj je uspjela ispričati da su danas bili kod ljekara kad su začuli zvuk Željkovih kola u dvorištu. Ljilja panično pokaže Sanji da njemu ništa ne govori. - Lijepo! Vas dvije se raspištoljile, digle noge i uživate a ti Željko radi! Vidjevši ih zajedno vedro se osmjehnuo. - Pa šta ćeš kad imaš dvije žene. Nije to lako izdržati. - Imam dvije? - Pa ne bi bilo loše da se i Sanja doseli k nama. E to bi onda bilo uživanje . - Već si joj ispričala? - pogleda ženu prekorno. Čim si ti odjednom spremna da pristaneš na dvije žene i ko zna šta još, znam da nisi mogla ćutati. - Pa jesam, rekla sam joj. Obje smo zabrinute.

- Ajde? Jesi li se ti to prepala za mene? Pa ostaće ti "Romeo" iz Vodovoda. Ionako se neće oženiti ako je pametan još dvadeset godina. Taman do tada može se brinuti o tebi i posjećivati te u staračkom domu, a onda se oženiti u 45-toj. Jesi li mi čitala o onoj babi od 80 godina koja radi u bordelu i ima stalnog klijenta lovca od 40 godina! Pa možete tako ti i tvoj vodovodžija! Ali ni to je nije moglo nasmijati. Obećala je sebi da će ga pritisnuti i neće ovaj put popustiti dok ne istjeraju stvari na čistac. Uvijek je bio pažljiv otac i dobar muž. Uvijek je računao da njih ostavi u što boljoj situaciji u slučaju da se ne daj Bože, njemu nešto desi. Svaki plan, svaku promjenu u životu je pažljivo razmatrao i vagao pazeći i brinući kako će se odraziti na djecu i nju. - Prvo ćeš piti tablete da ti snize pritisak, pogledaćemo još šta bi pomoglo i malo ti promjeniti prehranu. Nije to sad strašno ako se reaguje na vrijeme – ohrabrila ih je Sanja. - A zato ću ja imati dvije žene! Sad mi je jasno! Da me gnjavite u tandemu. Zašto nisi nudila da imam dvije dok sam bio mlađi i sposoban da opslužujem dvije? Koja si ti mudrica... - zafrkavao je zabrinutu ženu. - Eto ti sad! Sad sam ja u boljoj situaciji, ja sam svoje odbolovala, niko mi ne treba a ti bi crkla da njemu nešto bude. Vidiš da i to kad nikoga ne voliš ima svoje prednosti – ironično je zaključila Sanja. - Moraćeš ti ipak da se udaš… Za svaki slučaj da imamo dvojicu. Tvoj će sve da radi, a moga ćemo čuvati. - Pa bi prvo sredila moga? Svaka čast! - Nisi zaboravila kako se to radi? Nemoj se prepasti - zafrkavao je Željko. Ako pokvariš Ljilji planove možeš nadrljati. Znaš da ne podnosi kad nije po njenom. Bolje ti je otvori internet i podsjeti se nekih detalja.

- Ti moraš kod Siniše. Da budete ti i Marijana zajedno. Ona s Mladenom, ti sa Sinišom. - Uuu! Ala sam tražena… Znači svako gleda svoj interes a ti Sanjo koga briga šta se tebi sviđa.. - Pa kad ne znaš sama šta ti se sviđa… Nikako da izabereš. Mi znamo šta je za tebe najbolje. - Mrššš bezobraznice… - slatko se smijala Sanja na Ljiljino pametovanje. Zafkavajući se tako, svi troje su se malo opustili. Željko je bio ljubav njenog života. Zaljubila se još u srednjoj u njega. Nije bio ni najljepši ni najzgodniji ali je bio pristao, veseo, druželjubiv mladić. Rezervisan prema djevojkama. Družio se i vjerovao dvjema drugaricama. Po izboru svoje majke. Ljilja ih je znala, obe opasne muljatorice. Ali su bile ćerke svekrvinih prijateljica. Pa je to po njoj automatski značilo da su dobre cure i preporučivala ih sinu. Uspjela je da ga osvoji, ali su raskinuli nakon tri mjeseca. Nekako joj je izgledalo da se on previše dvoumi oko njih. Zašto da ga ona tjera? Nema sreće nekog na silu uvjeravati da će mu biti dobro s tobom. Pa je stisla petlju i raskinula. To je lako uraditi onima djevojkama koje ne vole baš totalno. Ali njoj je bilo jako teško. Bojala se da će onda saznati da je njemu svejedno i da će on krenuti dalje bez nje. Na sreću ipak je reagirao u zadnji čas. Sa tetkinom ćerkom se spremala na put. Trebale su provesti nekoliko dana na planini kod druge tetke. I ona je imala ćerke, njihove vršnjakinje, pa su se znali družiti u vikendici. Valjda mu se nije svidjelo jer je načuo gdje idu, izlaziće same, ići će u provod i možda sresti nekoga…Pa je zvao oklijevajući.

Jasno joj je bilo da još nije sto posto siguran u njih. Pa ga je otkantala ovaj put ipak sigurnija u sebe. Ako je zvao jednom zvaće opet, sad mu to postaje opsesija jednostavno u muškarcu proradi instikt lovca. Dok se ona vratila on je razmislio, shvatio da ipak želi nju i dočekao je na povratku. Iz autobusa je uskočila u njegov zagrljaj. Više se nisu razdvajali. A svekrva je bila namrgođena stipsa kojoj vesela, mažena i pažena kćer oficira nije odgovarala. Smatrala je da koristi svoja ženska sredstva da oduzme njenom sinu i ono malo pameti. Bojala se da se neće moći smiriti uz djecu i muža ali je rođenjem unuke malo popustila jer je vidjela da je Ljilja dobra majka. Tri godine su živjeli s njom, za Ljilju je to bilo pakleno ali se pravila da ne zarezuje svekrvu. Bila je kćer oficira koji ju je učio da istrpi ako želi da pobjedi. Ljiljin otac, vidjevši kako mu je ćeri u zajednici i jednom se žestoko obrušivši na njenu svekrvu, prodao je stan, kupio sebi i ženi novi mali jednosoban stančić, a Ljilji i Željku plac sa tek započetom kućom. Pomagao im je dok nisu sredili toliko da mogu stanovati u kući. Kasnije su sami malo po malo, nadogradili i završili sad već divnu manju kuću. Sanja je otišla kući, razmišljajući o novoj situaciji i kako da pomogne prijateljici. Telefon je prethodna dva dana nekoliko puta zvonio i zvonio. Nije htjela da mu se javi. Dosta su se igrali. Nastavak je nije zanimao. Previše mogućih komplikacija. Pogotovu sad kad je bila blizu da rješi pitanje stana. ********* A Željko je zamišljeno gledao svoju ženu kad su ostali sami. - Jesi li svjesna da Sanja neće pristati da se uda niti da ode živjeti s njim?

- Pa ako bude Siniša u redu kao što se sada čini, popustiće ona. - Ako popusti neće biti srećna. - Zašto? - Izgleda da se udaje da bi se maknula iz kuće, znači nekom smeta. I opet ide nekom drugom smetati. Kud god se makne kao da nekom smeta i da nekom nešto otima. Ona ga zamišljeno pogleda. - Da, to je malo problem… - Imam jednu ideju… Mogli bi mi s njom kupiti pola stana. Mi da dignemo kredit za našu polovicu a ona za svoju. - Otkuda ti to sad? Zbog... - Nije zbog bolesti. Razmišljam već duže vrijeme o toj ideji. Cijene su pale, stanova ima koliko hoćeš a i mi imamo sina i kćer. Možda će i naš sin očekivati da mu ostavimo kuću. I da se sestra uda i odseli. Pa da ima bar pola stana. A ako Sanja bude živjela sama mogu zajedno stanovati. - Ma dobiće šupalj nos do očiju! Neće niko ništa dobiti! Nek se sami staraju… ali za stan ti nije loša ideja. Sanja bi mogla da plati ratu i da preživi a da ne mora da se udaje. To bi joj psihički mnogo značilo. - Znači, slažeš se? - Dragi...da ti malo olakšam....ja imam koju ušteđenu paricu od kućnog budžeta... ne baš za pola stana... ali prilično. - Imaš? - iznenadio se. A šta si mislila s tim? Pobjeći sa vodovodžijom? smijao se. Zagrlila je muža i rukama i srcem i dušom. Uzvratio joj je nježnim stiskom svjesan koliko je preplašena i zabrinuta.

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 10. Već je prošla ponoć. Nije mogla zaspati zbog onoga što je čula o Željkovom zdravlju pa je pokušala čitati. Zbog današnje situacije počela je misliti i na njega. Bio je skoro Željkov vršnjak. U njihovim godinama su počimali ozbiljniji problemi sa zdravljem, polako su ulazili u treću fazu života gdje je sve kretalo nizbrdo. S kim će on da ostari? Hoće li ostati sam? Kao ona. Ma neće sigurno. Stalno se vrti oko žena i one oko njega. Nije on tip za samački život. Odlučila je da dok ima Željka i Ljilju bude uz njih. A poslije da se prijavi u dom. Da ne bude nikom na teretu. Odjednom se kroz tišinu začulo neko šuškanje. - Sanjo... ks..ks.. Sanjice… Napela je uši i ostavila knjigu. Učinilo joj se da je neko zove. - Sanjooo…Sanjice… - ma nije umišljala čula je neki glas. Otvorila je vrata sobe. Ništa se nije čulo. Kao da je glas dopirao izvana. Pogleda kroz balkonska vrata. Neka izdužena silueta se ocrtavala ili su grane stabla pravile sjenu. Otvori vrata balkona da bolje pogleda. Onda ga začuje. - Sanja, ja sam… Siniša – izašao je iz sjenke drveta koje je bilo na suprotnoj strani ulice i sa trotoara sišao na cestu. Stajao je na sredini ceste. - Aaaa – prenerazi se vidjevši ga. On se izgledao nasmijao na njenu reakciju. - Šta radiš tu? – jedva je prozborila ljutito što je tiše mogla.

Samo joj je falilo da probudi nekog u kući ili radoznali komšiluk. Gledajući okolo po ulici i strahujući da ga neko ne primjeti, opazi dugački Mercedes niže niz cestu. Parkirao na sred ceste! - Izađi – sad je bio već uz ogradu kuće. Dva metra od nje. Od te jedne riječi Sanja se sva stresla ko da ju je ubacio u krevet. Nekako je zvučala posesivno, strasno… - Ti si poludio… - ljutito mu je odgovorila. Ništa dalje nije govorio samo se nije pomjerao sa ulice. - Dobro! Dolazim! Idi do kola i čekaj tamo. Učinilo joj se da se osmjehnuo na to. Brzo je zgrabila ogrtač i trčeći niz stepenice pokušala ga je obući. Jedva je pogodila rukav. "E sad će dobiti svoje! Neće mu nikad više pasti na pamet da joj dođe pod prozor." Žustrim koracima spustila se do Mercedesa. Ali njega nigdje! Pa gdje li je nestao? Zapanjeno je obišla oko Mercedesa i stala zbunjeno na trotoar. - Mene tražiš? - odjednom joj se pojavi iza leđa. Samo što je to rekao osjetila je njegove ruke oko svog struka. I poljubac na vratu. - Šta radiš! - pokušala je da se izvuče. Pa ti nisi normalan! - Nećeš da mi se javiš pa sam morao da dođem… - nježno joj prošaputa na uvo čvrsto je držeći. - Ma ti si matori napaljeni kreten! - Hahaha… oprosti dušo ali ti si kriva. Izluđuješ me… opet je pokušao da je poljubi. - Odmah da si prestao. Ovdje su pola ulice babe sovuljage!Oči su im stalno otvorene. Neke ne spavaju zadnjih dvadeset godina ni danu ni noću! Ala će imati sočnu temu ujutro uz kafu. Kad krenu da me zagledaju i da mi se smješkaju...

- Pa zar nismo lijep prizor? Zašto ženama kvariš ugođaj! Možda bi i one voljele da im neko dođe pod prozor... - A ove dvije najopasnije će od sada provoditi pola dana smjenjujući se pod mojim prozorom i gledajući jesam li te sakrila u kući! Nije se obazirao na njene proteste. Nego opet vatreno spusti usne na njene. Iznenadio ju je toliko da nije mogla ni da se brani. Stajala je ukipljeno dok je on stiskao uz sebe. - Mmmmm….Sanjice – ječao je kao da je na mukama. Šta mu je došlo? Pa ima pedeset godina! Nije mu dvadeset! Nije mirisao na alkohol. Da se napio pa bi razumjela. Da nije popio vijagru? Čula je već od žena kakve imaju probleme kad im muževi popiju vijagru… Debela Slavka im je pričala da su se cijelu noć vijali po kući od podruma do potkrovlja dok njega to nije popustilo. Kud god bi pobjegla on je trčao za njom. I djeca su čula da se nešto događa po kući pa su pitala šta su radili cijelu noć. - Sanjo ako me poljubiš… ako mi odgovoriš onda ću te pustiti. I nastavi da je ljubi “protiv njene volje”. Šta sad da radi? Popusti i odgovori mu na poljupce stavivši mu ruke na prsa. - Tako…tako, još malo… - molio je. Onda se polako smirio i od strasnih, poljupci su postali nježni i mekani. Pomilovao je palcima po licu dok joj je glavu držao rukama. - Bravo zlato moje…bravo - pričao je između poljubaca. To mi treba… Napokon je prestao da je ljubi i pogledao je u oči. - Je li ti sad jasno da me se nisi rješila? - Siniša – opominjuće ga pogleda.

- Sutra dođi u grad vodim te kod sebe. - Šta? Ti nisi normalan! - Isplanirao sam da ujutro dođeš kod mene. Ja ću napraviti roštilj. Ti ćeš biti domaćica. Pozvao sam Ljiljanu i Željka. - Šta si?! - Sve sam pripremio, ne brini. Samo ti nedostaješ. Sutra dođi, ako nakon toga ne budeš htjela biti sa mnom nikad ti više neću smetati. Napokon je sjeo u kola i otišao. Bila je ljuta kao ris i da nije bilo pola noći nazvala bi Ljilju i izvikala se na nju. Znači to su joj spremali iza leđa. Ostatak noći nije se mogla smiriti. Šta li će se sutra desiti?

********* Ujutro joj je Ljilja mirno rekla da i Marijana ide s njom, da joj ne bude neugodno. Malo je odahnula jer se bojala da će je… spopadati. Ali ništa od toga. On ih je ljubazno dočekao, nju je samo odmjerio jednim dugim pogledom kao da joj zahvaljuje na razumjevanju pa se malo opustila. Više mu je pomagala Marijana nego ona. Mladen je otišao do grada u nabavku, a njih dvoje su veselo čavrljali. Slušajući ga tako raspoloženog s Marijanom, shvatila je da ga ne poznaje kao čovjeka. Samo kao muškarca. Napaljenog muškarca. Pričao je lijepo i mudro s Marijanom pa je i ona jednim uvom počela slušati razgovor a onda se naprimjetno uključila pitajući šta ona da radi. On se na to srećno osmjehnuo a ona je oborila pogled. Dalje je bio fin bez ikakvih aluzija. Takav je ostao i kad su mu stigli Ljilja i Željko. Očito je pažljivo pripremio teren. Zadužio je Mladena da im bude vodič i da im bude uslužan domaćin.

Mladen je nju i Marijanu provodao i pokazao im kuću, zafrkavajući ih usput da mu kažu "šta misle njih dvije, bi li on i Siniša mogli u svoju jazbinu navatati kakve dobre ženske". - Stari… ako Sanja sad ne padne neće nikada… - prošaptao mu je sin dok su zajedno pekli meso na roštilju, a one postavljale stol u vrtu. Siniša ga je zabrinuto pogledao. Da, popustila je, smijala se, pričala, pomagala im. Kao da nisu imali problem do juče. Samo da tako ostane. On bi najradije razjurio sve i bio samo s njom. Popodne je Sanja sa Ljiljom, Željkom i Marijanom krenula kući. Sin im je ostao kod kuće, lud od sreće što nikog neće biti da ga gnjavi. Sanju nisu htjeli direktno odvesti kući nego kod njih da zajedno pretresu događaje (da vrše pritisak na nju mislila je Sanja u sebi). Uzdahnula je jer će morati da sad trpi njihovu torturu. Ali srećom nisu je puno gnjavili. Nego su joj predložili nešto neočekivano… Ljilja im je kuvala kafu, sjedili su u dnevnoj sobi, a ona još pod utiskom prethodnih događaja nije puno pričala. Željko je donio za sto neke papire i stavio pred nju. Upitno ga je pogledala i uzela papire. To je bio zahtjev za kredit. - Dižete kredit? - čudila se. - Paa… možda – rekao je Željko dok se Ljilja vrtila po kuhinji. Ljiljo dođo ovamo – pozove ženu. Reci joj ti. - Šta da mi kaže? - Sanjo… razmišljali smo. Bi li ti pristala da mi po pola kupimo stan? - Šta? Šta će vama pola stana? - Pa možda i Marijana bude u situaciji kao ti… Pa ili će se udati i otići mužu ili možda može stanovati s tobom ako budeš živjela sama…

- Postoje razne mogućnosti. Važno je to da nije puno para a kako ćemo kasnije to iskoristiti, vidjećemo – pojasnio je Željko Sanja samo što nije briznula u plač pred njima od šoka. Pa oni su željeli da joj pomognu. Rođeni brat nije brinuo o tome nego oni koji joj nisu nikakav rod. Jeste da se njih dvije poznaju trideset godina. - Pretpostavljam da ne vrijedi da vam zahvaljujem. Razmisliću o tome. - Tako, fino razmisli, vidi s bankom koliko možeš dobiti pa da mi potražimo nešto. Otišla je kući potpuno iznenađena. Ljilja joj je rekla da sutra dođe ujutro kod nje pošto je bila nedjelja a muž je ipak morao na teren. - Sutra ćemo pretresti sve same, na miru. Porani malo. Nije se uspjela ni raspremiti stigla joj je poruka. "Je li ti bilo lijepo?" "Jeste" nije imalo smisla da vrda. "Onda znaš da je i meni bilo lijepo. Kad si ti srećna postajem i ja. Zovem te sutra ljubavi. Ako imaš želju da me čuješ ti mene možeš zvati kad god poželiš." Znala je šta to znači. I tad se pomirila da ga nije otjerala. I da će se njihova priča nastaviti. Sutra je s prijateljicom razmatrala situaciju oko stana, planirale su da traže zajedno. - Željko nam je dao odriješene ruke da izaberemo šta želimo pa će on onda vidjeti je li stan kvalitetan. - Hoću da i Marijana učestvuje. - Ma šta će ti! Nema ona pojma. - Ljiljo…pristaću na ovo samo pod jednim uslovom.

- Kojim? Da ti ne spominjemo Sinišu? - Ma nije. Pristaću i na Sinišu… - rekla je polutiho. - Štaa?! Jesi li ti to rekla da pristaješ na… na vezu? - Jesam, prestani se čuditi i slušaj…. Pokušaću ali ništa ne obećavam. Nisam sigurna da mogu. Ako ne uspijemo, mene niko više neće sastaviti. Možda je bolje da budem zadovoljna onim što imam. Evo sad ću imati svoj krov nad glavom, lijepo mi je napokon krenulo. Da ne komplikujemo. Znaš li koliko sam se pitala da li je do mene, da li sam ja pogrešila... ako ne uspijem sad s ovim onda znači da je greška u meni. - Ama uspjećeš! Šta pričaš kakva greška! Osim što si previše poštena i što ne znaš da braniš sebe i otimaš. Nisi sebična. Vidiš kako je on strpljiv s tobom. Ozbiljan je i ozbiljno te želi. Nije da glumi nego je takav. Pa poznaju ga drugi ljudi i svi kažu da je čovjek na mjestu. Samo očito je do sada nekako nailazio na previše samostalne žene. Ustvari vjerovatno ih je birao zbog sina. - Dobro, dobro kad si navalila... probaću. - Ako ja budem živjela sama i ne budem imala nikoga bez obzira koliko stana otplatila moja polovina pripada Marijani. Ne mom bratu. Ako se obje… udamo možemo ga iznajmljivati i time plaćati rate. Ako ne bude imala gdje stanovati s mužem, stanovaćemo zajedno dok nešto ne rješimo… Ima raznih kombinacija. - Moram pitati Željka Sanjo. Ako on pristane… Željko je pristao i rekao da Sanja, ako ne bude udata, može živjeti s njima. Može i sada ako želi. Ne mora ni kupovati stan. Ali je Ljilja znala da ona na to ne bi pristala.

********* Na roštilju je Mladen nagovarao Marijanu da se zajedno izvuku i odu u grad. Nije smjela pristati, bojala se da ne naljuti oca i majku, pa je Mladen došao za njom kad je otišla kući. Izvukli su se i krenuli zajedno u šetnju. Sjedili su zagrljeni na obali i uživali. - Marijana... za koji dan ti je rođendan... kako ga misliš proslaviti? - Mislila sam da sa društvom uveče negdje izađemo, ali mama mi je predložila da kod kuće napravim zabavu. Bunila se što svaki rođendan provedem s društvom a ne s njima. Napraviće ona večeru i kolače, a složila se da sutra mogu da odemo u grad na piće sa ekipom. - Jesi li smislila koga ćeš pozvati? - Pa uobičajeno društvo. Pitaš zbog sebe? Mislila sam i ti da dođeš, sad si i ti dio mog društva. - Da dođem kao drug? Zbog Sanje i Siniše? - Pa kako bi ti to izveo? - Pa ja bi da kažeš da sam ti momak. - O vidi ti njega! S neba pa u rebra! Hoćeš da napravim haos na svoj rođendan! Prvo da ja tebe prošetam malo, da vidim kakav ćeš biti pa ću kad budem sigurna da nećeš odlepršati možda i reći da si mi momak. - Pa onda da ne dolazim na rođendan ako ti je neugodno? - Kako hoćeš! Ako nećeš ne moraš - naljutila se. Ustala je sa zidića i ljutito krenula prema kući. On je potrčao za njom, stigao je, zagrlio i prislonio uz sebe. Uzvratila mu je grleći ga čvrsto oko vrata i odgovarajući mu na poljupce.

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 11. Da Sanja ima ozbiljnog udvarača već je saznala cijela ulica. Nešto od Zorane, nešto od komšinica koje se nisu skidale sa prozora gledajući šta ko radi i kuda ko prolazi. Vidjele su je u Mercedesu, a izgleda da je neko vidio i kad je Siniša dolazio noću, samo nisu bile sigurne da je to baš njen švaler. Zbog manjka parkinga često su ljudi iz okolnih ulica ostavljali kola kod njih. To je zbunilo dežurne posmatračice. Prekosutra je direktno s posla došla kući. Tamo su je dočekali snaja i djeca. Svi zajedno su je počeli zafrkavati i ispitivati da li se to tetka udaje. Djeca su pitala iz znatiželje, a snaja jer je interesovalo "koliko brzo će se odseliti". Popodne je provela u suzama, zatvorena u sobu. On je zvao ujutro na posao i pitao idu li k njemu kući ili će izaći predveče u grad prošetati. Izgovorila se da nema vremena danas. Bojala se da će on vidjeti da nije raspoložena pa da ne pomisli da je to zbog njega. Stvarno više nije mogla, nije imala kud. Da je mogla otišla bi u drugi grad, državu samo da se ova situacija rješi. Svaki dan joj se sve teže bilo vraćati kući. Popodne joj je opet stigla poruka. "Jesi li se odmorila? Šta radiš? Nedostaješ mi." Nazvala ga je. Nije imalo smisla da se stalno opire ako je rekla da pristaje na vezu. - Zdravo dušo – nježno je pozdravio. Hvala ti što si se javila. - Kad budeš slobodan hoću da se vidimo da ti nešto kažem. - Hoćeš odmah? Da ipak večeras izađemo?

- Nije hitno. Kad budeš u gradu ili kad krenemo s posla sutra ili prekosutra. - Ja bi volio da izađemo, ima vaterpolo utakmica večeras u sedam…ja to volim gledati pa sam htio da odem. Bi li možda išla sa mnom? Mogli bi onda i malo prošetati. - Može, volim i ja gledati zgodne momke u bazenu – šaljivo ga podbode. - Haha... dobro oboje ćemo uživati. Dogovorili su se da se ona spusti do obale da ne mora on dolaziti autom u gužvu. Nije navaljivao na nju šta mu želi reći nego je strpljivo čekao toplo je gledajući. Po licu mu je vidjela koliko je srećan i oduševljen što su zajedno. Polako su jedno pored drugog otišli do tribina i uživali u pogledu na sunce i more čekajući da utakmica počne. Njega je zvao Mladen na telefon a ona je izvadila grickalice odlučivši da se opusti i zaboravi na brige. Pa šta bude. Tek nakon utakmice se vratila ona “ljubavna napetost” između njih. Počeo ju je nježno zagledati često se očešavajući rukom o nju. Na kraju je provukla ruku ispod njegove. Osmjehnuo se na taj hrabri gest i nježno joj stisnuo ruku uz svoju. - Oho…dama je večeras nešto vesela i raspoložena. - Pa... i jesam. Razlog je što sam rješila stambeno pitanje. Ne baš rješila… Ali znam kako ćemo ga rješiti. On je pažljivo slušao. - Dogovorila sam se sa Željkom i Ljiljom da kupimo zajedno stan po pola. Pola moj, pola Marijanin. To ga je rastužilo. Znači i dalje nije željela da žive zajedno niti da se udaje. Mirno je dalje slušao trudeći se da ne pokaže razočaranje.

- Ako… ako se ja i Marijana…hm… budemo imale “partnere” onda ćemo to iznajmljivati i time plaćati dio rate. Osmjeh mu se vrati na lice… Znači ipak postoji mogućnost. Njoj je samo trebao taj stan zbog osjećaja sigurnosti. Imala je 45 godina i nikako da se negdje skrasi, da ima nešto svoje. Ni muža, ni djece, ni stana… - Ako ja mogu da pomognem… - Vidjećemo…prvo da ja i Ljilja nađemo nešto pa ćemo pitati Željka i… tebe da nas posavjetujete. Razumio je da hoće s njim da podjeli život ali da joj je ovo neophodno za mir u duši. Po tome je razumio da mogu da prodube vezu kad ona rješi pitanje stana… Htio joj je reći "Dođi k meni, nećeš nikad poželjeti da odeš. Lud sam za tobom." Ali sad mu je bilo jasno šta ju je mučilo. Bojala se da ne ostane na ulici. Razumio je to. Pomoći će joj koliko bude mogao. Zaključio je da je vrijeme za novu fazu…krevetsku… Otišli su još na piće, pa je otpratio do kuće. Išli su pješke jer nije željela da mu vide auto u ulici. Složio se, ali je poveo kroz ulicu uz makadamski put. - Sviđa mi se ovaj vaš divlji parkić. - Mogu misliti šta ti pada na pamet kad ga vidiš – smijala se opušteno. Jasno joj je bilo šta je čeka. Vidjela je da nije siguran smije li išta poduzeti. - Zar sam tako loš što to želim? - Ajde nemoj sad da mi se pravdaš. Gubimo vrijeme, neko će naići pa ćemo postati tema svakog trača ujutro uz kafu. - Pa da ne gubimo vrijeme kad je već tako...

Prislonio je svoj obraz uz njen oduševljeno uzdišići i prstima je blago dodirujući po licu i vratu. Bio je ozbiljan u namjeri da prožive ljubav kao da su dvadeset godina mlađi. Meke usne su je "ubjeđivale" da je čeka raj ako se ohrabri i prepusti njima. Pa je popustila i prihvatala ponuđeno. Obasipao ju je poljupcima, milujući i privlačeći je sve bliže. Podigla je svoju ruku i prislonila je na njegovu, kojom je dodirivao po licu. Isprepleli su prste. Zastao je, odvojio usne od njenih i gledao je. Provjeravao je dokle je stigla sa "hrabrim" prihvatanjem. Ono što je zaključio natjera ga da je opet još jače privuče sebi uzdišući s olakšanjem, ljubeći je i mrmljajući njeno ime. Uveče je i Mladena interesovalo kako su se proveli, jer mu je otac ostavio poruku da sa Sanjom ide u grad. Sad će imati razlog da zove Marijanu a možda nešto smisli pa da se vide. - Pa stari kako napreduje ljubav? - Pitam li ja tebe kako tebi napreduje? Ne daš mi da išta kažem a sad bi htio sve znati - ozbiljno je pogledao sina. - Radoznao sam, nikad nisi bio ovakav... Od svih žena dosad, uključujući i majku Sanja ti najviše odgovara. Ali... smatra te "ocvalim Kazanovom"... kaže Marijana – doda brzo malo se izvinjavajući. - Ma je li? Možda bi htjela da sam ćelav i da su mi ispali zubi. Vjerovatno bi me tako "krljavog" i ćelavog uzela u obzir. Ajde, ne slušaj žene. Ne znaju ni same šta hoće. Neugodno joj je da u njenim godinama razmišlja o ljubavi i ... ostalome, pa je sramota. - Pa kako ćeš je nagovoriti da popusti? - Vidjećemo. Pametna je i dobra. Ako bude sve u redu shvatiće i ona da bi nam zajedno bilo najbolje. Ja sam sad stariji, smirio sam se, i meni treba ozbiljnija i mirnija žena. Odgovara mi kao nijedna do sada...

- Da, i ja mislim da treba barem da živite skupa. Savršen ste par. - Znam sine. A još uz to i tebe jako voli. A... ti i Marijana? - Idem sutra na njen rođendan. Kao drug. Nije htjela da kaže da sam joj momak. - Pa i nisi. Tek ste pošli, budi malo strpljiv. Djevojkama je mnogo teže. Mi kad mjenjamo žene to je pohvalno, a ako djevojka mjenja momke onda je to za osudu. Uživajte sami. Zašto je važno da svi znaju da ti je djevojka? Polako gradite bliskost dok svi ne saznaju za vas. Radite nešto zajedno pa vaše druženje neće privlačiti pažnju. Ti si muško, trebaš paziti kako će okolina gledati na nju. A situaciju ti komplikuje što je ona vezana za Sanju. Molim te budi siguran da to želiš. Nemoj poslije da se oladiš pa da ona pati zbog tebe. - Znači polako? Dobro... nema mi druge. Na rođendanu je bio pažljiv, zabavan ali diskretan. Vidio je da je zadovoljna i srećna što se tako ponaša. Ali jedan događaj ga je ohrabrio i razvedrio. U kuhinji su se sreli on i Ljilja. Pogledala ga je vedro i nasmješeno dok je sebi uzimao pivo. - Hmm... Mladene, ti i otac izgleda hoćete dvije cure iz naše kuće... On joj se osmjehnuo na to. Saopštila mu je da zna za njegove namjere i da se ne ljuti. Ostatak večeri mu je protekao u mnogo opuštenijem i boljem raspoloženju. - Marijana... idem ja – blago ju je pozvao na stranu oko ponoći. - Ideš? - pomalo razočarano i iznenađeno ga je gledala. - Da ne postane sumnjivo što ostajem posljednji. Sutra kad budeš slavila u gradu vidimo se. - Pa dobro kad si odlučio... Hvala ti na svemu – toplo mu se zahvalila.

Nježno joj se osmjehnuo i poljubio je u obraz. Kao da je oklijevala da se odmakne od njega. Otpratila ga je do kapije, a učinilo mu se da se oneraspoložila. Neko ju je pozvao pa je morala krenuti. Samo ga je pogledala zamišljeno. Bio je siguran da je željela da on ostane do kraja i možda da ostanu sami. "E pa Marijanice sad ćeš da vidiš za šta je "tatin sin" sposoban... Odmakao je desetak metara, osvrnuo se oko sebe, i polako se vratio do kuće. Tiho je otvorio kapiju (navodno je nešto zaboravio, tako se mislio opravdati ako sretne nekoga), odšuljao se iza kuće koja je bila sva osvjetljena i uzverao uza zid na balkon. Nije znao koja je Marijanina soba. Ušao je kroz otvorena vrata u izgleda roditeljsku sobu i sakrio se iza vrata jer je čuo glasove na hodniku. Kad je opasnost prošla, polako je otvarajući jedna po jedna vrata došao do ženske sobe. Nije bilo sumnje da je Marijanina. Upalio je lampu na mobilnom telefonu i razgledao. "Tako, da vidimo šta će sad reći". Jedino što nije znao da ga jedan par očiju pažljivo prati dok se verao uz balkon. - Ljiljo... - prišao je Željko ženi koja je sklanjala prazne tanjire sa stola. Na zabavi su ona i Sanja "posluživale" ko da su Marijanine sluškinje. - Ajde, dođi, gdje si se izgubio... - "Izgubio" sam se u potkrovlje. Ako slušam ovu dreku ne moram to i da gledam. Ali sam ipak nešto "snimio"... - Šta? - zabrinu se ona. - Neko nam je provalio u kuću. - Provalio?! Pa kako sad da provaljuje kad nam je puna kuća? Pa jesi li ga vidio ko je? Poznajemo li ga?

- Aha... opet neki Romeo. Uzverao se na terasu. Ali nije tvoj iz Vodovoda. Ovo je neki drugi. Izgleda mi da bi ovo mogao biti Marijanin Romeo. Nisam ga dobro vidio ali mi se učinilo da je to sin od Sanjinog "vodovodžije". - Mladen?! Hahaha – kidala se ona od smijeha dok joj suze nisu pošle. Pa gdje je sad? Jesi li ga uhvatio? - Negdje je u kući, a sumnjam da bi mogao biti u Marijaninoj sobi. Gledajući nju, rekao bi da ne zna za to "iznenađenje". - Moramo reći Sanji... ima da se šlogira...hahaha... a onda ga moramo naučiti pameti... Pozvala je Sanju i rekla je joj šta je na stvari. - Štaa?! Ušuljao se u Marijaninu sobu? - Pa šta se toliko snebivaš! Sjećaš li se da se i Željko "ušuljavao" u moju sobu i to još u stanu. A one noći kad smo proveli nekoliko sati u špajzu jer se otac probudio rano i nije više mogao zaspati nego je gledao televiziju, sjećaš li se? - smijala se. - Pa šta ćemo sad? - Ništa, čekamo da Marijana ode na spavanje, ako za pola sata ne izađe upašćemo im u sobu. - Pa zašto odmah ne odemo po njega? Da ja idem? Nemoj da ga osramotimo. Molim te. Dobar je dečko, lakomislen i "suknjar" na taticu, ali je jadnik odrastao bez majke... - Ti ko da si mu već majka... dobro, dobro... ajde pusti ga da joj "nasamo" čestita. Daćemo im petnaest minuta... a onda upadamo. - Može. Ali kad svi odu, nemoj da neko vidi, saznaće cijeli grad. Međutim, plan im se izjalovio.

Marijana je odvela prijateljicu do kupatila i svratila u svoju sobu. On je spavao na njenom krevetu kao nevino dijete. Gledajući ga tako shvatila je da se zaljubila do bola. Sjela je do njega sklanjajući mu nestašne uvojke sa očiju. - Mlađo... Mlađo... - nježno mu je šaputala. Polako je otvarao oči bunovno je gledajući. Čim je vidio osmjehnuo se srećno i pružio ruke da je zagrli. Nagnula se i naslonila na njegova prsa. - Marijana? Podigla je glavu. Rukom ju je pomilovao po obrazu i sklonio joj kosu dok su se gledali. - Srećan ti rođendan malena, opasna, slatka Marijana. Srećan ti rođendan ljubljena i da ih još barem stotinu dočekaš u mom zagrljaju. Krv je proključala, vatra planula i oni završe u strasnom zagrljaju. Ljubio ju je žestoko, odgovarala mu je nestrpljivo, svijet je prestao da postoji. U sobi su se čuli uzdasi i poljupci. Zaboravili su na cijeli svijet. Nekoliko minuta su uživali u svom blaženstvu, gledajući se i milujući, sve dok ih glasovi iz hodniku nisu vratili u stvarnost. - Mari...Mari... - Ha... - jedva se probudila čujući kako je zove. - Moramo... ovo nam mora biti dosta za večeras... - Pa šta me izazivaš? - zafrkavala ga je kad se malo sabrala svjesna da bi oboje mogli loše proći ako ih uhvate. Izgleda da se tvoj i očev stil osvajanja dopada svim ženama pa i meni. Osmjehnuo se na to nestašno, pobjednički. - Možeš li da se sad vratiš na zabavu? A kad svi odu zovi me, vodim te u grad. Bićemo do ujutro zajedno.

- OK. Gdje ćeš biti? - Idem kući da se presvučem i uzmem ćaletova kola. Vodim te na jedan vidikovac sa kojeg je divan pogled na more i zaljev. Kako ćeš se izvući? - Snaći ću se – reče mirno uzvraćajući mu poljubac. Sišla je dolje i pronašla Sanju. - Sanjo... ja i Mladen hoćemo da idemo u grad poslije proslave... - Pa od mene tražiš odobrenje? Bolje da si to rekla majci, ona je ionako otkačenija od mene. Ja te ne bi pustila, ali ona kakva je, možda hoće. Bar da vidi za šta ste sposobni. Ipak je ona taktično saopštila Ljilji šta se sprema. Ova ju je pogledala u dilemi da li da ih pusti. - Ajde pusti ih ovaj put... da vidimo kako će. - Dobro, pustiću je. Ali samo da znaš... "zabrlja" li ijedna od vas dvije, slijedeći korak je udaja. I to hitna! Ekspresna! I to udajete se obe! Nećete stići ni vjenčanice obući. Njih dva, vas dvije! Dosta su se i njih dvojica baškarili. Nećete vi meni mrdati! Sanja je oprezno gledala u prijateljicu. Neće biti dobro iznerviraju li je. Morala je to reći Mladenu i Marijani. Došao je autom ispred kuće jer mu je Marijana srećno javila da su dobili "zvanično" odobrenje. Nije se morala iskradati iz kuće. Čim su se sastali, isprepleli su ruke, trčali uz obalu, prskali se, ljubili, dodirivali, prije izlaska sunca otišli su na Vidikovac i ležeći na haubi Mercedesa posmatrali rađanje dana. Ujutro je Siniša ustao i konstatovao da mu nema auta. Ni ključa. Ni sina. Hmm... Šta bi to moglo značiti zamislio se? Trebao je biti na Marijaninu rođendanu. Uzeo je telefon da ga nazove ali onda vidi poruku od Sanje.

U četiri ujutro mu je napisala "Mladen i Marijana su zajedno sa tvojim kolima. Nemoj da brineš. Kad se probudiš, ako Mladen ne dođe zovi me objasniću ti". Osmjehnuo se srećno. Neka spava. Izgleda da je došla kasno sa zabave. Zvaće je kasnije a sad će ipak poslati sinu poruku. Mladen mu je odgovorio slikom dvoje zaljubljenih na haubi njegovog Mercedesa... A da on ovo proba sa Sanjom? Hmm... ako on legne na haubu Mercedesa napraviće udubljenje koje će moći samo limar da ispravi, zaključi razumno. Bio je teži od Mladena skoro petnaest kilograma. I Sanja je bila sigurno desetak kilograma teža od Marijane. Moraće oni lijepo na travicu leći i praviti selfi... Spavala je dugo izmorena proslavom, a on je pustio ne zovući sve do četiri popodne. Onda je rekao da ga je zapostavila i da će doći po nju. Nije mu htjela reći da se Mladen uzverao preko balkona u Sanjinu sobu. Možda bi se on ljutio. Mladi par je trebao da ima svoje tajne i zajedničke trenutke, nije htjela da im se svi mješaju u vezu. Slijedećih nekoliko izlazaka ona je prihvatila da ih ljudi viđaju. Poznanici su se čudili kako je ona na to pristala. On u tim susretima nije mogao da sakrije oduševljenje i sreću što je pristala da bude njegova "djevojka". Bilo je i njoj lijepo kad je prihvatila situaciju. Da ima nekoga ko je voli. Nekog zrelog, ozbiljnog, ko je svjesan šta zajednički život donosi i kako treba da funkcioniše. I ko je spreman i svojski "zagrijan" da im veza uspije. Dogodila im se i jedna sporna situacija. Jedno veče su izašli u grad, šetali, kupovali neke potrepštine, pa svratili na kafu i pivo. Bilo je već skoro osam uveče, dosta naroda u gradu, pa je i restoran bio popunjen. Sjedili su za stolom, čekali narudžbu kad je jedan muškarac stao kod njihova stola i javio im se.

Po njenom licu vidio je da joj je naugodno. Malo je pocrvenila. Ali se mirno rukovala s čovjekom koji je sa zanimanjem gledao njega. Ona je vidjela da on čeka objašnjenje, malo se dvoumila šta da kaže. Ipak je odlučila da mu objasni. "Ovaj čovjek je bio jedan od mogućih kandidata. Dolazio je poslom kod mene. Bio je razveden sa slatkom curicom. Valjda sam mu se svidjela pa je nekoliko puta navratio, pomalo se nabacujući. Skoro sam pristala da izađem, ali srećom jedna moja koleginica stanuje blizu njega. Objasnila mi je da on i žena izgleda nisu sve raščistili među sobom. Bila je u pravu. On se pomirio sa ženom, ali su se ipak ponovo nakon dvije godine konačno razveli. Tada sam shvatila da mi je bolje da se ne upuštam u situacije koje me mogu dovesti u još teži položaj." On je nježno s razumjevanjem pogledao i pomilovao po kosi. Bilo mu je jasno da je dovoljan samo mali znak da se preplaši i pobjegne. Složio se da je u redu ako ne želi da žuri ali da bi volio da budu normalan par. Bračni par. Stalno je do sada privlačio žene kojima je ispunjavao dio života. Ni sa jednom nije dijelio sve. To mu je sve više nedostajalo zadnjih nekoliko godina. Sa trideset je fino biti samac ali sa četdeset pet ili pedeset više to nije bilo tako dobro. Zato je odlučio da sam odgoji sina. Nije želio da se Mladen traumira dolascima i odlascima žena u njegov život. Bilo mu je jako žao kad je vidio prije skoro tri godine. Odmah je znao da bi s njom imao sve, srećan život i normalnu porodicu. Nije znao odakle mu ta ideja da je ona ta "prava" ali prosto je to pomislio onoga dana na parkingu kad su se sreli. Nikada ranije mu se to nije dogodilo. Da čim vidi ženu bude siguran da je ona ta "prava" za njega. Pokušao je diskretno da se raspita zna li iko ženu sa Jugićem, ali nije imao sreće. Svi su pitali ima li sliku. On se kod diskonta nije ni sjetio toga da je fotografiše, a u Opštini nije znao kako to da izvede.

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 12. Sanji je bilo stvarno lijepo s njim ali je bila svjesna da od vatrenih zagrljala i poljubaca on jedva čeka da krene dalje. To je činilo nervoznom. Nije znala kako i kad da pristane. Šta da mu kaže? On je bio zapanjujuće strpljiv ne insinuirajući ništa i ne pritišćući je. Džentlmenski bi stao kad bi osjetio da je njoj "dosta" za taj put. Nije bio nervozan ni mrzovoljan nego nježan i pun razumjevanja. Sad, kako je njemu stvarno bilo... i je li, kad bi došao kući, mantrao "moram biti strpljiv, moram biti strpljiv", e ona to nije znala... Ali milosti prema njenoj nervozi nije imala Ljilja. Svako malo je zadirkivala, "zamišljala" razne scenarije njihovog odlaska u krevet, davala joj savjete "sa ruba zdravog razuma" i "gurkala" je da ona skoči na njega! - Ajde više osokoli se! Što više razmišljaš to je gore! - Ljiljo... ostavi me na miru. Kad dođe vrijeme desiće se i to. - Ma da ti njega ne šutneš kad dođe vrijeme za to?! Sumnjiva si ti meni. - Kako te ne brine šta će biti sa Marijanom i Mladenom? Šta si se zakačila za mene? - A brine me, kako da ne brine. Ali punoglavci su toliko prozirni da ih čitam ko knjigu. Znam dva koraka unaprijed šta će uraditi. Ali ti si opasna. Ti..ti. Depiliraš li se? Oćeš da se skineš u kupaći pa da te ja depiliram po kritičnim zonama? - A luda li si mila majko... Kako te ja dobi' da mi je znati!

100

- A on? Je li i ono što se ne vidi "dobro očuvano" kao ovo što se vidi ispod košulje? Dokle ste stigli? Jesi li... "pipnula" sve dijelove? Sve... "tvrdo"? Meni se čini da bi se skinuo u sekund samo da mu namigneš! - Pa prepipaj ga ti! Vidim da si to "vizuelno" već dobro obavila! - Sviđa mi se kako izgleda odzada. Leđa prava, stamena, ramena mu nisu previše nabildana ali ipak su čvrsta, stomak bez sala iako nije mršav... mada ja više volim na Željku kolutić oko struka. Neka se zna da ga žena dobro hrani. Još mu dam pivce pa mu pritiskam stomak ko jastučić. Kad legnem glavom na pivski stomak... ma pet puta udobnije od Dormeo jastuka! Plus Dormeo te ne miluje po kosi. A koji se dio kod tebe najbolje kotira? Šta je tebi zapelo za oko...i ruke – davila ju je svako malo svojom radoznalošću. Imala je osjećaj da svi kad je vide pitaju "jeste li?". Jedna stvar ju je posebno brinula. Morala je pitati Ljilju ma koliko god je zafrkavala nakon toga. Jedan dan prije večernjeg izlaska na neku predstavu nekako je skupila hrabrost. - Ljiljo... - počela je oklijevajući. - Kaži... - pogledala ju je kad je stala. Šta je bilo? Nešto te muči? Šta li si sad smislila? - Nisam ništa nego... a šta ako ja njega ohrabrim... a on... hoće li i on..."htjeti" kad ja budem htjela... Mislim... ti imaš muža sličnih godina... možda znaš... ako znaš... - spetljala se. - Aaaa! Oće li moći kad ti kažeš "navali"? To tebe muči! Oće, oće! Ovaj tvoj sigurno oće! Žekiju ja pripremim teren, počnem ručkom, pa kolačima, pa zajedničkim odmorom, djecu razjurim, pa film ili fudbal i "cap!", na kraju je moj – smijala se slatko. - Ljiljo... - molila je prijateljicu da se uozbilji i kaže još šta da radi.

101

Šta ako ga ja ohrabrim a on nije u elementu. Upropastiću nam sigurno cijelu stvar. - A nećeš! To nećeš sigurno! Upropastiš li prvi put... e onda ja stupam na scenu. JA ću se pobrinuti za drugi put – digla je prst i obrve visoko naglašavajući ono ja. Bilo joj je jasno da ovaj put od Ljilje neće moći da vrda i izbjegava neizbježno. U stvari ne bi to ni bio problem da joj nije bilo okoline. On joj je svojom otvorenošću odgovarao, ohrabrivao i nju da se opusti i da ne bude stroga prema sebi. S njim je željela da proba sve do kraja. Jednom su čekajući Mladena i Marijanu stajali ispred radnje. Oni nikako da izađu pa je sjela na široki kameni zidić i klatila se nogama od odsade. On se na to osmjehnuo. Izgledala je kao nestašna djevojčica. "Ajde sad kad si tako nestašna i hrabra, da vidim imaš li hrabrosti da me zagrliš dok gospođe okolo prolaze" zafrkavao je. Začkiljila je razmišljajući i iznenada pružila ruke prema njemu. Sagnuo se da bi mogla da ga zagrli oko vrata. "Jesam li hrabra?" pitala je. "Jesi, jesi, baš si hrabra" smijao se. Tako su ih zatekli i Mladen i Marijana. "Vidi ove dječurlije" komentarisao je Mlađo. "Poslije kažu mi smo neozbiljni". Prošle sedmice, dok su sjedili na Trgu gledajući gostovanje nekoliko folklornih dječijih grupa, zagrlio je blago oko ruke oslanjajući se djelomično na naslon klupe iza nje. Vrlo ležerno i opušteno. Pogledala ga je podigavši glavu. Smiješio se dok su se gledali u oči. Ona se polako promeškoljila i naslonila na klupu bliže njemu. Stisnuo ju je jače uz sebe rukom kojom je obgrlio. Po stisku je osjetila koliko ga je to obradovalo. Spustio je lagani poljubac na njene usne. Nije je do tada nikad u javnosti ljubio jer je smatrao da se njoj to ne bi dopalo. Opustila se nakon toga i mirovala tako u njegovom zagrljaju do kraja priredbe.

102

Skoro sve "uvodne" situacije su prošli. I vodanje za ruke, i cmakanje i izlaske i razgovore. Nisu mogli izmisliti ništa novo nego je morala priznati da je došlo vrijeme za napredak u vezi. Kad je čovjek voljan za nešto naiđe i prilika... Još je najbolje kad je neplanirana, spontana i kad dođe u pravom trenutku. A to se zbilo u subotu popodne. Rekao joj je da imaju neku proslavu u hotelu za inžinjere uveče. I da mu je tu došao drug s kojim je studirao. Nudio im je da odsjednu kod njega on i supruga ali nisu htjeli, fino im je odgovarao hotel. Dogovorio se s njima da se nađu na večeri. Nakon toga je bila oproštajna zabava povodom jubileja. On bi bio njihov gost. Pitao je Sanju hoće li ići s njim. Pristala je. Nije stigla ni da kaže Ljilji jer su oni bili kod svekrve. Spremila se, on je došao po nju, bio je dobro raspoložen. U holu hotela dočekali su ih supružnici. Poznavao je i Sašinu suprugu. I ona je studirala s njima ali na drugom fakultetu. Ljudi su bili prijatni, jednostavni. Veselo su je prihvatili, malo ih zafrkavajući. Sanji su se baš svidjeli. - Hoćemo li izaći u grad ili ostajemo u hotelu? - pitao ih je Siniša. - Bolje da ostanemo, malo je hladno, a u hotelu je odlična hrana, smještaj super. Hotel je poluprazan, kraj je sezone pa smo vrlo zadovoljni. Večeras će te vas dvoje biti naši gosti. Idemo prvo jesti pa ćemo odraditi i svečani dio. Zvanično je kraj druženja pa imamo zabavu. Večarali su u prijatnoj atmosferi. Sanja je većinom slušala o njihovim studentskim danima, on joj je objašnjavao da bi mogla da razumije neke priče. Sa zanimanjem je pratila sve što govore. Ovako je saznala dosta detalja iz njegovog života koji su bili prošlost i kojih se ne bi ni sjetio da joj priča da se nije susreo sa prijateljem. Zaključila je iz priča da je bio galantan i pažljiv i kao prijatelj a ne samo u vezama sa ženama.

103

Ljudi su bili srdačni, nisu bili nepristojno radoznali pa je i ona bila ljubazna i raspoložena da im priča kako njih dvoje provode vrijeme i šta planiraju. - Na vama se vidi da živite momačko-djevojački život, a gledajući mene i ženu odmah se vidi da smo odavno u braku i da vrijeme provodimo uz jelo i televiziju. - Nama je to jedino što imamo, moramo da izgledamo očuvano ne bi li nas ko htio. Vidiš da sam ja napokon uspio upecati moju Sanjicu. Da sam se nadebljao i oćelavio teško da bi me htjela – zafrkavao se on. - Nije to zbog tvoje zgodnoće. S njom me više živciraš nego što mi se sviđaš. Popustila sam jer si bio nasrtljiv i dosadan. A ne bi ni tada popustila da nije bilo Mladena i Marijane. I da mi Ljilja nije prijetila – šalila se poluozbiljno. Tako da je tvoja zasluga jedva 10 posto. Ovo ih je dobro nasmijalo. Tražili su da im pričaju malo kako je to sve teklo. - Marijana mi možda bude snaha, a ona je ćerka Sanjine najbolje prijateljice Ljilje. Moj Mladen i Marijana znaju se od ranije, upoznali su se prije nego što smo se nas dvoje sreli. A Ljilja pokušava godinama Sanju nagovoriti da se uda – objasnio je on prijateljima. - Pa izgleda da se sve poklopilo, da je prosto bilo suđeno – zaključila je pametna profesorica, a njen muž je potvrdno klimnuo glavom da se slaže s tom konstatacijom. Veče je stvarno proletjelo. Nije mogla da se sjeti da je tako ikad uživala sa nepoznatim ljudima. Iznenadila je i njega. Čak su i plesali, na dosadni govor koji su trebali odslušati niko nije obraćao pažnju pa je izgledalo da predsjednik drži monolog. Ali su se nakon govora, žamor i graja pojačali i veče je bilo na vrhuncu.

104

On je popio otprilike tri čaše vina, oko tri decilitra, nije mu branila. Zanimalo je da vidi kakav je kad malo popije. Skinuo je sako, razvezao kravatu, pričali su viceve i smješne dogodovštine tako da su se skoro neprestano smijali. Počeo je sve češće da je gleda zaljubljeno. Muzika je svirala, galama od razgovora je bila sve jača, pa joj je prstom pokazao da približi glavu da joj nešto kaže. Nagnula se, a on joj je tiho rekao na uvo: - Fantastična si. Najfantastičnija žena koju znam. Ne mogu da shvatim da smo živjeli u istom gradu a da nisam imao pojma da si tu. Vedro se osmjehnula na to, dobro raspoložena. Nije ni ona mogla da se sjeti da li se ikad ovako rasterećno zabavljala i osjećala. Ispreplela je prste sa njegovim i naslonila mu glavu na rame. Poslije dvadesetak minuta izgovorila se da mora u toalet. Otišla je do recepcije. - Izvolite? - pitao je recepcioner. - Imate li možda slobodnih soba? Već smo se dosta zadržali, pa da ovako kasno ne vozimo kući. - Ima, ima, Vi ste sa suprugom na proslavi? - Jesam – mirno slaže. - Onda jednu dvokrevetnu sa francuskim krevetom? - Sa što većim krevetom jer on hrče i rita se dok spava – mirno je nastavila bez trunke kajanja da priča recepcioneru. Izvadila je svoju karticu i pružila čovjeku. On njoj zauzvrat pruži ključeve sobe 201. "Ala si se osokolila Sanjice. Nema ti ravne" smijala se sama sebi.

105

Vratila se mirno za sto, neki poznanici su došli k njima pa su razvezali nove priče. Ona je to mirno slušala. Gužva se raščistila oko jedan poponoći. U jedan i trideset su se i oni nerado pozdravili sa bračnim parom. Obećali su im da će svratiti do njih kad budu dolazili ponovo u grad. Valjda će do tada Siniša imati ženu da ih dočeka, podbadali su ih. Izašli su iz hotela i krenuli ka parkingu. On je tražio ključ od kola. Ona polako izvadi kljuć od sobe i zanjiše s njim držeći ga visoko. - Imam i ja ključ... On pogleda vjerovatno misleći da je njoj dao ključeve od Mercedesa. - Nisu od Mercedesa... od sobe su u hotelu. Bilo je lijepo posmatrati iznenađeni izraz na njegovom licu. Pitala se kad je iznajmljivala sobu kako će reagovati. Nije ni bila sigurna da će je iskoristiti. - Sanjice, pa jesi li ti to napokon postala nestašna... - Aha... važno je kad budeš prolazio pored recepcionera da se praviš nacvrcan i ako te nešto pita, muž si mi. - Hahaha... dođi k meni – pružio je ruke i cijelu je obgrlio nekako teško uzdahnuvši s nekim olakšanjem. Zgrlila ga je oko struka, držeći mu ruke na leđima. - Jesi... li raspoložen? Možda nije pravi trenutak? - Kako da ne budem raspoložen dušo! I meni se čini da je savršen trenutak. Meni je uvijek savršeno s tobom, a izgleda da veče nije bilo samo meni takvo... Vidio sam da si srećna, do sada te nisam vidio takvu. Ali nisam se smio nadati da si baš toliko zadovoljna... Hoćeš malo da ti izvedem striptiz? Ili bi ti možda mene počastila plesom u krilu? zafrkavao ju je.

106

- Pa mogao bi, izgleda da si to dobro uvježbao.. Ako imaš tange na sebi. Imam 20 eura, nosim ih za rezervu, pa te mogu nagraditi za ples. - Častim te večeras. Dobijaš sve što poželiš. Uputili su se zagrljeni nazad prema hotelu. Na recepciji nije bilo nikoga pa su mirno prošli i popeli se na drugi sprat. Počeli su se ljubiti ispred vrata, jedva su ih nekako otvorili. Držao je rukama njeno lice i obasipao je poljupcima. U hodniku sa prigušenom lampom osokolila se, i dok je ljubio po licu, ramenima, vratu, dodirivao po kosi, mrmljao i uzdisao, raskopčavala mu je jedno po jedno dugme na košulji. Sigurnost joj je davala polutama pa je mogla bez ustručavanja da rukama dodiruje i uživa u toplim maljama i mirisu muškarca. Raskopčala ga je do kraja i ispasala mu košulju. On napipa cipzar na njenoj haljini i polako ga poče vući na dolje. Išlo je glatko. Malo se sagnuo i podigao je bez problema. Ponio je prema sobi. Usput ona odbaci svoje štikle. Prostorija je bila poluosvjetljena. Sa desne strane je bio krevet i on je polako spusti na njega. Upali lampu. Nije bila u prvi trenutak srećna zbog toga. Lakše joj je bilo u polumraku, bila je slobodnija. Soba je bila lijepa, komforna s pogledom na more. Ali bila je noć pa su se samo vidjeli odsjaji na vodi i nekoliko svjetiljki uz obalu. Sjedila je podvijenih nogu čekajući nastavak. On se spusti i sjede do nje. Osmjehnuo se ohrabrujuće, u pogledu mu je vidjela da je srećan što je došlo do ovoga trenutka. I ona je uzvratila osmjehom, pomalo sramežljivo. Oklijevao je trenutak. - Ajde dođi. Željela je da je uz nju pa makar samo ležali jedno uz drugo. Da osjeća mir i toplotu i da zna da nije više sama.

107

S nekim je i ona disala u istom ritmu. Uvukla mu je prste u blago valovitu gustu kosu. Spustio je usne na njene. Prihvatila ih je tako da mu je bilo jasno da ne želi da se razdvoje. Tako vezani poljupcem nastavili su da se dodiruju. Pokretom se malo odvojio se od nje. Mirno je čekala nastavak. Skinuo je svoju košulju do kraja polako, seksi, gledajući je poluozbiljno, polumanguski. Sjedila je podbočena rukom na krevet, gledajući sa zanimanjem šta radi. - Sanja... - tiho i ozbiljno je pozove. Nije dalje ništa rekao. - Da? - Sanja... moj si san od onoga dana kad sam te sreo. San koji me zvao sebi. Više od tri godine te volim. Volim te od kad znam da postojiš – sjedio je go do pojasa i prstima joj jedva dodirivao lice. - Ajde pokaži za šta si sposoban... Ako sam ti san ne dozvoli da me ikad prestaneš sanjati. Možeš li učiniti da i na javi i u snu budem tvoj san? I da napokon i ja živim i sanjam lijepe snove. Možeš li to? - Za tebe mogu sve... I vatra je planula kao buktinja. Uz krik je jurnula u njegov zagrljaj, pružajući ruke prema njemu. Suze su joj tekle niz obraze, razumio je zašto, razumio je taj dugogodišnji strah od novog poraza koji joj nije dozvoljavao da se ponovo usudi potražiti ljepši život. Polegao ju je na krevet i ljubeći je i milujući po licu skinuo je prvo haljinu sa nje. Vukla ga je prema sebi. Legao je preko nje gledajući je i sklanjajući joj kosu. - Sunce moje... snu moj - šaputao joj je. Polako je ohrabrujući da slobodno gori, da ga doziva, grebe i dodiruje, oslobodio je nju i sebe odjeće.

108

Zagrljajima, poljupcima, milovanjima rekao joj je sve ono na šta svaka voljena žena ima pravo. Da je centar njegovog svemira, da se sve vrti oko nje i da ništa drugo ne postoji dok se oni vole. Da neće bježati, ni lažno obećavati, da se neće bojati ljubavi, niti je se sramiti pred drugima. Za potpuno predaju bilo joj je potrebno da to zna. I uzdasi i zvukovi koji su se čuli u sobi su joj bili sasvim u redu jer je znala da su se obećali jedno drugom do vječnosti. Pustila je godinama zatočenu ženu u sebi da živi svoj život. Ujutro je na recepciji bio drugi momak. - Plaćate karticom? A muž? - Platiću gotovinom, samo smo prespavali nekoliko sati, ne morate nas ni bilježiti – sugerisala mu je mudro da zadrži pare za sebe. Muž mi je otišao do kola. - Puni iznos? - upitao je oklijevajući. Biće dovoljno da upišem Vas. - Puni iznos, ali da ne upisuješ ni mene - složila se dok je on razmišljao čiji je muž bio s njom. Izgledalo mu je da nije njen... On je dovezao kola ispred hotela, pa su srećni, u tišini produžili u grad. Iskrcao ju je ispred kuće. Poljubio je nježno samo je gledajući. Pogled mu je sve govorio. Nsmijala se slatko "srameći" se usput što ga je tako "sredila". Dao joj je tim obožavanjem tolika krila da je kao buntovna tinejdžerka samo projurila pored snaje u svoju sobu promrmljavši nešto nerazumljivo za pozdrav. Nije imala namjeru da išta objašnjava dok se ova bečila na nju jer se u dva popodne vraća kući. Bila je smirena i srećna da joj ništa nije moglo pokvariti taj osjećaj. Zaspala je istog trena kad se uvukla u krevet zaključavši sobu. Kad se probudila pitala se je li prošlo veče i sve što se dogodilo bio samo san.

109

Iz kuće su dopirali neki povišeni glasovi. Opet se snaja derala na nekoga. Uzela je telefon da pogleda koliko je časova. Šest popodne. Spavala je samo tri časa. Sjeti se da je isključila zvono na telefonu. - Au! - zinula je kad je vidjela ekran. 54 poruke, 32 propuštena poziva. Od toga 48 poruka i 24 poziva bilo od Ljilje. Jedna poruka je bila Sinišina, poslana sat vremena nakon što je iskrcao. "Snu moj dugo sanjani... Lijepo mi spavaj. Ljubav moja neka te grije i čuva najdraža." Osmjehnula se srećno na to. Kako je bio smiren, brižan, ozbiljan i nevjerovatan. Svaki strah je odagnao. Mogla se sada suočiti i sa aždajama ako treba. A onda se opet sjeti prijateljice. Može li se suočiti s njom ljutom? E to je bilo malo teže... - Joj Ljiljo... - mrmljala je zovući prijateljicu. Sad će dobiti kanonadu da će se sve pušiti. Moraće idućih mjesec dana da je moli da joj oprosti. Juče popodne, kad je Siniša zvao da idu na proslavu, poslala joj je poruku da izlaze. Nakon toga je isključila zvono. - Alo mala! Pa gdje si ti to zaglavila. Imamo li mi to smetove snijega pa ne možeš da se javiš? - pitala ju je veselo. Sanja je začuđeno podigla obrve. Zvučala joj je dobro rapoložena. - Zvao me u tri popodne tvoj dragi i rekao mi da si otišla na spavanjac. Počela si bančiti buntovnice? I to po svečanim večerama? I ne sjetiš se javiti prijateljici. - Pa išli smo vidjeti neke njegove prijatelje... - Rekao mi je, da ste bili do jutra kod njih kući. Kakva je bila zabava? - Kući? - čudila se. Super... super je bilo. Ljudi su fenomenalni. Nadam se da ćeš ih i ti jednom upoznati. Šteta što stanuju daleko...

110

Postala je oprezna. Morala je prvo provjeriti šta je Siniša rekao Sanji. Mora da joj je dobru priču složio kad nije povezala da su proveli noć zajedno. Pustila je Ljilju da "sama pita, sama odgovara", kako je porodica znala zafrkavati. Taj monolog sa ponekim Sanjinim "da, da" i "aha", potrajao je desetak minuta. Rekla joj je da sutra dođe poslije posla do nje da joj "podnese izvještaj". Obećala je da hoće. Ali prvo da smisli šta da stavi u izvještaj... Odlučila je da se ne vraća u krevet, nego da spremi garderobu sutra za posao pa onda nazove njega. U osam mu je poslala poruku. Nakon deset sekundi zazvonio joj je telefon. - Budan si? Jesi li umoran? - Ma kakvi, ja sam ti tip koji voli provode. A ti? Ti nisi navikla na to. Jesi... li zadovoljna svim što se dogodilo prošle večeri – upitao je nekako s oklijevanjem u glasu. - Pa mogla bi se izgleda navići – smijala se. Svidjelo mi se...sve. - Bilo bi divno da si sada ovdje sa mnom – odahnuo je čuvši je. - Ako nisi umoran mogli bi trknuti jedan sat do Ljilje zajedno, jer će me sutra "detaljno i bez svjedoka" ispitivati ako odem sama. Čula sam da si joj neke "činjenice" zatajio. A po njoj sam shvatila da sama nije povezala šta se dogodilo. - Nije, nije. Iskustvo mila. Jesam li ja džentlmen. Moram zaštititi daminu reputaciju... Ispričao sam ja njoj priču tako da ništa nije posumnjala. - E sad bi bilo dobro da i ja znam tu priču – smijala se. - Dolazim po tebe, pripremiću te, pa idemo do njih – obećao je.

111

Stao je Mercedesom pred kuću. Ona se smješila iako je zavrnula očima na taj hrabri gest. Sad joj nema spasa od "sovuljaga". Nagnuo se i otvorio joj vrata dok je ona prilazila od kuće. Sjela je, pogledao je sa osmjehom i krenuo. Nije prošao pedeset metara, stade na makadamski put. -Šta je sad? - čudila se. - A pozdrav? A poljubac? - pitao je šaljivo vukući je k sebi. - E jesi Kazanova stvarno! - smijala se i uzvratila mu poljubac. Skoro deset minuta su proveli tu. Auto je bio u polumraku. Iza njih je bila osvjetljena ulica. Nije ih niko mogao vidjeti osim ako ne bi naišao stazom iz šumice. Bila je jesen, već dosta hladno, pa skoro niko nije prolazio tuda ni po danu a kamoli po noći. Ali bila je velika vjerovatnoća da će neko zapaziti veliki Mercedes parkiran uz cestu. - Moraš krenuti, vidjeće nas cijela ulica koliko stojimo. - E baš me briga za njih – nije se uzrujavao. - Reci mi šta si rekao Ljilji. - Pa ništa naročito. Da je jedan moj prijatelj išao s nama. - Aaa! - shvatila je. Pa je ona zaključila ako je išao još neko s nama da ništa nije moglo biti... Ali nagrabusićeš ako Marijana bude ispitivala Mladena... Mladen zna da smo išli sami. Dobar je istražitelj kao majka. Mirnije je naravi na oca ali je jako pametna. - Samo neka nas izda, pa neka se onda seli kod Ljilje! - Hahaha... Kući su bila Ljilja i Željko, ali su im došli neki poznanici pa nije mogla ništa da je ispituje. Niti da ih stavi "na posmatranje". Još joj je morala pomagati oko večere.Tako da su bezbolno prošli to veče.

112

Otišli su od njih oko ponoći. - Hajde sa mnom – nije htio da se odvoji od nje. Ne mogu da te pustim. - Stvarno? Ih, baš si zavodnik. Ni meni se ne odvaja od tebe. Ali ovaj put više mislim na tvog sina, nego na moje kući. Trebamo mu polako i fino saopštiti da se navikne da smo zajedno. Ne bi da nas zatekne zajedno u... nezgodnoj situaciji. Želim da ga pripremimo za to. - Dobro, mogu li te ujutro odvesti na posao? - Ti radiš od sedam ja od osam. Zakasnićeš bez potrebe. Ali pomoći ću ti. Vidi kakav je Mladenu raspored. Ja mogu izaći s posla iza podne, ako Mladen nije kući... Rekla sam u firmi da tražim stan. - Pristaješ ako uspijem? - oduševi se. - Pristajem – mirno je klimnula glavom osmjehujući mu se. Odvezao se kući, Mladen je bio u svojoj sobi. Pitao ga je hoće li sutra s njim u grad da bi izašao ranije s pola. Rekao mu je da ne može, jer ide s drugom koji se bavio popravkom auta, po neki dio. Zvao ju je, već je spavala izmorena noćnim životom. Dogovorili su se da mu javi kad bude mogla izaći. U deset mu je poslala poruku da je od podne slobodna. U firmi je rekla da ide gledati neki stan. Tako je rekla i Ljilji. Uvezao je auto direktno u garažu. Pa su kroz vrata iz garaže ušli u kuću. Već je bila kod njega kad su roštiljali, ali je tada bila gužva i ona je bila sva isprepadana. Kuća je imala popločan prednji dio dvorišta. Koristili su ga kao muškarci većinom za parking i neka svoja majstorisanja. Na placu s lijeve strane kuće protezala se travnata površina cijelom dužinom, od trotoara do granice komšijskog dvorišta iza njih. Širine možda četiri-pet metra. Tu su bile sto i stolice za goste.

113

Ograda je bila jako lijepa ali nije bilo cvijeća niti ikakvih ukrasa koji bi govorili da tu živi žena. Prizemlje je bilo nisko, pola metra od zemlje a u desnom dijelu bila je garaža isturenija dva metra od kuće prema ulici. Polovina garaže je bila uklopljena u kuću a iznad druge polovine bila je velika terasa koja je pripadala Mladenovoj sobi. Sinišina soba je bila u prizemlju uz garažu i gledala je na dvorišnu stranu. U prizemlju je unutarnji raspored bio napravljen u obliku obrnutog slovo L. S lijeve strane, uz travnati dio bile su ostava, kuhinja, trpezarija i dnevna soba. Na desnoj strani prizemlja uz garažu je bilo stepenište, kupatilo i Sinišina soba. Gornji dio je isto bio izrađen ali neuseljen. Osim Mladenove sobe bilo je još tri prostorije, ostava, kupatilo... Bili su sami ali ipak nije mogla da bude opuštena kao u hotelu. Bio je dan, bila je u tuđoj kući... Shvatio je i on to, pa je pokazivao kuću i pričao joj kako je gradio. Stanovali su s njegovim roditeljima. Kuću je zidao malo po malo, pa su se preselili i do Mladenove petnaeste godine spavali zajedno u sobi. Izradio je prvo njegovu sobu na spratu a onda pomalo i ostale. Nudio joj je da izabere jednu da bi imala prostor za garderobu i svoje stvari. Skuvao je kafu, sjedili su na trosjedu zajedno, naslonila se glavom na njegovo rame dok joj je pričao, ljubio je po kosi i držao u zagrljaju. - Sanjo... nisi raspoložena kao u hotelu. Hoćeš da opet idemo na neku proslavu? Možda se opet oraspoložiš - zafrkavao je. - Misliš da bi me odobrovoljio? Ne treba, samo mi je nekako neugodno, dan je, nismo rekli Mladenu... - Razumijem, nadao sam se da te još drži od zabave sjećanje na lijepe trenutke... - bario ju je vješto. Polako je milovao po vratu, sklanjajući joj kosu i prateći očima svoje pokrete.

114

- Ajde, nekako bih... što je dan, drugačija okolina... Možeš li nekako da kažeš Mladenu za nas? Ne znam, vi ste to već prošli kako mu to saopštavaš... - Pa zna da smo zajedno. Nikad me nije pitao za detalje i uvijek je bio tolerantan. Nije mi nikad prigovarao, a ja sam pazio da mu uvijek ispravno objasnim sve. Slavica, žena s kojom sam bio u vezi kad je Mladen bio mali se nekako nadala da će majka doći po njega. Kad je shvatila da neće, veza nam je postala nemoguća. Onda sam tri godine bio bez stalne djevojke. Bilo je tu žena. Neke su tražile oca za svoje dijete, neke gdje da se udome... Upoznao sam Oliveru na nekoj večeri. Ona je odmah na početku pokazala da ne želi da živi s nama u kući, imala je svoj stan. Ja sam razmišljao da je tako možda bolje zbog njega. Već je bio u pubertetu, nastojao sam provoditi što više vremena s njim. Išli smo zajedno na utakmice, pecanje, putovanja... S njom sam išao na odmor kad bi Mladen bio kod majke ili kad bi otišao kod mog brata da bude sa njegovim sinovima. Ti si prva žena koja je njega prihvatila kao svoje dijete. Nisi ni znala za mene. Rekao mi je da te je upoznao kod Marijane. Da si uvijek bila divna prema njemu, nježna, pažljiva. Pretpostavio je da ti je Marijana rekla da je odrastao bez majke. Sreli ste se nekoliko puta u gradu uvijek si mu rekla "dušo", ili bi pitala imaju li para za piće... Rijetko je dozvolio da se primjeti da bi želio da je majka uz njega, ali saznavši da sam ja ozbiljno zainteresovan za tebe kao da je shvatio da i on dobija ženu koja voli i njega. Nisam ni sanjao da te on poznaje. Prvi put je veseo, i otvoreno priča sa mnom o nama. Pita, daje mi savjete... Tako da ste se vas dvoje zavoljeli prije nego ti i ja. Sjećaš se kad smo se prvi put sreli nas troje? On mi je rekao da ideš tim putem i navukao me da te zaskočimo. Kasnila si, ja sam htio da idemo ali je on tražio da još čekamo. I ti si naišla...

115

- I ono je bio namješten susret?! Znam za ove s Marijanom... ali nisam znala da je i ono... Uzdahnula je dirnuta pričom. Odlučila je da ona treba reći Mladenu za njih. Prvi put on se jadnik osjećao kao dio njih, da Sanji ne smeta, čak da je zbog njega popustljiva prema njegovom ocu. Prije bi često pomislio da mu otac nema sreće u ljubavi zbog njega. Otišli su zajedno na ručak u mali porodični restorančić, ručali domaće špagete bolonjez pa ju je odvezao kući da se odmori. Svirnuo je snaji koja se zatekla u dvorištu kad su stigli i koja ju je spremno sačekala sa nebuloznim pitanjima. Saopštila joj je da su "svi" sinoć vidjeli Mercedes parkiran u mraku kraj ceste, interesovalo je šta su tamo radili pola sata, i zar nemaju neko drugo mjesto i bla, bla,bla... Sanja je nije slušala nego je otišla da se javi na telefon. Idućih tri dana pratila je pažljivo šta joj Ljilja i Marijana govore. Htjela je da uhvati Mladena i Marijanu nasamo. I Ljilju... samo nije znala kako da njoj saopšti ono što joj je htjela reći. Njemu je rekla da će do vikenda rješiti to a da do tada mora mirovati. Jednom je ona dolazila i srela Mladena i Marijanu na kapiji kako idu u grad. Zaključila je da joj je propala prilika ali je Ljilja bila sama pa je bar njoj mogla da kaže. Uzvrpoljila se odsutno slušajući kako se ona žali na neku šalterušu. - Da čujem! - odjednom je povisila ton. Sanja se trznula prenuvši se iz svojih misli. - Molim? Nisam razumjela... - Ajde molim te! Šta nisi razumjela? Misliš da sam ćorava i tupava? Oćeš nešto da mi kažeš? Uvijek se uzvrpoljiš kad ti tema ne odgovara!

116

Ali bolje da ja tebi prva nešto kažem! Kad si mislila da mi priznaš?! Čekam i čekam, sve nećeš li progovoriti ali jok! Još mi muljaš! - Ti... znaš? - pokajnički je upita tiho Sanja. - Naravnoo! Ja sve znam! - goropadno se isprsi i izbeči na nju ljutita Ljilja. - Pa što nisi rekla da znaš, nego mi otežavaš. - Mislili ste meni vrdati! E neće da može! Ne-će da mo-že! - Šta te je spopalo... Pa bilo mi je neugodno, on je htio da me zaštiti, kad smo došli k vama imali ste goste. - Ko je htio da te zaštiti? Od čega? Kakve goste, šta lupetaš? - Pa Siniša... - Siniša? I on je umješan? Biće ih je podržao! Naravno tatica švaler podržava da mu i sin stekne reputaciju. E uvrnuću ja njima roge obojici! Sad si se zatelebala u njega i odmah radiš kako on hoće! - Joj...ludačo jedna oćeš li mi reći o čemu bulazniš! - eksplodira Sanja jer nije mogla povatati Ljiljinu priču ni za glavu ni za rep. - Sad sam i ludača! Ma daću ja vama svima skupa! Pričam ti o putu koji si im platila! Idu na koncert, tri dana će biti zajedno na putovanju! - Ko ide? Ja platila? Nemam pojma o čemu govoriš! - A o čemu ti MENI govoriš? Za nešto si kriva? Izgleda da nisi za koncert ali za nešto jesi! Zovi onog svog Don Žuana da čujem je li im on platio put! - Dosta! Dosta više! Spavala sam sa Sinišom! Eto! Priznala sam! Oćeš li se sada smiriti i prestati divljati?

117

- To si htjela da mi kažeš? - gledala ju je namrštivši nos. Zato si se uzvrpoljila? Pa znala sam to čim ste došli ono veče k nama. - Šta? Kako si znala? - Kad ste ušli u kuću, krenula si se izuvati a on se sagnuo da ti pomogne. Držala si se za njega dok si skidala čizme. Čim sam vas vidjela tako "bliske" posumnjala sam. Zato sam ćutala kad si mi rekla da ste išli na proslavu kod nekog kući. Ja sam već saznala da je proslava bila u hotelu. A ti si se vratila u dva popodne. Koja proslava traje do podne? Spavali ste u hotelu. - Pa šta mi nisi rekla odmah?! - Pa da se ne predomisliš. Izgledalo mi je da si zadovoljna. Ako bi mi navalili na tebe možda bi se povukla. Nisam ni Željku rekla. Jeste li još koji put uspjeli da završite u krevetu? - Ma mogu da završim u ludnici od vas sviju! Eto gdje mogu da završim! - iznervirala se pošteno. Onda je Ljilja po običaju krenula da se zarazno smije. Pa joj se pridružila i ona. Kad su se pošteno nacerekale, uspjele su da se objasne. Čula je Mladena i Marijanu kako s nekim razgovaraju o putu i koncertu. Sad očekuje da joj Marijana traži odobrenje za put. A učinilo joj se da su spominjali nju i da je ona sve platila. E onda se sjetila da bi mogla i da ispita stvar oko noći provedene u hotelu... Sanja je poslije toga zvala njega da "pokupi ono što je ostalo od nje" nakon Ljiljinog ispitivanja. On se smijao slatko. Nije ništa znao ni o kakvom koncertu ali je došao po nju i izveo je u šetnju. Smirila se u njegovom zagrljaju. Šetali su uz pustu obalu, vjetar je duvao i osvježavao ih. Zaključili su da bi mogli provoditi više vremena zajedno ako se bace aktivnije na traženje stana za nju.

118

Siniša je jedno veče, dok su pričali o njoj, priznao sinu da su bili zajedno i da je divna. Ali da je stidljiva pa im sporo ide. I da je imala želju da mu kažu u kakvoj su situaciji. Mladen ga je pitao bi li i htio da on ode nekoliko dana kod babe i djeda da ih ostavi nasamo. Otac mu je rekao da ne treba, da ona samo želi da on prihvati da su njih troje tim. Odlučili su da joj to saopšte pozivom na ručak. Kuvala su obojica. Ona je donijela kolače. Shvatila je da Mladen zna, pa su se nekako ispočetka stidljivo smješkali jedno drugom. Ali malo po malo, pričali su kao porodica. Postali su tim...

119

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 13. Potraga za stanom je postala ozbiljna. Razgledanja, papiri i procedura s bankama ih je čekala skoro svaki dan. Bilo je komplikovanije kupiti na kredit jer su onda papiri morali biti potpuno čisti. A bilo je lijepih i novih stanova ali im papirologija nije zadovoljavala standarde banke. Nazvao je Željka ne govoreći njoj ništa. Odlučio je da porazgovara s njim oko toga. Sreli su se u gradu. - Čuj, znaš da ja ne smijem da se miješam. Ja mislim da njoj stan nije potreban… Ali ako će tako biti srećna... - Potrebno joj je to. Razumijem je. - Bi li bilo lakše kad bi imala gotove pare? - Otkud joj? - Razmišljao sam. Mogu da posudim od brata… On mi je uvijek nudio, ali ja to nisam htio uzimati. Pa kad nađete stan vi date gotove pare. A kreditom vratite to. Neće ovako naći ništa kvalitetno. - Hm..na koliko možeš da dobiješ zajam? - Koliko vama bude trebalo da možete vratiti. Imam dio svog novca. - Hm... ne znam. Ako baš naiđe neki dobar stan za keš… Izgleda mi komplikovano i rizično. - Nije, zato što ako treba ja garantujem svojom kućom za njen dio. Slušaj, ti stavi još jedan oglas da kupujete stan za gotovinu sa urednim papirima. Mislim da bi to moglo djelovati. Bio je u pravu. Ponuda je bila mnogo bolja nego za kredite.

120

Njih dvojica su pričali i dogovarali se ne govoreći Sanji i Ljilji ništa. - Možda bi mogli da sakupimo pola sume u gotovini. I mi imamo otprilike za četvrtinu stana. Ima i ona nešto, pa bi mogli eventualno posuditi još malo. Ali ne previše. Da pokušamo naći ko bi nam prodao na tu varijantu. Pola odmah u gotovom, pola na kredit u iduća dva mjeseca... - Pa ako uspijemo tako, onda imamo dovoljno. Ja mogu dodati za njenu četvrtinu. Onda vam ni rata kredita ne bi bila prevelika. Kad sam htio graditi kuću kupio sam plac dolje kod hotela. Na ovaj gdje mi je kuća sam naletio jer mi je tu prijatelj već gradio kuću. Tek je naselje počelo nicati. Prije nekoliko godina, kad se pročulo da će se graditi hotel u blizini prvog placa, prodao sam ga. - Dobro onda se slažem, sad treba pronaći stan...

********* Poslagali su po sobi papire i razgledali zajedno ponude. On je otišao da im skuva kafu, ručak je donijela ona ali je još bilo rano da ručaju. - Jesi li to skinula sve od jedne agencije… - Nee... sve što je bilo na internetu a da mi se svidjelo. Izabraćemo najbolje ponude i otići prvo vidjeti ovako sa ulice. Ako nam se ne svidi onda ćemo i ove druge pogledati. - Pili su kafu, sjedili jedno do drugoga i razgledali ponudu. Povremeno bi se dodirivali rukama i ramenima a njegova noga je sve više bila uz njenu. Odložio je papire sve je pogledavajući, pa je privuče k sebi. "Pomogao" joj galantno da se nasloni na trosjed a on se polako nagnuo nad nju.

121

- Hmmm…dosta smo razgledali. Moramo malo da se odmorimo – govorio joj je to nestašno se smješeći i pogledom prelazeći po njenim usnama. Nasmijala se na to. Pitala se koliko će mu trebati da krene u “akciju”. Spustio je usne na njene onda se odvojio i rukama joj nježno milovao obraze sklanjajući joj kosu iza ušiju. Opet je spustio nježan poljubac na usne čekajući da se i ona odluči hoće li ići dalje ili će to biti sve za danas. Osmjehnula na to neizgovoreno pitanje nestašno mu otkopčavši jedno dugme na košulji. Pratio je njene prste kako mu otvaraju košulju i dodiruju grudi. Ta "akcija" mu izmami zadovoljni osmjeh. Zastao je, gledali su se u oči i postigli dogovor. Nakon toga spustio je usne na njene u strasnom poljupcu bez namjere da ih tako skoro odvoji od nje. Navikavala se svaki dan sve više na te dodire i nježnosti. I bila sve hrabrija u nestašlucima. On je ohrabrivao, pričao da nema ništa loše u tome, da tako treba da bude. Malo je odvojio usne od njenih, ali je i dalje naslanjao svojim čelom na njeno i nježno svojim nosem draškao njen. Otvorila je oči i preko njegovog desnog ramena ugleda nešto neobično. - Aaaa! - odjednom se ukočila i vrisnula odgurujući ga uplašeno. I on se okrenuo da vidi šta je razlog tolike vriske. Na vratima dnevne sobe stajao je Mladen i smješkao se gledajući ih. - Zdravo golupčići… Smetam? - Mladene! - rekao mu je ljutito otac. Ona je zapanjeno gledala kako momak nonšalantno i bez blama zuri u njih. Nije mu bilo nimalo neugodno. Siniša je nježno pomiluje po obrazu kao da je smiruje a onda ustade. Napola je zaklanjao od Mladena. - Lijepo sam ja tebe izgleda vaspitao - obrusi mu je ljutito.

122

Ona uhvati Sinišu za ruku. On pogleda u nju upitno. - Nemojte se sad prepirati oko ničega. Samo me iznenadio. Dobro je sada. Vidiš da nas malo zafrkava. - Zafrkavaću i ja njega kad mi bude tražio džeparac. Ona zabrinuto pogleda u njega. - Dobro, neću mu ništa, ne brini. Mladen je i dalje gledao u njih dvoje mirno. - Imaš li namjeru da se izviniš i pomjeriš sa tih vrata? - Ja da se izvinim? Za šta? Pa vas dvoje se cmačete usred bijela dana… - Mladene! - sad se ona oglasi upozoravajuće. Obojica je pogledaju iznenađeno. - Vidi dušo ja ti nisam balavica, mogu da ti budem majka, i najbolje bi bilo da me zoveš teta Sanja. - Teta? - začudi se on. Pa ima mojih drugova koji bi rado izlazili s Vama. - Šta? - zapanji se Siniša na ovaj bezobrazluk. Govedo jedno balavo! - Smiri se, rekla sam da nema razloga za dramu ali treba nešto da raščistimo. Mladene… tvoja generacija previše vremena provodi na kompjuteru, većinu izdržavaju roditelji... Znači, živite previše opušteno i relaksirano a život umije biti komplikovan. Ja sam za tebe teta Sanja, ako ti uskoro budeš imao svoje dijete, što je moguće, biću neka zamjenska baba. Eto vidiš kako je mali korak od žene koju žele klinci od 20 godina do babe. - Možda ti i ćale "sklepate" nešto pa ja postanem braco… - Sklepaću ja tebi dva šamara! Da sklepamo... - ljutio se Siniša na sinovo zafrkavanje.

123

- Mladene… nećemo ništa sklepati, kasno je za to. Ako ja i tata ostanemo zajedno, biću ti teta Sanja ili možeš me zvati i mama ili maćeha ako baš moraš, kako hoćeš. Ali da ti nije palo na pamet da ispred mene tvoji drugari komentarišu kakva sam ja “riba”… Pogleda li me koji bezobrazno zalijepiću mu takvu šamarčinu da će me samo po tome zapamtiti a ne po zgodnoći. Siniša je pogledao sa osmjehom punim ponosa. - Dobro je Marijana rekla da si osjetljiva i preozbiljna. Šalio sam se. - Znam dušo, nemoj više, jer ja to ne shvaćam kao šalu. Svako mora znati tačno svoju ulogu. Čim se uloge pomješaju to nije dobro. Znači gledaš u meni tetku, ili zamjensku mamu ili baku koja će ti rado pričuvati djecu. - Kakve ti to priče vodiš s Marijanom? - upita sumnjičavo sina. A ti molim te polako s tim baka pa baka… - reče njoj pomalo negodujući. Nemoj da mu daješ takve ideje. Još sam mlad, neću da budem djed… Mladen je podigao obrve ne vjerujući šta čuje. Veselo se počeo smijati gledajući ih. Bili su baš slatki oboje. - Ja ne bi imala ništa protiv. Bolje da ima jednu ženu, da se slažu i vole i da ima sređen i smiren život nego da troši sebe, pare i vrijeme na isprazne zabave i provode. Ja bih Mladene voljela da tako živimo. Ja i tata, ti i tvoja djevojka ili žena, kad stigne dijete da i mi uživamo s njim. Neću imati ništa protiv ako neko pomisli da sam mu majka a ne baka. - Izgleda da ću ja nadrapati najviše - uzdahnu Mladen "mučenički". I Marijana me stalno "obučava", sad i ti… - Dođi… Sanja pruži ruku prema Mladenu. Sio je pored nje. - Malo mi vas je žao obojice… Ko dva siročeta ste se sami navikli.

124

- Jeste, jeste... treba nam obojici neko da nas pazi i mazi... - Znam da ste vi to okrenuli na šalu i da vam odgovara momački život, ali možda bi sad mogao Mladene da vježbaš uz tatu i mene kako je to živjeti u domaćinstvu sa ženom. Morate ostavljati sve uredno iza sebe, ne smijete dirati moje kreme, ne smijete piti, pušiti, nema gledanja utakmica do jutra… - zabiberila im je vidjevši da ih Mladen zafrkava. Njih dvojica se pogledaju i onda svi troje prasnu u smijeh. Siniša je zagrli i poljubi u kosu a onda je i Mladen zagrli a ona ga poljubi u obraz. - Eto tako moji momci, mislim da sam bila jasna - vedro im saopšti. Ja i tata gledamo stanove... - To ste radili kad sam došao? - opet ih je bockao. Ovaj put su mu oprostili i samo se blago nasmješili. Ostavio ih je da dalje rade “što su radili prije njegovog dolaska”. Pokušala je dalje da nastavi, ali ju je on ohrabren prethodnim razgovorom, stalno dodirivao i tako ometao prebacivši ruku čas preko njenih nogu, čas preko ramena... Ostavili su papire, servirali ručak, pričali, zafrkavali se… Sin mu je za danas upropastio odlazak u krevet čemu se Siniša ponadao… Odvezao ju je predveče do Ljilje a Mladen je onda nazvao Marijanu. - Bila si u pravu, osjetljiva je i ozbiljna. - Pa jesam li ti rekla. Šta si uradio? Nisi je naljutio? Ti ćeš biti kriv ako ti otac ostane bez žene. - Neće, lijepo smo pričali, dala mi je i poljubac i rekla da je mogu zvati teta, mama ili maćeha ako ostane sa starim. - Aaaa… e pa divno. Baš mi je drago. Ona je super i obojica ste dobili premiju. Osjećajna je, poštena, pažljiva. I Mlađo... biće i njoj lijepo s vama. Sigurna sam.

125

- Misliš? - Znam to. Obojica ste dobri momci. Eto, Sanjin smo problem rješili a kad ću ja naći nešto pouzdano… zafrkavala se. - Ja ti nisam dobar? - Nisam još sigurna. Moram paziti da se ne pokvariš – podbadala ga je. Imaš li ti na sebi napisan rok trajanja? - Marijana... kako ću te kazniti kad te se dočepam... - Ako ćeš ti kazniti mene, onda ću i ja kazniti tebe... - Umjesto što mudruješ bolje bi bilo da dođeš k meni. Oćeš da ti pričam kako ću te kazniti? - pitao je umiljavajući se. - Ajde da čujem – smijuljila se... Pa joj je naširoko i nadugačko pričao šta bi nju sve snašlo po kazni. A onda je i ona njemu objasnila svoju verziju kažnjavanja... Pa su se rastali ljubeći se preko telefona...

126

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 14. U srijedu popodne Siniša je zvao Sanju da idu pogledati jedan stan i da će odmah doći po nju. Odgovorila je da je kod Ljilje i da će je dovesti Željko na adresu. Stali su ispred neke svijetlo terakota moderne zgrade sa četiri sprata i potkrovljem. Izgledala je dosta luksuzno i skupo. - Idi ti, ja moram na posao – rekao joj je Željko. Pozdravi Sinišu. Ako ti se stan svidi onda ćemo ga doći svi vidjeti. On joj je otvorio vrata na interfon, popela se na drugi sprat zbunjena što vidi samo dvoje ulaznih vrata. Pa koliki su ovo stanovi. Čim joj ušla u predsoblje bilo joj je jasno da je stan veliki. I da nije za nju. U čudu ga je gledala. - Prodaje jedan prijatelj mog brata, sad je na brodu pa ja pokažem ako ima zainteresovanih. - Pa zašto ga meni pokazuješ? - Da vidiš malo lijepi i luksuzni stan...a i sami smo ovdje... - Šališ se? Jesi li ti to ozbiljan? Hoćeš da me juriš po tuđem stanu? - Hoću što da ne... - priđe joj i stisnu je bez ustezanja uz sebe. Bez uvoda i pardona, krenu strasno da je ljubi, pokušala je da nešto kaže ali se njemu nije pričalo... Prethodnih sedam dana stalno su bili zauzeti, pa su ih još uz to ometali Mladen i Marijana... - Stani, stani... - napokon se odvojila od njega. Pa kako ti je ovo palo na pamet? Jesi li ovo radio ranije? On je pogleda stisnutih očiju u prorez negodujući tako što priča gluposti umjesto da se vole.

127

Vidjevši da priča ne pomaže počela je da se udaljava od njega polako. Ali on krenu za njom. Odjednom se dala u trk. Čula ga je kako je slijedi. - Ma šta te spopalo?! Stani! Taman se ponadam da si normalan a ti opet po svom. To nije normalno koliko tebe seks interesuje! - Zašto nije normalno? Lud sam za tobom! - Ma lud si ti i ovako, bez mene! - Ne sjećam se da sam ikad u životu otkinuo ovoliko za nekom ženom... Skoro tri godine razmišljam da te... "probam". - Probaš?! - Šta je tu čudno? Već danima nemamo mira, nisam te skoro ni dotakao... On dalje ništa nije pričao, ali ju je jurio i stigao dok je ona vrludala između luksuznog namještaja u dnevnoj sobi pa je onda protrčala kroz kuhinju i završila u hodniku među ogledalima. Ogledala je zbune i on je tu uhvati. - Smiri se, rekla sam! Neću da se pipamo u tuđem stanu! - Zašto? - čudio se. Pa to je stan, nema oči. Sanjo... - molio je šarmantno se umiljavajući - nemoj sad da se snebivaš dok još mogu. Pa neće to trajati vječno, a i ti si kriva, ovo me uhvatilo od kad tebe želim... - Jesi li ti u klimaksu? I od kada to tebe drži? - Kakvom klimaksu ženo! Normalan sam eto šta mi je! - Trebala sam ja prvo uvesti pravilo koliko puta ti možeš da tražiš a ne da se ovako nerviram s tobom! - Pa zašto se nerviraš? Obišla si cijeli stan sad su ostale spavaće sobe! Ajde sad trk tamo ispred mene da i to vidimo! I lupi je dva, tri puta po guzi da je "stimuliše" na trk.

128

Zinuto ga je gledala ne znajući bi li se smijala ili podivljala. Sjeti se Ljilje... Dala bi petogodišnju platu da je ovo mogla vidjeti. Malo po malo gurkajući je i ljubeći došli su do spavaće sobe. Vrlo lijepe, sa udobnim krevetom... Skidanje mu je išlo od ruke, nije mogla vjerovati koliko je vješt. Sve bi to obavio da bi se ona na kraju čudila kako je ostala bez odjeće. I kad. Da postoji neko natjecanje u skidanju žena garant bi osvojio prvo mjesto. Jednom je obukla haljinu koja se zakopčavala sa strane na sitnu dugmad. Ni to ga nije omelo. Brže ju je raskopčao nego ona koja je to vježbala bar dvadesetak puta. Najviše joj se sviđala toplina kojom je isijavao i grijao je. Pametno i iskusno je shvatio da voli kad su tijelom pripijeni i da ne voli akrobacije, nego klasično, sporo i nježno. Kad bi primjetio da je "življa" odmah bi i on "živnuo" i pokazao joj "strasniju" varijantu. Noge su mu bile slaba tačka. Izgleda da je to najviše volio na ženi. Imala je lijepe gležnjeve i listove, pa se volio "baviti" njima. Uslijed posla nekad bi ga gledala tako zanesenog i smijala se sama sebi čime se bavi i o čemu razmišlja u četdeset i petoj. Da joj je to neko ranije rekao... Izašli su iz stana poslije tri sata provedena tamo, a on je i dalje dodirivao i pipkao nastavivši to i u Mercedesu. Još uz to cmačući je po ramenu i vratu kad bi stali na ona dva, tri jadna gradska semafora, sa sve publikom oko njih, iako je ona pokušavala da se odmakne. Taj dan se jedva odlijepila od njega. To je Ljilji ispričala tek nakon nekoliko dana. Ova se presavijala smijući se i govoreći da će sad morati nadoknaditi sve što je do sada uspjela izbjeći. Obišli su nekoliko stanova u slijedećih petnaestak dana ali još uvijek nisu bili zadovoljni. Njih dvoje su to koristili kao vrijeme za izlaske. Pogledali bi stan, družili se, ali bi ona otišla kući spavati. Pitanje bi li mogla ući u kuću da jednu noć izbiva iz nje. Snaja bi zaključila da ne namjerava da se vraća i promjenila bravu.

129

********* Stigao je opet momak da očita vodomjer. Ali danas Romeu nije bio srećan dan. Dočekao ga je Željko pa mu se lice odmah skiselilo. Vrtio je glavom kad mu je vidio facu. "Mali, mali" mislio je u sebi "ako te zveknem po toj šupljoj glavi prestaćeš zagledati babe"… - Gospođa... nije kući? - zapanji ga vodovodžija pitanjem. - Nije. Šta će ti? Ja ti ne odgovaram? A sviđa ti se gospođa? I meni se sviđala opasno kad sam bio u tvojim godinama ali šta ćeš nakon 20 godina navikneš se... - Ako je dojadila vama... - odgovori mu balavac bezobrazno. Ove nemaju dvadeset godina ili imaju silikone ili sto kila a gospođa je zgodna... - Štaa?! Pazi ti da tebi život ne dojadi! Nisi ti toliko smotan koliko izgledaš - namrgodi se iznenađeni Željko. Mislio je da je mali mutav ili toliko stidljiv da ne progovara. Kad bi vidio Ljilju jedva bi nešto uspio promucati a sad izgleda nije imao problema sa govorljivošću. Videći ga tako iznerviranog vodovodžija pobježe brže bolje glavom bez obzira, dok je on šizio. - Vidi ti njega! Njemu dobra... Mrš mangupe jedan! Daću ti ja po tintari pa ćeš vidjeti koliko je dobra – brojio je ljutito za njim, iako je ovaj već pobjegao. Da je znala za ovo… krila bi joj porasla do neba. I mogla bi ga idućih pedeset godina dobro zafrkavati. Ali će morati da uradi nešto. Ili da traži drugog "čitača" vodomjera ili da ga on svaki mjesec "sačekuje" sa svojim osmjehom...

130

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 15. A Siniša je odlučio da upozna rodbinu "sa ženine strane". Često je bila tužna zbog njih. On bi najviše volio da se što skorije preseli k njemu da ne doživljava stresove koje je imala u kući s njima. - Dobar dan! - Dobar dan izvolite? - Ne bih ništa da kupujem, ali bi se mogli možda upoznati. Ja sam Sanjin obožavalac. - A! To si ti! - zinu nekulturno u njega. Čula je od komšiluka i muža ko je i kako se zove ali ga nije još vidjela. Pokušala je od Sanje da dozna još podataka ili da joj pokaže sliku, ali ova nije bila razgovorljiva. A nikad je nije dovezao kući kad je ona bila prisutna (Sanja je to izbjegavala namjerno) pa nije znala kako da ga vidi. - Pa drago mi je, drago mi je – odmjeravala ga je od glave do pete. Na licu joj je pisalo "opa, dobro Sanja izabrala, zgodan tip". On se zabavljao čekajući da Zorana dođe sebi. - I šta vam se čini? Mogu li proći? Jesam li dobar za vašu Sanju? - Ma dobar, dobar – uvjeravala ga je trepćući zbunjeno. - Bio sam ovdje ljetos na štandu dok je ona radila... - A od kad se znate? - čim je došla sebi radoznalost je proradila. - Duuugo... nekoliko godina. - Godina? Zabavljate se nekoliko godina?

131

- Ne s njom. Bio sam s drugom ženom. - A ta druga gdje je sada? Je li Sanja znala za tu drugu? - Sanju sam znao samo iz viđenja. Nismo bili u vezi. Nije znala ni ko sam ja, pa je nisu interesovale ni moje žene. - Žene? Još ih ima? - Bilo ih je. - Sad sam malo zbunjena. Jeste li vi još oženjeni? - Nisam. Nikad nisam ni bio oženjen. Ovo što je čula za nju je bilo previše da shvati. Ima sina, ima tolike žene, a nikad nije bio oženjen. Ništa nije razumjela. Ali to neće smetati, nadogradiće ona sama dio priče koji nedostaje. Znao je i on to pa ju je namjerno zbunjivao. Popodne kad su odmarali kod njega on joj ispriča da joj je upoznao snaju i da ju je malo "izludio". - Sad ćemo vidjeti šta će te pitati. Budi spremna i ti da je zafrkavaš. Međutim, njoj snaja nije ništa rekla. Ali je ispričala svoju verziju priče mužu... - Neki gadan švaler. Ma ne radi ništa nego se švaleriše, sav uređen, muškarčina, možda dolazi po... pozivu. Ko zna. Kaže, ima žena ko Kazanova, ali nijednom se nije ženio. A koliko djece ima ko zna... C,c,c, jadna Sanja sa takvim. Ona onako povučena a on ženskaroš... jadna Sanja... - Pa nek ne ide k njemu. - Nego gdje će? Da ostane ovdje? Treba nam soba. Djeca nam rastu. - A šta ako se vrati?

132

- Gdje da se vrati? Nema vraćanja. On je matoriji od nje. Izdaće ga srce. Neka ga pritisne ionako nije imala muško dvadeset godina. Toliko juri žene i odapeće od toga. Neka ga opali infarkt, ali prvo da se uda za njega. Brat je nakon dva dana razmišljanja htio da popriča s njom. Rekao joj je da se ne obazire na Zoranu, da je ono i njena kuća, da ne žuri s odlukom, i da ne mora da se seli ako nije sigurna u to. Zorana mu je rekla da je Siniša neki opasni švaler. To ju je dirnulo, oprostila je i bratu i brbljivoj snaji. Zahvalila mu se i rekla da će pokušati kupiti stan sa Ljiljom. Ako uspije prepisaće njemu svoj dio kuće. Ali ga je molila da to za sada ne govori ženi. On nije imao sredstava da joj pomogne. Njoj je od te bratove pažljivosti pao veliki kamen sa srca. Napokon se sjetio da mu je sestra i da osim nje nema nikoga.

133

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 16. Sjedili su u kafiću zagrljeni, buka i gužva je bila uobičajena za večernje časove. Mladen se okretao oko sebe sve se mršteći. - Mari... mogli bi mi zapaliti odavde. Gužva je, ništa se ne čuje. - Kuda bi ti? - Da idemo do obale i na neke kolače? Složila se pa su s rukom u ruci krenuli šetnjom iz gradske gužve kamenim uličicama do obale. - Nešto te muči? - Marijani je bilo jasno da nečim nije zadovoljan. Pogledao je zamišljeno. Izgledalo je kao da se predomišlja treba li joj reći u čemu je problem. - Šta ti misliš koliko će ovo natezanje sa Sanjom i ćaletom trajati? Meni se čini da će se oni ovako vodati do staračkog doma! - Hahaha...šta je tebe spopalo? - Kako šta? Majka ti je rekla da mi ne možemo mrdnuti dok njih dvoje ne srede situaciju... - A šta bi ti to "mrdao"? Ne sviđa ti se naše druženje? - Druženje? E dobro si rekla. Družimo se kao da smo izviđači a ne zaljubljeni par. Ne znam šta sad da radimo, ne mogu racionalno razmišljati dok se "suzdržavamo" zbog njih dvoje. - A od čega se mi to "suzdržavamo"? - samo što nije pukla od smijeha. Šta to tebi fali u našoj vezi?

134

- Mari... ne zafrkavaj se, nije mi do toga. Vodamo se ko da je meni četrnaest a tebi dvanaest godina. Kako smo došli u situaciju da postanemo taoci staraca? Hoću da vodimo svoj život. - Svoj život? - pogleda ga dignutih obrva. Živiš sa ocem i dobivaš od njega džeparac. A meni majka i dalje pokušava birati garderobu... I o kojem svom životu pričaš? - Pa to je možda još godinu dana dok ne završim fakultet. A ljeti radim, znaš da skoro šest mjeseci zarađujem. I stari je stvarno kul, rekao mi je da je pola kuće moje, da izaberem i da radim kako hoću. - Blago meni, moj dragi zarađuje, imaćemo hljeba... - Mari... - durio se što ga ne shvata ozbiljno. Moramo nešto preduzeti, ne možemo dozvoliti da se oni sad "misle" iduće četiri godine bi li se ženili ili ne bi. - Dobro šta bi ti preduzeo? Pretpostavljam da je najveći problem što zbog njih ne možeš ti mene da odvedeš u krevet? Oni uživaju a ti jadan "skapavaš". - Pa i to... - nasmiješio se umiljavajući se laganim stiskom oko njenog struka. Gledali su se i smješkali. Pokrio je usnama njene privlačeći je sebi. Znala je šta ga muči. I ona se pitala kako će se dalje situacija s njima razvijati. Sanja i Siniša su im pomogli da opet uspostave kontakt ali su im sada smetali. Bili su stalno pod lupom sa obiju strana. - Ja sam odlučio da preduzmem nešto ako stari ne nagovori Sanju. - Šta konkretno? - Ne znam još, ali nešto ću smisliti. Sutra je popričao sa ocem.

135

- Tata... kako se odvija situacija kod tebe i Sanje? Jeste li pričali kad će se ona odlučiti na selidbu? - Gdje da seli? - Pa k tebi. - Ne vjerujem da će na to pristati tako skoro. Pa pomirio sam se s tim. - Tata... učini nešto! Pravite problem meni i Marijani. Njoj je majka zaprijetila ako se umješamo nas dvoje i "pokvarimo" Sanjinu udaju da smo nadrljali. I sad ako ona neće tri godine da se udaje, a tako je rekla Ljilji (Marijana je to slučajno čula) šta da radimo do tada nas dvoje? - Tri godine?! Ma lupaš bez veze! Nema šanse da mi se opet ponovi ko sa Slavicom i Oliverom. - Meni izgleda baš tako. Možda... možda sam ja ipak problem. - Ne pričaj gluposti! Tebe Sanja voli više nego mene. Slavici je malo smetalo što imam dijete, Olivera nije ni namjeravala da živi sa mnom u kući. Problem je što sam ja dozvolio džentlmenski svakoj da odlučuje pa su se one stalno predomišljale i preračunavale. - I šta ćeš sad sa Sanjom? Ako je pritisneš raskinuće s tobom. I onda izgleda da sam stvarno ja kriv. - Slušaj, ti živi svoj život, ako si siguran da dalje želiš nastaviti s Marijanom, ti samo nastavi. Ne brini šta će biti s nama. Ako uspijemo uspijemo, ako ne, tako je valjda suđeno. Ja neću da je zbunjujem i vršim pritisak. Nije joj i ovako lako. Ni tvoja majka, ni Slavica i Olivera nisu imale težak život. Sanji je bilo teško a najbolja je od svih žena do sada. Zato neću da ispašta što sam se ja kasno sjetio ženiti.

136

******** Nisu znali da i Sanja razmišlja o njima. Mladi su prevazišli probleme koje su imali i kao da nisu dalje znali kud bi. Smetali su im ona i Siniša. Odlučila je da preduzme nešto... - Ljiljo... razmišljam o jednoj ideji. - Kojoj sad? A znam! Dojadio ti Siniša i sad bi raskinula! Samo probaj! Poludjeću od tebe! - C,c,c... Poludjećeš ti zbog sebe a ne zbog mene! Neću da raskinem...barem ne još... vidjećemo... - Eto znala sam! Znala sam! - Umukni više! Evo predomisliću se zbog tebe! - Dobro. Da čujem, ajde više govori. - Razmišljam...da pozovem... Sinišu na zimovanje. - Ahahaha...šta...šta si rekla? – tresla se od smijeha. Ti njega? Ne on tebe? Ti koja se buniš da te spopada ko pobjesnjeli tinejdžer sad ćeš da se zatvoriš u sobu na deset dana s njim?! Ahahaha... - A kad čuješ zašto... mislim da ćeš se prestati cerekati. - Pa zašto? Nisam ni mislila da si dobila napad pa ćeš ti juriti njega! - Zbog Mladena i Marijane. - Šta s njima? Da ti to nećeš da im olakšaš odlazak u krevet? Misliš neće se jadni snaći. Zabranjene stvari su mnogo bolje! - To ne znam... ali neka budu malo sami u kući, da vidimo hoće li Marijana imati zamjerki.

137

- Ti si skroz luda. Govoriš majci od djevojke kako ćeš joj pomoći da "zgreši". - Marijana je pametna cura. Sigurna sam da neće uraditi ništa što ne bude u redu. - Meni se čini da ti mene ucjenjuješ svojim "saznanjima" o meni i Željku. Šta ćeš ako ne pristanem? Reći ćeri kako joj je majka prekršila sva pravila koja su se dala prekršiti? Ipak su se dogovorile da Ljilja razmisli. Podržavala je ideju da ona ide sa Sinišom ali je dio sa mlađim parom bio problematičan. Kako je uvijek bila direktna tako je i ovaj put sve rekla Marijani. - Marijana... kako ide tebi i Mladenu? Jesi li zadovoljna s njim? - Za sada jesam – oprezno je pogleda kćer. Ovo je bio uvod u nešto, bila je sigurna. - I htjela bi da "produbljujete" vezu? - "Produbljujemo"? Nećeš valjda navaliti na njega da se ženi? - Neću na njega. Nije on moj. Navaliću na tebe. - Dobro, šta sad hoćeš mama? Opet si nešto naumila... Jadan ovaj moj otac s tobom! - Možda bi Sanja i Siniša otišli na zimovanje ako bi mogli vas dvoje ostaviti "bez nadzora". Malo je razmišljala a onda joj srećan osmjeh zasija na usnama. Brzo se uozbilji da majka to ne primjeti. Ali je Ljilja ipak vidjela što je zanimalo. Željela je da budu ona i Mladen sami. Zaključi da mora stisnuti zube i pustiti kćer da živi svoj život. Bolje da mužu ne govori dok do toga ne dođe. Neka Sanja sada kaže Siniši.

138

Mladen je sa druge strane spremao svoj plan. Čekao je da nasamo bude sa Sanjom pa da razgovaraju. Dvoumio se da li da je zove na telefon i traži da pričaju ili da čeka povoljnu priliku. Ipak se jedno popodne, dok je ona bila kod njih, ukazala prilika. Oni su razgledali opet stanove i razgovarali kad su Sinišu pozvali iz firme da dođe hitno. - Hoćeš da te odvezem? - Ne treba, izgubio bi vrijeme. Idi vidi šta hoće pa ako nećeš dugo sačekaću te. Možeš me šetnjom otpratiti, ako se ne zadržiš. - Važi – sagnuo se i nježno je poljubio. Mogla bi i da ostaneš da spavaš... - Moram se spremiti sutra za posao... Ostali su ona i Mladen sami. Sakupila je papire i sredila nered koji su napravili pa je otišla u kuhinju da vidi šta bi mogla spremiti za večeru. On ju je pratio pomažući joj da odluči šta će. - Od ovoga što imamo mogli bi zamutiti malo mafina sa šunkom i sirom? Voliš li to? - Volim sve, stari pravi nekoliko jela, dobar je ali mu je ograničen repertoar. Sanjo... htio sam nešto popričati s tobom nasamo. - O Marijani? - Pa... moglo bi se reći. Oprosti što te pitam, ali hoćete li ti i stari uskoro da konkretizujete ovo vaše druženje? - Kako da “konkretizujemo”? - Pa mislim, hoćete li da se vjenčate? Zašto da gubite vrijeme? Bilo bi vam divno da živite zajedno...

139

- Vjenčamo?! Gdje je žurba? Ako smo čekali do pedesete možemo još koju godinu. - Hmm... Marijana mi kaže da nas dvoje ne smijemo “mrdnuti” da tebi i tati ne pokvarimo “idilu”. - A sad mi je jasno. Pa bi ti da se ja udam jer tako ne mogu pobjeći. Neka se ja poslije udaje batrgam kako znam i umijem ako mi ne odgovara. - Pa možda je tako, ali ne vjeruje da bi ti i tata imali ikakvih problema. Spremni ste oboje za to. Jednostavno je za oboje pravi trenutak. Razumijem zašto si oprezna, ali budi malo hrabrija. Imate posao, kakve takve plate, imate ljubav... Jeste da ste se strašno namučili i načekali ali ipak sad imate sve. A ja i Marijana tek krećemo i nemamo ništa. Posebno ja moram paziti. Ne smijem ništa preduzeti u strahu da nešto ne pokvarim... A nemam joj ko zna šta pružiti ako nas vi ne podržite. - Aha, jasno mi je od kuda vjetar duva. A jesi li možda razmišljao da si ti taj kome brak treba? - zafrkavala ga je ozbiljnog lica. Šta meni i tvom ocu predstavlja brak? Ništa nećemo dobiti ni izgubiti. Ali tebi brak znači obavezu, dolaze djeca, dolaze krediti... - Sanjo! Kako smo sad došli na to da ženimo mene? I kako da se oženim nemam ni posao, ajde možemo stanovati s vama, ja mislim da ćeš se i ti složiti oko toga... ali kako da nas izdržavam? - Pa ti si htio da udaješ mene pa ja krenula da ženim tebe. Ajde, malo te zafrkavam. Spremna sam ti pomoći. Ali moram znati šta si namjerio i koliko si ozbiljan? Jesi li dobro razmislio? - Jesam, opasnica mi se svaki dan sve više sviđa. Razumije me, a i voli me. A volim i ja nju... Ono što nikome nisam rekao, njoj jesam. - Dobro. Moram li se baš udati za njega? Možemo li "stanovati" skupa?

140

- Ne, moraš se udati. Tek je tada priča gotova. Ovako uvijek ćemo se bojati da ćete se posvađati i razići. - A kao da se ne možemo razići ako smo vjenčani? Dobro, vidjeću. Ako odlučim da se razvedem od tvog oca eto me kod tebe i Marijane samo da ti bude jasno. - Hvala ti što se ne ljutiš na ovo što sam ti rekao. - Marijana je u neku ruku kao moja kćer. A ti si mi sad kao sin. Ima mnogo tvoje zasluge što sam popustila pred nagovaranjima tvog oca. Inače sam ga smatrala "ocvalim Kazanovom". Važno mi je da ste oboje srećni. Ti ništa ne govori tati za sada. Ja ću mu za nekoliko dana reći kad bude prilika. Dotle ti razmisli i popričaj s Marijanom šta ćete dalje ako se ja i tata vjenčamo.

141

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 17. Razmišljala je kako da kaže Siniši. Čekala je zgodnu priliku da započne temu. Jedan dan su opet išli da pogledaju stan. Spustili su se autom do grada. Dok je vozio pogledavao je i smješkao se provokativno i šarmerski. - Zašto se tako zadovoljno smješkaš? - čudila se. - Pa znaš da si rekla da si "okupirana" rješavanjem stambenog pitanja. Iz toga sam izvukao zaključak da će nakon stambenog doći i "moje" pitanje na dnevni red. - Aaa... znači sve po starom. Opet tražiš prvu priliku da se baciš na mene. - Pa kad te stalno moram moliti da se ti baciš na mene... ili pod mene. - Hahaha... dobro da vidimo čime si ti tako zadovoljan. - Mislim da će ti se dopasti. Sreo sam jednog prijatelja koji mi je rekao da se ovdje gradi kvalitetna manja zgrada. Ali nije bio siguran ima li slobodnih stanova pa sam zvao gazdu. Stanova slobodnih nema, ali tri stana iz kompenzacije su na prodaju. Sva tri su dvosobna. Od 38, 42 i 45 kvadrata. Parkirao je ispred jedne nedovršene manje zgrade. U ulici su bile većinom kuće sa dosta velikim placevima . Izgrađene su samo tri manje stambene zgrade u ulici. Uhvatio je za ruku i stisnuo. Podigla je obrve smješkajući se. - Ne izgleda loše...

142

Gledala je u još nedovršenu zgradu. Imala je visoko prizemlje i još dva sprata. Nakon dva tri minuta stigla su neka kola i stala uz njihova. To je bio čovjek koji im je trebao sve pokazati. Proveli su dva sata skoro tu, ali Sanji je odmah za oči zapeo stan na posljednjem spratu sa velikom terasom. Sa ulične strane se nije vidio a pogled mu je jako lijep. Međutim, stan se prodavao za gotovinu. I to hitno. Cijena je bila dosta visoka. Znala je da nemaju šanse. I ovako je to bio ogroman novac. - Dušo...ja sam već na početku pričao sa Željkom... postoji mogućnost da skupimo gotovinu. - A ne, ne, neću da se ti mješaš u to. Šta ti je? Da nešto ne bude išlo po planu možeš upasti u probleme. On je zaustio da nešto kaže ali se suzdržao. Vidjela je da ga je zaboljelo što ne želi da joj on pomogne. I dalje nije spadao u krug njoj najbliskijih ljudi kao što su bili Ljilja i Željko. Sutra je razgovarala sa Željkom i Ljiljom. Išli su svi da pogledaju stan. Svidio se i njima. - Znači sviđa vam se? Prodaje se, nažalost, za gotovinu. Cijenu nije puno spustio jer je stan lijep. Jedino je velika ponuda pa zato još nije prodat. - Možemo li mu dati pola para u gotovini? - pitao je Željko. Možemo sakupiti toliko. - Odakle nam pola? - čudila se Ljilja. Posudićeš? Željko ih je pogledao obadvije. Ništa nije rekao. - Siniša bio dao dio koji meni nedostaje – mirno je objasnila prijateljici. - A to! Pa ti na to ne bi pristala! - Možda... i bih.

143

- Šta?! - zinula je Ljilja. Šta je tebi ovih dana? - Ja sa svojim ljubavnim problemima kočim... druge. Ne bi htjela da Mladen i Marijana ispaštaju zbog toga. Jedina moja žrtva je što se moram udati. Nisam se mislila baš odmah vjenčavati. Inače sve ostalo bi uradila isto. Nije mi žao što sam pristala na vezu. Ako bi se udala, onda bi prihvatila i da Siniša učestvuje u stanu. Jer možda Mladen i Marijana odluče da žive u stanu kojeg kupimo. - Skljokaću se, šta je tebe spopalo danas! - zinuto je gledala u Sanju. Pa ti ćeš udati i Marijanu! - Pa šta fali? Nekako mi se čini da su njih dvoje baš par. Osim što se vole izgledaju mi i kao bliski drugari. Ne znam jesmo li ja i Siniša “toliko” par, ne vidim sebe jasno kao druge. To vi možete prosuditi. - Jeste, jeste. Odlični ste – umiri je prijateljica. - Sad Ljiljo razmisli koji od ova tri stana je najbolji ako planiramo da žive njih dvoje? Možda kasnije ja i Siniša doselimo u stan a njima da ostane kuća. Da imaju prostora s djecom. Ja ću dići kredit tako da odmah vratim Siniši što mi je posudio. Ako je zapeo da mi pomogne neka to bude tako što ću u kuću donositi crkavicu od plate. U banci će mi odobriti kredit na osnovu mojih i njegovih primanja. - Svaka ti čast! - smijao se Željko. Em mi ćeri nađe muža, em joj rješi stambeno pitanje, em sebe udomi! - Grešiš! Nisam ga ja našla... našla ga je ona. I sebi Mladena i meni Sinišu. Teško bi ovaj moj Kazanova išta uspio kod mene da nije bilo “preporuke” od nje. I moram priznati, čini mi se da je bila u pravu i da me je spasila. Stvarno mi odgovara, obojica mi odgovaraju... Njih dvoje su se složili da je najvjerovatnije u pravu. - Sad mi ostaje da obavjestim Sinišu da sam naglo promjenila ploču.

144

- Ne znam, meni je to sve odjednom prebrzo - dvoumila se Ljilja. Niko te nije mogao natjerati da mrdneš a sad odjednom galopiraš. - Jesi htjela da mi uvališ nekoga? Pa šta ti sad ne odgovara? Željko, prvo pitaj gazdu bi li pristao da pola para dobije u gotovini odmah, a pola na kredit. Ako hoće, moram odmah reći njemu. - Zvaću ga večeras. Sutra zovemo Sinišu na kartanje ako gazda pristane na pola keša? - I onda ćeš ga zafrkavati da se kartate u žene ili u skidanje? Nemoj ga ohrabrivati. Njemu malo treba... Skinuće se prvi, tu je majstor - vrtila je Sanja glavom dok se Željko smijao. - Da ne žuriš sa udajom? Ustvari bolje da se udaš, pa ako ti ne odgovara možeš da se razvedeš. Važno da si probala. A imaćeš svoj stan. Najvažnije da si se rješila brata i snaje. Sad kad si se odvažila da odeš sve će ići lakše. Nadgledaćeš i Marijanu ako si već tamo. I njih dvojicu.. - Aloo... ženo... Opet držiš monolog? Opet sama pitaš sama odgovaraš?! Ljilja ih pogleda začuđeno. Zaboravila je da nije sama. Željko i Sanja su se slatko smijali strategiji i taktici oficirove kćeri.

********* - Alo pašo, (muž od ženine sestre) gdje si? Imaš li vremena da dođeš na partiju karata? - Da se kartamo? - smijao se Siniša. Ne znam kako bi Sanja gledala na to. Ti ne treba da se plašiš žene ali ja... - Pa kartamo u žene ili u skidanje. Eto, ako izgubiš ili dobiješ na kartama možda dobiješ neku drugu. Rulet ti je to. - Kartate se u žene?

145

- Aha. Još mi se žena slaže s tim. Kartaju i one u muževe. - Dobro dolazim. Samo nemoj da ste mi namjestili pa da se ona naljuti. - Ama neće, ne brini. Ipak je on njoj ujutro kad su se čuli rekao da ga je Željko zvao i predložio mu kartanje. Osmjehnula se na to. Bojao se da nešto ne zabrlja. - Smijem li ja ići? Da mi ne lupiš neke sankcije? - Ajde ovaj put ću ti progledati kroz prste. - A to kartanje... radite li to često? - Aha... stalno kartamo. Obično gubimo ja i Ljilja pa se skidamo. - Zezaš me? - Ne malo, nego malo više – smijala se. - Hoćemo li ići zajedno? - Treba da te čuvam? Dođi ti sam, ja ću pomoći Ljilji da pripremi lijepu večeru. - Dobro, nisi mi dala instrukcije kako da se obučem? - Slojevito, slojevito... - smijala se. Javio je da dolazi oko 17.30. One su bile u poslu a Željko ga je dočekao. Poljubio ju je nježno tako zaposlenu nad sudoperom. Odgovorila je na poljubac pruživši mu usne, nije se bunila. Osmjehnuo se zadovoljno na njen odgovor. Bile su baš slatke tako zadovoljne i zaposlene. Donio im je poklone, neke čokoladine punjene likerom. - Ovo Sanjo on tebe hoće da napije, a izgleda i mene da izgubim na kartama – zafrkavala ga je Ljilja.

146

Večarali su svi zajedno, Marijana je pozvala Mladena, pa su svi bili na okupu. Poslije večere njih dvoje su otišli u grad, Ljiljin sin u svoju sobu pa su ostali njih četvoro sami. Željko mu je objasnio da su išli pogledati stanove i da se i njima dopada zgrada i sva tri raspoloživa stana. - Pa kako ćemo to rješiti? Čovjeku treba keš. Možda bi pristao na pola. Ja sam Sanji ponudio ali nije htjela. - Hmm... Nije htjela? Da je pitamo? Sanjooo! Dođi ovamo da te nešto pitamo. Obe su se pojavile na vratima trpezarije. - Šta momci izvoljevaju? - pitala je Ljilja. - Sanjo, Siniša kaže da nećeš od njega da prihvatiš posudbu. Je li to istina? - Pa istina... ne bih da ulazim u kombinacije ni sa kim. - Siniša je uporan da ti posudi ovaj dio koji ti nedostaje do polovine. Kako da te nagovori da prihvatiš? - Jedino... možda... Ako bi bila udata za njega. Onda bi možda pristala na posudbu. - Udata? Udala bi se? - blenuo je u nju. Iako je navikao na žene i njihove hirove ovo ga je dobro iznenadilo. Nije izgledalo da ga zafrkava. Mirno ga je, pomalo izazivački gledala. - Kažem hipotetički. - Pa ako je to tako – smijao se slatko došavši malo sebi – šta čekamo? Kad potpisuješ? Da nemate slučajno ovdje i Matičnu knjigu vjenčanih? Svjedoci su tu, mlada i mladoženja isto... šta se čeka?

147

- Ala bi te rado "zbajbučio" na brzinu. Baš mu se žuri... Do sad nikako da se udaš a sad ćete završiti u Las Vegasu – vrtila je Ljilja glavom gledajući u nju. - Ne, ne... Ne ide to tako – smijala se Sanja. Ko pobjedi na kartama za njega ću da se udam ako hoće. Ne znam ja još znaš li se ti kartati... - Ja sam mislio da sam ja jedini kandidat? Hoće li još neko doći da se karta s nama? Ima li još "pretendenata" za tvoju ruku? Moram priznati da ovakvo kartanje nisam nikad vidio do sada – oprezno je i zbunjeno gledo u njih troje. - Ma jok! Kakav jedini kandidat. Naravno da nisi! Pa svi imaju svog kandidata za mene. Ljilja ima svog, Željko svog, moja snaja jednog smotanog, a ti si Marijanin kandidat za mene. - Da razjasnimo (sad je, vatreno je gledajući tvrdio pazar), ako ja pobjedim ti si moja? Udaćeš se za mene? Je li to čvrsto obećanje? - Oću, obećavam ali prvo kandidat za brak mora sa mnom provesti sedam dana. Nudim mu nagradno putovanje na planinu. - Na planinu? - opet ga je zbunila. - Aha... Sedam dana ja i kandidat sami u apartmančiću. Možemo da se vijamo po planini do mile volje. Pa ću onda odlučiti hoću li se udati za tog kandidata. Ako s njim izdržim sedam dana, sve je moguće... - Znači dobivam ženu i nagradno putovanje? Pa ko bi to odbio? Bolje mi uspi nešto žestoko, ko zna kad ću opet dočekati da mi se žena ovako raspištolji sa ponudama – pogledao je Željka još sav u nevjerici. - Polako, polako. Još to ništa nije sigurno. Ne mora značiti da ćeš me ti dobiti. Nego onaj ko pobjedi u partiji karata gdje sam ja glavna nagrada. On se već smješkao kao lisac usred kokošinjca, džaba se ona bunila...

148

- Ali dušo... večeras igra samo Željko. On je oženjen, šta će njemu još jedna žena? I to moja?! - slatko je podbadao. Njemu dvije, a meni nijedna. Pa to nije fer! - A vidim ja da ne znaš pravila. Ako izgubiš danas od Željka onda na kartanje pozivamo slijedećeg kandidata zainteresovanog da me dobije za ženu. - Slijedećeg?! E neće moći... Ajde da igramo, boli me glava od vaših pravila. Pobjediću, pa da ne komplikujemo dalje. - Ja ti neću olakšati... - zafrkavao ga je Željko. Ljilja i muž su se veselo smijali na njegove muke. Odigrali su nekoliko partija, on i Ljilja protiv nje i Željka. Uspjeli su pobjediti. On joj se na kraju kad su proglasili pobjedu osmjehnuo slavodobitno. - Niste mi rekli, mogu li svoju nagradu odmah ponijeti kući? - zafrkavao ih je gledajući u nju da vidi je li zadovoljna njegovom pobjedom. Osjećala je njegovu radost iako se trudio da pred drugima bude miran i staložen. Ostatak večeri im je divno protekao u druženju. Sjedila je uz njega na sofi dok je Ljilja sa mužem bila na kauču. Opušteno su razgovarali, šalili se, planirali... Kad su pošli kući, nije joj dao da ide svojoj, nego su išli zajedno taksijem kod njega. - Još ne razumijem šta se dogodilo da si se predomislila – pitao ju je kad su se raspremili i sjeli u dnevnu sobu. - Shvatila sam da je to to. Upala sam u ovu situaciju s nekim razlogom. I mislim da stvarno nema više smisla da otežem i pravim probleme. Bićemo opušteniji kad i to jednom rješimo. Nisi ni ti bio oženjen ni ja udata pa da probamo i to – rekla mu je ozbiljno i iskreno. Bilo je vrijeme da ozbiljno popričaju. Nije mu htjela reći da je tome pomogao razgovor s Mladenom.

149

Namjeravao je da popriča sa njenim bratom i zvanično je zaprosi. Već se radovao što će joj zafrkavati snaju. Prvo su ujutro saopštili Mladenu vijesti. Kad je ustao oko deset začuđeno je gledao u nju kad je čuo da je prenoćila kod njih. Rekli su mu šta su odlučili. Zahvalno je zagrlio Sanju i blistavo im se, sa puno topline, osmjehnuo i čestitao. "Ti ćeš biti kriv ako nešto ne bude valjalo" šapnula mu je Sanja da Siniša ne čuje. Naravno, on je odmah javio Marijani... jer nakon svadbe oni su bili na redu... Sutra su odnijeli dio novca vlasniku, a nekoliko narednih dana su proveli sređujući papire oko stana i kredita.

150

Marija Reljan

N e ž e nj e

POGLAVLJE 18. Sanji se činilo da je sad čeka najteži dio. Trebala je reći familiji da se udaje i da kupuje stan. Najradije bi u tišini pokupila svoje stvari i otišla da se nikome ne javi. Nije znala kako će sad izdržati ako po kući budu defilovale radoznale komšinice, snajine prijateljice, rodbina... Sinišine roditelje je upoznala, ljudi su je lijepo i srdačno prihvatili. Po njihovoj priči je razumjela da ih je Sinišin brat obavijestio o novoj ženi u sinovom životu. Mladen im je to potvrdio vrlo zadovoljan očevim izborom. To je i njih onda umirilo. Otac mu je imao već osamdeset godina, a majka je bila šest godina mlađa. Rekla je njemu šta je muči. Toliko je imala neki otpor prema toj gužvi da se plašila šta je čeka. Gledao ju je ozbiljno s razumjevanjem. Uzeo je njenu ruku i nježno poljubio. - Razmislićemo kako da to najbezbolnije rješimo. Za sada mi pada na pamet da se prvo vjenčamo pa da im kažemo. Možemo ih pozvati i reći da nam dođu u goste, a ne govoriti im da se vjenčavamo. - Pa ti imaš spreman odgovor na sve! - A znaš šta sam smislio za one tvoje "sovuljage"? Izvešću im jedan striptiz pa će im to valjda biti dosta. - Ahahaha... joj šta ću s tobom... - Uživaj ljubavi moja, uživaj... želim da si srećna i da te volim do beskraja – rekao joj je gledajući je ozbiljno i milujući po licu. Ostala je bez teksta. Prvi put joj je otvoreno, ozbiljno rekao da je voli. Koliko dugo joj to niko nije rekao? Dvadeset i dvije godine...

151

Posljednji put to je čula kad je završila fakultet i kad su proslavljali njenu diplomu. Poslije je izdao i sebe, i nju, i njihovu ljubav i sreću. Nagnula se prema njemu i poljubila ga. Osmjehnula se kad je zagrlio i naslonio uz sebe, gledajući je u oči. Stahovito joj je odgovarala toplina tog zagrljaja. Bio je iskreno zainteresovan i spreman da joj ispuni život srećom. Još uvijek joj je bilo neugodno pred drugima zbog "ljubavi", posebno što je on otvoreno pokazivao pred svima koliko je oduševljen što ju je osvojio. Ali bi se u tim trenucima podsjećala da nema ništa loše u tome što se vole. A kad su bili sami, malo po malo je popustio grč, opuštala se i uživala kao svaka žena koja ima muškarca u svom životu. Naravno, s kojim je zadovoljna i srećna. Drugo što joj se jako sviđalo je provođenje vremena s njim dok bi nešto zajedno radili. Išli u nabavku, na utakmicu, u pozorište, sređivali vrt... čak je "morala", kad izgubi na kartama ili neku opkladu, da opere Mercedesa. Jednostavno, bila je srećna kad su bili zajedno. Shvatio je i on to. I njemu je laknulo što je tako. I treće, s njih dvojicom se osjećala kao dio porodice. Da je vole i žele. Kad bi kod Siniše ostali sami ona i Mladen nije joj bilo neprijatno niti se osjećala suvišnom. Kod kuće se uvijek osjećala kao višak. Odvela je jedan dan brata da vidi stan. Rekla mu je da će doći i Siniša. Brat joj je već znao ko je on, čuo je od drugih, a i Siniša je znao za njega. Manja sredina, pa se sve dozna. Lijepo su pričali, bratu se jako dopao stan, bio je malo zamišljen i tužan. Imao je samo nju. Siniša ih je sve skupa pozvao za desetak dana na zabavu koju će napraviti u kući. Poslije zabave ona će se preseliti k njemu... Savladavši i tu prepreku bila je mnogo mirnija. Sa Ljiljom i Marijanom sredili su donji sprat kuće za zabavu. Namjeravali su da tada obavijeste sve da će se uskoro vjenčati.

152

********* Opet su njih dvojica bili opušteniji od nje. Navikli na druženja i zabave njima to nije bio razlog za stres. Tako nervozna i pod stresom, jedva je čekala da to prođe. Svi su se trudili da joj pomognu, pogotovu Mladen, Marijana i Siniša. Vrijeme je bilo lijepo pa su postavili stolove i vani. Oko četrdesetak ljudi su očekivali. Siniša je opet počeo da razbacuje garderobu po kući. Zaprijetila mu je da će, sve što ne vrati u ormar, odnijeti u kontejner baciti. Mladen je sjedio s njima i kidao se od smijeha dok mu se otac spremao. Lijepo su se uklopili svo troje. Bili su srećni što će imati žensko u kući, pa su gledali da budu galantni i da joj udovolje. A dodatnu sigurnost davala joj je Marijana, koja bi "posredovala" ako bi trebalo. Većinom oko Mladena ali je znala ponekad pametno pričati i sa obojicom objašnjavajući im i pomažući da se snađu u novoj ulozi supruga i sina. Ona se trudila da ne remeti ritam posebno Mladenu, ali ni njemu. Imao je svoje kolege i prijatelje pa bi ponekad izašao s njima. Nije željela da to sad mjenja. On joj je nudio da ide s njim, rado ju je pokazivao prijateljima. Dogovorili su se da zajedno, svi troje, obavljaju kućanske poslove. Sanja je bratu rekla da će se ubrzo udati i da Siniša dolazi da je isprosi. Snaja je razgoračenih očiju slušala to. Čim je uspjela odvojila ju je nasamo i počela ispitivanje. - Pa kako si pristala? Pa gdje te zaprostio? Pa je li kleknuo na koljena? sve takve "bitne" informacije su je zanimale. - Ja sam njega zaprosila – kratko joj je objasnila. Shvatajući to kao ozbiljnu izjavu zinula je kao da zijeva.

153

- Šta si? Pa kako? Pa zašto? Da nisi trudna? Gdje ćeš sad u ovim godinama. Šta te spopalo... Onda je odlučila da ispita Sinišu ali ga nije bilo lako uhvatiti nasamo. A on je dodao ulje na vatru saopštivši joj "da se on ne bi još ženio, ali da ona ima još ozbiljnih ponuda pa je morao da ih se rješi". Mužu je ispričala šta je saznala. Naravno po svojoj verziji. - Zaprosila ona njega kad ti kažem! Rekla mi ona! A on mi je rekao da postoje još neki kandidati što je ganjaju. Oće je još neki! Ma zamisli! Pa kad ih je sve upoznala?! Stalno je u sobi ili kod Ljilje ili u cvjetnjaku. O čuda neviđenog! Kod kuće ne progovara a vidi je sad odjednom. To je za nju bila enigma koju nije mogla rješiti. Slijedeći susret sa njenom familijom bio je nakon nekoliko dana. Siniša je došao zvanično da je isprosi. Spremljenu hranu je taj dan donijela Ljilja. Sanja nije ni pokušala da traži od snaje da ona spremi svečaniji ručak. Ali je bila jako vesela što joj zaova napokon seli. Početkom nedjelje izašla je s posla nikome ništa ne govoreći. On ju je čekao pred zgradom. Otišli su do matičara da zakažu vjenčanje. Dobili su termin za nešto manje od tri mjeseca. Nikome nisu govorili osim Ljilji i Željku. Ostale će obavjestiti kad se vrate s putovanja. A odmor koji su uplatili preko njene firme im je dobrodošao. Posebno njoj, iscrpila je silna gužva. Na planinu su se proveli fantastično. Tek odmaknuti od svakodnevnice uživali su kao pravi ljubavni par. Tim boravkom sve je leglo na svoje mjesto. Kad je planirala odmor, nije ni sanjala da će im toliko značiti. Uspjela je tek na planini da postane potpuno mirna i sigurna u sebe, jasno videći šta želi. Bilo je dovoljno da se pogledaju, pa da se razumiju.

154

Prvi put od fakulteta bila je svjesna sebe, da je došlo njenih pet minuta i da je ona sad pred bunarom želja. Što zaželi ostvariće joj se. Ujutro ju je probudilo sunce koje je preko francuskog balkona ulazilo u sobu. Poželjelo im je toplu dobrodošlicu. On je spavao go do pojasa i okrenut prema njoj. Prvi put kad joj je rekao da spava go bila je uvjerena da je zafrkava. Pitala ga je je li toliko zaljubljen u svoj izgled da stalno mora da se divi sam sebi. Smijao se i rekao da mu je vruće. Poslije mu je naredila da bar bokserice mora nositi. Juče kasno popodne su stigli, smjestili se i večerali. Koleginice koje su već bile ovdje obavjestile su je koji je najbolji restoran, šta da obiđu... Poslala je poruku Ljilji da vidi je li budna. - Alo mlada? Već si skočila iz kreveta? Ajde ne budi divlja, nemoj tako iskakati iz kreveta, nisi koza! - zafrkavala ju je. - Kako ste vi tamo? - smijala se dobro raspoložena. - Eee, to je već pitanje. Malo smo u vanrednom stanju. Špijunira se naveliko. Ja u jednoj smjeni špijam a dragi mužić u drugoj... - Marijanu i Mladena? - shvatila je. - Bingo... - Pa šta su uradili? - Nisu ništa! Špijuniram da im prije nego nešto urade pokvarim plan! - Da ja Marijanici ipak šapnem neke majčine dogodovštine?! Ostavi ih na miru! - A ne može to tako. Dosjetila sam se ja. Lisica sam ja koju balavci ne mogu prevariti. - Šta si naumila?

155

- Pozvala sam Mladena da jede s nama, da ruča i večera, jer sad je "jadnik" sam, nema ko kuvati pa da ne bude gladan. Jesam li pametna, aj reci? Doduše mislim da je shvatio šta mi je namjera. Prihvatio je, ali nevoljko. Nije smio odbiti. Sad ću mu ponuditi i da prespava kod nas. Neću da mi se opet vere preko balkona. - Hahaha... e jesi lisica neopjevana... - Ajde sad se vrati u krevet dragome... I vratila se. Gurkala ga je da se probudi. - Dobro jutro nožice moje slatke – obasuo je poljupcima po nogama milujući je. - Mislim da ću ja spavati okrenuta na kontra stranu. Da mi noge budu na jastuku. Kad god se probudiš da mi ugledaš noge... Smijao se i protezao zavodljivo. Onda se brzo uspravio i poljubio je u nos. - Već si ustala? Koliko je sati? Jesi li pričala sa drugaricom? - Ustala, pričala, sedam i dvadeset je. - Šta ćemo danas? Idem da se "dotjeram" kako ti kažeš i idemo na kafu. - Kafu sam ti skuvala, a dok se ti skockaš biće vrijeme za doručak. Pa možemo negdje na doručak. Pili su kafu za stolom koji je bio uz velika dupla balkonska vrata. Sa lijepim pogledom na zelenilo i okolne vile i apartmane. - Baš je lijep ovaj apartman. Stvarno uživam, a ti? - pitao je iskreno. Uzeo je njenu ruku i stavio u svoje krilo. - I ja. I u apartmanu... a i u nama – pomilovala ga je po licu. Osmjehnuo se srećno. Jako mu se svidio. Plavi apartman na dva nivoa.

156

U plavo bijelo sivim nijansama. Vrlo ukusno namješten i lijep. Cijelo potkrovlje je bila spavaća soba, ušuškana, divna, pozivala je na ljubav. Trebalo je iskoristiti što je bila dobro raspoložena i još je dodatno "oraspoložiti". Pa je ustao i poveo je za ruku uz stepenice do potkrovlja. I tu je "obnavljala gradivo" počevši od osnova... Tako su idućih sedam dana temeljno "utvrdili i obnovili" sve što se ticalo ljubavne tematike... Bili su dvoje zaljubljenih, i kao da im je bilo dvadeset i pet godina. Rasterećeni svih briga, okoline koja ih je ometala, obaveza, proveli su predivne dane i noći. - Nisam ni slutio da ćemo ovo doživjeti jednim odlaskom na odmor. Meni se čini da ovo slobodno možemo nazvati medenim mjesecom. Išao sam i ranije na slične odmore ali nikad nije bilo ni blizu ovako. Nekad bi mi put i prisjeo. Radićemo ovo češće, bar dva, tri puta godišnje. Vrativši se odmah je krenula da pakuje što joj je ostalo. Od Mladena su saznali da se on tih dana najeo kao nikad u životu. Dobio je tri kila. Ljilja ga je šopala i držala na oku da nisu mogli da mrdnu. Marijana se smijala tome pitajući ga što šuti, što se ne usprotivi ako mu ne odgovara. Nisu uspjeli da se odlijepe od nje nikako za tih osam dana. Ako bi ih pustila same onda im je davala zadatke pa su trčali da obave što im je tražila. Izgovor joj je bio da je svadba blizu, da ima "strašno puno posla" oko priprema i da joj moraju pomoći. Slatko su se smijali njegovom izvještaju. Željko je prebacio njene stvari kombijem u dva dana. Suze su joj krenule kad je pogledala svoju "zatočeničku sobu" u kojoj je zaglavila skoro trideset godina. Napokon je tome bio kraj. Uzela je dva slobodna dana za selidbu i obavljala to dok je snaja na poslu. Ali radoznale komšinice nije mogla da izbjegne. Nije dala Siniši i Mladenu da joj pomažu. Nego je Željko poveo jednog kolegu pa bi oni ukrcali stvari u kombi.

157

Kod kuće su je čekala njih dvojica i oni bi istovarili stvari. Radovali su se što dolazi k njima. Petak, subotu i nedjelju su svi troje bili malo van sebe od promjene koja ih je zadesila. Ljilja i Marijana su dolazile sva tri dana da im prave društvo. Mjesec dana zajedničkog života je brzo prošao. Lijepo su se uklopili. Samo dva puta su bili u škakljivoj situaciji. Jednom je ujutro prije posla Siniša odlučio da treba da se vrate u krevet pa ju je podigao u naručje i krenuo prema sobi. Bunovni Mladen ustao jer je ožednio pa su se sreli u hodniku. Zbunjeno se počešao po glavi vidjevši ih, slegao ramenima i prošao mirno pored njih nastavivši prema kuhinji. Drugi put ih je prekinuo dok su bili usred svečanog ručka. Proslavljali su mjesec dana njenog boravka s njima. Na stolu je bila crvena ruža i poklon koji joj je donio. Čudila se čemu to sve. Ali joj je nekako prijalo pa je to natjeralo da lijepo ukrasi sto i servira ručak po protokolu. Priča li su, smješali se, milovali pogledima i njoj tad (na vlastito zaprepaštenje) izleti "volim te". Idući trenutak se pitala je li to ona stvarno rekla. On je samo ćutao, gledao je i gutao knedle. Osmjehnula mu se zbunjeno. Čudila se zašto nešto ne kaže. Nije joj bilo jasno da od uzbuđenja ne može da govori. Dok su oni tako u naelektrisanoj atmosferi gledali jedno u drugo, Mladen je ušao bacio brz pogled na njih i upitao: "Šta je vama? Nešto se dogodilo? Maca vam popapala jezik? Jesam li ja nešto prekinuo?" Napokon su se oboje probudili i nasmijali zbunjenom Mladenu. Pozvali su ga za sto i rekli da slave prvih zajedničkih mjesec dana života. Siniša je jedno jutro pitao bi li htjela da izaberu prstenje sad kad je preživjela mjesec dana s njim. Odabrali su jednostavne burme i prsten koji se Sanji dopao. Nije htjela da komplikuje tražeći nešto "neviđeno".

158

Odlučili su da Sanji bude kuma Ljilja. Iako je davno bio plan da ona bude kuma Sanjinom djetetu. Siniši je kolega i prijatelj sa posla trebalo da bude kum. Prije svadbe ih je čekao Mladenov i Sinišin rođendan. Slavili su ga s razlikom od 16 dana. Prvo je bio Siniši, napravili su malu proslavu u kući za njih tridesetak, a Mladen je oko deset uveče rekao da ide odnijeti babi i djedi pečenje i torte. Sanja ga je zabrinuto odgovarala, nije puno pio možda jedno ili dva piva, ali već je bilo kasno a njoj nije bilo jasno da oni tako žive odavno. A nije joj bilo jasno ni da Mladen uviđavno ostavlja njih dvoje same da bi njegov otac mogao da "juri svoj rođendanski poklon". To mu je Siniša, dva dana prije rođendana, napomenuo. Da ne zaboravi da se "izgubi". Ona je toga postala svjesna kad su svi otišli i njih dvoje ostali sami. A on je bacao upitne poglede prema njoj čekajući da ukopča. "Eureka, sami smo" veselo joj je saopštio ne mogavši više čekati da se ona dosjeti šta bi sad trebalo da sljeduje. "Pa dobio si danas dosta poklona, umorila sam se, te spremaj, te peri..." pokušala je da se "spasi". Napućio je usne nezadovoljno. - Je li zato Mladen otišao u gluvo doba noći kod babe i djeda? Pa se naljutila. Zamalo da mu prisjedne rođendan. Nazvala je Mladena skoro u ponoć, srećom odmah joj se javio. Već je odavno stigao i spremao se na spavanje. Smirivao je i smijao se pitajući kako je stari, i da mu ne kvari rođendanski plan. Bilo mu je jasno da je Siniša nagrabusio jer ga je "otjerao" kod babe i djeda. Odahnula je poslije toga i zaprijetila mu, ako još jednom "otjera djete" da bi on mogao izigravati Kazanovu, zapamtiće je dobro...

159

Usrdno se kajao i obećao da neće više da pravi takve "šeme". Da je Marijana bila prisutna to se ne bi dogodilo sigurno. Ali je imala ispit sutradan pa joj nije bilo do zabave. Sanja bi bila mnogo mirnija da je ona bila s njima. "Vidiš da je sve u redu? Možemo li da nastavimo da proslavljamo rođendan? Meni se čini da ti hoćeš da te ja nagovorim jednim striptizom..." dvoumio se spreman da izvede tačku. "Ne moramo ništa da radimo, samo da se ležiš uz mene" bario je. Nije htio nikako da odustane od svoje nagrade. "Nemoj samo striptiz sad da mi izvodiš" popustila je odljutivši se. Znala je ona njegovo "ne raditi ništa". Nikad još nisu uspjeli "ne raditi ništa". Umjesto da odu na spavanje, ulio joj je liker, skuvao kafu, pustio muziku i obletao oko nje zasmijavajući je, sve dok se nije otkravila i usrećila ga.

********* Vrijeme im je proletjelo. Dan vječanja se približio. Uzeli su po nedjelju dana godišnjeg oboje, da se mogu pripremiti na miru. Od sviju najnervoznija je bila Ljilja. Gnjavila ih je sve ko da idu na paradu. Da svako mora obaviti svoj dio. Srećom, obavljali su to u užem porodičnom krugu pa nije bilo potrebe za nekom pomoći sa strane. Dva dana prije vjenčanja stigli su i Ljiljini roditelji. Prije nekoliko godina prodali su stančić i kupili lijepu vikendicu tridesetak kilometara od grada. One su se zafrkavale da je Ljilja trebala biti general koliko je hajdučkih pjesama i bojeva znala. Ljiljin otac ih je uvijek podržavao da čuvaju jedna drugu i da se pomažu kad god ustreba. Siniša i Željko su ga odveli da upozna Sinišine roditelje. Bio je kao zamjena za Sanjina oca. Imala je još jedan zadatak. Tražila je sa Sanjom haljinu za vjenčanje.

160

Obišle su nekoliko svojih pouzdanih radnji gdje su i inače kupovale garderobu pa su u jednoj uspjeli naći i svečanu svijetliju metalik bijela kafa haljinu ukrašenu vezom i malim perlama. Dugačku do poda, od bokova se širila u bogate nabore. Bila je potpuno zatvorena malo uz vrat podignuta ali nije imala rukave. Lijepo joj je stajala uz podignutu kosu sa nekoliko puštenih pramenova. Uz to su uzele cipele na visoke potpetice. I jedne niže rezervne ako ne bude mogla izdržati. A kod Siniše je nastao problem. Ljilja je htjela i njega da obuče "propisno", da joj ne kvari koncepciju ali se on nije dao. Htio je sam da odabere odijelo. Držao ga je do vječanja u krojača i nije htio da ga pokaže nikome. Uzalud se Ljilja bečila na njega zbog neposlušnosti, uzalud su ga ostali zafrkavali i pokušali da vide odjelo, nije se dao nagovoriti. Ona im je rekla da ga puste na miru, pa joj je zahvalio poljupcem na povjerenju i šapnuo na uvo da će biti lijep mladoženja. "Samo pazi da ne budeš ljepši od mene, valjda mlada treba da bude najljepša" upozorila ga je šaljivo. A iskoristio je priliku i da zafrkava njenu snaju. Zvala ih je i nudila pomoć oko priprema. Svima je bilo jasno da je ustvari radoznala šta se događa. Sanja je rekla da ne treba jer će ručak biti u restoranu, ali je Siniša zvao da pomogne njemu. - Naravno da treba. Ona i Ljilja rade zajedno, a meni nema ko da pomogne. Ti bi mogla pomoći svom zetu – zafrkavao ju je. . Dobro, pa šta bi trebalo da radim? - Ma samo ti dođi pa ćemo ja i ti nešto smisliti. Mogu ja doći po tebe... - A neću, kad tebi treba pomoći. Ti si švaler, poslaću ti muža nek ti on pomaže ako ti treba. Svi su smijali slušajući kako on priča s njom.

161

Već im je ranije rekao da ga gleda ko da je opasan po zdravlje i da misli kako samo juri žene. Sanja mu je već ranije zabranila da podbada Zoranu. Rekao joj je da je zaslužila zbog toga kako se ponašala prema njoj. I Ljilja se složila s tim. - Sad će po cijelom naselju pričati da si je zvao nasamo da se sastanete Sanja je na to vrtila glavom. - Barem ćeš biti oslobođena njenih posjeta. Neće vam dosađivati – Ljilja je već vidjela prednosti. Umjesto djevojačke večeri njih dvije su imale čudan zahtjev. - Želimo da ovu noć pred svadbu nas dvije spavamo zajedno – saopštile su Željku i Siniši. - Da spavate zajedno? - zinula su obojica. - E šta ludim ženama neće pasti na pamet – coktao je Željko. - Ne lupetajte gluposti obojica – Sanja ih je namršteno gledala. Zajedno smo trideset godina u dobru i u zlu i hoćemo da budemo jedna uz drugu. Naravno, znali su oni to, ali su se slatko zezali. - Ne znam, moram razmisliti. Prvo vodovodžija, pa ti... Žena mi je baš tražena – razmišljao je Željko. - Nju više voliš od mene – jadao se Siniša. - Naravno, ne trebaš sumnjati u to. Tebe možda poželim zamjeniti a nju nikada. - Dobro, dobro shvatili smo – složila su se obojica i prestali ih zafrkavati. I tako su zajedno provele noć. Pričale su, sjećale se prošlih dana, plakale i smijale se. Napokon je i za Sanju život rješio do tada nerješivo pitanje.

162

Tek sada je uspjela preći prepreku zvanu veza i brak. Dugo su se obje mučile oko toga. Sanji je život bio težak a Ljilja je patila jer nije mogla da joj pomogne. Zaspale su zagrljene.

********* Ujutro, na dan vjenčanja Sanja je čula neko "škrgutanje" pred vratima. Ljilja je još spavala, bilo je rano, nije ni sedam odzvonilo. Kad je polagano otvorila vrata vidjela je njega ispred vrata. - Šta radiš tu? - Čekam da se probudiš – šapatom joj objasni. - Šta ti treba? - Kako šta mi treba? Pa mogu li ja kao muž da tražim od svoje žene nešto? - Ajde, skrati priču da čujem šta si naumio. - Niišta... htio sam da nasamo popijemo kafu dok se svi ne probude. Danas nam je posljednji dan starog života. - Evo me silazim. - Daj mi poljubac prvo. - Dobro, dobro evo ti. I poljubi ga u obraz iz zafrkancije. - Ne takoo! - izbeči oči razočarano. Ovako... i poljubi je nježno ali strastveno. E, tako da smo lijepo počeli naš svadbeni dan. Čekao sam skoro sat vremena pred vratima da se probudiš. - A da se prva probudila Ljilja? - Pa onda bi čekao da ona ode iz sobe a ja ušao. Možda bi to bilo još bolje. Mogli bi biti u krevetu.

163

Skoro sat vremena su bili sami dok Ljilja i Mladen nisu ustali, a pristizali su i ostali autima, prvo Željko i Marijana, a onda i Sinišin brat sa porodicom i roditeljima, kolege s posla... Vjenčanje je zakazano za podne, sve drugo je bilo spremno. Doručkovali su kad je ko htio. Ljilja je napravila švedski sto u dnevnoj sobi. Stolovi su bili u trpezariji i ispred u dvorištu jer je bilo lijepo vrijeme i nije bilo hladno. Mladen ih je naravno odvezao u Mercedesu. Još nekoliko auta je išlo s njima. Sanja nije bila uzrujana, Ljilja je bila mnogo uzrujanija a Siniša je bio radostan. I on i sin i brat mu. Marijana je pružala majci maramice, sve pažljivo držala pod kontrolom, tražila da im poziraju za fotografije... Sanjin brat sa porodicom je došao kod matičara. Lijepo se obukao, i čestitao sestri. Pa su se svi zajedno slikali sa njima. Tužno je pomislila kako se nisu ni sjetili bar da ponude da se uda iz kuće, da je oni otpreme kako bi bio red. Ljilja je čak razmišljala da se uda od njih, da Siniša dođe po nju kod njih. I Željku se svidjela ideja. Ali su ona i Marijana bile protiv toga. Nisu htjele da razočaraju svoje "momke" i da komplikuju svima život. Atmosfera ujutro kod Siniše je bila fantastična, pozitivna, porodična. To je vrijedilo više od svih protokola. Čim je vjenčanje obavljeno Mladen je prišao Marijani. - E pa mala, i ovo smo obavili. Da mi sad vidimo šta ćemo s nama. - Haha...pa nismo još ni otišli od matičara a ti si već krenuo u akciju. - Znaju oni dalje šta će i bez nas. Pa je fino uzeo Marijanu za ruku, stricu dao ključeve od Mercedesa da vozi mladence i kumu Ljilju u restoran a on je išao sa Željkom, Marijanom i njenim bratom. - Znaš šta, ni ova braća od strica nisu loša – zafrkavala je Mladena.

164

- Imaju djevojke – veselo joj je saopštio. - A onda se vidi da ste u rodu. Izgleda da i oni imaju "švalerski" gen jer su očito zaboravili na tu činjenicu. Jedan se bio dobro zadubio u priču sa jednom mlađom djevojkom, ćerkom Sinišinog kuma. Marijana je poslije u razgovoru s jednim od braće saznala da nemaju djevojke trenutno. Znači, Mlađo ju je "slučajno" dezinformisao... Ali zato nije zaboravio da je, svakom ko pita, predstavi kao svoju djevojku. Druženje njih pedesetak je proteklo dosta mirno. Rekli su svima da ne žele poklone i da su pozvani da im uvesele vjenčanje. Mladen i Marijana su se trudili oko mlađarije. Bilo ih je desetak. Nisu ih zanimali razgovori starijih, imali su svoje teme. Do ponoći svi su se razišli. - Mladene, ti ćeš večeras spavati kod nas – naredila je Ljilja Mladenu. Kad je to čuo odlučio je, makar ga izbacili iz kuće, da noćas neće spavati sam. - Ljiljo, Ljiljo... - intervenisala je mlada. - Da? - Nemoj da ide jadničak sad s tobom. Neka ide s nama. Nekako... kao da mi je sin. I čim nije s nama, kao majka stalno mislim gdje je, šta je... - Ajde? Al' si se brzo ubacila u ulogu! Hoćeš da bude s vama u kući prvu bračnu noć? - Pa ovo je već prvo bračno jutro. Zaspaćemo obučeni na kauču koliko sam umorna. Može još da nam pomogne, donese šoljicu čaja ili mlijeka u krevet da se oporavimo. - Dobro, kad ti kažeš.

165

- Zašto me nisi pustila s Ljiljom? - pitao je začuđeni Mladen kad su mu rekli da ide sa ocem i Sanjom kući. Pa šta ću vam ja prvu bračnu noć?! - A ti bi da ideš s njima? Pa da provališ na "moju prvu bračnu noč" u Marijaninu sobu? Ljilja bi te odmah dočekala oklagijom! I bacila preko terase. Nije ništa rekao na to. Samo je komično podigao obrve. - Ali to nije glavni razlog. Postoji još jedan ljepši i bitniji. Ustvari dva, ali prvi razlog je važniji...imam jedan poklon za tebe i Marijanu. Da vam se zahvalim za sve što ste uradili za mene i tatu. E sad, dobro razmisli da li da se raduješ poklonu ili da se pravimo da ti ništa nisam rekla. Drugi razlog je što si ti dio tate i mene. I što ja, kad nisi s nama, uvijek brinem gdje si, kako si... Jadnik samo što nije zaplakao. Sklonio je pogled, a ona ga nježno pomiluje po kosi. - Ajmo sad na veseliji dio, tj. na prvi razlog zašto želim da ostaneš. - O čemu se radi Sanjo? - pitao je vrlo ozbiljno. - Dobila sam ključ od stana prije nedjelju dana. Niko ne zna. Ni tata. Zato ti sad kažem, može ispasti nešto lijepo od toga, a može ispasti i veliki problem pa da se tata i Ljilja naljute na mene. A posebno mi bi teško bilo da se Marijana naljuti na mene. Još jednom dobro razmisli, od tebi najviše ovisi. Daću tebi ključ. Stan je vaš, barem nekoliko mjeseci, ako odlučimo da ga iznajmimo. Hoćeš li ti odvesti Marijanu da samo pogledate stan, da ona vidi da li da ga namještamo pa iznajmimo ili... Gledao je u nju bez riječi. Osvrnuo se, ugledao Marijanu već spremnu za polazak i otišao do nje. Šapnuo joj je nešto i poveo je za ruku prema Sanji. Ljilja je gledala sumnjičavo za njima. Marijana je čekala da joj kažu o čemu je riječ.

166

- Sanja je dobila ključ od stana. Nije nikome rekla, htjela je da obraduje nas. Ako želiš da ga sami odemo vidjeti. Znajući tvoju majku to neće dugo ostati tajna. Hoćeš li da ideš sa mnom sutra? Osmjehnula se stidljivo i ozbiljno. Bilo joj je jasno pitanje. Opet je pogledala u njih. - Možemo – tiho je polušapatom rekla sve se osvrćući da je ne bi čuli. Da vidimo šta treba i kako izgleda – mirnije i sigurnije je dodala. Njih dvoje su se nakon toga gledali nasmješeno, dok je Sanja s uzdahom zadovoljstva otišla do muža. Nekako je osjećala da se Marijana i Mladen neće nikada rastati a da je novi stan prilika za njihovu ljubav. Ako budu htjeli stanovati u njemu, snaći će se. Pomoći će im ona i Siniša, ali i Ljilja i Željko. Smješila se srećno idući u susret mužu, koliko zbog sebe toliko i zbog mladog para. Oko podne kad su mladenci ustali, "sin" ih je dočekao sa svečano spremljenim stolom, rasklonjenim neredom koji su ostavili juče ujutro prije polaska kod matičara, mirisnom kafom, poljupcima i "ružom" za mamu.

167