Ljudski resursi
PROFESIONALNI STRES i UPRAVLJANJE STRESOM NA RADNOM MESTU
Kada zahtevi radnog mesta i pritisak na poslu postanu preteški oni vode u stres, što je loše i za organizaciju i za zaposlene. Šta je to profesionalni stres? Profesionalni stres je sklop psihičkih i telesnih reakcija koje osoba doživljava kada zahtevi na radnom mestu prevazilaze njenu sposobnost da se nosi sa njima ili da ih kontroliše. Stres sam po sebi nije bolest, ali ako je intenzivan i ako traje duže vremena može dovesti do mentalne i fizičke bolesti. Mnogi smatraju da rad pod pritiskom može da poboljša efikasnost i da pruži zadovoljstvo kada se ostvari željeni cilj, ali kada zahtevi i pritisak postanu preteški oni vode u stres, što je loše i za organizaciju i za zaposlene.
Profesionalni stres je uzrok više od četvrtine bolovanja u evropskoj uniji i posle bolova u leđima jeste najčešći zdravstveni problem u vezi sa poslom, pogađa čak 28% zaposlenih. Može biti posledica psihosocijalnih faktora kao što su: organizacija posla, način rukovođenja, visoki zahtevi, smanjena samostalnost u poslu, zlostavljanje i nasilje na radnom mestu. Isto tako i određeni fizički faktori kao što su buka ili visoka temeratura mogu da dovedu do profesionalnog stresa. Danas je dobro poznato da profesionalni stres može da izazove depresivnost, strahove, srčana obolenja i druga obolenja. Takođe za posledicu ima umanjenje produktivnosti, kreativnosti i kompetitivnosti. Može da pogodi svakoga, u bilo kojoj oblasti rada i u svakoj organizaciji. Simptomi profesionalnog stresa Reagujući na stres, prolazite kroz sledeće faze: • U početku ste zbog pojačanog pritiska puni energije i vaši odgovori na stres će verovatno biti pozitivni. • Nakon nekog vremena počinjete osećati umor. Možete se osećati anksiozno, frustrirano i žalosno. Počinje opadati kvalitet vašeg rada. • Ako se visok nivo stresa nastavi, sve češće će se pojavljivati osećaj neuspjeha i nekompetentnosti. Takođe vam se može učiniti da vas previše iskorištavaju na poslu ili kod kuće. U tom slučaju počećete se «udaljavati» od svog posla ili čak razmišljati o promeni zaposlenja. • Ako se stresna situacija i dalje produžava mogu se javiti: pojačana upotreba alkohola, cigareta, problemi sa snom, nervoza, stalna napetost, depresivnost,
Poslovna LOGISTIKA 29
Ljudski resursi poteškoće koncentracije, razdražljivost, problemi u porodičnim odnosima, agresivno ponašanje, različiti zdravstveni problemi (bolovi u leđima, srčani problemi, visok krvni pritisak, oslabljen imuni sistem, čir). U situaciji dugotrajnog i nerazrešenog profesionalnog stresa visokog intenziteta može se očekivati pojava sindroma sagorevanja. Sindrom sagorevanja na poslu je jedna od najnegativnijih posledica dugotrajne izloženosti profesionalnom stresu i manifestuje se u celokupnom funkcionisanju osobe: od telesne iscrpljenosti, preko emocionalne iscrpljenosti i smanjenja opšteg životnog zadovoljstva, do mentalne iscrpljenosti, u smislu negativističkog stava prema poslu, klijentima, kolegama. Posledice sindroma sagorevanja na poslu mogu biti veoma ozbiljne, kao što je donošenje odluke da se promeni profesija ili pak da se ostane na radnom mestu, ali uz potpuni gubitak motivacije za rad i nepredovanje. Radi se o velikom gubitku ljudskih potencijala, a pojedinac se suočava sa značajnim gubitkom životnog zadovoljstva. Logistički sektor i stres Među zanimanjima izloženim stresu vrlo visoko su rangirani menadzeri i rukovodioci u logističkom sektoru. Stres i naprezanje ovih profesija proizilazi iz gotovo svakog aspekta posla a posebno iz radnih operacija: odlučivanja, odgovornosti za obavljene poslove, rešavanje problematičnih situacija, vremenskih pritisaka. Stres u ovoj profesiji dolazi i iz nastojanja da se u poslu napreduje, da se podigne lični ugled, međuljudskih odnosa, da se pronađe novi posao ali i iz društvenog, privrednog i političkog okruženja. Faktori koji doprinose nastanku profesionalnog stresa Osetljivost svake osobe zavisi od toga pod kolikim pritiskom se nalazi u određeno vreme. Faktori koji slede pomažu u proceni toga ko je u riziku.
opasnim situacijama. - Kontrola, u kojoj meri zaposleni imaju uticaja na način na koji obavljaju svoj posao. - Odnosi u organizaciji, u smislu prisustva zlostavljanja u organizaciji. - Promena, kako se promene u organizaciji sprovode i saopštavaju zaposlenima. - Uloga, da li zaposleni razumeju svoju ulogu u organizaciji i da li se izbegavaju konflikti uloga. - Podrška od kolega, ali i od uprave. - Obuka koja zaposlenima obezbeđuje veštine za izvođenje njihovih zadataka. - Individualni faktori (prethodna iskustva, stil rada, sistem vrednosti, slika o sebi, karakteristike ličnosti). Strategije upravljanja stresom u radnom okruženju
Uobičajeni faktori rizika za razvoj profesionalnog stresa su: - Atmosfera u organizaciji i kakav je njen pristup stresu na poslu. - Zahtevi koji se postavljaju pred zaposlene u smislu obima posla i izloženosti potencijalno rizičnim i
30 Poslovna LOGISTIKA
Profesionalni stres je češće hronične nego akutne prirode. Radi se, dakle, o procesu. Osoba se postepeno oseća sve lošije i lošije. Međutim, dobre vesti jesu da se profesionalni stres može prevenirati, odnosno može se sprečiti njegovo produbljivanje. Osim intervencija
Ljudski resursi koje se mogu sprovoditi na nivou organizacije u smislu planiranja mera za sprečavanje i smanjenje profesionalnog stresa, važno je i da svaki pojedinac nađe načina da pomogne sebi. Stres je uvek ličan doživljaj, te svaka osoba primenjuje načine suočavanja sa stresom koji odgovaraju njenoj prirodi. Da bismo sebi mogli pomoći najpre je neohodno da se suočimo sa tim da smo izloženi profesionalnom stresu i da prepoznamo znakove stresa (umor, nezadovoljstvo, teskoba, ljutnja). Tek tada možemo primeniti neku od strategija za suočavanje sa stresom. Svi ljudi u svom repertoaru ponašanja imaju mnoge strategije za suočavanje sa stresom, ali se često dešava da one nisu uspešne kada se radi o profesionalnom stresu. Stoga je važno da budemo otvoreni za nova iskustva i spremni da isprobamo neke nove načine reagovanja. Generalno, u situaciji profesionalnog stresa možemo izabrati neki od sledećih načina za suočavanje sa njih i za samopomoć:
3. Izbegavanje stresne situaciju; što može biti dobra strategija ako trenutno ne raspolažemo mogućnostima, resursima da delujemo na promenu izvora stresa 4. Prihvatanje stresne situacije i preventivno delovanje kroz podizanje fizičke i psihičke otpornosti na izvor stresa (pravilna ishrana, vežbanje, rekreacija, tehnike relaksacije, samoohrabrivanje, odvajanje vremena “za sebe”, traženje podrške u okolini, na poslu i izvan njega, negovanje odnosa sa važnim ljudima, očuvanje smisla za humor-ne zaboravite i da je osmeh najjeftinije i veoma delotvorno sredstvo u borbi protiv stresa!).
1. Promena situacije, pokušaj da se tako ukloni izvor stresa; kroz rešavanje problema ili direktnu komunikaciju o problemima. 2. Čest izvor stresa je i vreme. Uvek imamo više obaveza, a manje vremena. Istina je da mi ne možemo da upravljamo svojim vremenom, već samo svojim aktivnostima u vremenu koje imamo na raspolaganju! Vreme prolazi, šta god mi radili. Umesto zaključka Program upravljanja stresom, menadžment organizacije mora da shvati kao jednu prevenciju i opštu korist za dobrobit svih ljudskih resursa, jer su eventualni apsentizam i fluktuacija kao posledica dejstva raznih stresora daleko skuplji od bilo kakve prevencije, edukacije i programa preventivnog delovanja. Upravo se zato moramo posvetiti ovom problemu jer je on štetan kako za pojedinca tako i za celu organizaciju. Na žalost mnoge organizacije (pre svega u Srbiji) još uvek ne shvataju veličinu ovog problema i da to što njihovi radnici rade pod stresom nije nešto što predstavlja samo problem radnika. AUTORI: dr Jasminka Marković, psihijatar, psihoterapuet, Medicinski fakultet Novi Sad, Klinika za psihijatriju, KCV, Novi Sad Jelena Srdanović-Maraš, psiholog, psihoterapeut, Klinika za psihijatriju, KCV, Novi Sad Poslovna LOGISTIKA 31