PRIZETKO by Ljubav u siframa

Marija Reljan

PRIZETKO Instagram ljubavusiframa

POGLAVLJE 1. - Uhh... - uzdahnu gledajući je kako stoji pored kapije i priča sa mušterijom. Imala je vrlo lijepu crnu suknju sa velikim bijelim palmama koje su se "razgranale" skoro do struka. Danas je vrlo dobro pogodila kombinaciju. "Modiranje" joj je bila slaba tačka. Nije jadna imala ukusa. Oblačila se ko baba djevojka. Haljine su bile lijepe, ali za starije i ozbiljnije, izgledala je u njima je kao da ima 35 a ne 24 godine. Umjesto da skrati suknju, ona nije štedjela na materijalu. To je posebno upadalo u oči kad bi izlazila sa drugaricama. Sreo je nedavno u gradu s jednom. Ona u bapskoj suknji, a ova jedva da je ima dvadeset santimetara, ma više nekog krpenčeta nego suknje. I još da je nije stalno vukla i rastezala, završila bi joj na struku. Ona te "razlike" između nje i većine drugarica izgleda nije primjećivala. Ako bi došla u takvoj "bogatoj" suknji ili haljini u firmu, neko bi odmah zapjevao "Tri metera somota..." Previše radoznala i previše otvorena po njegovom sudu. Jeste da je ta radoznalost i otvorenost u plavo-sivim očima bila simpatična, ali sve ju je živo interesovalo. Ko dijete od pet godina. Ako bi je neko podcijenio, misleći da je "naivna seljančica", grdno bi se iznenadio kad bi vidio kako zbraja i računa. Još je dodatno dolila ulje na vatru kad je počela njega zagledati... Postao je i on meta zbog nje, napravila mu je dar-mar od života svojom iskrenošću.

Nije bila loše građe, onako čvrste seljačke, "daskaste". Visoka, jedra, zdravo rumena... Noge su joj bile malo stupaste ali duge i sasvim dobre. Nedostatak struka i ravnu pozadinu nadoknađivala je lijepim grudima, dobrom četvorkom. Danas je svjetlo smeđu kosu skupila u rep. Frizure nije pravila. Ili je vezala u rep ili sa strana ili držala puštenu. Rumeni obrazi su još više dolazili do izražaja kad bi je ovako vezala. Bar je imala lijepe uši i osmjeh. Starinski sat na ruci nije skidala valjda ni kad spava. Odlučio je, ako ikad odu u krevet, da će joj prvo skinuti taj sat. Toliko ga je nervirao. Danas je bio dan "za njihovu prvu rundu pregovora"... Opet je uzdahnuo pitajući se šta ga čeka. Al' sad je i on, ko da ga je zarazila, postao radoznao. Kad mu je saopštila svoju ideju, odmah je odbio takvu mogućnost. Tad je bio siguran da od toga nema ništa. Smirivala ga je da ne treba žuriti s odlukom. Predložila je da oboje razmisle o tome nekoliko mjeseci. Kako su dani tekli, svaki dan je situacija postajala sve složenija. Odbijanje njenog predloga nije išlo tako jednostavno kako je on to zamišljao... ********* Primjetila je i ona njega dok je pričala s mušterijom. Pitala se šta će joj danas reći. Možda će je opet odbiti, kao kad mu je izložila svoju ideju. Da dalje ne gube vrijeme... Možda je pogrešila što mu je onako "napadački" pristupila. Bio je iskompleksiran svojom sirotinjom, ako nije imao para, smatrao je da barem ima svoj ponos. Kako bi tek bilo da je znao cijelu istinu... Zaljubila se u njega čim ga je vidjela u dnu stepenica. Nešto ju je pogodilo kao malj.

Kud baš da mu ona bude šefica... Poslala mu je poruku da svrati kad bude zgodno. A to je značilo da se treba diskretno izvući, da mu kolege ne vide gdje ide. Zato je sačekao kraj smjene i da se svi raziđu. Prošao je kroz prizemlje objekta gdje je bio prodajni salon i blagajna. Ona je bila na spratu, tu su imali kancelarije, kuhinju i manje skladište. Pokucao je na vrata razmišljajući da mu je kao kmetu na gazdinim vratima. Dobro, ona stvarno nije bila ni blizu objesne gazdine kćeri, to joj je morao priznati. - Jesi li razmišljao o onome šta sam ti predložila? - pitala je pažljivo ga gledajući. Skuvala im je kafu, stavila čokoladice na tanjirić i sve lijepo servirala. "Prava udavača" pomisli podrugljivo čekajući da ona završi. - A kol'ko si momaka imala do sada? - Jedno pet, šest - mirno prizna. - Pet, šest? - iznenadi se dobro i skoro zagrcnu kafom. Pa dosta ti njih izmjenja! - Pa tako... ni mnogo ni malo. Nisu mi pasali. - Šta im je falilo? Možda ni ja neću moći da te zadovoljim? - Neposlušni, neozbiljni... a neki nisu htjeli da promjene prezime. - Da promjene prezime? - čudio se. - Aha. Ja sam jedinica, hoću da mi se muž preziva po meni. - E jadan on... - promrmlja sebi u bradu. Znaš šta curo... pa bolje se ti udaj pa razvedi. Ostaće ti prezime. Ili vanbračno sebi rodi pa će dijete, naslijediti tvoje prezime.

- Hoću da imam muža - odmahnula je glavom. I nema razvoda. - Nema razvoda? Ako mu dojadiš? - nastavljao je konverzaciju ne znajući ni sam zašto. Bila je luda ko struja. - Nek' skoči s mosta. Razvoda nema. - Opasna si ti... - Čula sam da ti imaš tri brata. Ti bi mogao da promjeniš prezime... -Ja nikako! Al' imam jednog koji bi ti baš odgovarao. Mogao bi on da promjeni. Jedino, mlađi je od mene, a vjerovatno i od tebe. - Koliko ima godina? - 20. - Četiri godine je mlađi. Što misliš da bi mi on odgovarao? - Treba mu čvrsta ruka. I da mu neko po potrebi zalijepi dvije, tri, iza uva. Da dođe sebi. - A... što ti ne bi? - pogledala ga je ispod oka. Ne pašem ti? - Mene ne možeš dobiti. Nije do tebe. Posao na Građari, plus rad na njivi su mi više nego dosta. Samo hoću da se odlijepim od sviju i živim svoj život. - A da... možda ne voliš neku drugu? - ona je sjedila za svojim radnim stolom, on preko puta nje. - Ne volim ni samog sebe. - Nećeš da te neko voli? - čudila se. - Hahaha... hoću, ali mi za to ne treba djevojka. Ko mi garantuje da me voli? I da neće samo da mi se nakači na grbaču?

- Pa pokazaće ti... ništa nije zagarantovano u životu, ali svi traže ljubav. Da ih neko voli... - Ako ti tražiš od kandidata i da te vole... e pa curo moja, nisu oni tebe ostavili samo zbog prezimena... Kopkalo ga je nešto od trenutka kad je čuo da je izmjenjala nekoliko momaka... - A... kako ste se složili u krevetu... ako nije tajna... - Kom krevetu? - čudila se. - Pa njihovom! - Aaa! Jesmo li spavali! - shvati ona pitanje. - Pa da. Jesi li pokazala šta znaš... - Znam što i svaka druga žena. A od muža zavisi koliko ću biti dobra. Svi momci do sada su mi tvrdili da su baš oni najbolji i da ja ne brinem oko toga. - Svi tvrde da su najbolji u krevetu? Mani muške priče... A ne znate sve isto. To ti je ko u tvojoj firmi. Ti si ovdje tata mata, sve znaš. Da dođe neka sa strane, ne bi imala pojma. - Pa pokazala bi ima li zdrav razum. I je li talentovana i vrijedna. Ako to jeste sve ostalo se nadogradi. Ako nije, džaba ti trud deset godina da je učiš. - Hmm... i toga je, nije da nisi u pravu. - Aaa... jel' tebe obučav… zanimaju sposobnije... iskusnije djevojke? - Bježim ja od djevojaka ko od vatre. - Štoo? - čudila se. - Za djevojku treba vremena i para. Ja nemam ni jedno ni drugo.

- Pa obaveza je muškarca da brine o svojoj ženi. - Nije obaveza da kupuje vile, bazene i bunde! Ako me hoće, dobije ono što vidi i koliko zaradim. A ovo što se vidi, i uzele bi... ne mogu se požaliti da nisam tražen. Ali su, ili kao ti, ili samo traže budalu. - Kao ja? - Tatine kćeri. Ima i jako dobrih partija, ali ono što njima treba ja ne mogu ispuniti pa da se kloniram u četiri primjerka. - A šta traže? - Barem ne traže da promjenim prezime. Doduše, iznenadila si me. Mislio sam da trošiš bar tri hiljade evra mjesečno. Ali su ti roditelji jednostavni i skromni pa si valjda na njih. - Tri? Pa imam hiljadu evra platu! - Hiljadu? Pa cijela firma je tvoja! - A ne! Firma je tatina, ja sam zaposlenik. Dok se moj otac bavi ovime, pazim da se ne razočara ili upadne u problem, da bude srećan i zadovoljan. Njemu je drago što sam ja odgovorna i sposobna, a ja što se on ne sikira. On nema pojma o računovodstvu, porezima, ali ima dara za biznis i građevinu. Vidi gdje se može zaraditi, uštediti. Šta misliš zašto ga puštam da s vama istovara i radi? Jednostavan je, voli to. Uvijek je ostao skroman i jednostavan. Ja sam se obučila, mogu da radim sad gdje hoću, svi bi me zaposlili. I to je njemu važno. Da ja ne propadnem. Stalno mi kaže "čuvaj se ćero, ne mora momak da bude bogat. Nek' ti bude dobar i neka se lijepo slažete." On i mama su stanovali u jednoj trošnoj staroj kući. Tu sam se i ja rodila. U jednoj sobi im je bila i kuhinja i spavaća soba. Iako je kuća imala dvjesta kvadrata, bilo je teško zagrijati. Jedino smo se ljeti mogli raširiti. Nisu imali ni kupatilo, nego sve malo po malo...

Tata je radio na građevini, mama je krenula na pijacu da prodaje vodeći mene. Tako bi ja bila s njom.Ujutro bi me spavajući povela sa sobom. Do podne bi se vratile, skuvale ručak, tata bi došao s jednog, pa bi opet otišao da radi drugi posao. Kupili su placić, pa ciglu po ciglu… Jedino mama više nije mogla da zatrudni, jer se vjerovatno od tih loših uslova razboljela. Nije uspjela, a jako su željeli bar troje djece. Sudbina. I tako ja osta sama. A ti imaš tri brata. Blago tebi. - Dva bi ti mogao odmah dati - osmjehnuo se iznenađen njenom pričom. Ovaj stariji je OK. Ovaj treći, što ti ga nudim da ga prevaspitaš, je žestoki momak. I najmanji nešto muti... Majka je već starija, ne može s njima na kraj. - Pa dobro...još ćemo sačekati koji mjesec... pa ako nešto ne iskrsne pogledaću šta mi ti to nudiš... - Ma ništa ti ne brini. Sredićemo nešto. Jedan od ove dvojice će ti odgovarati... Iz firme se uputio na busnu stanicu. "Kako mi samo reče da ih je izmjenjala pet, šest... Stvarno nije normalna. Mrtva ladna traži muža ko da kupuje auto! Bolje meni da se pričuvam... ova će me zaskočiti kako je krenula..." Do kuće je razmišljao o njihovom razgovoru.

POGLAVLJE 2. A sve je krenulo prije dva mjeseca... Od druga je čuo da traže tri radnika. Po mogućnosti sa iskustvom u građevinarstvu. Dvoumio se da pređe iz firme u kojoj je radio, jer im u zadnje vrijeme nije dobro išlo. On je uzeo neki kredit i trebale su mu hitno pare. Pojavio se jedno jutro na njihovoj kapiji. Stovarište je bilo dosta veliko, imali su na još jednoj lokaciji krupniju građu. Ovdje je bio salon za prodaju sa svim što je trebalo za kuću. Iza je bio veliki magacin. Kad bi neko nešto naručio dovezli bi ovdje i tu se preuzimala roba. - Julijana - pozvala je blagajnica kad joj je rekao zašto je došao. Čuo je da se sa gornjeg sprata uputila k njima. - Stigao je novi radnik - objasni joj blagajnica dok je stajala na vrhu metalnog stepeništa. - Dobro jutro - pozdravila ga je ljubazno. Dođite gore pa ćemo razgovarati. Gledala je u preplanulog vitkog mišićavog momka guste crne kose. I on je nju mjerio, ozbiljnim očima. Zaključila je da ima manje od 30 godina. Muški smiren i ozbiljan, izgledao joj je kao neko ko dobro zna šta je odgovornost u životu. - Dobro jutro ja sam Julijana - pružila mu je ruku. - Ja sam Kosta - prihvatio je njenu finu njegovanu ruku u svoju čvrstu i ogrubjelu. "Na njega bi se mogla osloniti" pomisli dok joj je lagano stezao ruku.

- Jeste li za kafu ili sok? - Nisam hvala, ne bi Vam htio oduzimati vrijeme... - Nema problema, ionako ćemo jedno pola časa potrošiti na priču. - Pola časa? - čudio se. Šta će toliko pričati nije mu bilo jasno. Dobro, onda može sok ili kafa. Aparat za kafu je bio iza njenih leđa. Iz fioke je izvadila male čokoladice, činijicu sa keksima, zapakovanu mineralnu od pola litre... - Častite li ovako svakog potencijalnog kandidata? - Naravno! Ako uspijem. Nekad mi dođu, a ja sam u gužvi, pa se ili na brzinu dogovorimo, ili odredimo drugi termin. Vi ste došli rano, a ja sam već obavila pripreme, pa idućih pola časa ne bi trebalo da imam većih obaveza. Dala mu je nekoliko informaciji o firmi. Otac joj je bio vlasnik skladišta, a ona je vodila knjige. Izvadila je iz fioke neke papire. - To je upitnik za zapošljavanje, ako hoćete možete ga sami popuniti ili ovako zajedno da vam ja čitam. Kad već imamo vremena. - Može, pitajte šta Vas zanima. Postavljala mu je uobičajena pitanja gdje radi, zašto mijenja posao, kako zamišlja rad kod njih... Šta mu je najvažnije... - Najvažnije da primam platu redovno i da su uslovi korektni. Nisam neradnik, ali ne volim kad mi neko jaši za vratom. Ona ga začuđeno pogleda pa se počne smijati. A smijala se ko mitraljez na helijumu, drugačije se to nije moglo opisati. Čim je čuo simpatično "štektanje" počeo se i on s njom smijati. Toliko je bilo zarazno.

Saopštila mu je da je primljen. Ako želi posao da joj javi što prije kad može početi s radom. Ostavio joj je broj telefona i otišao do firme da zatraži sporazumni raskid. Petnaest dana kasnije došao je prvo jutro na posao. Upoznao je njenog oca i druge zaposlene. Stavili su ga kao pomoćnika magacionera. Da slaže, vadi, premješta robu. Nije vozio do sada viljuškar ni druge transportne mašine pa su rekli da će morati naučiti. Taman su krenuli na pauzu kad ga je pozvala da dođe u kancelariju. - Čuvaj se mali, traži muža! - dobacio mu je kolega. On je začuđeno pogledao u njega. Ostali su se smijali klimajući glavom da je tako. - Šta Vam se čini? Je li u redu naša firma? - Sasvim je solidna. Radi svako svoj posao - bio je znojan, pa se odmakao od klime koja je duvala prema vratima. - Mokri ste? Pošto ste sada naš zaposlenik, imate pravo na dvije majice mjesečno. Ta Vam je mokra... presvucite je. Izvadila je dvije majice iz ormara. - Mi peremo ovdje radne uniforme ujutro i uveče. Imamo veliku veš mašinu. Ne morate nositi kući. Koji broj nosite? - mjerkala mu je gornji dio. Ne znam da li sad imam... imate pravo i na ljetnji i zimski kombinezon. Možda bi vam ovaj odgovarao. Da probate? - Gdje da probam? - Pa... možete u kancelariji do mene. Zvučala je kao da bi mu rado ponudila da se presvuče pred njom. Ljubopitljivo ga je gledala.

- E tako može! Neću pred Vama! Nije ništa rekla na ovo. Kad se vratio u kombinezonu sjedila je za svojim stolom. - Da pogledamo - ustala je i zagledala ga. Je li Vam dobar? Bolje nego da su Vam leđa gola. Lijepo je mirisala, nokti su bili uredni, fini, bez laka. Osjećao je da se nešto dešava dok ga je ovako "obilazila". Možda je istina da traži muža, pa zagleda usput sve što bi moglo odgovarati... "daleko joj lijepa kuća, samo mi još ona fali" pomislio je oprezno u sebi. Nekako...nije znao kako to definisati, nije mu se udvarala, ali je nešto definitivno zaiskrilo kad je obukao radni kombinezon. Kao da joj se svidio obučen u novu majicu (sa natpisom njene firme, ko da je njeno vlasništvo) i visoke pantalone na tregere. Otišao je zbunjen, a i ona je ostala nekako zamišljena. Slijedećih dana ponekad bi primjetio kako ih gleda s prozora. Mada mu se činilo da gleda njega, a ne druge. Niko ništa nije komentarisao kad bi je vidjeli, pa je možda to i prije radila.

********* Nekoliko puta je u firmu došla sređena, našminkana, na visokim potpeticama. - Šefica se opet sredila, šta ti kažeš mali? - ispitivali su ga. Nije znao da li nešto naslućuju, ili ga samo kao najmlađeg zafrkavaju. Možda su primjetili da mu se ona nabacuje. Kosta ništa nije komentarisao. Bilo mu je dobro na poslu, morao je priznati da je jako profesionalna i odgovorna.

Dvojica starijih kolega, koji su bili i prijatelji njenog oca, ispitivali su ga što se Julijana tako dotjeruje. Pretpostavljali su da je neki momak u pitanju. Nije se ljutio na njihova podbadanja. Branio je, odgovorivši da je dobra, vrijedna, i da treba tražiti svoju sreću, zaslužila je to. Nadao se i on zetu. Ujutro je imala posjetu. Njen otac je došao sa kumom i jednim mlađim momkom. Zvao ju je glasno dok su se penjali k njoj na sprat. Nedugo zatim iz kancelarije se začulo kako se ona smije, a onda i ostali s njom. Izgleda da su se dobro zabavljali. Vrzmao se po dvorištu pitajući se da joj nisu doveli novog kandidata na viđenje. Svaki put je njeno "štektanje" bilo toliko zarazno, da su se svi koji su je čuli smijali s njom. Ona se smije, šestorica radnika prasnu u smijeh. Ako se zateknu mušterije, i oni počnu da se smiju. Bila je čuvena po tome. Sišla je zajedno s gostima da ih isprati. Ništa ne govoreći, krenula je prema dijelu sa zidnim pločicama. Gledao je šta radi. Ne tražeći pomoć sama je uzela da gura velike duple merdevine duž police. I krenula da se, tako obuvena u štikle, penje po njima. Ostavio je momentalno kutiju koju je slagao i uputio se prema njoj. - Kuda si krenula? - reagovao je prije nego što je uspio razmisliti. - Pa da skinem pločice... - zastala je začuđena njegovim izrazom lica. - Je li to tvoj posao? Ja ću, ne treba da se Vi penjete. - Juu... blago meni, gdje si bio prijašnjih milion puta dok sam se verala slatko mu se osmjehne ne krijući da je oduševljena pažnjom. Mušterija koja je prolazila pored njih pogledala je u nju i njega, dok su stajali tako i raspravljali se. Opet je nešto zaiskrilo među njima. Ljutio se na sebe šta mu bi. Nek se vere kud oće, nije on njen zaštitinik.

Ali to je bio njegov posao pravdao je sam sebe. Najgore od svega što se on iživcirao mnogo prije njenog veranja. Čim joj je stigla posjeta i čim je čuo kako se s njima slatko smije. A zašto li je to njemu smetalo? Ma sve su mu te moderne balavice išle na živce, eto zašto.... ********* Predveče, u subotu, na kraju radnog vremena lila Opel Korsa se zaustavila skoro na vratima salona. Izašle su tri djevojke fino dotjerane. Ostaviše auto zakrčivši prolaz i uđoše u prodajni salon. - Stigle su joj drugarice, sigurno negdje izlaze - čuo je komentar kolege. Nakon nekoliko minuta izašle su, i ona s njima. Stajale su tako oko kola pričajući. Jedna je otvoreno razgledala po dvorištu njih četvoricu. On je bio najmlađi pa je zaustavila pogled na njemu. "Evo još jedne nasrtljive udavače..." - Ih mali, jesi li od kamena! Vidiš što te milo gledaju, pa pokreni se majku mu! Pitaj ih trebaju li štogod! Da su nas naše tako izazivale i gledale - gurkao ga je neobrijani punaški Mile. Kad dobijem poljubac u sedam dana letim do Marsa i nazad od sreće. - A još kad bi uspjeli "popipkati" štogod... -uzdisao je ćelavi Boki čiji su ljubavni dani davno prošli. - Ih! Čim bi popipkao, odma' više nisi nevin! A vidi ove sada, sve im na izvol'te... - Kako da ne, baš mi trebaju. Nisu one ženske, nego problem do problema - ladno im saopšti Kosta svoje mišljenje. - Uh majku mu, današnje omladine! Sve računaju, sve im teško, samo gledaju gdje će badava da se ogrebu...

POGLAVLJE 3. Desetog u mjesecu su isplaćivali plate. Proteklih dvadeset pet dana koliko je proveo kod njih prošli su glatko. Svi su mu pomagali, radilo se stalno ali bez tenzije i nervoze. Bilo mu je čudno što su jedan po jedan, kad bi bili slobodni, ili ih ona pozvala, išli kod nje. - Kaže svakom pojedinačno zašto mu je plata tolika - objasnio mu je kolega. Nekad dobijemo nagradni bonus, ako pogrešimo ostanemo bez njega. On je u dvorištu razgovarao sa blagajnicom kad se ona pojavila i pokazala mu prstom da dođe kod nje. Ništa nije rekla. Klimnuo je glavom lagano da razumije šta želi. Blagajnica je nije ni primjetila, jer je bila okrenuta leđima. Ugrabio je priliku kad nije bilo nikoga oko njega i popeo se do nje u kancelariju. - Izvoli, ovo ti je plata za pola mjeseca. Dobro si se snašao... Napravio si jednu grešku... ako nešto trenutno nema, onda ponudiš mušteriji da mu to nabavimo. Prvo provjeriš s blagajnicom jesmo li to u mogućnosti. Ako to stalno prodajemo onda kažeš "naručili smo, ne znam kad ćemo dobiti" ili slično. Ne kažeš mu "nemamo, idite kod konkurencije". Ako ne radimo dobro, ja nemam odakle da vam isplatim platu. - Kako to da si mi dala platu za pola mjeseca? - Stigli su tvoji papiri i vidjela sam da imaš kredit. A nisi dobio dvije posljednje plate u staroj firmi. Pa sam odlučila da ti olakšam. I da ne bi imao problema s kreditom, napravila sam ti novi Ugovor na neodređeno vrijeme.

- Stalno zaposlenje? - nije mogao da se načudi. - Da, ne brini, umijem da procjenim radnika. Radiš, hoćeš platu, nemaš roditelje koji bi te izdržavali, ne bančiš po cijele noći... Ako ti bude trebalo mogu ti dati avans za 15 dana. Pa ću ti na kraju dodati bonus ako ga zaslužiš - ozbiljno je i mirno pričala. "Stvarno je pametna" pomislio je u sebi. Po njenom laganom osmjehu shvati da je znala o čemu razmišlja. - Budeš li ozbiljan kao do sada imam velike planove za tebe tajanstveno je dodala. - Znači iznenadio sam te... - zadovoljno se nasmješio zbog njene pohvale. Nikad nije dobio ovako ozbiljnu pohvalu. Iznenadio se i sam kako mu je bilo drago čuti tako nešto. Priznanje da je ozbiljan i vrijedan muškarac. - Meni se čini da sam iznenadila i ja tebe... - spusti mu smješkajući se i ona. - Pa hvala na povjerenju - postalo mu je neprijatno. - Smatram da si ga zaslužio i da će tako biti i u buduće. Treba mi neko koga zanima da zaradi, ali i da zna s mobilnim, kompjuterom. Većina je došla kod nas preko poznanstva s mojim ocem. Kao što vidiš, slabi su sa bar kodovima, telefonima, internet narudžbama... A ti si se dobro snašao u magacinu. - Hvala još jednom zbog plate. Nisi morala, imam nešto ušteđeno. - Ne brini, uradila bi to i za nekog drugog. Dobri radnici su nam dragocjeni pa se trudim da uvijek budem fer. Ako ti treba materijal i nešto što prodajemo, možeš ga dobiti na kredit ili s popustom. - Odlično.

- Majka ti je osigurana preko poljoprivrede? - Majka ima očevu penziju. Malu, ali je barem ima. - Ženu nemaš? Ni vanbračnu? - upitala je s oklijevanjem. Ovdje opet nešto zaiskrilo između njih. Kao kad se presvlačio u radno odijelo. Osjetio joj je u glasu neki neobičan prizvuk koji nije mogao da definiše. - Nikakvu s kojom sam izašao više od nekoliko puta... - odreže nervozno. Koji izlasci... trebalo je to finansirati. Sve su htjele u provod, pa u grad, pa u Mađarsku, pa na more... Seksa mu nije nedostajalo, ali se čuvao ovakvih udavača. Bilo je ozbiljnijih djevojaka i žena koje je zanimalo samo povremeno druženje. I njemu je tako odgovaralo. - Mlad si, doći će i to. Važno da si vrijedan i da znaš šta želiš - rekla je to blago s puno razumjevanja kao da ga tješi. - Ponekad će mi trebati slobodan dan zbog "njive". - Organizovaćemo se nekako, i drugi mi traže slobodne dane kad su poljoprivredni radovi. Izašao je iz kancelarije zamišljen i skoro veseo. Jako dobro je sve razumjela. Pružila mu je šansu. Ako sada napreduje mogao bi sebi stvoriti uslove za dalje. Ovdje su dolazili skoro svi koji su se bavili nekom gradnjom, ili proizvodnjom građevinskog materijala. Cijeli dan je zbog toga razmišljao o njoj. "Kako li je sve tako brzo shvatila?" čudio se. Nakon njihovog razgovora laknulo mu je, opustio se i slobodnije disao.

POGLAVLJE 4.

Mjesec dana je brzo prošlo, svaki dan se sve bolje snalazio, a onda je dobio "zanimljivu" ponudu... U maju mjesecu temeprature su se već popele preko 25 stepeni. Stigla im je velika količina robe. Dva puta mjesečno davali su popust na određene proizvode. Ovaj put je na akciji bilo i dvadesetak kada koje je trebalo smjestiti u skladište. Mučio se da ih složi. A sve se ugrijalo na suncu toliko da je morao skinuti majicu sa sebe. Bio je sam na dnu magacina, zaklonjen dugačkim redovima polica punih robe. - Mali! - začuo je glas svog šefa. Dođi ovamo, treba da ukrcamo robu. Došao je pred salon zaboravivši majicu. Ne bi to bio toliki problem, da ga ispred nije čekala ona, pričajući sa nekim mlađim muškarcem. Malo je rastvorila usne kad ga je vidjela. Pratio je njen pogled i shvatio u čemu je caka. - Dobar dan, izvinite... vrućina u magacinu. - Nema problema, obucite se, pa pomozite komšiji da natovari u prikolicu porudžbinu. Moraćete malo da pogledate kako to izvesti, nisam sigurna da će stati sve... - Rješićemo to, dovezite Vi kola - mirno je rekao momku. - Hvala ti Julka! Vidimo se kasnije - momak krenu i iznenadi njega tim prisnim pozdravom.

- Julka? - izleti mu. - Budući muž od jedne moje drugarice - mirno objasni pogledom prelazeći po njemu. Već je zaboravila zašto je došla. - I ona će se uskoro udati... - doda s uzdahom nestašno odmjeravajući sve što je bilo "nepokriveno". On kao da se brani, desnom rukom se preko grudi uhvati za lijevu nadlakticu. "Da svi poljoprivrednici izgledaju kao on... a ne rumeni od viskog pritiska ili sa stomačinama od pive" razmišljala je Julka. Više je odgovarao građevinskom radniku - ali na posteru. Pocrnio, crne kovrdžave malje, čokoladno krem koža a stomak... ravno ravno ravno... ko Banat ravno... uzdahnula je otplovivši u romantiku. - Julka! Probudi se i prestani uzdisati! Ajd' dalje od mene, šta ti je, oćeš da svi primjete pa da me zafrkavaju - nervozno je skoro šaptao. Ona se izbeči veselo na ovo i razvuče usne u osmijeh. - Uuu, al' si ti neki čedan tip... Pazi da ti ne ugrozim reputaciju ... Nije valjda da me se plašiš? Ja se tebe ne plašim - bezobrazno ga izazove. - Je li? Daću ti ja... - vrtio je glavom. Ali nije mogao da se ne osmjehne na njeno podbadanje. I njemu se pogled prikovao za njene grudi. Odmah mu se pred očima stvorila slika... njegove uz njene, čvrste uz meke... I dalje ga je gledala veselo kao da će svaki čas prasnuti u smijeh. - Da ti nije palo na pamet da se smiješ! Čuju li ostali tvoje "štektanje" odmah će se skupiti oko nas. - Ne brini... tvoja nevinost nije ugrožena... samo ti se pričinjava...

Usana čvrsto stisnutih krenula je na sprat. Pred vratima salona zastane, opet pogleda u njega i prasne u smijeh. Čuo ju je kako se smije cijelim putem do kacelarije. - Gazdarica opet danas nešto vesela... - dođe mu šef ispitivački ga gledajući. - Bio bi i ja da sam na njenom mjestu! - nervozno odreže i ode potražiti majicu među kadama. Taj njen nestašluk ga je okupirao preko cijelog vikenda. Bio je u polju, skoro cijeli dan na traktoru, ali ni to nije pomoglo da zaboravi njeno "štektanje". I njeno odmjeravanje njegovih prsa. Zafrkavala ga je opasno. Otišla je dva dana na put. Njen otac ih je obavijestio da ide u šoping sa drugaricom i njenom majkom, u Mađarsku. Bilo mu je neobično bez nje, iako su normalno funkcionisali. Često je pogledavao u prozore kancelarije. Julijanina odsutnost je izgleda utjecala na njega da spusti gard. Čim je došla na posao, vrebao je priliku da nasamo razgovaraju. Pogledi su im se nekoliko puta sreli, pa je shvatila da joj želi nešto reći. Prilika za razgovor se ukazala kad je krenuo na sprat u malo skladište po vijčanu robu...

********* Pričala je na telefon kad se on pojavio na vratima kancelarije. - Jesi li slobodna? - Jesam, hoćeš kafu? - Radije sok... I kako je bilo na putu? - Dobro. Da sam imala vremena malo se odmoriti, bilo bi bolje. Jesam li vam nedostajala? - Bez tebe je ovo druga firma... nema tvog štektanja, pa nam je neobično. Inače se bacamo u zaklon kad počneš, misleći da je rafalna paljba. - Bezobrazniče - osmjehnula se šarmantno vrteći se u fotelji. - Da nisi usput napokon našla muža? - Napokon našla? - čudila se. - Kažu radnici da tražiš muža. - A to... a izvini koja djevojka ga ne traži? Prvo tražim momka, pa jednog dana možda postane i muž - gledala ga je nekako ranjivo. - A gdje zapinje? - Pa... ja to prilično ozbiljno tražim... Da se prija velike ljubavi prvo načelno dogovorimo oko bitnih stvari... ne bi da se samo zezamo nekoliko mjeseci pa onda ispadne da on nije dobar kandidat za muža. - Svaka čast! A zar ti nije bolje da on nema slame u glavi pa da ti radiš s njim šta hoćeš?

- Pa možda, ako ne bude druge varijante. Ali ja bi da imam partnera, da se dogovaramo, da on bude muško ja žensko... Volim čvrsto muško... kad ima stav, kad se isprsi... - spustila je pogled na njegove grudi. - Julka, tebe svi doživljavaju kao šeficu. Budi i njemu, izaberi nekog koji sluša mamu, slušaće i tebe rado... - A da ne bi možda ti? - Hoćeš mene za momka? Kako ti je to palo na pamet?! Nema šanse! - Učinilo mi se...kao da se interesuješ za to "mjesto"... - Ja? Ni slučajno! Samo onako pitam... - Što? Šta fali toj ideji? Meni se čini da nije loša... baš se dobro slažemo... Eto meni odgovara što si vrijedan, radan i ozbiljan... malo previše ozbiljan. Kao da imaš više od 27 godina. - Previše? Da skratimo priču Julka... ako tražiš momka koncentriši se na tri, četiri koja ti se sviđaju, a ne da juriš svakog slobodnog u opštini. - Pa kako da nađem pravog, ako se ne interesujem i ako ne propitujem? - Čekaj da ti se ponude! Nije sve za detaljne ženske priče! - iživcirano joj saopšti. Šta mu bi da počinje ovu temu?! - Učinilo mi se da si zainteresovan, oprosti. A ponude koje dobijam se većinom odnose samo na seks i provod... Ako ne nađem muža koji će mi pomagati u kući i oko Građare, neću moći raditi ovo. Vidiš da sam po cijeli dan zauzeta. - Moraš odvojiti vremena ako želiš naći dobrog muža. - A da... opet porazgovaramo za mjesec dana? Da možda još malo razmisliš?

- Dobro, ajde, razgovaraćemo za mjesec dana, ali se bojim da će odgovor ostati isti kao sada, i da gubiš vrijeme. - Ništa nas ne košta da razmislimo... - pažljivo ga je gledala sjajnim očima.

********* Nije znao šta da misli o jučerašnjem razgovoru.... "Kako li samo dođe do ovoga?" nije mogao shvatiti. "Pa šta je meni? Ko da me privlači nekom silom, ne stignem ni razmisliti šta radim. Uvaliće me u probleme njeni rumeni obrazi i suknje od tri metra..." Od kad se zaposlio s njom je postalo "prilično zapaljivo" i na ivici da se nešto dogodi. Nekoliko puta je zaiskrilo između njih. A sad će još biti i na probnom roku... Nakon nekoliko dana zaključi da se bespotrebno plašio, samo su imali dva mala verbalna okršaja, nije ga salijetala, niti mu dosađivala oko toga. Radila je ozbiljno posao ali je uz to uspjevala da bude vrlo ljubazna i jednostavna prema svima. Palo mu je na pamet da je možda još s nekim "u pregovorima" kao s njim. Nije on morao biti jedini za koga se ona interesuje. Bio je sve nemirniji i nestrpljiviji da sazna šta je dalje planirala. Možda se predomislila i odustala od ponude? Očekivao je da će ovaj mjesec dana, što mu je dala za razmišljanje, potrošiti da ga "ubjedi" kako su dobar par.

POGLAVLJE 5.

Umjesto da sačeka njen "start", on nije izdržao, nego je prvi popustio...

Došao je na posao, i prolazeći pored salona, vidio ju je kroz staklo kako stoji u prizemlju. Ušao je unutra ništa ne govoreći. Danas je imala finu, opet vrlo bogatu suknju malo iznad koljena. I visoke pete. Izgleda da je uspjela potrošiti cijelu rolu nekog nježnog platna na ovaj "model". Provjeravala je po polici šifre, zamišljeno upirući hemijskom olovkom u bradu. Prilazio je polako i čekao da ga primjeti. Nije reagovala, ili se pravila da ga ne vidi. - Julka... - A to si ti...kaži... - Šta je s onom obukom za viljuškar? - Išao bi? Mogu da ih pozovem, sarađujemo s njima. Imaš teorijsku i praktičnu nastavu. Kod nas će biti praktični dio. Idemo gore da vidimo šta kažu. Uputila se prema kancelariji. On je pratio. Penjući se iza nje skoro je dobio suknjom po nosu. Išao je četiri, pet stepenica iza, što je bila loša odluka, jer mu je pogled bio baš na njenom dupetu i nogama. A ona kao da je hodala po manekenskoj pisti. Suknja je letjela lijevo-desno, udarajući u ogradu stepeništa. Dugačke noge su se lijepo isticale u štiklama.

Ušla je u kancelariju i pogledala ga sa zanimanjem. "Sigurno je čekala ovakvu priliku da me priklješti..." - Šta je sad Julka? Oće li taj kurs? - namrštio se iako bi se rado nasmijao. Nije htio da "sarađuje" u njenim igrarijama. - A... oće, oće. Sad ću ja da zovem - prenula se zbunjeno. Zakazala mu je razgovor u Obrazovnom centru. - Firma će sve da ti plati. Tata će da ti pomaže ovdje. Mogu da te odvezem do grada... - Može - složi se... i zaprepasti. Pitao se je li on to rekao naglas. Jeste sigurno, jer se ona zadovoljno osmjehnula. "A onda će mi drugi biti krivi kad me negdje pritisne" iznervirano zaključi nezadovoljan svojim ponašanjem. "Svaka čast majstore! vodio je tihu borbu sam sa sobom idući kući. U jeku poljoprivredne sezone ti se sjetiš da bi na kurs! Možda poželiš da budeš i astronaut, ko zna šta će ti pasti na pamet družeći se s Julkom!" Bio je ljut na sebe cijeli dan. Stalno mu je iskakala slika kako ide ispred njega... zavodeći ga. Tu nije bilo dileme. ******** Sjedio je mirno do nje na putu do Obrazovnog centra. Nije puno pričala, a volan je držala ko da vozi kamion od 20 tona. Išli su sa malim kombijem u vlasništvu firme. Začudilo ga je što je tiha, očekivao je barem da će ga ispitivati a možda i nešto više pokušati. - Ko ti dade ime Kosta? Je li to skrećeno od Konstantin? - Nije, nego od mog djeda Koste. Šta, i to bi mjenjala? Da odemo, pa da mi o jednom trošku promjeniš ime i prezime....

Zasmijala se onim svojim ludim smjehom. Šta će, morao je i on da se smije s njom. - Ja se često smijem, a ti jako rijetko - primjetila je. Ali kad se osmjehneš, sineš kao nevinašce. - Gledaj kud voziš umjesto da me nasmijavaš - veselo je podbode... Ovo je drugi put da su se dotakli "dubljih tema". Prvi put kad ga je pohvalila da je ozbiljan i vrijedan muškarac. Isto tako je i sad osjetio nešto između redova, neizgovoreno. Odvezla ga je u prostorije centra, pa otišla u grad. Ostavila je njega da se dogovori sa predavačem za časove, literaturu i detalje oko kursa. - I kako je bilo? - interesovala se kad ga je pokupila ispred zgrade. - Bilo je kao da uzimaju pare bez veze. - Takva je procedura, moraš položiti. - Nije baš jeftino. - Važno je da naučiš neke stvari. Odvešću te kući. - Ne moraš... mogu na bus - i ovo ga je začudilo. Nije ponudila da idu negdje na piće. - Hoću da vidim tog trećeg brata - saopšti mu pogledavši ga. - Teško da će biti kući u ovo doba - odgovori neodlučno. Kapija je bila uredna, ofarbana, ali se vidjelo da je kuća stara. Bilo ga je pomalo sramota svoje sirotinje. Barem će saznati šta je naumila. Mirovala je putem, pa je već pomišljao da je promjenila plan nakon njihovog razgovora. A ona se umirila jer hoće da vidi Marka... To bi značilo da je njega definitivno otpisala. Ne bi valjda šurovala s njim pa se poslije prebacila na mlađeg brata.

Kad je čula kola, majka je izašla iz kuće. - Dobar dan gospođo - Julijana ljubazno pozdravi stariju ženu. Bila je dosta propala pod teretom života. "Ali je snažna i trpeljiva. Kao i Kosta" pomisli u sebi gledajući je. - Majko, ovo je moja... šefica Julijana - izgovori on mirno. - Sa Građare? - žena začuđeno dignu obrve pogledavši u nasmješenu djevojku. - Da. - Izvolite u kuću, jeste li za kafu? - ponudi mirno gledajući Julijanu. Julijana se vrati do kola. - Šta je sad? - on je upitno gledao, čekajući da uđe ispred njega u kuću. - Kako ću ženi u kuću a ništa nisam donijela... - dobaci mu veselo ulazeći. Spremila je gospođi poklon. Unutra je dosta toga odisalo starinom. Bilo je i novijeg namještaja, ali je sve bilo prilično uredno. Sigurno nije lako održavati kuću s tolikim muškarcima. Sjela je na ponuđenu stolicu, i stavila kesu diskretno na kredenac iza sebe. - Ovo je za Vas... - Hvala... - zbunila se žena. Izgledala je zbunjeno kao Kosta, kad ga je hvalila u firmi. Je li sve u redu na poslu? - pitala je sina. - Jeste, ne brini - mirno je odvratio. - Išli smo u grad, treba da polaže za vozača viljuškara. Zbog posla... - A Vi ste mu šefica? - U neku ruku. Moj otac je vlasnik Građare. Ja vodim knjige.

- Onda ste mu šefica - zamišljeno je pogledala. - Ako i mlađi žele da rade mogu da ih zaposlim. - E kad bi njih zanimalo da rade... - uzdahnula je. Dok su pili kafu, čuli su otvaranje kapije. On pogleda kroz prozor. - Da, on je - potvrdi joj. Crnokos momak veselih očiju pozdravi ih ulazeći u kuću. Skoro bezobrazno je piljio u Julijanu. - Imaš curu? - upita brata i dalje gledajući u nju. - To nije tvoja stvar. Al' ovo ispred tebe, je moja šefica. - Šefica? - iznenadi se. Opasna ri.. - ućuti nakon toga. - Zdravo ja sam Julijana. Opasna riba, to si htio reći? Ne brini, u redu je. - Samo sam iskren - galantno joj se nakloni. - Drago mi je što si otvoren. Tvoj brat kaže da bi mogao raditi kod nas. - Možda... zavisi... - A od čega zavisi? - umješa mu se ljutito majka. Imaš obaveze? - Od toga koliko bi me plaćala i šta bi radio - ne ustručavajući se, odgovori majci. Za crkavicu neću da radim. - Najbolje da dođeš kod nas pa da vidimo šta te zanima. - Ako bi mi ti bila šefica mogli bi se dogovoriti - zabaci zavodnički pramen kose. Imao je jako lijepu frizuru, odlično mu je stajala uz ljepuškasto lice. Obukao se i uredio skoro kao da je maneken, a ne dijete sa sela.

Kosta na ovo stisnu usne ljutito. Julijanin i njegov pogled se sretnu. - Misliš? I tvoj brat mi je rekao da bi mi... ti baš odgovarao - spusti mu slatko da ga nanervira. - Stvarno? - ovo iznenadi "manekena". - Aha. Da bi bilo dobro da te ja uzmem pod svoje. - Takav je on. Ne stigne ništa da gleda osim posla i njive. A ja bi odmah primjetio kakvu šeficu imam... - Dosta lupetanja! - pošizi mu majka. - Ne brinite gospođo, malo se šalimo, neće se niko naljutiti. Dođi ti s bratom pa ćemo vidjeti. Neko je dozivao gospođu pa ona izađe napolje. Čim mu je majka izašla on priđe stolu. - Hoćeš sa mnom na kafu? - ne gubeći vrijeme upita mirno Julijanu i sjede na stolicu pored nje. - Popićemo i kafu... kad dođeš... kod mene - reče to i značajno pogleda u drugog brata. Nije mu mogla ništa pročitati na licu. Kao da je jedva čekao da se ratosilja sviju. Bilo je vrijeme da krene, dovoljno se zadržala. Ovo što je vidjela, za ovaj put je dosta. Da ne bude napadna. Kosta ju je ispratio do auta, ne dozvoljavajući bratu da ide s njima. - Drugi put, kad kreneš na meni vježbati svoje ženske zavodničke tehnike, razmisli dvaput hoćeš li to uraditi - dodijeli joj besplatan "savjet" na polasku.

- Važno da se ti nisi upecao, šta te briga za ostalo - odgovori mu i ode. "E pa naći ću ja tebi slabu tačku... nemoj misliti da ja lako odustajem" zaključi veselo. "Džaba se ti opireš, kad te oči odaju Kosta moj..." Da je samo znala kakav je dar-mar nastao poslije njenog odlaska... Ušao je u kuću i odmah bratu zalijepio šamarčinu. Ovaj je pokušao da ustane i pobjegne od razljućenog Koste, ali ga je on prikovao za stolicu i dobro se izvikao na njega...

POGLAVLJE 6. Iako je Marko htio odmah sutra do Julijane, Kosta mu je to zabranio. Ona slijedeća dva dana nije spominjala posjetu njegovoj porodici, ponašala se i dalje isto. Nije mogao da zaključi ostaje li on i dalje kandidat za njenog momka, ili je odustala od njega. Kopkalo ga je da to sazna. Radio je u popodnevnoj smjeni, pa je ujutro poranio na njivu. Već oko deset sunce je pripeklo, bio je žedan, gladan, mokar, ali je morao da obavi to danas, pa nije imao vremena za pauzu. Na polovini njive ugleda auto kako dolazi prašnjavim putem. - Julka! - začudi se naglas. Ona siđe s puta i produži ravno terencem preko neuzoranog dijela njive. Stala je pred prastari traktor u bogatoj nabranoj vatreno crveno-bijeloj suknji i sa svojim čuvenim satom. Pao mu je mrak na oči. - Jesi li ti normalna? Kud ćeš u njivu autom? - Pa da probam je li stvarno terenac za sve uslove. Šalim se... imam visoke sandale - savije nogu koketno, i pokaza mu. Ne mogu u njima po brazdama... Bio je go do pojasa, u kratkim pantalonama. Traktor je imao zakačen suncobran, ali mu je kosa bila mokra oko lica zbog vrućine. Izgledao je kao u reklami za neko hladno piće. - A što si uopšte došla? - Jesi li ti zaboravio šta si obećao onome sa pačijom farmom? I zašto nije telefon uz tebe? Eno njega sjedi u mojoj kancelariji i čeka.

- Mene čeka? - Traži pumpu. Ja mu kažem da smo prodali, da nemamo, a on meni da si mu ti obećao ostaviti sa strane. Uh, zaboravio je na to... Prošli put mu je on utovarao robu, počastio ga je za to i rekao da mu pumpu ostavi sa strane kad stigne, da će drugi put doći po to. - Kako si me našla? - Pa zvala sam te kući! Kad se ni tamo niko nije javio, zvala sam ti brata. - Brata? Kojega? - Pa Marka, kojega drugog! Imam njegov broj - čudila se tolikom ispitivanju. - Odakle ti? - Čuli smo se, zvao on mene, mislila sam da si mu ti dao. - Nisam, sigurno se sam poslužio mojim telefonom. - Zašto mu ne dozvoljavaš da mi se javi? Dobro nije važno, sad barem znaš da ti nisam počela juriti brata, još je bezbedan. Vozim te sad takvog u Građaru. Imam šest kamiona za istovar, moram požuriti. Prišla je traktoru polako, pazeći kako hoda tih nekoliko koraka. - Ne mogu ovakav, moram kući... - Nema kući, ideš takav! Nemam ja cijeli dan! - Zaboravio sam na to, promjenila si mi smjenu. - U terencu imaš jednu radnu uniformu i majicu. Kad sam čula da si u polju, morala sam da se snađem. Rekla sam da si otišao sa mušterijom na istovar, i da idem po tebe. Presvuci se iza auta, pa da krenemo.

- Poli me malo vodom da se umijem... Polijevala ga je odmičući se da je ne dovati. Oprao je lice, vrat, ruke, pa je rukama punim vode prešao preko prsa i stomaka. Voda se slijevala po njemu. Izgledali su ko bračni par u njivi. - Daj mi to po glavi što je ostalo... - Ne može! Vruć si, oćeš da te strefi infarkt. Imam vlažne maramice, ako hoćeš da se uređuješ. On smrdi više od tebe, ima čovjek farmu ne izlazi iz koncentrata po cijeli dan. - Čekaj da odvezem traktor u ladovinu... Odvezao je traktor u šumarak pored stare staje, ona je izašla autom na put i došla do njega. - Moraće me neko vratiti... - reče joj u autu. - Ne možeš ostati? Pa smjena ti počinje za tri časa... - Moram završiti, imam još malo. Traktor mi je od druga, posudio sam ga. Bilo mu je neugodno što je sklonio u magacin pumpu koju je čovjek tražio. Dosta teško su se nabavljale, pa ga je molio da mu ostavi kad stignu. On ju je rezervisao kod blagajnice na svoje ime pa je izgledalo da su sve prodate. Brzo je donio pumpu i rješio sve. Ona je sjedila u kolima, čekajući da ga vrati na njivu. - Što si se namrgodio? Firma podržava takve "rabote" majstore. Ljudi vole da imaju svog mesara, pekara, frizera... Tako i kod nas. Većinom gledaju da ih usluži isti čovjek ako su bili zadovoljni prošli put s njim. I onda vas nagrade za utovar i pomoć. I svi zadovoljni. Ne treba da brineš, nego da uvijek gledaš izaći im u susret.

- Nećeš me kazniti? - Kazniti? Mogu ako želiš. Hoćeš da te nalupam po dupetu ili možda imaš neki drugi predlog? - Julka, Julka - vrtio je glavom osmjehujući se i gledajući je. - Nemoj se toliko osmjehivati, mislim da ti se čak i zubi vide koliko se smiješ. Mogu opet autom u njivu ako me zbuniš... - zafrkavala ga je. - Šta je s tim satom? - odjednom izlanu. - Kojim? Ovim mojim? Ne sviđa ti se? - Izluđuje me. - Još nisi u takvom statusu da možeš vršiti "korekcije" na meni. Zamisli, jednom su išle na živce moje suknje. A meni se baš dopadaju. Stalno je zvocao. Dok nisam pošizila i izvikala se na njega. Pa je li trebao da bude modni savjetnik ili momak? Kojeg to muškarca interesira moda? - Julka, svi misle da se oblačiš mnogo ozbiljnije nego bi trebala. To su suknje za žene, i to udate od 35 godina. - Pa biću i ja udata. - Kad se udaš, počni da ih nosiš, ali najbolje za jedno desetak godina. Tog klipana nije interesovala tvoja suknja, već da on može lakše gledati tvoje noge i dupe. - Znači ni tebi se ne sviđaju? - Ne mogu reći da mi se ne sviđaju, ne ocjenjujem ljude po onome što nose. A i što ti kažeš, ne zanima me moda, plus toga, navikao sam se već na tvoje oblačenje, ali na prvi pogled odudara ti od lica. U glavi se vidi da si mlada i vesela, a po suknji bi rekli da si starija i ozbiljna. Mada, sad kad pričamo o tome, te suknje su nekako postale tvoj zaštitni znak. S njima si posebna.

Taman su došli do traktora kad joj je to rekao. Zaustavila je kola i sa nekim čudnim osmjehom ga je gledala. Ništa nije govorila. I on se pitao šta je to rekao pa se tako nježno smješka bez riječi. - Ostala si bez teksta? - Jesam, nisam znala da si tako iskren i rječit. Baš mi se dopalo. - Aha, sad mi je jasno. Znači još sam "u igri"? Učinilo mi se da si me skinula sa liste. - Još si u igri ako želiš... Stajali su jedno naspram drugoga, dangubio je umjesto da ore, ali nešto ga je vuklo sad kad su sami da porazgovaraju na miru. Svidjelo mu se kako se danas snašla, i što ga je opet razumjela, umjesto da mu pravi problem, oko pumpe. Priđe joj bliže gledajući je u oči. I ona se na ovo uozbilji shvativši da se nešto s njim dešava. - Neobična si, moram priznati... luda, a opet vrlo realna. - A sad bi i ti da vidiš kako bi to izgledalo između nas? - mudro zaključi pažljivo ga gledajući. - Hmm... već ovo "između nas" čudno zvuči. - Čudno zvuči, čudno izgleda... ali između nas ipak nešto postoji. - U pravu si, i to moram priznati. Mislio sam da me nisi dobro procjenila, a možda sam ja taj koji je pogrešio. - I sad te interesuje da vidiš dokle bi stigli? - Ne vjerujem da možemo daleko, ali da probamo. - A ja vjerujem da možemo jako daleko... da možemo do kraja.

- Stvarno? - iznenadilo ga je ovo. Ona je izgleda ozbiljno računala na njega. Toliko ti se sviđam jer bi mogao promjeniti prezime? - Kosta... ne vrdaj. Misliš da ne vidim kako me ispod oka pratiš... Ako ne priznaš i pustiš me da se glupiram, odmah ću naći drugog kandidata. U inat tebi. Nije ništa rekao posmatrao je suzivši oči. Pruži ruku, uvuče dva prsta uhvativši njen pojas na suknji i snažno je povuče k sebi. Nije to očekivala. - Kosta! - začuđeno izusti dok su stajali tako priljubljeni glavu uz glavu. I dalje je držao prste na pojasu. Polako nakrivi glavu i spusti usne na njene. Bila je u dilemi da li da odgovori ili ga odgurne. Nije sad imala vremena za njegove eksperimente. Pusti joj pojas i rukama joj obgrli kosu i lice. Ljubio je muški, iskusno, nije to bio romantični nježni poljubac. Kao da je naučio to vježbajući, pa radi automatski. "Znači imao je dobru obuku" pomisli Julijana i to je naljuti. Nije mu odgovarala, ali ga je pustila da pokaže šta je naumio. Dodirivao je "precizno", stigao je vrlo brzo rukama od struka do grudi. Julijana pošizi i gurne ga na sijeno iza njegovih leđa. Padne, iznenađeno je gledajući. - Saberi se ženska glavo... - Ne znam ko treba da se sabere, ljubiš ti mene... Šta je Kosta? Iznenađen si? - priđe mu i baci se u sijeno pored njega. - Šta to radiš - nadvije se nad nju. - Pa vidiš valjda... valjam se u sijenu. Joj kako je divno... otkada to nisam radila...

- Bar imaš suknju ko oveći pokrivač... možemo je staviti ispod sebe zafrkavao je. - Ne treba meni to... ti ćeš biti ispod mene - opet ga gurne na leđa i uz malo koprcanja popne se na njega. Evo vidiš... jesi malo neudoban, al' ne bockaš. -Bockam, bockam, bocnuću ja tebe... - mrmljao je i gurnuo je sa sebe u sijeno. Čim je pala na leđa, našao se na njoj. - Izgleda mi ko da se rvemo. - Zato što oboje hoćemo da budemo "gore" - objasni ona veselo. - Sviđa ti se ovdje u sijenu? - Aha. Divno miriše... - priznala je čekajući da se njegove usne spoje sa njenima. Sad je poljubac bio pravi, ne uvježbani, namjenjen baš njoj, Julijani. Zagrlila ga je oko vrata dok je ljubio po licu i vratu. Ruke podvuče pod njene bokove i namjesti je bliže uz sebe. Bilo joj je jasno kud bi on krenuo, ali za to je bilo rano, iako bi ona rado još ostala i isprobavala s njim "poze". Polako uvuče ruku između njih i pomiluje mu stomak pa krene prema grudima. Kad je došla do gustih malja polako ih potegne. - Ne vuci toliko, čupaš me... - prošaputa joj na uvo. - Znam... objavljujem ti da je igra završena... dobro, mogu još malo da te grebem... - zafrkavala ga je. Spusti poljubac na njegov vrat, to mu se izgleda svidjelo. Dok joj je ljubio rame, stresao se osjetivši da ga ljubi po vratu i češka noktima. Malo se odmakne gledajući je.

- I kako ti se svidjelo? - Ljubili su me i bolje... izazove ga. - Bolje pazi šta pričaš... - zagrli je čvrsto oko struka i poljubi bez milosti. Otvorila je usne čekajući da nastavi... - Nastavljamo ili prekidamo? - Moram da se idem... nastavićemo drugi put. Ustao je sa osmjehom gledajući njenu rasutu kosu punu sijena. Baš je lijepo izgledala. - Izgleda da su ti moji poljupci dobro legli, izgledaš super - reče joj gledajući je u oči. - Izgleda da su i tebi moji poljupci dobro legli, jer i ti izgledaš odlično zafrkne ga popravljajući garderobu. Osmjehnuo se na ovo, čisteći joj sijeno iz kose. - Onda... jesmo li... - nije izgovorio pitanje naglas čekajući njenu odluku. - Pa... moglo bi se reći da smo u probnom periodu. - Slažem se, ali bez izlazaka. Da ne objavljujemo. - Sumnjiva mi je tolika tvoja tajanstvenost. Ako ti je neugodno što sam gazdina kćer, to razumijem. Ako je nešto drugo u pitanju... - Nisam od tipova koji vole svaki izlazak s djevojkom objavljivati na velika zvona. - Slažem se, barem nekoliko prvih...sastanaka, dok ne vidimo možemo li zajedno. - Gdje ćemo se sastajati?

- Ne znam, ja sam mislila zavisno od situacije... da se negdje nađemo. Evo ovo danas je bilo neplanirano ali fino. - U ambaru? Ovo ti se svidjelo? - Sastanak je sastanak, gdje god bio. Važno je šta se na njemu dešava, a ne gdje se odigrava. - Znači, kad javiš družimo se? - Ja javim? A ti ne možeš da predložiš? - Ti si zaposlena žena... moram čekati da me uguraš u raspored. Hoće li to biti... konkretni sastanci ili samo šetnjice po prirodi? - Konkretni? Da se seksamo? Objasnila sam ti da bi htjela neke stvari da utvrdimo prije toga. - Znači, ništa... - Rekla sam ti da su se i drugi tako ponašali, ako ti ne odgovara tako, onda bolje da ni ne počinjemo. - Složio sam se, da vidim dokle ćemo stići... - Da, vidim da si se zagrijao... - Nisam toliko, ne umišljaj - spusti joj. "Joj kad te dovatim...vidjećeš ti ko umišlja. Nije glupan ni svjesan kako me gleda. Misli da kontroliše situaciju, a već je debelo zagrizao" razmišljala je trezveno. Iako joj se jako sviđao, procjenila je dobro koliko je zagrijan za nju. Ništa nije rekla naglas. Obećala je sebi da će ga dobro srediti. - Da ponovimo pred rastanak jedno valjanje u sijenu? - nagovarao je prepredeno.

- Rado bi, ali sad moram stvarno ići. Samo se ti odmaraj u sijenu, baš je divno i udobno. Krenula je, mahnuvši mu. Ali zastade, i opet se okrenu prema njemu. - Skoro sam ti zaboravila reći... ove godine je tata sponzor seoskog vašara. Taj dan firma neće raditi, a mi ćemo imati dobrotvorni štand. Ako budeš dolazio na vašar, mogao bi mi pomoći. Obično mi pomažu radnici, u postavljanju štanda, ili poslije u raspremanju. - Vidjeću... možda dođem da vidim kakvi se momci vrte oko tebe. - Momci? Koji momci? - Oni koji bi htjeli biti s tobom, ali ne zadovoljavaju tvoje kriterijume pa si ih "otpilila". - Obično pored mene najviše bude onaj neobrijani što popije pet litara piva. On se ne odvaja od štanda, jedino bježi kad mi otac dođe... - Hahaha... smijao se prateći je do kola. Sjela je u auto, prozor je bio otvoren. Kosta proturi glavu i nagne se prema njoj ljubeći je. Osmjehnula se vedro na ovo. Svidjelo joj se. Opet mu pruži usne, pa se na ovo osmjehne on. - Bravo mali... vidiš da sam dobro procjenila tvoje "potencijale". - Hmm... radoznala si da ih sve upoznaš, izgleda. - Jesam, što da krijem... Oću da te "detaljno" upoznam. - Upoznaćemo se detaljno... po ovome do sada, izgleda nema dileme da će biti tako - nestašno joj namigne. - A brat? - Šta brat? Misliš Marko? Pa šta sad hoćeš s njim?

- Ama pitam hoćeš li da ga zaposlim. Hoćeš li mu dozvoliti? - Ajde dobro... probaćemo. Reći ću mu da ti se javi. - Znaš šta, potrošio si dosta vremena na mene pa nisi stigao da završiš njivu. Ostani i uradi to. Dođi kad završiš... - E neću! - nije htio nikakve privilegije. - Dobrooo... nemoj. C, što si tvrdoglav - slatko mu namigne i cmoknu usnama za poljubac. Vidjela je u retrovizoru kako stoji i gleda za njom. Potrošili su dosta vremena, i sad nije mogao završiti njivu. Julka mu stalno remeti planove... Došao je na vrijeme za smjenu. Ona se osmjehivala s prozora gledajući ga. Pravio se da je ne vidi. "Samo ti radi Kosta... odgovara meni da ti radiš vrijedno i u magacinu i oko mene" nestašno je razmišljala. Radovala se jer je uspjela, prvu fazu je uspješno savladala. Zainteresovala ga je, a što je najvažnije znala je da mu se jako sviđa. Neće više moći tako lako odustati od nje. Sad je trebalo odigrati dobro i slijedeći korak...

POGLAVLJE 7. Kosta je bio u popodnevnoj smjeni, kad joj rekoše da je oko jedanaest traži neki momak Marko. Sjetila se ko bi mogao biti. - Pa zdravo ljepotice! - zabaci kosu i galantno se nagne te joj poljubi ruku, kad ga je dočekala na vratima kancelarije. - Pa zdravo i tebi ljepotane - slatko se nasmijala na ovaj Markov nastup. On je začuđeno podigao obrve čuvši kako se smije. Nije mogao ni on odoliti, nego joj se pridruži. - Ja sam došao da izbjegnem Kostu. Sigurno bi gnjavio da bude s nama na razgovoru. Pa šta ima kod tebe? - Pametno si ti to zaključio - pohvali ga. Evo čekamo mi tebe da vidimo hoće li ti se svidjeti u našem kolektivu. - Sluša li te moj brat? Mogla bi ga malo prignječiti, mene baš gnjavi. - Gnjavi te? Vidjeću šta mogu da uradim? Ima li koju slabu tačku kako da ga priklještim? - Da se dogovorimo, ja tebi "cinkam" sve što te zanima o mojoj porodici, a ti se "založiš" kod brace za mene... - Dobro pregovaraš - smijala se. Vidjeću, ako imaš koji "sočni" detalj o njemu, da ga mogu zafrkavati, onda bi ga mogla pričepiti. - Dogovoreno! Što se tiče posla, ja imam obaveze, drugove, djevojku i tako to, pa ne bi mogao da radim do kasno naveče... - Ma naravno, naravno, trudiću se da ti ne ometam ljubavni život uviđavno se složila smijući se u sebi "da ga sad Kosta čuje..."

- Odgovara li ti jutarnja smjena ili da te ubacim u međusmjenu? - Ta međusmjena mi dobro zvuči... - Onda počinješ u deset prijepodne i završavaš u pet. - Uh dugačka li je! Možda je meni dosta četiri časa... - Probaj pa ćeš vidjeti, stavljaću te na razne poslove pa gdje ti se svidi. - Samo pazi da ne budem u smjeni s bratom. Juriće po firmi da me bije... - Zaprijetiću Kosti da te ne smije ni pipnuti - veselo mu obeća. - Svaka ti čast! Ljubim ruke - na polasku je opet "cmokne" u ruku. ********* Kad je došao u smjenu, gledala ga je s prozora i poslala poruku. "Bio Marko kod mene. Počinje u ponedjeljak da radi u međusmjeni." Nije reagovao iako je pretpostavljala da čuje telefon. Cijeli dan su imali dosta posla, on se nije oglašavao, nekoliko puta im se pogled sreo, jer je Julijana povirivala s prozora da vidi gdje je. Pred kraj smjene, dobila je poruku "Imaš li sutra prijepodne vremena? Biću na njivi." "Opet u ambar? Nemaš neku drugu ideju za sastanak?" otpisala je veselo. "Julka, Julka... na drugoj njivi, ova nema ambar." "Šteta... baš je bila fina ladovina u onom ambaru" "Onda smo se dogovorili?" "Pokušaću, čućemo se ujutro. Ako ti javim da ne mogu ti onda rezerviši da te posjeti neka slobodna" podbola ga je. "One prijepodne isto rade, ali si ti jedina šefica sama sebi, pa možeš da izađeš kad hoćeš".

Julijana se namrštila pročitavši poruku. Zvučalo je "vrlo moguće" da ima takve kombinacije sa djevojkama. "Kosta, Kosta, kad te priklještim pazićeš ti dobro šta radiš" zaključila je ljubomorno. Odlučila ga je, zbog ovoga, spustiti na zemlju. Neće otići, mada je jako željela da ga vidi. Prošli put u ambaru je osjetila da je jako zainteresovan, ali i da mu je neugodno da to pokaže. Znala je s obzirom na njihovu situaciju da će tu biti problema dok se ne privikne. Sutra u podne joj je poslao poruku "Dolaziš li ili ne dolaziš? "Ne mogu sada, najavili su se ovi iz Odbora da će doći. U vezi proslave. Danas ćeš trebati presložiti dio salona, možda bude prilike da razgovaramo." Došao je na posao i odmah svratio k njoj u kancelariju. Čim ju je pogledao, bilo joj je jasno da sumnja u njene razloge nedolaska. Ispitivački je fiksirao očima pa je pocrvenila. Htio je da zna igra li igre, kao uostalom i sve žene, ili je to slučajno ispalo tako. - Julka... mutiš li nešto? Nemoj da si se usudila... Skoro je zinula na ovo upozorenje. Opasan li je! Ne dozvoljava da ga niko vesla! Ali joj se to svidjelo. Nestašno se osmjehnula napućivši usne. - Vidi Kosta... prenemažeš se ko tražena udavača - zafrkavala ga je. A meni ne izgleda da si tako neosvojiv... Odjednom mu ruke polete gore i završe na njenim grudima. - Oj! Vidi ti njega! - opali mu lagan šamar, a on se ironično osmjehne na taj njen gest ne skidajući ruke sa grudi. Nije se ni trudila da ga odgurne. - Nije ti fino? Ma ne, nije... - po "blagosti" udarca znao je da je to učinila "reda radi", a ne što mu je zamjerila ili što joj se nije svidjelo.

- A jel' tebi fino? Ili si možda namazao ruke Cijanofiksom pa ne možeš da ih skineš... - Pipam šta se nudi... - bezobrazno odvrati. - Pa? Šta si zaključio - mirno je pitala dok je on nježno stiskao njene grudi uzdahnuvši. Plaćaš što prepipaš, nema vraćanja raspakovane robe. - Postoji rok za reklamacije. - Ništa od toga! Nakon ženidbe možeš samo da se žališ Bogu. - Nešto ne čujem da su se momci nauživali s tobom - spustio je napokon ruke i obgrlio je oko struka. - Mogu se nauživati kad se i ja nauživam. Dok se to ne desi, nema ništa od vašeg uživanja. - A jesi luda... slatka si, al' luda. - Pa barem ne moramo oko toga da se sikiramo. Važno je samo da tebe ludače privlače... Raspitala sam se... bilo je baš teško doznati s kim se viđaš. - Ne viđam se ni sa kim... - A Kosta... Kosta, nije to baš tako. Da bi se seksao moraš prići ženi. Nemaš ti baš toliku "spravu" da možete s kilometra to raditi... - Što te to interesuje? - Kako se ti interesuješ za moje kandidate? - Dobro, i šta si otkrila? - Misliš za koliko sam saznala a za koliko ih još ne znam? To pitaš? Znaš šta sam otkrila? Da si opasan! - Ajde?

- Za sada sam saznala za dvije s kojima si se viđao. Ali niko to ne može sigurno reći, samo nagađaju. Toliko si diskretan i tajanstven. Znaš li da se jedna od njih druži i sa drugima? - Pa šta onda? Voli žena seks, slobodna je, ali diskretna. Družimo se povremeno. U nekoliko mjeseci odem do nje kad joj odgovara. - Ne pričaj mi to, neću da slušam! - Hoćeš, hoćeš, što si tražila to si dobila! Da nećeš i ti sad naći nekog takvog za povremena druženja? - Nisam luda! Hoću ljubav, da me voli, da zajedno ludujemo, da imamo porodicu! - Eto nje opet sa svojim nebulozama! Kad sve tako nabrojiš, hoću ovo hoću ono, moraju bježati glavom bez obzira - zaustio je još nešto da kaže ali su se čuli koraci na stepeništu. - Nastavićemo kasnije - odmakao se od nje, brzo izašao i zatvorio vrata da ne vide gdje je bio. "Moj Kosta dok ti povataš sve moje trikove... proslavićeš osamdeseti rođendan!" veselo je zaključila mjerkajući ga s prozora. Nekoliko puta se već uvjerila da ne mulja, nego kaže otvoreno šta ima reći. Nije željela ni nekoga ko bi joj popuštao, samo da joj se dodvori, ali ni nekoga ko bi je htio "slomiti" da njegov ego ne bi patio. A svidjelo joj se i što nije hvalisavac, pa da priča okolo s kim se viđa. Jedino joj se nije svidio višak seksa i nedostatak romantike u njegovim razmišljanjima. Nije željela čovjeka koji ne vjeruje da iskrena ljubav postoji. Kako ju je samo "muški" privio uz sebe... - uzdisala je i pjevušila cijeli dan zbog toga.

POGLAVLJE 8. Julijana je odsutno bacala poglede oko sebe. Još ga nema. Svi radnici su došli da se jave na njihov štand, samo njega još nema. Nije sumnjala da to radi namjerno. Od kolega je čula da su ga vidjeli na vašaru. "Opet kompleksi siromaha i bogatašice" razmišljala je rezignirano. On se sredio, dotjerao, došao odavno na vašar (dotrčao) nakašljavajući se od nervoze i pitajući se hoće li mu prisjesti ovo ludilo s njom. Za štandom je djelila kolače i sokove. Izbjegavao je da joj priđe, ali je skoro uvijek bio udaljen tako da je može vidjeti. Sretao je prijatelje i kolege, malo bi popričali, zvali su ga na piće ali bi ih odbio rekavši da će doći u kafić kasnije. I tako malo po malo, vrijeme je prolazilo, on nikako da mrdne. Oko šest časova, kad se narod počeo sve više skupljati, ona se negdje izgubila. Nije primjetio kad je nestala. Vrtio se okolo jedno vrijeme, ali se ona nije pojavljivala. Sad mu je bilo bezveze da ide do štanda. Od nervoze se uputio u kafanu. Pričali su uobičajene gluposti i pili pivo. Tako je došlo devet časova. Platio je turu i zaključio da je neopjevani idiot. Čuo je da su zaposleni dobili poklon bon, da ga mogu potrošiti na sajmu ili unovčiti u firmi. Umjesto kući, vratio se opet na trg. Nešto ga je vuklo. U jedanaest su imali organizovan koncert, pa su se štandovi zatvarali u deset. Ona je stvarno bila još tamo. Već su sklanjali stvari, pričala je sa predsjednikovom ćerkom, opasnom ribom, i sa predsjednikovim rođakom. Doveli su ga sigurno da šarmira nju. Ladan ga je znoj oblio. "Budaletino jedna nadmena..." ljutio se na sebe.

Ni sam nije znao kako je došao do nje. Nije rekao ni dobro veče, ni može li k njima, samo je uletio iza štanda. - Je li gotovo? Sklapamo li štand? Ona ga je začuđeno pogledala, skoro prasnuvši u smijeh. Ipak se suzdržala. - Jeste, počeli smo da se pakujemo, hoćeš pomoći? Bez riječi je uzeo kutiju s alatom. Za razliku od firme, ovdje je bila ćutljiva. Očekivao je da će ona povesti razgovor. A Julijana je primjetila da je ljutit i namršten, i nagađala je da to ima veze s njom. Možda mu se sviđala, a to ga je iritiralo jer nije htio da bude ni u čijem vlasništvu. "Pa odluči se momak, ako nećeš, neću ni ja dugo misliti o tebi. Nećeš ti meni nabijati komplekse" razmišljala je tužno. Možda je bolje da nađe nekog ko neće biti iskompleksiran kao on. Ovaj novi momak, rođak od njene prijateljice je bio veseo i zabavan, kao da se i ona njemu sviđala. Razgovarali su i šalili se, pa joj je prijateljica predložila da svi zajedno izađu sutra u provod. Nije odmah pristala, rekla će da će im javiti ako bude slobodna. Bar ne bi imala s njim problema kao s Kostom. Druga je stvar što joj je Kosta "legao" na srce. On je sa jednim radnikom tovario stvari na kamion desetak metara udaljen od štanda. Dok su ubacivali stvari, prošle su tri žene pored njih. Jedna od, otprilike četrdesetak godina, zgodna, vrlo lijepo dotjerana, zastade i uputi se prema njima. Kosta nije primjetio da im žena prilazi. Julijana je privučena nekom radoznalošću pratila šta se događa. Više je osjetila neku vibraciju, nego što je na osnovu onog što su stajali i pričali mogla nešto da nasluti. Kao da se iznenadio kad ju je vidio. Kratko su pričali.

Prije nego što je krenula, stavila je svoju ruku na njegovu podlakticu i blago se nagnulaprema Kosti pozdravljajući ga. Prijateljice su je čekale nekoliko metara dalje zauzete pričom. "Ko li je to?" Osjećaj nezadovoljstva i iznerviranost koju je osjetila, Julijani su govorili da ovo nije neka rođaka. Nešto joj je gadno zasmetalo. Nije dovoljno što je večeras obilazio oko nje kao maca oko vrele kaše, i tek na kraju došao, nego sad i ovo. Umjesto da ga iskulira jer je "ignorisanje majka svih osveta", ona zgrabi kutiju ispred sebe i uputi se k njima. - Je l' ja tebe možda zadržavam? Snaći ću se ja sama, ako ti imaš nekog posla. - Nemam, otkud ti to? - Pa ova žena što prođe... - To mi je poznanica. Zove me kad treba da nešto uradim oko kuće. - A šta joj radi muž? - Nije udata Julka... - uzdahnuo je na njenu radoznalost, kao da ga nervira objašnjavanje s njom. Ovaj njegov pokušaj da je otkači bez objašnjenja je razljuti. - A tako... Jel' ona ono tebe dirala po ruci? - izdreči se skoro prokuvavši. Imaš ti išta s njom? Sad je meni jasno zašto ti ne juriš djevojke. Pa ti imaš ove ozbiljnije u zalihi! - Slušaj Julka, nisam tvoje vlasništvo, i nije te briga s kim se ja viđam. - Ko je ona i kako se poznajete - nije odustajala. - To je jedna fina žena, pomažem joj oko kuće, čistim oluke i slično. - Oluke?! Ne čačkaš ti samo oluke koliko ja vidim!

- Ostavi je na miru! Ona nema veze s nama. - Stvarno? Da nećeš odati sa mnom i usput i njoj čačkati oluke? Nisam znala da ti vršiš "majstorska odštopavanja"! - Julka prestani da se pjeniš, sad me već živciraš. I kad već hoćeš da znaš, žena je normalna, ne moram trošiti pare na nju, izvoditi je, fino pričamo, posavjetuje me i nije naporna i luda ko vi mlađe! - bilo mu je dosta njene ljubomore. - Otpao si! Šta misliš da bi ja htjela tebe sad? Eto vidiš kako otpadnete brzo, a čudio si se kako su otpali i ostali kandidati kao ti. - Julka ne histeriši - naredi joj strogo, ali mirno. Nije se iznervirao. - Odlučila sam se koga ću. Ne moraš da brineš više - ispalila je bezveze. - Stvarno? I ko je taj sretnik? - upita ne vjerujući joj. - Šta to tebe briga?! Vidi kako si bezobrazan. Ne idem ja okolo i pričam o svom životu. Kad bude vrijeme saznaće svi. - Važno da on zna... ako zna. I da je saglasan da promjeni prezime. - Važno je jedino da je on našao mene, a ne ja njega. On juri mene! rekla je važno. - E pa to je za svaku pohvalu. Dobro je izabrao, tu nema dileme, jedino je pitanje je li ti dorastao. - Zašto ne bi? - Oće li ti udovoljiti... pogoditi ono što ti treba. - A šta to, po tebi, meni treba? - Jaki muž. - Jaki?

- Aha. Koji je svjesan da on treba da nosi pantalone i da nikako neće dozvoliti da mu ih ti preotmeš.. - Mi ćemo biti ravnopravni. - Kako da nećete! Pregazićeš ga za po sata! Ma čim stavi potpis u matičnu knjigu, ne bude li se znao držati. - Priznaću mu za valjanje u sjeniku. - Uhhh... blago njemu što će se obradovati kad čuje! Daće mi odmah otkaz. A možda bude i suprotno! Možda me unapredi za direktora i poveća mi platu. - Zašto bi to uradio? - Pa, čim mu dosadiš možda će tražiti da se opet ja bakćem s tobom. Nemoj samo prije braka da mu spominješ valjanje u sjeniku... - Bezobrazniče! - ljutito je okrenula svoju suknju od tri metra (ko da okreće prikolicu kamiona) i otišla.

********* Morao je pričekati kolegu da se vrati do kamiona, nije mogao ostaviti opremu bez nadzora. Znao je gdje je parkirala, pa je potrčao preko trga i glavne ceste, do male pokrajnje ulice. Uspio je da je sustigne, taman je ljutito bacala kese u gepek. - Nismo završili razgovor. Da ti nije palo na pamet više da mi okrećeš guzicu dok razgovaramo. Oćeš tako i u krevetu da mi okreneš leđa kad god se naljutiš na mene. Nemoj slučajno da si to pomislila! - opere je ko malu razmaženu curicu.

Nakrpila bi ga samo tako, još se mnogo čega sjetila "šta mu je zaboravila reći" idući do kola, ali... kad je spomenuo krevet, jasno joj između redova poručujući da još nije odustao od te ideje, ispuvala se ko balon. Bila je i dalje ljuta, još joj se svađalo, ali ni blizu kao prije ove rečenice. - Julka smiri se... ne trpim ljubomorne scene. Kad imam djevojku imam djevojku, ne idem okolo. - A kad nemaš djevojku? - Samo ti se kaže! Mogu da radim šta hoću! - namrgođeno, ali mirno izjavi. Pogrešila si, i treba da se izviniš. - Moolim?! - nije vjerovala šta čuje. - Čula si šta sam rekao, da čujem izvinjenje. Nemaš me pravo napadati ni da si u pravu, a kamoli sad kad nisi. - A gdje sam to pogrešila? Nisam shvatila da ti gospođa zakazuje novo čišćenje oluka! Je li ti rekla "nema te ovih dana, gdje si"? Ili "javi se kad budeš slobodan..."? Je li rekla? Je li? - pjenila se. - Julka, upozoravam te... snizi ton. Čuli su se glasovi blizu njih. Pogledali su se. - Dok ne dođeš sebi i izviniš se... dobila si otkaz, na ledu si. - Ma jebi se! I ti, i ona, i seoski oluci! - prokuvala je. - Meni se čini da ću joj se javiti da pročačkam oluke... - vrtio je glavom odlazeći. - Samo probaj! - prošištala je zaletivši se za njim. Gledala je kako odlazi i od nemoći zalupila vratima kola.

- Vas dvoje ljubavnika! Dosta više! - odjednom se prodera neko s prozora zgrade. Ti mala, ne drami, budi srećna da ga ne dijeliš sa tri ili četiri! - Mmmm... - ljutito je zarežala pocrvenivši od muke. "Dobićeš ti svoje Kosta..." Pokunjeno je sjela u kola. Do kuće joj se cio ringišpil odvrtio u glavi.

********* Ujutro je došao normalno na posao. Ništa mu nije htjela govoriti. Čekala je da on prvi nešto kaže. Ako mu je stalo do nje. "A zašto bi mu bilo stalo? Pa ja sam se njemu nabacivala i gnjavila ga" zaključila je pokunjeno. To što se sviđao on njoj, nije moralo značiti da se sviđa i ona njemu. Marko je došao u međusmjenu vješto izbjegavajući brata. Ona mu je često pomagala i udovoljavala njegovim hirovima, mada se dva puta desilo da je zakasnio na posao, plus je poprilično zbrke napravio u firmi. Ali mu je ipak pronašla talent. Neke mušterije su voljele dugačke razgovore, nagovaranja, on nije gubio živce nego bi još rastegao priču. I kod nekoliko mušterija je to upalilo. Pa ga je branila i pomagala mu. Odlučila je da pokuša saznati preko njega ko je gospođa. Sišla je u salon, gdje je slagao uzorke pločica na pano. Sam je pravio kombinaciju, kako mu se dopada. I to se svidjelo klijentima. Nekoliko njegovih kombinacija su prodali. Iako su neke bile baš "uvrnute". - Gdje si ti Kosica-trejde (tako su se njih dvoje šalili između sebe, dobio je nadimak zbog duže kose naprijed koju je stalno zabacivao)? Šta se radi?

- Ej, šefika...(on je umjesto šefice zvao šefika, naravno da ga brat ne čuje). Evo trošim svoj umjetnički dar na bezvezne pločice. - Samo ti vježbaj, tako brusiš talent - zafrkavala ga je. Jesi li bio na Vašaru? Nisam te vidjela. A da znaš kako nam je bio lijep štand... - Pa vi ste svi već otišli kad sam ja stigao. A htio sam da te vidim, čujem da si bila najžešća riba na Vašaru - bacao je komplimente. - Hahaha... - smijala se slatko. Pronašla je snimke na telefonu i pružila mu da vidi. Bilo je nekoliko kratkih videa koji su spremili momci sa njihove lokalne televizije. Samo je dva posljednja snimila ona i na posljednjem je bila gospođa. - Uh, bilo je dobrih riba. Da sam znao poranio bi... - uzdisao je. A i bracu su obilazile njegove mušterije. - Ko ga je obilazio? - pravila se nevješta. - Kod ove gospođe majstoriše. Pravnica je, ali slobodna. Pa ga zove da joj radi oko kuće. Možda ne vrši samo popravke... Julijana se na ovo zacrvenila ko rak. Malo joj je falilo da eksplodira od muke. Znači, zgodna, pametna i slobodna. Kud ćeš gore! Jedina utjeha je što je on bio mlađi i s njim sigurno nije mislila ozbiljno. A on? Zatvrdoglavila je i nije mu se obratila do kraja radnog vremena. A nije ni on njoj. Kad je stigla kući nazvala je prijateljicu i saopštila joj da bi išla s njima u provod. Sutra je bila subota, pa će se odmoriti u nedjelju i barem malo distancirati od njega. Usput je i prijateljicu propitivala o gospođi. Pričalo se da ima nekog budžovana, ali nisu živjeli zajedno. Naravno, prijateljici nije rekla istinu, nego da je bila u društvu sa tom gospođom ali se nije mogla sjetiti odakle je poznaje.

********* Kosta je slučajno čuo njenog oca kako nekome preko telefona govori "nemoj dolaziti danas popodne, Julijana ide uveče u grad, pa će ranije otići s posla"... Znači, precrtala ga je stvarno. Ide s društvom u grad. Trebalo bi da mu je lakše, ali iz nekog razloga je bilo obrnuto. Kao da mu se kamen navalio na stomak. "Samo mi je još falilo da se zaljubim u ludaču. Bolje ovako"...

POGLAVLJE 9. Izašla je uveče sa drugaricom i njenim rođakom. Lijepo su se zabavljali pričajući, iako se Julijana pitala gdje li je on sad. A bio je bliže nego što je mislila... Nije znao u koji lokal su otišli, pa je zvao kući. Njena majka mu je, ništa ne sumnjajući kad je rekao da je traži zbog posla, izdiktirala sve ko na saslušanju. I s kim je, i gdje je... - Ej zdravo šta ima? Malo sam zakasnio... imao sam posla - sjede za sto bez pitanja. - Izvini da nisi pogrešio sto? - Kako pogrešio? Julijana sjedi ovdje. - Da sjedi... - Pa ja sam njen momak. - Momak? Otkad? - Nismo još to dali u javnost... dogovorili smo se da dva, tri mjeseca probamo bez izlazaka u javnost. - A ti si? - Ja sam mislio da je slobodna, meni se sviđa. - I tebi? Je li i sa tobom u pregovorima kao i sa mnom? - Pregovorima? - Da, meni je ponudila ako hoću da joj budem momak, i u budućnosti ako se slažemo i ako promjenim prezime, da joj budem muž. - To ti je ponudila stvarno?

- Stvarno, pitaj je. I... naravno, moram da je slušam i da sve bude po njenome. - I šta si rekao? - Pa odbio sam je, ali je toliko nasrtljiva, ajde reko' da probam...Jedino nije shvatila dok se viđa sa mnom, ne može sa drugima, ali sad ćemo to razjasniti. - Možda je još s nekim u pregovorima? - Ona to ponudi ko na konkursu, četvorici, petorici, pa kako prođe. Do sad su svi izvisili. - A meni se baš sviđa. Ništa, da ti ja ne kvarim šemu... - Ma sjedi, sjedi, popi piće, nije problem... - Odakle ti tu? Ko te zvao? Šta vas dvojica toliko razgovarate - iznenadi ih ona iza leđa. - Evo vodimo muške razgovore - Kosta se mirno okrene prema njoj gledajući je u oči. - Muški razgovori se vode oko žena... - Muški razgovori se vode oko žena, fudbala, vremena, posla... - ispravi je on. - Šta ti je rekao? - nije se dala zavarati. - Da si mu ponudila "mjesto" momka. - Jesam, ranije, da probamo. Nismo došli do toga da mi bude momak, dobio je otkaz. - Pa on reče... - Pusti njega šta priča, dobio je otkaz.

- Pa ti mene majstore lažeš... - Vidjećeš uskoro ko te laže, ja ili ona, posvađali smo se, pa bi odmah po svome. Kod mene ne može tako. Probni period još nije završio, ni njoj ni meni. - Posvađali smo se jer ti čačkaš oluke po opštini! - ljutito je pošizila. - Oluke? - čudio se momak gledajući čas jedno, čas drugo. - Jeste, gospodin ne bi da izgubi dodatnu zaradu sa strane, izgleda da je jako profitabilno odštopavati oluke! - Julka... - opomenuo je mirno. Samo joj izgovorivši ime upozorio je da se ne usudi spomenuti pravnicu pred ovim momkom. Da se ne pročuje i da se žena ne blati ni kriva ni dužna. Imala je pravo da se viđa s kim hoće i da radi kako hoće, dok nikoga ne ugrožava. Shvatila je i ona da ne bi bilo fer da ženi pravi problem svojom indiskretnošću. Više je ljutilo što joj se žena svidjela, voljela bi da i ona bude onako dotjerana, smirena i samouvjerena u četrdesetoj kao ona. To što joj je nekoliko puta godišnje trebalo nježnosti nije bio nikakav grijeh. - Dobro, jeste li vi zajedno ili niste? - Jesmo! - klimne on. - Nismo! - odmahne ona ljutito. - Jeste li ili niste? - Jesmo! Nismo! - u isti glas su odgovorili. - Šta se dešava? - prišla im je predsjednikova kći gledajući ih upitno. - Ovaj tvrdi da joj je momak...

- Ma to je radnik sa građare, kakav momak! - opere ga ljepotica. Bila je u kolima kad su onomad došle po Julijanu u firmu. - Slušaj ribo... do sada sam mislio da si zgodna, al' ne valja kad progovoriš. Da bi i dalje bila zgodna, moraš ćutati. - Kosta! - I ti se sa svakim družiš - prijateljica prekorno pogleda Julijanu. - Idi kući! - Ako ćeš me odvesti... - Odvezi ga, dosadan je - upadne joj prijateljica. - Dobro, vratiću se... "Kako da nećeš" pomislio je u sebi zadovoljno. - Vozi do ambara. - Da ne bi! Šta ćeš, spavati u ambaru? Ujutro radiš. - Neću spavati, nego da razgovaramo. - Nemamo o čemu! Kako si se samo usudio da dođeš večeras. Kako si me našao? - Zvao sam ti majku. - Majku?! - Pa i ti si moju zvala kad si me tražila. Skreni ovdje - pokazao je rukom na put za salaš. Spavaću kod tetke, treba da joj pomognem nešto sutra. Vozila je dvjestotinjak metara do šumice u kojoj je bilo nekoliko kuća, jedna novija, druge starije. Stali su ispred starije visoke kuće, sa lijepim ukrasima na fasadi. Izgleda da se obnavljala.

- Dođi ovamo - povuče je za ruku kroz velika vrata. Našli su se u prostranom predsoblju. Obnavljam tetki ovu staru kuću, više je voli nego novu. Nije se bunila kad je poveo. Bilo joj je drago što se ovoliko osokolio i potrudio da je nađe. Iako nije imala još namjeru da popusti. - Dovezla sam te i sad moram da idem. Napravio si mi scenu. Još jednom ti ponavljam, ne ponašaš se kako treba, i neću da imam ništa s tobom. - E sad je dosta Julka! Nisam ja Radio Šabac da ispunjavam želje! Ovako ćemo: ili si mi djevojka, i ideš sa mnom u krevet, ili je priča završena i ja dajem otkaz. Neću da se svaki dan gledamo. Jedino se slažem da ne moraju svi odmah znati za nas. - A je li?! Tako bi ti! E znaće! - ne uspije da se uzdrži čuvši šta govori. Ako hoćeš u krevet onda će znati. I to prva pravnica! A onda i sve ostale! - zajapurila se sva. Javiću im da su ti svi termini popunjeni! I to preko radija ću platiti da se mjesec dana svaki dan vrti oglas! - pjenila se odajući ljutito po sobi. Šta bi mogla napisati... - stavila je prst na usta "duboko" razmišljajući. Hmm... možda... "Hitna obavijest za sve dame u selu! Majstor Kosta više nije u mogućnosti da im odštopava oluke ni da pruža druge usluge, pa se dotične mole da na vrijeme nađu zamjenu!" - Eto tako! Baš ću tako napisati! Htio bi i u moj i u njihov krevet da nas imaš na "stanju" i upoređuješ... Osmjehnuo se mirno na ovo. - Od pravnice možeš barem da naučiš kako da se elegantno obučeš. Izdrečila se ne vjerujući šta čuje.

- Koja je razlika između mene i tebe? Zašto si ti mogla da spavaš sa šestoricom a ja ne smijem ni spomenuti bivše djevojke? - Ko? Ja? Nije istina! Ma daću ja tebi... - ljutito zamahnu rukom i sa komode iza njenih leđa dovati neku zidarsku spravu od drveta. Zavijari je iz sve snage na njega. - Julijana... - nije se nimalo uzrujao, samo mirno pomjeri glavu udesno i alatka zvekne o zid. Pošto je promašila cilj, on se pobjednički nasmješi i još je više razljuti. - Samo neka ti priđe! Raščupaću je nasred ulice! - Ti si sama rekla da si imala šest momaka... - Ali nisam spavala sa svima idiote! Ne mogu da dođem do dva mjeseca zabavljanja a kamoli do kreveta! - Aaa... tako. Sad je meni jasno zašto su te ostavili. - Nisu oni mene nego ja njih! I nije zato! - Nije važno ko je koga, dok god nekoga ne pustiš u krevet veze će ti propadati. - Pazi molim te, javio se "ekspert za veze". Na kursu kod pravnice na brzinu dobio stručnu obuku! Ajde ne seri! - Sad mi je stvar malo jasnija... - nije se obazirao na njenu ljutnju. Radiš po cijeli dan, i još stanuješ s roditeljima. Nemaš ni gdje da ih vodiš. Pošto u firmi imate noćnog čuvara, ne možeš u firmu, u hotelu će te neko vidjeti, za ambare nisi, auto je tijesno, a kući spavaš sa medicama iz djetinjstva... - Nije to zato! Imali su oni mnogo ideja gdje bi mogli ići... Ne vozaju oni traktor ko ti po cijeli dan, pa im se spava u devet uveče... - uzvratila mu je.

- Al' nijedan se nije sjetio ambara... A tebi se ambar baš svidio... - opet ju je podbo. - Uh, šta si se umislio! Da te nisam pritisla tamo ne bi se toga sjetio do sudnjeg dana! - namrštila je simpatični nosić. Ja koga odvedem u krevet neću skrivati od roditelja, vodiću ga u kuću. - Odmah ćeš im reći? - ovo ga iznenadi. - Nego? Naravno da ću im reći! Da se vaćarim okolo pa da čuju od drugih? Prvo ću im reći da sam u vezi s "tim i tim" i onda prirodno dolazi ostalo. - "Tim i tim"? - Kako se ponašaš... izgleda da ti nećeš biti "taj i taj". - Rekla si da si zadovoljna sa mnom kad si me nagovarala da pristanem... - Ne prenemaži se! Kako mudrac sad vrda... Čas ladno, čas toplo. Što to mrzim! Reci iskreno šta imaš! - Nije sve za priču... - E pa ja ne znam nego tako! Ne podnosim prenemaganja. Čas te nije briga za mene, čas bi mi išao pred roditelje. - Niko nije spominjao roditelje. - Imam ih ja, a imaš i ti... majku i braću. Treba da znaju šta se dešava. - Julka, volim tvoju iskrenost, ali se neke stvari moraju... - Kako da ne voliš! - prekinula ga je. Smatraš me otkačenom samo zato što sam iskrena. A vi "diskretni" muljatori ste vrh kulture! - Diskrecija je u ljubavnom životu vrlo važna.

- Auuu! Pazi ti tvog "diskretnog muljatorskog ljubavnog života"! podsmjehnu mu se. Čekaj, čekaj... da te nešto pitam... Imaš li ti još koju "aktivnu", da joj otpušavaš oluke i sve drugo? - odjednom joj dođe u pamet da možda pravnica nije jedina mušterija "diskretnom" seoskom majstoru. Ako si samo s pravnicom u takvoj šemi, ona ti je praktično djevojka... - Imam neke bake kojima pomažem oko održavanja kuće, ali me još nisu zvale da idemo u krevet... - osmjehnuo se. Hodao sam sa nekoliko djevojaka, ali nisam "majstorisao" kod njih. I to je sve. - Nisi odgovorio. Koliko dugo to traje s pravnicom? - S pravnicom je takva šema unaprijed "dogovorena", jer ona ima nekog ozbiljnijeg ali je on često odsutan. Oni su u slobodnoj vezi. - Pa vi ste izmješani ko pasija crijeva! - zinula je od čuda. - Joj Julka - nasmijao se napokon. Baš znaš opisati situaciju! - Pa znaš šta? Mogla bi ja čak i profitirati od tvojih veza... ako te uzmem za muža sve tvoje "ženske mušterije" preuzima moja firma... Eto, nije svako zlo za zlo. Jedino da ne dođem u napast da im odem u posjetu bagerom! - Ubjedljivo si najpametnija i nasposobnija žena s kojom sam imao posla. I... najluđa - počeo je da se smije i vrti glavom ne vjerujući šta mu se dešava. Ona ga je gledala namrgođeno samo napućivši usne. Zaćutali su oboje. On kao da je oklijevao nešto reći... - Hoćemo li se sada pomiriti? Nakon ovako dobre svađe - upita sa smješkom pomalo nestašno pomalo ozbiljno.

- Ne pada mi napamet! - sjela je u kola i otišla. Ali joj se malo po malo, vratio osmjeh na lice. "Kosta, Kosta... dobro igraš mora se priznati..." zadovoljno je razmišljala analizirajući proteklo veče. Branio je svoj stav, ali nije ništa skrivao ni muljao. To joj se jako dopadalo. Bolje da je iskren nego da joj radi iza leđa. Moraće da ga malo stavi na led. Mogla bi otići dva, tri dana do drugarice u grad. Malo da šopinguju i da razmisli trezveno o svemu. Nije očekivala da, naoko mirni seoski momak, ima ovako "uredan i razrađen" ljubavni život. Kako li je samo uspio sve ovo da drži pod kontrolom, čudila se.

POGLAVLJE 10. Pošto je ovo ludilo između njih "uzelo maha", odlučio je da ne razmišlja, nego da ide kud ga srce vodi, pa dokle stignu. Sumnjao je da će neslavno završiti, ali morao je priznati da se ni sa jednom nije "napričao" i proveo kao s njom. Priznao je i to da mu je život postao uređeniji i lakši od kad se zaposlio na Građari. Bila je mnogo hrabrija i optimističnija od njega. Kad je sve to skontao, odlučio je da mora nešto preduzeti kako bi se njihova "veza na probi" nastavila. Nije htio da je zove telefonom, jedino rješenje je bilo da je negdje iznenadi. Uzeo je od druga kola i uputio se tridesetak kilometara do njene kuće. Kružio je dva puta uličicama oko bloka gdje je njena kuća bila smještena. Snimio je situaciju i parkirao malo dalje, da ne upada u oči. Imala je jako lijepu kuću na dva sprata, ne preveliku, građenu u obliku slova L, opasanu visokom ogradom. Pronašao je najbolju poziciju, zatrčao se i uspio zakačiti za ukrasni stupić na vrhu ograde. Čim je prišao kući, čuo je nju kako priča na telefon negdje na spratu. Uzverao se malo uz oluk, malo uz kameni stub velike terase na prvom spratu. Pokucao je na balkonska vrata vidjevši je kako hoda po sobi. Sređivala se za izlazak. Okrenula se i zastala zbunjeno. - Popeo si se preko balkona? - nije mogla da vjeruje gledajući ga. Koja je muka tebe natjerala na to da mi je znati...

- Šta izvodiš? - upita je namrgođeno. - Ja? Ja izvodim? - čudila se. Popeo si se uz oluk... pa daa! - lupila se po čelu. Ti si majstor za oluke! Nikako da se maneš toga. Kod tebe veze sa ženama idu u kombinaciji sa olucima! Još nisam imala prilike vidjeti takav slučaj. Znam za jednog koji se nije htio odreći svoje prasice Mice i odseliti u stan, pa ga je cura ostavila. Dosada si ih čačkao i otpušavao, a sada si završio i viši kurs pa se vereš po njima ko majmun! - Julka... - upozoravajuće je odmjeri. - A šta po tebi ja to izvodim? Zar ti nije bolje pitati samog sebe šta ti izvodiš? - Hoću da se razjasnimo... - A šta to tebi nije jasno? Ajde kad si se već ovako uzverao da čujemo šta ti hoćeš od mene? Možemo li ikako dobiti konkretan odgovor na to pitanje. Ne brini, nije ti posao ugrožen, to što sam zainteresovana ne mješam sa poslom. Ali hoću da čujem, nema više vrdanja. - Ne ženi mi se. - Baš mi je jako žao... ali se meni udaje - nije nimalo popuštala. - Dobro, recimo da nisi loša…šta dalje… da te oženim? - Aaa... ne može to tako odmah, prvo da vidim kako ćeš izdržati pritisak. Moram da ti upoznam vrline i mane. I da saznam u čemu je tvoj problem sa mnom. Možda ti se ne sviđa moje oblijetanje oko tebe? Ili se bojiš da ćeš se "udati", ili ćeš patiti za seoskim olucima koje si čačkao... ili nešto deseto. Dok ne vidim kako ćeš to sve savladati ne bi se ni udala za tebe. Procijenila sam da bi ti te testove mogao da položiš, da budem iskrena. Do sada si najzreliji kandidat za prizetka.

Opet ga je je zatekla sa svojom nenormalnom iskrenošću. Nije znao šta bi rekao.Umjesto odgovora privuče je k sebi i poljubi. I to pravo poljubi, baš onako ko da je voli. Bila je neobična ali ga je svaki dan sve više privlačila, nije se mogao oduprijeti "petljanju" s njom. Julka se skoro istopila od tih poljubaca. Naslonila se rukama na njegova prsa dok je držao ruke na njenom licu i ljubio je povremeno zastajući s poljupcima da bi je pogledao u vedre oči. Nije krila koliko želi da nastavi. Oduševila je njegova preduzimljivost. Jednoga dana pričaće djeci kako im se otac uzverao uz oluke... ups! Uz balkon. Taj trenutak je shvatila koliko je željela da ga osvoji. Izazivala ga je nudeći usne. Ljubio je muški, odlučno, kao ženu koja mu je važna i s kojom nije samo radi seksa. - Tvrdiš pazar? - pitala je između poljubaca. - Julka...- kobajagi se bunio i predomišljao - ne znam šta da radim s tobom. - Ma ja znam... a znaš i ti. Prvo poljupci, onako ljubavni... pa ćemo vidjeti dalje. - Jesi li ti to zaslužila, pitanje je. - Jesam ili nisam, ti me ljubi, pa ćemo dalje vidjeti. Ajde što si tako tvrdoglav... - ljubila ga je sitnim poljupcima po bradi, skoro skakućući oko njega. Podigao je glavu visoko izgleda zadovoljan načinom umoljavanja s njene strane. Ruke su joj bile na njegovom struku. - Julka, ne podnosim ljubomorne scene. Oću da se maneš tih svojih ispada. Obećavaš li da to nećeš ponoviti?

- Trudiću se, šta znam, svako greši... - Julka, konkretnije... - Ne mogu konkretnije ako nećeš opet da poludim! I ovo što sam se pokajala je previše. Normalno da neću ljubomorisati ako mi ne daš razloga. Šta očekuješ da uradim kad se neka nasloni na tebe i pipka te?priljubi se uz njega cijelim tijelom. Osjetila je reakciju koja je bila znak da će vjerovatno uskoro popustiti. - A obećavaš li ti... da ćeš biti samo moj? Nećeš trčati po selu... i pružati usluge? - Rekao sam da ne varam kad sam u vezi. - Rekao jesi, ali ti sa pravnicom nisi u vezi. Ti si njen majstor za oluke, pa "slučajno" tresneš s oluka u njenu spavaću sobu! - opet su joj nervi popuštali od takvih slika pred očima. - Julka, rekao sam dosta toga! Samo što je to izgovorio, zagrli je oko struka i povuče prema krevetu. Nije se opirala. Gurne nju da legne, pa se baci na krevet pored nje. - Hihihi - smijala se tiho. Pazi, imam goste, pokvarićeš mi frizuru i haljinu. - Dok oni pregledaju šest metara tvoje haljine... Gledali su se nekoliko sekundi u oči, ona nasmješena, začudo i on se smješio. Rasprava je bila gotova... Zagrlila ga je oko vrata i privukla bliže k sebi. Stavio joj je ruke na struk pa ih pomjerao "pržeći" je rukama po leđima i na kraju je čvrsto privukavši uz sebe. Čula mu je uzdah. I razumjela da je kapitulirao.

Od sada je mogla i ona da diše slobodnije, jer je procjenila da su praktično od tog trenutka u pravoj vezi. Pregovori su završeni. Došlo je vrijeme da pokažu svoju ljubav. I drugu fazu je uspješno odradila... Napipao je na leđima cibzar i lagano ga povukao prema dolje. Nije se bunila, milovala ga je po licu i bradi zadovoljno udišući miris njegove kože. Šta se to desi kad se ljudi vole? Kad jedno i drugo istovremeno predaju dio duše i dio srca drugom biću... uzdisala je Julka razmišljajući i uživajući. Kostu je čekala. Bila je sigurna u to. Nasmiješio se gledajući u nju, kad god bi zastao da provjeri kako reaguje dočekale bi ga vedre oči koje poručuju "nastavi, nastavi". Povukla ga je opet k sebi, sve se lijepeći za njega. - Julka... polako, ne možemo sad... - Uzeću šta možemo - poljubila ga je u vrat. Začuli su zvuk otvaranja kapije. - Julka gdje si više, evo ih! - majka je zvala. - Moram da idem dolaze gosti - uzdahnula je razočarano. Izađi kroz prozor. - Kroz prozor? - Šta ću ti ja, došao si nenajavljeno a sad je puna kuća gostiju. Možeš ili da izađeš ispred svih, ili da odeš kroz prozor. Budi srećan što je alarm isključen i što su Bundevica i Kifla zatvoreni. - Bundevica i Kifla?

- Dva medena rotvajlera! - smijala se slatko. Inače bi nastradalo to tvoje čvrsto dupence - lupila ga je po dupetu. Tu ti je blizu mala kapija, vrata u dijelu ograde koja je ozidana ciglom. Krenuo je prema terasi. Ona ga povuče za ruku smješkajući se. - Da nisi nešto zaboravio? Osmjehne se na ovo vrteći glavom. Stvarno je bila opasna mudrica. Uzme je u naručje i nagne, držeći joj ruku pod leđima. Gledali su se u oči. Onda je poljubi ko Ret Batler Skarlet O'Haru. - Pa pa - mahala mu je slatko. Dođi opet, sad znaš put. Samo nemoj da bi se verao uz oluke! Uzveri se uz šta oćeš drugo, ali se ne približavaj olucima, ako nećeš da te otresem sa sedam metara visine! Srećna i lepšava, sve vrckajući i poskakujući sišla je u prizemlje na viđenje sa novim kandidatom... Nije imala pojma o čemu pričaju samo se smješkala sanjareći o jednom čvrstom preplanulom paoru... Kosta je vidio metalna vrata u ogradi, spustio se niz terasu i mirno izašao na kapiju skrivajući se iza drveća. Nije odmakao nekoliko metara kad začuje glas... - Spajdermene, Spajdermene! Okrene se, i iza jedne lipe preko puta ugleda nekog klinca. - Šta je mali? On mu pokaže rukom da dođe. Kosta uzdahne, ali shvati da je mali Julkin komšija pa ga je interesovalo šta hoće.

- Šta je bilo? - upita ga strogo. - Hoćeš fotku kao uspomenu na svoju večerašnju avanturu? - Kakvu fotku? - Tebe kako se vereš preko Julkine kapije. Opasna Julka! Jedan sjedi za stolom, a ti u sobi operišeš! - bezobrazno se smijuljio. Imao je možda dvanaest - trinaest godina. - Ko sjedi za stolom? - nije mu bilo jasno. - Pa jedan kandidat! - mali se čudio što on to ne zna. Eno ih dolje u dvorištu razgledaju Julkino bogatstvo. A on neki bogati, zalizani... Nije imao pojma da dolje ima neki momak. - Hoćeš li fotku ili ne? Ako nećeš da dama bude u nevolji... - značajno mu je "zaprijetio". - Ova "dama" sigurno neće! Toliko je iskrena da joj ne možeš ništa smijao se slatko pubertetlijinom bezobrazluku. Ali ti možeš završiti u nevolji. Daj da vidim - mali mu pruži list papira sa ištampanom fotografijom. - Time se baviš! Sram te bilo! - zvizne ga po glavi blago. Koliko tražiš za fotku? - 20 evra. - Daću ti ja dvadeset evra! - opet ga raspali. Skoro je crkao od smijeha. Evo ti petsto dinara i hoću sve što si uslikao da mi pošalješ na telefon. Klinjo iznenađen uspjehom klimne zadovoljno glavom. Izvadi telefon, ukuca Kostin broj i prebaci slike. - Ako hoćeš više, traži od nje.

- Ma ne da stipsa! Prošli put mi skoro skinula skalp. - Jesi li još kojeg kandidata snimio? - Ma sve neki kilavi dolaze sa mečkama... nijednom nije palo na pamet da se uzvere preko ograde, ma ni da viri barem. Još povedu tatice kad idu mjerkati Julku. - Dobro, bićemo u kontaktu ako budeš imao još materijala za mene... - Ej, Kosta navijam za tebe! - doviknuo mu je kad je Kosta već odmakao niz put.

********* Večeras je bio srećan. Odavno to nije bio, ali večeras se sve namjestilo da bude tako. Skoro je zaboravio taj osjećaj kad ti je sve potaman i budućnost ti se čini svijetla i obećavajuća. A možda je ipak bilo vjerovatnije da ga je zahvatilo Julkino zarazno raspoloženje nego da je sve odjednom postalo mnogo ljepše i bolje...

********* Ujutro je dobila sliku njega kako se vere preko balkona i zahtjev za 20 evra. Zakolutala je očima. Znala je ko šalje. Komšijin sin, pubertetlija, koji je pokušao da iz potkrovlja uslika njihovo dvorište i bazen kad bi se kupala sa drugaricama. Jednom mu je otišla u kupaćem kostimu, i zaprijetila da će ga smjestiti u buksu napravi li to još jednom.

POGLAVLJE 11. - Kuda idemo? - vrpoljila se na sjedalu. Nije bio u prvoj smjeni, pa je zvao na posao da izađe. - Strpi se, vidjećeš. Onaj balavac od tvog komšije je sad moj špijun, javljaće mi sve šta radiš. - Dao si mu 20 evra? - iznenađeno je digla obrve. - Dao sam mu 500 dinara. Tako znam da će te držati na oku. - Hihihi - smijala se svojim zaraznim smijehom, nježno ga lupivši rukom po ramenu. Opasan si - pohvalila ga je, zadovoljna kako je sredio klinca. - Može kao nagrada jedna partija seksa? - Ne sjećam se kad si to zaslužio... - Samo što te trpim i slušam tvoje gluposti... - Kosta! - Jesam li ti rekao da mi se sviđaš, šta još hoćeš! - Neću da mi kažeš "pa onako, sviđaš mi se", ili "pa nisi loša", ili "ajde kad nema ništa bolje, mo'š i ti da prođeš", nego hoću da poludiš za mnom! Kao na filmu. Da me voliš do ludila... - pričala je zaneseno svoje želje ne obraćajući pažnju što je on iskolačio oči. - Samo mi još to fali! Lud sam ja već dovoljno što se uopšte petljam s tobom, totalno si van vremena. - A pravnica je baš kako treba?! - namrštila se ljutito.

- Ne možete se uporediti... - Pa ne upoređuj nas više bitango jedna! - Julka... - opomenuo je. Jesmo li rekli da nema ovakvih priča. - Ma nosi se! - odmakla se ljutito od njega. Nastala je tišina, oboje su ćutali dok nisu stigli na salaš.

********* A tamo je imala šta da vidi. Zbunjeno je gledala veliku svinju. - Imaš i ti prasicu Micu? - U pravu si, prasica jeste, Mica nije, nego Kasandra. Drugova je. - Djevojka? - Bezobraznice, nije mu djevojka, otišao je sedam dana s djevojkom u Mađarsku pa je ja hranim. - E pa tvoja barem ima dostojno ime! - Nije moja, nisam joj ga ja dao. - Pa kako se ti uopšte snalaziš od tolikih žena sad se pitam? Imaš pravnicu, mene, Kasandru, ima li još koja da je "obrađuješ"? Moj Kosta, dobro ti stižeš išta uraditi. Ispravno sam ja procijenila na početku da si baš izdržljiv - uzdahnula je namršteno. - Sad je Kasandra tvoja. - Moja? Šta ću ja s njom? - Treba mi pomoć. Kad sam zauzet da je hraniš i brineš se o njoj. Kako ćeš sutra o djeci?

- Imam majku! - Ma nemoj! A djeca? Njima ne treba majka nego ćeš ih kao igračke dati djedu i babi? Kako sam ja na testu za prizetka, tako si i ti na testu za ženu, majku i domaćicu. - I sad, da bi ti dokazala da ću se brinuti od djeci, moram da spavam sa Kasandrom? - Šta bi ona na tvojoj hacijendi? Ovdje je njoj dobro, treba je samo redovno hraniti. Ako ne mogu naći nekog drugog, moraćeš ti uskočiti. - Hacijenda, Kasandra... pa ti voliš španske sapunice! - Kako da ne! Ne propuštam ni jednu epizodu. Nije mi dosta "sapunice" s tobom pa mi fale španske. ********* Otišla je u banku, sredila papire, na brzinu obavila kupovinu i taman da popije kafu u kafiću, stiže joj poruka. "Jesi li obišla Kasandru?" - Juuu! Prasica! - lupi se po čelu. Potpuno je zaboravila na nju. "Naravno da jesam" kuckala je trčeći prema kolima. Trebalo joj je dvadesetak minuta vožnje do salaša. Istresla je u korito što joj je pripremio. - Moja Kasandra šta ti meni radiš... - uzdisala je gledajući svinju koja je slatko jela. Da je ne bi ispitivao, otišla je kući i ručala. Sačekala je da mu smjena završi pa se vratila u firmu. Uveče je dobila poruku...

"Javio mi komšija da je neka žešća riba sa velikim autom u podne prošla na salaš. Jesam li ja tebi rekao da joj trebaš u deset dati jesti? Dođi po mene oko osam, ili kad završiš posao, da me odvezeš do tetke." Nije znala da su se Kosta i ovaj komšija slatko smijali njenoj poslušnosti. Ovaj je tvrdio kako nema šanse da mu ona dođe hraniti prasicu. Ipak je Kosta dobio opkladu. Stigla je, doduše sa zakašnjenjem. Nije znala da je komšija već nahranio Kasandru.

********* Izašla je ranije s posla, otišla kući, pokupila iz frižidera hrane, i spakovala da tamo večeraju ako bude prilike. Ili da barem on ima šta jesti. Majku je obavijestila da će možda večeras "spavati kod drugarice" (obavijestila je i drugaricu da joj treba pokriće). - I kako nam miljenica? - upita ironično kad su krenuli prema tetkinoj kući. - Dobra je. Treba za koji dan da se oprasi. Postaćeš kuma. - Jedno presence ću nazvati po tebi... - Samo probaj. Tetka je kod ćerke, ja ću ova tri dana, pošto radim popodne, nastaviti sređivati staru kuću. Ti ćeš paziti na Kasandru. - Kosta... - nije joj bilo pravo. Imala je ona svojih poslova a ne da se bakće sa prasicom. - Ništa Kosta! Organizuj se kako znaš. Julijana je mudro oćutala, ali nije imala namjeru da se stresira oko prasice i da joj ona remeti posao. Naći će nekoga da vodi brigu o Kasandri.

Izvadila je paket koji je ponijela. - Šta je to? - Ponijela sam večeru. Nisam znala je li ti tetka tu. Možemo zajedno večerati... Osmjehnuo se nestašno. Jako lijepo mu je stajalo. Uzvratila mu je osmjeh. Shvatila je da mu se svidjelo. - Zaslužila si poljubac. - Stvarno? Samo se ti nadaj. Ko ti je dozvolio da me ljubiš? - Onda ću morati da to uradim bez dozvole... - povuče je k sebi i poljubi. Osmjehnula se ko zadovoljna djevojčica. Štipnuo ju je za obraz. Gurnula ga je šaljivo i naslonila se na njega. I skoro ga srušila. Uhvatio je za ruku kojom ga je gurnula. - Kud ćeš Julka! Imaš sto kila, skoro si me oborila - zafrkavao je ljubeći je. Ona ga je i dalje izazivački gurkala. - Ne moraš da ideš? - pitao je prepredeno, već sumnjajući da je naumila ostati s njim. - Pa možda i ne moram... - mudrovala je, milujući ga po kosi i vratu. Sad je bio sigurna kakav je plan za danas... - Pa onda Julka da mi počnemo sa lekcijama. Da vidimo šta znaš i šta te treba naučiti... - ljubio je sitnim poljupcima po vratu nježno. - Uuu profesore... - podbadala ga je. Kao da je nešto osjetio zastade s poljupcima i pažljivo je pogleda. Spustila je pogled da ne vidi radost koju je osjetila u njegovom zagrljaju.

"Stvarno mi savršeno odgovara, pitanje hoće li ikad biti svjesan koliko smo jedno za drugo..." - Ajde Kosta, šta si stao? Opet se prenemažeš ko tražena udavača zadirkivala ga je dok je lagano petljao oko mašne na struku. Na njeno zafrkavanje napući usne i namršti se malo. Zaslužila je lekciju... - Gladan sam. Nije mi sad do toga. Gdje je ta večera? - mrtvo ladno upita namjerno je zafrkavajući. - Ti sad misliš o hrani? - nije mogla da vjeruje. - Pa gladan sam. Kad večeramo, odmorim se, onda bi mogli da se mazimo. - Baš tim redom?! - Nego kojim? Da sad završimo u krevetu, ja da te zadovoljim jedno tri puta, pa da ti fino zaspiš... a ti Kosta, ko te "šljivi" gladan i žedan prevrći se po krevetu. Utom svane i moram na posao. Ajde da je jedan dan, izdržao bi, a budeš li uvela takvu praksu svako malo, ima da crknem prije nego te oženim. Da sam barem bogat pa da imaš šta naslijediti... - Stvarno nisam sigurna da ti imaš 27 godina! Pričaš, računaš i ponašaš se ko da imaš 57 - gledala ga je u nevjerici. - Lako je tebi pričati kad te mamica, tatica, zaposleni i svi ostali tetoše ko da si kraljica. Ko će mene čuvati ako neću sam sebe. Oćeš li ti paziti na mene... - mudrovao je. - E pa dobro... da te ja ne bi ometala - odoh! - Jel' tako? - glumio je da se ljuti a u sebi se slatko smijao. Znao je da je dobrodušna i pravedna, i da će se truditi postići dogovor s njim.

- Pa šta drugo da radim?! - Pa da me malo "tetošiš", serviraš nam večeru, da lijepo pričamo uz nju, pa da nam otvoriš pivo, skuvaš kafu... da pitaš jesam li se umorio, šta planiram, kako je na njivi... - Majko moja! Ja tražila muškarca a ti si razmažena beba! - Dušo, svi muškarci vole da ih se mazi. Neka su jači pol. Je li tvoja majka fina i nježna prema tvome ocu i tebi? A da je neka gruba, bi li ti se to sviđalo? - Dobro, dobro... razumjela sam. Prvo večera - uzdahne i ode čeprkati po torbi. On se jedva suzdržao od glasnog smijanja. Nakon prasice, položila je i drugi test. Ispoštovala je svu "proceduru", večerali su pričajući i smijući se, raspremila je nakon toga nered sa stolića gdje su jeli, na malom rešou skuvala kafu, ne buneći se što kuva u limenom lončetu a ne u džezvi. - Kafu ćemo popiti u sobi, ja nosim pivo - obavjesti je tajanstveno. Šoljica je bila samo jedna, i to ona velika od tri deca. Slegne ramenima, piće iz jedne, nema veze. U sobi je bio starinski visoki krevet za osobu ipo, noćni ormarić i dvokrilni ormar. - Daj i meni malo - nasmiješio se povlačeći šoljicu sa kafom. Sjeo je naslonivši se na jastuk. Dođi k meni - skoro naredi potapšavši rukom krevet pored sebe. Posluša ga i pridruži mu se. Gledali su se u oči glava okrenutih jedno prema drugom. Bilo joj je fino tako ušuškanoj u njegovom zagrljaju.

- I kakav je dalje plan? - upita ona. - Mora li sve biti po planu? Možemo li piti kafu i uživati? - Dooobro penziću moj... - uzdahne i pomjeri se tako da mu je leđima bila oslonjena na grudi. On je pažljivo obgrli rukama, jer je držala šoljicu ispred sebe. Nekoliko minuta su tako zagrljeni ćutali, pijuckajući kafu. Bilo joj je neobično ovo mirovanje. Ponekad bi je samo dodirnuo po kosi. Julijana se počela opuštati i skoro tonuti u san. Glava joj je klonula na njegovo rame. Bilo joj je nevjerovatno udobno u njegovom zagrljaju. Nikad do sada nije imala potrebu da je neko štiti, ni da se na nekoga oslanja. S njim je shvatila da je to jako dobro osjećanje. - A šta bi ti ako napravimo dijete? - odjednom se on javi. - Hmm? - začudi se pitanju već pospana. - Neće te biti blam? - Neće, to izgleda kao da smo popustili po pola. Ti si zbario šefovu ćerku ja “nisam našla ništa bolje od tebe” - mirno objasni već razrađen plan. - Ništa bolje? - Pa tako će pričati, moraš biti svjesan toga. Ako ti smeta, ne upuštaj se. Meni će reći da sam mogla boljeg, neke će zlurado reći da sam dobro i tebe navatala. Tebi će reći jadan ti naivan kako sam te uvatila, drugi će reći prodao se, treći da sam te smotala. To ti je jasno? Bitno je da to preboliš i vidiš šta je tebi važno. - Ti si jedna otkačena pametnica - nasmijao se. Izmakao se i spustio je na jastuk. Nadvio se nad nju podbočivši se na laktove. Upitno ga je gledala.

- Mislim da je vrijeme da te nagradim... - dodirne je po licu blago smješkajući se. - Hahaha... čime? Bapskim gaćama? Provodimo se ko dva penzionera nasmijala se onim svojim zaraznim smjehom. - Ne smij se tako, ne mogu se koncentrisati. - Oprosti... neću više... hahaha... - opet je krenula da se smije. Evo, evo, neću više... ajde nastavi baš si sladak. Hahaha... - Čemu brzanje? - i on se veselo smiješio. Prvo treba da utvrdimo važne detalje ako mislimo živjeti zajedno. - Priznajem da si me iznenadio, pa gorim od želje da čujem još tvojih dubokoumnih misli. - Dobro, možda je dosta priče za večeras... nešto mi se sad drugo radi... polako je kažiprstom prelazio od njenih grudi do stomaka. - Prvo da se riješimo ove zavjese... - otkopča dugme i povuče suknju sa elastičnom trakom oko struka. Barem se lako skida... i neće nam biti hladno možemo se pokriti s njom. - Ne pričaj toliko, ko da smo u rijalitiju, pa pričaš naglas za kameru. Ćuti i radi... - bockala ga je držeći ruke na njegovim ramenima. S uknja je pala na pod ali je ostala stajati kao da je od krutog materijala. - Hahaha... - smijali su se oboje na ovaj prizor. - Lijepe dugačke nožice - sagne se i spusti nekoliko poljubaca po njima milujući ih rukom. - E, sad druga problematična stvar... - podignu joj ruku držeći je u vazduhu - daj taj časovnik ovamo! - Ajde, kad te i on ometa u poslu skini ga... baš si osjetljiv na detalje... mirno je otkopčala časovnik predajući mu ga.

- Napokon ide prijatniji dio... - a to se odnosilo na njenu majicu. Taj dio je skoro sav obavio usnama, malo po malo, ruke mu završe na njenim kukovima namještajući ih je uz svoje. - Nećemo žuriti... - upozori ga. - Nemoj da se ustručavaš, istražuj i ti šta te zanima... Kad su se stvari "zalaufale", a on se malo oslobodio, radio je to kao zreo muškarac, a ne kao zbunjeni tinejdžer. Napolju se čuo cvrkut ptica jer su bili okruženi šumom, kroz prozor je dolazio prijatan svježi vazduh. Mirisi izvana su se mješali sa njegovim mirisom. Da, on je taj, osjećala je to. Neće se oni nikada rastati... Prepustila se ljubavi za koju je bila sigurna da je prava... ********* Ležala je glavom na njegovom ramenu. Polako je prebacio ruku iza njenih leđa obgrlivši je. - Dođi - prošaptao je nježno ljubeći je u kosu. Ispreplela je prste sa njegovim. - Je li ti udobno - zvučalo je kao da bi pitao je li ti bilo dobro. - Aha... savršeno. Kao da postojimo samo mi. Čuješ ptice? Kod nas to nema, super je. - Imaš nešto da mi kažeš? - upita oklijevajuće. - Ne bi sad da pričamo, samo me zagrli... - ležali su tako ne videći se u polumraku, ali je osjećala da je gleda. Sviđa mi se ova kuća, čudna je i pozitivna. - Zamisli i meni. Tetka mi je obećala ostaviti. - Stvarno?

- Ako ja uspijem da njoj obezbjedim smještaj. - Spavaj sada, dosta je kasno... - Tebi se spava? - Spava, navikla sam zbog posla da liježem ranije... - Julka... - Izgleda da se tebi ne spava... - uzdahnula je. - Ne mogu... ja bi još... - spusti glavu i počne da je ljubi po grudima. - Jao Kosta... zato ti čistiš seoske oluke... izdržljiv si ko konj... uzdahnula je pospano. - Samo ti miruj, razbudiću ja tebe... to je rezultat fine večere i tvoje pažnje... - zafrkavao je. Zaspali su zagrljeni. Privukao je rukom uz sebe prebacivši jednu nogu preko njenih. Pomjerio joj je pramenove kose i nježno je poljubio u obraz. "Uh... Julka, Julka... ti si čudo prirode. Ne znam šta me snađe" uzdisao je nikad ovako rasterećen i srećan kao večeras, dok je ona mirno spavala. ********* Probudio je rano ujutro. - Ajde uspavana ljepotice, vrijeme je za odlazak kući. Skuvao sam ti kafu. - Koliko je časova? Pet?! Ti nisi normalan, pusti me da spavam! - bunila se. - Ja moram na posao, nećeš valjda ostati sama ovdje... a i moraš me odvesti, neću stići na bus.

- Mmm... još malo... Morao je primjeniti druge metode buđenja. Milovao je i ljubio dobrih 10 minuta, spavala je ko klada. Dok mu nije pukao film pa je opali po dupetu da sve zazvoni. - Aa! Kosta! Dosta više, ostavi me da spavam! Inače, ako ustanem gotov si! - Kukuriku - zakukuriče joj na uvo. - Dosadan si! - gurala ga je rukom. Odsada, ti dolaziš kod mene pa idi onda u pet ujutro, ja ne mogu ovako - jedva je pričala skoro zatvorenih očiju se oblačeći. Pomagao joj je, smijao se, pridržavao je da ne padne i ljubio je dok se pokušala razbuditi. ********* Njena majka je ujutro, vidjevši je u sedam kako "kunja" za stolom, obavijestila oca. - Sumnjam da ima nekoga. Sigurno je provela veče s njim. - Ne možemo ništa tu, pričekaćemo da nam kaže. Ja ću pratiti šta se dešava. Julijana je pola sata prije toga dovezla njega pred firmu i produžila kući da se istušira i presvuče. Zbog njihovih sastanaka je zapustila posao pa je morala zapeti taj dan, iako joj se nije nimalo radilo. Nekoliko puta je pogledala s prozora da vidi gdje je. Jednom je i on opazio nju pa joj se osmjehnuo. Poslala mu je poljubac sa prozora. On je njoj mahnuo kad je krenuo kući nakon smjene. Toliko se ljudi vrzmalo po kancelariji i salonu da nije uspjela nikako ostati nasamo s njim.

********* Dogovorili su se da će se on to veče doći kod nje. Ali se morao "ušuljati". Idući s posla, pokupila ga je kod tetke i ostavila na 500 metara od njene kuće. Sjeo je u kafić dok mu ona ne javi da je situacija "čista"... Poslala mu je poruku da ga čeka u svojoj sobi i da se opet "uzvere", ali mu je ovaj put ostavila otključana mala vrata u ogradi pa nije morao da preskače. Samo što je ušao na kapiju i napravio tri koraka, čuo se neki šum. Gledali su se iznenađeno obojica... - Julka... Julka... - vrtio je glavom gledajući se oči u oči sa više zbunjenim nego ljutitim rotvajlerom. Skine brzo patiku i baci je. Vataj! naredi mu. Pas je otrčao, a on krene da se penje na balkon. Srećom, da pas nije bio agresivan, pa je uspio da se izvuče. Platiće mu ovo... Čim je promolio nos preko ograde, skoro udari u njenu glavu. - Julka! - Hihihi - slatko se smijala bezobraznica. Baš si sladak... niko živ se ne bi verao ovuda ni da se nadrogira, a ti mrtav ladan, ko da to radiš svaki dan... Gledala je odozgo kako njega ganja Bundevica. Pošto je bio skoro pitom i umiljat (umjesto da pokazuje zube on bi se izvalio ispred gosta da ga češka) nije mogla odoljeti nestašluku. - Ne znam koji je ovo put da ti kažem da stvarno nisi normalna! - Normalna sam, ali neobična macane. Što moram da ličim na druge? Uostalom ko da si ti sav svoj. Vidiš kud se pentraš. Stalno zbog "one stvari" visiš po krovovima i balkonima!

Vukla ga je za ramena, ljubeći ga sočno, dok se prebacivao preko ograde. Brzo ga ubaci u sobu i zatvori vrata. - Gdje smo ono stali... - Julka... - zavuče ruku u njenu kosu uhvativši je lagano rukom za vrat. - Julkino... - gledala ga je vedro čekajući nastavak. Ajde više... - osjetila je njegov dah na obrazu. - Znaš šta? Prošla me volja za seksom... - Štaa? U 27-oj? Pa šta će biti kasnije! - Ne znam, možda budeš od mene napravila impotentnog. - Nema kod mene takvih! Onda ćeš po cio dan raditi, pa budi impotentan. Ja ću se baviti djecom. Bitno da impotenciju stečenu sa mnom nećeš liječiti na ničijim olucima! - zarumenila se od ljutine. - Hahaha... - tresao se od smijeha. Palcem i kažiprstom obriše oči, suze su mu krenule. Ne znam šta da ti kažem, luda si ko struja, ali me neviđeno privlačiš. - Meni se čini da ni ti nisi najnormalniji... - polako se naslonila na njega stavljajući mu ruke na prsa. On je odjednom zgrabi oko struka vukući je k sebi. - Dosta priče Julka! - spusti usne i ne dozvoli joj slijedeća dva minuta da uzme vazduh, skoro se onesvjestila od poljupca. - E tako je bolje... da nastavimo - na košulji otkopča jedno dugme a onda potegnu ostatak. Dugmad popuca vrcajući okolo. - Skidaj se - naredi joj. - Neću... skidaj me ti...

- Dobro... Ako ja moram da skidam, ide suknja u froncle! - Baš me briga - vatreno mu odgovori. - Dobro onda... - okrene je ispred sebe da pronađe cibzar. Suknja skliznu na pod, on je prisloni uz sebe i odignu od poda. Spusti je mimo suknje. - Ju, junačino moja... - sočno ga poljubi dok je trgao ostatak odjeće s nje. Skine brzo i svoju, spreman za akciju... Odjednom se začuje kucanje na vratima. Jedva su toga bili svjesni. - Julka... - pokuca majka na vrata pokušavajući da ih otvori. Julka... zvala je. Brzinom munje ona ga gurne u kupatilo, zgrabi bademantil i navuče ga. - Evo me mama! U kupatilu sam, spremam se za kupanje... - Pa što si se zaključala? - Mama, ne gnjavi, slučajno sam... - Donijela sam ti kolača... - sumnjičavo je gledala po sobi. - Hvala, poješću ih, imam još posla, nisam završila... Majka napokon ode, ona otvori vrata kupatila pitajući se je li još tamo. Čim je ušla, on iskoči grleći je. - Majka ti je nešto sumnjičava... - Ma nije... često mi tako donese, nekad moram dokasno da sređujem papire. - Pa onda da nastavimo... - mazno ju je gledao gurajući joj bade mantil s ramena. Spusti poljupce na golo rame mrmljajući i uzdišući.

- Obavezno... - osmjehnula se veselo grleći ga. Podigne je u naručje i vrate se u sobu nastavljajući u krevetu ljubavnu igru... ********* Ujutro je njen otac začuđeno gledao u Bundevicu koja mu je pred noge donijela plijen u vidu sažvakane patike. - Bravo Bundevice! Gdje si ti to našla? Pas pogleda prema balkonu i počne lajati. - Hmm... jel' to neko došao kod Julke? Dva sata je sjedio ispred kompjutera koji je pokazivao snimke sa sigurnosnih kamera od prošle večeri. Kad na onoj sa male kapije uoči... Kostu! - Ma je li to on... - nagnuo se da bolje vidi, sve ne vjerujući. Ma jeste...

POGLAVLJE 12. Da ne bi trčao iz "noćne smjene" (gdje se bavio Julkom) odmah u jutarnju, promjenila mu je raspored. Taj dan je radio popodne, pa zato ujutro nije morao da žuri. Kad se probudila, on se već istuširao i razgledao po njenoj radnoj sobi koja je bila uz spavaću. - Mmm... protezala se otvorivši oči. Kostice, juhuu... gdje si? - zvala ga je. Šta radiš? Koliko je časova? Pojavio se na vratima... u njenoj suknji. - Hahahahahahaa... i ti meni pričaš da sam otkačena! - vrisnula je. - Htio sam da vidim koliko je teška i kako je nositi. Svaka ti čast, čudo jedno kako ne padneš na glavu deset puta dnevno... - Hahahaha... ne znam kad sam se ovako nasmijala. Sad si i ti mene iznenadio, da ne ispadne da samo ja tebe šokiram. Prišao je krevetu i koketno podigao rukom suknju do butine. - Kako mi stoji? Ajde da ti mene skineš, da vidiš kako je to kad ja tebe skidam... Bacala se po krevetu od smijeha. - Budi tiša! Oćeš da me tvoj otac vidi u suknji, pa da misli da ću mu biti "snajka"... - Dođi brzo... da te skinem - uspjela je jedva prozboriti pružajući ruke prema njemu. - Ja tražim "tvoju stvar" pod ovakvim zavjesama, sad ti nađi moju...

- Ne znam hoću li moći... mala je kad se skupi - veselo je bacila pokrivač sa sebe, spremna da se uhvati u koštac sa zadatkom. Prvo ga je povukla za suknju i srušila na krevet. - Tako! Prvi korak napravljen... sad da vidim šta je ispod... prvo ću da pipam, možda pronađem - zavukla mu je ruku pod suknju. Malo zastane gledajući ga kako leži podbacivši ruke ispod glave i čekajući nastavak. - Ostani tako...samo da nešto uradim... - Šta? - Moram u kupatilo... - ušla je u kupatilo, izašla kroz hodnik, pa u radnu sobu po telefon... - Kosta... Kostice... juhuuu... - zvala ga je izbacivši samo golu nogu kroz vrata. - Ajde brže, istopiću se od vrućine u ovom čudu... - Evo me, evo me... Tičica! Škljoc! Škljoc! - iskočila je okidajući telefonom. - Šta to radiš? - uspravio se. Jesi li luda? Daj to ovamo! Briši odmah ustao je i pokušao da joj priđe. Otrčala je bježeći od njega. Jurio je po sobi da je uhvati. - Hahaha... Kostice! Koja će ovo lijepa sličica biti! Da ovaj voajer preko puta nas ovo ima, ti bi mu morao plaćati idućih trideset godina.... - Julka, dođi ovamo i daj to - stao je i zadigao suknju držeći je ko one napuvane pantalone u doba Šekspira. Ona okinu i ovu.

- Samo tako manekenu moj paorski... drugi put ćeš ti mene fotkati... - Oću? - ovo ga zainteresova. - Aha... u hot pozi... - Ajde sada... - Ne možemo sada... skidaj to čudo i lati se posla - baci se na krevet zovući ga. - Ma možemo mi to obaviti i ovako... ti si gola, ja u tvojoj suknji... - Hahaha... - grlila ga je puštajući da je ljubi cijelu. - A koliko si se bunio na moje suknje... - uzdahnula je dok su se gledali dišući ubrzano... - Totalno sam pogrešio šefice... - složi se i krene u akciju... Ona se prva ustala i zauzela kupatilo, dok se on odmarao od "posla". - Istuširaj se, i prođi do garaže. Ja ću doći za dvadeset minuta pa krećemo. Odvešću te do salaša. - Ponesi mi nešto za jelo. Gladan sam...

********* Dok je radio stiže mu poruka od nje. Naravno, on u njenoj suknji. Svu ju je oblijepila poljupcima. Sad je definitivno bio siguran da ni on nije normalan. Čudio se sam sebi kako mu je ovakva glupost pala na pamet. Došao je na posao, i to sa osmjehom srećne budale, pitajući se kako će ga dočekati. Nije ni bio svjesan kakav mu je izraz lica. Ali su to drugi primjetili...

- Alo Kosta... dođi gore kad uvatiš priliku... - šapućući u telefon gledala ga je kroz prozor kancelarije. Malo kasnije je noseći dvije kutije u rukama, kao pokriće, ušao kod nje. - Šta je bilo? Imamo vremena za partiju seksa u skladištu? Slikam ja tebe? - Na tvoju žalost ništa od toga... hoću da unaprijedim Marka. A da ti ne pošiziš... - U šta ćeš ga, majke ti, unaprediti? U balerinu? - Daću mu kola da obilazi dobavljače. Ima jako izražen ukus, mogao bi da bude interijerista. - Pa ti nisi normalna! Kad ode neće se vraćati tri mjeseca! Još mu daj karticu i pare, pa smo mirni tri godine. Ići će od grada do grada, od djevojke do djevojke... Što meni nisi dala kola? - Ti imaš traktor... ne možeš s njim daleko da stigneš, tako da mi je to sigurnije. Dosta mi je što se vozaš s njim po selu. Hoću da budeš blizu, a ne da ideš od grada do grada - prišla mu je i preko kutija se nagnula da ga poljubi. Uzvratio je poljubac osmjehujući se. - Bolje si prema burazeru nego prema meni. Em se moram verati preko balkona, em mi ne daš kola - rekao je šaljivo. Izgleda da mu nije smetalo što ga želi blizu. - Dala bi ja tebi kola kad bi znala da ćeš ih prihvatiti, ali kakav si... procjenila sam da ne bi htio - iskreno mu je priznala. - Dobro si ga sredila. Veslaš ga ko profesionalac. Sluša te kao pudla. - Pa morala sam ga pripitomiti, hoćemo li biti familija... Kad se vidimo? pitala je.

- Znaš da ponekad trebam i spavati? Imam i drugih posala osim bakćanja s tobom. Iscrpljuješ me, ne mogu da radim i noću i danju 24 časa zadirkivao je. - Uuuu al' si se premorio "bakćući" se sa mnom! Nemoj da se ja pozabavim tobom! Pa ćeš dobiti svoje! Ko ti je kriv što bi na svaki oluk da stigneš. Pusti i druge da se ogrebu popravljajući po selu - zapjenila se ljutito. - E nećemo tako. Ako me hoćeš, uzmeš me s mojim rasporedom vremena a ne tvojim. Nisam pudlica. Imam posao, imam njivu, i ti si na trećem mjestu! - namjerno je provocirao. - Kako da nisam! - ljutito lupi nogom kad je on "otkanta" i ode za poslom. ********* Ljutnja ju je brzo prošla. Gledala je na kamerama gdje je. Brzo se spremila i ravno k njemu. Mahala mu je da stane, vukao je traktorom dugačke grede tovareći ih na prikolicu. - Šta je bilo? - nesvjesno se osmjehnuo vidjevši je. - Kako šta? Nećeš curi ponuditi da je provozaš... - veselo se smješkala. - Julka... - osmjehnuo se. Ne duriš se više? - Ma kakvi... prođe to mene, hihihi... Morao se slatko nasmijati s njom. Dok se okrenuo, ona je svoju suknju ugurala i vješto uskočila u traktor. - Idemo na piće, ovo vučeš mojoj drugarici. Sad ću te predstaviti. - Ovako u radnoj uniformi? Jesi opi... posebna! - čudio se, ali mu je bilo drago.

Ona se nagne blizu njegovog lica. Gledali su se, pa je poljubi prisno. Volio je tu njenu veselost i otkačenost. - Uh, uh, uh, koji poljupčić mili. Sva sam se naježila... -zadovoljno ga je milovala po licu. - Onda možemo stati negdje uz put na pauzu? - zadirkivao je. - Gdje? Treba nam aerodrom, jedino tamo možeš parkirati ovoliku građu... Uostalom, jesi li se žalio da te previše "trošim" i da ćeš "skapati" od obaveza... - Predomislio sam se... - Moj Kosta... brzo se ti predomisliš kad je neka stvar u pitanju. Sigurno si na skladištu ugledao oluke pa ti došlo milo... - uzdisala je zavrćući očima.. Smijao se cijelim putem na njene provale. - Moram ti priznati da me niko ne nasmije kao ti. - Stvarno? Najbolje te razveselim? - Aha. I najžešće me šokiraš. - Pa to nije loše! - gurnula ga je. Ili se smiješ, ili si u autu... Šta bi htio više! Kad su stigli na odredište, čekale su ih njene dvije drugarice. Izgleda da im je već rekla da dovodi momka. Počastili su ih, svi zajedno su fino pričali. Očekivao je veću euforiju i "zagledanje". Shvatio je da je Julijana gdje god se pojavi ona osoba koja "zna šta radi", sigurna u sebe i svoje odluke bilo na poslu, bilo u društvu. Ako je ona izabrala njega, to je bilo to.

Tek je ovim predstavljanjem uvidio koliko je zrela i čvrsta. Njima se nikad neće dogoditi da im se neko petlja u vezu. S njim je bila otkačena i vesela, ali sad su pred drugima bili ozbiljan par. Dvoje ujedinjenih prema cijelom svijetu. Ovo im je vjerovatno bio najozbiljniji ispit za opstanak veze. Srce mu je jače tuklo zbog ovog predstavljanja. Bilo mu je jako, jako drago što ga je predstavila drugaricama. ********* - Svaka ti čast... - rekao je kad su krenuli natrag. - Zbog čega? - Nisu me zagledale, čudile se... prihvatile su me kao da sam direktor banke. - Prihvatile su te kao da si moj princ. Oko toga nema rasprave. Ja sam realnija i hrabrija od svih. - Skromnost ti nije jača strana. - Skromnost često pređe u podcjenjivanje samog sebe... Ne valja kad digneš nos, ali ne valja ni kad te drugi gaze.

********* Čim je parkirao traktor, a ona otišla u kancelariju, njega je "presreo" odbor za doček. Neko je otkrio da su njih dvoje u šemi. Sumnjičavo su ga gledali. I njen otac s njima. - Šta je bilo? - namrštio se. - Ma vidi ti njega... još se beči na nas. Šta, "šta je bilo"?! Ženskarošu jedan! Čujemo da oćeš da smotaš našu Julku!

- Vašu? - Aha, naša, naša... a ti bi da bude tvoja sram te bilo nas i njenog oca... Naivnu i nevinu oćeš da je obrlatiš... - Za sva pitanja i sumnje, zovite Julku. Toliko imam da kažem - bilo mu je neugodno pred njenim ocem. - Baš si hrabar, oćeš da se sakriješ iza tri metra njene suknje - nisu se dali obeshrabriti. Na spominjanje njene suknje se trgao i uzdahnuo... "Kosta, Kosta... pući će bruka..." mislio je u sebi gledajući kolege. - Ajde, ajde nemoj da se stidiš, mi smo drugari. Ne smeta meni ako ti se Julka sviđa - javi se njen otac na njegovo iznenađenje. - Uopšte mi se ne dopada - odreže kratko i ode raditi ostavivši njih otvorenih usta. ********* - Tata... imam momka, hoću da vas upoznam - gledali su se preko stola. - Kosta? - Jeste, znaš već? - Mi smo ga juče pitali, rekao nam je da mu se uopšte ne sviđaš... - Šta?! - trepnula je sumnjajući da je otac zafrkava. - Tako nam je rekao... - Sad ću da ga dovučem za uši! - zgrabila je torbu i ključeve od kola pjeneći se. - Ma neće doći... - nije vidjela kako otac namiguje majci.

U kolima je bila crvena kao rak. Da kaže pred svima da ga ne zanima. Sram ga bilo. Dobiće svoje... Stigla je pred njegovu kuću. Radio je danas popodnevnu. Nije htjela da mu se najavi. - Evo šefike na kafu... - Marko je elegantno zabacivao kosu smješeći se. - Zdravo mlađi referente Pantiću... - šalila se. Došla sam po tebe. Jesi li razgovarao s majkom o predlogu? - Nisam maloljetan da mi treba odobrenje... - bunio se. - Ali si njen sin i ja želim njeno odobrenje... - Ajd upadaj... tvoje "momče za olukče" nije ovdje... - Bolje da nije... - promrmljala je sebi u bradu. Sačekala je buduću svekrvu koja nije znala da će to biti, pa je dobila njenu saglasnost da može Marka poslati na put. Obe su ga rešetale i sumnjičavo gledale, tražeći da im obeća sve i svašta... Julka ih je pozvala kod sebe na večeru kad Marko dobije auto, da bi se gospođa mogla uvjeriti kako se on s njim snalazi. Pogledala je zamišljeno Julijanu. I mirno pristala da dođe. Julka je osjetila da žena nešto zna ili sluti. Opet je podsjetila na Kostu. Već joj je nedostajao. Malo je živciralo što se toliko vezala za njega. Da joj se svidio od prvog trenutka to je bilo u redu, ali da baš postane toliko ovisna o njemu, nije joj bilo pravo. Mada je, gledajući početak njihove veze, on bio taj koji se više promjenio nego ona. "Kad je mogao on da popusti, mogu i ja" zaključi dubokoumno pravdajući svoju slabost prema Kosti.

********* Pošto je razmislila, zaključila je da je on u pravu što nije poklekao pred radnicima i priznao im vezu. I dalje je ljutilo što je rekao da ga ona ne interesuje. Ali je mudro odlučila da mu to ne pominje odmah, nego kad bude bolji trenutak. Pravila se zaposlena, samo se dopisivala s njim dva dana. Doduše minimum pedeset poruka dnevno, i to vrlo "vrelih". Čekala je strpljivo da on predloži sastanak. Drugi dan joj je poslao poruku "odmorio sam se, pa bi me trebalo maziti...". "Važi. Prije maženja doći ćeš sa majkom i bratom na večeru kod mene". "Šta će oni tamo? Prosimo te? Nisi me obavijestila..." "To je zbog Markovog posla, Jesu li ti rekli da sam bila kod vas?" "Nisu. Ili se ja ne sjećam..." Očito ga je ovo zbunilo. Osmjehnula se nestašno. "Daću ti ja Kostice...". Obavijestila je roditelje da će sutra imati goste na večeri i da je to Kostina porodica. Njeni roditelji su pitali je li to zvanično upoznavanje, odgovorila je da je to ovaj put poslovno - privatno druženje. ********* Kad su stigli, Kostina majka je otvorenih usta gledala Julkinu hacijendu. - Evo majko, odsada ćeš biti redovan gost, pošto se Julki sviđaju tvoji sinovi. Još samo da odluči za koga će se udati, za mene ili "Koščatog" (tako su ponekad zvali Kostu). Kosta ga pogleda tako da je odmah umukao. Odbio je da ona dođe kolima po njih, uzeo ih je od druga.

Spremio je sve potrebno za posjetu, majku častio s novim cipelama i jaknom, želeći iskreno da ispoštuju Julkine roditelje. Jako su mu se svidjeli. Dočekala ih je ona, sređena i našminkana, veselo im mašući dok su ulazili kroz kapiju. Majka mu je bila još pod utiskom Julkine raskošne kuće, pa je skoro pala u nesvijest kad je Kosta pozdravivši je, prišao Julki pravo je "zažvalivši". Izbečila je žena oči, tražeći pomoć od Marka koji je uživao u prizoru ne gledajući šta mu je s majkom. Utom su srećom izašli da dočekaju goste i njeni roditelji. Nakon desetak minuta, vidjevši koliko su jednostavni i prijatni svi su se opustili. Znao je da će se i majci svidjeti i da neće brinuti zbog njegove veze s Julkom. Spremajući večeru svi su se skupili u kuhinju, Julkina majka im je pokazala svoju ostavu sa zimnicom, koju je smatrala najvrijednijim dijelom kuće, pa su razmjenjivale savjete i recepte hvaleći se svojim baštama. On i Julka bi se ponekad pogledali, bez riječi se razumjevši. Marku se sviđala uređena trpezarija i ogromna dnevna soba sa velikim televizorom... još da je Julka imala mlađu sestru, stvar bi bila rješena.

********* Sastali su se ponovo sutra u tetkinoj kući oko 22 časa. On je radio jutarnju, pa je ona uveče poslije večere "izašla u grad" (verzija za roditelje), da bi se vidjeli. Prokrijumčario je Julku, jer je i tetka bila na salašu, ali je otišla na spavanje. Večeras su oboje bili mirni. Nakon posjete njenoj kući, telefon mu se usijao. Zvali su njega, braću, majku...

Pročulo se po opštini, jedni su bili u nevjerici, muško društvo mu je izgleda žestoko zavidjelo, na poslu su barem prestali da ga zadirkuju. Valjda je njen otac intervenisao da ga ne zafrkavaju. Samo bi ponekad zapjevali "Tri metera somota"... A njih dvoje su po prećutnom dogovoru odlučili da puno ne objašnjavaju i izbjegavaju publiku. Ležeći jedno pored drugog, Julijana je bila raspoložena za "napredak u vezi". - Kosta... kaži mi, hoću da mi kažeš... - Šta? Šta sad trebam reći? Ko istražni organ si... - osmjehnuo se. - Ma ono... znaš. - Koje ono ovaj put? Ima "onoga" kod tebe na tone. Te ovo, te ono, nema šta tebe ne interesuje. - Izjavu ljubavi. - To? Nisi ni ti meni rekla, šta tu ima da se priča... - Hoću da znam... - Nisi ni ti meni rekla... - vrdao je. - Reći ću ti... - Pa reci... - Prvo ti meni... - Zar je važno ko prvi kaže? - Meni jeste, muško si, izjasni se prvi. Evo da ti olakšam... to što mi kažeš, isto ćeš čuti od mene.

100

- Baš to? - Baš to, kako ti meni kažeš, tako ću ja tebi isto odvratiti. - Volim te... - Volim i ja tebe. Eto, nije bilo toliko teško. Meni se čini da zvuči predivno. Kao da mi je teret pao s leđa što smo to razjasnili - nagnula se nad njega zaljubljeno ga gledajući i zadovoljno uzdišući. - Izgleda da bi mogao dobiti nagradu za ovo... - Pa mogao bi, hihihi... - Znači ja tebe fotografišem? Onako kako ja hoću? - Ne možemo sad to... ovdje nemamo uslove. A šta bi ti to htio? - Pa možda jedan kožni grudnjak... - Samo to? Ja mislila da se trebam popeti uz oluk... Kosta... jesmo li se sad oko svega dogovorili? Znači sad je na redu samo ljubav i druženje, nema više pitanja? - Ima još jedno da razjasnimo.Volim te, ali ne mjenjam prezime. - Dobro, onda uzmem i tvoje i svoje. Može? - Može, zbog tvog starog, dobar je čovjek. Bilo je predivno zaspati u njegovom čvrstom zagrljaju. Praktično je pitanjem o prezimenu zaprosio. E sad je slijedeći zadatak bio da to obave i javno...

101

POGLAVLJE 13. - Sad bi bio red da dođeš do mene. Poslije možemo i zvanično da izlazimo kao momak i djevojka... - kovala je Julka planove dok su ležali jedno pored drugog u krevetu. - Gdje da izlazimo? - namrštio se. Nemam vremena ni da jedem! - Pa valjda ćemo se družiti... - Družimo li se? Šta će nam ko? Kako ćemo se "družiti" kad smo u čoporu? - Znaš šta sam razmišljala... - šarala je prstom po njegovim grudima. - Sigurno nešto dubokoumno što će me patosirati, po običaju... - Prije vjenčanja treba da znaš sve o meni – nije se obazirala na njegovu ironiju. - Vjenčanje je daleko, ne leti toliko – bezobrazno je ispraši. A i bolje da nisam puno obaviješten. Ovo što znam dovoljno je šokantno. - Bezobrazniče... sviđam se ja tebi - umiljavala se. Već joj je postalo jasno da nerado priznaje osjećanja. Ali je zato praksa bila vrhunska... Bolje da dobro radi nego da lijepo priča... - E to jeste... - priznade bez oklijevanja i nasmiješi se "milo" je pogledavši. Uvukla si mi se pod kožu za nevjerovati. Više mislim o tebi nego o ičemu... - Aaaaa! Mili... - zagrlila ga je jako, bacivši se na njega. Suze su joj krenule od ovog priznanja. - Bože dragi ja ne znam šta je mom mozgu i odakle mi izlazi ovo što "baljezgam" – uzdahnuo je nemoćno. Šta ti meni radiš... - Hihihihi... - srećno se vrpoljila grleći ga.

102

- Moram ići, imam posla... - htio je da se izvuče, inače ko zna šta će joj još reći. - Prvo da popričamo... iskreno – gledala ga je oklijevajući da nastavi. Bilo im je divno i nije joj se ovo uživanje kvarilo pričom o prošlosti. Ali bolje to obaviti "za vruće rane", nego da kasnije bude prigovaranja ili nesporazuma. - Nisi mi prvi... - Toliko sam i ja shvatio... -Bila sam u vezi skoro dvije godine sa Igorom... poslije mi nije išlo... - Ja taman pomislim da smo došli na zelenu granu! - prekide je usred rečenice iznervirano. Kad ono eto nje opet! - uvatio se za kosu. Uh, poštedi me detalja i imena. Ne zanimaju me imena! - Dobro... ne moraš mi govoriti njihova imena. - Koja imena? - frapira se. Ko da ti govori imena? Ja? Neću sigurno! Ni u ludilu! A nećeš ni ti meni! - Šta ima veze... nije to ništa strašno – smirivala ga je. Pravnicu znam personalno – promrmljala je nezadovoljno kroz zube. - Znači ti mene počastiš s Igorom, a ja onda treba da se sjetim svake djevojke od vrtića. I to detaljno. Sigurno te zanimaju detalji, tebe uvijek sve zanima. I sigurno ćeš se sad zakačiti za svaku riječ koju izgovorim pa me idućih godina preslišavati kao KGB da se sjetim svakog detalja... Vidim ja kuda to ide. - Ma neću ljubavi, što si negativan... - Ja negativan? Julka... jesam li ja rekao da nema takvih priča. - Dobro, može X, Y ili po brojevima... - nije se predavala, molećivo trepćući okicama.

103

- Julka! Šta smo rekli u vezi tvoje nenormalne radoznalosti? Nemam namjeru da se vraćam na ono što sam i sam zaboravio. A neću ni da me opterećuješ nebitnim. - Pa šta smeta da znaš? - nije se predavala. - Smeta! - E pa ja hoću da znaš! - eksplodirala je. On nije bio momak za seoske ljubavi, nije mu se ostajalo ovdje. I popu sam to ispovjedila. - I njemu?! Crn ti je on šta ga spopade! Ti si čudo prirode. Svi misle da si otkačena. Kud meni dopade! - Da si se izvinio za ovo! Poljubi me – udarila ga je blago po nadlaktici i napućila usne pružajući mu ih. Osmjehnuo se pomirljivo na ovo cmoknuvši je brzinski. - Njegova je dužnost da sasluša posavjetuje i upozori. Rekao je da sam trebala ići sa njim. - Iz kojeg je taj vijeka! - Iz onog kad se znao red! - naljutila se. Rekao je da se, "dok ne utvrdim jesmo li po duši, odgovornosti i cilju kompatibilni" ne upuštam u dublje veze, jer tako nastaju ožiljci za cio život. Bolje biti oprezan i čuvati sebe. Ako dođemo do toga, on će nas vjenčati. - E kako neće! Samo mi fali još on da mi zvoca po glavi. - Oće, oće! Nema rastave! I tačka! - Julka džaba ti priče... - Što si takav... pa kako sam ja iskrena. - Ko ti traži! Prisjedne mi svaki put tvoja iskrenost, a ne da imam koristi od nje. Svaki put se pitam čime ćeš me novim šokirati. - Kosta... oćeš li ti biti iskren ili ću ja svojim metodama da otkrivam što me interesuje.... - počela je da gubi strpljenje.

104

- Nemam namjeru da ti prepričavam svoju prošlost, zato se i zove prošlost. A i da bi ti nešto rekao moraš to zaslužiti. - Kako? - Povjerenjem... - Aha... iskrenost će doći vremenom. Ali ja hoću sad da znam! - Julka!!! - Dobroooo... - morala je odustati. Barem ovaj put...

********* Izašla je i poreskog i krenula kolima kad neki momak smješkajući se stade pred nju. - Julijana? Ti si Kostina djevojka? - Možda i jesam... - Drago mi je - srdačno joj protrese ruku radoznalo je gledajući. - Ja sam Kostin drug. Hvala ti na pomoći, rekao mi je da si mu pomagala kod mene. - Ako je on to rekao... Pomažem ja njemu... A kada je to bilo? - Pa na salašu... prošli mjesec. - Tetkinom? - Ma na mom salašu. Pomogla si mu oko krmače... hranila si je. - Jao... Kasandra! Prasica je tvoja?! Ti si taj? - Pa daaa... to sam ja. - I kako ti je dje... ovaj prasica? - Oprasila se... - srećno se osmjehnuo ko da je on postao otac. - Ja sam im praktično kuma... - nasmijala se. - Divni su, dođi s Kostom da ih vidiš...

105

- Super... jedva čekam. I šta ti je rekla o meni? - Ko? - Pa prasica. Pričaš li s njom? Meni je djelovala vrlo inteligentno... - I ti si primjetila? - Kako da nee! Odmah... - Da samo znaš kako je pametna... Julka je slijedećih desetak minuta slušala hvalospjeve o Kasandri. U slučaju da Kosta postane "nemiran" pa opet krene "popravljati oluke", odlučila je da i ona njemu kupi jednu takvu drugaricu...

,********* - Spremi se, sutra ideš na večeru kod mene – saopštio joj je ujutro. - Oooo Kostice... zadovoljno mu je stegnula ruku. Došao je po nju autom. Kad su stigli, samo je matičar i pop falio. Julka je procjenila da ih oko kuće, po dvorištu i u kući ima barem četrdesetak. Tolika je radoznalost vladala. Ali je Julki pažnja dobro sjela, pa se raspričala. Mlađarija se cerekala kad joj se razvezao jezik a on se mrštio, pokušavajući je pogledom obuzdati. Čak joj se i buduća svekrva slatko nasmijala. Neko je upalio muziku i začas mu se kuća pretvorila u disko klub. - Ajde moj majstore za oluke... - pružila mu je ruku da idu plesati. Marko joj je, iza leđa bratu, prišao i ščepao je za ruku. - Dođi šefika, da se ja i ti provedemo. Pa oću li ti biti djever... - Oćeš, oćeš, hihihi... opet je zarazila sve, krenuli su za njom ko prateći orkestar da se smiju. Svidjela im se njena vedrina i jednostavnost pa su je prihvatili kao svoju. Oko jedan je dovezao kući.

106

********* Htio je odmah da se vrati, ali su tu nastali problemi. Nije htjela iz auta. - Ajde medo, moj hot... seksi mediću... - umiljavala se grleći ga. Ajde uzveri se do svoje Julijane... - Sutra ću dušo - nježno je pomilovao po obrazu. Bila je preslatka večeras. Njena veselost i pozitivnost je osvojila sve. - Ma ajde... - vukla ga je za ruku, potežući toliko da je skoro pao preko nje. - Ne mogu sad, ti si nacvrcana... roditelji će te vidjeti. - Imam ideju! Idem ja prva - napokon otvori vrata i izađe. Vidi, vidi, kako ću ja... - i šutnu štikle da zveknuše o zid. - Kud ćeš bosa! - izašao je za njom iz kola. Idi u kuću... sutra ću te nagraditi ako budeš dobra... - pokušao je da je podmiti. - Nagradiću ja tebe odmah, hihihi – "štektala" je slatko grleći ga. Odjednom se umiri, izvuče mu se iz ruku, i jurnu prema lijevoj strani kuće. - Dođi, dođi, - skoro je trčala. - Kuda ćeš sada? Oćeš da nas dobermani opaze! - pokušao je da je stigne osvrćući se iza sebe. - Hihihi, da te gricnu za guzu... Pretrčala je skoro preko trideset metara, ispred njih s desne strane ugleda osvjetljenu veliku terasu i pored nje bazen. Ona se zaleti, i prije nego što je uspio reagovati, vrisnuvši skoči u vodu. - Hihihi... da proslavimo upoznavanje svekrve! Ajde, dođi! - zvala ga je pljuckajući vodu slijepljene kose, nevjerovatno šarmantna. - Bože što meni zapade da volim ludače - uzdahnuo je, skinuo majicu preko glave i krenuo prema bazenu.

107

- Skini i pantalone... "Sad kad dođu njeni roditelji i osiguranje..." slegnuo je ramenima pomirljivo. Ali se skinuo i uskočio u bazen. Došao je do nje, stajala je na sredini, nije bilo duboko. - Plitko je, kakav je ovo bazen? - Mama ne zna da pliva, jedva sam je nagovorila da obuče kostim i ponekad se brčka. Starinska škola, ne voli da je neko vidi u kupaćem. Kosta... moram da ti kažem nešto – gledala ga je naslonivši se na njega. - Pazi, u vodi sam, da se ne onesvjestim. - Nećeš... bilo mi je divno večeras. Ne sjećam se da mi je ikad bilo ovako lijepo. Ustvari sigurna sam da mi nikad nije bilo ovako lijepo. - Zbog jedne seoske zabave? - digao je obrve začuđeno. - Aha. Baš je bilo divno – i odjednom je počela plakati. Nikad se nisam tako lijepo osjećala, blago tebi imaš veliku porodicu – šmrcala je. A ja sam sama... Volim te mili... kako si divan... - plakala je grleći ga. - Julkice... - iznenadila ga je. Nježno ju je grlio i stezao poljubivši je u mokru kosu. Dok je držao u zagrljaju, osjećala je koliko je "njen". Nije pričao, nije se razmetao ali joj je svojim ponašanjem i djelima govorio ono što je željela da čuje. Počela je da ga pipka. - Julka budi mirna, dosta ti je provoda za večeras... - Raznježila sam se. Baš mi je došlo milo, tebi nije? - Milo ili ne milo, mogu da nas vide tvoji roditelji.

108

- Pa idemo onda u sobu... - Ne mogu večeras ostati, neugodno mi je. Ujutro imam posla, moram na spavanje. Dok je on govorio počela je da se meškolji i nešto radi. Ustanovi da je otkopčala haljinu, pokušavajući da je skine. - Julka, izlazi iz bazena... Pogleda ga veselo i baci se u vodu. Zapliva malo odmaknuvši se od njega. Onda nastavi skidanje. Skinula je haljinu i ostala u vešu. - Julka... - nije htio da joj priđe. Nju to nije omelo skine i ostatak odjeće. Bazen je bio vrlo lijepo osvjetljen, pa se sve vidjelo. On je krenuo da izađe, odbivši saradnju. - Ako izađeš iz bazena, krenuću da podvriskujem i udaram po vodi. Možda će nas čuti, pa ćeš morati objašnjavati. Ali... ako dođeš bliže biću jako, jako mirna - zavrtala je okicama. - Zašto da ti prilazim ako ćeš biti mirna? - Samo da me zagrliš. Malo, ovoliko... - pokazala je prstima koliko malo. - Od kada se zagrljaji mjere tako? - smješio se prilazeći joj. Popustio je saginjući se da je poljubi... Iako mokra, koža joj je bila topla i mekana. - Mmm... osmjehnula mu se očaravajuće. - Zavodiš, zavodiš – priprijetio joj je prstom. - Mislim da mi je to bila namjera... pošto sam gola, hihihi... - zalijepila se za njega. - Julka... odlijepi se od mene – trudio se da ostane priseban.

109

- Njihova soba je s druge strane, ne gleda na bazen. A i mama uključi radio, voli da joj svira kad ide na spavanje – objasnila je prateći njegov pogled. Shvatila je da se boji "publike". - Ne čuju nas jedino ako su gluvi... Idemo li iz vode? - Možemo... ako ćeš me odnijeti u sobu – izvoljevala je. - Ma da ne bi! Ujutro trebam na njivu, kako ću raditi ako se sad iskilavim. - Joj moj Kosta... - uzdahnula je. Ajde skoči ti meni u krilo, ja ću tebe odnijeti u sobu. Da se ti jadan ne iskilaviš. - Ti ćeš sad na spavanje – lupi je po golom dupetu. - Ako moram... - umor je učinio svoje, počelo joj se spavati. - Naspavaj se, pa se čujemo – pomilovao je po obrazu. Krenuo je iz sobe, kad ga ona ščepa na vratima... - Ajde me uspavaj... poljupcima – nagovarala ga je. - Istuširaj se da se ne prehladiš i idi spavati. - Ne popuštaš, dobro... odvedi me do tuša. Opet kapitulira i pomogne joj. Oslonila se na njega ko da je stara baba pa joj treba oslonac. Na pola sobe samo mu se sruši na pod. - Kosta! Pa ne držiš me... - Diži se – pruži joj ruke da ustane. Tu ga ona zgrabi i povuče da je skoro pao po njoj. - Sad ćemo da se malo rvemo Kosta slatki! - kako je on ležao na podu opkorači ga i stade iznad njega. Pusti da joj ogrtač padne pored nogu.

110

- Jesi luda... Skočila je na njega ko na Eurokrem. Nije mogao, a ni htio da se brani... Njeni roditelji, ili nisu čuli, ili nisu htjeli da smetaju... Išuljao se iz sobe, i sam otišao zatvorivši kapiju. Taman je skrenuo prema selu kad mu telefon zazvoni. Julka... - Ne spavaš? - korio je. - Volim te. Hvala ti što postojiš. Laku noć mili – i prekinula je vezu. Ovo ga je toliko iznenadilo da su mu pošle suze na oči. Osim majke, bila je prva žena koja mu je prišla ovoliko blizu. Nije se stidjela priznati da želi nekog ko će je ludo voljeti...

********* - Što me nasmijala... - priznala je Kostina majka sutra. Zaboravila sam kako je to imati ženu blizu. Vas četvorica i tata... da smo barem imali jednu kćer... Ali biće lijepo kad stignu snaje, barem se nadam. S Julijanom će biti dobro sine, sigurna sam.

********* Malo je odspavao, pa se latio posla. Ona se nije javljala. Nije mogao da odoli, nazvao je. - Ejj... mili... radiš? - Aha... a ti se izležavaš. - Moram... kako ću biti lijepa i pametna, hihihi...

111

- Hahaha... vidi stvarno, najljepša si kad spavaš. Jedino onda ćutiš... Samo ti spavaj... - Naspavala sam se bezobrazniče, sad... doručkujem. - U dva popodne?! Hahaha... šta ti kažu roditelji? - Niko ništa. Ma oboje su toliko divni... vidjećeš. Kostice... - Molim Julkice... - Sad ti moraš doći kod mene... - Važi... dogovorićemo se – složio se. - Hihihi – hihotala se srećno preko telefona. - Znači, vidimo se sutra na poslu? - Šta ćeš da radiš prijepodne? - možda su mogli da se vide... - Ne brini, neću popravljati oluke... - Kosta! Na putu do firme dobio je njenu poruku. "Dolaziš li? Svrati do mene da mi daš poljubac". Ljubim te." Ona je nestrpljivo čekala da ga ugleda, povirujući na prozor. Ali joj je ipak promakao. Začula je kucanje na vratima. - Naprijed! - Dobar dan... šefice. Tražili ste me – veselo se osmjehnuo. - Pa kud si se ušunjao... - Umijem ja da se prikradam... - smješkao se ljubeći je. Kako si? Jesi li se odmorila. - Naravno, mama me mazila i pazila. A ti? Jesi li uspio sve uraditi?

112

- Jesam, ne brini. I odmorio sam se. Kao da sam imao dva slobodna dana... - Ajde sad na posao... - poljubila ga je brižno. Radnici su često vozili robu kupcima kamionom ili traktorom. Nije znala da je njen otac uzeo Kostu da ide s njim. On se pitao hoće li ga skratiti za glavu, ili mu zaprijetiti da ostavi Julku. Ništa od crnih scenarija se nije desilo, nego su na povratku svratili desetak minuta do njihove kuće. Tamo su ga oboje gledali ko Julka, slatko se smješkajući dok je pio sok. Nije znao šta bi. Otac je morao popiti tabletu, navodno ih je zaboravio, zato su svratili. Tražio je od Koste da ništa ne kaže Julki. Da se ne sikira. Odlučio je da to ne spominje. Bolje da joj oni kažu... Ali joj izgleda ni oni nisu rekli, jer ga ništa nije pitala. Zaključio je po njihovom ponašanju da bi voljeli da im dođe u kuću kao Julkin momak. - Julka, znaš li ti išta da kuvaš? - pitao je dok ga je s posla vozila kod tetke. - Naravno... doduše, ne mnogo. - Znači ako dođem kod vas ostaću gladan? - Ma nećeš ljubavi... moraćeš paziti da te mama ne "našopa". Obožava nas nutkati, ajte još malo, još malo, pa se prežderemo. - Dobro, ja bi onda došao ako se ti slažeš. - Ma slažem se! Kako da se ne slažem... hihihi...

113

********* Kad je stigao, kuhinja je bila puna jela. Majka joj se vrtila u žurbi po kuhinji žonglirajući šerpama. Kosta joj je poklonio cvijeće, na što ga je ona poljubila. Sve je bilo super, osim Julke, koja ga je stalno dodirivala. Ako bi ustajala po nešto, usput bi ga još poljubila. Sjedila je do njega i ometala mu koncentraciju stalnim dodirivanjem. Otac i majka su sjedili preko puta njih, samo ih gledajući i smješkajući se. Večerali su, pa se premjestili na terasu s pogledom na bazen. Bezobraznica je dva tri puta podigla obrve značajno ga gledajući. - Julijana... ti skuvaj kafu. Ako ti treba pomoć... - naredi joj. - Mama će... - Neće mama, nego ti. I operi sudove, ako treba ja ću ti pomoći. - Ahaha... baš si sladak. Kad je shvatila da misli ozbiljno, otišla je u kuhinju. - Sad će te Julijana malo provesti po kući... da znaš gdje je šta... I Kosta... ne moraš se penjati preko balkona, uđi na vrata... - rekao mu je njen otac tiho, namigujući mu, dok su se smještali na terasu. Skuvala je kafu vjerovatno iskoristivši svih 200 grama za jednu džezvu. - Uh Julka, pa nećemo zaspati do sutra, koliko je jaka! - majka je korila. - Nema spavanja - značajno je pogledala u njega. - Treba noćas oprati sudove i kuhinju oribati – vrati joj istom mjerom.

114

Oko deset je krenuo od njih. On su ga srdačno ispratili, rekavši da dođe kad god hoće kao u svoju kuću. Julka je išla s njim do kapije. - Sad do prvog ćoška, pa nazad - šapnu mu. - Kuda nazad? - čudio se. - Pa preko balkona do mene... - Julka! - Šta se sad snebivaš... još danas preko balkona pa onda kroz vrata... Faliće mi tvoje veranje – uzdahnula je veselo.

********* Sišla je stepenicama do kuhinje skoro trčeći. - Julka sine, pa šta si to obukla? - gledala ju je majka zapanjeno. - Otkopčaj ovo čudo, ugušiću se – okrenula je leđa majci. Naručila sam internetom, ali mi je tijesan... - Pa to je korzet, treba biti uzak... - Ali ne ovoliko – jedva je disala. - Pa gdje ćeš s tim? - Joj mama, svašta pitaš! Jel' ti hoćeš tu unučad ili nećeš! - Ma hoću, hoću... daj, daj da ti pomognem...

115

POGLAVLJE 14. - Šta je bilo mali? - zvao ga je njegov „Šerlok Holms“. - Pa gdje si ti? - Tu sam! Šta je bilo, govori! - Jesi li ti odustao od Julke? - Na osnovu čega si ti to zaključio? - Evo sad, u posjetu došao njen najozbiljniji kandidat. Rastrčao se oko Julke, sve se praši. Otac mu megaloman, pa hoće da spoje imanja. - Ne brini ti o tome... - Ko kaže da brinem?! Što je situacija škakljivija, meni više materijala za zaradu... Ali je tebi bolje da se zabrineš, jer je voda oko kuće i pokušava „vaćariti“. Eno sad se naginje, samo što ne padne na nju, ne bi li je poljubio. Ona se izmiče, ali se smije. Meni ne liči da će se otimati i raspaliti mu šamarčinu. - Uslikaj to! - zapali se. - Kako kažete šefe... 20 evra fotografija... - Prvo pošalji, da vidim vrijedi li toliko. Poslao mu je sliku kako Julka priča s nekim tipom. Na slice se oboje smješkaju, ali onako, čisto ljubazno. - Mali, promašio si temu! - A mojih 20 evra! - Kad pošalješ konkretniju fotku, dobićeš pare.

116

- Konkretniju? Evo stiže baš takva... Tražili ste gledajte! - smijao se „fotograf“. Na njoj ugleda nekog golog muškarca s leđa. Nije se baš najjasnije vidjelo. Izgleda da je slikano kroz prozor... - Ko je ovo?! Što mi šalješ sliku nečijeg dupeta?! - da nije ovaj bio kod Julke, presječe ga... - Ne prepoznaješ svoje dupe? Pa to si ti kod Julke u sobi! - Mrš đubre malo! - 20 evra majstore...inače ti guza ide u „promet“. Postaćeš najčuvenije dupe u kraju... - Čekaj da te se dočepam! - Ubaci pare u moje sanduče!

********* Imali su dogovor da to veče odu zajedno na salaš. Ništa joj nije govorio o današnjim fotografijama. Ni ona njemu nije spominjala posjetu svog udvarača. Već se navikla da idu u tetkinu kuću, pa je veselo obilazila dokle je stigao sa radovima i komentarisala. Tetka je taj dan ostala u selu kod njegove porodice. U krevetu je sve bilo u redu, nije je „boljela glava“ niti joj se „samo pričalo“, nego je po svom običaju koristila priliku do kraja... To je i njega smirilo i uvjerilo da je ne zanima drugi momak. Ležeći jedno pored drugoga, počela se meškoljiti. Vidio je po njoj da je opet nešto naumila.

117

- Kosta... šta ćeš mi kupiti za rođendan? Znaš da mi je 5. oktobra... - Šta ću ti kupiti? Kupi ti meni! Šta to tebi fali? Dobila si mene, još bi nešto. Majci sam kupio cipele... onda je fer da ti dobiješ manje, ona je ipak moja majka. - Ima nešto što mi se sviđa... - Šta to? Džambo džet? - Nije skupo.... 3000 na 24 rate. - Kol'ko?! Oćeš poklon od 600 evra?! Pa ti nisi normalna! Da nije parfem? Ili sat? Možda još „starinskiji“ od toga. Ili možda tri metera naskupljeg somota, za tvoje čuvene suknje... - Oćeš da se sad dignem i odem – ljutito i teatralno je zbacila čaršav sa sebe. - Ma ajde, ko ti brani! Taman dok stigneš kući sa salaša pješice, izduvaćeš se i doći pameti. A ne da mi tražiš takvu sitnicu od „samo“ 600 evra. - Sram te bilo! Sram... ma šta ja uopšte tražim s tobom - nadurila se prekrstivši ljutito ruke preko grudi. - E da znaš, što si mogla to si dobila. Više nećeš dobiti ništa, sve i da sutra postanem šeik! - Znači nećeš da mi kupiš? Pa kako ćemo se onda vjeriti? Probušićeš novčić i napraviti mi prsten? - Prsten? Kakav sad prsten? Opet si nešto zakuvala... - zavrnuo je očima. Još nismo došli do toga. - Pa vjerenički... osmjehnula mu se umiljavajući se mazno.

118

- Aaa ...vjerenički! - uklavirio je. Već si ga pronašla? Jel' stoji u izlogu još od prvog kandidata kog si jurila? Čeka budalu koja će se napokon upecati. - Stvarno Kosta! Nastaviš li dramiti, raspaliću te, pa ćeš doći sebi. Šta se tu prenemažeš ko seka Persa! Budi muško! - Ja jesam muško, ali nisam banka. Mada, kad bolje razmislim, pa ti si stvarno skromna. - Pa to ti i ja pričam! - udarila ga je po ruci. Uključi mozak, umjesto da lupetaš. Treba da me poljubiš i zagrliš koliko sam skromna, a ti tako... - Zadovoljićeš se s prstenom od 600 evra? Da on ne košta 6000 evra pa si mi zaboravila spomenuti jednu nulu? Ako košta 600 i sviđa ti se, onda je kupljen. Ako košta 6 hiljada evra i oćeš da me navučeš to ne može. Ne možeš sama sebi kupiti prsten. Jesam li jasan? Ja ga kupujem, „kakav je daje“. - Jasan! Aaaaaaa mili moj! – vrisnula je zagrlivši ga i ljubeći, dok je on pokušavao da shvati zašto je nastalo toliko oduševljenje. - Aha... sad sam shvatio. Prešla si me, i ubrzala kupovinu prstena... ali ne brini, ne bi me nagovorila, da već o tome nisam razmišljao. Ustvari si mi pomogla, jer nisam ni znao kako da to izvedem. Znajući te, koliko si praktična, nadao sam se da imaš neko rješenje... - Kostice... opet si me oduševio svojom iskrenošću... i opet se vidi koliko slično mislimo i funkcionišemo i nadopunjavamo se... - Kako je tebe lako oduševiti... samo treba da ispadne sve po tvome... Ali su i to pitanje rješili. I oboje su se radovali tome. On sebe više nije ni pitao zašto je to tako, nekako je imao povjerenja u nju. Kako je to došlo i kada, nije znao objasniti.

119

- Julka... - gledao je pažljivo dok je kuvala kafu, već je bilo skoro devet, nisu morali žuriti (majka i tetka su planirale danas u kupovinu, pa će tek popodne neko od njih vratiti tetku na salaš). - Kaži... - slatko mu se osmjehnula i sjela na stolicu bliže njemu. - Kakav je to momak bio juče kod tebe u posjeti? - Ooo, imaš dobru obavještajnu službu – smijala se. - Toliko je dobra da me je uslikala golog dupeta, pa me sad ucjenjuje. - Ko te uslikao?! Pravnica? Daću ti ja! - podivljala je. Digao je obrve začuđeno je gledajući. To ju je zbunilo. - Julka... šta sam ja rekao, nikako da se naučiš... ne trči pred rudo nego razmisli šta ćeš reći... - Oćeš li ti već „guknuti“! Ko te uslikao?! - bila je sva crvena i nakostrešena. - Tvoj balavi komšija. Traži 20 evra da mi dupe ne osvane na džambo plakatu. - E sad je stvarno dosta! Kad ga dovatim visiće on na tom plakatu. Ne razumijem... gdje te je uslikao? - Evo pogledaj... pružio je telefon. - Joj... phahahaha... - smijala se do suza. Ljubavi, baš te je lijepo uslikao... kako si sladak! Joj, hahaha... izvini... Dao mi je ideju... drugi put ću ja da te slikam... - Ja nemam namjeru da mu dam pare... - Pa ovaj put, daću mu ja. Moram priznati da mi se svidjela ideja... I fotka, hahaha... Ali ako uslika mene... skinuću mu glavu.

120

- Morao je biti na ogradi da bi ovo uslikao... Nije moguće da ima tako jaku opremu... - Ima govedo malo. Današnji klinci sve imaju. Pustiću ja Bundevicu da se pozabavi s njim... Ubaciću ga u njegovo dvorište i reći da je „slučajno“ zalutao. Pa ću ja slikati njega bez gaća kad ga Bundevica dovati. - Jesi opasna – smijao se pruživši ruke da je privuče k sebi. - Jesam, zar ne – umiljavala se grleći ga oko vrata i ljubeći. - Imamo još malo vremena, ako kafu popijemo na brzinu... Šta ti misliš možemo li to nekako pametno da iskoristimo... – stezao je oko struka i veselo dizao obrve. - Pa ajd' ako imamo vremena da te... ovaj, da ga iskoristimo, hihihi... - Jesi bezobrazna, samo bi da me iskorištavaš... ja mislio da počistimo kuću, a ti odmah u krevet. Ne znam šta ću s tobom – pričao je spuštajući vrele poljupce po njoj.

********* Sutra su se dogovorili, i prekosutra kad je Kosta bio slobodan prijepodne, otišli su u grad po prsten. Platio je gotovinom, nije htio da čuje za rate. Julka je sva cvjetala. - Prsten će biti kod mene, obavijestićemo tvoje i moje da ćemo se vjeriti. Ja ću sa svojima doći kod tvojih. - Dobro, a zabava? - Kakva zabava? Biće večera i naše porodice...

121

- Kosta! A moje drugarice, društvo... - Dobro kad bi ti to? - Pa to veče! U mojoj kući! - Ma nemoj! Ja da dovedem braću, ti svoje pijane prije, pa da se uz mene ožene i oni, jer će ih napasti ove tvoje barakude. Ima svaka da to veče ostane trudna... Tako si mislila da pomogneš drugaricama? Moja braća, tvoje prijateljice, a ti šef parade... - Nisu one takve! Pa šta ako im se neki braco svidi. Kosta... pa kako ću se zaručiti a da niko ne zna... - Najbolje je kad zarukama prisustvuju samo dvoje kojih se to tiče. Ali zbog tvojih staraca, da ih ispoštujem... Kad bude vjenčanje, e onda zovi koga oćeš, jer će sa tvojim prijateljicama doći i njihovi roditelji pa nek ih oni čuvaju i obuzdavaju. - Kosta... - namjestila je tužan izraz lica pokušavajući da ga smekša. - Je li u redu da to obavimo za jedno sedam do deset dana? - Jeste! - oduševi se njegovom brzinom i zaboravi na prijateljice. Već će onako nešto smisliti da uveća društvo za vjeridbu... - Kosta... da ipak nisi nešto zaboravio? - Šta to? - pokušavao je da se sjeti. - Pa da me...hmm...hmm... znaš ono... - Koje Julijana, tako ti svih letećih tanjira... Šta sam sad propustio? - Pa da me zaprosiš! Budalo! - Ejjj, nećemo da se vrijeđamo! Još te nisam oženio mogu se predomisliti! - Ma oćeš malo morgen!

122

- Julka... budi mirna... uostalom ako mene sjećanje služi ti si meni ponudila brak. Znači ti si mene zaprosila, što bi ja sad tebe prosio? Ti si pitala mene, ja sam rekao da ću razmisliti, sad sam se složio i to je to. - E, ako nećeš da me pitaš, onda neću da se udam za tebe! - Ma ne moraš, ko te tjera... dobro je meni i ovako... - šalio se potpaljujući nju. - Kosta! - Molim Julijana... nego vidi... da ja tebi nešto kažem... - Šta to? - još je bila nadurena. - Bil' se ti možda udala za mene? Al' ponuda važi samo ako ćeš biti dobra i slušati me... inače... - Bi, bi! Kosta! - smijala se srećno grleći ga. Pa su se oboje slatko smijali jer je napokon uklavirila da je zafrkava. Odmah je aktivirala plan, koji je već odavno razradila. Obavijestila roditelje, obavijestila prijateljice (koje će ustvari biti „pomagačice i konobarice“ na zabavi – jest da ih je malo mnogo... valjda će plan ipak proći kod Koste), a njen otac i budući vjerenik su to objavili u firmi. Komentari su bili tipa „ma vidi ti maloga kako brzo radi“, „nije njega sredila Julka, nego je on nju“, „odsada mali što si uživao, uživao si, Julka će da te sredi“, i slično. Tako je bilo i po opštini. Julku je grickao crv sumnje, zanimalo je šta pravnica i ostale „klijentkinje“ za kućne popravke kažu na ovu vijest. Kad ono... ko da ju je prizvala, sretne pravnicu u banci. Dok su se šefica banke i dvije službenice okupile oko nje da joj čestitaju, naišla je i pravnica, i stojeći malo podalje od njih „pridružila se čestitkama“. Kako je uspjela da se suzdrži i ne počupa je, ni sama nije znala.

123

Prostrelila ju je pogledom i rekla ladno „hvala“ kipteći ko pretis lonac. Čim je izašla napolje raspalila je tri puta tašnom o kola, sipajući drvlje i kamenje sebi u bradu. Dvoumila se da li njemu to da kaže. Ljutio bi se kad bi mu ljubomorisala, a od toga ionako nema nikakve vajde. Šta je bilo, bilo je.

********* - Kosta... mogao bi da dovedeš Kasandrinog gazdu sa djevojkom na vjeridbu – predložila mu je dok su šetali gradom, s rukom u ruci. Tražio je da mu pomogne oko garderobe za to veče. - Oćeš njega? - On ti neće biti kum? Mislila sam... izaberi ti koga hoćeš za kuma na vjenčanju, meni je svejedno – branila se. Ali bi ga trebao dovesti na vjeridbu. - Već si stigla do vjenčanja?! Maloprije je bila riječ o vjeridbi, čini mi se... - Opet me zafrkavaš... - Ko tebe može zafrkati... - smijao se. Pa ajde mogao bi on, imam nekoliko dobrih drugara, ali pošto si ti kuma njegovoj prasici, mogao bi i on da bude nama... - šalio se. - Kosta! - Šta Kosta, jesi li ti sama predložila... Omilila ti Kasandra...

124

********* Njene prijateljice su se muvale oko njene majke, više joj smetajući nego pomažući, i to obučene u lijepe (kratke) suknjice i haljinice i visoke štiklice. - Djeco moja... kako ćete vi meni pomoći u tome – čudila se njena majka kako uopšte hodaju na iglicama od 12 santimetara. - Ništa ne brini mama, sve je spremno, ti si svoje uradila, oni će da postave sto, a Ruža će donijeti večeru, zvala me, sve je spremno. - Nek Kosta padne! - svi su složno digli čašice s rakijom u vazduh nazdravljajući prijateljici. Nakon toga su svi, 6 djevojaka i 3 momka, sve Julijanino društvo, opasali pregače i pretvorili se u „poslugu“.

********* - Opet si istjerala po svome - šapnuo joj je Kosta kad su svi posjedali za sto. Stigli su sa troje kola. I veseli budući kum sa djevojkom je bio na broju. Poveo je i tetku kojoj su njih dvoje „renovirali“ kuću. Donijeli su poklone, kako je red u takvim prilikama. „Konobarice“ su veselo iznijele predjelo, koje Kostina braća nisu stigla ni da vide gledajući njih šest komada kako igraju oko njih. - Ti ćeš biti kriva za posljedice – opet joj je šapnuo Kosta. - Ma ne sikiraj se, tu su da pomognu.

125

- Bogme da znaš i da oće. Ako su namjerile do ujutro piju i plešu, mrka kapa. Ja ću ih lično natjerati da u tim štiklama operu posuđe i oribaju kuhinju tvojoj majci... - Kosta! - zapanjila se. Nećeš valjda... - Šta sam ja rekao? A ti si se složila... Nema sad nazad... - Uh... - zamalo da joj pokvari plan. Naravno, nije htio to stvarno da uradi, nego samo da je malo zadirkuje. Nisu ni njegova braća bila baš „naivci“, pa nije brinuo da će se nešto neprilično desiti. Upozorio ih je, sluteći da će Julijana ipak nekako pozvati drugarice. A i ona se potrudila da na svoj način sve pripremi kako priliči jednoj ozbiljnoj vezi. Nakon večere, svi su se lijepo oraspoložili, njen otac je odlično znao da priča vesele priče i zasmijava i njih u firmi, pa je zabavljao goste i to veče. Kosta i Julijana su oko 11 obavili zaruke, a „zadesio“ se tu i orkestar (slučajno po Ružinoj preporuci došao kod njih), pa je krenuo muzički program do zore. - Pa vjerenice... dobro si se raspištoljila – zadirkivao je dok su plesali. Kosa joj je letjela, sva se zacrvenila a sijala je od sreće. Nije krila koliko je zadovoljna njime. Boljelo je uvo misli li neko da je mogla boljeg ili barem bogatijeg. Ona je radila po svome. - Nagazila sam vjerenika pa sam zadovoljna – šapnula mu je grleći ga. Radeći sa njenim ocem primjetio je da i on ima tu iskrenost u sebi kao ona. Mogao je da doručkuje kraljevski, a on je najviše volio mesni doručak iz limenke ili debelu bijelu slaninu sa lukom. I stalno je jeo zajedno sa radnicima.

126

Ni njoj nije smetalo što joj se otac tako ponaša. Smatrala je to normalnim. Da predahnu pridružili su se starijima za stolom. Taman kad je buduća svekrva dogovarala s njenim roditeljima kad će oni doći k njima. Julijana se, ne razmišljajući, uključila u razgovor. - Doći ću i ja da prespavam kod vas - ispalila je ne razmislivši. Iznenadila je i roditelje i Kostinu majku i tetku, gledali su je svi bez riječi. - Ju! Oprostite! Baš sam bezobrazna... ali je Kosta tako... predložio, kaže da bi to bio red – pocrvenila je koliko joj je bilo neprijatno. - Samo ti dušo dođi, biće nam jako drago – osmjehnula joj se buduća svekrva ganuta što je pristala da bude u njihovoj skromnoj kući. - I treba Julijana, Kosta je u pravu... - potvrdila je i njena majka da podrži nju i budućeg zeta. - Hihihi.... - nasmijala se svojim štektavim glasićem i natjerala i njih četvoro da se zacrvene od smijeha. Njen osmjeh je bio njeno oružje za osvajanje. ********* - Ajde mladoženja još jedan ples... - vukla ga je iako je prošlo jedan poslije ponoći. - Julka, popila si previše, nisam mladoženja nego vjerenik – ustao je ipak sa stolice i krenuo za njom. Po dnevnoj sobi su letjeli baloni, a fini lajtšou je odgovarao sentiš pjesmama. - Ma bićeš ti mali sve što poželim – šapnula mu je zavodnički, namigujući bezobrazno. - Ne želiš ti to... da si htjela poslušnog, birala bi ti drugačije.

127

- Tu si u pravu, neka si moj muž ali uvijek hoću da imaš svoje ja. Nikad ne dozvoli da te žena zgazi. - Hahaha... da nisi slučajno zaboravila da si ti ta žena. Kažeš mi da ne dozvolim da me ti „prevaspitaš“. - Aha... volim te takvog kakav si! Volim te do ludila! Svaki dan sve više... - pričala je vrteći se u njegovim rukama. - Julka... - ovo ga je iznenadilo baš. - Iznenadila sam te? Ćutao je gledajući je. - Volim i ja tebe ljubavi. Divna si. Stvarno. Neobična, a opet iskrena i jednostavna. Suze su joj krenule dok su se gledali bez riječi. Čvrsto ju je zagrlio i prislonio joj glavu na svoje rame dok su lagano plesali jedno uz drugo.

128

POGLAVLJE 15. Samo što je vjeridba prošla, došao je njen rođendan... Pošto je rođendan pao u sred sedmice, obavili su to u jednom kafiću. Pozvali je svoje društvo i Kostine prijatelje (da se upoznaju) i to veče su ih bogato počastili večerom i zabavom. Bilo je jako lijepo. Njih dvoje su bili skoro nerazdvojni. "Julka, šta da ti poklonim za rođendan?" gledao ju je ozbiljno i zamišljeno nekoliko dana prije zabave. "Pa, ja sam zadovoljna što si moj... ne znam šta bi mi kupio." "Moram nešto da ti poklonim..." "Pa, ajde dobro onda... već sam prije o tome razmišljala, ali nikako da uvatimo vremena. Mogli bi zajedno da odemo na vikend u neki hotel. Imamo manje posla sada, tvoja poljoprivreda miruje, pa da se malo odmorimo." "Dogovoreno, da vidimo kad budemo sami kako će nam biti. Samo ti to pronađi, ja ću platiti. Julka je to očas posla sredila. Već je častila prijateljice za rođendan takvim aranžmanima. "Pet dana u banji?" čudio se. Šta ćemo u banji?" Nije znao da ni svaka banja nije banja za bake i deke. Rezervisala im je termin sredinom novembra.

129

Dani su prolazili, oni su se navikavali na situaciju i pravili planove. Kosta je tri puta ostao preko noći kod nje, ujutro bi svi zajedno doručkovali, pa bi njih troje otišli na posao, a majka bi ostala kući. Dvadesetak dana poslije vjeridbe, Julijana je prvi put spavala kod Koste. Inače je djelio sobu sa najmlađim bratom, ali su zbog nje napravili razmještaj. - Kosta... - nagnula se milujući ga po licu. Spavali su na razvučenom, ne baš udobnom kauču. Malo je tvrdo... - nije mogla da se namjesti. - Ja mogu na betonu zaspati... Volim tvrđe, zato sam sebi kupio ovaj. - Od tvrdog... volim samo tebe, krevet volim da je mekši. - Pazi šta pričaš, svi su ko novinari, samo gledaju i slušaju tuđa posla. - Hmm... Baš sam srećna... - Ajde neka si, i sad ću pretpostavljam čuti zašto si toliko srećna. Valjda neku kraću verziju - uzdahnuo je. - Pa to... što se lijepo slažemo, i tako... - nagnula se malo i poljubila ga meko. - Ajde dosta romantike - uzvratio joj je poljubac. Spavaj i miruj... Taman da zaspi, začuje otvaranje nekih vrata... - Alo šefika, jesi živa? Pa ne spavaš valjda... - začuje iz hodnika Marko. - Marš u krevet! - naredi mu Kosta. - Pa je l' vi to ne spavate? Prisluškujete nas? - pitala je. - Ma jok... zanima nas kako izgleda bračni život, da nešto naučimo... Ona pogleda u njega. - Je l' nema neki video? Da se tamo obučite...

130

- Nije to isto... - čuo se drugi glas, nije bio Markov. - Dobro, evo prva lekcija - glasno poljubi Kostu u obraz da je sve zvonilo. Čula je kako se veselo smiju. - Šta radiš? - pitao je nasmješeno. - Zezam se... - sad ga poljubi u usta ali tiho. - Ide li druga lekcija? - čula je dobacivanje iz sobe preko puta njihove. - Za večeras dosta... slijedeći put nova lekcija - oladila ih je. Osmjehnuo se gledajući je. Ostavili su upaljenu malu lampu na podu da bi se ona mogla snaći ako joj nešto zatreba. Okrenula se na bok, pa su bili licem u lice okrenuti jedno prema drugom. Ova bliskost između njih dvoje ga podsjeti na oca, na one srećne dane kad su bili djeca i kad je kuća bila puna veselja i smijeha. Obgrli je oko struka i privuče uz sebe uzdahnuvši. Zagrlila ga je bez riječi, osjećajući da je tužan. Prvi put je doveo djevojku, svoju buduću suprugu u kuću, a oca nije bilo da ih dočeka. - Mislim na tatu... - prizna joj i sam sebe iznenadi. Odavno mi nije ovoliko nedostajao. Sad tek razumijem koliko vrijeme brzo prolazi. Treba da se ženim, a čini mi se da je bilo juče kad je umro. - Koliko si imao godina tada? -14. Taman sam krenuo u srednju. - Ja se stalno bojim za moje... nemam nikog osim njih. Lijepo je kad se porodica voli i slaže, ali je teško kad ostaneš bez nekog koga voliš.

131

- Divna si kćer - pomilovao je po obrazu. Vjerovatno ćemo nas dvoje prvi dobiti djecu pa ćemo ih obradovati, produžiti im život. I tvojim roditeljima i mojoj majci. - Važi... slažem se oko toga. Da mi otvorimo novo, srećno poglavlje života. I za njih, i za nas... Doduše, tebi pripada lakši dio posla... pomilovala ga je po usnama zadirkujući ga. - S tobom nešto može biti lako? - Hihihi... - smijala se tiho zaburivši glavu u njegovo rame. Čuli su se neki šumovi u kući. Pogledala je Kostu koji se malo pridigao i nalaktio, osluškujući šta se to čuje. Kad je ovo vidjela jednostavno nije mogla da se suzdrži. - Hahaha... pa šta se toliko trzaš... - Ćuti... - umirivao ju je, ali ju je to još više nasmijalo. Izgleda da su ih čuli jer je nastala tišina u kući. - Dokle ste stigli? - oglasi se napokon Marko i natjera njih oboje da prasnu u smijeh. - Hahaha... - situacija je bila toliko urnebesna. Niko nije spavao svi su namjestili radare ko da vataju Steltove. - Ćuti tamo Kosica-trejde! Hoćeš li da postaneš stric ili nećeš! Čim je to rekla, otkrilo se da niko ne spava, jer se kućom prolomio smijeh iz svih soba. Čula je i buduću svekrvu kako se smije. - Samo ti šefika navali, nemoj ga žaliti, jedva čekam da postanem stric... - navijao je Marko. - Dragi mi se ne može koncentrisati, kad ga ometate - zafrkavala se.

132

Smijao se i Kosta, vrteći glavom i držeći je u zagrljaju. Nije se ljutio, bio je srećan. Majka im je ćutala, nije dobacivala, ali se smijala s njima. Suze su joj potekle. "Sada će napokon sve da nam krene na bolje" zaključila je gledajući u staru fotografiju nasmijanog bračnog para na vjenčanju.

********* Išlo im je jako dobro. U subotu oko podne, krenuli su u banju. Julijana se potrudila da napravi plan kako bi uživali do maksimuma. Ona je vozila, a on je putem posmatrao i komentarisao, iznenađena koliko se sve promjenilo. - Ti često ideš ovamo? - Ooo Kostice... da ja to ne čujem ljubomoru u tvom glasu - zafrkavala ga je. - Nisam ljubomoran samo pitam, temu bivših smo valjda rješili. - Može ta tema lako da "oživi" spomeneš li što ne trebaš... na primjer, da bi nastavio sa popravkama po selu. Čula sam da su te neke gospođe zvale. - Hahaha... jesi luda! Jesu, zvala me jedna baka, nije znala da sam tvoje privatno vlasništvo, pa je htjela da joj presložim dio krova. - Jesi li se zahvalio baki i odbio? - Nisam... - Nisi?! - Ići će stariji brat i ovaj najmanji da joj to srede.

133

- Ja bi radije da se svi iz tvoje familije ostave majstorisanja po selu. Neću da se gospođe preko braće "probiju" do tebe. Zaposli ih u našoj firmi ili ćemo im naći druge poslove. - Hahaha... Julka, Julka... nepopravljiva si - smijao se ne vjerujući šta čuje. Stigli su bez problema na odredište, dok je kasnojesensko sunce bacalo svoje posljednje zrake. - Julijana... ovo košta samo 300 evra? - zinuo je vidjevši lijepi novi objekat neobičnog kupolastog izgleda. - Aha, tu su bazeni, mi ćemo ovamo... Sjedio je na krevetu podbočen na jastuke, dok je ona raspakivala kofere. - I nisi mi rekla, kako ovako dobro poznaješ banju? - Aaa... to te i dalje kopka. E pa da se ne mučiš, jednu drugaricu sam častila sa Spa vikendom u ovoj banji, za njen rođendan. Bila je neka akcija, pa je nas pet bilo ovdje. Kad god je nekoj rođendan idemo negdje, većinom u banje, jer su nam je blizu i jer je jeftino. Bile smo i na planinama. Ljeti idemo na more, jedna od njih ima kuću, a mi platimo ostalo. - A tvoji kandidati... njih nisi vodila u banju... da oporavljaju koske? - Hahaha... - zacenila se od smijeha. Ostavila je kofer i bacila se na njega. - Aaa! Jesi li normalna, izbila si mi vazduh - žalio se gurajući je sa sebe. - Sram te bilo seka Perso! Sad za kaznu da me poljubiš! - smješila se napićivši usne i čekajući poljubac. - E jesi šašava, blago meni - uzdahne, sve pipajući svoja rebra, ali se sagne i nježno je poljubi.

134

Gledali su se bez riječi. Držala mu je ruke oko vrata i smješila se očima punih ljubavi. - Volim te Koščati... ne mogu ti opisati koliko... Na večeru su izašli tri sata kasnije. Bila je subota veče i velika gužva u banji. Pošto su zakasnili, načekali su se dobro dok nisu dobili večeru...

********* - Jesi li umoran? - imala je puno razumjevanja za njega jer je posljednjih dana radio non-stop. Istuširali su se i legli na krevet. - Pa sad ćemo se naodmarati, nakupati i izvaljati u blatu... - Kad spominješ blato... odmah se sjetim Kasandre. Da njoj ponesemo koju kilu ljekovitog blata - smijala se veselo. - Kakav nam je plan? - pitao je smijući se na spomen Kasandre. - Radićemo ono što nam bude odgovaralo. Evo, ja ću predložiti, a ti izaberi...Imamo kupanje, šetnje, uveče izlasci... posjet trgovačkom centru... trebam nešto za mamu, i tati neki dio... - Blizu su šoping centri? - od sve njene priče samo su mu se na ovo upalile lampice. - Aha, ako nešto trebaš, za traktor ili slično... I još kad pođemo kupićemo neke sitnice za naše... Progutao je ovo, uklavirivši da će vjerovatno nekoliko časova dnevno provoditi u šopingu. Nije htio da joj kvari raspoloženje. Možda bude kakve koristi od šopinga. - Julka... ako te zanima garderoba, u redu je...

135

- Ne zanima, neću da sad gubimo vrijeme na to. Ja to ionako obavim sa drugaricama kad krenu novogodišnje rasprodaje. Ovako bi bila nervozna, a kad idemo mi žene onda je to lijep provod. Možemo samo da kupimo našima neke poklone. Ako znaš šta im treba. ********* - Joj vidi ovu... - stajala je ispred izloga sa vjenčanicama i uzdisala. Kosta je već odmakao, ali se vrati do nje... - Oho, izgleda da opet nešto spremaš... - sad ćeš da me polako daviš dok ne pristanem na slijedeći korak. Vjenčaćemo se kad skupim pare. - Kad će to biti? - Pa za jedno pet godina. Je li to u redu? - podbadao ju je. - Nije! - Nego? Kad bi ti? - Pa malo brže, za nekoliko mjeseci... - Može - složi se i iznenadi je. - Može?! - Ako je svadba mala i mogu da je platim... - Kosta... - Ništa Kosta, brza svadba može, ali nema puno gostiju. Ako hoćeš puno gostiju, onda moramo čekati dok ja skupim svoju polovinu za svadbu. Ako ti hoćeš mnogo da potrošiš, moram i ja toliko da sakupim. Prodaću jednu njivu što pripada meni. - Sakupi 5000 i dosta. Nemoj ništa prodavati. - Bićeš tako skromna?

136

-Vjenčaćemo se u kući... - E nećemo... - Nego? - Vidjećemo, meni se sviđa ideja da to bude na salašu. Na onom gdje si došla kad sam orao. - Tamo je samo stari ambar... - Ima i stara kuća, tu je živio moj djed, nisi je vidjela u šumarku. Ako se stavi šator, na proljeće, i sve se sredi i pokosi, može se sasvim lijepo organizovati svadba. Ja sam planirao tu kuću opraviti i preći tamo kad se stariji brat oženi. - Al' eto, ti se prviš ženiš... - gledala ga je s osmjehom od uva do uva... - Aha, Julka, ja se prvi ženim... ali ko zna, ako ne budeš dobra... - Kosta! Provodili su vrijeme u kupanju, ljubavi, obilascima. Uspjeli su i da kupe svakom poklone. Marko joj je "šapnuo" da se on i mlađi brat nadaju mobilnim telefonima, pa je odlučila da ih počasti. Vraćajući se kući, Julka je već razmišljala o slijedećem koraku. - Kosta... - trebalo bi da se polako spremamo za svadbu. - Dobro, odredi termin pa da se prijavimo. - A trebalo bi da izaberem vjenčanicu... - gledala ga je dok je vozio. - Nema šanse da ja idem s tobom tražiti vjenčanicu - odmah je eksplodirao. Eno ti bracika vodi njega... - Marko? - Da, on voli da se zalizuje, pa povedi njega...

137

- Doobro... možda se ja predomislim usput, pa se i udam za njega, kad me bolje sluša - protestvovala je. - Ahaha... - nasmijao se podrugljivo, ne pristajući na ucjenu.

********* Njeni roditelji su se odjednom "sjetili" da bi se oni radije vratili u malu kuću, koja je bila na placu do velike kuće. Nisu htjeli da smetaju. Julijanu je uhvatila panika, ko će da sprema, kuva, brine o kući... - Julijana... pusti mene da razgovaram s njima - rekao joj je Kosta. Nakon toga, saopštili su joj da ostaju u velikoj kući, i da će im pomoći, a da Kosta planira popraviti salaš, pa će tamo imati "intimnost", ako požele biti sami. Razumjela je da je on muški prelomio, svjesan da im je najbolje živjeti sa njenim roditeljima. Bila mu je mnogo zahvalna na tome. - Možda jednog dana mi preselimo na salaš, ako djeca budu htjela ostati u ovoj kući. Zato bi ga trebali potpuno srediti. Ili možda neko od njih bude htjelo živjeti na tatinom salašu - nježno ga je milovala po kosi dok joj je opružen na sofi ležao s glavom u krilu. - Već si napravila plan? - osmjehnuo se gledajući je odozdo. - Aha... ti koliko znam, imaš jaku vezu na Građari... pa će nam pomoći. - Hahaha... mudrice moja... - Važno da sam tvoja - sagnula se i poljubila ga.

138

POGLAVLJE 16. Za salaš su se lako dogovorili, ali pripreme za svadbu su bile nešto drugo, kao sa svakim muškarcem. Neka ona sve pripremi, a on će se pojaviti na svadbi i reći DA, tako je on Julijani predložio. - Do prvog marta mogu da slušam o pripremama. Nakon toga do prvog aprila neću da čujem o tome! - bio je izričit. Tih mjesec dana su mu trajali poljoprivredni radovi. Julki i nije trebala neka velika pomoć, pomagale su joj drugarice, a najviše je ona obavila. Nije joj bilo teško, uživala je u tome. Kosta je imao zaduženje da raščisti i spremi teren oko kuće. Za taj dio posla su se ponudila njegova braća. Proljeće je brzo došlo. Vrijeme brzo leti, posebno kad je čovjek srećan. ********* Vratila se iz grada u firmu i ugledala svog oca za kasom. - Šta ti radiš tu? Gdje nam je blagajnica? - Morala je nešto da izađe, sinu za školu nešto treba... Vratiće se oko podne. Idem ja na pet minuta, pa ću se vratiti za blagajnu. Pričuvaj ti malo... - Dobro, idem u kacelariju, ostaviću vrata ako neko uđe... Skidajući mantil ugledala je "vjerenika" kako tovari porudžbinu na veliki kamion sa dizalicom. "Hmm... nedostajaće mi da mu budem šefica" razmišljala je sjetno sjećajući se kako su počeli.

139

Nestašluk joj proradi. Njena firma, a nikada ga nije "pritisla" u njoj... - Kosta... možeš li da dođeš u moju kancelariju? - Ima problema? - Aha... šefica te treba... - Šefica? - čudio se. Nakon pet minuta, ušao je ne kucajući. - Dolje nema nikoga. Gdje je blagajnica? - Ne brinite Kosta, moj otac će je zamjeniti ako neko dođe. Izvolite sjesti, htjela bi nešto popričati s Vama? Gledao ju je namrštivši se. Bila je čudna... - Da sjednem? Moram li? Imam posla. Šta je toliko važno? - Sjednite - pokazala mu je na fotelju preko puta njenog stola. Moram nešto da Vam kažem... - nastavila je kad je sjeo. Namjerno nije htio da je pita zašto mu persira. Sigurno je opet nešto smislila. - Kosta, Vi ste odličan radnik, dobro ste se pokazali na mjestu pomoćnog magacionera, ali... - Ali? - digao je obrve. Ustala je polako od stola i prišla k njemu. - Dajem Vam otkaz - sjela je na sto ispred njega i prekrstila noge. - Otkaz? - pitao je polukoncentrisano, gledajući u njena koljena. - Aha... ja sam Vam šefica, a Vi se za nekoliko dana ženite i koliko sam čula dobijate sektor Nabave. I više Vam neću biti šefica... - uzdahnula je teatralno.

140

- Hmm... . samo je rekao gledajući je. Izgledalo je da se dvoumi treba li zvati doktora. Jedva je izdržala da se ne nasmije. - Nisam Vam nikada rekla... to što sam Vam šefica... jako me pali... nagnula je lagano, i ovo posljednje izgovorila na deset santimetara od njegovog začuđenog lica. Ustala je polako, zavodnički hodajući dok je on pratio pogledom, zaključala vrata, vratila se do stola i opet sjela ispred njega, prekrstivši noge. Ništa nije govorio samo je pratio pogledom. - Od prvog dana me privlačite... ali znate kako je, šefica sam Vam, pa je nezgodno... - pusti desnu cipelu da joj padne na pod. Onda i lijevu. Polako mu se disanje ubrzavalo. - Znate li šta bi htjela? - lagano mu je bosom nogom dodirivala butinu. Htjela bih da Vas iskoristim dok sam Vam šefica... - uzela je njegovu ruku i polako je stavila na svoje koljeno. Ruka mu se skoro tresla. Više je mirovao od uzbuđenja nego svojom voljom. - Htjela bi da me dodirujete... sanjam to od kad sam Vas zaposlila. Zamišljam kako me skidate, grlite, ljubite... onako strasno... divlje... zamišljam kako vodimo ljubav u ovoj kancelariji... Skočio je u sekundi, podigao je sa stola, i tako držeći je u naručju, divlje ljubio okreću će s njom po kancelariji, dok se držala za njega obgrlivši ga rukama i nogama. - Mmmm... - kancelarija se ispunila uzdasima, glasnim poljupcima, teškim disanjem... Spustio je malo na sto, zavlačeći joj ruke ispod rolke. Da bi mogao nastaviti, skinula je sama rolku, privlačeći mu glavu svojim grudima...

141

To ga je opet raspalilo, pa je odlučio "isprobati" pomoćni sto, na koji se on, uzgred budi rečeno, popeo zajedno s njom, zatim su prešli na mekanu veliku fotelju bez rukonoaslona, gdje je ona skidala njega, da bi na kraju završili na udobnom tepisonu ispred velikih ormara... - Ovo je bolje od ambara - napokon je progovorio kad se malo pribrao. Osmjehnula mu se potpuno iscrpljena njihovim igrarijama. - Kako ti je samo ovo palo na pamet... - Rastužila sam se kad sam shvatila kako su nam bili lijepi ovi dani upoznavanja i da ti više neću biti nestašna šefica... - Dušo... kad god poželiš da se igraš šefice, samo ti javi... - Ti si sad šef Nabave, otvorila sam novo radno mjesto da bi ti polako preuzeo dio posla od tate. On nije htio nikakvu funkciju, pa zato sam ja do sada bila ovlašćena za sve. I sad, kao šef Nabave... možeš i ti da pozoveš šeficu računovodstva na raport... -Obavezno ću to napraviti... pravićemo inventuru svako malo - veselo joj se osmjehivao... - Ne znam šta će ti reći buduća žena... možda ona ne voli da budeš nestašan... - Ko Julka? Ona je prva za nestašluke... ja ne mogu ni da je pratim, šta njoj sve padne na pamet... - Izgleda da je mnogo voliš... - Tu si u pravu šefice... mnogo volim svoju buduću ženu... i sto posto sam siguran da će uvijek pristati da se Vi i ja, draga šefice, sastajemo na ovakvim strasnim sastancima... - Oh, šefe Nabave... jedva čekam inventuru...

142