Македонистички студии

Виктор A. Фридман

МАКЕДОНИСТИЧКИ СТУДИИ

MACEDONIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS

Victor A. Friedman

MACEDONIAN STUDIES

Skopje, 2011

МАКЕДОНСКА АКАДЕМИЈА НА НАУКИТЕ И УМЕТНОСТИТЕ

Виктор A. Фридман

МАКЕДОНИСТИЧКИ СТУДИИ

Skopje, 2011

Уредници: акад. Зузана Тополињска проф. д-р Марјан Марковиќ

Редакциски одбор: акад. Зузана Тополињска проф. д-р Марјан Марковиќ

CIP - Каталогизација во публикација Национална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“, Скопје 811.163.3:811.16 811.163.3:811(497) ФРИДМАН, Виктор А. Македонистички студии / Виктор А. Фридман. - Скопје : Македонска академија на науките и уметностите, 2011. - 236 стр. ; 29 см На стр. 2: Macedonian studies / Victor A. Friedman. - Фусноти кон текстот. - Библиографија: стр. 211-236 ISBN 978-608-203-074-6 I. Friedman, Victor A. види Фридман, Виктор А. а) Македонски јазик - Словенски јазици - Компаративни истражувања б) Македонски јазик - Балкански јазици - Компаративни истражувања COBISS.MK-ID 89724938

СОДРЖИНA

VOVED.........................................................................................................

PREFACE......................................................................................................

7 10

I. STRUKTURATA NA MAKEDONSKIOT JAZIK Razlikuvaweto na makedonskite glagolski paradigmi so pomo{nite glagoli sum i ima ........................................................................

Za slo`enite minati vremiwa vo dihovskiot govor vo sporedba so makedonskiot literaturen jazik i so drugite dijalekti........

Primenetata lingvistika i makedonskite glagolski kategorii..

13 17 27

II. MAKEDONSKIOT JAZIK I DRUGITE BALKANSKI JAZICI Nekoi zabele{ki za indirektniot govor i preka`uvaweto vo makedonskiot i albanskiot jazik......................................................

Tipologijata na upotrebata na da vo balkanskite jazici...............

Pot~inet vid vo makedonskiot i drugite balkanski jazici...........

Upotreba na glagolskite vremiwa vo makedonskite i drugi balkanski gnomski izrazi.........................................................................

Udvojuvaweto na objektot na Balkanot vo minatoto i denes..........

Dijalektna osnova, varijacija i kodifikacijata na balkanskite literaturni jazici: albanskiot, bugarskiot, makedonskiot, romskiot..................................................................................................

Gramatikalizacijata na balkanizmite vo makedonskiot jazik......

Diferencijacija na makedonskiot i bugarskiot jazik vo balkanski kontekst...........................................................................................

Makedonskiot jazik sprema ruskiot i bugarskiot: vid, vreme i modalnost................................................................................................

33 43 53 61 71 83 91 99 109

III. JAZIK I IDENTITET Zna~eweto na makedonskiot jazik za balkanisti~kata lingvistika i negovata afirmacija na me|unarodnoto nivo..................

Bla`e Koneski i severnoamerikanskata lingvistika.....................

123 129

Moderniot makedonski standarden jazik i negovata vrska so moderniot makedonski identitet..........................................................

Za dijalektolo{kite raboti: Misirkov, Pulevski i TeodorovBalan........................................................................................................ Набљудувајќи ги набљудувачите: Јазикот, етнитетот и моќта во Македонија за време на пописот во 1994 година и потоа..................

Pojavata na pove}ejazi~nosta kaj Marko Cepenkov..........................

Kulturno-jazi~nite pojavi kaj \or|i Pulevski.................................

Bibliografija...........................................................................................

Izvori..........................................................................................................

139 171 177 201 207 211 235

Makedonisti~ki studii

I. STRUKTURATA NA MAKEDONSKIOT JAZIK Razlikuvaweto na makedonskite glagolski paradigmi so pomo{nite glagoli s um i im a Kako {to e op{to poznato, kaj makedonskiot glagol se ima razvieno edna posebna serija na vremiwa so pomo{niot glagol ima i formata za sreden rod na glagolskata pridavka, i toa bez da se zagubi starata vremenska serija so pomo{niot glagol sum i takanare~enata glagolska l-forma. Se ima dosta pi{uvano za toa, kako stariot perfekt, t.e. sovremenoto minato neopredeleno vreme, sega ima i preka`ano zna~ewe. Osven toa, glagolskite formi so ima se ispitani od istoriska gledna to~ka, t.e. vo vrska so nivnite izvori, a isto taka vo vrska so nivnata afirmacija vo sovremeniot literaturen makedonski jazik, i vo dijalektite, kako i vo vrska so upotrebata na glagolskata pridavka voop{to. Me|utoa, eden problem na koj dosega ne mu e posveteno mnogu vnimanie e pra{aweto na razlikuvaweto na formite so pomo{nite glagoli sum i ima, zna~i razlikite me|u stariot i noviot perfekt. Vo ovaa statija, }e se obidam da gi razgledam najva`nite crti {to gi razlikuvaat dvete serii, t.e. serijata so sum i onaa so ima. Iako sinteti~ki markirani modalni konstrukcii so da, ako, itn., mo`e da se konstruiraat vrz osnova na dvata perfekta, sepak, razlikuvaweto vo iskazniot (indikativniot) na~in e osnovata na koj{to mo`e da se razbiraat i razlikite vo markiranite modalni upotrebi. Zatoa, ovde }e gi razgledame indikativnite upotrebi, imaj}i predvid deka razlikite se validni i za modalnosta, kako {to doka`a Kramer (Kramer 1986).

Osnovnata razlika me|u dvete formi se sostoi vo faktot deka takanare~enoto minato neopredeleno vreme e nemarkirano me|u minatite vremiwa, a formite so ima imaat osnovno zna~ewe na stati~na rezultativnost. Nema ni edno edinstveno zna~ewe {to mo`e da gi karakterizira site upotrebi na minatoto neopredeleno vreme. Ne e toa vreme sekoga{ neopredeleno, zatoa {to mo`e da se upotrebuva so prilozi koi{to go ozna~uvaat to~noto vreme na dejstvoto, na pr. Sum stanal no}eska vo eden... (Koneski 1967b: 462).

Takvite primeri, so opredeleni minati vremenski prilozi, isto taka poka`uvaat deka minatoto neopredeleno vreme ne e sekoga{ rezulativno, bidej}i zna~eweto na rezultativnost, t.e. tuka sega{na rezultativnost, ne se soglasuva so opredelenite minati vremenski prilozi. Isto taka, eden primer kako Tatko mi bil mnogu meraklija za cve}iwa, vo koj{to govoritelot se se}ava za svojot pokoen roditel, nema rezultativno zna~ewe.

13

Viktor Fridman

Preka`anosta, iako ~esto pati minatoto neopredeleno vreme se upotrebuva so vakvo zna~ewe, ne e osnovnoto zna~ewe na toa vreme, kako {to se gleda od faktot deka minatoto neopredeleno vreme mo`e slobodno da se upotrebuva vo prvo lice, a isto taka pot~ineto na glagoli kako se kolnam, znam, itn. Duri mo`e minatoto neopredelno vreme da se pot~ini na glagoli kako vidov, na pr. Znam deka toj go napravil toa, Vidov deka toj go napravil toa, itn. Za upotrebata na minatoto neopredeleno vreme za preka`uvawe mo`e da se re~e deka ima nekakvo soglasuvawe na vremeto me|u glagolot vo re~enicata i eden ispu{ten glagol na zboruvawe {to go ima vo takanare~enata dlabinska struktura na re~enicata. Ova pra{awe e navistina mnogu slo`eno i zaslu`uva mnogu pove}e vnimanie otkolku mo`eme da mu posvetime ovdeka. Da se zadovolime zasega prosto so toa {to }e re~eme deka ima razni argumenti za nemarkiranosta na minatoto neopredeleno vreme i deka za toa pra{awe treba da diskutirame na nekoe drugo mesto (v. Friedman 1977, Fridman 2009).

Osven faktot deka za sekoe zna~ewe {to mo`e da se zamisli za minatoto neopredeleno vreme mo`e isto taka da se zamisli eden primer {to ne se soglasuva so toa zna~ewe, treba da uka`eme na faktot deka vo govoreweto i pi{uvaweto na mnogu lu|e, a, osobeno va`no za literaturniot jazik, na mnogumina od Skopje, t.e. prestolninata na Republikata - ne postoi serijata na vremiwata so ima.

Taka, na primer, vo prevodot na Golemiot Getsbi direktno od angliski na makedonski, {to e napraven od edna skopjanka, nema niedna ima forma, iako vo angliskiot original ima nekolku stotina primeri so sega{niot perfekt i predminatoto vreme (Arsova 1970:34, 73). Zna~i ima edna tendencija (edno vlijanie da ka`eme) minatoto neopredeleno vreme da se upotrebuva duri i vo po{iroki, t.e. pove}e konteksti, zaradi toa {to kaj dosta govoriteli na literaturniot jazik ne postojat formi so ima vo rodnite govori i taka ne gi upotrebuvaat takvite formi voop{to. Za takvi govoriteli, formite so ima sekoga{ mo`at da se zamenuvaat so formite so sum. Ako e takva situacijata, kako mo`eme toga{ da gi razlikuvame formite so sum od tie so ima?

Prvo, ima nekoi upotrebi na minatoto neopredeleno vreme vo koi{to formata so ima ne odi, na pr. Sum go napravil toa vo eden ~asot v~era ne mo`e da se zameni so Go imam napraveno toa vo eden ~asot v~era. Mo`e da se ka`e deka pri~inata za toa se nao|a vo faktot deka perfektot so ima e markiran za (sega{na) rezultativnost i taka ne se vrzuva so eden specifi~en moment vo minatoto.

Vsu{nost, mo`e da se upotrebuva perfektot so ima so takvi minati opredeleni prilozi, no toga{ formata prestanuva da bide indikativna a stanuva modalna, na pr. Toj go ima napraveno toa vo eden ~asot v~era go ima istoto zna~ewe kako Toj go napravil toa vo eden ~asot v~era - t.e. govoritelot pretpostavuva deka dejstvoto se svr{ilo.

Osven toa, izgleda deka perfektot so ima ima edna, da ka`eme, ponominalna nijansa od minatoto neopredeleno vreme. A toa bi mo`elo da mu se pripi{e na stativniot karakter na rezultativnost 14

Makedonisti~ki studii

kaj perfektot so ima, na pr.Termometarot poka`uva povisoka temperatura za 1 stepen celziusov.

Zna~i { (a) po~nale da great. { (b) imaat po~nato so greeweto.

Zna~i ovde, govoritelite mislele deka minatoto neopredeleno vreme zvu~i nekako poprirodno so da-konstrukcija, t.e. so edna glagolska konstrukcija, a koga go prefrlile glagolot vo ima perfekt, toga{ isto taka ja prefrlile da-konstrukcijata vo edno imensko dopolnenie. Za vrskite me|u stativnosta i nominalizacijata pi{uval Lohman (Lohman 1937) vo edna statija za imenskiot izvor na indoevropskiot perfekt. Izgleda deka mo`ebi nekakvi sli~ni semanti~ki vrski ima i kaj makedonskiot perfekt.

Iako mo`e da se uka`e na razni tendencii i na nekoi razliki kaj minatoto neopredeleno vreme i perfektot so ima, najbitniot dokaz za vidot na razlikata me|u celata serija so ima, t.e. perfektot so ima, toj so imal, i predminatoto so ima{e, i serijata so sum kako celosnost, t.e. minatoto neopredeleno vreme i predminatoto vreme so be{e, mo`e da se gleda tokmu vo pomarkiranite formi, t.e. vo predminatite vremiwa. Vo vrska so tie formi jasno se gleda deka rezultativnosta e glavniot faktor vo razlikuvaweto na dvete serii. Da go zememe predvid sledniov primer: Lile mi go poka`a Bo`o, no jas ve}e go { (a) bev videl. { (b) imav videno.

Vo razlikata me|u (a) i (b) se gleda razlikata me|u rezultativnite i nerezultativnite formi. Re~enicata (a) bi se upotrebila ako govoritelot ve}e go videl Bo`o vo momentot koga, na pr., govoritelot so Lile {etaat po ulica i nenadejno govoritelot go zabele`uva Bo`o a vedna{ potoa Lile mu go poka`uva. Re~enicata (b) bi se upotrebila, na primer, koga govoritelot ve}e go videl Bo`o pred izvesno vreme, t.e. porano vo istiot den ili nedela. I taka razlikata me|u ovie formi se sostoi vo toa {to predminatoto vreme so be{e e markirano samo za kategorijata na taksis, t.e. toa prosto uka`uva na faktot deka edno dejstvo mu prethodi na edno drugo: a predminatoto vreme so ima{e opi{uva edno dejstvo kako sostojba {to proizleguva, zna~i kako rezultat, od edno prethodno dejstvo.

Od ovој kratок текст, se nadevame, mo`e da se vidi deka rezultativnosta e najva`nata kategorija {to go razlikuva stariot perfekt, t.e. sega{noto minato neopredeleno vreme, od noviot perfekt, t.e. formata so ima, i deka taa razlika postoi za dvete serii kako celosnosti, a i deka ovaa razlika najjasno mo`e da se vidi koga se sporeduvaat dvete predminati vremiwa -- toa so be{e i toa so ima{e.

15

Viktor Fridman

Za slo`enite minati vremiwa vo dihovskiot govor vo sporedba so makedonskiot literaturen jazik i so drugite dijalekti Kako ~lenovi na centralniot del na zapadnoto nare~je, bitolskite govori zazemaat va`no mesto vo odnos na istra`uvaweto na makedonskiot literaturen jazik. Vo kontekstot na formiraweto na literaturniot jazik, kako i vo opi{uvaweto na makedonskite dijalekti, edna zna~ajna zada~a e opredeluvaweto na glagolskite formi i kategorii, t. e. utvrduvaweto koi formi se smetaat za literaturni, koi formi se sre}avaat vo dijalektite, i koi zna~ewa mo`at da im se pripi{at na prvite, odnosno na vtorite. Za literaturniot jazik mo`e da se ka`e deka na formite i na zna~ewata vo glagolskiot sistem dosega im e posveteno dosta vnimanie kako vo op{tite raboti za gramatikata, na pr. Koneski (1967b), Lant (Lunt 1952), taka i vo posebnite studii kakvi {to se tie od Golomb (Gołąb 1964, 1970), Fridman (Friedman 1977, 1981, Fridman 2009) i Kramer (Kramer 1986).

Me|utoa, vo istra`uvaweto na dijalektite, iako formite detalno se opi{uvaat koga se raboti za zna~ewata na formite, naj~esto ili se spomnuvaat zna~ewata {to se javuvaat vo literaturniot jazik ili pak voop{to ne se zemaat predvid. Od toa se gleda deka vo takvi situacii se pretpostavuva deka prisustvoto na odredena forma svedo~i za prisustvoto na o~ekuvanoto zna~ewe na taa forma. Me|utoa, morfolo{kite izoglosi i soodvetnite semanti~ki izoglosi ne se sovpa|aat sekoga{, iako, se razbira, tie ~estopati odat zaedno. So toa sakame da ka`eme deka prisustvoto na dadena forma ne sekoga{ poka`uva na odredeno zna~ewe na taa forma.

Vo vrska so ovie fakti, bi sakal vo ovaa stitija da se osvrnam na eden del od glagolskiot sistem vo eden bitolski dijalekt, imeno vo dihovskiot, so cel da go sporedam so literaturniot sistem, koj16

Makedonisti~ki studii

{to vo opredelena mera e baziran vrz nego i vrz bliskite govori.

Isto taka, }e se obidam sistemot na dihovskiot govor da go postavam vo po{irokiot kontekst na makedonskite dijalekti. Kako izvor za podatocite }e ja zemam odli~nata studija na dihovskiot govor od Hron (Groen 1977), vo koja{to detalno e opi{ana fonologijata i morfologijata na govorot no, kako {to e obi~no vo takvi strukturalni opisi, samo malku se pi{uva za semantikata ili sintaksata. ]e gi koristam bele{kite napraveni od Hron i dvanaesette tekstovi so razni sodr`ini od dvaeset i pet stranici na krajot od knigata.

Iako so ovoj osvrt ne mo`am da ka`am deka }e dadam poln tretman makar i na ovoj del na dihovskiot glagolski sistem, sepak se nadevam deka ovoj referat }e pridonese za edno poto~no opredeluvawe na mestoto na dijalektniot glagolski sistem i na prirodata na nekoi izoglosi.

Trgnuvaj}i od literaturniot glagolski sistem, }e po~nam so indikativnite kategorii, koi{to gi obrabotiv vo svojata kniga za makedonskiot indikativ (Friedman 1977, Fridman 2009). Vo literaturniot jazik mo`eme da razlikuvame tri prosti paradigmi, imeno sega{no, minato opredeleno svr{eno i nesvr{eno (aorist i imperfekt), i pet slo`eni paradigmi - tri slo`eni so glagolskata pridavka i formite na ima, odnosno ima{e i imal, i dve slo`eni so glagolskata l-forma i sum, odnosno be{e. (Treba da zabele`ime deka nie go primame tolkuvaweto na kategorijata modalnost spored koe idnite formi so }e se modalni, a ne indikativni zatoa {to ne poka`uvaat na ontolo{kata stvarnost, tuku na o~ekuvanata mo`nost). Vo paradigmite so glagolskata l-forma isto taka ima razlika me|u aoristnite i imperfektnite formi, no taa razlika e nadvor od ramkite na statijava. Nie }e gi razgledame glavno slo`enite formi, a pra{aweto na glagolskiot vid, iako i toa bi mo`elo da poslu`i kako primer za razlikata me|u morfolo{kata i semanti~kata ili sintaksi~kata izoglosa (na pr. upotrebata na sega{en perfektiv vo nezavisni re~eniцi ili aorist so zborot da, sp. Vidoeski 1962/63: 92), }e ostane nadvor od ramkite na na{eto istra`uvawe.

Zaedno so pette paradigmatski serii {to ve}e gi spomnavme, }e se osvrneme i na sintagmite od tipot sum, odnosno be{e ili bil so glagolskata pridavka, na pr. re~enici od tipot dojden sum.

Soglasuvaj}i se so misleweto na Koneski (1967b: 458) i Lant (Lunt 1952: 100), i kako {to tokmu sega indiciravme, vakvite konstrukcii nie gi razbirame kako sintagmatski, a ne paradigmatski, t.e. tie se sostojat od glagol i pridavka, a ne od pomo{en glagol so druga glagolska forma (particip). Dokazite za vakviot pristap, me|u drugoto, se nao|aat vo slobodniot red na zborovite: glagolot mo`e da stoi pred pridavkata ili zad nea, pojava koja{to ne se sre}ava kaj paradigmatskite konstrukcii (v. Friedman 1977: 16-17, Fridman 2009: 20-21 za drugi dokazi).

Opredeluvaweto na zna~ewata na formite {to nè interesiraat go zemam od svojata gorespomenata studija. So ogled na vremeto i prostorot, }e se ograni~am samo na nekolku zaklu~oci. Minatoto 17

Viktor Fridman

neopredeleno vreme, t.e. glagolskata l-forma so pomo{niot glagol sum, e nemarkirano sprema site drugi minati vremenski formi. Negovoto glavno zna~ewe, t.e. zna~eweto koe e najnezavisno od kontekstot, e nepotvrduvawe, a osobeno preka`uvawe, koe{to se sprotivstavuva na zna~eweto potvrduvawe koe{to zadol`itelno go iska`uva minatoto opredeleno vreme. Me|utoa, minatoto neopredeleno vreme mo`e da izrazuva isto taka nemarkirana minatost, t.e. minatost bez nijansa na prisustvo ili otsustvo na li~nata potvrda na zboruva~ot. Predminatata forma so be{e i glagolskata l-forma se razlikuva od drugite predminati formi (tie so ima{e odnosno imal) so toa {to formata so be{e e edinstvenata forma markirana po taksis, t.e. po ~ista prethodnost na dejstvoto, bez ogled na rezultatite (rezultativnost) ili sostojba (statalnost) ili li~na potvrda na zboruva~ot (status). Site formi so ima, ima{e, odnosno imal i glagolska pridavka se odlikuvaat so toa {to se markirani po rezultativnost. Dodeka formata so ima nema vrska so nekoj drug minat nastan osven so onoj {to go proizveduva rezultatot, formite so ima{e i imal se markirani za vrskata so nekoj drug minat nastan pokraj onoj {to go proizveduva rezultatot (Zna~i tie poka`uvaat na minatosta dodeka formata so ima ne poka`uva na nea iako e vrzana so minatosta preku minatiot nastan {to go uslovil rezultatot). Osven toa, formite so ima{e, odnosno imal se razlikuvaat edna od druga so kategorijata status, imeno formata so ima{e ja vklu~uva vo sebe li~nata potvrda na zboruva~ot dodeka formata so imal isklu~uva takvo potvrduvawe.

Tolku za delot na literaturniot makedonski indikativen sistem {to nè interesira ovde. Koga se svrtuva vnimanieto na dijalektniot sistem od Dihovo, vedna{ se gleda deka se raboti za isti formi, no vo opredelen stepen za drugi odnosi me|u niv.

Prvoto pra{awe {to treba da se razgleda e mestoto na konstrukcite slo`eni so raznite vremenski formi na glagolot sum i glagolskata pridavka. Hron vo svojata studija gi tretira ovie konstrukcii vo istiot del kade {to gi tretira onie {to nie gi narekovme paradigmatski, a ovoj del toj go narekuva „Formite i upotrebata na slo`enite vremiwa na glagolot“ (Forms and use of the complex tenses of the verb, str. 210). Iako toj ne se zanimava otvoreno so pra{aweto na paradigmati~nost protiv sintagmati~nost na glagolskite konstrukcii, mo`e da se pretpostavi deka so upotreba na terminot tenses „vremiwa“ koj{to e dvosmislen vo angliskiot jazik, toj misli na zna~ewe „paradigmatska serija“, a ne na zna~ewe „odnos sprema vremeto na zboruvaweto“. Vo poddelot kade {to se razgleduvaat konstrukcite sostaveni od sum i glagolska pridavka (212213), Hron pravi edna va`na razlika, imeno toj razlikuva glagolska pridavka (t.e. pridavka obrazuvana od glagol) od edna strana i minatiot pasiven particip na druga strana. Taka, na pr., toj pi{uva deka razlikata me|u re~enicite Kafeto e meleno i Kafeto e mleno se sostoi vo toa {to vo prvata se upotrebuva glagolska pridavka, a vo drugata se upotrebuva t.n. minat pasiven particip. Kako posledi-

18

Makedonisti~ki studii

ca na razlikava, spored nego, ima i razlika vo zna~ewata na re~enicite taka {to prvata potsetuva na angliskiot The coffee is ground, a vtorata na The coffee has been ground. Prvata re~enica go izrazuva faktot deka kafeto ima svojstvo na melenost, dodeka vtorata go izrazuva faktot deka kafeto be{e podlo`eno na procesot na melewe i deka procesot e doveden do kraj. Ako e taka, toga{ glagolskiot sistem vo dihovskiot govor, i najverojatno i vo drugi bitolski govori, se разlikuva od literaturniot makedonskiot jazik vo edna va`na osobenost.

Vo negovoto izlagawe za morfologijata na dihovskiot govor, Hron so edna to~na srukturalna lingvisti~ka postapka formulira pravila za obrazuvaweto na t.n. minat pasivan particip (str. 120), {to zna~i deka toj ne go koristi poimot na aoristna odnosno imperfektna osnova nadvor od opisot na soodvetnite paradigmatski formi i na glagolskata l-forma. Ako ja konsultirame gramatikata na literaturniot jazik po pra{aweto za glagolskata pridavka, }e vidime deka izvesni glagoli imaat mo`nost da ja obrazuvaat glagolskata pridavka kako od aoristnata taka i od imperfektnata osnova.

Za ovie dve formi Koneski (1967b: 435) go pi{uva slednoto: „. . . se ~uvstvuva onaa razlika vo opfa}aweto na dejstvoto {to . . . se opira na razlikata me|u svr{eno i nesvr{eno vreme“. Koga }e se vratime na dihovskite primeri so meleno i mleno, se gleda deka mo`eme da ka`eme deka i tuka se raboti za imperfektna i aoristna glagolska pridavka. Razlikata me|u svojstvoto i svr{eniot proces dobra se slaga so durativnoto zna~ewe na imperfektot i punktualnoto zna~ewe na aoristot. Kon ova mo`eme da go dodademe faktot deka samiot Hron vo paradigmata na glagolot `nie ja dava formata `nien (sp. `nie{e) pokraj `nat (sp. `na) kako minat pasiven particip (str. 126).

Za nazivot minat pasiven particip isto taka mo`eme da ka`eme deka sostojbata vo dihovskiot govor ne opravduva ovaa forma da bide imenuvana so ova staro ime a ne so imeto glagolska pridavka kako i vo literaturniot jazik. Vo dihovskiot govor, kako i vo literaturniot makedonskiot jazik, ovaa forma se obrazuva od nepreodni kako i od preodni glagoli, na pr. Toj be{e dojden od rabota (str. 213); taa mo`e da stoi so ~len i kako predmet, na pr. . . . mo`i da i spomen(i) umrenite (229). Od sintakti~ka gledna to~ka, izgleda deka i redot na zborovite e isto taka sloboden kolku i vo literaturniot jazik, na pr. I krsteni se, sega znaat, oti se krsteni (221). Me|utoa, iako ni vo tekstovite ni vo primerite nema nieden takov primer so pomo{en glagol zad glavnata glagolska forma vo drugite konstrukcii {to nè interesiraat ovde, {tom gi ima dosta vo ovaa konstrukcija, vrz osnova na podatocite {to ni se na raspolagawe ne mo`eme da konstatirame definitivno deka toa e nemo`no. Sepak, se ~ini najverojatno deka sostojbata gore-dolu li~i na onaa vo literaturniot jazik, pa vo dihovskiot govor konstrukcijata so sum i glagolska pridavka }e ja smetame za sintagmatska, a ne paradigmatska.

19

Viktor Fridman

So ovaa dojdovme do razgleduvawe na vistinskite paradigmatski formi so sum i ima. Kako {to e op{to poznato, i kako {to pi{uva Koneski (1965: 148): „Vo bitolskiot gradski govor, povlijan od govorot na vla{koto naselenie, se „gre{i“ vo toa {to se upotrebuva aoristot i imperfetot vo konteksti {to iziskuvaat perfekt za preka`ani dejstva“. Zna~i, konstrukciite so glagolskata l-forma se upotrebuvaat poretko. Za lu|e od drugi krai{ta vo Makedonija ova ~estopati zvu~i kako bitol~anite da potvrduvaat ne{to li~no koga bi trebalo da iska`uvaat neutralen odnos so pomo{ na l-formata.

Iako vo Dihovo sega `iveat samo Makedonci, a pred Balkanskite vojni tamu `iveele i Albanci (Groen 1977: 2), izgleda deka i tamu postoi skoro ista situacija kako vo Bitola. (Treba da spomeneme deka spored Papahaxi (Papahagi 1974: 1436) porano imalo pove}e vla{ki sela vo neposredna blizina). Spored Hron (Groen 1977: 211), vo pogolem broj primeri so glagolskata l-forma zna~eweto e rezultativno. Kon ova mo`eme da dodademe deka re~isi nieden primer vo studijata ne uka`uva nedvosmisleno na preka`uvawe ili na nepotvrduvawe. (Ima eden primer pot~inet na ~esticata }e: Utre vaka }e bilo vremeto, televizor kaza, utre vaka (Groen 1977: 215), no prisustvoto na ~esticata }e nalaga sosema druga modalna interpretacija na re~enicata). Vo tekstovite so sekojdnevna sodr`ina nema nieden primer so glagolskata l-forma so zna~eweto na nepotvrduvawe. Duri vo prikaznite, kade {to se sre}avaat najgolem broj glagolski l-formi i kade {to voop{to ima pojavi koi ne se tipi~ni za dihovskiot govor, na pr. nastavkata za treto lice ednina sega{no vreme -t, ima samo eden zgoden primer. Krale Marko mu re~e na novonajdeniot brat: „Ja(s) sum od Prilep sum“, re~e, „pomalio brat, a tebe“, re~e, „{o te dala majka za `ito, za edna kanta `ito te dala“, re~e, „za ovde. I toj mu veli: „Jas“, re~e, „vistina dumam oti majka me dade“, re~e, „za edna kanta `ito“. (244).

Inaku pogolem broj drugi primeri se so konteksti kade {to im se sprotivstavuvaat na prosti minati vremiwa so toa {to glagolskite l-formi uka`uvaat edna porane{na sostojba ili porane{no dejstvo povrzano so dejstvoto opi{uvano od glagolot vo prostoto minato vreme, kako {to se gleda od slednive primeri: . . . ne se rodilo `ito nikade. I narodo gladuva{e. (243) {o imalo materiali po du}anite, se s(e) ukrade. (240) Ko(a) pretrese vo konacite negoj, o(t) cela Bitoqa, {o se ukradilo, s(e) e kaj pa{ata zajseno. (240) „I ovoj pa{ata tvoj“, mu veli na valijata, „si si doveril vojska-asker, magazini, i toj neke{e da gazi na mravite, a toj bil najaramijata!“ (241)

20

Makedonisti~ki studii

Vo posledniov primer, formata bil ima admirativno zna~ewe {to, na pr. vo Bobo{~ica, e edinstveniot slu~aj koga l-formata sè u{te se sre}ava (Koneski 1965: 149).

Edinstveniot slu~aj vo studijata na predminato vreme so be{e i l-formata e sledniov: Najdva edno ezero, o(t) to ezeroto edna riba be{e izlegla na suo. (237) Predminati formi so ima{e i glagolska pridavka isto taka se retki, ama se sre}avaat po~esto od konstrukcijata so be{e i lformata: A toj drugaro s(i) ima{e zemeno drugi drugar so nego. (239-7) Ojdof Bitoqa vo . . ., ima{e edno snexe, zavrnato malce, ima{e, onegvano, zavrnato. (231) Osobenosta {to gi povrzuva site konstrukcii so ima{e i mu gi sprotivstavuva na primerot so be{e se sostoi vo toa deka re~enicite so ima{e uka`uvaat na ne{to drugo {to ve}e be{e re~eno, t.e. tie izjasnuvaat edna porane{na sostojba, davaat dopolnitelni informacii. Vo primerot so be{e se dava nova informacija {to ja naprednuva prikaznata iako se uka`uva na ne{to {to se slu~ilo porano. Izgleda deka tuka se raboti za statalnost i(li) za rezultativnost vo formite so ima{e, a so ~ist taksis vo formata so be{e.

Duri i edniot primer so imal i glagolskata pridavka, za koj{to bi mo`elo da se o~ekuva deka }e nosi jasna nepotvrda, ne ni donesuva druga informacija osven za predminatosta. Primerot se nao|a vo edna prikazna kade {to se upotrebeni isto taka i pove}e prosti minati formi: Mu kaza mestoto . . . Ama pa toj imal naredeno, oti kakof junak da dojdi na ta posestrimata, da ne go pu{ki `if, da g(o) otrue . . . E, toj zamina . . . (244) Od kontekstot izgleda deka vrednosta na l-formata se kombinira so vrednosta na samiot pomo{en glagol ima, zatoa {to informacite, iako se odnesuvaat na pozadinata, ednovremeno se i va`ni za objasnuvaweto na toa {to }e se slu~i podocna vo prikaznata.

Glagolskata konstrukcija so ima i glagolskata pridavka, t.e. so sega{nata forma na pomo{niot glagol, se razlikuva od soodvetnata literaturna forma vo dva pogleda. Prvo, ima formi od tipot ima bideno, na pr. Ima{ bideno Skopje ? (214), {to ne samo ne e literaturno, no i dosega se povrzuva samo so ohridsko-stru{kiot kraj (Koneski, Vidoeski, JaĹĄar-Nasteva 1966: 521-22, 534) i nekoi sosedni sela do Golo Brdo i Debarsko Pole (Steinke & Ylli 2008: 120, 268).

Zna~i, se poka`uva deka takvite formi se po{iroko rasprostraneti odo{to se misle{e. Vtoro, vo dihovskiot govor ima re~enici od tipot Jas imam brat umreno (228). Hron misli deka takvite re~enici se niknati po analogija so re~enicite od tipot Imeto go ima{ pisano? (214) no mo`eme tuka i da spomneme neli~ni re~enici od tipot . . . okolu negovata niva nemalo zasadeno p~enica (Po~inka 20.H 73, str. 20). Mo`am isto taka da dodadam deka naklonetosta na ima formata da bide markirana po status, imeno da se upotrebuva za

21

Viktor Fridman

dejstvoto {to ne sme go videle ama sepak go potvrduvame (sp.

Friedman 1977:97-98, fridman 2009: 70-71), mo`e da se vidi vo slednive primeri od Dihovo: „Krsteni se decata ali ne?“ „Ne!“ „Mori“, veli, „vie imate skri{em skrsteno“. „[o“, mu velam, „imame skri{em; turci doma ke dr`ime!“ (221) Kolku legna da spie vaka, i mu dojde vo sono, hop, edna zmija go kəsna tuka i toj ripna. „A“, re~e, „brat mi“, re~e, „go ima otrueno ta posestrimata“. (244) Zna~i, na krajot na krai{tata, {to mo`eme da ka`eme za minatiot indikativen sistem na Dihovo vo sporedba so literaturniot jazik? Iako ne sme vo sostojba da dademe definitiven odgovor, mo`eme da sugerirame nekoi re{enija. Duri so ograni~enata gra|a {to ja imame, po s# izgleda deka formite so ima odnosno ima{e i imal, se odlikuvaat od site drugi so markirawe po rezultativnost, {to se gleda od faktot deka tie nosat informacija za pozadninata.

Sepak, koga }e im se obrne vnimanie na formite bazirani vrz glagolskata l-forma, se gleda deka i tamu rezultativnoto zna~ewe sè u{te e silno razvieno vo dihovskiot govor. Me|utoa, dvete lparadigmi imaat poizrazena nijansa na dejstvo nasproti nijansa na sostojba vo ima-paradigmite. I toa }e mo`e{e da dovede do razvitok na edna nova opozicija, ako dihovskiot govor ostane{e bez kontakti so literaturniot jazik. Za kategorijata status (potvrduvawe/nepotvrduvawe), koja e tolku va`na za literaturniot sistem, treba da ka`eme deka taa ne e tolku razviena (iako nemavme dosta primeri za kompletna verifikacija), no i taa poka`uva tendencija da izleze na videlo, ama kaj formata so sega{no ima. Zna~i, soglasno so o~ekuvawata, dihovskiot sistem e dosta blizok do literaturniot, iako ima i nekolku razliki. Konstrukciite so glagolskata l-forma se voop{to poretki i poograni~eni vo zna~ewata, a konstrukcite so ima itn. (kako i prostite minati vremiwa) se po{iroko rasprostraneti. Nekoi tendencii postojni vo literaturniot jazik, na pr., vrskata me|u ima -perfektot i nevideno, a potvrduvano dejstvo, se poizraziti vo govorot.

Me|u dijalektnite sistemi, dihovskiot i, ceteris paribus, bitolskiot, se odnesuva soodvetno na svojata geografska pozicija pome|u Kostursko, Ohridsko i Prilepsko. Vo kosturskiot govor glagolskata l-forma e is~eznata, formite so ima/ima{e se novi perfekti i zna~eweto na nepotvrduvawe ne postoi (Koneski 1965: 148, [klifov 1973). Vo prilepskiot govor, koj vo ovoj pogled e skoro identi~en so literaturniot sistem, ima polno ostvaruvawe na mo`nostite so isklu~ok na toa {to formata bil ne slu`i kako pomo{en glagol so l-forma. Tamu glagolskata l-forma e nemarkirana i zatoa najrazvieni se nejzinite potencijalni zna~ewa - i staroto rezultativno, i nepotvrduva~koto, pa i prostoto preteritno. Vo ohridskiot govor perfekt so ima itn. e porazvien, pa zatoa i glagolskata l-forma e poograni~ena; taa mo`e da slu`i samo (ili 22

Makedonisti~ki studii

glavno) za preka`uvawe. Vo Bitolsko - kako {to se gleda i od gradskiot i od eden selski govor - l-formata e poslaba, {to potsetuva na Kostursko. Sepak, ima mo`nosti i taa da se pojavi so trite zna~ewa kako vo Prilepsko. A isto taka kako vo Ohridsko, posebni zna~ewa vrzani za kategorijata status (potvrda/nepotvrda) se vo tek na razvivawe, no ne vo l-formata tuku vo konstrukcijata so ima.

So toa doa|am do najva`nata misla, so koja go po~nav ovoj tekst, imeno, prisustvoto na morfolo{ka forma ne pretpostavuva prisustvo na odredeno zna~ewe na taa forma. Morfolo{kite i semanti~kite izoglosi ne se sovpa|aat sekoga{. Bitolskite govori, kako {to se gleda i od gradskiot govor i od govorot na seloto Dihovo, go imaat istiot morfolo{ki inventar so ohridskite i prilepskite govori, no tie se razlikuvaat eden od drug vo upotrebata na ovie formi, t.e. delat razni semanti~ni izoglosi. Takvite izoglosi }e treba podetalno da se izu~uvaat.

23

Makedonisti~ki studii

Primenetata lingvistika i makedonskite glagolski kategorii Vo poleto na primenetata lingvistika, mnogu razni teoretski pristapi mo`at da se upotrebuvaat vo predavawe na jazikot na nerodeni govoriteli. Vo ovaa statija, jas bi sakal da poso~am nekoi primeni na genetskata, arealnata, i tipolo{kata lingvistika kako i strukturalnata lingvistika na makedonskiot jazik na rodenite govoriteli na angliskiot jazik. Vo tekot na iska`uvaweto, imam namera da ja poka`am ne samo korisnosta na lingvisti~kata teorija vo nastavniot metod, tuku i kako primenetoto mislewe mo`e da $ slu`i na teorijata. Vo referatov }e se skoncentriram na glagolskata l-forma i nejziniot odnos kon teorijata na markiranosta, od edna strana, i genetskiot, arealniot, i tipolo{kiot pristap kon jazi~nite promeni, od druga. ]e go zapo~nam moeto izlo`uvawe so edna anegdota koja{to mo`e da slu`i kako primer na slo`enosta na odnosot me|u lingvisti~kata struktura i pedago{kiot marketing. Pred petnaeset godini, predavaj}i ruski jazik na Univerzitetot Severna Karolina vo ^apel Hil, i imaj}i namera da dr`am kurs po makedonski jazik slednata godina, na krajot od u~ebnata godina odr`av edno malo predavawe, vo koe sakav da go predizvikam interesot na studentite za makedonskiot jazik. Im objasniv na mladite studenti-bruco{i, deka {tom ve}e imaat studirano eden slovenski jazik cela godina, }e im bide polesno da studiraat vtor, i deka znaeweto na eden slovenski jazik }e im ovozmo`i polesno sovladuvawe na drugiot. Prodol`iv falej}i gi crtite na makedonskiot jazik {to se poblisku do strukturata na angliskiot otkolku do ruskiot jazik, i taka se izu~uvaat od rodeni govoriteli na angliskiot jazik so pomalku te{kotija. Na primer, im objasniv deka namesto mobilen i podvi`en akcent so morfofonemski alternacii, kakov {to se nao|a vo ruskiot jazik i koj{to pretstavuva golema te{kotija za amerikanskite studenti, vo makedonskiot jazik akcentot redovno pa|a na tretiot slog od krajot.

(Treba da zabele`am, me|utoa, deka mojot kolega Hauard Aronson u`iva da me zadeva velej}i deka makedonskiot akcent bil tolku lesen {to vo Gramatikata na makedonskiot jazik od Bla`e Koneski (1967b), delot „Za akcentot“ zazema 72 stranici). Im objasniv na studentite deka vo makedonskiot jazik imenskite sintakti~ki odnosi se izrazuvaat so predlozi, kako i vo angliskiot, a ne so pade`i ~ie{to u~ewe pretstavuva osobena obeshrabruva~ka zada~a za Amerikancite koi{to go izu~uvaat ruskiot jazik. Propu{tiv da im go spomnam na studentite udvojuvaweto na objektot so kratki zamenski formi. Im naglasiv deka vo makedonskiot, kako i vo angliskiot, ima opredelen ~len i deka pove}e se upotrebuvaat pot~ineti re~enici otkolku participni konstrukcii. Jasno se gleda{e od nivnite zainteresirani pogledi deka barem nekoi od niv mo`ebi razmisluvaat za mo`nosta da se prefrlat na izu~uvaweto na 27

Viktor Fridman

ovoj o~igledno polesen za niv slovenski jazik. To~no vo toj moment edna inteligentna studentka sedej}i vo zadniot red ja krena rakata i zapra{a: „A glagolot?“ Kako korekten predava~, treba{e da priznaam deka vo ovoj pogled makedonskiot e mnogu poslo`en od ruskiot (ako se misli na finiten glagol), iako istovremeno doka`uvav deka mnogu od ovie slo`enosti se analogni na slo`enostite na angliskiot glagol (na primer perfekt so pomo{en glagol „ima“, imperfekt sli~en na angliskoto minato progresivno vreme itn.). Sepak, mi be{e jasno deka sega slu{atelite bea zna~itelno poskepti~ni. Navistina, i od pedago{ka i od teoretska gledna to~ka, makedonskiot glagol pretstavuva dosta interesna zada~a i za studentot i za lingvistot.

Razlikata me|u makedonskiot (kako i bugarskiot) glagolski i imenski sistem, od edna strana, i ruskiot (i drugite ne-isto~noju`noslovenki jazici) od druga, slu`i kako primer na onie razliki na koi poso~i Trubeckoй (1923) koga za prv pat ja izdade formulacijata na jazi~en sojuz kako alternativa na modelot na genetskoto semejstvo, {to vo prethodnite sto godini dominira{e na poleto na lingvitstikata. Sekako, op{tite inovacii {to balkanskite slovenski jazici gi razdeluvaat od drugite slovenski jazici (na pr. sintakti~ni pade`ni odnosi, morfolo{koto izrazuvawe na poimot opredelnost, analiti~en modalitet itn.) se pozna~ajni od dijagnosti~na gledna to~ka od konzervativnite pojavi, kako {to e, na pr. za~uvuvaweto na opozicijata aorist/perfekt. Me|utoa, formalniot konzervativizam se pridru`uva so inovacii vo gramati~kite kategorii, i taka prodol`uvaweto na op{toslovenskite tendencii e svrteno vo nov pravec vo balkanski kontekst.

Razvitokot na makedonskiot glagolski sistem od op{toslovenskiot period sodr`i elementi koi mo`at da se objasnat so genetski, arealni ili tipolo{ki analizi, a ovie razni pristapi mo`at da se iskoristat so zna~aen efekt vo predavaweto. Iskoristeni kako pedago{ki sredstva, sporedbenite i istoriskite razjasnuvawa na slo`enite lingvisti~ki fakti ~esto im davaat na studentite intuitivno zadovolstvo koe im go olesnuva sfa}aweto na novi poimi i formi.

Sega da go svrtime na{eto vnimanie na specifi~nata problematika na makedonskiot glagol.

Od istoriska gledna to~ka, mo`e da se doka`e deka makedonskata glagolska l-forma go slede{e patot na razvojot na site slovenski jazici vo vrska so markiranosta, no morfolo{kite i semanti~kite promeni (novata l-forma so imperfektna osnova i pojava na novata gramati~ka kategorija „status“), zaedno so morfolo{kiot konzervatizam i semanti~kite inovacii vo sinteti~kite minati vremiwa dovede do edna situacija sosema razli~na od drugite, ne-isto~ni-ju`noslovenski jazici. Iako so~uvuvaweto na sinteti~kite minati vremiwa kako i inovacii vo upotrebata na glagolskata l-forma se sre}avaat i vo drugite slovenski jazici, sepak vo site ovie jazici op{toslovenskiot perfekt so stariot rezultativen particip (glagolska l-forma) se ima razvieno vo 28

Makedonisti~ki studii

nemarkiraniot preterit na sli~en na~in kako vo romanskite i germanskite jazici, t.e. biv{ite perfektni konstrukciii sega se obi~ni minati vremiwa. Ovie promeni mo`at da se smetaat kako su{tinski tipolo{ki, a ne genetski ili arealni, t.e. vo perfektot ima tendecija da se razvijat vo nemarkirani minati vremiwa i da se razmenuvaat so novi perfektni konstrukcii.

Vo predavaweto na makedonskiot glagolski sistem, me|utoa, redot na izlo`uvawe ne bi trebalo da odi po patot {to bi se o~ekuval spored edno povr{insko razbirawe na teorijata na markiranost.

So ova doa|ame do edna va`na poenta vo odnosot me|u lingvisti~kata teorija i pedagogija. Op{to poznato e deka pri voveduvaweto na jazi~niot materijal se po~nuva so materijal so pogolema frekvencija i pravila, a (samo) potoa rabota so pomala frekvencija i isklu~oci, studentot da mo`e {to pobrgu da stigne do poproduktiven kapacitet i da mu se sozdade ~uvstvo na dostignuvawe. Taka, na primer, koga se predava makedonskiot jazik se voveduva sega{noto vreme mnogu rano, no isto taka i nepravilniot glagol sum, zaradi negovata frekvencija. A predminatite vremiwa, na primer, ili aoristot (minato opredeleno vreme) od glagolot „zeme“ mo`e da se odlo`i za podocna vo godinata. Ima tuka korelacija na markiranosta: sega{noto vreme e najnemarkirano, a predminatite vremiwa se mnogu markirani. Sepak, koga se raboti za minato opredeleno i neopredeleno vreme, ima pove}e smisla da se po~ne prvo so minato opredeleno, iako mo`e da se doka`e deka e pomarkirano, zaradi frekvencijata i pravecot na prediktabilnosta.

Iako ~esto nemarkiraniot ~len na edna opozicija po~esto se sre}ava, ova ne e apsolutna korelacija (Andrews 1990: 136-165). Su{tinata na markiranosta e vo postoeweto na invarijantno (nepromenlivo) zna~ewe. Kako {to doka`uvav na drugi mesta (Friedman 1977), sinteti~nite minati vremiwa na makedonskiot jazik sekoga{ go prenesuvaat minatoto potvrduvawe na zboruva~ot, dodeka minato neopredeleno vreme, iako vo kontekstot mo`e da prenesuva nepotvrduvawe, vsu{nost go nema vakvoto zna~ewe kako invarijant, kako {to se gleda od mnogu primeri so staroto perfektno zna~ewe ili ne{to sli~no. Od pedago{ka gledna to~ka, zna~i, markiranata forma se objasnuva polesno zaradi opredelenosta na jazi~niot znak. Zatoa {to govoritelot obi~no go potvrduva toa {to go ka`uva, minatoto opredeleno vreme e pofrekventno pojasno opredeleno po zna~eweto, i taka polesno se izu~uva. Pokraj toa, od ~isto formalna gledna to~ka, l-formata se izveduva od aoristot a ne obratno (na pr. od formite donesov, zedov, pletov se dobiva donel, zel, plel, a ne obratno). Od toa se gleda deka vrskata me|u markiranosta i pedago{kiot red na izu~uvawe treba da bide ~uvstvitelna na kontekstot.

Koga }e go svrtime vnimanieto na minatoto neopredeleno vreme, arealnite pojavi - t.e. sporedbi so drugite balkanski jazici -stanuvaat korisni. Zatoa {to minato neopredeleno vreme sè u{te sodr`i ne{to od staroto perfektno zna~ewe (na pr. Sum ti ka`al edna{ i pak }e ti ka`am) kako i drugi minati zna~ewa (na pr. Koga 29

Viktor Fridman

sme bile mladi, sme igrale pokraj rekata), ne mo`e da se ka`e deka nepotvrduvawe (na pr. preka`anost) e invarijantno zna~ewe. Sepak, nepotvrduvawe e kontekstualno zna~ewe, na pr. Mu se javiv na vujko mi, ne be{e doma, na pla`a bil. Tuka govoritelot e siguren deka vujko mu ne e doma, inaku bi do{ol do telefon, sepak, ne znae so tolkava sigurnost kade e {tom ne e doma, i zatoa ima promena vo vremiwata.

Seto toa se odnesuva na minatite vremiwa koi{to govoritelot na angliskiot jazik lesno mo`e da gi preveduva. No ima konteksti kade {to minatoto neopredeleno vreme se upotrebuva so zna~ewa koi na povr{inata izgledaat sega{ni, a takvi se pote{ki za studentite. Tuka i teorijata i arealnite sporedbi se korisni. Da gi razgledime slednive dva primera: 1) Kom{ijata dojde vo ku}a, i namesto gazdata me najde mene vo kujnata. Izvika: „A, ti si bil tuka!“ 2) Dvajca Vlasi se {eguvaat eden so drug, a eden go zadeva drugiot deka ne se odnesuva dosta vla{ki i izvikuva: „Ti Vlav si bil!“ Prviot primer izrazuva vistinsko iznenaduvawe, i takva upotreba se vika admirativ. Vo drugiot primer izrazuva somnevawe ili neveruvawe - bilo ironi~no, sarkasti~no, ili, kako ovde, na {ega, toa se vika dubitativ.

Vo dvata primera to~niot angliski prevod }e bide so sega{no vreme: „Oh, you're here!“ i „And you [say you are/are supposedly] an Aromanian!“ Problemot e kako ova da se objasni i teoretski i prakti~no. Eden komparativen balkanisti~ki pristap bi mo`e da bide od pomo{.

Albanskiot ima cela niza na paradigmi dijahroniski derivirani od izvrteniot perfekt, poznat vo tradicionalnata gramatika kako admirativen na~in (vo albanskiot: mënyre habitore). Taka, na primer, dodeka 3 l. edn. perfekt od glagolot sum e ka qenë - vo bukvalen prevod: ima bideno, sega{niot admirativ e qenka. Od ova mo`e da se izvede perfekt koristej}i go sega{niot admirativ od pomo{niot glagol ima i participot, na pr. paska qenë. Admirativot eksplicitno ja markira nepotvrdenosta i zatoa naj~esto se koristi za iznenaduvawe (koe po svojata priroda poteknuva od nekoja prethodna sostojba vo koja govoritelot ne mo`e da ja potvrdi vistinitosta na novoto otkritie), somnevawe, preka`uvawe, pretpostavka itn. Iako razvojot na makedonskiot i na albanskiot se razlikuva vo mnogu ne{ta, sepak dvata jazika ja sodr`at gramatikalizacijata na stavot na govoritelot kon epistemiolo{kata vrednost na raska`aniot nastan, i kako takva -imaj}i go predvid postoeweto na toj fenomen vo turskiot jazik do vremeto na otomanskoto osvojuvawe - samata gramatikalizacija (mo`e da se doka`e) pretstavuva edna arealna karakteristika (a ne genetska ili tipolo{ka) nasproti izvesni razliki vo speficifi~nata realizacija vo opredeleniot jazik.

30

Makedonisti~ki studii

Da go razgledame slednoto scenario: ^ovek vleguva vo prodavnica o~ekuvaj}i deka }e go najde sopstvenikot no go nao|a pomo{nikot. Vo albanskiot toj mo`e da izvika: - Ku qenka mjeshtri? no na makedonski toj ne mo`e da pra{a - *Kade bil majstorot? Ako potoa majstorot se pojavi od zad zavesata, mu{terijata mo`e da izvika na makedonski: A tuka si bil!, no na albanski mo`e da izvika ili: E, këtu qenke! ili: E, këtu paske qenë! (ili: E, këtu paskëshe qenë! ili pak: E, këtu qenkëshe!) Najva`noto e ova: makedonskoto minato neopredeleno, duri koga izgleda deka ima sega{no zna~ewe, sepak, fakti~ki sekoga{ treba da se odnesuva kon edna sostojba koja ve}e postoela ili kon edno prethodno iska`uvawe - ili realno ili implicitno - dodeka albanskiot admirativ e vistinsko sega{no vreme, i taka mo`e da se odnesuva kon edna vistinska nova sostojba vo momentot na govoreweto.

I taka, koga se razjasnuvaat admirativnata i dubitativnata upotreba na minatoto neopredelno vreme za govoritelite na angliskiot jazik, korisno e da se poka`e deka, iako vo angliskiot ima fokus na sega{niot rezultat na prethodnata sostojba, sepak sekoga{ ima nekoja minata referencija, i ottamu se doa|a do izborot na makedonskoto minato neopredeleno vreme. Od ovaa gledna to~ka, pristapot na Koneski (1967b) kon minatoto neopredeleno vreme kako edna paradigma so kontekstuelni promenlivi zna~ewa e pedago{ki poednostaven i teoretski poopravdan od pristapot kade {to ili se bara invarijantno zna~ewe za minatoto neopredeleno vreme ili se tretiraat raznite upotrebi kako razni paradigmi. Kon ova mo`e da se dodade deka upotrebite na minatoto neopredeleno vreme so zna~ewe {to izgleda sega{no, sepak, ne pretstavuva neutralizacija na opozicijata sega{no/minato, tuku sekoga{ sodr`i odnos kon minatoto, duri ako fokusot e na sega{niot rezultat. Koga nema vrska so minatoto, toga{ minatoto neopredeleno vreme ne se sre}ava.

Kako {to vidovme, pedago{kiot pristap kon nastavata po makedonskata l-forma - vo ovoj slu~aj za govoriteli na angliskiot jazik - mo`e da se zbogatuva so genetska, tipolo{ka i arealna lingvistika.

Pokraj toa, teorijata na markiranosta pretstavuva korisno pedago{ko sredstvo koga se upotrebuva so ~uvstvo za pragmatikata.

31

Viktor Fridman

II. MAKEDONSKIOT JAZIK I DRUGITE BALKANSKI JAZICI Nekoi zabele{ki za indirektniot govor i preka`uvaweto vo makedonskiot i albanskiot jazik Za mene pretstavuva golema ~est i radost {to ja pi{uvam ovaa statija vo ~est na golemiot nau~nik Bla`e Koneski, bez ~ii{to dela i mentorsko rakovodstvo jas duri ne }e mo`ev da ja po~nam, i pokorno mu ja posvetuvam so dlaboka po~it.

Eden zna~itelen problem od balkanisti~ka kako i od op{to lingvisti~ka gledna to~ka e sporedbata na sredstvata preku koi makedonskiot i albanskiot jazik izrazuvaat i razlikuvaat indirekten govor i razni vidovi preka`uvawe. Od gledna to~ka na balkanska lingvistika, studiraweto na ovie pojavi pridonesuva do sostavot na edna sporedbena balkanska gramatika, koja{to e edna op{toprimena glavna cel za ovaa nauka. Za op{tata lingvistika e va`no podlabokoto razbirawe na gramati~ki odnosi, {to poteknuva od sporeduvaweto na sli~nostite i razlikite me|u pristapite na dvata jazici kon istite pra{awa. Vo ovaa statija se stremime da pretstavime kolku {to mo`eme pojasno eden nacrt na najbitnite posebnosti na pojavite za koi }e stanuva zbor. Ne mo`eme tuka da gi razgleduvame site vozmo`ni slu~ai, kombinacii i formi {to mo`at da se upotrebuvaat. Toa e zada~a za edna pogolema rabota. Nie tuka }e gi razgleduvame dvata slu~ai koi slu`at za najjasni primeri na glavnite i maksimalnite vozmo`nosti: Slu~aj I - koga edno dejstvo ve}e e minato vo vremeto koga e opi{uvano, a potoa e preka`ano (so glagolot re~e vo aorist) vrz osnova na opi{uvaweto Slu~aj II. Koga edno dejstvo e sega{no vo vremeto koga e opi{uvano, a ve}e minato koga potoa e preka`uvano (isto taka so re~e) vrz osnova na opi{uvaweto.

Kako prv ~ekor kon ovaa sporedba, treba da ja istakneme razlikata me|u indirekten govor i preka`uvawe. Edno korisno opredeluvawe na razlikata dava B.X. Darden (Darden 1973: 326): „By reported speech we mean a statement or statements based on second-hand information where the reported nature of the information is overtly indicated by an inflectional morpheme, rather than by a lexical verb of hearing or saying, as is the case with indirect speech“.1

1Treba da istakneme deka preka`uvaweto mo`e da se opredeluva kako eden vid indirekten govor, a za na{ite celi }e go upotrebuvame terminot

32

Makedonisti~ki studii

Na{ata sporedba }e ja po~neme so makedonskite primeri za Slu~aj I: 1. Sa{ko i Fatmir se sretnuvaat so Agim, i Sa{ko mu veli na Agim: (1a) Te vidov doma.

Potoa Sa{ko se sretnuva so Tankut i mu veli: (2a) Mu rekov na Agim deka go vidov doma.

Vo me|uvremeto, Fatmir, koj ne be{e so Sa{ko koga go vide Agim doma, se sretnuva so Mite i koga zboruvaat za Sa{ko i Agim mu veli: (3a) Sa{ko (mu re~e na Agim deka) go videl doma.

So ova ne gi iscrpivme site mo`nosti na govornata situacija, no dovolno e zasega za razlikuvawa za koi stanuva zbor.

Vo (1a) imame direkten govor. Vo (2a) imame indirekten govor osnovan na (1a). Imame glagolot na zboruvawe (re~e), podreden svrznik (deka), i promena na zamenkite (te stanuva go ), koi se znaci na indirekten govor, no nemame gramati~ka (morfolo{ka) promena vo kategorijata na koja $ pripa|a glagolot vidi (isto taka ne se raboti za vesti od vtora raka) i taka nemame preka`uvawe. Vo (3a) imame preka`uvawe osnovano na (1a). Tuka se raboti za vesti od vtora raka, a najva`na e promenata na glagolot vidi od minato opredeleno vo minato neopredeleno vreme, taka {to glagolot na zboruvawe i podredeniot svrznik mo`e da se ispu{tat bez da se gubi smislata na preka`anost, {to go istaknavme so zagradite. Ovaa promena, {to poteknuva od faktot deka minato opredeleno vreme zadol`itelno i sekoga{ go izrazuva li~noto potvrduvawe na konstatacijata od stranata na govornikot, dodeka minato neopredeleno vreme se protivstavuva na minato opredeleno vreme preku faktot deka ne treba da izrazuva ni potvrduvawe ni nepotvrduvawe i taka ~esto se upotrebuva ne samo koga govornikot ne saka da ja potvrduva konstatacijata (t.e. nepotvrduvawe) ili ima neutralen stav sprema nea, na pr. vo preka`uvawe, no isto taka slu`i kako morfolo{ki proces koj obi~no ja prenesuva razlikata me|u indirekten govor i preka`uvawe.2 Tuka treba da istakneme deka ovaa upotreba na minato neopredeleno vreme, iako e mnogu va`no i osobeno vo tretoto lice ~esto, ne go opredeluva negovoto osnovno (postojano, nepromenlivo) zna~ewe ({to e samo minatost nemarkirana ni za potvrduvawe ni za nepotvrduvawe; v. Friedman 1977: 71-72, Fridman 2009: 54-55), nitu pretstavuva edna posebna gramati~ka kategorija. Vo polza na ovie indirekten govor samo koga ne se raboti za preka`uvawe. Sp. ja isto taka fusnotata 4 ponatamu.

2 Razlikata me|u minatoto opredeleno vreme i minato neopredeleno vreme se sostoi vo markiranosta na minato opredeleno vreme za gramati~kata kategorija status (v. ja fusnotata 7 ponatamu). Za pove}e dokazi vo vrska so ova pra{awe v. Fridman (1974, 1980, 2009: 28-41, Friedman 1977: 34-81).

33

Viktor Fridman

poimi e faktot deka ima mnogubrojni re~enici, na pr. vo Gramatikata na makedonskiot literaturen jazik od B. Koneski (1967b: 465471), vo koi minato neopredeleno vreme ne se upotrebuva ni za preka`uvawe nitu za indirekten govor, i toa ne samo vo prvoto lice, kako {to se gleda od slednive primeri: (4) Sum stanal no}eska vo eden, . . . (Koneski 1967b: 462) (5) No ti si odel tamu. (Koneski 1967b 471) (6) Ni koga bila male~ka . . . ne se raduvala tolku. (Koneski 1967b 471) Koneski ni ka`uva deka re~enici kako {to se primerite (5) i (6) mo`at da se razberat kako preka`uvawe ili direktno ka`uvawe (i takvi se slu~aite); sè zavisi od kontekstot. I taka minato neopredeleno vreme samo po sebesi ne go prenesuva zna~eweto na preka`anost, i ne mo`e da se zboruva za edna posebna gramati~ka kategorija za preka`uvawe bez da se primi poimot deka ima dve napolno homonimni minati neopredeleni vremiwa, edno preka`ano i edno nepreka`ano.3 Promenata na minato neopredeleno vreme e morfolo{ki ili morfo-sintaksi~ki proces {to slu`i da prenesuva preka`anost, no samata preka`anost e edno varijantno zna~ewe na minato neopredeleno vreme {to go dobiva samo po kontekstot.4 Sega da gi razgledame prvite tri re~enici na albanski 5 jazik:

3 Najnov takov opit ima napraveno [anova (1979), vo koj duri ne se priznava minatoto neopredeleno nesvr{eno vreme kako nepreka`ano vreme (str. 131-132, sp. primeri [5] i [6] tuka). Ako se primi vakov poim na totalna homonimija na gramati~ki kategorii, nema kraj do mo`nite „kategorii“ {to mo`at da se nao|aat; za sekoj kontekst mo`e da se opredeluva edna nova, napolno homonimna, kategorija. Na pr., bi mo`elo da se zboruva deka imenkite se menuvaat po pade`i vo makedonskiot jazik: nominativ - kniga, genitiv - na kniga, dativ - na kniga, akuzativ - kniga, instrumental - so kniga, lokativ - vo kniga, ablativ - od kniga, itn. Sp. Koneski (1950).

4 Zna~i, vo opredeluvaweto na Darden (Darden 1973) treba da se izmeni terminot inflectional morpheme so morphological process ili morpho-syntactic process, t.e. za da se razlikuva indirektno ka`uvawe i preka`uvawe, treba da postoi nekakva morfolo{ka razlika, no taa razlika ne treba da bide ograni~ena do razlikuvaweto na indirektn govor i preka`uvawe.

5 Vo albanskiot jazik ima tri minati vremiwa koi ne se ni admirativni ni predminati: aorist, imperfekt i perfekt. Nivnite me|usebni odnosi i odnosite pome|u niv i makedonskite minati vremiwa se dosta slo`eni i nadvor od interesot na statijava. Go upotrebuvame perfektot zatoa {to toj stanuva pome|u aorist i imperfekt (sp. Demiraj 1977:119-120). Osnovnite dokazi vo vrska so pojavite za koi stanuva zbor ne bi se promenile za drugite dve vremiwa.

34

Makedonisti~ki studii

(1b) Të kam parë në shtëpi.

(2b) I thashë Agimit se e kisha parë në shtëpi.

(3b) Sashkua i tha Agimit se e kishte parë në shtëpi.

Vo (1b) imame perfekt, a vo (2b) i (3b) imame pluskvamperfekt spored praviloto na posledovatelnost (ili soglasuvawe) na vremiwata {to e sli~no na istata pojava vo angliskiot jazik.6 Se gleda od sporeduvaweto na makedonskite primeri so albanskite deka se promenuva glagolskata gramati~ka kategorija me|u (2) i (3) vo makedonskiot jazik a me|u (1) i (2) vo albanskiot (nemame predvid tuka lice, {to se menuva vo paradigmata, tuku samo kategoriite {to se menuvaat pome|u paradigmi). Zna~i, vo takvi slu~ai vo makedonskiot jazik se razlikuvaat indirekten govor i preka`uvawe po promenata na kategorijata status, 7 t.e. statusot potvrduvawe na minato opredeleno vreme se menuva vo statusot {to ne razlikuva potvrduvawe/nepotvrduvawe na minato neopredeleno vreme; a ne se razlikuva direktno i indirektno ka`uvawe preku takvi promeni. Od druga strana, vo albanskiot jazik ne se razlikuva indirektno ka`uvawe od preka`uvawe, no tie zaedno se razlikuvaat od direktno ka`uvawe po kategorijata taksis, 8 t.e. minatoto vreme se prefrla vo predminatoto vreme spored praviloto na posledovatelnost na vremiwata.

Dosega sme diskutirale samo za obi~no (neutralno) preka`uvawe. Ako govornikot ~uvstvuva deka soop{tenieto ne e obi~no i zaslu`uva pove}e ili pomalku potvrduvawe ili doverba, osven intonacija ili leksikalni sredstva, na pr. navodno, gjoja, navistina, me të vërtetë, itn., vo makedonskiot i albanskiot jazik govornikot mo`e da izrazuva pove}e odnosno pomalku doverba preku morfolo{ki sredstva spored sistemite na markirawe vo soodvetnite jazici. Zatoa treba da razlikuvame razni vidovi preka`uvawe. Imeno, vo makedonskiot jazik mo`e da se izrazuva pove}e doverba ako ne se promenuva minato opredeleno vreme vo minato neopredeleno dodeka vo albanskiot jazik mo`e da se izrazuva pomalku veruvawe (ili pove}e iznenada) ako se promenuva glagolot vo admirativ i neveruvawe ako admirativot se podlo`uva na praviloto na posledovatelnost na vremiwata: 6 Kako vo angliskiot jazik, ne treba da se menuva vremeto spored praviloto na posledovatelnost na vremiwata ako toa {to e preka`ano sè u{te va`i vo ~asot na preka`uvawe. Za ova i drugi raboti vrzani so indirekten govor vo albanskiot jazik, v. Domi (1971: 136-145), Prifti (1971: 430-441), Domi 1976, 250-291).

7 Kategorijata status go izrazuva odnosot ili stavot na govornikot sprema toa {to govori. (Sp. Fridman 1980 i Aronson 1977: 12-13).

8 Kategorijata taksis go poka`uva odnosot me|u nekoe minato dejstvo i nekoe drugo (minato) dejstvo (sp. Jakobson 1957: 4).

35

Viktor Fridman

(3v) Sa{ko mu re~e na Agim deka go vide doma.

(3g) Sashkua (i tha Agimit se) e pasha parë në shtëpi.

(3d) Sashkua (i tha Agimit se ) e paskësh parë në shtëpi.

Vo (3v), so faktot deka ne se promenuva glagolot, Fatmir li~no ja potvrduva konstatacijata na Sa{ko. Vo takov slu~aj imame preka`uvawe so potvrduvawe.9 Vo (3g) se izrazuvaat site vozmo`nosti na albanskiot admirativ (tuka perfekten admirativ), koj{to izrazuva li~no nepotvrduvawe na govornikot, t.e. markiran e za statusot nepotvrduvawe, naj~esto ili preku iznenada ({to poteknuva od porane{o nepotvrduvawe ili neveruvawe) ili preku somnevawe, sarkasti~nost, itn. 10 I taka (3g) se upotrebuva - so ili bez zborovite vo zagradite - ili ako Fatmir se iznenadi deka Sa{ko go videl Agima, ili ako navistina ne veruva vo toa, ili ako samo saka da mu istakne na Mite deka toj prosto preka`uva Sa{kovi zborovi i ne gi potvrduva. Zna~i, vo albanskiot jazik isto taka ima morfolo{ki proces {to prenesuva preka`uvawe, no istovremeno prenesuva nepotvrduvawe na preka`anite zborovi.11 Vo (3d), so pluskamperfekten admirativ, ako e osnovano na (1b), toga{ vo skoro site slu~ai ima zna~ewe deka Fatmir ne mu veruva na Sa{ko, t. e. koga preka`uvan admirativ se podlo`uva na praviloto na posledovatelnost na vremiwata, ostanuva zna~ewe na neveruvawe.

Sega da gi razgledame primerite za Slu~aj 1I. Re~enicite (7) (9) imaat istite kontekstualni odnosi {to gi imaat (1) - (3): (7a) Ne znam.

(8a) Mu rekov na Agim deka ne znam.

(9a) Sa{ko mu re~e na Agim deka ne znae.

(7b) Nuk e di.

(8b) I thashë Agimit se nuk e dija.

9 Ima i slu~ai koga glagolot ne se menuva po status, iako govornikot ne potvrduva ne{to {to ima ~ueno. Toga{ se raboti za indirekten govor vo koj govornikot se stremi da gi prenesuva zborovite {to gi slu{nal so pove}e to~nost ili go potvrduva deka ba{ tie se zborovite na sobesednikot ili nekoj drug ~ovek, na pr. Re~e deka ima{ namera da bega{ vo stranstvo . . . (Po~inka, 28.IX 1974, str. 27).

10 V. Fridman (1980) i Camaj (Camaj 1969: 67).

11 Sekako, albanskiot admirativ ne se ograni~uva do preka`uvawe, no kako makedonskoto minato neopredeleno vreme mo`e da se slu`i so takvo zna~ewe. Vo makedonskiot jazik, minatoto neopredeleno vreme mo`e da prenesuva neveruvawe vo preka`uvaweto, no koga se raboti za minati dejstva, toa se znae samo po intonacijata ili kontekstot, na pr. ako Fatmir }e mu re~e na Mite (3v), pa Mite odgovora so (3a), toga{ od kontekstot jasno e deka zna~eweto na (3a) e neveruvawe (dubitativnost).

36

Makedonisti~ki studii

(9b) Sashkua i tha Agimit se nuk e dinte.12 Kako {to mo`e da se vidi, vo makedonskiot jazik nema nikakva promena na glagolot pome|u direkten govor, indirekten govor i preka`uvawe osven promenata po lice, dodeka vo albanskiot jazik postoi istoto pravilo na posledovatelnost (ili poto~no soglasuvawe) na vremiwata so toa {to sega{noto vreme se pretvora vo imperfekt i taka se soglasuva so glagolot na zboruvawe po minatost, t. e. ima promena na kategorijata vreme namesto promena na kategorijata taksis. Toa se objasnuva so faktot deka vo ovoj slu~aj se raboti za edno minato i edno neminato vreme; i taka promenata mo`e da bide vremenska, dodeka vo poraniot slu~aj se rabote{e za dve minati vremiwa i taka promena treba{e da bide po taksis.

Kako i so preka`uvawe vo Slu~aj I, taka i vo Slu~aj II govornikot mo`e da go izrazuva svojot stav sprema toa {to se preka`uva preku eden morfo-sintaksi~ki proces, a toa samo ako izrazot ide vo pravecot na nepotvrduvawe ili neveruvawe, kako {to se gleda od slednive primeri osnovani na (9a) odnosno (9b): (9v) Sa{ko (mu re~e na Agim deka) ne znael.

(9g) Sashkua (i tha Agimit se) nuk e ditka.

(9d) Sashkua (i tha Agimit se) nuk e ditkĂŤsh.

Vo (9g) kako i vo (3g) imame promena po statusot {to gi prenesuva site vozmo`ni zna~ewa na albanskiot admirativ, t. e. iznenada, ~ista preka`anost, neveruvawe itn. No vo sekoj slu~aj se izrazuva nekakvo nepotvrduvawe na soop{tenieto i so toa ne e neutralen, kako {to e (9b).

Primerot (9d), so imperfekten admirativ, e paralelen so (3d). Vo (9v) imame eden slu~aj {to li~i na (3a), no tuka se raboti ne samo za promena na vreme no i za pra{aweto na status. Upotrebata na minato neopredeleno vreme za sega{no vreme vo preka`uvawe pretstavuva eden vid posledovatelnost ili soglasuvawe na vremiwata vo koja minato neopredeleno vreme se soglasuva ili so ontolo{kata minatost na originalniot razgovor {to se preka`uva ili so glagolot na preka`uvawe vo minatoto vreme.13 Me|utoa, zatoa {to so minato neopredeleno vreme mo`e da se nazna~uva nepotvrduvawe dodeka sega{noto vreme ne vleguva voop{to vo opozicijata za status potvrduvawe/nepotvrduvawe, ovaa upotreba na minato neopredeleno vreme ja ima istata boja kako admirativ vo

12 V. ja fusnotata 6. Tuka ja imame predvid situacijata vo koja Sa{ko ne znael samo vo vremeto na prvobitnist razgovor, pa potoa Agim mu soop{ti ne{to taka {to vo vremeto na preka`uvawe neznaeweto ne va`i.

13 V. Friedman (1977: 71-72. Fridman 2009: 54-55).

37

Viktor Fridman

(9g), t. e. vozmo`noto zna~ewe na nepotvrduvawe stanuva kontekstualno zadol`itelno.14 Od site ovie primeri i podatoci mo`eme da zaklu~ime deka za sporeduvaweto na preka`uvaweto vo balkanski jazici kako {to se makedonski i albanski treba najmalku tri kategorii i u{te ~etiri potkategorii za objasnuvaweto na morfo-sintakti~ki procesi {to se upotrebuvaat. Trite kategorii se: Direkten govor, Indirekten govor, i Preka`uvawe. Preka`uvaweto se deli vo najmalku ~etiri potkategorii: Potvrduvawe, Neutralnost, Nepotvrduvawe i Neveruvawe. Ovie razliki mo`at da se ilustriraat so edna tabela, na kraj na statijava, vo koja se pretstaveni mo`nite razlikuvawa. Ponekoga{ edna pomalku markirana forma mo`e da se upotrebuva, barem vo izvesni konteksti, za edna pove}e markirana forma, na pr. vo albanskiot jazik sega{no vreme i perfekt mo`at da slu`at za indirekten govor (v. ja fusnotata 6) i perfekten admirativ mo`e da slu`i za neveruvawe. Me|utoa, vo tabelata ne se poka`uvaat takvi upotrebi zatoa {to tuka se trudime da gi istakneme maksimalnite razlikuvawa {to mo`at da gi pravat soodvetnite sistemi, a se razbira deka nemarkirana forma kontekstualno mo`e da slu`i za markiranata.

Vrz osnova na toa {to se gleda od tabelata, mo`eme da gi zabele`ime slednive fakti: 1. Direkten govor i indirekten govor se razlikuva po nekoj morfolo{ki proces vo dvata slu~ai vo albanskiot jazik a ne vo makedonskiot.

2. Me|u indirekten govor i preka`uvawe so potvrduvawe nema razlika po gramati~ki kategorii (osven lice) a samo po pra{aweto dali se raboti za vesti od vtora raka.

3. Vo albanskiot jazik ne se razlikuva neutralno preka`uvawe i preka`uvawe so potvrduvawe, a sekoga{ ima mo`nost da se razlikuvaat ovie od preka`uvawe so nepotvrduvawe ili neveruvawe. Ova mo`e vo makedonskiot jazik samo vo Slu~aj II, dodeka vo Slu~aj I razlika se pravi pome|u neutralna preka`anost i preka`anost so potvrduvawe.

4. Vo albanskiot jazik se upotrebuva posledovatelnost ili soglasuvawe na vremiwata vo formi {to se markirani za status i vo formi {to ne se taka markirani. Vo slu~ai I i II formite markirani za status gi razlikuvaat formite za preka`uvawe so nepotvrduvawe i neveruvawe, a koga se obedinuva posledovatelnost i status se dobiva najmarkiranoto zna~ewe: preka`uvawe so neveruvawe. Vo makedonskiot jazik formata markirana za status se upotrebuva vo Slu~aj I da razlikuva preka`uvawe so potvrduvawe od drugite vidovi preka`uvawe, t. e. vo 14 Treba da istakneme tuka deka nepotvrduvaweto se nao|a pome|u neutralnost i neveruvawe i mo`e po kontekstot da bide poblisku do ednoto ili drugoto.

38

Makedonisti~ki studii

SLU^AJ

MAKEDONSKI

upotrebata na markiraniot status vo vrska vo preka`uvaweto makedonskiot i albanskiot jazik odat vo razdelni pravci.

Me|utoa, vo Slu~aj II, vo edinstveniot kontekst vo koj {to mo`e da se zboruva za soglasuvawe po vremiwa vo makedonskiot jazik, isto taka se raboti za nepotvrduvawe poradi negativna markiranost na formata vo vrska so opozicijata za status.

INDIREKTEN GOVOR

PREKA@UVAWE

Potvrduvawe

I

Minato opredeleno vreme (+vreme) (+status)

II

Sega{no vreme (- vreme)

I

ALBANSKI

DIREKTEN GOVOR

II

Perfekt (- status) (+ vreme (- taksis

Pluskvamperfekt (- status) (+vreme) (+taksis)

Sega{no vreme (- status) (- vreme)

Imperfekt (- status) (+ vreme)

Neutralnost

Nepotvr duvawe

Neveruvawe

Minato neopredeleno Vreme (+ vreme) (- status Minato neopredeleno vreme (+ vreme) (- status) Perfekten Pluskvamperf Admirativ Admirativ (+ status) (+ status) (+vreme) (+ vreme) (- taksis) (+ taksis Sega{en admirativ (+ status) (- vreme)

Imperfekten admirativ (+ status) (+ vreme)

Tuka se poka`uvaat glagolskite formi koi se najobi~ni ili zadol`itelni vo dadenive slu~ai {to gi imame diskutirano. Vo zagradite se poka`uvaat relevantnite gramati~ki kategorii za koi formite se markirani (+) ili nemarkirani (-). Vreme = minatost, taksis = predminatost, status = potvrduvawe vo makedonskiot jazik, nepotvrduvawe vo albanskiot.

39

Viktor Fridman

Tipologijata na upotrebata na d a vo balkanskite jazici Kako {to be{e zabele`eno vo tekot na devetnaesettiot vek i definitivno formulirano od Sandfeld vo 1930 god. vo negovata 42

Makedonisti~ki studii

kniga Linguistique balkanique, indoevropskite jazici na Balkanskiot Poluostrov - odnosno: albanskiot, aromanskiot, bugarskiot, gr~kiot, makedonskiot i romanskiot jazik pravat eden jazi~en sojuz vrz osnova na eden red zaedni~ki crti na site lingvisti~ki ramni{ta od fonolo{koto do sintaksi~koto. Vrz osnova na istoriskite podatoci {to se na na{e raspolagawe, ovie op{ti crti treba da se pretpostavi deka se razvieni vrz osnova na mnogujazi~en me|useben kontakt na tie jazici, a ne vrz osnova na nivnoto geneti~ko srodstvo. Od sintaksi~ka gledna to~ka, edna od „klasi~nite“ crti, crta {to redovno se citira od vremeto na Sandfeld navamu - pa i porano (Kopitar 1829, Miklosich 1861, Seliščev 1925) - vo ovoj pogled, e zamenuvaweto na starite infinitivni re~enici so finitni glagolski konstrukcii podredeni na edna ednoslo`na ~estica {to po~nuva so zabna soglaska: albanski të, gr~ki νa, romanski să, aromanski s[i], makedonski i bugarski da. Taka, na primer, staroslovenskoto na~ьn5 glagolati stanuva vo makedonskiot jazik po~nam da zboruvam, itn.

Ovie konstrukcii so ~esticata, za koja{to kako op{t balkanizam }e ja upotrebuvam skratenica DATSNA (t.e. da-të-să-νά), se me|u onie koi obi~no gi oddeluvaat balkanskite jazici (t.e. ~lenovite na balkansiot jazi~en sojuz) od jazicite na Balkanskiot Poluostrov, t.e. jazicite na koi se zboruva na teritorijata na Balkanskiot Poluostrov, na pr. ungarski, saksonsko-germanski, ~erkeski, slovene~ki, itn. Biv{iot srpskohrvatski jazik, osobeno vo negovata isto~na varijanta, a osobeno ju`nite govori na ovaa varijanta, isto taka se vbrojuva, spored misleweto na nekoi nau~nici (vklu~uvaj}i go i Sandfeld), me|u balkanskite jazici. Srpskohrvatskiot e osobeno interesen tokmu od gledna to~ka na da-konstrukcii, odnosno na DATSNA, pa sepak, infintivot e cvrsto ustanoven vo srpskohrvatskiot nasprema makedonskiot i bugarskiot (osven vo torla~kite govori), pa poradi toa bi go komplikuval istra`uvaweto. Iako vo edno po{iroko istra`uvawe }e treba i toj da se zeme predvid, vo ovaa statija }e se ograni~ime na bugarskiot i na makedonskiot od slovenskite jazici. Duri i balkanskite dijalekti na turskiot jazik, koi, kako {to doka`uvav na drugo mesto (Friedman 1982a), imaat mnogu balkanski jazi~ni crti {to gi nema vo turskiot literaturen jazik, koga se raboti za konstrukciite so DATSNA mo`at samo da gi kalkiraat vakvite konstrukcii so sinteti~niot optativ, na pr. Lâzım gideyim (literaturno Gitmem lâzım) sp. mak. treba da odam, alb. duhet të shkoj, itn. Spored toa, ovie govori ja nemaat vo ovoj pogled analiti~nosta {to go karakterizira balkanskiot jazi~en sojuz. Mo`e isto taka da se zabele`i deka vo xudezmo (ladino), t.e. evrejsko-{panskiot jazik, infinitivnite konstrukcii ponekoga{ se zamenuvaat so subjunktivni konstrukcii so ke ({p. que). Sepak, infinitivot se sre}ava po~esto (Joseph 1983:252-253). Me|utoa, romskiot jazik, a osobeno negovite balkanski dijalekti, koi naj~esto ne se razgleduvaat vo ispituvaweto na balkanskite jazici (osven Kostov 1973, itn.), 43

Viktor Fridman

poka`uvaat mnogu tipi~ni balkanizmi. Me|u drugite, tie imaat konstrukcii so ~esticata te, koi celosno odgovaraat na site upotrebi na DATSNA vo klasi~nite balkanski jazici. Poradi toa i }e go vklu~ime vo na{eto istra`uvawe.

Spored analizata na Kramer (Kramer 1986:61), makedonskata ~estica da ima ~etiri glavni funkcii, koi gore-dolu va`at za site balkanski jazici, a imeno: naso~uva~ka, uslovna, podredeno-modalna i podredeno-vidska. Taka, na primer, ako zememe izraz kako alb. të këndoj, aroman. s[i] cănt, roman. să cînt, bug. da peя, mak. da peam, gr~. να τραγουδώ, rom. te giljavav, bez da gi podredime na nekoj drug glagol, t. e. vo samostojna pozicija, toga{ izrazot mo`e da se sfati kako naso~uva~ki (mak. neka, alb. le, itn.) ili kako usloven (mak. ako, alb. në qoftë se, itn.), a toa }e zavisi od kontekstot na re~enicata {to }e sleduva po izrazot. Ako bide apodoza na edna uslovna re~enica (od tipot: toga{ taka i taka), toga{ konstrukcijata so DATSNA }e se interpretira kako protaza (od tipot: ako taka i taka) (Za romanskiot literaturen jazik vakvite primeri so sega{na formi se retki ili na rabot, no sepak mo`at da se sretnat). Od druga strana, ako stoi re~enicata so DATSNA sama, ili pak po nea sleduva, na pr., nekoja celna re~enica (na pr., so za da), toga{ konstrukcijata so DATSNA }e se interpretira kako naso~uva~ka. Poradi faktot {to re~enicata so DATSNA bez nikakov dopolnitelen kontekst }e se primi kako poso~na, bi mo`elo da se smeta deka e ova zna~ewe na DATSNA glavnoto, no ova pra{awe e poslo`eno i bara dopolnitelna rabota. Podredenite funkcii na DATSNA zavisat od zna~eweto na glavniot glagol. Ako se raboti za nekoja `elba, namera itn.,t.e. za dejstvo {to ne postoi vo ontolo{kata stvarnost, toga{ stanuva zbor za modalnost (sp. Gołąb 1964, Яnakiev 1962, Kuryłowicz 1956), na pr. alb. dua të shkoj, aroman. voi s[i] mi duc, roman. vreau să merg , rom. mangava te džav, bug. iskam da hodя, mak. sakam da odam, gr~. θelω να παω, kade {to dejstvoto odewe e `elba, no ne e realno kako dejstvo.

Od druga strana, ako glavniot glagol ima zna~ewe na po~etok, kraj ili tek na edno dejstvo, toga{ se raboti (ili barem mo`e da se raboti) za ontolo{ka stvarnost i za vidovo zna~ewe, na primer: alb. filloj të shkruaj, aroman. acaţ s[i] scriu, roman. încep să scriu, rom. lava te hramonav, bug. po~vam da pi{a, mak. po~nuvam da pi{uvam, gr~. άρχιζω νά γράφω, kade {to dejstvoto pi{uvawe se realizira (ili barem mo`e da se realizira) kako ontolo{ka stvarnost.

Tolku za DATSNA kako op{t balkanizam. Sega }e go svrtime vnimanieto na razlikite me|u razli~nite balkanski jazici vo vrska so mestoto na DATSNA vo nivnite gramati~ki strukturi i so toa }e dojdeme do edno tipolo{ko razlikuvawe. Za ova istra`uvawe }e zemam dve temi: ednata e vrska me|u DATSNA i glagolska forma podredena na nea, a drugata se odnesuva na podreduvaweto na DATSNA vo razli~nite sintaksi~ki konteksti.

44

Makedonisti~ki studii

Vo prvata tema se raboti za blizinata na vrskata i markiranosta (t.e. specifi~nosta) na glagolskite formi {to mo`at da ja sledat. Ovde treba da ka`eme deka }e zboruvame za kodificirani literaturni normi ili za pi{uvani varijanti, zatoa {to vo dijalektite na oddelnite jazici ima dosta razliki i otstapuvawa od literaturnite normi vo ovoj pogled. I dodeka ovie dijalektni potsistemi se sosema zadol`itelni za edna celosna slika na ovie pojavi, takvata slika bi bila premnogu slo`ena i optovarena za ovaa statija. Ovde }e se potrudime da gi objasnime principite. Da po~neme sega so onaa pojava {to ja narekuvam „povrzana forma“.

Poa|aj}i od pra{aweto za glagolskiot vid, mo`eme da konstatirame deka ima edna va`na razlika me|u albanskiot, aromanskiot, romanskiot i romskiot, od edna strana, i bugarskiot, gr~kiot i makedonskiot, od druga. Vo poslednive tri jazici ja sre}avame vidskata protivstavenost svr{en/nesvr{en (perfektiv/imperfektiv), koja stoi nad site drugi vo morfolo{kata hierarhija na glagolot. Vo prvata grupa jazici takva protivstavenost ne postoi, no tokmu vo tie jazici postojat formi so posebna vrska so DATSNA, imeno subjunktiv. (Vsu{nost, vo romskiot jazik se raboti za ne{to drugo me|u dvete mo`nosti, no za toa }e stane zbor podocna.) I taka, albanskiot, romanskiot i aromanskiot imaat posebni formi {to se sre}avaat skoro isklu~ivo so DATSNA; na pr. zemaj}i formi od glagolot {to zna~i slu{a alb. 2/3 ed. dëgjon, no 2 ed. të dëgjosh/3 ed. të dëgjojë, roman. 3 ed. aude/3 mn. aud no 3 ed./mn. să audă, aroman. 3 ed. ávde/3 mn. ávdu, no 3 ed./mn. s[i] ávdă. Vo albanskiot ovie formi se potesno svrzani so DATSNA otkolku vo romanskiot. Na primer, vo romanskiot jazik mo`e ponekoga{, iako retko, sosema da se ispu{ti DATSNA, na pr. Fie! „Da bide! “. Na albanski takvo ispu{tawe ne e mo`no, na pr. ne mo`e da se re~e *Jetë! (Aromanskiot se soglasuva so albanskiot vo ovoj pogled: S’ibă! no, ne *Ibă!. Treba sepak da se odbele`i deka samo albanskiot me|u balkanskite jazici so~uval eden sinteti~ki optativ, na pr. Qofsh[i]! „Da bide! “.) Inaku, albanskiot subjunktiv se sre}ava samo koga e podreden na DATSNA, iako treba da priznaeme deka vo razgovorniot jazik mo`e da se ispu{ti po zborot {to go ozna~uva idnoto vreme, t.e. do (sp. Agalliu 1986), na pr. do këndosh namesto do të këndosh. (Isto taka vo aromanskiot s[i] mo`e da se ispu{ti vo sli~ni konteksti [Goląb 1984:129]). Sepak, imaj}i predvid deka ovde se raboti za razgovorna varijanta, mo`eme da ka`eme deka albanskata i aromanskata vrzana forma e postrogo vrzana so DATSNA otkolku romanskata, zatoa {to ne mo`e da stoi sama i skoro isklu~ivo e vrzano so DATSNA. (Treba ovde da zabele`ime deka aromanskiot ne razlikuva posebni formi po s[i] vo prvata konjugacija).

Od druga strana, trite jazici so protivstavenosta svr{en/ nesvr{en vid na vrvot na hierarhijata na glagolskata morfologija, t. e. makedonskiot, gr~kiot i bugarskiot, nemaat posebni formi 45

Viktor Fridman

strogo vrzani so DATSNA, no sepak imaat razgrani~uvawa na mestoto vo re~enicata kade {to mo`e da se upotrebuva svr{en glagol.

Imeno, sega{noto vreme od svr{en vid ~esto pati ne mo`e da stoi nezavisno, tuku treba da bide podredeno ili barem pridru`uvano od nekoi drug zbor - modalna ~estica ili ne{to sli~no. Me|u niv, edna od najva`nite e DATSNA. (Drugi se, na primer, zborovite so zna~ewa na uslovnost (ako), idnost (}e) itn.). Taka, na primer, bug. celuvam, no щe/da celuva gr~. φιλώ, noΓϑά/νά φιλήσω, мак. бацувам, но ќе/да бацам. Fakti~koto razgani~uvawe na slobodnata, t. e. samostojnata upotreba na sega{noto vreme od svr{en vid se razlikuva od jazik do jazik. Sega{no vreme od svr{en glagol se sre}ava vo takva upotreba naj~esto ili najlesno vo bugarskiot jazik, osobeno vo negovite zapadni govori (Maslov 1959). Ovie glagolski formi najretko ili najte{ko se sre}avaat vo samostojna upotreba vo makedonskiot jazik, pak vo negovite zapadni govori (Vidoeski 1962/3). (Vo istoчnite makedonski govori imame vo ovoj pogled situacija {to e bliska so zapadnobugarskata). Vo ovoj pogled, gr~kiot jazik zazema sredno mesto me|u makedonskiot i bugarskiot.

I taka, vo bugarskiot literaturen jazik, sosema e normalna re~enicata Napravi{ tova i vsi~ko e gotovo, zaedno so Ako napravi{ tova..., Napravi{ li tova..., Ще napravi{ tova..., Koga napravi{ tova... itn. (sp. Aronson 1977). Vo gr~kiot jazik samostojni svr{eni glagoli se sre}avaat samo vo nekoi idiomatski izrazi, na pr. Φύγει δε φύγει, bukvalno: „pojde ne pojde“, {to e skraten izraz od Ειτε φύγει ειτε δέ φύγει „Ili pojde ili ne pojde“, t. e. „ Ako pojde ili ne“.

Vo makedonskiot literaturen jazik i vo zapadnite govori, koi vo ovoj pogled slu`at za negova osnova, samostojni formi za sega{no vreme od svr{eni glagoli ne se sre}avaat. Sepak, negativnata ~estica ne mo`e da slu`i ovde kako modalna ~estica. Na pr., mo`e da se ka`e Zo{to ne sedne{?, no ne *Zo{to sedne{?. Ova e poslo`eno pra{awe, za koe nemame mesto ovde. Va`no e osnovnoto razgrani~uvawe, koe{to e najstrogo vo makedonskiot, ne{to poslabo vo gr~kiot, a najslabo vo bugarskiot.

Vo romskiot jazik, kako i vo albanskiot, aromanskiot i romanskiot, nema formalna protivstavenost svr{en/nesvr{en na vrvot na morfolo{kata hierarhija. (Iako vo nekoi govori ima prefiksi so vidski zna~ewa sli~ni na tie {to postojat vo slovenskite jazici ili vo germanskiot jazik, pa sepak toa ne e vistinski vidski sistem od slovenski ili od gr~ki tip). Sepak, vo balkanskite dijalekti na romskiot jazik ima dve sega{ni paradigmi: dolga forma so nastavkata -a i kratka forma bez nea. Na primer, prvite tri lica ednina od glagolot kerel „ pravi“ vo dolgata forma glasat: me kerava, tu kere[s]a, ov/oj kerela. Kratkite formi glasat: kerav, kere[s], kerel. Obi~no, dolgite formi se javuvaat samostojno: Me kerava buti „ Jas rabotam“. Kratkite formi naj~esto se sre}avaat po DATSNA ili nekoja druga ~estica, na pr. So te kerav „[to da pravam“, Me ka 46

Makedonisti~ki studii

kerav buti „Jas }e rabotam“. Sepak, kratkata forma mo`e isto taka da se sretne samostojno upotrebena, na pr. Mi bori khelel „Mojata nevesta igra“. Obratniot odnos, t.e. dolga forma po DATSNA ili po druga ~estica, skoro nikoga{ ne se sre}ava (sp. Jusuf i Kepeski 1980).

Spored toa, romskiot zazema sredno mesto me|u albanskoromanskiot tip, od edna strana, i gr~ko-slovenskiot tip, od druga.

Vo albansko-romanskiot tip, edna posebna forma e povrzana edinstveno so DATSNA, iako e vo albanskiot i aromanskiot jazik ovaa povrzanost e postroga, pa sepak i DATSNA ne se sre}ava so obi~niot sega{en indikativ vo odnosnite lica. Vo gr~ko-slovenskiot tip isto taka ima edna povrzana forma (sega{na svr{ena), no taa e povrzana so eden red ~astici, vklu~uvaj}i ja i DATSNA. Od druga strana, DATSNA se sre}ava slobodno i so drugi sega{ni glagolski formi. Vo ovoj tip, povrzanosta na markiranata glagolska forma so DATSNA i drugi ~astici e najstroga vo makedonskiot (odnosno zapadnomakedonskiot), najslobodna vo bugarskiot, so gr~kiot me|u niv spored strogosta vo povrzanosta. Kako {to rekov, romskiot stoi me|u dvete grupi. Od edna strana, kako vo gr~koslovenskiot tip, i vo romskiot edna posebna forma se javuva kako prili~no povrzana so edna grupa zborovi, odnosno ~astici, vklu~uvaj}i ja i DATSNA. Od druga strana, kako vo albansko-romanskiot tip, DATSNA e ograni~ena na povrzanata, t.e. kratkata forma. Romskiot jazik e isto taka vo edna sredna polo`ba vo vrska so postojanosta so koja se ostvaruvaat ovie pravila. Kako romanskiot, od edna strana, i bugarskiot od druga, romskiot dozvoluva povrzanata forma ponekoga{ da stoi sama. Celata slika mo`e da se pretstavi kako kontinuum na sledniot na~in: ALB.

AROMAN.

DATSNA DATSNA (dr)

ROMAN.

ROM.

DATSNA

DATSNA PF

↓

↓

0 ↓

Pf

Pf

Pf

dr.0 ↓ Pf

BUG. GR^. ↓

MAK.

PF

PF

↓

↓

DATSNA, DATSNA DATSNA dr. 0 dr. (0) dr.

Ovde DATSNA, kako {to ve}e rekov, ozna~uva slovenskoto da, albanskoto të, romskoto te, romanskoto să, aromanskoto s[i], gr~ko vά.

Bukvite dr zna~at drugi takvi zborovi, nula zna~i mo`nost za samostojni slu~ai, PF zna~i posebna ili povrzana forma na glagolot, a strelkata go poka`uva pravecot na povrzanosta. Taka, so jazicite od albansko-romanski tip, vklu~uvaj}i go i romskiot, koga se raboti za sega{nite formi, DATSNA ne se sre}ava osven so povrzanata forma i obratno, so otstapuvawata {to ve}e gi spomnavme. So jazicite od gr~ko-slovenskiot tip povrzanata forma e goredolu ograni~ena na DATSNA i/ili na drugi zborovi, a DATSNA ne e ograni~ena na povrzanata forma.

47

Viktor Fridman

Da se svrtime sega kon sintaksata. Vo negovata statija posvetena na sporedbenata balkanska gramatika vo generativni ramki, Kazazis (Kazazis 1968: 827) predlaga edno op{tobalkansko pravilo za gradewe na sostavite od tipot A pravi B bez pravewe V i gi dava slednive primerи, kon koi gi dodadov aromanskiot, romskiot i makedonskite prevodi: bug. Decata oti{li bez da me popitat. rom. E čhave gele bi te phučen ma[n]. mak. Decata oti{le bez da me pra{at. alb. Drita po hante pa folur.

Drita jade{e bez da zboruva. gr~. Μιλάς χωρίς να σκέφτεσαι.

Zboruva{ bez da misli{. roman. Fata lucra fără să vorbească. aroman. Feta lucra făr[ă] s[i] zburăscă.

Devoj~eto rabote{e bez da zboruva.

Kako {to mo`e da se vidi od ovie primeri, vo site balkanski jazici se upotrebuva DATSNA, osven vo albanskiот, kade {to toa ne e mo`no. (Treba da spomneme, sepak, deka i vo romanskiot jazik tuka bi bila mo`na i edna infintivna konstrukcija - no pova`en e faktot deka sostavot so DATSNA mo`e da se upotrebi). So ova otstapuvawe od strana na albanskiot jazik doa|ame do pra{aweto kako da gi tretirame sostavite so DATSNA vo edna sporedbena balkanska gramatika. Kako {to mo`eme da vidime od ovie primeri, istoto pravilo bi mo`elo da se upotrebuva za da се dobie sostavi so DATSNA, no toa samo vo slu~aite koga jazikot se slu`i so vakov sostav. Zna~i, za albanskiot ne va`i vакво pravilo, a vo romanskiot bi trebalo da se dade edno pravilo so dve granki ili mo`nosti: edna {to bi se sovpadnala so balkanskoto DATSNA pravilo, a drugata {to bi bila sli~na na ovaa za albanskiot. Spored toa, iako mo`eme da se slu`ime so nekoi op{ti pravila za sostavite so DATSNA vo balkanskite jazici, treba sepak nekako da se zemat predvid i otstapuvawata od tie pravila vo oddelnite balkanski jazici.

Koga stanuva zbor za otstapuvawata, odnosno za divergenciite od upotrebata na sostavite so DATSNA, vo balkanskite jazici, mo`eme da uka`eme na tri va`ni momenti: 1. nefinitna forma, 2. nekoja ~estica ili nekoj zbor namesto DATSNA, vklu~uvaj}i i nula (t. e. otsutstvo na kakov bilo leksi~ki element namesto DATSNA) i 3. nekoja druga ~estica ili drug podreduva~ki zbor plus DATSNA. Treba ovde da se zabele`i deka to~noto opredeluvawe na nefinitnite formi zavisi od specifi~nite karakteristiki na sekoj jazik, kako {to poka`uva Џозеф (Joseph 1983:34) vo svojata kniga za infinitivot vo balkanskite jazici. Sepak, za na{ata cel e dovolno da go navedeme poznatiot poim nefinitna forma. Ako dodademe 48

Makedonisti~ki studii

~etvrta to~ka za samostojna upotreba na DATSNA, toga{ mo`eme da ka`eme deka vo ve}e spomenatite sostavi od tipot na makedonskoto bez da, drugite balkanski jazici se soglasuvaat so konstrukciite od ~etvrtiot tip, osven albanskiot, koj{to ima otstapuvawe od tipot broj 1, t.e. nefinitna forma (tuka - particip), dodeka vo romanskiot jazik ima mo`nost i za tip 1 i za tip 4.

Da zememe drug primer so pove}e razliki, imeno sostavot od tipot na makedonskoto pred da, na pr. vo re~enicata Pred da otidam.... Vo bugarskiot i vo romskiot jazik isto taka se sre}ava tipot broj 4: bug. Predi da otida, rom. Anglal te džav. Vo albanskiot i aromanskiot imame otstapuvawe ot tipot broj 3, t. e. nekoj drug zbor so DATSNA, imeno alb. Para se të shkoj, aroman. dăninte ţi s[i] fug. Vo gr~kiot imame mo`nost za tipot 4, im.πρίν νά φύγω , no imame isto taka mo`nost za tipot 2 so toa {to zborot νά mo`e da se ispu{ti, t.e. πριν φύγω. Vo romanskiot ima site ~etiri mo`nosti: tip 1: înainte de a merge, tip 2: înainte de merg (»nerecomandabilă« spored Graur [Graur 1966: 295]), tip 3: înainte ca să merg, tip 4: înainte să merg.

Vo site balkanski jazici, izrazot za namera mo`e da bide ili tip 4 ili tip 3, na pr. mak. i bug. da - za da, roman. i aroman să/s[i] - ca să/s[i], gr~. νά - γιά νά, alb. të - që të, rom. te - dži te. Treba tuka da zabele`ime deka postoi mo`nost uslovite za ispu{tavaweto na nekoi od ovie tipovi da ne se isti vo site jazici. Taka, na pr. spored Pen~ev (Penchev 1982), iako mo`e da se ka`e Doйde da vzeme knigata ili Knigata doйde da vzeme ili pak Doйde za da vzeme knigata ne mo`e *Knigata doйde za da vzeme. Vo makedonskiot Dojde da ja zeme knigata. Knigata dojde da ja zeme. Dojde za da ja zeme knigata., a isto taka i Knigata dojde za da ja zeme, se vozmo`ni.

Spored toa, ima razli~ni razgrani~uvawa na redot i dvi`eweto na zborovite vo sostavi so DATSNA vo dvata jazika.

Sli~na na ovaa, no sepak so pove}e kolebawa, e sostojbata so naso~uva~koto zna~ewe na DATSNA, koe{to postoi vo sekoj balkanski jazik. Vo gr~kiot, makedonskiot, i romskiot imame i mo`nost na tipot 2, imeno mak. neka, romski nek (slovenska zaemka), i gr~ki άς.

Vo bugarskiot i vo romanskiot treba da se dodade i tipot 3 zatoa {to bugarskiot go ima izrazot neka da, romanskiot hai să, a osven toa vo romanskiot DATSNA mo`e sosem da se ispu{ti (kako {to vidovme so Fie!), {to se smeta za nulev element so vrednost na oddelen zbor (neka, άς itn.). Vo albanskiot i vo aromanskiot isto taka ima mo`nost za tipot br. 3: alb. le të, aroman. la s[i]. (Ako se smeta morfolo{kiot, t. e. sinteti~kiot optativ kako poseben zbor, toga{ vo albanskiot se javuva i tipot 2).

Ako se svrtime od predlozite i drugite zborovi bez infleksija kon glagolite, }e vidime edna u{te poslo`ena slika. Site balkanski jazici imaat izrazi za vozmo`nost so DATSNA: mak. i bug. mo`e da, roman. poate să, aroman. poti s[i], gr~. µβορεί νά, alb. mund të, rom. šaj 49

Viktor Fridman

te. Vo romanskiot i donekade vo bugarskiot, mo`en e i tipot 1 so nefinitna forma, dodeka vo nekoi romski dijalekti tipot br. 2 so nulev element e vozmo`en. So glagolite na ~uvstvo, mislewe, itn. slikata se komplikuva vo ogromna mera. Da zememe samo eden primer. Vo romanskiot jazik, să mo`e da signalizira edno o~ekuvawe na idna vozmo`nost, za koe da vo makedonskiot i të vo albanskiot ne se upotrebuvaat, na pr., roman. Sper că Petru să fie acasă (Farkas 1982) ima zna~ewe „Se nadevam deka Petar }e bide doma“, no ne mo`e da se ka`e na makedonski *Se nadevam deka Petar da bide doma nitu na albanski *Shpresoj se Pjetri të jetë në shtëpi.

Ako zememe predvid i drugi glagoli, konteksti, pa i dijalektite, }e vidime deka balkanizmot DATSNA ne mo`e da se tretira samo so edno pravilo. Toa {to e potrebno e edno osnovno pravilo za DATSNA so razgrani~uvawa za trite osnovni otstapuvawa.

Vo ovaa statija se trudev da poka`am {to e potrebno za edna αναλιζα na sostavite so DATSNA vo balkanskite jazici, vklu~uvajki go romskiot jazik, koj{to vo ovoj pogled potpolno se soglasuva so klasi~nite balkanski jazici. Od morfolo{ka gledna to~ka, mo`eme da konstatirame deka postoi edna gradacija, odnosno kontinuum vo vrska so formite {to mo`at ili treba da se pridru`at so DATSNA od albanskiot i aromanskiot preku romanskiot-romskiot-bugarskiot i gr~kiot do makedonskiot. Na dvete strani ima edna stroga povrzanost, dodeka vo sredinata imame najgolema sloboda. Interesno e da se zabele`i deka ovoj kontinuum isto taka se soglasuva so kontinuumot za silata na infinitivot ili nefinitni konstrukcii (od najrazvieni vo albanskiot do skoro otsutni vo makedonskiot) vo sovremenite balkanski jazici spored Џozef (Joseph 1983). Od gledna to~ka na sintaksata, predlo`ivme tri osnovni tipa otstapuvawa od osnovnoto pravilo za DATSNA, koi bi mo`ele da slu`at kako osnova za edno razgrani~uva~ko pravilo. I vo toa mo`ebi }e se najde eden strukturalen kriterium.

50

Makedonisti~ki studii

Pot~inet vid vo makedonskiot i drugite balkanski jazici Kako {to e op{topoznato, makedonskiot jazik zazema centralno mesto me|u balkanskite jazici, a istovremeno i posebno mesto na periferijata od slovenskata jazi~na teritorija. I taka, od komparativna gledna to~ka makedonskiot jazik mo`e da se razgleduva i kako balkanski i kako slovenski jazik. Koga se raboti za sporeduvaweto na makedonskite glagolski kategorii so odnosnite kategorii vo drugite jazici, zabele`uvame edno razdvojuvawe me|u odnesuvaweto kon glagolskiot vid od edna strana i kon kategoriite nare~eni „modalni“ (vklu~uvaj}i ja i takanare~enata kategorija „preka`anost“, koja spored mene pretstavuva edna posebna kategorija markirana za potvrditelnosta, imeno status [v. Friedman 1977, 1978, 1980, Fridman 2009]) od druga. Naj~esto, kategoriite na vidot (svr{en/nesvr{en, aorist/imperfekt) se istra`uvaat vo kontekstot na slovenskite jazici (na pr. Galton 1976, De®nova 1966, Ivan~ev 1978), dodeka kategoriite nare~eni modalni se razgleduvaat vo kontekstot na balkanistikata, na primer pra{aweto na turskoto vlijanie vrz formiraweto na kategorijata „status“ (na pr. Gołąb 1960) ili pak pojavata na minatoto idno vreme (tip }e naprave{e ) i negovata modalna upotreba, koja{to naj~esto se gleda kako balkanizam, i toa odgovara isto taka na turskoto idno minato od tip yapacaktı (v. Gołąb 1964: 192). Toa ne zna~i deka glagolskiot vid vo balkanistikata dosega be{e sosema ignoriran (na pr. Fiedler 1970, Feuillet et al. 1981), no sepak ovaa kategorija vo balkanskite jazici se gleda pove}e kako pojava koja gi razdeluva jazicite na razni pot-tipovi (na pr. Aronson 1981, Asenova 1989) a ne kako pojava vo koja upotrebite vo eden jazik mo`at da gi osvetlat upotrebite vo nekoj drug jazik.

Vo vrska so toa vo ovaa statija sakam da razgledam edna mnogu specifi~na opozicija vo makedonskiot i turskiot jazik, imeno opozicijata aorist/imperfekt. So toa mislam na vremiwata nare~eni na makedonski minato opredeleno svr{eno, t.e. tipot napraviv i minato opredeleno nesvr{eno, t.e. tipot pravev a vo turskiot belirli, görülen, kesin ili di-li geçmiş zaman ili vo klasi~nata turska gramatika mazii şuhudî , t.e. tipot yaptım, i şimdiki zamanın hikâyesi ili şimdiki zamanın öykülenmesi, t.e. tipot yapıyordum. Ovde treba da objasnime dve raboti: terminologijata i izborot na vremiwata za sporedbata. Kako termini koi{to uka`uvaat na vremiwata koi nè interesiraat vo dvata jazika re{iv da gi upotrebuvam aorist i imperfekt, zatoa {to tie termini se najdobro poznati vo op{tolingvisti~kata literatura. Makedonskiot literaturen jazik, i za53

Viktor Fridman

padnite govori, vrz koi{to toj e zasnovan, ja zagubi razlikata me|u svr{en i nesvr{en vid vo aoristot, t.e. imperfektivniot aorist (tip praviv) fakti~ki ve}e ne postoi. Pokraj toa, perfektivniot imperfekt (tip napravev) mo`e da se upotrebuva samo vo modalni i pot~ineti konteksti. Zna~i, vo nezavisnite indikativni minati re~enici vo koi{to se upotrebuvaat sinteti~kite vremiwa, a takvite }e bidat predmet na ova istra`uvawe, perfektivnite glagoli se vo aorist i imperfektivnite vo imperfekt. Vo gramatikite na turskiot jazik pi{uvani vo zapadnite jazici, terminot aorist se upotrebuva za vremeto na -r, nare~en vo turski muzari ili geniş zaman, bukvalno „{iroko vreme“, t.e. tip yaparım. Toa proizleguva od originalnoto sfa}awe na gr~kiot izvor na terminot, t.e. α +οριστος, zna~i „ne opredelivo“. Sepak, bez da se zadr`уvame na promenite koi dovedoa do sega{nata terminolo{ka situacija, treba samo da istakneme deka zaradi konciznosta i postojanosta, terminot aorist se upotrebuva ovde i za makedonskoto minato opredeleno vreme i za turskoto minato vreme na -di. Vo vrska so imperfektot vo turskiot jazik treba da istakneme deka ovde terminot }e go upotrebuvame samo za şimdiki zamanın hikâyesi, t.e. vremeto na -yordu, iako terminot isto taka bi mo`el da ima vrska so vremiwata nare~eni vo turskiот geniş zamanın hikâyesi ili muzari hikâyesi, t.e. tipot yapardı i gelecek zamanın hikâyesi ili niyetli istikbal hikâyesi, t.e. tipot yapacaktı, zatoa i obete vremiwa ponekoga{ odgovaraat na makedonskiot impefekt.

Na{eto strogo ograni~uvawe na vremeto na -yordu proizleguva od faktot deka drugite vremiwa isto taka imaat modalni zna~ewa koi odgovaraat ili na mo`niot na~in ili na idnoto minato vreme.

Zna~i samo vremeto na -yordu ima ~isto imperfektno zna~ewe, koe{to bi trebalo sekoga{ da odgovara na makedonskiot imperfekt od nesvr{en vid. Drugi kategorii, vklu~uvaj}i go i pra{aweto na statusот (potvrditelnost/preka`anost), nema da se zemat predvid vo ovaa statija, za da mo`eme da se koncentrirame na eden faktor vo koj{to bi trebalo da ima potpolno sovpa|awe me|u makedonskiot i turskiot jazik, iako takvo sovpa|awe, kako {to }e vidime, ne se sre}ava sekoga{.

Kako {to ve}e rekovme, vo turskiot jazik minatite vremiwa na -di i na -yordu naj~esto odgovaraat na makedonskiot aorist i imperfekt, i vsu{nost, {to se odnesuva do opredeluvawata na zna~ewata na aoristot i imperfektot vo makedonskiot i turskiot jazik, skoro istite formulacii se upotrebuvaat za dvata jazika, osobeno za aoristot.1 Taka, na primer za makedonskiot aorist Koneski (1967b:423) pi{uva: „So ova vreme se iska`uva minato 1

Deka site tie vremiwa se opredeluvaat kako osvedo~eni nema vrska so celta na ova istra`uvawe (v. Friedman 1977, 1978, Fridman 2009).

54

Makedonisti~ki studii

dejstvo {to go sfa}ame vo negovata zavr{enost“. Lant (Lunt 1952: 90) go protivstavuva aoristot so imperfektot so toa deka obete vremiwa se minati samo {to aoristot ne ja specificira istovremenosta. Iako vo pove}e gramatiki na turskiot jazik minatoto vreme na -di se opredeluva spored negovata potvrditelnost (nа pr.

Deny 1921:396 Elöve 1941:374, Yusuf 1975:73, Ergin 1972:298), Deni go upotrebuva terminot passé determiné (vo turskiot prevod od Eljove muayyen mazi, vo prevodot od Genxan [Gencan 1979:275], kesin), t.e. „minato opredeleno“, i drugi pi{uvaat deka ova vreme se upotrebuva za nastani што se svr{eni i/ili opredeleni vo minatoto (Underhill 1976:48), ili pak што odgovaraat na ruskoto svr{eno minato (Kononov 1956:231). Nekoi nau~nici isto taka pi{uvaat deka turskoto di-minato odgovara i na prostoto minato i na perfektot vo angliskiot i francuskiot jazik (Lewis 1967:127, Bazin 1987:78). I taka, i za turskiot i za makedonskiot jazik lesno se voo~uva deka glavnoto zna~ewe na aoristot e „svr{enost“ ili „opredelena svr{enost“, ili „ednokratna, opredelena svr{enost“ ili ne{to sli~no. Vrskata me|u ova zna~ewe i markiranosta e drugoto pra{awe, koe }e go razgledame ponatamu.

Sega da se svrtime kon imperfektot. Vo makedonskiot jazik, kako i vo drugite slovenski jazici kade {to se ~uva opozicijata aorist/impefekt, pra{aweto na glavnoto zna~ewe na imperfektot mo`e da se razdvoi na dve glavni grupi: trajnost (durativnost) i istovremenost (koordinacija). Na primer, Koneski (1967b:426) pi{uva deka dejstvoto „se pretstavuva vo svoeto odvivawe, {to go vospriemame kako izvesen tek, a ne go opfa}ame vo negovata izvr{enost“. Me|utoa, spored Lant (Lunt 1952:87), dejstvoto se gleda kako istovremeno so nekoj drug mig vo minatoto (contemporaneous with another moment in the past). Vo turskiot jazik, nastavkata -yor zna~i deka dejstvoto e vo tek vo sega{niot moment (iako mo`e da se upotrebuva i za op{ti nastani (Aksu-Koç 1988:18) i, koga se dodava nastavkata -du, toa go prefrluva dejstvoto vo planot na minatoto.

Turskiot imperfekt na -yordu isto taka ozna~uva nesvr{eno dejstvo koe{to se vr{i vo opredeleno vreme vo minatoto i se sporeduva so ruskoto nesvr{eno minato {to uka`uva na opredelen moment (Kononov 1956:238, Ergin 1972:321-2, Yusuf 1975:81, Underhill 1976:185-6).

I taka, gledame deka za makedonskiot i turskiot aorist i imperfekt, skoro istite opredelbi se upotrebuvaat, i navistina Ko{mieder (Koschmieder 1953) ve}e go zebele`a sovpa|aweto na slovenskiot svr{en i nesvr{en vid i turskite paradigmi vo -di i -yordu {to gi spomnavme gore. No nas nè interesiraat onie primeri kade {to o~ekuvanoto sovpa|awe ne se sre}ava, zatoa {to to~no vo takvi slu~ai mo`eme da gi pobarame razlikite me|u makedonskite i turskite paradigmi, koi }e nè dovedat do podlaboko razbirawe na 55

Viktor Fridman

to~nite markirawa i zna~ewa na odnosnite vidovi. Koga se razgleduvaat prevodi od eden jazik na drug ili prevodi vo dvata jazika od nekoj tret jazik, se gleda deka ne retko sovpa|aweto e sprotivno, t.e. makedonskiot imperfekt se sovpa|a so turskoto di-minato ili makedonskiot aorist se sovpa|a so turskoto yordu-minato. Na primer, vo makedonskiot i turskiot prevod na ruskiot raskaz „Sudbinata na ~ovekot“ od M. [olohov, iako vo dvata prevoda procentite na aoristi i imperfekti se skoro isti (okolu 30% aoristi, 15% imperfekti), od tie formi imame 45 koi ne se sovpa|aat, a davaat sprotivni rezultati. Od tie nesovpa|awa, 28, zna~i pove}e od 60%, se od tipot makedonski imperfekt - turski aorist. Vo edna zbirka makedonski raskazi prevedeni na turskiot jazik (Makedon hikâyeleri antolojisi) imame sli~ni procenti na minatite vremiwa, i od 42 nesovpa|awa 36, t.e. 85%, se od istiot tip makedonski imperfektturski aorist.

Slednive primeri se tipi~ni: MAKEDONSKI IMPERFEKT = TURSKI AORIST 1. I, po edna godina se vrativ od Kuban, ku}ar~eto go prodadov i otidov vo Vorowe`. Prvin rabotev vo drvodelskiot arteq, potoa preminav vo fabrika, nau~iv za bravar. ([olohov 1970: 7) Bir yıl sonra Kuban’dan ayrıldım, memlekete döndüm, kulübemizi sattım, orada kalmadım, Voronej’e gittim. Önce bir dŏgramacı kooperatifinde çalıştım, sonra fabrikaya girdim. Orada ayarcı olarak çalıştım. (Şolohov 1969: 11) 2. „A zo{to ti mene tolku dolgo me bara{e? “ Mu odgovoriv: „ Jas tebe, sinko, i vo Germanija te barav, i vo Polska, i cela Belorusija ja izodiv i ja propatuvav, a ti vo Urjupinsk si bil“. ([olohov 1970: 33) „ Peki neden beni bu kadar uzun zaman aradın?“ „Seni her tarafta aradım da ondan oğlum, sen beni Ourupinsk’te beklerken ben seni Almanya’da Polony’da, enine bozuna Beyaz Rusya’da aradım“. (Şolohov 1969:42).

3. Ete, toa ti e {to se reklo: svadba bez svirki i pesni... Sandre denes se `ene{e bez bel~i{kite tapani. Kolku adetot da se stori...

Tri meseci se miluvaa. Tri meseci, brgu minaa, kako tri zemski dni. (Maleski 1969: 101). İşte, türküsüz, çalgısız dügün buna derler… Sandre bugün Belçih köyü duvarcıları katılmadan düğün yapırıyor, seviniyordu.

Tam üç ay seviştiler. Üç ay, üç kiş günü gibi gelip geçti tıpkı esip geçen yeller gibi. (Zekeriya 1970: 13) 4. Dolgo pla~ev za nea, no ne ja najdov (Drakul 1969: 13) Ardından uzun zaman ağladım, anfile, bulamadım. (Zekeriya 1970: 65) 5. Zastana na sredinata... i dolgo gleda{e vo slikata so svoite 56

Makedonisti~ki studii

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

dobri, ma~eni~ki o~i. (Drakul 1969: 15) Tam ortada durdu… yorgun ama sıcaklık dolu gözleriyle bulunduğu yerden uzun zaman fotoğrafa baktı. (Zekeriya 1970: 67) Dolgo sedevme kraj ognot. Mol~evme. Potoa, koga Jela zadrema na stoleto, ni tekna deka treba da si legneme.

(Drakul 1969: 29) Uzun zaman ocak başında oturduk. Susuyorduk. Yela sandalyesinde uyuynca, uyku zamani geldiğini anladık. (Zekeriya 1970: 83) Toa dobli`uvawe trae{e cela ve~nost. (Drakul 1969: 27) Bu yaklaşma bir ömür kadar uzundu. (Zekeriya 1970: 80) Taka mol~ej}i navleguvavme vo seloto. (Drakul 1969: 28) Böyle susarak köye indik. (Zekeriya 1970: 82) MAKEDONSKI AORIST = TURSKI IMPERFEKT U{te od prviot den jas namisliv da se vratam kaj svoite. ([olohov 1970: 18) Esir düştügüm dakikadan beri hep kaçmağı düşünüyordum. (Şolohov 1969: 24) Se zani{av, no dostojav na noze. ([olohov 1970: 30) Ayaklarım titriyordu, ama yine de ayakta duruyordum. (Şolohov 1969:37 Istriv nekoe zrno vo dlankite, izedov malku i vo xebovite kladov za rezerva. ([olohov 1970: 19) Daneleri ellerimin içinde eziyor, bir azını yiyor, bir azını ilerde yemek için ceblerime dolduruyordum. (Şolohov 1969: 25) Na{ite se privlekoa vo Grcija. Ostana Sandre vo Vrbjani.

(Maleski 1969: 102) Bizimkilerse Yunanistan’a çekiliyorlardı. Sandre Vurbyanin;de kaldı.

(Zekeriya 1970: 14)

Koga gi razgleduvame re~enicite kade makedonskiot imperfekt se preveduva so turskiot aorist, zabele`uvame deka kaj glagolite vo ~etiri od osumte primeri (imeno 2, 4, 5, 6) prilogot dolgo stoi pri glagolot. Od prvite osum primeri, site osven posledniot mo`e da se opredeluvaat kako „dejnosti“ bez cel (angliski atelic activities) spored klasifikacijata na Vendler. Me|utoa, vo primerot (8) imame postignuvawe (achievements), koe{to se opi{uva vo tekot na svoeto razvivawe, t.e. kako „dejnost“, zatoa {to seloto mu dava cel. Sepak, mo`e da se ka`e deka, op{to gledano, vo ovie primeri makedonskiot imperfekt opi{uva dejnosti kako trajni (durativni) pojavi bez krajni to~ki dodeka turskiot aorist gi pretstavuva istite nastani kako minati pojavi bez bilo kakvi drugi specifikacii - iako jasno e deka vo ramkite na obi~nite opredeluvawa bi se o~ekuval turskiot imperfekt. Vo primerite vo koi{to makedonski aorist se sovpa|a so turskiot imperfekt (9-12), 57

Viktor Fridman

primerite (9), (10) i (12) davaat dejnosti (ili vo (10) edna dejnost i edna sostojba), koi vo turskiot prevod se pretstavuvaat vo tekot na razvivawe, a koi vo makedonskiot original bea pretstaveni vsu{nost kako da imaat opredeleni celi i na ovoj na~in bea pretvoreni ili vo inkoativni (po~etni 9, 10) ili vo zavr{eni (10, 12) „postignuvawa“ (achievement) (ili vo [19] „ispolnuvawe“ [accomplishment]). Primerot (11) ne e ba{ to~en prevod (na turski bi trebalo ili koydum ili koyuyordum), no sepak mo`e da se ka`e deka makedonskoto „ispolnuvawe“ se pretstavuva vo turskiot prevod kako dejnost vo tek na razvivawe. Od gledna to~ka na markiraweto, zabele`uvame deka makedonskite aoristi ja dodavaat nijansata na svr{enosta so toa {to im davaat celi na nastanite koi{to se vsu{nost dejnosti dodeka turskite imperfekti ja istaknuvaat trajnosta (durativnosta) na istite nastani.

Razlikata me|u makedonskiot i turskiot sistem na vidot na nivoto na opozicijata aorist/imperfekt se sostoi vo toa {to turskiot aorist e najop{toto minato vreme dodeka makedonskiot aorist se sre}ava samo vo svr{en vid (perfektiv), zna~i fakti~ki toj e markiran za svr{en vid. Vo svoite trudovi za makedonskiot glagol Elson (Elson 1990) ima poka`ano od morfolo{ka gledna to~ka deka aoristot e markiran sprema imperfektot. Dosega insistirav deka imperfektot e markiran, barem od semanti~kata gledna to~ka, i toa za durativnost, zatoa {to ima primeri so imperfektot kade{to nema drug nastan za koordinacija (v. Friedman 1977: 30, 14344, Fridman 2009: 28, 98-99) a isto taka i prviot primer ovde).

Sepak, koga se gleda izumiraweto na aoristot od nesvr{en vid i koga upotrebata na opozicijata aorist/imperfekt vo makedonskiot jazik se sporeduva so upotrebata na soodvetnata opozicija vo turskiot jazik - kade {to aoristot mnogu jasno ne e markiran za vid, tuku samo za vreme i status - mo`e da se ka`e deka ako makedonskiot aorist se sre}ava samo vo svr{en vid, i ako svr{eniot vid e markiran sprema nesvr{eniot, toga{ navistina izgleda deka vo sovremeniot makedonski literaturen jazik kon krajot na HH vek aoristot stana ili stanuva markiran nasproti imperfektot. Sporeduvaweto so turskite glagolski vidovi kade {to se gleda deka makedonskiot imperfekt ~estopati se sovpa|a so nemarkiraniot turski vid isto taka uka`uva na nemarkiranosta na imperfektot.

Od balkanolo{ka gledna to~ka treba da dodademe deka zagubata na nesvr{eniot aorist se zabele`uva vo zapadna Makedonija, kade {to jazi~niot kontakt e najslo`en: so albanski, vla{ki, gr~ki, kako i so turski. Vo albanskite prevodi isto taka se gleda ~esto pati sovpa|aweto na makedonskiot imperfekt so albanskiot aorist (na pr. prevodot na prviot primer Në fillim punova në një artel të zhdrukthtarëve, pastaj hyra në një uzinë dhe u bëra mekanik. [Sholohov 1978:11]). Sepak, ni se ~ini deka specifikata na makedonskiot sistem na vid si odi po sopstven pat. Od edna strana, zagubata na nesvr{eniot aorist mo`e da ima svoe opravduvawe kako edno 58

Makedonisti~ki studii

poednostavuvawe zaradi jazi~niot kontakt. Od druga strana, razvitokot na markiranosta kaj aoristot e nova rabota vo makedonskiot jazik. Sporedbata na makedonskiot jazik so turskiot kako i so drugi balkanski jazici ni go poka`uva vnatre{niot sistem na makedonskiot jazik duri i pojasno otkolku koga go gledale izdvoeno.

Toa e osobeno jasno vo sporeduvaweto so turskiot glagolski sistem zaradi negovata aglutinativna struktura i odnosot kon vremeto i vidot.

59

Makedonisti~ki studii

Upotreba na glagolskite vremiwa vo makedonskite i drugi balkanski gnomski izrazi Se znae deka poslovicata pretstavuva osobeno markiran kontekst kade {to edna re~enica mo`e da bide i celosen tekst (sp.

Spasov i dr. 1986: 10, 47). Osven toa, taa pretstavuva spontanoto tvore{tvo na govoritelite na jazikot kako op{testvo. Spored toa, koga sporeduvame paralelni poslovici od razli~ni jazici, mo`eme da zaklu~ime deka razlikite vo upotrebite na glagolskite kategorii izrazuvaat razliki vo soodvetnite jazi~ni strukturi, a ne samo nekakva osobenost na edini~en preveduva~, koja{to mo`e da se sretne vo beletristi~kite prevodi.1 Spasov i dr. (1986: 57) pi{uvaat: „Generi~kiot op{t karakter na poslovicite pri~inuva deka sè {to e vremenski period mo`e da bide reinterpretirano i kako eden op{tova`e~ki usloven period“. I taka mo`e da se ka`e deka vo sekoja takva poslovica se raboti za uslovnost na nekoe nivo.

Sepak, upotrebata na glagolskite vremiwa mo`e isto taka da se interpretira kako takva, t.e. kako manifestacija na specifi~nata gramatika na specifi~en jazik. Vo sekoj jazik obi~noto glagolsko vreme vo gnomskiot govor, t.e. jazikot na gnomite, odnosno poslovicite, e sega{noto, i spored toa markiranite glagolski vremiwa se retki. Me|utoa, to~no poradi ovaa retkost nivnata upotreba e osobeno pokazatelna. Vo ovoj referat imam namera da gi sporeduvam upotrebite na minatite vremiwa so koi{to govoritelot go izrazuva svoeto li~no potvrduvawe ili nepotvrduvawe na vistinitosta na dejstvoto (tradicionalno minato opredeleno i neopredeleno vreme od tipot „Toj dojde„ sprema „Toj do{ol“) vo makedonskite poslovici so paralelni iskazi vo bugarskiot, turskiot i albanskiot, i isto taka vo dva nesrodni jazika od Kavkaz, imeno gruzinskiot i lakskiot. Kavkaskite jazici gi izbrav zatoa {to vo niv se sre}avaat gramati~ki opozicii koi ~esto se opredeluvaat so istite termini kako balkanskite pojavi. Istra`uvawevo }e pridonese kon podobro razbirawe na funkcioniraweto na opozicijata status vo ovie jazici, a isto taka kon podlaboko uto~nuvawe na mestoto na makedonskiot jazik me|u niv od arealna i od tipolo{ka gledna to~ka.

Upotrebata na minatite vremiwa za izrazuvawe na opozicijata „potvrduvawe/nepotvrduvawe“ ~esto se imenuva kako 1Vo vrska so toa treba u{te da ka`eme deka poslovici ~esto se citiraat vo dijalektna ili arhai~na forma, no toa ne vozdejstvuva na na{eto istra`uvawe.

61

Viktor Fridman

„modalna“, iako lingvisti kako Golomb, Jakobson i Aronson smetaat deka se raboti za edna druga gramati~ka kategorija (Friedman 1981).

Vo sekoj slu~aj, se raboti za presekuvawe na kategorijata vreme so druga kategorija. Poradi gramati~koto izrazuvawe na odnosot na govoritelot sprema vistinitosta ili izvorot na negovata informacija, ovaa glagolska kategorija, koja{to, odej}i po Aronson, ja imenuvam kako status, mo`e da soop{ti somnenie, iznenaduvawe, preka`uvawe i taka natamu (sp. Fridman 1981). Kako {to mo`e da se o~ekuva, od minatite vremiwa vo makedonskiot i bugarskiot jazik, naj~esto se sre}avaat minato opredeleno i minato neopredeleno vreme, obi~no od svr{en vid. Predminatoto i minatoto opredeleno nesvr{eno vreme naj~esto se sre}avaat vo poslovici so uslovno zna~ewe - na pr. [1a] Ako 'i slu{a{e gospod ku~iwana, pastrma }e vrne{e (Kavaev 1961:12[47]) i [1b] Da be{e slu{al gospod ku~etata, ot nebeto pastъrma щe{e da vali (Ikonomov 59[396]). - koe{to ne go razgleduvame vo ovoj referat.2 Makedonskata i bugarskata pojava ~esto se sporeduvaat so razlikata na minatite vremiwa na -di odnosno na -miş vo turskiot jazik. Poretko upotrebata na neopredelenoto vreme za nepotvrduvawe se sporeduva so albanskiot admirativen na~in (sp. Fridman 1981), koj{to e markiran za nepotvrduvawe. Vo albanskiot jazik postoi isto taka opozicija aorist-imperfekt-perfekt. Istata tri~lena opozicija nè interesira vo gruziskiot jazik, iako gruziskata pojava zna~itelno se razlikuva od albanskata ili od makedonskata.

Spored gruziskite lingvisti,aoristot e markiran kako zasvedo~en, perfektot kako nezasvedo~en, no imperfektot, koj{to se formira vrz osnova na sega{noto vreme, ne vleguva vo taa opozicija.

Opozicijata se vika nahuli/unahavi, t.e. zasvedo~eni/ nezasvedo~eni.

Iako celosnite odnosi i zna~ewa se poslo`eni, toa tradicionalno opi{uvawe za na{ive celi e dovolno. Sistemata na lakskiot glagol e najslo`ena od site ovie jazici, no tuka }e gi spomneme samo tie paradigmi {to nè interesiraat vo ovoj referat. I vo minatite i vo sega{nite vremiwa ima tri~lena opozicija me|u (1) potvrduvawe, (2) preka`uvawe ili nepotvrduvawe i (3) neutralnost. Vo ramkite na taa opozicija vremenskata razlika {to nè interesira }e ja nare~eme spored tradicionalnata terminologija sega{no/perfekt.

Sega treba ne{to da ka`eme za poimot „poslovica“.

Lingvistot Nijl Norik (Norrick 1985) vo svojata kniga za zna~eweto na poslovicite gi opredeluva so slednive zborovi: „Poslovicata e tradicionalen, razgovoren, didakti~en `anr so op{to zna~ewe, obi~no prenosno, i mo`e da funkcionira kako celosna replika vo razgovor“. Pod zborot didakti~en Norik podrazbira i „potencijal2 Сп. турскиот Köpeğin duası kabul olsa, gökten pastırma yağar, алб. Po të dëgjonte perëndia galat, behar s'vinte kurrë.

62

Makedonisti~ki studii

no didakti~en“, a isto taka „koj{to ocenuva“. Frazata op{to zna~ewe zna~i deka zna~eweto na poslovicata ne zavisi od kontekstot vo razgovorot. Spored toa, izrazi kako [2] Ra{iril usta kako nekoja lamja (Cepenkov 1972b:88[2102]) ili [3] Bel, crven kako nekoe tetosko jabolko (Cepenkov 1972b:274[5021]), iako se vklu~eni vo zbornici na pogovorki i poslovici, ne se gnomi~ni, zatoa {to tie ne se ni didakti~ni ni op{ti. Isto taka, lozunzi kako albanksiot [4] Lenini është diell e hënë (Panajoti & Xhagolli 1983:47) „Lenin e sonce i mese~ina“, iako se vklu~eni vo zbornikot Fjalë të urta të popullit shqiptar (Poslovici na albanskiot narod), ne se gnomi~ni.

Od druga strana, ima aluzii ili poenti na izvesni anegdoti koi{to mo`at da izrazuvaat ocenuvawe ili da funkcionirat kako didakti~ni tekstovi sami po sebe, t.e. kako gnomi, na pr. [5] Neroden Petko, mu kupile kapa (Cepenkov 1972b:74[1685]) ili [6] Krk-mrk nema, pari sum dal, }e te jadam (Cepenkov 1972b:57[1228]) ili od Nasradin-oxa: [7a] Za na{ata ~erga bila razpъta. (Ikonomov 1968:90); [7b] Kavga bizim yorganın üstüne imiş. (Ikonomov 1968:90); [7v] Ish kanë taksirati i jorganit tim (Çetta 1979:161).

Za razlika od angliskiot jazik, vrz osnova na ~ii{to poslovici Norik go napi{a svojot trud, balkanskite i kavkaskite jazici ~esto upotrebuvaat takvi izrazi ili re~enici {to pretstavuvaat sami po sebe celosni anegdoti, na primer [8a] Videla `abata deka bivolo go kovat i sama dignala nogata (Penu{liski 1969:33); [8b] Vidяla `abata ~e kovat bivola, i tя navirala kraka (Ikonomov 1968:42); [8v] Ata nal çakırdığını görmüş, kurbağa da ayağını kaldırmış (Ikonomov 1968:42); [8g] Badaurebsa čeddnen baq’aq’mac pexi aišvirao.

(Tschenkéli 1958:76). Spored toa, nie }e gi vklu~ime vo na{eto istra`uvawe takvite iskazi, koi{to funkcioniraat gnomi~no.

Sega da se obrneme kon podatocite. Kako osnovni korpusi gi upotrebivme prvite 2.800 poslovici vo zbornikot na Marko Cepenkov (1972b) i isto taka zbornikot Balkanska narodna m†drost od Nikolaj Ikonomov, kade {to se sobrani pribli`no 2.700 makedonski i bugarski pogovorki i poslovici so paraleli od 1.250 turski i 330 albanski, kako i na drugi balkanski jazici. Osven toa, proverivme drugi zbornici za sekoj jazik [kabaev, Penu{liski, Spasov i dr., Arnaudov, Tülbentçi, Panajoti i Xhagolli, Gvard`aladze i K'usra{vili, Tschenkeli, Xadakov, i Xalilov. Vo site ovie zbornici, minatite vremiwa se mnogu retki, {to ne e ~udno, no zabele`itelno e deka brojot na takvite vremiwa se dvi`i od tri do sedum procenti od op{tata suma vo sekoj zbornik, duri i vo angliskiot zbornik upotreben od Norik.

Podatocite od Cepenkov i od Ikonomov za minatite vremiwa vo makedonskiot i bugarskiot jazik se pretstaveni vo tabelite I i II: [9] 63

Viktor Fridman

Kako {to se gleda od tabelite, iako vo dvata jazika ima mnogu pove}e iskazi so minato neopredeleno, vo makedonskiot jazik procentot na minatite vremiwa voop{to e pogolem (6.8 sprema 5.8), a procentot na poslovici so prvoto ili so vtoroto lice vo bugarskiot jazik e pove}e od dvapati pogolem (22 sprema 10).

Vo makedonskiot jazik dve tretini od formite se vo minato neopredeleno vreme, a vo bugarskiot skoro tri ~etvrtinи. Vo makedonskiot pove}e od 95% od niv se vo treto lice, vo bugarskiot skoro 90%, a skoro 80%, t. e. pove}e od polovina od op{tata suma, vo bugarskite primeri se bez pomo{niot glagol. Od druga strana, vo minato opredeleno vreme vo makedonskiот има edna petina, a vo bugarski polovinata od formite se markirani lica, t. e. prvo ili vtoro. Ќe se vratime na zna~eweto na ovie razliki posle.

Za razlika od makedonskite i bugarskite podatoci, turskite podatoci od Ikonomov (1968) poka`uvaat ne samo deka di-minatoто i mi{-minatoто imаat poуramnote`еna raspredelba od soodvetnoto makedonsko i bugarsko minato opredeleno i neopredeleno, no isto taka deka di-formite se poвеќеbrojni od mi{-formite i deka markirani lica po~esto se sre}avaat vo mi{-minato i pretstavuvaat pove}e od edna tretina sprema pribli`no edna petina vo ди-minatoto. Toa se gleda vo tabelata III:

Sporeduvaweto na makedonskiot i bugarskiot gnomski govor so turskiot e osobeno interesno so ogled na vlijanieto na turskiot jazik vrz drugite balkanski jazici. Na primer, za poslovicite vo bugarskiot jazik Conev (1934) pi{uva: „Celi poslovici ima prevedeni ot turski, i ne mo`em da ka`em, ~e sa prevedeni ot bъlgarski 64

Makedonisti~ki studii

na turski...“ Sepak, iako mnogu poslovici se soglasuvaaat po vreme, kako primerot broj [8] ili [11], postojat i dosta nesoglasuvawa kako [12, 13, 14 i osobeno 15]: [11a] Kako dojde - taka otide. (Spasov i dr. 1986 [82])3 [11b] S haram doйde, s haram si otide. (Ikonomov 1968:314).

[11v] Haram geldi, haram gitti. (isto) [11g] Armad našovni, armad c’avao. (Gvardžaladze and K'usrašvili 1976:108) [12a]Edin lud hv†rlÔ kam†k v geranÔ, ~etiriйset m†dri ne mogat da go izvadÔt. (Ikonomov 1968:83) 4 [12b] Bir deli bir kuyuya taş atmış, kırk akıllı çıkaramamış. (isto) [12v] Ertma sulelma zğtvašti margaliti gadaagdo da asma č’k’vianma ver amoiğotoo. (Gvardžaladze and K’usrašvili 1976:19) [13a] T'rkolilo se tendxereto, na{lo si kapako.[Ikonomov 258(2468): [tip; Slav. 579] [13b] T†rkolila se tend`erata, ta si namerila pohlupak.

(Ikonomov 1968:258) [13v] Tencere tekerlendi, kapağını buldu. (Ikonomov 1968:258) [13g] U rrungullis tenxherja gjeti kapaknë. (Ikonomov 1968:258) [14a] Trajal vo majka si devet meseci, da ne}it da trait devet saati (Цепенков 1972b:102[2496]) [14b] Чakal si na majka si vo korema devet meseca, a sega ne mo`e{ da po~aka{. (Ikonomov 1968:269) [14v] Ananın karnında dokuz ay nasıl durdun. (Ikonomov 1968:269) [15a] Bog e dal usta na glupcite za da яdat, a ne da govorяt.

(Ikonomov 1968:310) [15b] Sersemlere allah ağız vermiş, yalnız yemek için - lâf etmek için değil.

(Ikonomov 1968:310) Primerot broj [15] e osobeno va`en zatoa {to toj go ilustrira faktot deka turskata ~astica -dir se razlikuva od bugarskiot pomo{en glagol vo treto lice, iako odnosot od bugarskiot tip pisal/pisal е ~esto se sporeduva so turskiot yazmış/yazmıştır. Dodeka turskata ~astica -dir odgovara na tretoto lice na glagolot sum vo sega{no vreme, na primer, [16a] Sevda sinek gibidir bala konar boka da konar [16b] QÓbovta e kato muha: i na med kacva i na govno kacva (Ikonomov 1968:139), nema niedna poslovica ili pogovorka vo ce3No isto taka: Od kade do{lo tamo i po{lo (Spasov i dr. [127]) 4No isto taka: Eden budala {~o }e zametkat, trista umni ne mo`et da go otmetkat (Penu{liski 1969:52 = Kavaev 1961:39[803])

65

Viktor Fridman

liot turski korpus od tipot -miştir, iako ima 20 bugarski primeri od tipot pisal e.

Podatocite za albanskiot i za gruzinskiot jazik se duri porazli~ni od makedonskite, kako {to mo`e da se vidi od tabelata IV [17]. Vo ovie jazici aoristnite formi pravat ogromno mnozinstvo pome|u minatite formi. Za albanskite podatoci, pokraj 330 nasporedici vo Ikonomov, gi pregledavme prvite 6.000 pogovorki i poslovici vo zbornikot na Panajoti e Xhagolli. Za gruzinskite podatoci pregledavme pribli`no 2.500 pogovorki i poslovici.

[17]

Kako {to se gleda, albanskiot i gruzinskiot aorist se mnogu po~esti od makedonskoto i bugarskoto minato opredeleno ili turskoto ди-minato. Primerot broj [18], vo koj{to imame minato neopredeleno, odnosno -mi{ vo makedonskiот, bugarskiот i turskiот no aorist vo albanskiот i gruziskiот, e tipi~en: [18a] Prismejal se cerep na grneto za{to nema uho. (Spasov i dr.

1986: 17[134])5 [18b] Prismяlo se gъrneto na kotleto, ~e mu e ~erno dupeto.

(Ikonomov 1968:209) [18v] Arap araba kara demiş. (исто) [18g] Qeshi i ndyri të ndyrin. (исто) [18d] Ğorma ğors utxra: še drunčianoo. ( 1976:295) Za dvata jazika imperfektot ne e osobeno interesen. Naj~esto toj se upotrebuva zaradi leksi~koto zna~ewe na glagolot kako be{e i ima{e na makedonski; sporedi go primerot broj [19] na gruzinski: [19a] Q’avso tvali ar eba, - ğmerts c’amc’ams stxovda. (Tschenkéli 1958:261) [19b] Чavka oko nema{e, - za trepka Boga mole{e.

5No isto taka: 1972:68[1535])

66

Mu se posmea kurvata na orospijata (Cepenkov

Makedonisti~ki studii

Kako imperfektot vo dvata jazika, albanskiot perfekt isto taka ne e markiran za kategorijata na li~noto mislewe na govoritelot. Gnomi~nite primeri se ~isto perfektni, kako vo primerot broj [20]: [20a] Kush ka mbjellë, do të kornjë. (Ikonomov 1968:121) [20b] Koйto e poseяl, щe жъne. (isto) [20v] Шto baral toa i na{ol. (Cepenkov 1972b:111[2736]) Gruzinskiot perfekt se opi{uva kako markiran za nezasvedo~enost, no isto taka normalno se upotrebuva vo negativni i pra{alni re~enici. Retkite primeri se samo od poslednive tipovi i ne se razlikuvaat po zna~ewe od primerite kako broj [8] ili broj [18], na pr.

[20aa] Sopeli ert dğes ar ašenebulao. (Gvardžaladze and K’usrašvili 1976:259) (Seloto ne se izgradilо vo eden den.)

[20bb] Tu p’ilp’ili ar gič’ammia, p’iri ra gec’viso? (Gvardžaladze and K’usrašvili 1976) (Ako ne si jal piperki, zo{to ti gori ustata?)

Treba da odbele`ime deka vo gruzinskiot jazik postoi edna osobena ~astica, koja{to funkcionira kako signal na citat: -o (od zborot tкo ‘re~’') i koja{to se upotrebuva skoro sekoga{ so poslovici i pogovorki i voop{to za direkten i indirekten govor kako makedonskiте ka`e ili re~e.

Albanskiot admirativ skoro nikoga{ ne se sre}ava vo gnomskiot govor. Retkite primeri se site razgovorno-poslovi~ni kako slednite: [21a] Ariu s’i arrinte dot gorricat e thoshte: „Qenkan të papjekura! “.

(Panajoti and Xhagolli 1983:367) (Me~kata ne mo`e{e da stigne do kru{ite i re~e: „Zeleni se!“) [21b] Ubo e grozjeto, ama u{~e nezdrelo, rekla lisicata ko ne moela da go dosegnit. (Kavaev 1961:125(3731)) Sporedete go edinstveniot primer na admirativnata upotreba na minato neopredeleno vreme vo bugarskiot korpus: [23] Ne çяl mъrtviяt da vleze vo raй. (Ikonomov 1968:162) Vo makedonskiot korpus najdov edna admirativna upotreba i edna dubitativna: [24] Kaurskite imiwa site bile pi{i, pi{i (Kavaev 1961:58[1402]) [25] Шarenio vol |oa imal poe}e loj (Цепенков 1972b:110[2718]) Podatocite za lakskiot jazik se mnogu skromni zatoa {to tekstovite na lakski jazik te{ko se nao|aat. Imavme na raspolagawe samo sto poslovici, a od niv samo vo ~etiri se upotrebuva minato vreme. Sepak, re{ivme da gi vklu~ime zatoa {to davaat interesen kontrast so drugite jazici. Kako {to ve}e rekovme, lakskiot ima tri~lena opozicija me|u potvrduvawe, preka`uvawe/nepotvrduvawe, 67

Viktor Fridman

i neutralnost vo site vremiwa. Sepak, iako ima imperfekt, aorist, pluskvamperfekt, i drugi vremiwa, vo lakskiot jazik, vo gnomskiot govor se sre}ava samo sega{no i perfekt, naj~esto potvrduva~ki: [26a] Magare na axila†k da ojt, pak magare }e si ostanit (Kavaev 1961:74(1896)).

[26b] Magareto i na had`ilъk da хodi, a pak magare se vrъщa.

[26v] Ierusalims niori gagzavnes, dabrunda da isev q’ardao. [aorist] [26g] KÔvalin lavgunni kunu la~~ul ~imus nac¶u hьunu kъabu~laйssar. [potvrduva~ki perfekt/potvrduva~koto sega{no] (Kavkaskite poslovici bukvalno se preveduvaат: „Luk otide na axilak, se vrati i sè u{te smrde{e/ne se vrati sladok“) Od seto toa {to go rekovme se gleda deka postojat zna~itelni razliki vo gnomi~nite upotrebi na markiranite vremiwa vo makedonskiot jazik i vo drugi jazici na Balkanot i na Kavkaz. Od edna strana, makedonskoto i bugarskoto minato neopredeleno vreme, osobeno bez pomo{niot glagol vo treto lice koga se raboti za bugarskoto, turskoto minato na -mi{, albanskiot admirativ, gruzinskiot perfekt i lakskiot analiti~en perfekt se opi{uvaat ili kako preka`ani ili kako nepotvrduva~ki. Od druga strana, makedonskoto minato opredeleno vreme, turskoto minato na -di, gruziskiot aorist, i lakskiot potvrduva~ki perfekt site se opi{uvaat kako formi markirani za potvrduvawe ili ne{to sli~no.

Sepak, vo makedonskiot i bugarskiot gnomski govor, najmnogu se upotrebuva minato neopredeleno ili takanare~enata preka`ana forma, dodeka vo turskiot gnomski govor nema golema razlika vo upotrebite na dvete minati vremiwa, no takanare~enoto zasvedo~eno e malku poobi~no. Vo kavkaskite jazici, me|utoa, zasvedo~enite formi se najobi~ni minati vremiwa vo gnomskiot govor. Vo albanskiot, admirativot skoro nikoga{ ne se sre}ava.

Kako mo`eme da gi objasnime ovie razliki? Pi{uvaj}i za makedonskite polslovici, Spasov i dr. (1986:59-60) konstatiraat: „Se ~ini deka vo upotrebata na neopredelenoto vs opredelenoto minato vreme postoi opozicija {to se bazira vrz slednata logika: neopredelenoto vreme ja implicira semantikata „taka bilo otsekoga{ i }e bide zasekoga{“, {to mo`e da se sugerira so nadgradeniot predikat „velat...“, dodeka opredelenoto vreme implicira poinakva semantika „se slu~i edna{ i mo`e da se slu~i i drugpat“, {to mo`e da se sugerira so predikatot „pretstavi si“. Ova e fakti~ki kombinacija na starata opozicija neopredeleno/opredeleno („sekoga{“/„edna{“) i novata opozicija nepotvrduvawe/potvrduvawe („velat“/„pretstavi si“). No sepak me|u balkanskite i kavkaskite jazici so sli~ni kategorii imame razliki vo nivnite upotrebi {to gi zabele`avme gore, i taka pra{aweto ostanuva. Po moe mislewe, odgovorot se krie vo odnosot me|u funkcijata na poslovicata i relativno ponovata opozicija potvrduvawe/nepotvrduvawe.

68

Makedonisti~ki studii

Od edna strana, gruzinskata citira~ka ~astica -o mo`e da funkcionira imeno vo gnomskiot govor za oddale~enost bez nepotvrduvawe; spored toa, gruzinskiot aorist so ~asticata -o funkcionira to~no kako {to pi{uva Norik: „Govoritelite ~esto upotrebuvaat poslovici koga tie se nao|aat vo dvojna vrska... Istra`uvaweto poka`uva deka govoritelite citiraat poslovici za da izbegnat li~no potvrduvawe ili sprotivno mislewe. Zna~i, tradicionalniot karakter na poslovicite pridava avtoritet, a isto taka mu dozvoluva na govoritelot da se krie vo jazi~nata zaednica“. Izgleda deka lakskata potvrduva~ka forma mo`e da funkcionira na sli~en na~in kako gruzinskiot aorist plus -o. Od druga strana, albanskiot admirativ e strogo markiran za nepotvrduvawe i spored toa ne e priemliv za gnomskiot govor. Vo turskiot jazik nema stroga razlika vo upotrebata na dvete vremiwa, no, sepak, ima tendencija da se upotrebuva forma za potvrduvawe. Ako pak gi razgledame makedonskiot i bugarskiot jazik, zabele`uvame deka samo vo niv minatoto neopredeleno vreme funkcionira kako nemarkirano vo gnomskiot govor; mo`ebi zatoa {to zna~eweto „nepotvrduvawe“ doa|a samo od markiranosta na minatoto opredeleno vreme za zna~eweto „potvrduvawe“. No takov odnos me|u vremiwata treba da va`i i za turskiot jazik. Razlikata sugerira deka postoi su{tinska razlika me|u funkcioniraweto na opozicijata vo trite sistemi. Sporeduvaj}i gi makedonskite i bugarskite podatoci, mo`eme da vidime deka samoto minatoto neopredeleno vreme e po~esto vo bugarskiot, no kako da go balansira toa, najnemarkiranoto lice, t.e. tretoto, e po~esto vo makedonskiot. Seto toa ni sugerira deka gnomskiot govor vo balkanoslovenskite jazici, t.e. makedonskiot i bugarskiot, gi odrazuva odnosite me|u potrebite i mo`nostite na gnomskiot `anr i razvitokot na osnovnata opozicija na statusot, t.e. potvrduvawe/nepotrvduvawe. Osven toa, postojat i razliki me|u dvata jazika vo razvitokot na opozicijata i na nejzinata upotreba, i toa se odrazuva vo nejzinata zastapenost vo poslovicite.

69

Makedonisti~ki studii

Udvojuvaweto na objektot na Balkanot vo minatoto i denes Me|u mnogute pridonesi kon balkanska lingvistika na Petar Ilievski se negovite studii za udvojuvaweto na direktniot i indirektniot objekt vo makedonskiot jazik vo negoviot balkanski kontekst (Ilievski 1962/62, 1973 i delumno, 1971). Vo ovie studii, akad.

Ilievski prilo`uva bogata bibliografija kako i temelna diskusija, i novi podatoci i teorii za ovaa balkanska pojava, koi nitu edna naredna studija ne smee da gi ignorira. Vo ovoj moj pridones kon proslavata na 85-te godini od ra|aweto i 60te-godini plodnata rabota na na{iot drag kolega i prijatel akad. Petar Ilievski, koja sekoga{ se projavuva na najvisokite nau~nite nivoa, sakam da obrnam vnimanie na nekoi ponovi raboti, teorii i podatoci okolu ovoj mnogu tipi~en balkanski fenomen.

Pred da premineme na ponovoto, sepak, pogodno e da mu obrneme vnimanie na toa {to ve}e e ka`ano na ovaa tema. Koga se raboti za slovenskite jazici, Miklo{i~ (Miklosich 1861) za prvpat zabele`uva udvojuvawe na akuzativnite i dativnite zamenki vo balkanoslovenskite jazici, a SeliÈev (1918:250-259) gi pro{iruva zabele`uvaweto so imenki so kliti~ni zamenki. Vo negovata rabota SeliÈev zabele`uva deka vo makedonskite govori vo Zapadna Makedonija pojavata na udvojuvawe na objektot e najregularna. Lopa{ov, (1978) dava najop{irno sumirawe za ovaa pojava vo albanskiot, bugarskiot gr~kiot, makedonskiot i romanskiot jazik do negovoto vreme. Vo својата rabota zakлu~uva deka fenomenot na udvojuvaweto na objektot vo balkanskite jazici e gore-dolu ista pojava, iako nejzinata realizacija se razlikuva vo odelnite jazici. Taka, na primer, vo bugarskiot jazik, pod pritisok на imitacija na crковnoslovenskiot jazik (i, mo`eme da dodaдeme, mo`ebi i pod vlijanie na ruskiot jazik) doveduva do situacija vo koja{to udvojuvaweto e mnogu poregularna vo razgovorniot otkolku vo literaturniot jazik. Lifgren (Leafgren 1992:287) doka`uva deka vo bugarskaта nau~na proza, udvojuvawe sosema otsustvuva. Lifgren (Leafgren 2002:197) isto taka doka`uva deka vo bugarskiot jazik udvojuvaweto na objektot е условено od ona {тo na angliski toj го narekuva “aboutness“ t.e. ‘istaknuvawe na ona za {to se zboruva’ - poim, koj e sli~eн no ne i identit~en so topikalizacijata. Taka, Lifgren (Leafgren 2002:180) dava bugarski primeri kako (1), kade {to udvojuvaniot objekt e istovremeno i topik i fokus: (1) Na piano svirя ve~e s dve rъce.- Na pianoto! -Da. -I kakvo sviri{? -Razni pieski. Ama edn a o{te ne sъm я nau~il, za{toto e 71

Viktor Fridman

mnogo trudna.

-Na pijanoto? sviram ve}e so dve race. -Na pijanoto! -Da. -I {to sviri{? -Razli~ни pesni. Ama edna sé u{te ne ja znam, za{to e mnogu te{ka.

Iako topikot naj~esto e specifi~en, mo`e da bide generi~en, kako vo primerot (2), koj e zabele`an pri eden razgovor za bananite {to mo`e da se kupат na eden bogat pazar: (2) - Banan ne obi~am da go яm (Leafgren 2002:176) 'Banana ne sakam da jadam' Duri ima retki slu~ai со udvojuvawe vo bugarskiот koga objektot ne e topik: (3) Kakvo mi drъnka{ ti mene za Тurcite, ~e bile pomilostivi. '[to mi drdori{†ti mene za Тurcite deka bile pomilosni' Vo gr~kiot jazik, udvojuvaweто isto taka e znak nа topikalizacija i e slabo gramatikalizirano, t.e. slabo integrirano kako zadol`itelno vo gramati~кiot sistem, iako ne e iskлu~eno od formalnite kontekсti do ist stepen kako vo bugarskiot. Sepak, vo dvata jazika mo`eme da zabele`ime deka re~isi nema kontekst kade {to udvojuvaweто e zadol`itelno. Iskлу~ocite na ovaa zabeleшka se mnogu ograni~eni. Taka, na primer, vo izrazi na (ne)postoeweto vo bugarskiot jazik so ima/няma kako primerot (4) ili vo izrazi so όλος 'sè' vo gr~kiot jazik kako vo primerot (5): (4) Rъkavъt e tuk,ama rъkata*Ø/ я няma. (Sp. Guentchéva 1994:164 i Asenova 1989:81) 'Rakavot e tuka, ama rakata ja nema'.

(5) Τα ξέρει όλα. '(Go) znae sè. (Bukvalno: 'Gi znae site [ne{ta]' vo sreden rod)' Vo drugite balkanski jazici, vo opisot na Lopa{ov, ima pove}e gramatikalizacija na udvojuvaweto na objektot, najmnogu vo makedonskiot, najmalku vo romanskiot, so albanskiot vo sredinata.

Vo romanskiot jazik, udvojuvaweto e zadol`itelno za imenkite samo koga stojat pred glagolot i, za direktnite objekti, koga se opredeleni, a direktnite imenski objekti bez predlogot pe (t.e. onie koi ne se lice, odnosno ne se ozna~eni kako + homo) koga stojat po glagolot, spored normata, ne se udvojuvuvaat. Vo makedonskiot literaturen jazik, spored normata (Koneski 1967b: 335), site indirektni i opredeleni direktni objekti treba da se udvojuvaat; pravilata se 72

Makedonisti~ki studii

sli~ni i vo albanskiot, samo {to fokusirani direktni objekti ne se udvojuvaat (Demiraj 2002:227). Vo ovoj pogled, slednite primeri se tipi~ni.

(6) Agimi po Ø/e vështron hënën.

'Zoran *Ø/ja gleda mese~inata.'

(7) Çfaqja *Ø/i pëlqeu Agimit.

'Pretstavata * Ø /mu se bendisa na Zoran.'

Spored Buchholz (1977:188-189), vo albanskiot jazik duri i neopredelenite direktni objekti treba da se udvojuvaat ako se nao|aat pred glagolot: (8) Çdo gjë *Ø/e duan gati.

'Sekoja rabota ja sakaat gotova.'

(9) Ata Ø/*e duan gati çdo gjë.

'Tie ja sakaat gotova sekoja rabota.'

Koga zboruvame za neopredelenosta, treba da ja zabele`ime rabotata na Kazazis i Pentheroudakis (1976), vo koja za prvpat se trudea da go objasnat udvojuvaweto na neopredelenite direktni objekti na principielen na~in. Tie zaklu~uvaat deka topikalizacijata ili specifi~nosta se klu~nite faktori, citiraj}i go, me|u drugoto, primerot (10): (10) Σόυ (το) πλέκω ένα πουλό βερ. (Kazazis i Pentheroudakis 1976:400) 'Ti (go) pletam eden xemper.'

Za ovoj primer, Kazazis i Pentheroudakis uto~nuvaat deka ne se upotrebuva kako odgovor na pra{awata '[to pravi{?' ili '[to (mi) plete{?', no bi bilo vozmo`no ako ve}e bil xemperot temata (topikot) na razgovorot ili kako odgovor na barawe nekolku pleteni raboti. Iako Berent (1977) ne mo`el da najde kontekst (ili govoriteli) koi bi go primile makedonskiot prevod na ovoj primer, i vrz osnova na primerite (11) i (12) zaklu~uva deka vo makedonskiot jazik uslovuva~ki faktor e specifiranosta, a ne specifi~nosta, dodeka vo gr~kiot i albanskiot takov objekt mo`e da bide samo specifi~en; sepak primerite kako (13) i (14) doka`uvaat deka i vo makedonskiot jazik, duri i vo najnormativen kontekst, neopredeleniot gneri~ki direkten objekt mo`e da se udvojuva, duri i koga govoritelot nema naum specificiran (ili duri i specifi~en) predmet.

(11) Sakam da (go) pluknam eden ~ovek koj be{e v~era kaj tebe.

73

Viktor Fridman

(12) Sakam da (*go) pluknam eden ~ovek, no ne znam kogo.

(13) (Prostranstvenoto opredeluvawe so ~lenot ne pretpolaga bezdrugo edno realno vospriemawe na prostranstvenite odnosi vo dadeniot moment.) Razvieno prvobitno vrz takvo vospriemawe, toa vo jazikot mo`e da se oddeli sosem od nego, pa da imame prostranstveno opredeluvawe ne po toa kako vistinski ja do`ivuvame edn a si t u aci ja , ami po toa kako ja zamisluvame, kako si ja pretstavuvame subjektivno.(Koneski 1967b:231-232 = (Del II, §33)) (14) Star ~oek da go pregrnuva{ vo son (...) boles }e te fati (Cepenkov citirano vo Koneski 1967b:262) Tuka treba da ka`eme ne{to za poimot 'opredelenost'. Iako koj bilo nepredikativen predmet mo`e, vo koj bilo jazik, da se zamisluva kako „opredelen“ vo izvesna smisla, i dodeka opredelenosta duri i vo tie jazici kade {to se realizira so morfolo{ki znak (na pr., ~len) ima zna~ajni varijacii vo upotrebata na toj morfoplo{ki znak, sepak treba da se razlikuva opredelenosta {to mu se protivstavuva na ontolo{koto neopredeleno i onaa {to mu se protivstavuva na gramati~koto neopredeleno. Ovde zboruvame za gramati~koto. Treba isto taka da zabele`ime deka Ugrinova-Skalovska (1960/61) naveduva primeri od zapadnomakedonskite folklorni tekstovi od devetnaestti vek, kade {to indirektni i opredeleni direktni objekti ne se udvojuvaat, iako se o~ekuva. Dokolku polnite konteksti ne se dadeni, ne mo`eme da bideme sigurni. Sepak, mo`e da se pretpostavi deka se raboti za fokusot (remata) nasprema topikot (temata).

Vo albanskiot jazik, topikalizacijata igra pogolema uloga, i navistina opredeleni direktni objekti ne se udvojuvaat koga ne se topikalizirani. Taka, na primer Kallulli (1999:26-27) isto taka ja doka`uva va`nosta na topikalizacijata za albanksiot i gr~kiot so slednive primeri: (15a) Ana Ø/e lexoi librin.

(15b) Άνα Ø/το διάβασε το βίβλιο.

(15v) 'Ana ja pro~ita knigata.'

(15g) 'Ana Ø pro~ita knigata.'

Vo albanskiot i vo gr~kiot jazik, primerot (15) bez reduplikacija bi bil odgovor na pra{awata '[to napravi Ana?' ili '[to pro~ita Ana?' dodeka udvojuvawe bi imalo vo odgovorite na pra{awata 'Koj ja pro~ita knigata?' ili '[to napravi Ana so knigata?.' Vo makedonskiot jazik, udvojuvaweto bi bilo zadol`itelno vo sekoj slu~aj, dodeka vo bugarskiot jazik, spored normata 74

Makedonisti~ki studii

bi trebalo re~enicata da bide bez udvojuvawe, iako vo razgovorniot jazik udvojuvaweto e vozmo`no vo sli~ni konteksti kako i vo albanskiot i gr~kiot jazik. Primerite (16) i (17), isto taka od Kallulli (1999:34), doka`uvaat deka vo albanskiot jazik udvojuvawe }e bide zadol`itelno koga opredeleniot direkten objekt e topik,a ne smee da ima udvojuvawe, ako takviot objekt e fokus. Vo gr~kiot jazik, isto taka nema udvojuvawe koga objektot e fokus, no duri i koga e topik, udvojuvaweto e fakultativno, dodeka vo makedonskiot udvojuvaweto e zadol`itelno poradi opredelenosta na objektot, bez ogled na toa dali e topik ili fokus.

(16a) Papa Ø vizitoi madje Tiranën.

(16b) Ο Παπάς Ø επισκεφτήκε ακόµα και τα Τιράνα.

(16v) 'Papata ja poseti duri i Tirana.'

(17a) Madje Papa e vizitoi Tiranën.

(17b) Ακόµα και ο Παπάς (τ α) επισκεφτήκε τα Τιράνα.

(17v)' Duri i Papata ja poseti Tirana.'

Primerot (18) isto taka e tipi~en za albanskiot jazik. Koga studentkata Af'rdita Aliu se spomnuva za prvpat, nema udvojuvawe vo albanskiot tekst, iako vo makedonskiot prevod udvojuvaweto e zadol`itelno. Vo slednite re~enici, kade {to Af'rdita ve}e stanuva topik (tema), ima udvojuvawe i vo albanskiot original: (18) Në qendër të qytetit, dy persona të panjohur, që flitnin sërbisht, Ø sulmuan dhe tentuan të Ø rrëmbejnë studenten Afërdita Aliu (1973) nga Kaçaniku i Vjetër (...). Njëri nga personat e panjohur e paska sulmuar Afërditën dhe e paska kërcënuar me revole edhe më 17 janar. (www.albanian.com/kmdlnj-cdhrf@albanian.com) 'Vo centarot na gradot, dve nepoznati lica, koi zboruvale srpski, ja napadnale i obidele da ja kidnapiraat studentkata Af'rdita Alu (1973) od Stari Ka~anik. (...) Edno od nepoznatite lica navodno ja napadnalo Af'rdita i $ se zakanilo so pi{tol na 17 januari.'

Vo albanskite dijalekti, udvoujvaweto se sre}ava po~esto, t.e. pogramatikalizirano vo centralnite gegiski govori, a pomalku vo toskiskite govori (Юllы i Sobolev 2002:63, 69-70, Юllы i Sobolev 2003:42, 48), a {to se odnesuva do gr~kata sostojba, Ilievski (1988 (1973):164), zabele`uva deka udvojuvaweto se sre}ava pove}e vo severnogr~kite govori.

Sepak, ima eden kontekst kade {to udvojuvaweto e normalno vo albanskiot i gr~kiot jazik, no ne vo makedonskiot, bugarskiot, 75

Viktor Fridman

romanskiot i romskiot jazik. Koga eden glagol so zna~ewe 'znaewe na nekoj fakt' ima re~enica kako objekt, takviot objekt uslovuva udvojuvawe vo albanskiot i vo gr~kiot jazik, a ne i vo drugite jazici, na pr., albanski: 'e di se...'; gr~ki: 'το ξέρω ότι...' no na makedonski: 'znam deka...,'; bugarski: 'znaя ~e...'; romanski: 'ştiu că...'; romski: 'Džanav(a) kaj...' Kako {to doka`uva Kallulli ((1999:39-40; sp. isto taka Buchholz i Fielder 1987:442 i Holton, Mackridge, i PhilippakiWharburton 1997:453), ima nekoja vrska me|u faktivnosta na komplementacijata i udvojuvaweto, no to~nite podatoci se komplikuvani, taka {to potrebno e ponatamo{no istra`uvawe.

Vo dosega{nite komparativni studii za udvojuvaweto vo balkanskite jazici, sepak, obi~no ne se razgledani balkanoromanskite jazici na jug od Dunav (aromanski i meglenoromanski), nitu romskiot, nitu sefardskiot (xudezmo), nitu perfernite balkanoslovenski govori, osobeno na severozapadnata perfiferija, t.e. govorite vo jugozapadno Kosovo, koi {to se vo dopir so zapadnite makedonski govori, kade {to udvojuvawe e sosema gramatikalizirano. Sekoj od ovie jazi~ni kompleksi ima ne{to da ni ka`e za udvojuvaweto kako balkanskojazi~na pojava.

Severozapadnite balkanski slovenski periferni govori, odnosno mo`e da se ka`e deka toa {to }e go vidime vo {arplaninskite i sosednite govori na Kosovo doka`uvaat deka otsutstvoto na pade`i i prisutstvoto na opredeleniot ~len ne e tolku strogo vrzano so udvojuvaweto, iako izgleda deka vo dijalektite kade {to go ima ~lenot, ima i pove}e udvojuvawe. Primerite (19)-(22) se od Gora i poka`uvaat deka udvojuvaweto ne e vrzano so prisustvoto na ~lenot (19), iako ~estopati se sre}ava so opredeleni objekti (20-22).

Primerite (23)-(26) se od Srete~ka @upa, kade {to, kako vo drugite govori vo Kosovo, nema ~len, no ima relativno pove}e ostatoci od imenskata deklinacija. Sepak, udvojuvaweto se gleda vo konteksti kade {to objektot e topik i, vo vrska so toa, opredelen. Primerite (27)-(30) se od Prizren, a osobeno od primerite (27) i (28) se gleda deka mo`e da nema ili da ima udvojuvawe vo ist kontekst. Sepak, udvojuvaweto vo prizrenskiot govor e po~esto otkolku vo govorot na Srete~ka @upa. Na kraj primerite (31)-(33) se od \akovica, od kade {to imame samo dativni primeri, koi po svojot dativnost se topikalni i nekako identifikuvani.

(19) ...Ba{~a Ћazimofska, njihna bila ba{~a, taja mi bila bratova. Pa ka do{of Samjl'o, som do{la gran~ice da zemem. Jaćћe ga prodavam ba{~a. -Ako ga prodava{, - reko - ja da ga zemem. - Ne-mo`e{š da ga plati{ ti.- I zamina on. Ja drva ze, mqekoto izməәti, omi səәdoj. Vo nedra som ge turila pesto iqade. (Mladenović 2001:577) (20) Nemoj da gič~ini{š Ramadanici reziq. (Mladenović 2001:330) (21) ga donela sofrata ona. (Mladenović 2001:489) 76

Makedonisti~ki studii

(22) i tuje gi ostanala tija golemite kameni. (Mladenović 2001:489) (23) Onaj mu`ž gi rekov ž`ene: (Pavlović 1939:253) (24) Tra`iv nekoj koj mo`e da mu odgovori ruskomu caru. (Pavlović 1939:256-57) (25) Kd viђele one kamiqe, se mi{qeqe kako da gi skinet oni ђerdani, (Pavlović 1939:288) (26) pa ћe vidi dukat - zgazi, - dok gi zbrale sve dukati. (Pavlović 1939:288) (27) I dənəs primam penziju! Tol'iko mi radija, a moju penziju drugi jede. (Remetić 1996:543(225)) (28) On ima penyiju, a ja mu`wevu, tol'icku. Moju penyiju, drugi gu izeja.(Remetić 1996:544(226)) (29) Videla sam gu brata, a wu nesam jo{te videla. (Remetić 1996:485(167)) (30) L'epo mu sedif nove al'ine onomu winomu detetu. (Remetić 1996:485(167)) (31) Mu zbori jednome Turћinu. (Stevanović 1950:113) (32) Mu vikam mojemu stricu. (Stevanović 1950:152) (33) Da mu ka`em Dime. (Stevanović 1950:113) Vo vrska so pade`nata funkcija na udvojuvaweto, Gołąb (1953:285; sp. Ilievski 1973:209) uka`uva na funkcijata na izbegnuvaweto dvosmislenost {to mo`e da ja izvr{uva udvojuvaweto, kako vo primerot (34). Ako upotrebime 'go' namesto 'ja', smislata na re~enicata e obratna. Vo takov konteskt, za da se izbegne dvosmislenost, udvojuvawe se o~ekuvalo i spored bugarskata norma.

(34) Jakuf ja zakopa `enata.

Sepak, od primerite dadeni gore gledame deka duri i vo dijalektite so podobro zapazeni pade`ni sistemi imame udvojuvawe.

Do ova mo`eme da dodademe deka sepak naj~esto od kontekstot uka`uva na toa koj {to pravi i na kogo, kako {to se gleda od primerot (35).

(35) Pokorena glava sabja ne ja se~e.

Vo romskiot jazik, udvojuvaweto se sre}ava, no toa ne e gramatikalizirano tuku pragmati~no. Taka, duri i vo romskite govori vo Zapadna Makedonija, kade {to romskiot jazik ima najblizok kontakt so makedonskite govori vo koi{to udvojuvaweto e najsilno gramatikalizirano, udvojuvaweto ne e sosem regularna pojava. Taka vo primerot (36) imame udvojuvawe, no vo (37) udvojuvaweto se sre}ava samo kaj zamenkata, a najtipi~en e primerot (38), vo koj{to radio spikerot zboruva i na romski i na makedonski jazik; 77

Viktor Fridman

na romski, toj ne gi udvojuva istite objekti {to gi udvojuva koga zboruva makedonski (edinstvenata razlika me|u dvata primera e subjektot, Ajnur i Xemo vo romskata re~enica, a Naza i Oli vo makedonskata).

(36) O melalo pani na piena le ni o džungale ruva. (Jusuf 1996:125) 'Duri i lo{ite volci neja pijat valkanata voda.'

(37) E Rifatos pendžarav, e čhaja da pendžarav, ama man ma axmize man kidisave bucende ridžaj kerav tuke. (Jusuf 1974:14) 'Go znam Rifat, ja znam i }erkata, ama te molam mene da ne me vme{a{ vo ovaa rabota.'

(38a) O Ajnuri thaj o Džemo tari i Švedska bahtaren e pranden e Ramijeske thaj e Mirsadake aj e Safeteske thaj e Sadijake bahtarena o bijav...

(38b) 'Naza i Oli od [vedska im go ~estitat brakot na Rami i Mirsada, a na Safet i Sadija im ja ~estitat svadbata...'

Spored Igla (1996:161), vo romskiot govor na Ajia Varvara vo Atina, primerot (39) e kalkiran od gr~kiot jazik i zatoa se javuva udvojuvawe kako i vo primerot (5): (39) Džanel len sa (bukvalno: 'Znae gi sè') Kalkiraweto se gleda od faktot deka vo romskiot jazik 'sa' odgovara na ednina kako makedonskoto sè; vo gr~kiot izraz se upotrebuva mno`ina od sreden rod (τα όλα); vo romskata kalka zamenkata ‘len’ e vo mno`ina, a ne vo ednina, koja bi bila le (ma{ki rod).

Vo sefardskiot jazik (xudezmo), pravilata izgledaat goredolu isto kako vo {panskiot jazik, t.e. objektite se udvojuvaat samo koga se nao|aat pred glagolot, kako vo slednite primeri: (40) Il palu tuertu la lumeri lu indireche.

'Kriv stap ognot go ispravuva.' (Kolonomos 1995:267) (41) Al hamor kwandu mas l’ aroges mas alvante las urezhes.

'Magareto kolku pove}e go moli{ pove}e gi diga u{ite'. (Kolonomos 1995:266) Me|utoa, vo ju`nodunavskite balkanoromanski jazici mo`e da se konstatiraat zna~ajni potatoci {to mo`at mnogu da pridonesat vo diskusijata okolu udvojuvaweto. Vo severno-aromanskiot i vo megleno-romanskiot, udvojuvaweto se upotrebuva kako vo zapadnite makedonski govori, zna~i site opredeleni direktni objekti se 78

Makedonisti~ki studii

udvojuvaat i voop{to udvojuvawe se upotrebuva vo situacii {to ne se karakteristi~ni za dako-romanskiot jazik. Me|utoa, vo ju`nite aromanski dijalekti vo Grcija, pod vlijanie na gr~kiot jazik, udvojuvaweto se vr{i spored modelot na gr~kiot jazik.

(42a) Aushlu nu vrea s-l’u-aspargã k’efe(a) a ficiorlui. (Kru{evo; Golomb 1974:37) (42b) 'Stariot ne saka{e da mu go rasipe }efot na deteto.'

(43a) U vãdzui kasa al aist om. (Ohrid, Markovi} 2000:58) (43b) 'Ja vidov ku}ata na ovoj ~ovek.'

(44a) Lã loa buciumu lã turi shi zisi. (Papatsafa 1997:27) (44b) 'Go zema butinot, go frli i re~e... (Papatsafa 1999:15) (45) Kinele muske fciorulu (Metsovo/Aminciu, Beis 2000:382) 'Кu~eto go kasna mo~eto' (zna~i,'mom~eto' e kasnato) (46) Fciorulu lu muske kinele (Metsovo/Aminciu, Beis 2000:232) 'Кu~eto mom~eto go kasna '(zna~i za mom~eto, mo`eme da ka`eme deka e kasnatо) Primerot (47) go poka`uva istiot model na soglasuvawe kako i primerite (39) i (5), t.e. mno`ina za izrazot {to zna~i 'sè'.

(47) tute nu lji shtiu (Metsovo/Aminciu, Beis 2000:449) 'Ne znam sè (bukvlano 'Site ne gi znam'). Мeѓуtoa, i vo dako-romanskiот jazik se upotrebuva mno`inata: El le ştie pe toate. Vo ovoj pogled se ~ini deka balkanoromanskiот jazik e poblizok do gr~kiот odo{to do balkanskite slovenski jazici.

Vo vrska so istorijata na udvojuvaweto vo balkanskite jazici, Ilievski (1988(1973):164) zabele`uva deka najranite podatoci poteknuvaat od vulgarнno latinskiot jazik. Duri i ako ima nekoi sugestivni pojavi vo gr~kiot jazik na Noviot зavet, sepak, tie datiraat od vremeto koga gr~kiot jazik ve}e bil vo kontakt so latinskiот. Za albansкiot ne znaeme ni{to od periodot pred {esnaesettiot vek, а vo najstarite tekstovi udvojuvaweто ne e mnogu izrazena pojava. Iako pojavata na udvojuvawe mo`ebi postoela vo staroslovenskiот jazik (Ilievski 1988(1973)), jasno e deka taa ne e cvrstо integrirana vo makedonskiot gramati~ки sistem pred ranomoderniot period, i podatocite zabele`ani od Ugrinova-Sкaлovska (1960/61) doka`uvaат deka duri и vo Zapadna Мakedonijа, vo devetnae79

Viktor Fridman

settiot vek, pragmati~kite faktori sè u{te konkurirale so ~isto gramati~kite. Ilievski (1988(1973)) isto taka so pravo zabele`uva deka duri i ako vnatre{nite faktori igrale uloga za vozniknuvawe na udvojuvaweto vo makedonskiot jazik, sepak, faktot deka ovaa pojava otsutstvuva vo drugite slovenski jazici poso~uva na toa deka jazi~niot kontakt bil va`en ili re{ava~ki faktor vo razvojot na pojavata na udvojuvawe vo makedonskiot jazik.

Vo ovoj kontekst, od golemo zna~ewe se podatocite {to gi pru`a megleno-romanskiot jazik. Do Balkanskite vojni, pa duri i potoa, megleno-romanskiot jazik bil pod silno vlijanie na mesnite makedonski govori; kontaktot so gr~kiot jazik vo onie sela {to se nao|ale na teritorijata na Grcija se slu~il podocna. Sepak, dolnovardarskite makedonski govori, so koi megleno-romanskiot bil i sè u{te e vo kontakt (vo Republika Makedonija, a vo pomal stepen i vo Grcija) nemaat redovno (t.e. gramatikalizirano) tuku pragmati~no udvojuvawe (sp. Peev 1987:294-96). Taka, mo`e da se ka`e deka vo megleno-romanskiot se zabele`uva prodol`uvawe na onaa tendencija kon gramatikalizacija na udvojuvaweto na objektot {to ja sre}avame vo severno-aromanskiot i vo zapadno-makedonskite govori. Od toa mo`eme da pretpostavime deka originalniot pottik za udvojuvawe, doa|aj}i od balkano-latinskiot prodol`uval i vo meglenoromanskiot, dodeka vo ju`no-aromanskiot razvojot na ovaa pojava bil spre~en poradi vlijanieto na gr~kiot jazik, iako duri i vo gr~kiot se zabele`uva pove}e udvojuvawe na sever odo{to vo ju`nite dijalekti.

Na ova mo`e da dodademe deka dijalektnata distribucija na gramatikalizacijata na pojavata na udvojuvawe na balkanskata jazi~na teritorija doka`uva deka jazi~en kontakt e glaven faktor za nejzino {irewe i razvoj. Toa ni dava frapantna ilustracija kako edna pragmati~na pojava stanuva sintakti~na i najposle gramatikalizirana skoro do morfologizacija. Arealnata distribucija na udvojuvaweto i stepenot na integracija vo raznite balkanski jazi~ni sistemi poka`uva razli~ni dijahroni~ni stadiumi i razli~ni sinhroni~ni sistemi. Jasno e deka jadroto na pojavata e vo zapadna Makedonija, centralna Albanija, i vo severno-aromanskata jazi~na teritorija. Po na jug, na ju`no-albanskata, ju`no-aromanskata, i na teritorijata na Grcija, pojavata e sli~na, no ne e naprednata poradi vlijanieto od gr~kiot jazik, koj vo ovoj pogled e pokonzervativen.

Na isto~nomakedonskata i na bugarskata teritorija, razvojot na pojavata na udvojuvawe doveduva samo do topikalizacijata, iako tokmu vo ovie podra~ja, so gubeweto na sinteti~niot dativ, osven vo nekoi kliti~ki zamenki, udvojuvaweto vo nekoj stepen dobiva funkcija na markirawe na pade`nite odnosi. Na samata geografska periferija, vo dako-romanskiot i vo prizrensko-timo~kite govori, pojavata na udvojuvawe e najograni~ena; se javuva vo konteksti so najvisok stepen na topikalnost, kako, na pr. li~ni imenki, zamenki, itn. Vo sociolingvisti~kata jazi~na periferija, t.e. romskiot i sefardskiot (xudezmo) jazik, udvojuvaweto e isto taka edna dosta periferna pojava. Kako {to poso~uva Topoliwska (1994:121), vo me|ujazi~en 80

Makedonisti~ki studii

kontakt, signalite koi ja garantiraat jasnosta na referencijata se najpodobni kandidati za gramatikalizacija. No, za razlika od klasi~nite balkanski jazici, mnogujazi~nosta na Evreite i na Romite na Balkanot bila ednonaso~na: tie gi znaele jazicite na drugite narodi, no mnogu retko gi slu{ale sopstvenite jazici od rodnite govoriteli na drugite jazici. I taka, iako vo nekoj stepen gi steknale navikite od jazicite {to gi upotrebuvale, sepak, vo evrejsko{panskiot i vo romskiot jazik jazi~noto vlijanie ne bilo takvo vlijanie kakvo {to niknuvalo vo jazicite koi bile vo mnogunaso~en kontakt.

Taka, udvojuvaweto na objektite vo balkanskite jazici po~nalo da se razviva kako sredstvo za topikalizacija i kontrast vo geografskoto jadro kade {to e sega najmnogu gramatikalizirano, poslabo e gramatikalizirano vo sosednite regioni, a sè u{te e sredstvo za izrazuvawe na eksplicitnost vo periferijata. Razlikata me|u makedonskiot i bugarskiot jazik isto taka poka`uva kako standardizacijata i, mo`ebi, jazi~nata ideologija mo`at da imaat vlijanie na jazi~nata upotreba. Udvojuvaweto na objektot taka mo`e da se gleda kako klasi~na balkanska jazi~na pojava, so romskiot i sefardskiot jazik na periferijata i raznite stepeni na gramatikalizacija vo oddelnite jazici i dijalekti kako odraz na negovoto {irewe i razvoj vo razni sistemi i vo razli~ni kontaktni situacii.

81

Makedonisti~ki studii

Dijalektna osnova, varijacija i kodifikacijata na balkanskite literaturni jazici: albanskiot, bugarskiot, makedonskiot, romskiot Mo`e da se ka`e deka jaziчniot sojuz koj{to e sozdaden so intenzivniot kontakt me|u jazicite na Balkanot vo vremeto na Otomanskata imperija - kako i pred toa i potoa - faktiчki pretstavuva eden sojuz na dijalekti. Iako op{tite karakteristiki se sretnuvaat vo jazicite kako takvi - t.e. kako kolektivni entiteti - i se razbira ovie karakteristiki privlekuvaa najmnogu vnimanie od vremiwata na Kopitar (1829), Miklo{i~ (1884), Papahaxi (1908), Селишчев (1925) и Сандфелд (1930), sè до наши дни, sepak, ako gi razgledame ovie crti vo nivnite specifi~ni dijalektni detali, slikata koja{to }e ja najdeme e mnogu poslо`ena. Sekako ne sakame da ja proma{ime {umata zaradi drvjeto, {to se veli, no za da gi nadmineme op{topoznatite generalizacii, prvo treba da se zadlaboчime vo dijalektnite podatoci pred da navlezeme vo novite sfa}awa. Taka, na primer, vo trakiskite albanski govori (kako i kaj nivnite naslednici okolu Crnoto more), se sre}ava poseben red na zborovite od tipot: genitiv - jadro, na primer, Jáni Janakit pláka mëma, t.e. 'нa Jani Janaki starata majka' mesto inaku strogo opredeleniot red vo albanskiot jazik jadro - genetiv (kako i poobiчniot red imenka - pridavka) t.e. nëna e plaka e Jani Janakit (Derжavin 1934, Sokolova 1983). Sporeduvaj}i gi makedonskite konstrukcii so turskite ekvivalenti, na pr. 'Na carot majka mu' so Sultanın annesi, Golomb (Gołąb 1960) zakluчuva deka takov red na zborovite vo makedonskiot jazik e kalkiran od turskiot. Do istiot zakluчok za bugarskiot jazik dojde Popov (1979:248), citiraj}i primeri kako На мъжът хубост не се гледа. Od druga strana, vo jugozapadnite turski govori se sre}ava sprotivna pojava, t.e. redot so genitivot na vtoroto mesto, na pr. familiasi Adamın – bukvalno: 'фamilija mu na чovekot', oчigledno pod vlijanieto na makedonskiot i albanskiot jazik (Katona 1969). I na drugata strana na balkanoturskata jaziчna teritorija, t.e. vo Gagauzskite govori vo Dobruџa i Moldavija, se sre}ava takва sloveniziranа sintaksа, na pr. geçmiş jaşamasy insannaryn – bukvalno: 'minat `ivot-mu na-lu|e.' (PokrovskaÔ 1979;Vo literaturniot turski insanların geçmiş yaşaması). Takvata dijalektna raznovidnost ni pokaжuva, me|u drugoto, deka procesite na jaziчniot kontakt se dviжat vo razni nasoki, biduvaat pottiknati od razni sociolingvistiчki, demografski i strukturalni priчini i 83

Viktor Fridman

moжat da dadat спротивни rezultati vo razni dijalekti na istiot jazik.

Edna od zadaчite na standardizacijata e tokmu sporeduvaweto izbori i kompromisi me|u takvi dijalektni raznovidnosti. I vo toa ima povaжni i ponevaжni disktinkcii. Taka na primer, koga stanuva zbor za na{iot primer so redot na zborovite vo genиtivniте konstrukcii, procesite na standardizacijata ja odrazuvaa rasprostranetosta na dijalektite. Taka, redot genitiv - jadro e sosema iskluчen od albanskiot standard isto taka kako {to obratniot red jadro genitiv ne e prifaten vo turskiot standard, t.e. vo dvata standardni jazici varijacija vo takvi sintagmi voop{to ne se primeni, moжe da se kaжe zaradi marginalnosta na odnosnite dijalekti. Od druga strana, vo makedonskiot i во bugarskiot jazik, iako se prifateni vo standardniot jazik i dvete vozmoжнosti, kalkiraniot red e pove}e karakteristiчen za razgovorniot stil.

Dosega spomnav nekoi literaturni jazici na Balkanot koi postignaa izvesen i jasen stepen na standardizacija. Na razlikиte me|u niv vo ovoj pogled }e se navratam podocna. Pred toa, vo vrska so pra{aweto na redot na zborovite vo genitivnite konstrukcii, bi sakal da ja pretstavam situacijata vo romskiot jazik. Za razlika od drugite dosega spomenati jazici, vo romskiot jazik samiot status na takanareчeniot genitiv e dosta kontroverzen, i pokraj toa pokaжuva ogromen stepen na dijalektna varijacija. Prvo, da gi razgledame nakratko protivpoloжnite dokazi povrzani so pra{aweto dali romskiot genitiv pretstavuva padeжen sufiks, postpozicija, ili derivaciski sufiks za pridavki (sp. Friedman 1991).

Zemaj}i gi predvid na{ite primeri od skopskiot arliski govor, moжeme da kaжeme deka osnovnite dokazi za sekoja gledna toчka se slednive. Na moжnosta da se raboti za pridavka ukaжuva faktot deka genitivot se soglasuva so jadroto: -koro ako e ma{ki, nominativ i vo ednina, -kiri ako e жenski, nominativ i vo ednina, a -kere vo site drugi sluчai, na primer: e romeskoro dad 'tatkoto na Romot', e romeskiri daj 'majkata na Romot', e romeskere čhave, dadestar, čhavendar... 'decata na Romot, od tatkoto na Romot, od decata na Romot...' itn.

Tie koi{to doka`uvaat deka genitivot, kako i site drugi padeжni sufiksi vo romskiot jazik, e postpozicija a ne padeж se pod vlijanieto na историската situacija. Vo site indiski jazici, vkluчuvaj}i go tuka i romskiot, skoro site stari sanskritski padeжi se zagubeni, i na nivnite mesta niknaa postpozicii. Trgnuvaj}i od novoindiskite jazici na potkontinentot Indija, nekoi lingvisti smetaat deka kako i vo niv taka i vo romskiot jazik e zaчuvana edna postpoziciska struktura.

Protiv ovie dve gledni toчki, t.e. vo polza na edna analiza na 84

Makedonisti~ki studii

romskiot genitiv kako padeжen sufiks, moжeme da gi citirame slednive dokazi: 1. Pred romskiot genitiv sekoga{ stoi kosvenata forma na opredeleniot чlen i drugi modifikatori (imeno е, nasproti nominativот о (za ma{ka ednina) ili i (za жenska ednina)), na pr., o rom gelo 'Romot dojde', no e romeskoro dad gelo ' na Рomot tatko mu dojde'. So obiчni pridavki toa ne se sluчuva, na pr. , o lačho rom gelo 'dobriot Rom dojde'.

2. Гenitivnata nastavka, kako i site drugi padeжni sufiksi, se vklopi vo kosvenata osnova na imenkata, na pr., rom ' Рom' nominativ romes - kosven, dodeka pridavkite, kako i site drugi derivati, se izveduvaat vrz osnova na nominativот, na pr. manuš-es-koro - 'na maжot', no manuš-ano, - ikano 'ma{ki ili maжestven' manuš-ipe 'maжestvenost' manuš-oro ' мажец' 3. Гenitivot moжe da se upotrebuva so neatributivni funkcii; na pr, kako objekt na prepozicija: bi akale phurane gadengoro ' bez ovie stari ali{tа '(Cortiade 1989).

4. Ima, isto taka, cel red dokazi spored koi za romskiot jazik moжe da se kaжe deka biv{ite postpozicii ve}e se preobrazuvani vo aglutinatvni padeжni sufiksi. Me|u niv tuka }e citirame samo dva.

Prvo, od gledna toчka na jaziчnata struktura, sovremenite indiski jazici se skoro чisto postpoziciski, t.e. voop{to nemaat nikakvi predlozi, osven moжebi dvе-tri zaemki od arapski ili од persiski, dodeka vo romskiot jazik pokraj padeжnite nastavki, ima samo predlozi a ne i postpozicii. Duri, pozajmeniте postpozicii se preobrazuvaat vo predlozi, na pr. turskiot 'İki aydan sonra bukvalno 'Dva meseca posle' vo romski zvuчi sona duj čhonendar (Messing 1988). Znaчi, padeжnite sufiksi preтstavuvaat edna zatvorena, paradigmatska celost. Vtorо, od morfofonolo{ka gledna toчka, padeжnite nastavki dejstuvaat kako fleksivni afiksi, a ne kako klitiki. Taka na pr., na granicite so klitiki zabeleжuvame regresivna asimilacija po zvuчnost, i toa samo koga se raboti za distinktivna zvuчnost, dodeka vo fleksijata imame progresivna asimilacija po zvuчnost, i toa bez razlika dali e distinktivna ili ne, na pr., les-da ka hav ' I nego }e [гo] izedam ' zvuчi [lez-da ka hav], dodeka imame an-ta mange - 'Aj donesi mi', bez promeni. No vo minatiot particip imame, na pr., su-to 'zaspan, šun-do 'slu{an', paralelno so romnia-tar 'od romkata', romnien-dar 'od romkite.

U{te dve vaжni komplikacii vo vrska so romskiot genitiv se 85

Viktor Fridman

negovata dijalektna raznolikost i negovoto mesto sprema jadroto.

Glavnata varijanta na romskiot genitiv e skratenata forma, bez slogot koj{to se zatvora so -r, t.e. romesko -eski, eske.1 Mestoto na genitivot obiчno se nao|a pred jadroto, kako {to ve}e vidovme vo navedenite primeri, no moжe da go sretneme i po jadroto, na pr., o kher me phraleskoro 'ku}ata na mojot brat'. Vo juжnobalkanskite romski govori, koi{to voop{to se mnogu konzervativni, ima najmnogu varijacija vo redot na genitivnite konstrukcii. Na primer, za 'vratata na ku}ata na brat mi ' moжe da se kaжe: me phraleske kheresko(ro) vudar ili o vudar e kheresko me phraleskere ili o vudar me phraleske kheresko(ro) itn. (Cortiade 1990).

Pra{aweto na formite i redosledot na romskiot genitiv pretstavuva eden od mnogute nere{eni problemi zatoa {to romskiot jazik sè u{te se nao|a vo poчetnite fazi na kodifikacijaта. Za toa svedoчi, na pr., romskata gramatika od Jusuf i Kepeski (1980), koja{to moжe da se sporeduva so „Slognica reчovska“ na Ѓor|i Pulevski vo vrska so faktot deka pretstavuva proba na kodifikacija bez selekcija, t.e. se vnesuvaat pravopisni, fonolo{ki, morfolo{ki, i sintaksiчki crti od razni dijalekti i vozmoжnosti bez pravewe izbor me|u tie koi{to bi se rangirale kako unikaтni vo eden potpolno kodificiran literaturen jazik (Friedman 1985a).

Drugite бalkanski literaturni jazici, na pr,. albanskiот, bugarskiот i makedonskiот, ve}e preminaa preku takva etapa, iako vo razliчnи vremiwa i so razliчni rezultati. Vo vrska so istoriskoto vreme, bitnite problemi na bugarskiot literaturen jazik bea goredolu definitivno re{eni pred Vtorata svetска vojna dodeka vo makedonskiot literaturen jazik se doa|a{e do takvi re{enija vo tekot na pette godini po Vojnata, a razvitokot na albanskiot jazik ja preчekoruva Vojnata. Vo Albanija pred vojnata se razvi eden standard vrz osnova na elbasanskiot gegиski govor, dodeka po Вojnata nikna eden standard vrz osnova na korчanskiot toskиski govor, a vo Jugoslavija po Vojnata prodolжi da se razviva literaturnata gegиska variјanta sè do jaziчnoto obedinuvawe vo 1968 g., koga toskiskiot standard be{e prifaten vo Jugoslavija. [to se odnesuva do rezultatite vo trite literaturni jazici, vo vrska so nekoi re{enija moжe da se zabelежi edna naklonетost kon sozdavawe ve{taчki razliki vo poчetokot na vekov nasprema izborot ili kombiniraweto nekolku re{enija vo podocneжno vreme, i sega{nata forma na literaturniot jazik go odrazuva vremeto na ne1Ima drugi dolgi varijanti, na pr. -er-, -r-, no ne se va`ni za na{ite celi.

86

Makedonisti~ki studii

govoto kodificirawe. Na primer, na bugarskaта i на makedonskaта jaziчna teritorija ima многу dijalektna varijacija vo oblikot na opredeleniot чlen, dodeka vo albanskiot jazik razlikata me|u formite na neopredeleniot чlen se чuvstvuva kako edna su{tinska razlika me|u gegиskite govori i toskиskite govori, imeno gegиskiot nji и toskskiot një. Na bugarskaта jaziчna teritorija, kako i na makedonskata, se sre}ava, me|u drugoto, opozicijata me|u ednoчleni i triчleni sistemi, a isto taka i me|u sistemite so osnovniot ma{ki opredelen чlen, koj{to zavr{uva na soglaska (imeno -t) ili na samoglaska (t.e. -o, -əә. иtn.). Vo kodifikacijata na bugarskiot literaturen jazik, koja e najstara, ednoчlenиот sistem bil izbran vo vrska so izborot na severoistoчnata dijalektna baza, no se sozdade edna sosema ve{taчka razlika so vnesuvaweто na dvete geografski rasfrleni formi na ma{kiot opredelen чlen, imeno onoj na soglaska bil proglasen za nominativ, a onoj na samoglaska za kos (oblikvus), iako takva razlika ne postoi vo nieden dijalekt (Friedman 1976). Edna sliчna ve{taчka razlika bila predloжena od Faik Konica vo poчetnata faza na formiraweto na albanskiot standarden jazik, imeno gegиskiot nji da se upotrebuva so imenki od `enski rod, a toskиskiot një da se upotrebuva so imenki od ma{ki rod (Byron 1976). Me|utoa, negoviot predlog ne bil prifaten, i tie se upotrebuvaат spored odnosnata dijalektna baza. Vo kodificiraweto na makedonskiot literaturen jazik, istoчnata forma na ma{kiot opredelen чlen (odnosno -t) e integrirana so zapadnиот triчlen sistem, taka {to vo sovremeniot literaturen makedonski jazik imame novofoormen kompromisен sistem, koj{to sepak ne pravi ve{taчki gramatiчki razliki. Vo romskite govori isto taka postojat razni чlenski sistemi, kade {to najglavnite pra{awa se dviжat okolu prisustvoto ili otsustvoto na poчetnoto l- vo kosite formi i oblikот na чlenot ili чlenovite vo nominativ mnoжina (dali }e se sovpa|a so nominativ ednina ili so kosiot чlen i dali }e go razlikuva rodot). Tie pra{awa sè u{te ne se re{eni, na pr., vo gramatikata na Jusuf i Kepeski (1980) se me{aат arliskiot i џambaskiot sistem.

Se razbira, ima mnogu drugi procesi i problemi svrzani so odnosite me|u dijalektite na balkanskiot jaziчen sojuz i oformuvaweto na balkanskite literaturni jazici koi{to bi dovele do razni tipolo{ki analizi, na pr., site dosega kodificirani balkanski jazici pokaжuvaat tendencija da gi eliminraat ili barem da gi ograniчat takanareчenite turcizmi (vo turskiot jazik чestopati istite zбorovi se otfrleni zaradi nivnoto arapsko-persisko poteklo), ten87

Viktor Fridman

dencija zaedniчka na site balkanski kodiifikacii, koja istovremeno doveduva do razru{ување na balkanskiot jazичеn sojuz. Vo juжнobalkanskite dijalekti na romskiot jazik, zatoa {to postojat podolgo vreme samo kako sredstvo na usna komunikacija, sè u{te se sre}avaat mnogu takanareчeni turcizmi, no istite tie ne se sre}avaat vo posevernite romski govori. Znaчi, nivnata sudbina vo romskiot standarden jazik }e zavisi, moжebi, od dijalektnata baza prifatena kako osnovna, eden proces koj{to sè u{te e vo tek (Friedman 1989). Vo odnosot me|u pravopisot i dijalektite, osobeno vo albanskiot, makedonskiot, romanskiot i romskiot jazik, se javuvaat nekoi op{ti problemi, na pr. mestoto i prezentacijata na vokalot {va ([əә]), kako i na palatalite, koi isto taka dobivaat vo sekoja kodifikacija drugo re{enie.

I taka edna paralelna analiza na razliчnite re{enija i varijacii vo standardizaciite bi dovela do edna tipolo{ka {ema so vkrstuvaчki kriteriumi i merki. Zemaj}i predvid чetiri od jazicite na Бalkаnot, imeno albanskiot, bugarskiot, makedonskiot i romskiot (t.e. jazicite govoreni vo sredniot pojas na Balkanskiot Пoluostrov, a koi{to ve}e imaat ili se zdobivaat so kodificirani standardi), moжeme da gi razlikuvame slednive momenti vo takvata tipolo{ka {ema. Od tipolo{ka-metodolo{ka gledna toчka, ako gi zemame kako dokaz genitivnite konstrukcii i чlenskite raznovidnosti, gledame korelacii me|u vremeto na kodificirawe i naчinot na integracijata na dijalekniite formi. Vo vrska so albanskata genitivna varijacija, kako i so bugarskata чlenska varijacija, svrzana so brojot na чlenovite, sre}avame potpolno iskluчuvawe na pojavite nadvor od prostornite granici na dijalekтnite bazi, dodeka i vo dvata jazika se nastojuva{e na ve{taчkata integracija na razni чlenski formi {to se nao|aat na teritoriite na dijaleklnite bazi. Vo porano fiksiraniot bugarski standarden jazik takvo re{enie be{e prifateno, dodeka vo albanskiot standard samo edna forma be{e dozvolena vo koj bilo odreden period. Vo makedonskiot standard se dojde do integracija bez ve{taчki razliki, dodeka vo romskiot jazik razvitokot na situacijata sè u{te e vo tek. Od druga strana, op{tite pravopisni i leksikografski problemi dobivaat - moжe da se kaжe duri namerno re{enija што doveduvaat do raspa|awe na balkanskiot jaziчen sojuz.

88

Makedonisti~ki studii

prazna

89

Viktor Fridman

Gramatikalizacijata na balkanizmite vo makedonskiot jazik Moжe da se kаже deka balkanskata lingvistika se rodi so Kopitarovoto sпоредување na albanskiot, bugarskiot i romanskiot jazik vo 1829 g., koga najgolemiot del na Бalkanskiot Пoluostrov be{e vkluчen vo ramkite na Otomanskata Иmperija. Ova pole na izuчuvawe be{e afirmirano kako nezavisna disciplina do krajot na prvata decenija po Prvata svetska vojna, koga raspa|aweto na оtomanskata хегемонија vo Evropa tuku{to be{e zavr{eno (i taka, negovite tragi sè u{te bea ne samo vo жiv spomen туку i jaziчno жivi vo site op{testveni, generaciski i drugi nivoa). Vo izminatiтe osumdeset godini od Prvata balkanska vojna, koja moжe da se zeme kako definitivен kraj na politiчkata potkrepa na balkanskiot jaziчen sojuz, od edna strana, ima{e mnogu napreduvawa i vo op{tата lingvistika i vo istraжuvaweto na balkanskite jazici, od druga strana ima{e gore-dolu potpolno kodificirawe na oddelnite balkanski jazici (osven romskiot i aromanskiot, чii{to kodificirawa sè u{te se vo tek), eden proces koj{to poчnuva{e приближно vo vremeto koga Kopitar za prvpat gi zabeleжа nivnite strukturni sliчnosti. So ovoj proces na standardizacija, vrzan so rascepuvaweto na starata politiчka edinica, doa|ame do raspa|aweto na toчno tie kontakti koi{to dovedoa do prviчniot sojuz.

Eden od rezultatite na procesot na standardizacijata e 90

Makedonisti~ki studii

namaluvaweto - i namerno i sluчajno - na stepenot na sliчnosta koja{to moжe da se zabeleжi me|u oddelnite balkanski jazici. Dodeka izvesni dijalekti od tie jazici pove}e ili pomalku gi zadrжuvaat svoite op{ti crti i ponekoga{ duri i se pribliжuvaat, kodificiranite normi чesto pati se imaat oddaleчeno. Na primer, fonolo{kite единици na albanskiot, makedonskiot i turskiot standarden jazik se mnogu razliчni, dodeka единиците vo odnosnite dijalekti koi se vo kontakt чesto spodeluvaat znaчajni crti i procesi, na pr., gubeweto na nazalnosta vo debarskite gegiski govori, gubeweto na fonemata /х/ vo zapadnorumeliskite turski, во zapadnomakedonskite i во istoчnocentralnite gegiski govori, pojavata na fonemata /ü/ vo korчanskite makedonski govori i nejzinoto isчeznuvawe od zapadnorumeliskite turski i од nekoi istoчnocentralni gegiski govori, itn (v. Friedman 1982, Gjinari 1989, Mazon 1936).

Sliчna e situacijata vo leksikata, kade {to, na primer, otstranuvaweto na turcizmite vo site balkanskи standardni jazici (delumno zatoa {to tie se чuvstvuvale kako nasledstvo na vremiwata bez drжavna nezavisnost, no isto taka zaradi eden stremeж kon edna nova politiчka orientacija) dovede do namaluvawe na nekoga{nata op{ta leksika. Me|utoa, на razgovornо nivo takvi leksiчki edinici чesto se чuvaat, doveduvaj}i do edna op{tnost koja{to gi поvrzuva razgovornite varijanti na razличните balkanski jazici i stavaj}i gi vo kontrast so nivnite odnosni standardni normi. I taka, od edna strana, me|udijalektniте kontakti prodolжuvaat vo ramkite na odnosnite drжavi kои izlegoa od Otomanskata Иmperija (iako sega{nava lingvistiчka politika vo pove}e balkanski zemji pridonesuva ili за namaluvawe ili за otpor kon jaziчниот kontakt), a od druga strana pojavata na standardniте jazici vo tie drжavi dovede do namaluvawe na jaziчnite zaedni~ki osobini, kako zaradi regulirani ili zatvoreni granici, koi{to ja stimuliraat prirodnata tendencija kon jaziчnoto razlikuvawe („drift“), taka i so namernoto omalоvaжuvawe na mesniте dijalektni crti na nekoi op{tobalkanski pojavi.

Me|utoa, treba isto taka da zabeleжime deka odnosnite normi se dobliжuvaat preku takanareчenata me|unarodna leksika, t.e. zborovite od grчko-latinsko poteklo upotrebuvani vo ponovata teхnologija, novoprimenite poimi itn., sozdavaj}i edno novo op{tobalkansko protivstavuvawe od tipot razgovorno/normativno.

Vo razvitokot na balkanskata lingvistika, dosega balkanskiте jaziчni pojavi se izuчуvaa vo ramkite na tradicionalnite poliwa na gramatiчкoto istraжuvawe, t.e. fonologijata, morfologijata, semantikata i sintaksata. Ponovite poliwa na jaziчnoto istraжuvawe, kakо {to 91

Viktor Fridman

e, na primer, sociolingvistikata, iako se upotrebuvani vo istraжuvaweto na oddelnite balkanski jazici (na pr. Byron 1985; Friedman 1985c; Saramandu 1981), ne se vlezeni tolku vo op{tiot plan na balkanskata lingvistika (no v. Jašar-Nasteva 1992). U{te eden relativno nov pristap kon problemot na izuчuvaweto na jazikot, imeno pragmatikata, isto taka dosega ne se pojavuva vo sporedbeni balkanisti~ki studii (no v. Topoliwska 1992), no ima moжnost znaчitelno da gi osvetluva ne samo procesite na balkanskata konvergencija tuku i ponovite procesi na balkanskata divergencija.

Vo ovoj napis terminot „pragmatika“ go razbiram kako izuчuvawe na tie crti vo jazikot што se fakultativni i baraат izjasnuvawe na osnovite na izborite na govoritelot. Od ovaa gledna toчka, pragmatikata se sprotivstavuva na gramatikata kako takva so toa {to pravilata na gramatikata se zadolжitelni, dodeka izborite na pragmatikata se opredeluvani od kontekstot na kaжuvanoto i жelbata na govoritelot. Taka, na primer, vo makedonskiot jazik soglasuvaweto po rodot ili oblicite na vokativnite formi se gramatiчki, dodeka upotrebata na vokativnite formi, zatoa {to ne e zadol`itelna, treba da se gleda od pragmatiчka gledna toчka. Vo vakov kus napis ne moжe da se razgledaat iscrpno site takvi mo`ni pojavi, i zatoa }e opredelime samo nekoi koi se poizraziti na balkanski plan, imeno: udvojuvaweto na objektot, ispu{taweto na pomo{niot glagol vo tretoто lice na stariot perfekt, i pojavata na noviot perfekt so pomo{niot glagol „ima. “ Vo svojata doktorska disertacija za udvojuvaweto na objektot vo bugarskiot jazik, Lifgren (1992) dokaжa deka vo bugarskiot jazik, faktorot {to ja opredeluva upotrebata na udvoeniot objekt e pragmatiчnata crta „topikalizacija“, t.e. koga govoritelot saka da go svrti vnimanieto na slu{atelot kon objektot koe{to obiчno (no ne sekoga{) se svrtuva kon subjektot. Topikalizacijata чestopati se sovpa|a so takvi pojavi kakvi {to se opredelenosta i neobiчniot redosled na zborovite, no tie pojavi ne se determinantni za udvojuvaweto. Lifgren dokaжa deka samo vo 2% do 3% od moжnite konteksti se vr{i udvojuvawe na objektot vo bugarskiot jazik. Isto taka, od negovite podatoci stanuva mnogu jasno deka vo bugarskiot literaturen jazik udvojuvaweto na objektot se gleda kako pokarakteristiчno za razgovorniot jazik i reчisi nikoga{ ne se sre}ava vo nauчnata proza. Vo disertacijata ne se objasnuva dali toa ograniчuvawe postoi blagodareние na severnoistoчnata dijalektna baza na bugarskiot literaturen jazik ili e posledica na eden svesen stremeж kon izbegnuvawe na edna karakteristika na razgovorniot stil (toa e nadvor od celite na trudot), no, vo sekoj sluчaj, jasno e deka se raboti za edna pojava so pragmatiчna motivacija i stilistiчкi nijansi.

92

Makedonisti~ki studii

Vo makedonskiot literaturen jazik, kako {to se znae, udvojuvaweto na nekoi objekti, glavno opredeleni no isto taka i neopredeleni specifiчni ili indirektni, e sosema gramatikalizirana pojava. Treba da se priznae deka i vo makedonskiot jazik ponekoga{ ima izvesni nedoslednosti vo udvojuvaweto. Na primer, UgrinovaSkalovska (1960-61) zabeleжuva deka moжe da se ispu{ti klitiчnata zamenka vo razgovorniot jazik i vo narodnata poezija so zapovedniot naчin i glagolskata l-forma.

I taka, doa|ame do edna frapantna razlika me|u odnesuvaweto na bugarskiot i makedonskiot jazik sprema udvojuvaweto na objektot. Dodeka vo bugarskiot jazik udvojuvaweto e fakultativno, i so toa pragmatiчki opredeluvano, a istovremeno i karakteristiчno za razgovorniot stil, vo makedonskiot jazik udvojuvaweto e gramatikalizirano, t.e. zadolжitelno barem vo izvesni konteksti, i sosema sprotivno od bugarskiot jazik ispu{taweto na klitikata e karakteristiчno za razgovorniot stil i, oчigledno, pragmatiчki usloveno.

Da se svrtime sega kon glagolskite paradigmi i konstrukcii.

Moжe da se kaжe deka vo glagolskite sistemi na balkanskite slovenski literaturni jazici i dijalekti najznaчajnata inovacija e pojavata na gramatikaliziranoto izrazuvawe na stepenot do koj govoritelot go potvrduva toa {to go kaжuva, t.e. takanareчenoto sprotivstavuvawe prekaжanost/osvedoчenost. Svrzano so taa inovacija e чuvaweto na rezultativnosta i nejzinoto pro{iruvawe vo novi konstrukcii ili paradigmi. Vo tradicionalnite opisi na gramatikata na bugarskiot literaturen jazik, prekaжanosta se tretira kako posebna kategorija izrazena vo posebni paradigmi koi{to izleguvaat od dijaхroniскa gledna toчka od minatoto neopredeleno vreme, t.e. stariot rezultativen perfekt (оvde gi nemam predvid takanareчenite dubitativni formi od tipot „bil чel/bil чetяl“, za koi{to treba posebna diskusija nadvor od ramkite na sega{niov напис). Vo svoite trudovi dokaжuvav deka tuka не se raboti za posebni paradigmi, tuku za ispu{tawe na pomo{niot glagol vo tretoто lice на minatoто neopredeleno vreme i deka ispu{taweto ne signalizira prekaжanost, tuku se pojavuva fakultativno vo tie konteksti kade {to govoritelot ne saka liчno da go potvrduva toa {to go kaжuva (Friedman 1980). Vrz osnova na primerite kade {to pomo{niot glagol slobodno se ispu{ta ili se pojavuva vo istata reчenica ili во istiot tekst za istite nastani ili kategorii nastani, dojdov do zakluчok deka не se raboti za gramatiчкa kategorija, tuku za pragmatika. Vo svojot trud za istiot problem Filder (Fielder 1990) dokaжuva deka vo ispu{taweto na pomo{niot glagol vo tretoто лице на minatoто neopredeleno vreme se raboti za eden pragmatiчen uslov, 93

Viktor Fridman

imeno, za povrzanosta na raskaжuvaчot so tekstot. Според moeто mislewe, takvoto re{enie potpolno odgovara na faktite od korpusot.

Vo makedonskiot literaturen jazik, kako i vo centralnozapadnite dijalekti, vrz koi toj se bazira (a za razlika od nekoi istoчni govori), pra{aweto na pomo{niot glagol vo tretoто lice minatoто neopredeleno vreme ne postoi, zatoa {to vo ovie formi pomo{niot glagol nikoga{ ne se pojavuva. Znaчi, za znaчeweto „prekaжanost“ (ili „nepotvrduvawe“ vo mojata terminologija) nema posebni formi {to bi ja razlikuvale ovaa kategorija od stariot rezultativen perfekt so glagolskata l-forma (pak gi nemame predvid ponovite formi od tipot „imal dojdeno, }e dojdel“ itn.). Znaчi, dodeka vo bugarskiot jazik ima pragmatiчna upotreba na prisustvoto ili otsustvoto na pomo{niot glagol vo tretoто lice minatoто neopredeleno vreme za da se signalizira odnosot na raskaжuvaчot kon tekstot, vo makedonskiot literaturen jazik, otsustvoto na pomo{niot glagol vo tretoто lice minatoто neopredeleno vreme e potpolno gramatikalizirano. So toa, povrzanosta na govoritelot so tekstot e ograniчena do izrazuvaweto gramatiчкi razliki me|u paradigmite na potvrduvawe (minato opredeleno vreme) i paradigmite bez takva specifiчnost (minato neopredeleno vreme), iako vo oddelnite dijalekti, kako {to dokaжuvav (Friedman 1988), sistemite na semantiчкite odnosi na glagolskite formi se razlikuvaat vo nekoi sosedni zapadni dijalekti, iako go upotrebuvaat istiot morfolo{ki materijal.

Cvrsto svrzano so pojavata na semantiчkite nijansi na sovremenoto minato neopredeleno vreme vo balkanoslovenskite literaturni jazici e pojavata na posebni paradigmi koi{to ja izrazuvaat rezultativnosta, t.e. paradigmite osnovani od glagolskata pridavka so pomo{niot glagol „ima“. Op{topoznato е deka tie paradigmi se javile na teritorijata na jugozapadna Makedonija i ottamu se ra{irile na sever i na istok. Treba da se zabeleжi deka sliчni pojavi se sre}avaat i vo bugarskite dijalekti na belomorska i odrinska Trakija, а vo bugarskiot literaturen jazik se sre}avaat primeri kakви {to se „Imam pisana statiя po tozi vъpros“ ili duri „Imam pisano po tozi vъpros“.

Sepak, bugarskite pojavi se otvoreni sintagmi koi ne sozdavaat paradigma, imaj{i gi predvid slednite fakti: 1. Takvi konstrukcii, kako i glagolskata pridavka (t.e. minatiot pasiven particip) ne moжe da se formiraat od nepreodni glagoli.

2. Participot treba da se soglasuva so rodot na objektot i ne moжe da stoi vo sreden rod osven vo otsustvo na izrazen objekt ili vo prisustvo na objekt od sreden rod.

3. Subjektot na takvi konstrуkcii obi~no treba da bide `ivo su{testvo. I taka, vo bugarskiот ne moжe da se kaжe „*Vinoto go ima 94

Makedonisti~ki studii

хvanat“, iako vo makedonskiот moжe da se kaжe „Vinoto go ima fateno“ (Kostov 1972).

Bugarskite konstrukcii so glagolot „ima “ se sre}avaat samo so silno rezultativen izraz na жiv subjekt, dodeka soodvetnata makedonska paradigma izrazuva op{ta rezultativnost. So drugi zborovi, objasnuvaweto na upotrebata na „ima“-konstrukciite vo bugarskiot jazik treba da se bara vo pragmatikata, dodeka vo makedonskiot jazik paradigmite so „ima“ se potpolno gramatikalizirani.

Ima cel red takvi sluчai kade {to literaturniot bugarski jazik pokaжuva pragmatiчki uslovena varijacija, dodeka vo makedonskiot literaturen jazik imame ili stroga gramatikalizacija ili barem gramatikalizacijata na eden del od pojavata koja{to vo bugarskiot jazik e pragmatiчna. Osven gorespomenatite sluчai, drugi primeri se bugarskata varijacija „neka/neka+da“ наsproti samo „neka“ vo makedonskiот, razliчniте upotrebi na uslovniot naчin i на predminatoto vreme, ograniчuvaweto na vidskiot sistem vo makedonskiot nasproti pove}eто moжnosti vo bugarskiot itn. Sekako, koga gi razgleduvame odnosnite dijalekti na soodvetnite jazici, stanuva jasno deka postoi cel red izoglosi vo preodot od pragmatikaта kon gramatikaта. Vo ovoj kontekst isto taka moжeme da gi spomneme i gorespomenatite semantiчкi izoglosi na glagolскite kategorii, koi ne se sovpa|aat so morfolo{kite izoglosi (Friedman 1988).

Takviте izoglosi isto taka zasluжuvaat edno posebno vnimanie vo kontekstot na sporedbenata balkanska lingvistika, zatoa {to mnogu od tie pojavi moжe da se sre}avaat kako takvi ili vo analogna forma vo drugite balkanski jazici. Takva e ситуацијата i so udvojuvaweto na objektot, koe{to se manifestira na razli~ni naчini vo odnosnite balkanski jazici, како i so razvitokot na kategoriite поvrzani i so potvrduvaweto i so rezultativnosta, osobeno vo albanskiot i vo vla{kiot, kako i vo turskiot jazik.

Iako pri istraжuvaweto na jazicite na Balkanot, t.e. sovremenite standardizacii na odnosnite literaturni normi, koi{to imaat dovedeno do razdeluvawe na porane{niot jaziчen sojuz, stanuva jasno deka vo procesite na formirawe na bugarskiot i на makedonskiot literaturen jazik чesto pati edna pojava koja {to e pragmatiчki uslovena vo bugarskiot jazik nao|a gramatiчen izraz vo makedonskiot, sepak isto taka se sre}avaат razlikи vo спротивен pravec. Na primer, vo bugarskiot literaturen jazik ima edna вештачка razlika me|u dvete dijalektni formi na чlenot za ma{ki rod ednina (formata -ът/-яt za nominativot, -a/-я za indirektniot padeж), dodeka vo makedonskiot jazik razlikata me|u subjektnite i 95

Viktor Fridman

objektnite formi na nekoi liчni imiwa od ma{ki rod i zborovite чovek, Bog, |avol, Gospod, kojа se sre}ava vo zapadnite govori, e fakultativna i taka pragmatiчna. So toa doa|ame do zakluчokot deka, iako dijalektnata baza dava opravduvawe na ednoto ili nа drugoto re{enie, na mestoto na edna pojava vo dadeniot jaziчen sistem, sepak moжe da se najdat i svesni izbori vo kodificiraweto.

Toa stanuva osobeno jasno ako zememe predvid nekoi porane{ni predlozi vo vrska so kodificiraweto na makedonskiot literaturen jazik koi ne bea prifateni (Ristevski 1988) i koi moжebi namerno }e go oddaleчele makеdonskiot literaturen jazik od zapadnocentralnata baza i }e go pribliжele kon bugarskata norma.

Iako vo ovoj текст nemavme moжnosti da zememe predvid pove}e takvi pojavi, so seto toa {to го pokaжavme treba da stanat jasni dve glavni toчki vo vrska so odnosot na pragmatikata kon gramatikata vo eden balkanski kontekst. Prvo, balkanizmite se pojavile koga жitelite so razni majчini jazici se obidele da komuniciraat poefikasno. Mestoto na ovie balkanizmi vo sistemite na odnosnite jazici moжe da se opi{e kako eden kontinuum od pragmatiчki do gramatikalizirani. Toa go sugerira faktot {to takanareчenite funkcii vo tekstot ne samo {to moжat da se zaemaat od eden jazik vo drug tuku duri и sluжat kako poчetni punktovi za strukturalni promeni vo jazikot (Prince 1988). Izgleda deka gramatikalizacijata na narativnite funkcii najчesto se pojavuva kade {to e jaziчniot kontakt najsloжen. Vtoro, stepenot na kodifikacijata na pragmatiчnite pojavi go pokaжuva vremeto koga bila izvr{ena dadenata kodifikacija, a taa na Balkanot e cvrsto поvrzana со politiчkata avtonomija. Vo ovoj pogled, bugarskiot i makedonskiot zazemaat razliчni mesta vo eden kontinuum na balkanskite jazici.

Postara strana znaчi porane{na kodifikacija, pove}e izmisleni razliki, pove}e pragmatiчен odnos kon balkanizmite i pomalku jaziчna opresija.

96

Makedonisti~ki studii

Diferencijacija na makedonskiot i bugarskiot jazik vo balkanski kontekst Go posvetuvam ova moe pristapno predavawe vo Makedonskata akademija na naukite i umetnostite na 75-tata godi{nina na mojot drag prijatel, mentor i kolega- akad. Bo`idarVidoeski

Bi sakal da go po~nam ova moe pristapno predavawe so izraz na blagodarnost kon moite dragi, po~ituvani i nepre`aleni mentori Zbigwev Golomb i Bla`e Koneski, kako i kon mojot drag i po~ituvan mentor Bo`o Vidoeski. Blagodarej}i im na nivnoto nesebi~no, kolegijalno i prijatelsko mentorstvo niz godinite pokraj pomo{ta i sorabotkata na site moi kolegi i prijateli vo Makedonija, nastapuvam ovde deneska.

Za mestoto na makedonskiot jazik vo balkanskata sredina napi{ani se mnogu trudovi od koi ovde mo`e da gi spomneme trudovite na Koneski (1965), Koneski, Vidoeski i Ja{ar-Nasteva (Koneski, Vidoeski i Jašar-Nasteva 1968), Golomb (Gołąb 1960) i Golomb (Gołąb 1970). Za diferencijacijata na makedonskiot i bugarskiot jazik Bla`e Koneski ima pi{uvano ve}e vo 1948 g. Takva tema vo vrska so oddelni gramati~ki pra{awa tretirav vo svojata kniga (Friedman 1977:114-135, Fridman 2009:81-94), kako i vo svojot nacrt na makedonskata gramatika (Friedman 1993a) i vo nekoi statii (Friedman 1985b, 1986, 1994; Fridman 1991a).

Mo`eme tuka da ja spomneme i statijata na Kramer (1987/88). Vo najnovo vreme se pojavuvaat statiite od Vidoeski (Vidoeski 1995) i Usikova (Usikova 1995). Ovde sakam da gi spojam ovie dve temi, t.e. procesot na diferencijacijata na makedonskiot i bugarskiot jazik vo balkanskiot jazi~en kontekst. ]e gi zemam kako osnovni dvata literaturni jazici, koi se formirani okolu nivnite odnosni dijalektni bazi. Vo ova istra`uvawe nema da gi zemam predvid izvesnite sociolingvisti~ki faktori koi dovedoa do formiraweto na dvata balkanoslovenski literaturni jazici. Tie se tretirani vo drugi trudovi (na pr. Friedman 1975, 1985a; Lunt 1984, 1986, v. isto taka Dimitrovski, Koneski i Stamatoski 1978). Ovde sakam da razgledam nekoi strukturni osobini koi istovremeno gi razlikuvaat dvata jazika na sinhroniot plan i uka`uvaat na dijahronite procesi koi dovedoa do ovie razliki vo tekot na razvitokot na balkanskiot jazi~en sojuz.

Vo istorijata na balkanskata lingvistika, jazi~nite pojavi najmnogu se razgleduvaa vo ramkite na tradicionalnite poliwa na gramati~noto istra`uvawe, t.e. fonologijata, morfologijata, semantikata i sintaksata. Sepak, ima i relativno novi pristapi kon op{tiot problem na izu~uvaweto na jazikot {to mo`at da ni pomognat vo na{eto istra`uvawe. Ovde mislam na analizata na diskursot ili pragmatikata, koja po~nuva da se pojavuva i vo sporedbeni 99

Viktor Fridman

balkanisti~ki studii (Topoliwska 1992, v. isto taka Jokojama 1994), i ima mo`nost zna~itelno da gi osvetli ne samo procesite na balkanskata konvergencija tuku i na balkanskata divergencija. Koga gi zemame vo predvid makedonskiot i bugarskiot jazik, konvergencijata se dvi`i vo nasokata makedonskiot jazik so negovite sosedni neslovenski jazici, dodeka divergencijata e tokmu razlikata me|u makedonskiot i bugarskiot, poa|aj}i od naklonosta na makedonskiot jazik za posilno izrazuvawe na nekoi inovacii. Vo ova predavawe terminot „pragmatika“ go razbiram kako izu~uvawe na tie crti vo jazikot koi se fakultativni i barawe motivacii za izborite na govoritelot. Od ovaa gledna to~ka, pragmatikata $ se sprotivstavuva na gramatikata kako takva, so toa {to pravilata na gramatikata se zadol`itelni, dodeka izborite na pragmatikata se opredeleni od kontekstot na ka`uvanoto i `elbite na govoritelot. Taka, na primer, vo makedonskiot jazik soglasuvaweto po rod ili oblicite na vokativnite formi se gramati~ki, dodeka upotrebata na vokativnite formi, zatoa {to ne se zadol`itelni, treba da se opi{uva od pragmati~na gledna to~ka.

I taka doa|ame do razlikata me|u razvitokot na gramatikalizacijata i upotrebata na pragmati~ni sredstva. Ovie procesi mo`at da odat po dve nasoki, t.e. od pragmati~no sredstvo do gramati~ki pravila ili obratno. Taka, na primer, razvojot na sovremenite opredeleni ~lenovi vo balkanoslovenskite jazici po~nal vo staroili op{toslovenskiot period kako postpozicija na demonstrativnite zamenki za fokusot ili topikalizacijata, koja so vreme na balkanskata po~va se gramatikalizira kako kategorijata opredelenost.

Od druga strana, op{toslovenskiot vokativen pade`, koj{to vo stariot period be{e potpolno integrirana vo imenskiot flektiven sistem, sega vo makedonskiot (i delumno vo bugarskiot) se upotrebuva samo so izvesni afektivni zna~ewa, t.e. premina od gramati~ki znak vo pragmati~na funkcija. Koga gi sporeduvame razli~nite pojavi koi se vrzani so ovie dve nasoki na promeni vo makedonskiot i vo bugarskiot jazik, }e vidime deka ~esto pati makedonskiot jazik }e odi kon potpolna gramatikalizacija ili kon osnovni sistemski promeni dodeka bugarskiot jazik ili ostanuva na nivoto na pragmatikata ili odi vo druga nasoka na gramatikalizacija. Toa se gleda vo primerite na udvojuvaweto na objektot, kako i vo razni glagolski kategorii, koi }e gi razgledame podocna.

Ima cel red gramatikalizirani razliki kade {to patot do razlikata treba{e da se razviva preku pragmatikata. Takvi se, na primer, gramatikaliziranite sintaksi~ki i fono-sintaksi~ki pojavi {to gi razlikuvaat dvata balkanoslovenski jazika, so toa {to makedonskiot e poblizok do negovite sosedni neslovenski balkanski jazici, t.e. albanski, vla{ki i gr~ki, imeno pomestuvaweto na klitiki pred glagolot i pojavata na tretoslo`niot akcent. Ovie dve pojavi mo`eme da gi spoime. Vo gr~kiot i vla{kiot postojat pravila spored koi akcentot ne mo`e da pa|a podaleku od tretiot slog od krajot na zborot, dodeka vo albanskiot jazik sklonosta na akcentot da pa|a na posledniot slog na osnovata doveduva do fakti~100

Makedonisti~ki studii

ko ograni~uvawe na akcentot na poslednite tri sloga 1. Ovaa balkanska tendencija, akcentot da ne mo`e da se pomesti ponapred od tretiot slog, najverojatno, dala pottik za pomestuvaweto na neakcentiranite zborovi od krajot ili vtorata pozicija na glagolskata fraza (spored zakonot na Vakernagel) kon po~etokot2. Pokraj toa mo`eme da zabele`ime deka so ovaa pojava, kako i so drugi, koi }e gi analizirame posle, zacvrstuvaweto stanuva sè pojako koga odime kon jug i zapad. Taka, na primer, mestoto na akcentot stanuva sè poograni~eno. Dokolku pomestuvaweto na akcentot i na klitikite treba{e da bide po pat na varijacija vo izvesno vreme, mo`eme da pretpolo`ime eden period koga dvata sistema konkurirale preku pragmati~ni nijansi. I deneska vo literaturniot bugarski jazik gledame konkurirawe na mestoto na akcentot vo oddelni zborovi (prógráma), dodeka vo makedonskiot imame gramati~ko re{enie.

Sega bi sakal da go svrtam na{eto vnimanie kon dvete pojavi {to gi spomnav porano i {to se poizraziti na balkanski plan, imeno: udvojuvaweto na objektot i nekoi pojavi vrzani so izvesni glagolski kategorii, imeno „status“ i „rezultativnost“. Sinhronata i dijahronata distribujcija na tie pojavi izrazuva tendencija pragmati~nite osobini da bidat gramatikalizirani tokmu tamu kade {to jazi~niot kontakt e najslo`en i najintenziven. Od toa proizleguva zaklu~ok deka usvojuvaweto pragmati~ni jazi~ni crti mo`e da slu`i kako vlez (pojdovna to~ka) za strukturni promeni.

Vo svojata doktorska disertacija, Lifgren (Leafgren 1992; sp.

Guentchéva 1994) doka`a deka vo bugarskiot jazik faktorot {to ja opredeluva upotrebata na udvoeniot objekt e pragmati~nata crta „topikalizacija“, t.e. svrtuvawe na vnimanieto na slu{atelot kon objektot, dodeka obi~no (no ne sekoga{) toa se svrtuva kon subjektot. Topikalizacijata ~esto pati se sovpa|a so takvi pojavi kakvi {to se opredelenosta i neobi~niot redosled na zborovite, no tie pojavi ne se odlu~uva~ki za udvojuvaweto. Lifgren doka`a deka samo vo 2%-3% od mo`nite konteksti se vr{i udvojuvawe na objektot vo bugarskiot jazik. Isto taka, od negovite podatoci stanuva jasno deka vo bugarskiot literaturen jazik na udvojuvaweto na objektot se gleda kako na pokarakteristi~na za razgovorniot jazik i re~isi nikoga{ ne se sre}ava vo nau~nata literatura. Mo`eme da 1

Edinstvenite isklu~oci se retkite slu~ai na neakcentirani zboroobrazuva~ki afiksi na pr. od fsheh 'skrie' ja dobivame participnata forma fshéhur 'skrien', od koja so neakcentiraniot afiks -azi se izveduva: fshéshurazi 'skri{um'.

2 Ima i drugo re{enie, koe{to go nao|ame vo gr~kiot jazik kako i vo nekoi bugarski i makedonski govori, imeno dvojno akcentirawe. I ovaa pojava ima arealen karakter, no bidej}i ne e prisutna vo literaturnite balkanoslovenski jazici i pokraj toa sè u{te ne e dovolno istra`uvana (v. Alexander 1995), ovde }e ja spomneme samo patem.

101

Viktor Fridman

pretpostavime deka toa ograni~uvawe postoi blagodarejki na severnoisto~nata dijalektna baza na bugarskiot literaturen jazik ili e, pak, posledica na eden svesen streme` kon izbegnuvawe na edna karakteristika na razgovorniot stil. Zna~i, se raboti za edna pojava so pragmati~na motivacija i stilisti~ki nijansi.

Vo makedonskiot i vo albanskiot literaturen jazik, kako i vo vla{kiot, udvojuvaweto na nekoi objekti, glavno opredeleni no isto taka i neopredeleni specifi~ni ili indirektni, e sosema gramatikalizirana pojava. Treba da se priznae deka ponekoga{ ima izvesni nedoslednosti vo udvojuvaweto, kako {to doka`uvaa Ugrinova-Skalovska (1960-61), Crvenkovska (1986) i Minova-\urkova (1994: 196-200) za makedonskiot jazik i Fidler i Buholc (Buchholz and Fiedler 1987: 445-46) za albanskiot (v. Golab 1984: 53, Beis 2000: 382 za vla{kiot). Pokraj toa, se zabele`uva izvesno otstapuvawe od udvojuvaweto vo isto~nomakedonskite govori, dodeka vo albanskiot jazik se sre}ava udvojuvawe vo konteksti kade {to ne e dozvoleno ili o~ekuvano vo makedonskiot, na pr. vo idiomi i vo zavisni re~enici so glagoli na mislewe i sogleduvawe/percepcija. Na pr. vo albanskiot Ia hipi kalit – bukvalno 'mu-go javna (na) kowot', t.e. 'go javna kowot', ili E dija se do tÍ vonohet sproti makedonskiot 'Go znaev deka }e zadocni'.

I taka, vo vrska so udvojuvaweto na objektot, doa|ame do edna frapantna razlika me|u odnesuvaweto na bugarskiot jazik, od edna strana, i makedonskiot, albanskiot i vla{kiot jazik (vo Makedonija), od druga strana. Dodeka vo bugarskiot jazik - kako i vo gr~kiot (i vla{kiot vo Grcija), romskiot i romanskiot - udvojuvaweto e skoro sekoga{ fakultativno, i so toa pragmati~ki opredeluvano, a istovremeno i karakteristi~no za razgovorniot stil, vo makedonskiot, albanskiot i vla{kiot jazik udvojuvaweto e gramatikalizirano, t.e. zadol`itelno barem vo pove}e konteksti, i sosema obratno vo odnos na bugarskiot jazik ispu{taweto na klitikata e ne{to retko i o~igledno pragmati~ki usloveno. Na toa mo`eme da dodademe deka vo albanskiot jazik, izgleda, gramatikalizacijata e ponaprednata; ja nao|ame i vo nekoi nezavisni re~enici kako predizvikana od zavisnite i vo izvesni idiomi.

Da se svrtime sega kon glagolskite paradigmi i konstrukcii.

Mo`e da se ka`e deka vo glagolskite sistemi na balkanskite slovenski literaturni jazici i dijalekti, kako i vo albanskiot jazik so negovite dijalekti (i vo izvesni balkanoromanski dijalekti), najzna~ajnata inovacija e pojavata na gramatikaliziranoto izrazuvawe na stepenot do koj govoritelot go potvrduva toa {to go ka`uva.

Vo balkanoslovenskata gramati~ka tradicija ova protivstavuvawe se opi{uva kako preka`anost/osvedo~enost, a vo albanskata kako admirativnost.3 Svrzano so taa inovacija vo makedonskiot i vo bugarskiot jazik e ~uvaweto na rezultativnosta i nejzinoto ra{iruva3 Za sporeduvaweto na ovie pojavi so turskite v.Friedman 1978, 1981.

102

Makedonisti~ki studii

we vo novi konstrukcii ili paradigmi. Vo albanskiot jazik, se raboti za preobrazuvawe na varijacija vo rezulativnata konstrukcija vo edna nova serija paradigmi markirani za nepotvrduvawe, odnosno status (t.e., na pr., ka qenë - qenë ka > ka qenë sproti qenka).

Vo izvesni vla{ki diajlekti se nao|a sli~en proces kako i vo albanskiot (na pr., meglenoromanskiot am fost i fost-ăm; v. Atanasov 1984, 1990: 220).

Vo tradicionalnite gramati~ki opisi na bugarskiot literaturen jazik, preka`anosta se tretira kako posebna kategorija izrazena vo posebni paradigmи, koi{to od dijahrona gledna to~ka poteknuvaat od minatoto neopredeleno vreme, t.e. od stariot rezultativen perfekt. Navistina, takanare~enite dubitativni formi od tipot „bil ~el/bil ~etяl“ vo bugarskiot jazik, kako i makedonskiot perfekt od tipot „imal dojdeno“, vsu{nost pretstavuvaat sli~ni, no nezavisni inovacii vrzani so gramatikalizacijata na kategorijata „status“, zatoa {to takvi formi se razvivale vo vremeto koga glagolskata l-forma (ili rezultativen particip) ve}e se vrzala so poimot „nepotvrduvawe“. Sepak, vo samiot star perfekt takvi nijansi se soop{tuvaat ne поradi gramatikalizacijata, туку preku pragmatikata, t.e. doa|aat od kontekstot.

Taka, na primer, za bugarskiot jazik, vrz osnova na primerite kade {to pomo{niot glagol slobodno se ispu{ta ili se pojavuva vo istata re~enica ili istiot tekst za istite nastani ili kategorii nastani, doka`av deka tuka не se raboti za posebni paradigmи, tuku za fakultativno ispu{tawe na pomo{niot glagol vo treto licе minato neopredeleno vreme (Friedman 1980). Vo svojot trud za istiot problem Filder (Fielder 1995) doka`uva deka pri ispu{taweto na pomo{niot glagol vo treto lice на minato neopredeleno vreme se raboti za eden pragmati~en uslov, imeno vrzanosta na raska`uva~ot so tekstot ili sprotiвstavuvaweto - preden plan/zaden plan, so toa {to ispu{taweto signalizira preden plan, na pr.: Веднъж е пътувал от Бургас надолу, към границата – села Факија – и пътувал tоj... (Roth 1979:177-79), kade {to prvata upotreba е пътувал ja postavuva scenata, t.e. zaden plan, a vtorata пътувал go prodol`uva prikazot, t.e. dejstvoto go postavuva na preden plan.

Vo makedonskiot literaturen jazik, kako i vo centralnozapadnite dijalekti, vrz koi toj se bazira (za razlika od nekoi od isto~nite govori), pomo{niot glagol vo tretoто licе minato neopredeleno vreme e sekoga{ ispu{ten i taka mo`e da se ka`e deka pojavata e potpolno gramatikalizirana. No, od druga strana, novite rezulativni perfektni formi so glagolskata pridavka i pomo{niot glagol „ima“ (od tipot „ima dojdeno“) se potpolnо gramatikalizirani tokmu vo tie govori kade {to pomo{niot glagol „sum“ e sekoga{ otsuten vo tretoто lice мinatoто neopredelno 103

Viktor Fridman

vreme. Pokraj toa, kolku pove}e e ograni~eno minato neopredelеno vreme, toлку pove}e se upotrebuva noviot perfekt. Taka, na pr., vo oхridskiot govor, minatoto neopredeleno vreme e strogo ograni~eno вo konteskti na nepotvrduvawe, a vo kor~anskiot i kosturskiot l-formata se sre}ava samo vo nekoi admirativni ili dubitativni izrazi, a noviot perfekt re~isi sekade go zamenuva stariot. Kontinuumot na нoviot ima-perfekt prodol`uva preku Egejska Makedonija do bugarskite dijalekti na belomorska i odrinska Trakija (v. Фридман 1991b).

Od druga strana, vo bugarskiot literaturen jazik se sre}avaat primeri kako {to se „Imam pisana statiя po tozi vъpros“ ili duri „Imam pisano po tozi vъpros“. No ovie bugarski pojavi se otvoreni sintagmi koi ne sozdavaat paradigmi, imaj}i predvid deka participot treba da se soglasuva so rodot na objektot, osven vo slu~aj na otsustvo na izrazen objekt. Bugarskite konstrukcii so glagolot „ima“ se sre}avaat samo so silno rezultativen izraz na `iv subjekt vo preodna re~enica, dodeka soodvetnata makedonska paradigma izrazuva op{ta rezultativnost. Zna~i, objasnenieto na upotrebata na „ima“ konstrukciite vo bugarskiot jazik treba da se bara vo pragmatikata, dodeka vo makedonskiot jazik paradigmite so „ima“ se potpolnо gramatikalizirani.

Vo albanskiot jazik, pak, imame posilen izraz na gramatikalizacijata na nepotrvduvaweто, so toa {to od invertiraniot perfekt, tipot ka qenë- > qen-ka, izrasnaa cel red paradigmi (sega{no vreme, imperfekt, perfekt, pluskvamperfekt) strogo ograni~eni do zna~ewata na nepotvrduvawe. Zna~i tie fakultativni zna~ewa na nepotrvduvawe vo stariot slovenski perfekt - osven vo najjugozapadnite govori na makedonskiot jazik, kade {to toj perfekt pak se ograni~uva do nepotvrduvawe -- stanuva osnova na eden red paradigmi koi se potpolno gramatikalizarani vo albanskiot jazik.

Kako {to zabele`a Atanasov (1984), vo meglenoromanskiot svrteniot perfekt isto taka se upotrebuva tokmu za nepotrvduvawe, no dosega takvo ne{to ne bilo zabele`ano za aromanskiot. Me|utoa, vo moeto terensko istra`uvawe na vla{kiot govor od VlasiteFar{eroti od Gorna Belica (Beala di suprã), Stru{ko, so pomo{ta na Marjan Markovi}, nau~en sorabotnik vo MANU, otkrivme admirativni formacii so participna forma i ~estica -ka, o~igledno pozajmena od albanskata admirativna morfema na treto lice ednina, (naj~esto upotrebuvano), koi bile protolkuvani kako znak na admirativnost, na pr., Mi l'oĭ di minti: „A be tora tini fuskă avut om!“ - Se {a{ardisav: „A be sega ti si bil bogat ~ovek!“.

Taka, imame kontinuitet od bugarskiot so pragmati~nata opozicija rezultativen perfekt/nepotvrdeno minato, preku makedonskiot (i mo`ebi tuka meglenoromanskiot) so gramatikaliziran rezultativen perfekt, no pragmati~no nepotvrdeno minato, 104

Makedonisti~ki studii

do albanskiot (i jugozapadnomakedonskiot) so gramatikaliziran rezultativen perfekt so gramatikalizirano nepotvrdeno minato, a na krajot vo nekoi vla{ki govori, kako {to e far{erotskiot govor na Gorna Belica, stignuvame do eden jasno pozajmen signal na nepotvrduvawe.

Bi trebalo tuka patem da istakneme deka, iako ~esto pati edna pojava koja{to e pragmati~ki uslovena vo bugarskiot jazik nao|a gramati~ki izraz vo makedonskiot, sepak isto taka se sre}ava diferencijacija so obraten pravec. Na primer, dodeka vo makedonskiot jazik razlikata me|u subjektnite i objektnite formi na nekoi li~ni imiwa od ma{ki rod i zborovite ~ovek, Bog, |avol, Gospod, koja se sre}ava vo zapadnite govori, e fakultativna i so toa pragmati~na, vo bugarskiot literaturen jazik sekundarno e sozdadena gramatikalizirana razlika: nominativ/ne-nominativ, izrazena preku dvete formi na ~lenot za ma{kiot rod ednina: formata -ъt/-яt za nominativot, -a/-я za takanare~eniot indirekten pade`. Na eden sli~en na~in, upotrebata na takanare~enata brojna forma vo makedonskiot jazik e mnogu poograni~ena od nejzinata upotreba vo bugarskiot. Vo makedonskiot jazik brojnata forma so -a, na primer „dva `enski glasa“, se upotrebuva skoro isklu~ivo ili so brojot „dva“ ili so oddelni ~esto kvantifikuvani (izmereni) imenki kako „den“ ili „denar“. Upotrebata na takva forma e fakultativna do takov stepen {to mo`e da se smeta za pragmati~na, a ne za gramati~ka vo makedonskiot jazik, za razlika od bugarskiot, kade {to ovoj razvitok e gramatikaliziran.

Koga razgleduvame drugi pojavi vrzani so glagolot vo balkanoslovenskite jazici, mo`eme da zabele`ime deka vo restrikciite na glagolskiot vid (zagubata na aoristot od nesvr{en vid, ograni~uvaweto na upotrebata na svr{enoto sega{no vreme i svr{eniot imperfekt do pot~ineti ili modalni re~enici) i analitizmot na glagolski ~estici (makedonskoto }e sprema bugarskoto щa, щe{, щях, щe{e; makedonskoto bi sprema bugarskoto biх, biхme itn.), makedonskiot jazik poka`uva izvesno uprostuvawe vo sporedba so bugarskiot. Od druga strana, razvitokot na minatiot pasiven particip vo glagolska pridavka (tipot dojden) za smetka na glagolskata l-forma pretstavuva edno specifi~no ra{iruvawe. Voop{to se ~ini deka vo makedonskiot jazik ima posilna tendencija kon gramаtikalizirani promeni vo glagolskiot sistem, dodeka vo bugarskiot takvi pojavi pove}e se sre}avaat vo imenskiot sistem. Toa se gleda ne samo vo razvitokot na odnosnite glagolski kategorii туку и na sintaksi~ko nivo vo gramatikalizacijata na udvojuvaweto na objektot, dokolku takva pojava e vrzana so glagolskaта dijateza, t.e. odnosot na imenkata so glagolot, a ne so imenkata kako takva (v.

Lopa{ov 1978:106-13, Minova-\urkova 1994:189-90).

So seto toa {to go poka`avme vo vrska so odnosot na pragmatikata kon gramatikata vo eden balkanski kontekst sakame da go predlo`ime slednovo. Mestoto na nekoi balkanizmi vo sistemite na odnosnite jazi105

Viktor Fridman

ci mo`e da se opi{e kako eden kontinuum od pragmati~ki do gramatikalizirani pojavi. Vo statijata na Koneski, Vidoeski i Ja{ar-Nasteva (Koneski, Vidoeski i Jašar-Nasteva 1968) se gleda deka site najva`ni inovacii doa|aat do najsilen izraz vo jugozapadnata zona, kade {to jazi~niot kontakt e najslo`en i najsilen so: albanskiot, vla{kiot, gr~kiot, kako i so turskiot jazik. Gramatikalizacijata na pragmati~ki pojavi vo makedonskiot jazik go sugerira faktot deka takanare~enite funkcii vo tekstot ne samo {to mo`at da se zaemaat od eden jazik vo drug, tuku duri i slu`at kako pojdovni to~ki za strukturni promeni vo jazikot (v. Prince 1988, Mithun 1992). Zna~i, izgleda deka gramatikalizacijata na narativnite funkcii naj~esto se pojavuva tamu kade {to jazi~niot kontakt e najslo`en, kade {to `itelite so razli~ni maj~ini jazici se obiduvaat da komuniciraat poefikasno.

Makedonskiot i bugarskiot jazik se deca na istiot ju`noslovenski roditel, kako {to se norve{kiot i {vedskiot jazik deca na istiot severnogermanski roditel. Kako i vo sekoja jazi~na diferencijacija, i na Balkanot razni faktori se odgovorni za razli~en razvitok, a ovde izgleda deka me|usebnite dejstva me|u pragmatikata i gramatikalizacijata bea osobeno va`ni za diferencijacijata na makedonskiot i bugarskiot jazik. Toa {to e osobeno interesno koga gi razgleduvame razlikite na dvata jazika e faktot deka makedonskiot jazik сведочи зa eden dolg period na mnogu slo`en jazi~en kontakt i so`itelstvo. Od gledna to~ka na dijalektnite zoni, ima cel red tranzicii vo vrska so oddelni pojavi, a va`noto ovde e kristalizacijata na najkarakteristi~nit razliki me|u makedonskiot i bugarskiot jazik tokmu vo ovaa zona ve}e predvidena pred pove}e od devedest godini od Krste P. Misirkov, kako izvor za osnovata na literaturniot makedonski jazik.

106

Makedonisti~ki studii

Makedonskiot jazik sprema ruskiot i bugarskiot: vid, vreme i modalnost Vo ovaa statija }e se zadr`am na razlikite vo upotrebata na glagolskiot aspekt vo bugarskiot, vo makedonskiot i vo ruskiot jazik. Prou~uvaweto na vakvite razliki nema samo da ovozmo`i podobro razbirawe na specifi~noto zna~ewe na aspektot vo oddelnite slovenski jazici; tuku i }e pridonese za definiraweto na ona {to e vistinski slovensko kaj slovenskiot aspekt, na ona {to pred sè e zaedni~ko za najrazli~nite slovenskite jazici.

Materijalot vrz koj se zasnova ova prou~uvawe poteknuvaat od najrazli~ni izvori, a i od moeto terensko istra`uvawe, no site primeri prezentirani tuka se zemeni od kratkiot raskaz na M. [olohov „Sud√ba ~eloveka“ („Sudbinata na ~ovekot“) vo ruski original i vo prevod na bugarski i na makedonski1. Ova literaturno delo na ruski jazik e pojdovna to~ka poradi razgovorniot raska`uva~ki stil, koj dozvoluva upotreba na najrazli~ni konstrukcii, a i poradi faktot deka ruskiot ima najmalku morfolo{ki markirani glagolski distinkcii. Sporedbata na prevodite e osobeno korisna za vakov tip prou~uvawe, koe go pretstavuva minimalniot ruski glagolski sistem i faktot deka perfektivnata/imperfektivnata distinkcija bez somnenie e mnogu sli~na vo site tri jazika. Dodeka identi~nata upotreba vo nekoja situacija mo`e da proizleguva od vlijanieto na originalot, otstapuvaweto od o~ekuvanoto poklopuvawe mora da se dol`i na svesnite izbori motivirani od razlikite vo strukturata na opredelenite jazici.

Poradi celta {to ja ima ovaa statija go prifa}am sfa}aweto za perfektiven/imperfektiven aspekt kako oddelna, nadredena gramati~ka opozicija, ~ie zna~ewe e inherentno vo glagolskata osnova.

Pra{awata od tipot: kakva e vrskata pome|u izvedenite i neizvedenite imperfektivi se nebitni za ova statija. Dvovidskite glagoli - onie kaj koi imperfektivnata/perfektivnata opozicija e neutra1

Primerite se citirani od (ruski) Mihail [olohov (1975).

SudÝbdva ~eloveka; (makedonski) 1970. Sudbinata na ~ovekot, prev. Cvetko Martinovski. Skopje; (bugarski) 1981. S†dbata na ~oveka. prev. As® Spirova. Sofija. Ako ne e navedeno poinaku, gi razgleduvam samo literaturnite kodifikacii na trite jazika. Bi sakal da im izrazam blagodarnost za pomo{ta na Centarot za bugarski studii,. Institut za makedonski jazik, Makedonskata akademija na naukite i umetnostite, i Komisijata za informacii na SRM, koi postojano me snabduvaa so materijali {to mi pomognaa za ova prou~uvawe.

109

Viktor Fridman

lizirana, kako ruskiot `enitÝs® 'se `eni', makedonskiot mine, bugarskiot pl¥®m 'pluka' - nema da bidat razgleduvani tuka; osven ovie, site glagoli vo trite jazika se markirani po perfektivnost ili po imperfektivnost i podle`at na opredeleni morfosintaksi~ki pravila. Taka, na primer, perfektivite ne mo`at da se upotrebuvaat po glagolite {to zna~at 'po~ne', 'prodol`i', 'zavr{i'; nitu mo`at da ozna~uvaat aktuelni sega{ni nastani vo trite jazika; perfektivite vo ruskiot ne mo`at da obrazuvaat analiti~ko idno vreme so bìt√, perfektivite vo makedonskiot jazik moraat da im bidat podredeni na ne-minatite vremiwa; ne mo`at da se upotrebat nadvor od podredeniot kontekst so ograni~en broj partikuli vo makedonskiot jazik; perfektivite vo bugarskiot ne mo`at da obrazuvaat sega{en particip ili prilog, nitu mo`at da se upotrebat kako imperativi vo negacija (Lunt 1952: 102, Maslov 1959:217, Forsyth 1970:230, Kramer 1986).

Osven nadredeniot aspekt, koj se izrazuva preku opozicijata perfektiven/imperfektiven, drugi tri gramati~ki kategorii }e imaat va`nost za ovaa statija, osobeno vremeto, na~inot i podredeniot vid. Vremenskata opozicija e standardnoto minato/ne-minato, definirano kaj Jakobson 1957/71. Definicijata na ne-indikativot, markiran na~in {to ozna~uva ontolo{ki nerealni nastani - ili (objektivna) kvalifikacija na raska`aniot nastan, vo zna~eweto na Jakobson - se temeli na rabotata na Goląb (1964) za glagolskite na~ini vo slovenskite jazici (vidi Kuryłowicz 1956, Aronson 1977) Go upotrebuvam terminot PODREDEN ASPEKT za opozicijata imperfekt/aorist vo bugarskiot i vo makedonskiot i opozicijata determiniran/nedeterminiran vo ruskiot. Opozicijata imperfekt/aorist vo makedonskiot i vo bugarskiot {to e ograni~ena na formite za minatite vremiwa e mnogu bliska po zna~ewe so opozicijata perfektiven/imperfektiven. Spored toa, aoristot e obi~no perfektiven, a imperfektot imperfektiven. Postoeweto na perfektiven imperfekt i na imperfektiven aorist, sepak, poka`uva deka treba da se razgleduvaat kako nezavisni, aspektski opozicii so zaemno dejstvo. Dodeka preciznoto zna~ewe i vrska na opozicijata imperfekt/aorist e predmet na isto tolku raspravi i kontroverzi kolku i opozicijata perfektiven/imperfektiven, za podobro sfa}awe na statijava }e ka`am deka perfektivot e privativno markiran so opredeleno zna~ewe kako zavr{enost ili celosnost, pa vo opozicijata impefekt/aorist imperfektot op{to se karakterizira kako privativno markiran ili so zna~ewe {to se odnesuva na trajnost ili so zna~ewe {to se odnesuva koordinirana akcija (Friedman 1977:24-33, 190 Fridman 2009: 24-30, 98-101 za ponatamo{ni detali)2.

2

Drugite gramati~ki opozicii vo makedonskiot i vo bugarskiot (taksisot, statusot i rezultivnosta) nema da bidat razgleduvani. So ogled na faktot deka ruskiot ima edna grupa formi na minato vreme,

110

Makedonisti~ki studii

Opozicijata determiniran/nedeterminiran vo ruskiot mo`e isto taka da se razgleduva kako podredena aspektska opozicija, iako e ograni~ena na 14 imperfektivni glagoli na dvi`ewe, no ne e ograni~ena na formite za minato vreme. Kvalitetot na determiniraniot {to li~i na perfektivot e dobro poznat, i }e se poka`e relevanten za lingvisti~ka sporedba.

Pri sporeduvaweto na ona {to ne soodvetstvuva vo aspektskite upotrebi me|u ruskiot, makedonskiot i bugarskiot, trite kategorii - vremeto, na~inot i podredeniot aspekt pogore definirani - slu`at da razlikuvaat tri grupi razliki. Sekoja od ovie razliki mo`e da bide pretstavena kako gradacija {to go poka`uva relativniot stepen na ~estota i/ili prifatlivost vo izborot na perfektiven/imperfektiven aspekt vo opredelen kontekst vo trite jazika. Za ovaa statija razlikuvam osum tipa konteksti, koi jasno gi izlo`uvaat ovie gradacii: edna vremenska, tri podredeno-aspektski i ~etiri modalni. Vo diskusijata {to sleduva }e gi ilustriram kontekstite oddelno i }e gi rezimiram komparativnite gradacii na aspektskoto nesoodvetstvo, {to po red }e navedam nekoi od na~inite po koi razli~nite slovenski jazici se razlikuvaat vo nivnata upotreba i interpretacija na aspektot.

Prviot kontekst }e bide vremenskiot, na t.n. istoriski prezent, upotrebata na prezentot za narativni nastani od minatoto.

Osnovnata definicija i funkcija na istoriskiot prezent vo site tri jazika e ista, kako i vo mnogu drugi (vidi, na pr. Mutaf~iev 1964, Silva-Corvalan 1983), no sepak postojat zna~ajni razliki vo aktuelnite obrasci na negovata upotreba. Vo trite jazika istoriskiot prezent ja neutralizira opozicijata perfektiven /imperfektiven: so upotrebata i na perfektivni i na imperfektivni formi pri raska`uvaweto vo minato vreme, site formi na minatoto vreme }e stanat imperfektivni ako raska`uvaweto se prefrli vo istoriski prezent (vidi Maslov 1959:241-242, Comrie 1976:75) 3 . Me|utoa, vo kni`evni tekstovi postoi zna~itelna razlika vo ~estotata na koristeweto na ovaa tehnika. Ne mo`e da se ka`e deka vakvata nesoodvetnost e gramati~ki motivirana, bidej}i ne postoi kontekst suptilnostite na makedonskiot i na bugarskiot sistem ednostavno ne nao|aat odraz vo prevodot, a bidej}i ovaa statija se koncentrira na upotrebata na nadredeniot aspekt, pra{aweto koga makedonskiot ili bugarskiot upotrebuvaat dopolnitelno markirani kategorii vo prevod od ruski ne mo`e da se postavuva.

3 Komri (Comrie 1976:75) naveduva deka perfektivot mo`e da se upotrebi vo istoriski prezent vo bugarskiot, no i Maslov (1959:241-242) i Mutaf~iev (1964:54-55) nedvosmisleno naveduvaat deka vakvata upotreba e neliteraturna i deka e karakteristika na zapadnite bugarski govori. Nivnata upotreba vo literaturata e so cel da se predizvika efekt na dijalekten (nestandarden) govor (vidi Stankov 1981:96).

111

Viktor Fridman

{to go bara formata za minato vreme da bide neutralizirana so sega{no vreme. Pokraj toa, kako stilisti~ki manipulacija na edna gramati~ka kategorija, istoriskiot prezent postavuva pra{awa bitni za diskusija tuka. Neutralizacijata na opozicijata perfektiven/imperfektiven, {to doa|a so prefrluvaweto na raska`uvaweto od minatost vo sega{nost i istovremenoto prefrluvawe na aspektot od perfektiven vo imperfektiven, e najmnogu karakteristika na ruskiot, a najmalku na makedonskiot jazik, bugarskiot e na sredina.

Spored toa, na primer, vo SudÝba ~eloveka polovina od slu~aite na nesoodvetstvo vo upotrebata na istoriskiot prezent se primeri vo koi ruskiot i bugarskiot prefrluvaat, a makedonskiot ne. Ova osobeno e to~no po glagolite na zboruvawe, mislewe i drugite od takov tip, kako {to e ilustrirano vo primerot (1); kako {to poka`uva (2), sepak ova nesoodvetstvo se pojavuva i vo drugi konteksti isto taka.

(1)R: Opomnils® P.Min.® i spra{iva¥ I.Pr. „Tì ~to delae{Ý, fa{ist nes~astnìŸ?“ (14) M: Se svestiv P.Aor. i pra{av P.Aor.: „[to pravi{ bre, fa{ist proklet?“ (16) B: Opomnih se P.Aor. i pitam I.Pr.: „Kakvo pravi{, be fa{ist tak†v?“ (24) (2)R: Sel P.Min ® na zeml¥, sn®l P.Min. sapogi, poda¥ I.Pr. emu.

(13) M: Sednav P.Aor nazemi, gi sobuv P.Aor. ~izmite, mu gi podadov P.Aop. (14) B: Sednah P.Aor. az na zem®ta, izuh P.Aor. botu{ite, podavam I.Pr. mu gi (22) [Raska`uvaweto prodool`uva vo perfektivno minato vreme vo trite jazika] Dodeka posebnite pri~ini za ovie nesoodetstva moraat da o~ekuvaat ponatamo{no prou~uvawe, postoi edna va`na zabele{ka {to mo`e da se izvede vrz osnova na ovie podatoci. Predlo`eno e, na primer od Mutaf~iev (1964:139-147), deka bugarskiot go forsira istoriskiot prezent poradi faktot {to negovata upotreba gi neutralizira kompleksnite razliki na potvrduvawe ili na nepotvrduvawe, koe e zadol`itelno markirano vo sistemot na minatite vremiwa. Iako ova mo`e da poslu`i kako motivira~ki faktor vo nekoi situacii, ne e dovolno za da ja objasni srednata pozicija na bugarskiot, me|u makedonskiot i ruskiot. Ova e poradi toa {to ruskiot, od edna strana, so najmnogu istoriski vremiwa, ima daleku poednostaven sistem na minati vremiwa bez kompleksnosti kako bugarskiot, dodeka na druga strana, makedonskiot ima isto taka kompleksen sistem na minatite vremiwa so ist tip na morfolo{ki markirani gramati~ki distinkcii. Jasno e deka objasnuvaweto za modelite na upotrebata na istoriskiot prezent mora da se bara na nekoe drugo mesto.

Prvite dve od trite podredeni aspektski gradacii ja opfa}aat vrskata pome}u podredenite i nadredenite aspekti vo bugarsikiot i vo makedonskiot i ednostavnata nadredena aspektska 112

Makedonisti~ki studii

opozicija vo ruskiot. Kako {to ve}e rekov, najgolem broj formi na makedonskiot i na bugarskiot aorist se perfektivni, a na imperfektot se imperfektivni, i ova odgovara na ruskiot perfektiv odnosno imperfektiv. Dvete aspektski gradacii {to se razgledani tuka, sepak se odnesuvaat na imperfektivniot aorist i na perfektivniot imperfekt, izrazito markiranite formi koi go kombiniraat semanti~ki pomalku kompatabilnoto od dvete grupi aspektski zna~ewa. Zemaj}i go ruskiot kako edna krajna to~ka od kontinuumot definiran so relativna ednostavnost na aspektski izbori, makedonskiot e poblisku do taa to~ka od bugarskiot, so ogled na imperfektivniot aorist, iako sprotivnata vrska va`i navistina pome|u dvata jazika so ogled na perfektivniot imperfekt.

Ima dve grupi na aoristni imperfektivni formi: sinteti~ki i analiti~ki. Sinteti~kiot imperfektiven aorist e skoro zastaren vo makedonskiot. Pomladata generacija ne go upotrebuva i duri ima problem da gi prepoznae i da gi razbere ovie formi, i jasno e deka se daleku pomalku ~esti, daleku pomarginalni od bugarskiot.

Ovie formi skoro sekoga{ odgovaraat na makedonskiot imperfektiven imperfekt. Vo korpusot od [olohov nitu edna forma na imperfektiven aorist ne se upotrebuva, vo bugarskiot ne{to pomalku od desetina. Site tie formi vo makedonskiot odgovaraat na imperfektiven imperfekt, a vo ruskiot na imperfektivno minato vreme; nadredeniot aspekt ima prednost nasprema podredeniot, iako ova sekoga{ ne e slu~aj vo sporedbata pome|u makedonskiot i bugarskiot 4. Slednive primeri se tipi~ni: (3)R: Rabotal I.Min. ® Ìti des®tÝ let i denÝ i no~Ý. (8) M: Rabotev I.Imp. jas tie deset godini i dewe i no}e. (9) B: Rabotih I.Aor. az ti® deset godini i den i no{t. (15) (4)R: Vezlo-vezlo I.Min, da i dovezlo P.Min. do samoŸ ru~ki. (11) M: Me slu`e{e, me slu`e{e I.Imp. , pa me doslu`i P.Aor. do nivni race. (12) B: V†rv® mi, v†rv® I.Aor. mi, dokato mi prese~e P.Aor. r†kata.

(19) Analiti~kiot imperfektiven aorist e pokomplicirana pojava i najdobro se sfa}a od aspekt na dijahronijata. Sinteti~kiot aorist i imperfektot se nasledeni vo makedonskiot i vo bugarskiot 4 Od moite ispituvawa vo Makedonija otkriv deka govoritelite {to se soo~uvaat so imperfektiven aorist go zamenuvaat so perfektiven aorist, sugeriraj}i deka podredeniot aspekt ima prednost (Friedman 1977:135, Fridman 2009: 94). Ova mo`e da e povrzano so nekoi faktori kako kontekstot i pravecot na preveduvawe, no ovie pra{awa mora da bidat predmet na sledno prou~uvawe. Vo sekoj slu~aj, realiziraweto na potencijalnata dominatnost na podredeniot aspekt mo`e da rezultira, a i rezultira vo perfektiv vo makedonskiot, dodeka vo bugarskiot bi bilo imperfektiv, iako ima{e nekolku vakvi primeri vo korpusot na [olohov. Pozicijata na ruskiot vo ovaa gradacija bara ponatamo{no ispituvawe isto taka. Op{to zemeno, ako makedonskiot ima perfektiv, i ruskiot ima perfektiv. Moite zaklu~oci za ovaa gradacija, sepak, treba da se smetaat za prv obid.

113

Viktor Fridman

od op{toslovenskiot. Od istiot predok go imaat nasledeno prostiot perfekt obrazuvan od rezultativniot l-particip na samiot zasnovan na aoristnata osnova - i pomo{niot glagol „sum“ vo sega{no vreme. Vo pravec na razvoj na makedonskiot i na bugarskiot, iskrsnuva vtoriot l-particip zasnovan na imperfektna osnova i se pojavuvaat zna~ajni promeni vo zna~ewata i vrskite pome|u sinteti~kite i analiti~kite formi na minatoto vreme. Stariot perfekt se transformiral vo ona {to sega se narekuva NEOPREDELENO MINATO vo tradicionalnata bugarska i makedonska gramati~ka terminologija, dodeka i pokraj seto toa ostanuva, kontekstualno, rezultativnata nijansa, so koja prvobitno bilo markirano. Vo dvata jazika sega ima dve analiti~ki, neopredeleni formi na minatoto vreme: imperfekt i aorist. Vo makedonskiot ovie formi se smetaat za aspektski paralelni na sinteti~kite imperfekt i aorist, koi podocna se zaedno nare~eni OPREDELENO MINATO vo tradicionalnata makedonska i bugarska gramati~ka terminologija; podredeniot aspekt ne e razlikuva~ki faktor vo diferencijacijata na t.n. opredeleni (sinteti~ki) i neopredeleni (analiti~ki) formi na minatite vremiwa. Vo konzervativnata bugarska norma, sepak, se veli deka perfektot (neopredelenoto minato) se obrazuva samo od aoristniot l-particip, dodeka upotrebata na imperfektniot lparticip se veli deka se pojavuva vo kontrast so aoristot samo vo t.n. preka`an na~in (preizkazano naklonenie), se upotrebuva za pretstavuvawe nezasvedo~eni nastani i se razlikuva od neopredelenoto minato so otsustvoto na pomo{niot glagol vo tretoto lice.

Vo praktikata sepak, a i vo opisite na pomalku konzervativnite gramati~ari, analiti~kiot imperfekt i aorist se razlikuvaat vo neopredelenoto minato isto kako {to i nivnite sinteti~ki parovi se sprotivstavuvaat vo opredelenoto minato (Pop`el®zkov 1962:89, Stankov 1967:341)5. Pri sporedbata na makedonskiot i na bugarskiot sepak e jasno deka makedonskiot e podosleden vo ~uvaweto na razlikata imperfekt/aorist vo neopredelenoto vreme, dodeka bugarskiot sè u{te pove}e go koristi aoristniot particip, pa spored toa upotrebuva golem broj formalno imperfektivni aoristi onamu kade makedonskiot ima imperfektiven imperfekt, kako vo slednive tipi~ni primeri: (5) R: Kto slu`il I.Min. v armii ili do voŸnì rabotal {oferom, - {ag vpered. (22) M: Koj slu`el I.Imp. vo vojska ili do vojnata rabotel kako {ofer - ~ekor napred! (24) B: KoŸto e slu`il I.Aor. v armi®ta ili pred voŸnata e bil {ofÝor, kra~ka napred. (35) Perfektivniot imperfekt primarno se upotrebuva vo modalnite konstrukcii, no jas go smetam za edna od aspektskite gradacii, bidej}i negoviot primaren interes tuka e negovata kombina5.

Pove}e za ovaa tema vidi kaj Friedman (1982b ).

114

Makedonisti~ki studii

cija od nadredeni i podredeni aspektski belezi, a nemodalniot tip na upotreba e glaven za opredeluvawe na gradacijata. Za razlika od imperfektivniot aorist, perfektivniot imperfekt ima va`no, stabilno mesto i vo dvata sistemi vo makedonskiot i vo bugarskiot.

Toj funkcionira za da gi pretstavi kondicionalnite i iterativnohabitualnite konstrukcii. Naj~esto soodvetstvata se sledni: makedonskiot ili bugarskiot perfektiven imperfekt odgovara na ruskiot perfektiv, bilo da e imperativ, prezent ili kondicional - site funkcioniraat modalno - kako vo slednive primeri: (6)R: A ska`i ona mie hmelÝnomu slovo poperek, krikni P.I.-v ili obrugaŸs®, i ® bì, kak bog sv®t, i na vtoroŸ denÝ napils®. (8) M: A da mi ka`e kako na pijan ~ovek prekoren zbor, da mi vikne{e P.Imp. ili da mi iskara, i jas, `imi boga, i utredenta bi se napil. (9) B: A ako mi ka`e{e, kakto s†m piŸan, n®ko®a opaka duma, ako mi vikne{e P.Imp. ili mi se skara{e, ç®h, v®rvaŸ mi, i na drugi® den da se napi®. (14) (7) I kulakami bili, i nogami i rezinovìmi palkami bili, i vs®~eskim `elezom, kakoe pod ruku popadets® P.Pr. (18) M: I so tupanici tepaa, i so noze gazea, i so gumeni palki udiraa, i so sekakvo `elezo {to }e im popadne{e P.Imp. v raka. (20) B: I s ¥mruci bieha, i s krakata t†p~eha, i s gumeni palki udr®ha, i s vs®kakvi `eleza, kakvito im popadneha P.Imp. pod r†ka.

(32) (8) R: Mo`et bìtÝ, vse i obo{losÝ bì P.Min. blagopolu~no pri na{em rasstavanii, no... (32) M: Mo`ebi, sè }e se svr{e{e P.Imp. ubavo pri na{ata razdelba, no... (35) B: Mo`e bi vsi~ko {te{e da mine P.Imp. blagopolu~no pri na{ata razd®la, no... (49) Me|utoa, ima edna zna~ajna razlika pome|u makedonskiot i bugarskiot, a toa e upotrebata na t.n. „minato-idno vreme“. Vo makedonskiot ovaa konstrukcija se obrazuva so invarijantniot pokazatel na idnosta }e i perfektivniot imperfekt. Vo princip literaturniot bugarski dozvoluva analogno obrazuvani konstrukcii, imeno invarijantata {te i perfektiven imperfekt. Vo praktikata, sepak, vakvite konstrukcii ne se javuvaat vo literaturniot bugarski i se smetaat za dijalektni. Formata {to se forsira vo bugarskiot go razdvojuva ozna~uvaweto na dvata vida na aspekt; pomo{niot glagol se konjugira vo imperfekt ({t®h, {te{e, itn.), a glavniot glagol e vo perfektiven prezent podreden na da, kako vo formite navedeni vo (8)6. Ovoj tip na konstrukcii so perfetiven imperfekt e ograni~en na modalni konteksti vo literaturniot bugarski (Goląb 1964:22, Aronson 1977:22), no e dopustliv vo iterativno-habitualni konteksti 6 Makedonskiot isto taka ima konstrukcii od tipot }e da dojde{e, no tie

se retki i ograni~eni na konteksti na pretpostavka (vidi Kramer 1986).

115

Viktor Fridman

vo makedonskiot, kade bugarskiot ili go ispu{ta pokazatelot na idnost, ako formata se javuva vo podredena re~enica kako vo (7), ili upotrebuva imperfektiven imperfekt, ako ima glavna re~enica kako vo (9): (9)R: Koe-kogda i mne ot nego perepadalo I.Min. (22) M: Ponekoga{ i mene od nego po ne{to }e mi padne{e P.Imp. (25) B: I az pon®koga zaka~ah I.Imp. ne{to pokraŸ nego. (35) Kako rezultat od restrikcijata vo bugarskiot, ilustrirana vo (9), makedonskiot ima po{irok domen na mo`nosti za upotreba na perfektivniot imperfekt.

Tretiot tip na aspektska gradacija e mo{ne ograni~ena pojava, no i pokraj toa e relevantna za globalno sfa}awe na ovaa statija, imeno nesoodvetstvoto {to proizleguva od determiniranata/nedetirminiranata podredena aspektska distinkcija vo ruskiot.

Poradi sli~nosta na determiniranosta i perfektivnosta, ima brojni konteksti kade ruskiot upotrebuva imperfektiven determiniran (determiniran imperfektiv) koga bi upotrebil perfektiv na glagol {to mu nedostasuva podredena aspektska distinkcija (Forsyth 1970:337-339). Eden takov kontekst e onoj {to mo`e da se opi{e kako temporalni modalni re~enici na prethodnost (zemaj}i ja definicijata na modalen dadena na po~etokot od ovaa statija), toa zna~i re~enicite podredeni na izrazite {to zna~at 'pred'. Vo vakvi konteksti makedonskiot i bugarskiot, na koi im nedostasuva determinirana/nedeterminirana distinkcija, upotrebuvaaat perfektiven glagol:7 (10)R: Hot† napÝ¥sÝ pered tem kako vo dvor idtiI.Inf.(21) M: Barem }e se iznapijampred da pojdamP.NMin. vo dvorot. (23) B. Barem da se napi® , predi da izl®zaP.NMin. nav†n. (33) (11)R: Esli zavrta, pered tem kak gnat√ I.Inf.nas dalÝ{e, nas vìstro®t... (15) M: Ako utre, pred da nè spoteraatP.NMin.ponatamu, né postrojat... (17) B: Ako utre, predi da ni podkaratP.NMin. natat†k, ni stro®t... (25) Sepak, kako rezultat na dinstinkcijata determiniran/nedeterminiran, ruskiot mo`e da upotrebi imperfektiv onamu kade makedonskiot i bugarskiot imaat perfektiv.

Site tipovi gradacija {to ostanaa vklu~uvaat opozicija pome|u nekoj tip na perfektivno ne-minato i soodvetna imperfektivna forma. Ovaa gradacija ja narekuvam modalna bidej}i vklu~uva tradicionalno modalni konstrukcii koi go postavuvaat pra{aweto za inherentna modalnost na perfektivnoto ne-minato vo zna~ewe 7 Treba da se zabele`i deka kaj imperativite makedonskiot i bugarskiot ~esto upotrebuvaat imperfektivi {to odgovaraat na ruskite determinativni formi, na pr. Idi.

116

Makedonisti~ki studii

definirano na po~etokot od ovaa statija. Gradaciite prezentiraat ~etiri tipa na restrikcii ili na tendencii: 1) perfektiv vo nezavisni konstrukcii, 2) perfektiv kako negativen imperativ, 3) imperfektiv vo pozitivni imperativi koi se odnesuvaat na edna oddelna akcija, 4) perfektiv vo deonti~ki konstrukcii.

Prvata gradacija e zasnovana na faktot deka perfektivnoto ne-minato vo makedonskiot ne mo`e da se pojavi vo poinakov kontekst od podredenost so mnogu mal broj (pomal od desetina) modalni partikuli. Vo bugarskiot, nezavisno perfektivno neminato mo`e da se pojavi, iako samo vo opredeleni restriktivni uslovi (Aronson 1977: 16), dodeka vo ruskiot nezavisnoto perfektivno ne-minato e sosem obi~no i ima {irok domen na mo`nosti.

Primerot (12) ja pretstavuva edna od najvoobi~aenite razliki pome|u makedonskiot, od edna strana, i bugarskiot i ruskiot, od druga, vo ako/toga{ uslovni re~enici: (12)R: [iroko {agne{P.NMin.-on u`e na rìsÝ perehoditI.Pr. (5) M: ]e za~ekori{P.NMin. li so pogolemi ~ekori - toj vedna{ preminuva I.Pr. na tr~anica. (5) B: Zakra~i{P.NMin. {iroko - a toŸ premine P.NMin. v tr†s. (10) Vo ovoj primer bugarskiot ima dve nezavisni perfektivni neminati formi. Ednata odgovara na podredenoto perfektivno neminato vo makedonskiot so pokazatelot na idnost }e, a drugata na imperfekktivniot prezent vo makedonskiot. Originalniot ruski, isto taka, ima perfektivno ne-minato vo prvata re~enica, i isto taka ima imperfektivno ne-minato vo vtorata re~enica, no ova ne go menuva osnovniot fakt deka ruskiot ima po{irok domen na konteksti koi{to dozvoluvaat nezavisni perfektivni ne-minati (na primer, idno), kade bugarskiot, kako makedonskiot, normalno bara specijalen pokazatel ({te). Spored toa, bugarskiot se nao|a na sredinata me|u ruskiot i makedonskiot vo ovoj tip na gradacija.

Vo vtorata gradacija, pozicijata na bugarskiot i na makedonskiot e obratna. Vo bugarskiot, perfektivniot imperativ ne mo`e da dojde vo negativna konstrukcija so ne (Maslov 1959:217). Makedonskiot dozvoluva perfektiven imperativ po ne, no negovata upotreba e ograni~ena na zakana i pogovorki i ne vklu~uva vistinski negativni komandi, kako, na primer Ajde ne zemi go, pa }e vidi{ {to }e ti napravam (Koneski 1967b:416). Vo ruskiot perfektivniot imperativ po ne e isto taka ograni~en vo predupreduvawa, no komandata e iskrena (Forsyth 1970:257-59). Edinstveniot ilustrativen primer od korpusot na [olohov ima negativna optativna konstrukcija vo makedonskiot, no osnovnata to~ka ostanuva ista: ruskiot ima vistinski negirani perfektivni imperativi, makedonskiot ja ima formata, no bez vistinsko imperativno zna~ewe, i bugarskiot duri ne ja ni dozvoluva taa forma: (13) R: A rabotu davaŸ, i slova ne ska`iP.I-v. (18) M: A vamu raboti, i da ne pisne{P.NMin. (20) B: A pri tova raboti i g†k ne kazvaŸI.I-v. (29) Tretata gradacija se odnesuva na upotrebata na imperfektivniot imerativ vo ruskiot so zna~ewe koe Forsyth (1970:215) go nare117

Viktor Fridman

kuva „insistira~ko“. Istiot tip na upotreba mo`e da se najde vo bugarskiot i vo makedonskiot, no e pomalku verojatno deka se interpretira kako „u~tiva“, ottamu izborite vo sledniov primer, kade `enata se obiduva da mu odobruva i da go za{tituva svojot pijan ma`: (14)R: Lo`is√I.I.-v k stenke, Andr¥{a. (8) M: LegniP.I-v si do yidot, Andrju{a. (8) B: LegniP.I.-v do stenata, Andr¥{a. (14) Poslednata grupa primeri gi ilustrira razlikite vo izborot na aspektot vo opredeleni deonti~ki modalni konstrukcii. Vo site ovie primeri imperfektivniot infinitiv vo ruskiot soodvetstvuva na perfektivnata ne-minata da-konstrukcija i vo makedonskiot i vo bugarskiot. Trite jazika imaat relativen stepen na sloboda, so toa {to gi dozvoluvaat i dvata aspekta po deonti~ki modalni konstrukcii; „normalno“ e da se upotrebi perfektivot, no e dozvoleno i imperfektivot za posebni efekti. Se ~ini deka razlikite se dol`at na prirodata na specijalnite efekti vo pra{awe. ]e izleze deka efektot e objektivizacija vo ruskiot, a subjektivizacija vo makedonskiot i vo bugarskiot (Forsyth 1970:267-268, Stankov 1980:11617). I da e taka, slednite primeri poka`uvaat deka kakva i da e namerata na imperfektivot vo ruskiot, preveduva~ite na bugarski i na makedonski ne po~uvstvuvale deka toa }e se prenese so ist aspekt vo nivniot jazik: (15)R: Dol`na bì ponimatÝI.Inf., ~to mne to`e nelegko s nimi rasstavatÝs®. (9) M: Bi trebalo da razbereP.NMin. deka i mene, isto taka, ne mi e lesno da se razdeluvam od niv. (10) B: Trabva{e da razbereP.NMin ~e i na mene ne mi e leko da se razdel®m s t®h.(16) (16)R: Perepravl®tÝs®I.Inf. nado bìlo na utloŸ ploskodonke. (3) M: Treba{e da se prefrlimeP.NMin. so eden nesiguren iznien ~un so ramno dno. (4) B: Tr®bva{e da ® preminemP.NMin. s prognila ploskod†nka. (8) (17)R: Pridets® mne ego kon~at√ I.Ing. (16) M: ]e moram jas da svr{amP.NMin. so nego. (17) B: Ço tr®bva az da go sv†r{aP.NMin. (26) Kako {to mo`e da se vidi od podatocite vo ovaa statija, upotrebata na distinkcijata perfektiven/imperfektiven zna~itelno se razlikuva vo ruskiot, makedonskiot i bugarskiot. Spored toa, dodeka e mo`no da se karakteriziraat vkupnite belezi na aspektskata opozicija vo sli~ni ili identi~ni uslovi za trite jazika, ne e mo`no da se smeta deka podatocite od eden jazik se identi~ni za slovenskite jazici kako celina. Trgnuvaj}i od minimalniot sistem na ruskiot jazik, naveduvam tri tipa konteksti vo koi se manifestiraat aspektskite razliki na sekoj jazik oddelno: 1) zaemnoto dejstvo na aspektot i na vremeto, 2) zaemnoto dejstvo na nadredeniot i na podredeniot aspekt, 3) zaemnoto dejstvo na aspektot so modalnosta.

Sekoe nesoodvetstvo vo upotrebata na aspektot pome|u trite jazika mo`e da se izrazi kako gradacija pome|u relativnata frek118

Makedonisti~ki studii

vencija ili prifatlivost na perfektivot i onaa na imperfektivot, koja proizleguva od tendenciite i pravilata vo sekoj jazik. Spored toa makedonskiot }e ima najmnogu perfektivi, a ruskiot najmnogu imperfektivi vo kontekstite na istoriskiot prezent i na perfektivniot imperfekt, bidej}i ruskiot ima najgolema upotreba na istoriski prezent; i makedonskiot ima naj{irok domen na upotreba na perfektivniot imperfekt, vo situacii koga i ruskiot i bugarskiot upotrebuvaat imperfektivi. Sprotivno, ruskiot ima najmnogu perfektivi, a bugarskiot najmnogu imperfektivi vo konteksti na imperfektiven aorist i negiran imperativ; bidej}i bugarskiot ne dozvoluva negirani perfektivni imperativi i bidej}i vo konteksti kade â&#x20AC;&#x17E;aoristnostaâ&#x20AC;&#x153; zema prednost vo odnos na imperfektivnosta, i makedonskiot i ruskiot }e imaat perfektiv (vidi fusnota 4). Vo slu~aj na nezavisen perfektiv ruskiot povtorno ima najmnogu perfektivi, no makedonskiot e toj {to ima najmnogu imperfektivi, {tom nezavisnite perfektivi se negramati~ki vo toj jazik i vo nekoi od kontekstite {to vo ruskiot i vo bugarskiot se dozvoleni vo makedonskiot ima imperfektivi. Na krajot, vo kontekst na ruskiot imperfektiven determinativ, pozitiven imperfektiven imperativ, i deonti~ki imperfektiv, makedonskiot i bugarskiot odat zaedno i se sprotivstavuvaat na ruskiot vo nivnata tendencija da upotrebat perfektivi. Ovie podatoci se rezimirani i grafi~ki se pretstaveni vo tabelata br. 1: P<------->I VREME 1.Upotrebna na istoriski prezent (P->I) M B R PODREDEN ASPEKT 1.Perfektiven imperfekt M B R 2.Imperfektiven aorist R M B 3.Imperfektiven determiniran M B R (determiniran imperfektiv) MODALNOST 1.Negiran perfektiven imperativ R M B 2.Nezavisen perfektiv R B M 3.Pozitiven imperfektiven imperativ M B R 4.Deonti~ki imperfektiv M B R Vrz osnova na podatocite prezentirani na Tabela 1, mo`no e da se napravat slednive generalizacii. Kako prvo, iako mo`ebi ne e iznenaduvawe, sepak vredi da se iznese deka ruskiot nikoga{ ne doa|a me|u makedonskiot i bugarskiot vo gradacija; makedonskiot i bugarskiot nikoga{ ne se tolku divergentni za koj bilo od niv da bide poblizok do ruskiot otkolku do drugiot. Kako op{ta tendencija, ruskiot go forsira imperfektivot vo pove}e konteksti bilo od makedonskiot bilo od bugarskiot, a makedonskiot gi forsira perfektivite pove}e od bugarskiot. Najva`na generalizacija sepak -- i ova e osnovnata to~ka na statijata -- e deka opisot na opozicijata perfektiv/imperfektiv ne mo`e da se napravi vo identi~ni ramki za site slovenski jazici. Mo`no e opredeleni razliki vo upotrebata na aspektot da mo`at da bidat premesteni vo ramkite na interpre119

Viktor Fridman

tiraweto na konkreten jazik, a od {to mo`e da bidat protolkuvani kako nekakov vid na zaedni~ki osnovni zna~ewa. Pokraj toa, stilisti~kite ograni~uvawa i zaemnata vrska so drugite gramati~ki kategorii rezultira so mnogu pove}e razliki vo tretmanot na aspektot vo oddelniot slovenski jazik otkolku e op{toprifateno. Individualnite sistemi se jasno divergentni vo mnogu pogledi, so rezultat deka toa {to mo`e da bide vo obemot (prostorot) na aspektskiot sistem na eden slovenski jazik ne e neophodno vo prostorot na drug.

120

Makedonisti~ki studii

III. JAZIK I IDENTITET Zna~eweto na makedonskiot jazik za balkanisti~kata lingvistika i negovata afirmacija na me|unarodnoto nivo Od site balkanski jazici, makedonskiot go ima najgolemiot broj na balkanski me|ujazi~ni kontakti: so ju`nosrpskiot, bugarskiot, gr~kiot, albanskiot, turskiot, aromanskiot, meglenoromanskiot, romskiot, pred Holokaustot i so ladinskiot (xudezmo) jazik. Samo dakoromanskiot ne e pretstaven vo direkten dopir so makedonskiot, no vo sekoj slu~aj drugite balkanoromanski jazici se pobalkanizirani. Opkru`en na site strani so drugi balkanski jazici i postoej}i na edna pove}ejazi~na teritorija, makedonskiot jazik e nare~en „najbalkanski“ od balkanskite jazici (Hamp 1977:281). Zna~i, vo svetskata balkanistika se priznava faktot deka makedonskiot jazik vo svojata gramati~ka struktura, od fonologijata i morfologijata pa do sintaksata, zaedno so leksikata, gi poka`uva najjasno procesite i promenite koi imaat svoi izvori vo balkanskiot jazi~en kontakt. Gledaj}i na takvo centralno mesto na makedonsiot jazik, ne e za ~udewe deka toj go zazema ova va`no mesto vo balkanistikata, koe ja afirmira negovata unikatnost. Vo nekoi prethodni raboti (Fridman 1992, 1995) ve}e dadov pregled na amerikanskite pridonesi kon makedonistikata vo kontekst na slavistikata. Vo ovoj tekst }e poso~am nekoi momenti vo afirmacijata na makedonskiot jazik vo svetskata balkanistika. Imaj}i predvid deka za celosen pregled na pridonesite na makedonistika kon balkanistika bi trebalo najmalku edna monografija - osobeno ako se zemat predvid i bogatite pridonesi izdadeni vo samata Republika Makedonija, vo ovoj tekst }e poso~am samo nekoi od glavnite momenti od me|unarodnata scena, t.e. nadvor od Republikata. U{te edno neophodno razgrani~uvawe e do samoto pole na balkanskata lingvistika kako takva, t.e. ne se zemaat predvid drugite oblasti na balkanistikata i slavistikata, iako i tamu mo`e da se konstatira afirmacijata na makedonskiot jazik.

Ve}e vo klasi~nata tvorba na Sandfeld (1930) makedonskite govori zazemaat posebno mesto sprema drugite slovenski jazici. Zna~i, osum godini pred da napi{at Vaillant (1938) и Małecki (1938) deka makedonskite govori ne se nitu srpki nitu bugarski, tuku treba da se razlikuvaat od dvata jazika, Sandfeld na makedonskiot mu dade posebno mesto vo balkanistikata. Vo toga{nite uslovi toj pi{uva{e macédo-bulgare za makedonskiot, no jasno se gleda od negovoto tretirawe deka toj gi smeta{e makedonskite govori kako edno posebno 123

Viktor Fridman

edinstvo, koe mu se protivstavuva na bugarskiot jazik, osobeno na literaturniot (na pr. Sandfeld 1930:119-121).

Po Vtorata svetska vojna, nadvor od Makedonija, na pr. vo Polska i Amerika, slavisti kako Gołąb (1956, 1959, 1959, 1961, 1962, 1964a, 1964b), Lunt (1965), Civ Ýяn (1965), i Klagsdadt (1963) imaat izdadeno studii na razni balkanisti~ki temi vo koi makedonskiot jazik zazema va`no ili duri centralno mesto. Vo Germanija, spisanieto Zeitschrift für Balkanologie zapo~na vo 1963g. Istovremeno vo Makedonija, balkanistikata i makedonistikata se razvivaa zaedno, dodeka makedonskiot literaturen jazik definitivno se kodificira (za detalite v. Friedman 1985a). Eden od najva`nite momenti vo standardizacijata na makedonskiot literaturen jazik e izdavaweto na posledniot tom na tritomniot Re~nik na makedonskiot jazik vo 1966g., to~no koga vo Sofija se odr`a Prviot me|unaroden kongres za balkanski i jugoisto~ni evropski studii (od 26 avgust do 1 septemvri).

Sofiskiot kongres ozna~uva edna nova faza vo razvitokot na balkanistikata. Be{e prviot povod po Vtorata svetska vojna koga balkanisti od cel svet uspeaja da se soberat na edno mesto za diskusii. Mnogutomnoto izdanie na rezultatite od Kongresot (Gălăbov, Georgiev, Zaimov 1968) pretstavuva dotoga{ najgolema zbirka na balkanisti~ki studii. Iako vo {estiot tom na zbirkata, koj{to e posveten na lingvistikata, makedonskiot jazik zazema centralno mesto samo vo referatite na B. Koneski, B. Vidoeski, O. Ja{arNasteva (Distribution des balkanismes en macédonien), B. Markov (Romanische spuren in der makedonischen Vor- und Familienamen), i na B. Nastev (Sur les éléments aroumain en macédonien), sepak makedonskiot jazik isto taka se zema predvid vo mnogu drugi referatite od Kongresot, vklu~uvaj}i i kolegi od Germanija (V. Fidler), Jugoslavija (I. Ajeti, P. Ivi}), Romanija (A. Roseti, L. Xamo-Diakonica, E. Vrabie), Rusija (B. Bern{tejn, T. Civjan) SAD (K. Kazazis, E. Hamp) i ^e{ka (J. Sedla~ek, S. Her`man).

Po Prviot balkanisti~ki kongres nastana eden rascut na balkanistikata i makedonskiot jazik sekako u~estvuva{e vo nego. Nadvor od Balkanot glavnite centri kade {to mestoto na makedonskiot jazik vo negoviot balkanski kontekst najmnogu se izu~uva se Severna Amerika (t.e.

SAD i Kanada), Polska, Rusija, Slova~ka, Holandija i ^e{ka. Pokraj niv ima izvesna aktivnost vo Germanija, a vo pomal stepen vo Anglija, Italija, Francija i skandinavskite zemji. Sekako makedonskiot kako slovenski jazik silno se afirmira ne samo vo site ovie zemji no i vo drugi zemji, na pr., Japonija, kade {to J. Nakaxima pi{uva trudovi za makedonskiot jazik.

Afirmacijata na makedonskiot jazik vo slavisti~kiot kontekst jasno se voo~uva na me|unarodnite slavisti~ki kongresi, kade {to makedonskiot jazik e pretstaven od slavistite od site gorespomenati drugi zemji , no toa ve}e e nadvor od ramkite na ovoj referat.

Vtoriot balkanisti~ki kongres vo Atina (1970 g.) i Tretiot vo Bukure{t (1974 g.) ne bile tolku uspe{ni od gledna to~ka na balkanskata lingvistika. Na atinskiot kongres lingvisti~kata temati124

Makedonisti~ki studii

ka be{e premnogu tesna - ima{e samo dve temi, imeno 1) gr~ko nasledstvo i 2) formiraweto na literaturnite jazici. Sepak, ima{e reprezentacija od P. Ilievski, B. Markov, B. Koneski i O. Ja{arNasteva od Makedonija, i pokraj niv, referatot na D. Brozovi} pretstavuva{e poseben pridones za formiraweto na makedonskiot literaturen jazik vo balkanski kontekst (Jochalas 1978). Referatite od bukure{kiot kongres voop{to ne bea izdadeni.

Vo izdadenite rezultati od poslednite ~etiri me|unarodni balkanski kongresi - ^etvrtiot vo Ankara 1979 g., Pettiot vo Belgrad 1984g. (Vukelić 1984), [estiot vo Sofija 1989g. (Mladenov 1989) i Sedmiot vo Solun 1994g. (Jochalas 1994a, 1994b) - se gleda edno napreduvawe na izu~uvaweto na makedonskiot jazik vo negoviot balkanski kontekst. Vo Ankara, pokraj P. Ilievski i O. Ja{ar-Nasteva od Makedonija, kako i T. Civjan (Rusija) i E. Hamp (SAD), koi bea na Prviot kongres, novite u~esnici koi{to govorea ili delumno ili glavno za makedonskiot jazik vo balkanski kontekst bea B. Bok{i i M. Savi} (Jugoslavija), V. Fridman, H. Galton, B. Xozef, L. Matejka, K. Nejlor, I. Lehiste i R. Aleksander (site od SAD), i N. Maurokordopoulos (Francija). Vo Belgrad od Makedonija, u~estvuvaa B. Koneski i O. Ja{ar-Nasteva, B. Markov, P. Atanasov a od drugite zemji slednive nau~nici go tretiraa glavno ili delumno makedonskiot jazik: P. Ivi}, N. Hafiz (Jugoslavija), J. Mindak (Polska), R. Usikova, T. Civjan (Rusija), V. Fridman, M. Beljavski-Frank, E. Hamp, K. Nejlor, Z. Golomb, K. Kramer, K. Rudin, (SAD). Vo Sofija P. Atanasov, V. Despodova, B. Markov, B. Koneski, i O. Ja{ar-Nasteva ja pretstavuvaa Makedonija, a od drugite zamji u~estvuvaa so glavna i delumna makedonska tematika S. Bern{tejn, G. Klepikova, T. Civjan, A. Desnickaja, R. Usikova (Rusija), I. Krosi (Jugoslavija), T. Leva{kievi}, K. Fele{ko, Z. Topoliwska, J. Mindak, I. Savicka (Polska), R. Aleksander, V. Fridman, G. Filder, K. Kramer, K. Nejlor, M. Beljavski-Frank, E. Hamp, B. Xozef, X. [alert (SAD), K. [tajnke, P. Hil (Germanija), X. Feuije (Francija) i E. Skarlatoiu (Romanija). Kako {to se gleda, od Prviot me|unaroden balkanisti~ki kongres vo Sofija do [estiot, pak vo Sofija, ima{e golem porast na brojot na nau~nicite koi se zanimavaa so makedonskiot jazik vo negoviot balkanski kontekst. Na sofiskiot kongres vo 1966g. toa bea 3 Makedonci i 12 drugi od 6 zemji, a vo 1988 g. 5 Makedonci i 24 drugi od 7 zemji. Na Kongresot vo Solun lingvisti~kata tematikata, kako i na atinskiot kongres, pak be{e premnogu ograni~ena. Pokraj toa, gr~ka dr`avnata politika se me{a{e vo konferencijata. Поradi gr~koto embargo i nepriznavawe na Makedonija, bea pokaneti samo dvajca Мakedonci, a tie samo li~no, a od niv samo eden lingvist - O. Ja{ar-Nasteva, koja ne dojde poradi neprijatnata situacija. Sepak, makedonskata problematika be{e dobro pretstavena od nau~nici od SAD i Polska: V. Fridman, G. Filder, M. Beljavski-Frank, E. Hamp, J. Mindak. Site imaa referati vo koi makedonskiot jazik be{e ili centralna ili edna golema tema.

125

Viktor Fridman

Pokraj golemite me|unarodni balkanisti~ki kongresi, ima i drugi pomali balkanistiki konferencii nadvor od Makedonija kade {to makedonskiot jazik e pretstavуваn. Iako celosen spisok bi bil pregolem za ovoj referat, mo`eme ovde da spomneme nekoi reprezentativni, od koi{to rezultatite se objavuvani i kade {to makedonskiot jazik vo negoviot balkanski kontekst se istra`uva vo pove}e statii. Takvi se, na pr., konferenciite vo Brno vo 1969g. (Dorovský & Prazák 1970), Los Anxeles vo 1969g. (Birnbaum & Vryonis 1972), Moskva vo 1974 g. (Ivanov, Revzin, i Civьяn 1973), Kolumbus vo 1977g. (Naylor 1977-78), ^ikago vo 1980g. i 1984g. (Aronson & Darden 1981, Aronson 1985), Berlin vo 1981g. (Reiter 1983), Blumington vo 1994g. (Fowler, Cooper & Ludwig 1994).

Osven ovie konferencii, mo`eme da ja spomеneme francuskata serija Cahiers Balkaniques, во која Foulon (1985, 1990) i Friedman (1987) imaat izdadeno statii za makedonskiot jazik vo balkanski kontekst. Vo Prace Sławistyczne на Polskata akademija na naukite ја ima serijata Językowe studia bałkanistyczne i novata serija Studia linguistica, slavica et balcanica (Mindak 1994), cel red trudovi od drugi nau~nici, na pr. I. Savicka (1987), kako i zna~ajni raboti od Z. Grew, V. Пјанка, Z. Topoliwska, K. Fele{ko, M. Шimawski, i dr. Od balkanisti~kiте centri vo Sankt-Peterburg i Moskva se izdadeni cel red zbirki balkanisti~ki studii од koi mo`eme da gi spomeneме kako reprezentativni onie so makedonisti~ki balkanski temi - зборниците на Desnickaя (1979) - so statii od A. Sыtov i Z. Шanova, i на Bern{teйn i Klepikova (1973) - so statii od V. Gudkov i R. Usikova. Vo Хolandija, P. Хendriks i B. Хron se glavnite balkanisti-makedonisti; vo Barensten, Groen i Sprenger (1987) se pretstaveni site balkanski lingvisti koи{to rabotat vo Хolandija. Vo serijata Linguistische Studien izdavana od Akademijata na naukite na biv{ata Germanska Demokratska Republika ima potserija Beiträge zur Balkanlinguistik kade {to vo prviot, pettiot i {estiot tom (1976, 1987, 1989) ima statii od W. Fiedler, O. Buchholz, R. Lötsch, S. Bonsert vklu~uvaj}i go i makedonskiot jazik.

Od ponovite prira~nici, prodol`uvaj}i ja tradicijata na Sandelfd (1930), Feuillet (1986) i Solta (1980), ne ni davaat novi informacii za makedonskiot jazik, dodeka Schaller (1975) i Banffi (1991) pretstavuvaat izvesno napreduvawe, iako Banffi (1991:136) zema makedonski primeri od Friedman (1977) bez atribucija na originalniot izvor. Reiter (1994) има eden mnogu origиnalen pristap kon balkanistikaта, vo koj makedonskiot jazik sekako figurira kako edna distinktivna edinica. Najnovata kniga na Demiraj (1994) со potradicionalna nasoченост e vreden pridones, a isto taka i ubav slu~aj na 126

Makedonisti~ki studii

balkanska sorabotka, {to bi mo`elo da slu`i kako primer i za drugi zemji. Demiraj e pretsedatel na Albanskata akademija na naukite i umetnostite, no negovata kniga be{e izdadena vo Skopje istovremeno na albanski i na makedonski jazik, а dvete knigi so angliskо rezime. Na `al, najgolemiot del od rabotite od bugarskite i gr~kite nau~nici sè u{te e osakatuvan od dr`avnata politika na zemjite kade {to `iveat, t.e. vo svoeto pi{uvawe gr~kite i bugarskite balkanolozi ne mo`at da se oslobodat od lingvisti~kите sonovi za „Megali ideja“, odnosno „Sanstefansкa Bugarija“, kade {to ne bi postoel makedonskiot jazik. Toa e kako {to mislat Dancite na krajot na ovoj vek deka Norveшка e del na Danska i norve{kiot jazik e danski dijalekt. Lunt (1984, 1986) mnogu ubavo gi izlo`uva faktite {to nekoi balkanisti od samite balkanski zemji prosto ne mo`at da gi sfatat. Поradi ovie nedostatoci i ograni~uvawe na dol`inata na statijata, nivnite raboti nema da se citiraat ovde,1 iako ponekoga{ sodr`at material {to sakaat-nej}at se korisni i za makedonistikata.

Iako posebnite tematski istra`uvawata na Civьяn (1979, 1990, 1994), Cыhun (1968, 1981), Lopa{ov (1978) i drugi davaat mnogu korisni i novi podatoci vo istra`uvaweto na balkanskiot jazi~en sojuz i zaedno so toa i za mestoto na makedonsiot jazik vo nego, vo tradicionalnata balkanska lingvistika knigata na Joseph (1983) pretstavuva edno osobeno napreduvawe. Vo svojata kniga Xozef so edna mnogu vnimatelna i uspe{na kombinacija na istoriska lingvistika i sovremenata sintaksi~ka teorija pi{uva za zagubata na ifinitivot i doka`uva deka makedonskiot jazik od ovaa gledna to~ka e najdosleden vo realizacijata na balkanskiot tip. Od balkanskite bibliografii, mo`eme ovde da ja spomeneme onaa na Schaller (1977), kade {to poseben del e posveten na makedonskiot jazik.

Vo ovoj referat mnogu va`ni raboti i avtori voop{to ne gi spomnavme ne zatoa {to ne se dostojni, zatoa {to sega ima tolku trudovi {to poso~uvaat ne{to zna~ajno za mestoto na makedonskiot jazik vo balkanskata sredina {to e nevozmo`no site da se spomnat vo edna statija. Iako gi zedovme predvid samo glavnite me|unarodni kongresi i nekoi drugi zbirki i serii izdadeni nadvor od Balkanot, i toa samo so strogo balkanisti~ka (za razlika od slavisti~ka) tema, sepak bibliografijata od 70-te spomnati zbirki, knigi i statii e samo primer. Dokaz za afirmacijata na makedonskiot jazik vo me|unarodnata balkanistika e to~no faktot deka duri so ova strogo ograni~uvawe ovoj referat ne e dostato~en kako izlo`uvawe na raboti-

1 Barem na{eto re{enie e na{e i svesno. Vo revijata na X. Feuije od Rajter (Reiter 1983), koja be{e izdadena vo bugarskoto spisanie Balkansko ezikoznanie (1984, br. 1, str. 890-91), redaktorite go ispu{tile onoj del kade {to francuskiot nau~nik pi{uval za edna statija vo koja se sporeduval makedonskiot i albanskiot glagolski sistem bez znaewe i dozvola na avtorot na revijata.

127

Viktor Fridman

te za makedonskiot jazik vo negoviot balkanski kontekst. I taka, pokraj toa {to ne uspeavme da spomneme sè {to bi trebalo, se nadevame deka samiot nedostatok na ovoj referat }e go doka`e bogastvoto na pridonesite na makedonskata lingvistika kon balkanistikata i }e inspirira novi, podobri raboti na ovaa tema.

128

Makedonisti~ki studii

Bla`e Koneski i severnoamerikanskata lingvistika Vo Severna Amerika, kako i vo cel svet, koga se zboruva za makedonskata lingvistika, prvoto ime {to se spomnuva sekako e imeto na Bla`e Koneski. Lingvisti~kite raboti na Bla`e Koneski se osnova za sekoj slavist i se nao|aat ne samo vo site golemi univerzitetski i dr`avni biblioteki, no duri i vo pomalite. Koga se citiraat podatoci od makedonskiot jazik, ne mo`e da se zamisli na edna seriozna nau~na rabota koja ne bi gi citirala rabotite na Bla`e Koneski.

Vo Soedinetite amerikanski dr`avi postojat pove}e od tri iljadi kolexi (fakulteti) i univerziteti, a najdobrite se rangiraat po razni kriteriumi. Koga se raboti za ~isto nau~ni kriteriumi, imaj}i go predvid osobeno brojot na katedri so najvisoko renome, ima samo pet univerziteti vo celata zemja so {est ili pove}e takvi katedri. Tie se slednive: Harvard, Prinston, Jejl, ^ikago i Stanford. Ne e slu~ajno {to imeto na Bla`e Koneski e tesno svrzano so dva od niv: Harvard i ^ikago.1 Vrskata na Bla`e Koneski so Univerzitetot Harvard, sekako, e preku poznatiot Professor Emeritus Horas Lant, ~len na MANU i avtorot na prvata polna nau~na gramatika na makedonskiot literaturen jazik (zaedno so ~itanka i re~nik, koj vsu{nost be{e prviot makedonsko-angliski re~nik), koja izleze vo 1952 g., koga prviot del (fonologija) na gramatikata na Bla`e Koneski isto taka izleze od pe~at. Vo predgovorot, Lant pi{uva: â&#x20AC;&#x17E;(Ovaa kniga) nikoga{ ne bi postoela bez neprekinatata pomo{ na Bla`e Koneski. Ne samo {to toj gi obezbedi pe~atenite materijali i pomogna vo kontrolata na makedonskite tekstovi i primeri - kako {to rekov pogore - no toj sekoga{ se soglasuva{e da tro{i celi saati, objasnuvaj}i gramati~ki problemi, tolkuvaj}i zborovi i davaj}i soodvetni primeri za razni to~ki. Blagodarej}i $ na negovata inicijativa, knigata be{e pe~atena vo za~uduva~ki kratko vreme po svr{uvaweto na rakopisot.

Mo`am samo da se nadevam deka nejzinoto izleguvawe }e poslu`i na nekoj na~in kako izraz na mojata blagodarnost kon negoâ&#x20AC;&#x153;. (Lunt 1952:hi). Ima i eden fakt, me|utoa, koj{to Lant ne go vklu~i vo predgovorot poradi politikata na toga{noto vreme. Imeno, Bla`e Koneski, so kogo Lant se sretnal za prvpat na letniot seminar za slavisti vo Bled vo 1950 g., isto taka bil odgovoren za organiziraweto na negoviot prestoj vo Makedonija vo 1951 g. (od maj do juli) za da 1 Bidej}i Edvard Stankievi~ se prefrli vo Jejl vo 1971 god. i ottamu rakovode{e razni disertacii koi vklu~uvaat makedonisti~ki temi, mo`e da se ka`e deka Bla`e Koneski e tesno svrzan so tri od pette najjaki univerziteti vo SAD.

129

Viktor Fridman

mo`e da raboti vrz gramatikata. Vo onie te{ki vremiwa na strav i somnevawe od sekoja strana, bilo mnogu te{ko da se dobie re{enie eden nau~nik od Zapadot da dojde vo toga{na Jugoslavija. Toa e primer kako Bla`e Koneski sekoga{ ja {titel naukata od politikata. No, ako Bla`e ja za{titi naukata od politikata, sepak ponekoga{ be{e potrebno toj da bide za{titen od politikata.

Takov be{e slu~ajot so po~esniot doktorat {to Bla`e Koneski dobi od ^ika{kiot univerzitet vo 1968g.

Koga po~nav da go podgotvuvam ovoj referat, si re{iv da gi najdam ubavite zborovi za koi znaev deka treba{e da se nao|aat vo arhivot vo vrska so takva ~est i da gi citiram kako jak primer na misleњeto za Bla`e Koneski vo Severna Amerika. Vo 1968 g., {ef na Katedrata za slovenski jazici i literaturi na ^ika{kiot univerzitet, a istovremeno i predlaga~ na po~esniot doktorat za Bla`e Koneski be{e Edvard Stankievi~. (Toj se prefrli vo Jejl vo 1971 g., kade {to sega e Professor Emeritus). Bidej}i se nao|am momentalno tokmu na istoto rabotno mesto kade {to se nao|a{e Stankievi~ vo 1968g., po~nav so arhivot na Katedrata. Milosrdno bi bilo da ja nare~am organizacijata i seopfatnosta na katedarskiot arhiv „nesovesna“, no sepak uspeav da najdam edna papka od {eesettite godini za predlozi za po~esni doktorati. No, za moe golemo razo~aruvawe, tamu me|u mnogute pisma za drugite predlozi najdov samo tri lista za Bla`eta. Prviot ja informira{e Katedrata deka predlogot za po~esniot doktorat za Bla`e Koneski be{e odobren od Sovetot na upravnicite na Univerzitetot, t.e. od najvisokoto univerzitetsko upravni~ko telo. Vtoriot be{e pismence vo koe{to se uto~nuva{e deka Stankievi~ }e go napi{e citatot za pretsedatelot na Univerzitetot da go pro~ita za Bla`eta na sve~enoto dodeluvawe diplomi.

Tretiot be{e kopija na pismoto od Bla`e Koneski do pretsedatelot na Univerzitetot Xorx Bidl blagodarej}i mu za negovotо gostoprimstvo. Tolku.

I taka, otidov vo oddelot za posebni kolekcii vo Bibliotekata „Regenstajn“ pri Univerzitetot ^ikago. Tamu, me|u retki knigi i dragoceni rakopisi, se zapazeni, dokolku ne se zagubeni od negri`ata na porane{nite vremiwa, arhivite na pretsedatelot na Univerzitetot vo ^ikago, zapisnicite na univerzitetskiot sovet (ZUS), i stari programi od sekoe sve~eno dodeluvawe diplomi vo 106-godi{nata istorija na ovoj slaven Univerzitet.

I tamu navistina se nao|aat zborovite {to }e gi citiram podolu. No, sakaj}i podetalno da go istra`am celiot proces, so pomo{ta na univerzitetskite bibliotekari i arhivisti dojdov do dve kutii Pretsedatelski dokumenti (PD), a tamu otkriv edno neo~ekuvano ne{to: predlogot bil ispraten od Katedrata na po~etokot na 1964 g. (PD pristapen br. 8767, kutija 8), no odobrenieto datira od krajot na 1967 g. (ZUS, tom 14, str. 22d). Obi~no ne se ~eka tolku dolgo vreme od predlog do odobrenie na po~esen doktorat. Da ne be{e pove}e od 30 godini otkoga seto toa se slu~ilo, duri i mene ne }e mi dozvolea da gi gledam - kamoli da gi citiram - nekoi od tie doku130

Makedonisti~ki studii

menti, zatoa {to tie se klasificirani kako „doverlivi“. I taka, si re{iv da ja raska`am prikaznata, zatoa {to vo istorijata na po~esniot doktorat na Bla`e Koneki od ^ika{kiot univerzitet ima paralela so samata istorija na makedonskiot jazik, kako {to sega }e vidite.

Vo januari 1964 g., rektorot na ^ika{kiot univerzitet $ ispratil na sekoja katedra molba za predlozi za po~esni doktorati.

Iako samata molba ne e ~uvana vo arhivot, mo`eme da ja razbereme sodr`inata od odgovorot na toga{niot {ef na slavisti~kata katedra, Hju Maklejn. Vrz baza na preporakata od negoviot kolega Edvard Stankievi~ od 28 Januari 1964 g., Maklejn go napi{a na 30 januari 1964 g. slednovo: „Anketiraweto na moite kolegi vo Katedrata doka`uva deka na{eto ednoglasno kolektivno mnenie e deka, za `al, nikako ne mo`eme da Vi gi obezbedime imiwata na '8 ili 10 najistaknati pomladi nau~ici' vo na{eto nau~no pole koi gi smetame kako zaslu`ni za po~esni doktorati. Ne smetam deka ova se dol`i na vonredna strogost ili zavist od na{ata strana, tuku na relativno docniot razvitok na slavistikata vo na{ata zemja i mo`ebi isto taka na karakterot na humanisti~kite disciplini, vo koi{to ima tendencija istaknati dostignuvawa da bidat kumulativni i da se stigne do nivoto na po~esen stepen samo docna vo `ivotot na nau~nikot.

Me|utoa, ima eden kandidat kogo nie site mnogu toplo bi sakale da go prepora~ame: profesorot Bla`e Koneski od Univerzitetot vo Skopje, Jugoslavija. Vo pismovo go vklu~uvam memorandumot napi{an od Edvard Stankievi~ so nacrt na dostignuvawata na profesorot Koneski.

Jas samo bi dodal deka toj e {iroko priznat ne samo vo svojata zemja tuku i me|u slavistite nasekade kako izvonreden ~ovek i istaknata figura, i kako profesionalen lingvist i kako poet. Toj isto taka slu`el kako rektor na Univerzitetot vo Skopje, i taka da go nagradime so po~esen doktorat isto taka mo`e da bide soodveten na~in da go izrazime na{eto so~uvstvo za u`asnata nesre}a {to ja pretrpi ovoj Univerzitet vo neodamne{niot zemjotres. Ako sakate, so drago srce }e Vi ispratime edna detaлna bibliografija na pi{uvawata na gospodin Koneski“.

Katedrata dobila odgovor na 17 april 1964 g. od Univerzitetskiot sekretar vo imeto na Komitetot za po~esni stepeni deka ~lenovite na Komitetot izrazile „golem interes“ za kandidaturata na Bla`e Koneski, a Katedrata da dade formalen predlog preku dekanot, Robert Striter. I taka, na 30 april 1964g. slednava formalna preporaka, napi{ana od Edvard Stankievi~, bila ispratena do dekanot Striter od profesorot Maklejn: „Bla`e Koneski u`iva edno unikatno renome me|u sovrementite slovenski pisateli i nau~nici. Toj e, najprvin, poznat kako tatko na makedonskiot literaturen jazik i na sovremenata makedonska literatura. Negovata uloga kako lingvisti~ki zakonodavec ima analogija vo ulogata na Vuk Karaxi} za srpsko-hrvatskiot jazik vo devetnaesettiot vek: vrz osnovata na edna sinteza od centralnite govori, toj gi vospostavi standardite za eden balansiran i lingvisti~ki sofisticiran literaturen jazik za negovite sonarodnici, na koi dotoga{ im bilo vele131

Viktor Fridman

no deka se de Bugari, de Srbi. Blagodarej}i vo golema mera na negovite napori, makedonskiot literaturen jazik e cvrsto afirmiran kako jazik na administracijata, kulturata i zakonot, i toj e priznat oficijalno zaedno so srpskohrvatskiot i slovene~kiot kako eden od trite ednakvo ramni nacionalni jazici na Jugoslavija.

Profesorot Koneski e roden vo 1921 g. vo Nebregovo. Studiral vo gimanzijata vo Kragujevac i univerzitetite vo Belgrad i Sofija. Po krajot na Vtorata svetska vojna toj e profesor na Filozofskiot fakultet na Skopskiot univerzitet i dve godini slu`e{e kako negov rektor. Toj e isto taka i pretsedatel na Dru{tvoto za makedonski jazik i literatura.

Dostignuvawata na profesorot Koneski spa|aat vo dve kategorii. Toj e profesionalen nau~nik i jazi~ar {iroko po~ituvan od negovite kolegi vo cel svet za dlabo~inata i penetracijata na negovata analiza na strukturata i istorijata na makedonskiot jazik, na koj jazik toj gi primeni site resursi na sovremenata lingvistika.

Makedoncite navistina bea sre}ni {to kodifikatorot na nivniot literaturen jazik e profesionalen lingvist so tolku sovr{ena nau~na kompetencija i ~uvstvitelnost. Dostignuvawata na profesorot Koneski kako lingvist se gledaat vo dolgiot spisok na nau~ni knigi i statii vo vklu~enava bibliografija. Istovremeno, gospodinot Koneski isto taka dostigna istaknato renome me|u negovite sonarodnici kako poet. Toj e, fakti~ki, glaven makedonski poet koj{to sega pi{uva. Negovata poezija e daleku od prosta demonstracija, taa poka`uva estetsko ~uvstvo i stilisti~ka sofistikacija od najvisok rang. Toj isto taka ja ima prevedeno na makedonski poezijata na Hajne, Wego{ i sovremenite srpsko-hrvatski avtori“.

So toa kako prilog bila vklu~ena edna bibliografija na glavnite raboti na Bla`e Koneski izlezeni do zemjotresot (11 nau~ni knigi, 24 nau~ni statii, 7 zbirki poezija, i se spomnati prevodite od Hajne, Wego{, i drugi.; v. Dodatok). Иma praznina vo dokumentacijata do 4 noemvri 1964 g., koga dekanot Striter na rektorot Edvard Levi najposle mu go ispratil predlogot na Katedrata. Od pismoto {to Striter mu go napi{al na Levi, zaedno so formalniot predlog na Katedrata, stanuva jasno deka predlogot na Katedrata bil diskutiran prvo vo Komitetot za politika ("polisi") na Fakultetot na humanisti~ki nauki, {to e norma za takvi predlozi. No isto taka vo pismovo razbirame deka na proletniot sostanok, nekoj profesor-~len na komitetot mislel: „вozmo`no e aktivnosta na Koneski да ima politi~ki nijansi, za koi{to treba da doznaeme pove}e. Nekoi sovremeni nau~nici vo Grcija velat, na primer, deka јugoslovenskoto postavuvawe na makedonskiot jazik ima politi~ka motivacija vo smisla deka e naso~en kon sosednite zemji, osobeno Bugarija, Albanija, i Grcija, kade {to ima naselenie koe zboruva na eden dijalekt mnogu sli~en na makedonskiот“. I taka Komitetot re{il da ~eka dodeka ne se vrati profesorot Erik Hemp (od Кatedrata za lingvistika), koj toga{ bil otsuten vo Evropa. Koga se vratil profesorot Hemp vo Komitetot 132

Makedonisti~ki studii

esenta, tie ja otvorile odnovo diskusijata. „Gospodinot Hemp ubeditelno utvrdi deka i makedonskiot jazik i pridonesite na Koneski vo izu~uvaweto i afirmacijata na toj jazik se vistinski. I taka, go odobruvame predlogot bez nikakvi rezervi, iako treba da zabele`ime deka bez somnenie mnogu Grci, vklu~uvaj}i gi i amerikanskite Grci, najverojatno bi ja smetale takvata ~est za eden јugoslovenski nau~nik za negovite pridonesi kon makedonskiot jazik kako neprijatelski ~in. Sè na sè, Komitetot za po~esni stepeni mo`ebi }e go смета ovoj predlog за interesen za diskutiranwe. Ako sakaat dopolnitelna svetlina za matniot Balkan, gospodinot Stankievi~ i gospodinot Hemp verojatno bi bile najkvalifiкувani da gi sovetuvaat“.

Pismoto bilo markirano kako „doverlivo“ i negovi kopii bile isprateni do ~lenovite na Komitetot. A na krajot na originalot, pi{uva so raka „otfrlen“ - 31 mart 1965 g. Zna~i, ne{to se slu~ilo koga se sretnal Komitetot za po~esni stepeni, i si re{iv da gi pobaram zapisnicite na toj Komitet dokolku postoele. Za izvonredna sre}a, takvite zapisnici po~nale da gi ~uvaat ba{ vo ona vreme.

Od onaa sredba nema oficijalen zapisnik, a namesto toa nacrt zapisnik {to gi vklu~uva tie delovi koi ne bile namereni za poslednata verzija. I taka, znaeme pove}e za diskusijata otkolku {to imal namera Komitetot. Oficijalno pi{uva deka gospodinot Hemp bil pokanet za da gi objasni mo`nite nenau~ni implikacii na predlogot na Bla`e Koneski za po~esen doktorat. Gospodinot Hemp objasnil deka Bla`e Koneski e najistaknata kni`evna i lingvистичка li~nost vo Narodna Republika Makedonija (Jugoslavija) i dobro e poznat nadvor od taa zemja. Potoa sledat zapisnici na diskusijata koi bile iscrtani so penkalo no sepak sosema ~itlivi: „Hemp dodal deka Grcite ne gi sakaat Makedoncite i Koneski definitivno gi pretstavi Makedoncite. Gospodinot Hemp go istakna, sepak, faktot deka nau~nata rabota na Bla`e Koneski ne e politi~ka i deka toj e isto taka mnogu aktiven vo јugoslovenski kulturni raboti nadvor od Makedonija.“ Isto taka profesorot Hemp izjavil: „dokolku Univerzitetot gi nagraduva po~esnite doktori samo поradi nau~ni pri~ini, zna~eweto na takov doktorat bi bilo deka Univezitetot go priznava Koneski kako eminenten literaturen nau~nik.“ Hemp oti{ol.

Potoa u{te edna re~enica e iscrtana: „Komitetot prodol`i da diskutira за mo`nite politi~ki implikacii na takvata nagrada.“ Potoa oficijalno pi{uva deka vo glasaweto imalo dvajca „za“, dvajca „protiv“ i eden „vozdr`an“. Поradi takvo, razdeleno glasawe, rektorot re{il da ne ja odobri nagradata, no istovremeno dodal deka Komitetot bi mo`el pak da rasprava pra{aweto na nekoj podocne`en datum (PD pristapen br. 8767, kutija 6). A poslednovo {to go rekol rektorot e mnogu zna~ajno, zatoa {to nema drug slu~aj na takvo oдlo`uvawe. Ili se prima ili ne se prima od ~isto nau~ni

133

Viktor Fridman

pri~ini, a od sevo ova stanuva jasno deka nekoi ~lenovi na komitetot se pla{ele od Grcite.

Sledniot dokument datira od 13 juni 1967g. pak od {efot na Сlavisti~kata katedra, profesorot Maklejn, do dekanot Striter (PD pristapen br. 8767, kutija 8), kade {to pi{uva: „Sepak, nie mnogu bi sakale da ja reaktivirame kandidaturata na Bla`e Koneski.

Negovite podatoci i bibliografija ve}e se vo arhivot na Komitetot za po~esni stepeni. Nie site sme cvrsto ubedeni deka toj sosema ja zaslu`uva ovaa nagrada za negovite mnogustrani dostignuvaњa kako poet, lingvist i tvorec na eden nov literaturen jazik (...). Smetame deka porane{niot neuspeh na negovата kandidatura ne be{e validno re{enie, tuku se bazira{e na nekoi nerelevantni i predrasudni idei, pottiknati kaj izvesni lu|e od samiot zbor „makedonski.“ Na 24 јuli 1967 g. dekanot ja odobril porakata do rektorot, a na 28 juli 1967 g. rektorot go odobril za re{avawe vo Komitetot.

Ovoj pat, vo oficijalni zapiski na sostanokot na Кomitetot na 23 oktomvri 1967, pi{uva deka prviot pat bil „vraten“ zatoa {to „izgleda ne bile sigurni kako pridonesite na gospodinot Koneski bi se merele ako bile sporeduvani vo eden kontekst po{irok od makedonskata lingvistika. Sega Хumanisti~kiot fakultet go predlo`uva pak. G. [ugarman smeta deka dlabo~inata na pridonesite na eden nau~nik vo svoeto pole sekako se pova`ni od razmerot na poleto. Po u{te diskusija komitetot ednoglasno se soglasuva da go predlo`i Bla`e Koneski za po~esen doktorat“.

Predlogot be{e odobren od Univerzitetskiot sovet na 1 dekemvri 1967 g., a upravniot odbor na 15 dekemvri 1967 g. I taka, na 322 sve~eno dodeluvawe diplomi Edvard Stankievi~ mu go pretstavi Bla`e Koneski na pretsedatelot na Univerzitetot Xorx Bidl so slednive zborovi: „Gospodine pretsedatele, imam ~est da Vi go predlo`am Bla`e Koneski za stepenot „doktor na humanisti~ka nauka“; Makedonija, lulkata na slovenskata pismenost i civilizacija, duri vo na{iot vek go ima videno vozdignuvaweto na nejziniot naroden jazik do statusot na standarden jazik. Dramati~noto izleguvawe na makedonskiot kako polnomo{no i fleksibilno literaturno sredstvo najmnogu se dol`i na dostignuvawata na Bla`e Koneski, proniknat lingvist, neumoren leksikograf i vdahnoven poet. Negovite istoriski i deskriptivni gramatiki na makedonskiot jazik go imaat osvetleno negovoto minato i ja imaat kodificirano negovata moderna forma, dodeka negoviot re~nik go ima izlo`eno celoto bogatstvo na negovata leksi~ka sodr`ina. Sve`iot moderen stil na negovata lirika ja ima zbogateno tonalnosta na slovenskata poezija i ima inspirirano edna nova generacija makedonski poeti. Nau~nik i pedagog; zaradi negovata aktivnost, Univerzitetot vo Skopje stanuva centar za aktivno i seopfatno istra`uvawe na slovenskata filolo134

Makedonisti~ki studii

gija i literatura. ^est mi e da Vi go predlo`am, gospodine pretsedatele, Bla`e Koneski za stepenot „doktor na humanisti~ka nauka“.

A pretsedatelot mu go vra~il na Bla`e Koneski po~esniot doktorat so slednive zborovi: „Istaknat gramati~ar i leksikograf, vdahnoven poet i pedagog, kodifikator na makedonskiot literaturen jazik, ~ija rabota vniknuva dlaboko vo strukturata i istorijata na negoviot roden jazik i zna~itelno go ima zbogateno poleto na slovenskata filologija“. За `al, tie ubavi zborovi ne se kraj na istorijata. Vo 1968 i 1969 g. stignuvaat do pretsedatelot na Univerzitetot u~tivi no pogrdni pisma ne od Grcite, tuku od Bugarite i bugarofilite so obi~ni lagi kako „Dobro e poznato vo slavisti~kite krugovi deka ne postoi nekoj ’makedonski jazik‘, a kamoli istorija na istiot. Op{topoznato e deka od 1945 g. јugoslovenskiot komunisti~ki re`im vr{i golemi napori nеprirodno da sоздаде nekoj makedonski jazik za ~isti politi~ki pri~ini“. itn., itn.2 Odgovorot na dekanot be{e u~tiv no cvrst: „Nie mu ja dadovme ovaa ~est na Bla`e Koneski vrz osnova na preporakite na kvalifiкувани nau~nici kako priznavawe na negovata nau~na rabota“.

Ima i mnogu drugi vrski me|u Bla`e Koneski i Severnoamerikanskata lingvistika. Mo`e da se spomnat negovite prijatelstva so po~inatite lingvisti Zbigwev Golomb od ^ika{kiot univerzitet i Kenet Nejlor od Univerzitetot Ohajo Stejt. Koga umre Kenet Nejlor vo 199 2g., а toj umre mnogu mlad, nemal napolneto ni 55 godini, Bla`e Koneski napi{a posebna pesna, „Crniot brat“ za negoviot spomen, a ovaa pesna be{e pro~itana na nau~niot sobir vo spomen na Kenet Nejlor. Koga se zboruva za Severnoamerikanskata lingvistika, bi trebalo da spomnam mnogu drugi nau~nici, kako {to se: biv{ata studentka na Lant, Ronel Aleksander (Univerzitet od Kalifornija vo Berkli), nejziniot biv{ student Xozef [alert (Univerzitet od Toronto), biv{ata studentka na Golomb, Ma{a Beljavski-Frank (Univerzitet DePau vo Indijana), biv{iot student na Stankievi~, Robert Grinberg (Univerzitet od Severna Karolina vo ^apel Hil) i mojata biv{a studentka, Kristina Kramer (Univerzitet od Toronto), koi li~no go poznavaa Bla`eta, kako i mnogu drugi lingvisti koi se slu`at so i gi citiraat negovite raboti. Najposle, bi trebalo da spomnam deka zaedno so Bo`o Vidoeski toj mi be{e makedonski mentor (mojot amerikanski mentor be{e Zbigњеv Golomb), i negovite idei za makedonskiot glagol izrazeni vo negovata Gramatika na мakedonskiot лiteraturen јazik mi bea 2Spored Trajko Stamatoski, Stankievi~ mu ispratil kopii od tie pismenca na Bla`eta. Imalo 11 takvi (Stamatoski 1995).

135

Viktor Fridman

klu~ni vo mojata doktorska disertacija i potoa vo mnogu moi raboti, vklu~uvaj}i ja prvata kniga izdadena vo Amerika za sovrmeniot makedonski literaturen jazik.

I taka, za nas vo Severna Amerika, imeto na Bla`e Koneski tolku e tesno svrzano so standardizacijata na makedonskiot jazik i sozdavaweto na sovremenata makedonska lingvistika, {to ~esta i priznavaweto na Bla`eta e ramno so ~esta i afirmacijata na samiot makedonski jazik.

DODATOK: Go dodavam ovde spisokot na rabotite na Bla`e Koneski koj{to be{e vklu~en so originalniot predlog za negoviot po~esen doktorat vo 1964 g. Od ovoj spisok, {to go citiram ovde bez nikakvi intervencii, se gleda koi bile najistaknatite raboti na Bla`eta vo Severna Amerika vo ona vreme.

Blaže Koneski A. Scholarly works I. Books Makedonskata literatura i makedonskiot literaturen jazik, (Skopje, 1945) Makedonskite učebnici od 19 vek. Eden prilog kon istorijata na makedonskata prerodba, (Skopje, 1948). ed. Makedonski pravopis, so pravopisen rečnik, (Skopje, 1950). Makedonskata literatura vo 19 vek: kratok pregled i tekstovi, (Skopje, 1952). Od istorijata na makedonskiot jazik, (Skopje, 1952). Za makedonskiot literaturen jazik, (Skopje, 1952). Gramatika na makedonskiot literaturen jazik, (Skopje, 1952-54) 2 vols., 2nd edition 1957 ed. Vranešnički apostol, (Skopje, 1956). Kon makedonskata prerodba. Makedonskite učebnici od 19 vek, (Skopje, 1959). Towards the Macedonbian Renaissance (Skopje, 1961). ed.

Rečnik na makedonskiot jazik so srpskohrvatski tolkuvanja, (Skopje 1961). II. Articles Odživenite rečnički elementi vo našiot jazik, Nov den [sic], 3, (1945).

Dalja etapa u razvitku makedonskog provopisa [sic], Književne novine, no. 1, (Beograd, 1948). Zagubta na intervokalnoto v vo zapadno-makedonskite govori, no. 1 Godišen Zbornik (1948). [Hereafter GZFF]. Dva priloga kon istorijata na makedonskiot jazik GZFF, no. 2 (1949). Prilepskiot govor, GZFF, no. 2, (1949).

Edna odlomka od XIII vek - spomenik od oxridskata škola, GZFF, no. 3 (1950).

Makedonskiot literaturen jazik deneska, Socijalistička zora, no. 2, (1950). Predlogot v, vo, Makedonski jazik, no. 1 (1950) [Hereafter MJ]. Upotreba na relativnite zamenki: š to, koj, š to itn. [sic], MJ no. 1 (1950).Za padežite, MJ no. 1 (1950). Akcentot na tug'ite zborovi, MJ no. 2 (1951) Eden ohridski tekst od 19 vek, MJ no. 2 (1951). Preminuvanje na akcentot od imenkata vrz predlogot, MJ, no. 2, (1951). Glagolska pridavka, MJ, no. 4 (1953). Za prednosta [sic] i nepreodnosta na glagolite vo našiot jazik, MJ, no. 4 (1953). Akcentite vo eden tekst od početokot na 16 vek, MJ, no. 5 (1954). Za neorganskoto h vo makedonskiot jazik, MJ, no. 5 (1954). Materijali za prespanskiot govor od zbirkata na S. N. 136

Makedonisti~ki studii

Tomik', MJ, no. 8 (1957). Trojniot člen, MJ, no. 8 (1957).Zatvrduvanjeto na mekoto l, MJ, no. 8, (1957).O razvitku makedonskog književnog jezika, Južnoslovenski filolog, no. 23 (1958). Za nekoi stilski sintezi vo razvitokot na makedonskiot literaturen jazik, Literaturen zbor, no.5 (1958). Makedonski Jezik, Enciklopedija Jugoslavije, no.4 (1960).Za nekoi morfološki prečki na fonetskite promeni vo makedonskiot jazik, MJ, no.13 (1962). B. Poetry Zemjata i ljubovta (1948) Pesni (1953) Lozje (1955) Mostot (1955) Vezilka; pesni (1955) Vezilka (Skopje, 1961). Translations into Macedonian of Heine, Njegos, and many contemporary Jugoslav authors.

137

Makedonisti~ki studii

Moderniot makedonski standarden jazik i negovata vrska so moderniot makedonski identitet Vo tekot na devetnaesettiot vek dojde do podem na razli~ni ju`noslovenski (i drugi) nacionalni identiteti i literaturni jazici, kako i na nacii-dr`avi vo koi tie jazici se o~ekuva{e da slu`at kako sredstva na vlasta, iako nacionalnite granici ne korespondiraa so teritorijalnite barawa {to gi postavuvaa site zainteresirani strani (vidi: Friedman 1996:85-95). Va`no e da se potseti deka site dene{ni ju`noslovenski (i mnogu drugi evropski) literaturni jazici i identiteti po~naa da ja dobivaat svojata sega{na forma i definicija vo toj period. Primeri za takvite po~etoci se: Ilirskoto dvi`ewe, koe nastojuva{e da gi obedini site Ju`ni Sloveni so eden panju`noslovenski literaturen jazik i identitet; intelektualcite koi baraa edinstven literaturen jazik {to }e gi obedini Slovencite i Hrvatite; faktot deka duri vo 1822 godina Vuk Karaxi} uspea da go ubedi ugledniot slavist Jozef Dobrovski deka bugarskiot ne e dijalekt na srpskiot jazik; i faktot deka duri vo 1868 godina srpskata dr`ava oficijalno ja napu{ti me{avinata od slovensko-srpski jazik (koja se bazira{e na ruskiot crkovnoslovenski) i go usvoi literaturniot jazik koj be{e baziran na kolokvijalniot (De Bray 1980: 78, 312; Lunt 1984:115, Naylor 1980:80). I procesite {to vodea do standardizacijata na moderniot makedonski jazik svoite za~etoci gi imaa vo toj period, no za razlika od standardizacijata na bugarskiot, slovene~kiot i na porane{niot srpskohratski jazik,1 standardizacijata na makedonskiot jazik be{e spre~uvana od mo}ni politi~ki sili sè do sredinata na dvaesettiot vek. Vo ovoj esej jas }e gi sledam nastanite {to dovedoa do standardizacijata na moderniot makedonski literaturen jazik i nakratko }e go prokomentiram samiot proces na standardizacija.

1. DEFINICIJATA NA MAKEDONIJA I MAKEDONSKOTO Otkako izjavi deka „Makedonija ne mo`e da se definira“ i, zgora na toa, otkako konstatira deka „od site obidi da se definira Makedonija, definicijata koja se potpira na fizi~kata geografija e najmalku profitabilna i najlesno mo`e da se pobie“, Vilkinson 1 Sega se razvivaat posebno hrvatskiot, bosanskiot, srpskiot i crnogorskiot standarden jazik.

139

Viktor Fridman

(1951:1-3) pi{uva deka toj go upotrebuva imeto â&#x20AC;&#x17E;kako zgodno sredstvo za imenuvawe na regionot {to le`i me|u [ar Planina na sever, Egejskoto More na jug, dolniot tek na rekata Mesta i Rodopite na istok i albanskite visoramnini na zapadâ&#x20AC;&#x153;. Ova e vo osnova istata fizi~ka definicija upotrebuvana u{te vo vremeto na klasi~nite geografi, i pokraj razlikite vo detalite za grani~nite linii, i na povremenite gr~ki ili srpski obidi da ja postavat severnata granica nekade na sredinata na taka definiraniot region (Wilkinson 1951:2, 4). Toa e definicijata {to preovladuva vo debatata u{te od devetnaesettiot vek, i vrz koja i jas se potpiram. ]e go upotrebuvam terminot Makedonija ili geografska Makedonija za da go ozna~am ovoj region taka kako {to e definiran od fizi~kata geografija. ]e go modificiram terminot Makedonija so pridavkite Vardarska, Egejska i Pirinska, za da gi ozna~am regionite koi politi~ki korespondiraat so dene{na Republika Makedonija, gr~kata provincija Makedonija i bugarskiot okrug Blagoevgrad.

Vo odnos na imiwata na jazicite, }e se pridr`uvam kon standardnata akademska praktika vo Severna Amerika i vo pogolemiot del od Evropa, upotrebuvaj}i makedonski, za da go ozna~am moderniot makedonski jazik, koj e ju`noslovenski jazik najsroden so bugarskiot i so porane{niot srpskohrvatski. Na teritorijata na geografska Makedonija se zboruvaat i mnogu drugi jazici, vklu~uvaj}i gi albanskiot, vla{kiot, bugarskiot, gr~kiot, evrejsko-{panskiot, romskiot, srpskiot i turskiot, no tie nema da bidat predmet na na{eto interesirawe ovde, osven ako se povrzani so razvojot i standardizacijata na moderniot makedonski jazik.

Koga stanuva zbor za geografijata na slovenskite dijalekti, pra{aweto na definicijata e poslo`eno. Postoi eden kontinuum od ju`noslovenski govori od Juliskite Alpi na severozapad do Crnoto More na jugoistok i na jug vo severna Grcija. Vo ovoj kontinuum postojat regioni so relativno pogolema ednoobraznost i zoni na premini, kade {to prelevaweto od edna dijalektna grupa vo druga se slu~uva so pogolema brzina, no kade {to ne postoi nekoja opredelena to~ka vo koja, vrz osnova na metriki, kako {to e stepenot na me|usebnoto razbirawe ili akumulacijata na diferencijalni jazi~ki karakteristiki (izoglosi), mo`at da se povle~at jasni granici bazirani na dijalektot me|u koi bilo dva moderni ju`noslovenski jazici. Namesto toa, dijalektite vo nekoi regioni so relativno pogolema ednoobraznost stanaa osnova na standardnite jazici so koi po~nale da se identifikuvaat lu|e koi zboruvaat drugi dijalekti, ponekoga{ vrz osnova na etni~koto ~uvstvo. Taka, na primer, dijalektot od Bosiqgrad (na bugarski Bosilegrad) vo jugoisto~na Srbija, oficijalno e definiran kako bugarski, za{to `itelite se identifikuvaat sebesi kako etni~ki Bugari. Me|utoa, dijalektot na sosednata Kriva Feja i lu|eto koi go zboruvaat se smetaat za srpski i, iako postojat karakteristiki koi{to gi razlikuvaat dvata dijalekta, tie se pobliski eden do drug, otkolku bilo koj od niv do standardnite jazici so koi se identifikuvaat i na koi u~at decata vo u~ili{tata (vidi: Ivi} 1956:118). Sli~ni zoni na premini ima i me140

Makedonisti~ki studii

|u makedonskiot i srpskiot, na sever, i me|u makedonskiot i bugarskiot, na istok (isto kako {to ima i me|u hrvatskiot i slovene~kiot).

Definicijata na moderniot makedonski literaturen jazik ne pretstavuva problem, za{to toj e cvrsto baziran na centralnozapadnite makedonski dijalekti i ima utvrdena gramatika, re~nik i ortografija. Dovolno e niv da gi sporedime so bugarskite ili so porane{nite srpskohrvatski (ili srpski) pandani, pa da se vidat razlikite vo sekoj pogled, od fonologijata, preku leksikata, do sintaksata. Me|utoa, bidej}i ne postoeja oficijalno priznati utvrdeni normi na makedonskiot jazik pred 1944-1945 godina i zatoa {to i izoglosite i deklariraniot identitet pretstavuvaat kompleksnosti na koi be{e aludirano pogore, a }e bidat diskutirani vo prodol`enie na tekstov, najobjektivnata definicija za pridavkata makedonski vo devetnaesettiot vek e teritorijalnata. Taka, za na{a upotreba, terminot makedonski - kako ime na jazikot - }e bide primenuvan za slovenskite dijalekti {to se zboruvale vo geografska Makedonija, odnosno za onie dijalekti koi pridonele za formiraweto na sovremeniot standarden makedonski jazik. Bidej}i na{eto vnimanie tuka e svrteno kon procesot na formiraweto na sovremeniot makedonski literaturen jazik, onie faktori koi ne pridonele direktno za ovie nastani, odnosno bugarofilskite i srbofilskite (pa i grkofilskite) aktivnosti, nema da bidat zemeni predvid. 2 Me|utoa, lu|eto ~ii aktivnosti se relevantni za studijata na razvojot na makedonskiot jazik i identitet }e bidat opfateni, bez ogled na imeto so koe tie mo`ebi se narekuvale sebesi ili svojot jazik.

II. NASTANITE DO 1878 Nema {to mnogu da se ka`e za makedonskiot identitet i jazik pred devetnaesettiot vek. Vo Makedonija, kako i vo drugi delovi na Osmanskata Imperija vo toa vreme, etnicitetot be{e opredelen od miletot, koj vo osmanskiot kontekst ozna~uval „nacionalnost opredelena od religiozno definirana zaednica“. Pod miletskiot sistem, zborot Tur~in obi~no ozna~uval „musliman“ bez ogled na jazikot.3 Terminite {to mo`at da se prevedat kako „Grk“ (odnosno 2 Iako ima, i imalo, lu|e koi zboruvaat dijalekti {to mo`at da se klasificiraat kako makedonski, a koi si pripi{uvaat bugarski ili srpski (ili, koga sme ve}e kaj toa, gr~ki, albanski, vla{ki, turski ili romski) identitet, takvite slu~ai na samopripi{uvawe, iako sovr{eno legitimni za onie koi gi odbiraat, ne go negiraat legitimitetot na onie koi odbiraat poseben makedonski identitet.

3 No ima i humoristi~ni anegdoti od devetnaesettiot vek ~ija poenta e deka muslimanite koi zboruvaat slovenski se narekuvaat sebesi Turci, a ne znaat turski (Cepenkov 1972:132-34).

141

Viktor Fridman

na turski Rum, od „Rimjanin“) ozna~uvale gr~ki pravoslaven hristijanin, a ne elinofon (grkofon), iako zborovite koi zna~ele „hristijanin“, odnosno na makedonski kaurin (od turskiot zbor za "nevernik"), isto taka, bile voobi~aeni formi za samoozna~uvawe.

Terminot „Bugarin“ be{e upotrebuvan za ozna~uvawe na lu|eto koi zboruvaa ju`noslovenski dijalekti od Crnoto do Jadranskoto More, ponekoga{ duri do Belgrad i Saraevo (Koneski 1968: 24; vidi ja, isto taka, upotrebata na zbor „Bugarin“ so zna~eweto „selanec“). Spored toa, najzna~ajnata protivstavenost vo Makedonija (i nasekade niz evropska Turcija) be{e muslimani-hristijani, a ne, na primer, Sloveni-Grci. Slovenskiot literaturen jazik vo toj period vo osnova be{e crkovnoslovenskiot so sè pove}e me{avini od lokalnite dijalekti. Tekstovite od makedonskite govorni podra~ja poka`uvaat makedonski lingvisti~ki karakteristiki. Postojat brojni rakopisi na makedonski dijalekti koi koristat kirilska ili gr~ka ortografija, no nie tuka }e se zadr`ime samo na objavenite materijali na kirilica, osven tamu kade {to arhivskata evidencija e nenadomestliva.4 Koneski (1967b:27-28) zabele`al deka celta na prviot objaven tekst na makedonski dijalekt bila da se eliminira jazikot. Toj bil del od takanare~eniot Tetraglosson („^etirijazi~nik“), eden prira~nik na ~etiri jazici so spisok na zborovi i didakti~ka konverzacija, sostaven od Vlavot po ime Haxi Daniil od Moskopole (na albanski Voskopojë), ~ija namena bila da se eliniziraat Albancite, Vlasite i Slovenite. Prvpat bil objaven vo Venecija, verojatno vo 1794 godina. Slovenskiot del, nasloven „Vulgarika“, bil napi{an na ohridski dijalekt onaka kako {to go prevel sve{tenikot Stefan od Ohrid (Kristophson 1974:8). „^etirijazi~nikot“ gi pokrenuva dvete glavni pra{awa za makedonskiot jazik i nacionalniot identitet vo tekot na prvata polovina od devetnaesettiot vek: elinizacijata i bugarsko-makedonskata posebnost. Kako {to }e vidime, glavniot problem vo po~etokot na ovoj period za hristijanskite Ju`ni Sloveni koi `iveele vo Osmanskata Imperija bila borbata protiv elinizacijata, taka {to gri`ata kako {to e diferencijacijata me|u niv samite bila od vtorostepena va`nost.

Kako {to e navedeno pogore, terminot bugarski ima dolga istorija na primena za razni Ju`ni Sloveni koi `iveele vo evropska Turcija. Vo po~etokot na devetnaesettiot vek, bugarskiot literaturen jazik sè u{te go nema{e dobieno svojot definitivno isto~nobugarski karakter; vsu{nost, pra{aweto na literaturniot jazik baziran vrz govorniot jazik sè u{te ne se smeta{e za re{eno. Crkovnoslovenskiot (ili, na jugot, gr~kiot) sè u{te se smetal za jazik na 4 Vidi: Koneski, (1993:12) za izdava~kata dejnost vo Egejska Makedonija vo koja se koristi gr~kata azbuka.

142

Makedonisti~ki studii

pismenosta (Koneski 1967a:88), a postoeja privrzanici na arhaizmot, koi nastojuvaa crkovnoslovenskiot da go napravat oficijalen jazik na bugarskata dr`ava vo zarodi{. Spored toa, pra{aweto dali jazikot od knigite na najranite pisateli koi upotrebuvale makedonski dijalekti da se nare~e makedonski ili bugarski e, vo osnova, bezna~ajno: va`no e deka tie se obidele da koristat nekoja forma na isto~niot ju`noslovenski govoren jazik.5 Na nasledstvoto na tie rani pisateli legitimno polagaat pravo i Bugarite i Makedoncite.

Od sovremena bugarska gledna to~ka, ovie li~nosti pomognale da se postavat osnovite na eden isto~en ju`noslovenski literaturen jazik baziran na govorniot, namesto na crkovnoslovenskiot, vo eden period koga dijalektnata osnova na literaturniot bugarski jazik sè u{te ne bila utvrdena, a elinizacijata pretstavuvala zakana.

Spored toa, tie dale pridones vo procesot {to rezultiral so formirawe na moderniot bugarski jazik. Od sovremena makedonska gledna to~ka, faktot deka ovie pisateli koristele isto~no-ju`noslovenski makedonski jazik, gi pravi nivnite dela najrani publikacii na dijalektite koi podocna }e pridonesat za sozdavaweto na literaturniot makedonski jazik. Nivnite pridonesi, spored toa, se del od procesot {to rezultiral so formirawe na literaturniot makedonski jazik.6 Prvite dvajca pisateli koi }e objavat knigi na jazik baziran vrz makedonskite dijalekti bea Haxi Joakim Kr~ovski (umrel 1820), koj vo svoite trudovi gi koristel kratovsko-krivopalane~kite dijalekti od severoisto~na Makedonija, i negoviot malku pomlad sovremenik Haxi Kiril Pej~inovi} (okolu 1770-1845), koj pi{uval na tetovski dijalekt, so pomalku crkovnoslovenizmi otkolku Joakim (Lunt 1953:336).7 I dvajcata svojot jazik go narekuvale bugarski, no bidej}i nivnite dijalekti bile makedonski, niv mo`e da gi smetame za prvite avtori koi objavile knigi na nekoja forma na makedonskiot jazik (Koneski 1967a:88). Kako {to e navedeno pogore, nivnoto 5 Ju`noslovenskite jazici se tradicionalno podeleni vrz osnova na ranata lingvisti~ka diferencijacija na zapadni ju`noslovenski (slovene~ki, srpskohrvatski) i na isto~ni ju`noslovenski (makedonski, bugarski).

6 Vo 1997 godina Ruskata akademija na naukite izdade edna istorija na zapadnoslovenskite i na ju`noslovenskite literaturi, vo koja site avtori od devetnaesettiot vek koi upotrebuvale makedonski dijalekti $ bea pripi{ani na bugarskata literatura, so obrazlo`enie deka toga{ sè u{te ne bila razviena posebna makedonska nacionalna svest (â&#x20AC;&#x17E;Nova Makedonijaâ&#x20AC;&#x153;, 22 oktomvri 1997:1, 11-12). No ovie avtori, vsu{nost, bea za~etnici na sozdavaweto na taa svest, bidej}i nivnite dijalekti bea otfrleni od unifikatorite na bugarskiot literaturen jazik (Lunt 1953:367).

7 Eden primer za razgovorniot karakter na jazikot na Kiril Pej~inovi} e negovata postojana upotreba na parataksata kako zamena za crkovnoslovenskata hipotaksa (Koneski 1967a:126).

143

Viktor Fridman

zna~ewe za razvojot na makedonskiot jazik le`i vo faktot {to so nivnata rabota avtoritetot na pe~ateniot zbor se prenese i vrz govorniot (Koneski 1967b:31). Dolgata borba protiv arhaizacijata e ilustrirana vo predgovorot na Haxi Teodosij Sinaitski od Dojran na deloto na Kiril Pej~inovi} „Ute{enie gre{nim“ (Solun, 1840), vo koe go sporeduva crkovnoslovenskiot so zlaten klu~, no go brani govorniot jazik sporeduvaj}i go so klu~ od `elezo i ~elik, koj e tokmu ona {to e potrebno za da se otvori srceto na obi~niot ~ovek (Polenakovi} 1973:244-245). So samoto toa {to edna takva odbrana bila napi{ana vo 1840 godina poka`uva deka konceptot za upotreba na govorniot jazik vo literaturata sè u{te ne bil celosno prifaten me|u hristijanskite Ju`ni Sloveni od Osmanskata Imperija. Mo`e da se ka`e deka makedonskata `elba za edinstven makedonsko-bugarski literaturen jazik, {to }e bide baziran na kompromis me|u razli~nite dijalekti, go nao|a svojot prv izraz vo delata na Joakim i na Kiril, no ovie dela bea zna~ajni i poradi toa {to obezbeduvaa alternativa na gr~kiot.

Vo pogolemiot del od periodot pred vospostavuvaweto na Bugarskata egzarhija vo 1870-1872, pove}eto Makedonci i Bugari bea pomalku ili pove}e edinstveni vo takanare~enata „crkovna borba“ protiv fanariotskata gr~ka Carigradska patrijar{ija (Apostolski 1969a:63). Srpskoto vlijanie be{e najsilno vo severna i zapadna Makedonija, no po{irok zamav zede duri vo podocne`niot period od vekot. Spored toa, Grcite i Gr~kata patrijar{ija pretstavuvaa glavna zakana za makedonskiot jazik i identitet vo sredinata na devetnaesettiot vek, odnosno otkako slovenskata nacionalna svest ve}e be{e dovolno razviena.

Spored Stavrijanos (1963:97-98), makedonskite Sloveni ja odbegnale elinizacijata taka {to ostanale nepismeni za vreme na dolgiot period pod Carigradskata patrijar{ija, za~uvuvaj}i gi na toj na~in svojot jazik i obi~ai, koi im gi obezbedija preduslovite za nacionalnoto budewe vo devetnaesettiot vek. Koneski (1967a:168), me|utoa, uka`uva deka vo sredinata na devetnaesettiot vek, so isklu~ok na Jordan Haxi Konstantinov-Xinot (roden vo Veles 1820 po~inal 1882), kulturnite dejci ~ija rabota stana najzna~ajna za razvojot na makedonskata svest bea rodeni i/ili {koluvani od lu|e od regionot na Ohrid-Struga, kade {to gr~koto vlijanie be{e posilno, a u~ili{tata podobri. Od ova proizleguva deka tokmu kombinacijata na obrazovanieto i namerata za elinizacija go predizvikala otporot (vidi: Lunt 1984:101). Prviot ~ekor vo pravec na makedonskiot literaturen jazik, vo forma na obedinet makedonskobugarski jazik, svoite koreni gi ima vo borbata protiv politikata na elinizacija na fanariotskata Patrijar{ija od 1840-tite, pa sѐ do 1860-tite godini (Lunt 1953:467).

Primeri za protiveweto na Gr~kata crkva na kakva bilo forma na obrazovanie na slovenski vo Makedonija mo`e da se najdat vo tretmanot na u~itelite i na kulturnite aktivisti, kakvi {to se Konstantinov-Xinot i bra}ata Dimitar i Konstantin Miladinovi 144

Makedonisti~ki studii

(rodeni vo Struga 1810 i 1832, umrele 1862). Vo edno pismo isprateno od Skopje na 23 april 1856 godina, Jordan se `ali deka vo Veles, kade {to u~itelstvuval, gr~kiot vladika Ignatij gi sobiral najuglednite lokalni gra|ani (~orbaxiite) i baral od niv da go izbrkaat, so slednive zborovi: „Da go ispudite toj ~apkan u~itel, toj Jordan kopil sefi pu{t!“ [„Da go nabrkate toj u~itel `enkar, toa kopile podveduva~ko pedersko!“] (Koneski i Ja{ar-Nasteva 1966:8889). Vo isto vreme, tenziite rastea i vo ramkite na slovenskata zaednica. Urednikot na „Carigradski vestnik“ (br. 55, 6 oktomvri 1851, citiran kaj Dimitrovski i dr., 1978:23) go napadna jazikot na Konstantinov-Xinot so slednive zborovi: „[to se odnesuva do jazikot na g. Jordan, sekoj mo`e da vidi deka toj e tolku razli~en od na{iot pi{an i govoren jazik, {to na ~ovek koj za prvpat go ~ita }e mu izgleda ne samo nerazbirliv, tuku sosema poinakov.[...] Neka ni prostat `itelite na Skopje, zaedno so site onie koi zboruvaat sli~en jazik; bidej}i tie ne go razbiraat na{iot jazik, ne mo`at nitu da go zboruvaat“.

Dimitar Miladinov be{e eden od prvite koj jasno }e insistira na pravoto na Makedoncite da u~estvuvaat vo sozdavaweto na zaedni~kiot makedonsko-bugarski literaturen jazik (Lunt 1952:367-68).

Toj i negoviot brat bea aktivni kako u~iteli, avtori i sobira~i na narodni tvorbi: aktivnosti so koi se borea protiv vlijanieto na elinizmot. Vo 1861 godina Dimitar be{e zatvoren vo Carigrad na barawe na gr~kiot vladika od Ohrid. Koga negoviot pomlad brat Konstantin pobrza vo Carigrad za da mu pomogne, i toj be{e zatvoren, i dvajcata po~inaa vo zatvorot vo januari 1862 godina (Mitrev 1962:25).

Vo poslednite deset godini od antifanariotskata borba dojde do kristalizirawe na makedonskiot nacionalen i jazi~en identitet vo dve formi: unitarna i separatisti~ka (makedonisti~ka). Unitaristite ja prodol`ija tradicijata na Dimitar Miladinov, odnosno zagovaraa edinstven makedonsko-bugarski literaturen jazik {to }e se vika bugarski, no }e bide baziran, vo pomala ili pogolema mera, vrz makedonskite dijalekti. Makedonistite smetaa deka formata {to po~na da ja dobiva bugarskiot literaturen jazik, ve}e premnogu se razlikuva od makedonskiot govoren jazik za da mo`at tie da ja upotrebuvaat, i zatoa zagovaraa poseben makedonski jazik.

Partenij Zografski (roden vo Gali~nik 1818 - umrel 1875) be{e najranata vode~ka figura na makedonskite unitaristi. Toj gi napi{a prvite makedonski (ili makedonsko-bugarski) u~ebnici (Apostolski 1969a:67) i be{e prviot koj napismeno ja poddr`a kauzata za kompromisen makedonsko-bugarski literaturen jazik, vo eden napis vo „Carigradski vestnik“ (br. 315, 9 fevruari 1857). I pred toa bea pe~ateni knigi na makedonski, no onie na Partenij bea prvite {to }e se obidat da vovedat literaturna norma. Negovite dva u~ebnika bea otpe~ateni vo Carigrad vo 1857 i vo 1858 godina. Vtoriot u~ebnik treba{e da bide prepe~aten vo Solun, no Grcite ne go dozvolija 145

Viktor Fridman

toa (Koneski 1967a:177-78, 181-82). Zna~eweto na u~ebnicite na Partenij za razvojot na makedonskiot jazik i identitet mo`e da se vidi vo reakcijata na Bugarite na negoviot jazik i idei. Vo razli~ni napisi {to }e se pojavat vo 1857 i 1858 godina, za Partenij be{e re~eno deka se zalaga za srbizacija, negoviot jazik be{e nare~en „ka{a od bugarski i srpski“ (edna razmesa od Bъlgarski i Srъbski), a samiot toj be{e narekuvan Arnaut (Albanec) koj se obiduva da sostavi bugarska gramatika (Koneski 1967a:188-90). Partenij zamisluva{e makedonsko-bugarskiot kompromis da bide baziran na zapadniot makedonski, {to toj go upotrebuva{e vo svoite u~ebnici i go opi{uva{e vo izvesni detali vo napisite {to se pojavija vo „Carigradski vestnik“ vo 1857 i vo „Bugarski kni`ici“ vo 1858 godina.8 Bugarite, me|utoa, zamisluvaa makedonsko-bugarski kompromis koj }e se sostoi od prifa}awe na trakisko-meziskiot (isto~en) bugarski od strana na Makedoncite (Koneski 1967a:190).

Samoto pojavuvawe na makedonski u~ebnici vo toa vreme uka`uva na razvojot na nekoja forma na makedonska svest razli~na od bugarskata, a protiveweto i napadite objaveni vo bugarskiot pe~at poka`uvaat deka Bugarite bea sosema svesni za separatisti~kite implikacii na takvite manifestacii (Lunt 1972:133; 1984:102).

Me|u 1867 i 1868 godina Dimitar V. Makedonski (roden vo Embore, Kajlarsko [na gr~ki Ptolemaïs] 18??, po~inal 1898) objavi tri u~ebnika. Negoviot jazik be{e blizok do zapadnomakedonskiot na Partenij, no toj vklu~uva{e i karakteristiki od negoviot sopstven (isto~en) egejsko-makedonski dijalekt, odnosno reducirawe na nenaglasenite samoglaski (/e/>/i/, /o/>/u/) (Koneski 1967a:202-203).

8 Vo „Bugarski kni`ici“ (Bъlgarski kni`ki, 1 januari 1858) Partenij nabrojuva dvanaeset makedonski karakteristiki kako osnova za literaturniot jazik {to toj go zagovara{e: 1) akcentot pa|a na po~etokot na zborot; 2) */tj/ */dj/ > /}/ /|/; 3) nenaglasenite a, e, o ne se gubat; 4) razli~ni refleksi na vokalnite */r/, */l /; 5) tipi~noto slovensko /ě/ (jat) > /e/ sekoga{; 6) /h/ stanuva Ø, /f/ ili /v/; 7) ~lenovite za opredelba od tipot na -ov, -on, pokraj onoj na -ot; 8) pove}e ostatoci od imenskata deklinacija; 9) imenkite od sreden rod na -e imaat mno`ina na -iwa; 10) treto lice ednina vo sega{no vreme zavr{uva na -t; 11) prisustvo na glagolski prilog; 12) tipi~noto slovensko zadno nazalno *& > /a/ ili /o/ (Koneski 1967a:182-184). Partenij, isto taka, preferiral edna pofonemi~na kirilska ortografija. Vo svojata prva kniga, toj upotrebuva takvi gali~nizmi kako /o/ za refleksot na *&, treto lice mno`ina vo minato svr{eno vreme na -e, zamenka za prvo lice mno`ina mie, a za treto lice ednina sreden rod - tea. Vo svojata vtora kniga, toj se obiduva da upotrebi pove}e formi od drugite makedonski dijalekti i da gi izbegne gali~nizmite (Koneski 1967a:179-180, 185). Dvanaesette to~ki na Partenij go potkrepuvaat tvrdeweto na Lant (1953:364, 371) (kako i moeto sopstveno iskustvo od terenot) deka, iako slovenskite lingvisti~ki granici na Balkanot se relativni, doma{noto naselenie se opredeluva za izvesni jazi~ni odliki koi go razlikuvaat nivniot govor od govorot na nivnite sosedi.

146

Makedonisti~ki studii

Spored toa, negovoto ime mora da bide vklu~eno vo spisokot na onie koi pridonesoa za makedonskiot identitet, objavuvaj}i u~ebnici koi nastojuvaa da gi sintetiziraat makedonskite dijalekti vo literaturen jazik.9 Najaktivniot u~enik na Partenij, Kuzman [apkarev (roden vo Ohrid 1834, umrel 1908), objavi osum u~ebnici me|u 1868 i 1874 godina; napi{a i u{te tri drugi u~ebnici, koi ne bea objaveni. Iako po~na kako unitarist, a jazikot na negovite prvi u~ebnici sodr`e{e pove}e isto~nobugarski elementi otkolku onoj na Partenij, so sekoja kniga negoviot jazik stanuva{e sè pove}e zapadnomakedonski (Koneski 1967a:199-200, 209-210).10 [apkarev se obide da go izbegne sudirot, kako so unitaristite, taka i so separatistite, i eksplicitno se distancira od separatistite vo pe~atenite izjavi. Me|utoa vo praktikata, negovata jazi~na upotreba i izdava~kite aktivnosti stanaa separatisti~ki i toj be{e obvinet kako takov vo bugarskiot pe~at po proglasuvaweto na Egzarhijata, {to go signalizira definitivnoto bugarsko otfrlawe na makedonsko-bugarskiot jazi~en kompromis. Taka, na primer, vo odgovorot na eden napis napi{an od [apkarev („Makedonija“, 15 juni i 3 juli 1870), Marin Drinov („Makedonija“, 31 juli 1870), vo imeto na Literaturnoto dru{tvo „Braila“, navede deka noviot bugarski literaturen jazik ne mo`e da prifati nikakov makedonski kompromis, odnosno deka }e ostane trakisko-meziski. Podocna istata godina, [apkarev gi ubedi gra|anite na Resen da gi vratat bugarskite u~ebnici nare~ani za nivnoto u~ili{te i namesto niv da gi koristat negovite, makedonskite. Eden od rezultatite na ovoj poteg be{e edno anonimno pismo vo carigradskoto spisanie „Pravo“ (30 noemvri 1870), vo koe jazikot na u~ebnicite na [apkarev be{e napadnat kako „nebugarski, ili barem kako nedovolno bugarski, kako ~ist ohridski dijalekt koj smrdi na albanizam i elinizam“. Avtorot 9 Vo svojata „Kratka svja{tena istorija za u~ili{tata po Makedonija (na makedonsko nare~ie)“ (Carigrad, 1867), Makedonski gi poistovetuva modernite Makedonci so anti~kite Makedonci i gi oddeluva od Bugarite, {to e narodno veruvawe koe se pojavuva i kaj Pulevski (Koneski 1986:206207). Iako su{tinata na veruvaweto ne e vo soglasnost so istoriskata stvarnost, negovoto postoewe svedo~i za ~uvstvoto kaj Makedoncite kon sredinata na devetnaesettiot vek deka se ne{to drugo od Bugarite (Lunt 1984:109).

10 Nekoi od odlikite na jazikot na [apkarev se slednive: 1) ohridski refleks za */ъ/ ({va), zatoa {to e kako vo bugarskiot; 2) prvo lice ednina sega{no vreme zavr{uva na -m samo za a-grupata (begam, nasproti ka`a); 3) glagolski grupi kako vo ohridskiot govor, so otsustvo na i-grupata; 4) ohridski glagolski prilozi na -{tem; 5) bugarska ortografija i relativni zamenki; 6) pogre{na upotreba na e, no to~na upotreba na h; 7) mnogu rusizmi i crkovnoslovenizmi, kako i kaj Partenij, no ~esto i so turcizmi kako pojasnuvawe, kako na primer: vazduh „hava“ (Koneski 1967a:210-12).

147

Viktor Fridman

odi dotamu {to go obvinuva [apkarev, vele}i deka ovoj rekol: „Edvam se oslobodihme od Grcite, sega pak [opje li da staneme? “ (Sazdov 1975a:22).11 O~igledno e deka avtor na anonimnoto pismo bil sopstvenikot na kni`arnicata vo Veles, koja mora{e da gi primi nazad bugarskite u~ebnici vrateni od gra|anite na Resen.

Ova, mo`e da se ka`e, go definira [apkarev kako makedonist, iako toj i ponatamu zagovara{e kompromis vo svoite novinski dopisi (Koneski 1967a:223-25, 228-31; Sazdov 1975a:22-23). U~ebnicite na [apkarev bea primeni so entuzijazam i gi zamenija gr~kite u~ebnici vo centralna i ju`na Makedonija. Roditelite pove}e gi sakaa u~ebnicite na [apkarev, otkolku bugarskite knigi, za{to mo`ea da gi razberat koga nivnite deca ~itaa na glas (Koneski 1967a:204).

Vo 1871 godina prviot crkoven sobor na Bugarskata egzarhija se obide da gi isklu~i makedonskite pretstavnici, velej}i deka tie }e se obidat da ja preselat Egzarhijata vo Ohrid, ili deka }e se obidat da sozdadat posebna hierarhija, ili deka tie ne se Bugari, tuku Aromani (Cincari).12 Vo 1872 godina, po osnovaweto na Egzarhijata, Bugarite javno usvoija stav deka makedonskiot jazik e degeneriran dijalekt i deka Makedoncite treba da nau~at bugarski (Lunt 1953:369-70; Koneski 1967a: 51). Narednata godina, Venijamin Ma~ukovski sobira{e pretplatnici za pe~atewe na svojata „Makedonska gramatika“, no reakcijata na bugarskiot pe~at vo Carigrad go spre~i nejzinoto izleguvawe (Koneski 1967b:34; Lunt 1953: 369).

Najran poznat dokument so izrazito separatisti~ki karakter e edno pismo napi{ano od u~itelot Nikola Filipov od Bansko vo Pirinska Makedonija, do bugarskiot filolog Najden Gerov vo 1848 godina. Vo pismoto, Filipov go izrazuva svoeto nezadovolstvo poradi upotrebata na isto~niot dijalekt na bugarskiot jazik vo literaturata i vo u~ebnicite (Apostolski 1969a:67). Stefan. K. Salganxiev, vo svoite memoari citirani kaj Koneski (1967a:205-206), ja

11 Etnografski, terminot [op se odnesuva ili na Bugarite od selata vo neposredna blizina na Sofija ili, alternativno, na Slovenite vo regionot grubo definiran me|u Sofija, Ni{, Radovi{ i Blagoevgrad (Gorna Xumaja). Zborot ima i sekundarno potcenuva~ko zna~ewe na „prost selanec“. Tuka e upotreben za da go potceni isto~nobugarskiot standard od zapadnomakedonska gledna to~ka.

12 Cincar varira vo svojata konotacija od neutralna do pejorativna. Taa ~esto se odnesuvala na urbanite Vlasi, od koi mnogumina bea so gr~ki identitet. Odrekuvaweto na makedonskiot identitet, so tvrdeweto deka tie se „vsu{nost“ Vlasi prodol`uva i do denes. Vo 1997 godina bev informiran od eden diplomatski izvor deka albanski oficijalni pretstavnici mu ka`ale deka vo Albanija nema Makedonci, deka tie se „vsu{nost“ Vlasi.

148

Makedonisti~ki studii

opi{uva situacijata vo docnite 1860-ti vo Solun, koga bil ispraten tamu da go ureduva vesnikot „Seqanik“: „V tova vreme be zave®l on® v®tar, na otdavna zamisleni®t plan ot wakoi u~iteli iz zapadna Makedoni®, spored koito Makedonskata mlade` da se ograni~i da se u~i i razviva izkl¥~itelno na Makedonskoto nare~ie i za ta® cel b®ha zapo~nali da izdavat i izdadoha n®kolko u~ebnici na tova nare~ie...“ (Koneski 1967a:205). [„Vo toa vreme duva{e onoj veter na odamna zamisleniot plan na nekoi u~iteli od zapadna Makedonija, spored koj makedonskata mladina treba da se ograni~i na u~ewe i da bide obrazuvana isklu~ivo na makedonskiot dijalekt i za taa cel bea zapo~nale da izdavaat i izdadoa nekolku u~ebnici na toj dijalekt...“] Toj prodol`uva, citiraj}i eden od u~itelite koj rekol: „Яs ne sum ni bugarin, ni grk, ni cincarin; jas sum ~isto makedonic...“ (Koneski 1967a: 206) Me|utoa, najraniot pe~aten izraz na poseben makedonski identitet za koj znaeme datira od 1875 godina. Negov avtor e samoukiot yidar \or|i Pulevski (roden vo Gali~nik 1838 - po~inal vo 1894).

Me|u 1873 i 1880 toj objavi tri u~ebnika i se obide da vnese makedonsko-bugarski kompromis vo niv (Lunt 1953:368; Koneski 1967a:257).13 Eksplicitnite separatisti~ki navodi na Pulevski zaslu`uvaat da bidat citirani tuka: „Nesme samo mije toku slavjani se, i Rusi, i Poqaci i ^esi i Srbi i Slovaci i Bugari i Hrvati i od site ovde re~eni, narodi jazikod im je slavjanski [...] Narod se veqid, qudi koji se od eden rod i koji zboruvajed ednakov zbor, i koji, `ivuvajed i drugarad eden, so, drugi, i koji, imajed, jednakvi, obi~aji i pesni i veseqa, tije qudite ji vikajed narod a mesto, vo koje `ivuvad, narod, se veqid ote~estvo, od toi, narod. Taka i Makedoncive se narod i mestovo wivno je Makedonija“ (Pulevski 1875: 48-49).14 13 Pulevski nastojuval da upotrebuva naddijalekten jazik, no bidej}i bil samouk, negoviot jazik stradal od nedoslednosti, kako {to se glagolskite prilozi na -e}i, -je{ti i -je{~i. Toj upotrebuval takvi gali~ki crti kako /o/ za refleksot *&, treto lice mno`ina minato svr{eno vreme na -(j)e i zbor~eto }a za idno vreme. Vo svojata gramatika od 1880, toj go protivstavil makedonskiot, kogo go narekuval na{inski ili slavjanomakedonski, na bugarskiot i na srpskiot vrz fonolo{kite i leksi~kite osnovi. Dotoga{ toj ve}e bil vo sostojba da pravi razlika me|u gali~kiot refleks za */ъ/ i mnogu povoobi~aeniot makedonski refleks /a/ (Koneski, 1967a:258-60).

14 Po ovoj del sleduva rasprava za nacionalanoto samoopredeluvawe.

Pulevski vo svojot predgovor mu izrazuva lojalnost na Sultanot, no paralelnata pozicija tuka mo`e da se zeme kako povik za makedonska nezavisnost.

149

Viktor Fridman

Samiot Pulevski se obide da napi{e makedonska gramatika, prva od toj vid, „Slavjano-naseljenski makedonska slogalnica re~ovska“ („Gramatika na jazikot na makedonskoto slovensko naselenie“, Sofija, 1880). Bidej}i Pulevski ne be{e dovolno obrazovan za taa zada~a, negovata gramatika ostanuva samo kako izraz na te`nenieto za makedonski literaturen jazik (Koneski 1967a:257, 260).

Eden drug u~ebnik {to treba da se spomne tuka be{e objaven vo 1889 godina vo Carigrad od Stojan Novakovi}, koj otpe~ati 7.000 primeroci. Dve tretini od nego bea napi{ani na makedonski, a edna tretina na srpskohrvatski. Namerata mu be{e da se bori protiv bugarskata propaganda i da gi promovira srpskite interesi, no nabrgu ja napu{ti celata zamisla od strav deka }e predizvika makedonski nacionalen separatizam (Koneski 1959:15).

Ako se isklu~i u~ebnikot na Novakovi}, mo`e da se nabrojat u{te {esnaeset u~ebnici otpe~ateni me|u 1857 i 1880 godina od Partenij, Makedonski, [apkarev i Pulevski. Mo`at da se citiraat i drugi trudovi i da se imenuvaat drugi aktivisti, kako Rajko @inzifov i Grigor Prli~ev (vidi: Koneski 1967a:168), no za razvojot na makedonskiot identitet osobeno zna~ajni bea u~ebnicite za koi raspravame tuka. Tie bea direktno povrzani so makedonskiot separatizam, bidej}i gi u~ea decata na eden jazik poblizok do onoj na nivnite roditeli i razli~en od onoj {to proizleguva{e od novata bugarska norma. Tie poka`uvaat deka ne mislele site Makedonci za sebe deka se Bugari i deka „makedonskoto pra{awe“ po~nalo da se razviva mnogu decenii pred Berlinskiot kongres (Apostolski 1969a:67-69).15 Naredniot period od razvojot na makedonskiot jazik i nacionalizam be{e period na spisanija, organizacii, potpaluva~ka literatura i vostanija, a ne na u~ebnici i na kompromisi.

III. OD 1878 DO 1944 So osnovaweto na Bugarija kako avtonomno kne`evstvo na krajot na Rusko-turskata vojna vo 1878 godina, be{e sozdadena situacija vo koja Grcija, Srbija i Bugarija imaa svoi oddelni avtokefalni crkvi, literaturni jazici, politi~ka nezavisnost i pretenzii kon dopolnitelni teritorii od ona {to sè u{te be{e evropska Tur-

15 Barker (Barker 1950:7) pi{uva: „Makedonskoto pra{awe be{e sozdadeno koga vo 1870 godina Rusija izvr{i uspe{en pritisok vrz Turcija da dozvoli formirawe posebna Bugarska pravoslavna crkva, ili Egzarhija, so ovlastuvawa {to }e se protegaat i nad delovi od turskata provincija Makedonija,“ Takviot priod gi ignorira prethodnite nastani me|u samite Makedonci.

150

Makedonisti~ki studii

cija.16 Ovie teritorijalni pretenzii se preklopuvaa tokmu vo Makedonija, teritorija koja{to, vo razli~ni periodi vo sredniot vek, vleguvala vo granicite na gr~kata (vizantiskata), srpskata i bugarskata imperija. Spored toa, sekoja od trite zemji be{e aktivno anga`irana so propaganda na makedonskata teritorija, po~nuvaj}i od u~ili{ta i publikacii, do ubistva i pale`i, vo nastojuvawe da go ubedat slavofonskoto hristijansko naselenie, koe pretstavuva{e mnozinstvo vo pogolemiot del od ovoj kompleksen, multietni~ki i multikulturen region, da ja prifati nivnata crkva, jazik i - na krajot - suverenitet.17 Vo toa vreme, golem broj Makedonci emigriraa od Osmanskata Imperija vo {totuku osamostoena Bugarija, kade {to se obiduvaa da formiraat literaturni dru{tva. Na primer, vo Sofija vo 1888 godina \or|i Pulevski go osnova Slavomakedonskoto literaturno dru{tvo, no toa be{e rastureno od vlastite, a nekoi od negovite ~lenovi bea zatvoreni. Vo vtorata polovina od 1891 godina vo Sofija be{e osnovano Literaturnoto dru{tvo na mladi Makedonci od edna grupa intelektualci, me|u koi i idnite voda~i na makedonskoto revolucionerno dvi`ewe, kako {to se Konstantin (Kosta) [ahov (pretsedatel), Petar Pop-Arsov, Naum Tufek~iev, Andrej Qap~ev, Toma Karajovov i barem u{te desetina drugi (Ristovski 1973:143). Dru{tvoto izdade svoe spisanie, „Loza“, vo 1892 godina, koga be{e rastureno li~no od bugarskiot premier Stambolov i povtorno formirano vo 1894 godina po padot na Stambolov, no ne trae{e dolgo (sporedi: Perry 1988:35-36). Iako Misirkov (1903:71) pi{uva deka celta na organizacijata bila „da se oddelat interesite na Makedoncite od bugarskite [interesi], so izdigawe na eden od makedonskite dijalekti na nivo na literaturen jazik za site Makedonci“, samo prviot od vkupno {estte broja na „Loza“ be{e jazi~no razli~en od bugarskiot,18 a stavot izlo`en vo nego be{e vo 16 Pogolemiot del od Makedonija i Trakija, Turcija $ gi otstapi na Bugarija vo 1878 godina, spored uslovite od Sanstefanskiot dogovor (na turski Yeşil Köy) vo mart, a vo juni $ bea povtorno vrateni na Turcija so Berlinskiot dogovor. Ponekoga{ se tvrdi deka ako Makedonija ostanela pod Bugarija, makedonskiot separatizam nikoga{ nemalo da se razvie, no makedonskiot separatizam po~na mnogu pred 1870 godina.

17 Romanija, isto taka, gi promovira{e svoite interesi vo Makedonija me|u vla{koto naselenie, a i Albancite imaa teritorijalni pretenzii vrz del od Makedonija (Dako 1919: naslovna ilustracija). Me|utoa, nitu edno od ovie dve barawa ne se ni obide da ja definira nacionalnosta na slavofonskoto naselenie.

18 Me|u svojstvenite odliki be{e upotrebata na makedonskiot odreden ~len -ot, makedonskite leksi~ki karakteristiki i fonemi~nata kirilska ortografija (bugarskiot, kako i ruskiot, ima morfofonemi~na ortografija).

151

Viktor Fridman

polza na makedonsko-bugarskiot dijalekten kompromis (Koneski 1967b:38-39; Ristovski 1966b:12). Me|utoa, faktot deka dru{tvoto ima{e eden javen ustav, publikuvan vo Sofija, i eden taen, pe~aten vo Romanija, navestuva deka nivnata jazi~na upotreba trebalo da ostavi vpe~atok deka tie se unitaristi, iako vsu{nost bea separatisti. Spisanieto be{e `estoko napadnato vo bugarskiot pe~at kako „separatisti~ko“ i izgleda deka primarniot fokus na grupata bil pove}e politi~ki otkolku jazi~en (sporedi: Ristovski 1973; Perry 1988:35-36). Dru{tvoto ne ostana bez rezultat. Vo 1893 godina vo Belgrad be{e osnovano studentskoto dru{tvo „Vardar“, a vo Solun, Makedonskiot centralen revolucioneren komitet (podocna nare~en Vnatre{na makedonska revolucionerna organizacija VMRO).19 „Vardar“ be{e direkten odgovor na „Loza” i vo nego ~lenuvaa: Krste P. Misirkov (roden vo Postol, na gr~ki Pela, vo 1874, umrel 1926) i Dimitrija ^upovski (roden vo Papradi{te 1878 umrel 1940), koi prvi po~naa da gi razvivaat svoite makedonisti~ki idei vo toa vreme (Ristovski 1973:143-48).

Makedonistite sproveduvaa zna~ajni lingvisti~ki aktivnosti i na drugi mesta. Vo 1886 godina, ~etvorica ~lenovi na Tajniot makedonski komitet (osnovan taa godina vo Sofija) - Temko Popov, Naum Evro, Kosta Grup~e i Vasil Karajovov - vodea razgovori so srpskata vlada vo Belgrad kade {to predlo`ija vladata da go finansira pe~ateweto materijali na makedonski jazik i ispra}aweto u~iteli vo Makedonija.20 Vo 1887 godina, Grup~e i Evro se obidoa da izdadat eden makedonski vesnik vo Carigrad, a vo 1888 go podgotvija tekstot za eden bukvar i go ispratija vo Belgrad, no ovie proekti bea spre~eni pred da bidat objaveni. Sli~na sudbina go snajde i obidot na Despot Bo`ovi} za objavuvawe makedonski bukvar vo 1879 godina, iako spisanijata „Vardar Kalendar” (Viena 1879) i „Golub Kalendar“ (Carigrad 1889) bea objavuvani na eden poseben makedonski jazik so cel da se {iri srpska propaganda (Ristovski 1966a:12, 1973; Stamatoski 1986: 94-96).

Na 22 avgust 1892 godina, odborot na parohiskoto u~ili{te vo Kostur (na gr~ki Kastorja) go prifati predlogot na edna grupa od {estmina u~iteli, koi prethodno tajno se sostanale, i se soglasi da gi ukine i bugarskiot i gr~kiot jazik i da go vovede makedonskiot kako nastaven jazik vo gradskoto u~ili{te vo u~ebnata 1892/93. Od trojca u~iteli be{e pobarano da sostavat gramatika i re~nik, 19 Vnatre{na se odnesuva{e na vnatre vo Osmanskata Imperija. Vidi: Peri (Perry 1988:40-41, 221) za detali za imeto.

20 Srpska strategija protiv bugarskata propaganda be{e poddr{kata na makedonskiot separatizam. No, bidej}i ne mo`e{e da go kontrolira ova dvi`ewe, Srbija se vrati na tvrdeweto deka Makedoncite se ju`ni Srbi, isto kako {to Bugarite tvrdea deka tie se zapadni Bugari, a Grcite (vrz osnova na religijata i teritorijata), deka se Grci.

152

Makedonisti~ki studii

zada~i koi o~igledno ve}e bea vo tek. Me|utoa, do 18 septemvri, gr~kiot vladika uspea da go ubedi turskiot kajmakam na Kostur da gi zatvori i u~ili{teto i edinstvenata crkva vo gradot koja upotrebuva{e slovenska liturgija. Bugarskiot pretstavnik od Plovdiv (Atanas [opov) go ubedi parohiskiot odbor da go usvoi bugarskiot literaturen jazik, stravuvaj}i deka }e gi izgubat i crkvata i u~ili{teto od Grcite. Edinstvenata dokumentacija {to ja imame za ovoj incident e sodr`ana vo telegramite do srpskoto Ministerstvo za nadvore{ni raboti vo Belgrad od srpskiot konzul vo Bitola (Monastir), koj se obiduval da go prenaso~i tekot na nastanot vo srpska polza, no ne uspeal vo toa (Andonovski 1985a).

Na 28 oktomvri 1902 godina, Dimitrija Чupovski, Krste Misirkov i 17 drugi studenti i intelektualci potpi{ale eden dokument so koj se osnova Slavomakedonsko nau~no-literaturno dru{tvo vo St. Petersburg. ^lenot 12 od statutot na Dru{tvoto, {to bil napi{an na ruski, glasi: „Razgovorite vo Dru{tvoto }e se vodat na makedonski jazik (slavomakedonski); i izve{taite i protokolite }e bidat pi{uvani na istiot jazik“ (Lape 1965:200). Po neuspehot na Ilindenskoto vostanie vo avgust 1903, Misirkov, koj se be{e vratil vo Makedonija od St. Petersburg za da u~estvuva vo vostanieto, vedna{ se vrati nazad vo Rusija i odr`a serija od tri predavawa pred Dru{tvoto za nastanite vo Makedonija, za potrebata od makedonska nezavisnost i za razli~nosta na Makedoncite od Srbite, Bugarite i Grcite. Vo noemvri istata godina toj zamina vo Sofija za da ja podgotvi za pe~at knigata {to gi sodr`e{e ovie predavawa i u{te dve drugi: „Za makedonckite raboti“. Knigata se pojavi vo Sofija vo dekemvri 1903 godina, no be{e uni{tena vo pe~atnicata u{te pred da bide distribuirana, i bea spaseni samo nekolku primeroci.21 Misirkov be{e proteran od Bugarija i toj se vrati vo Rusija (Lunt 1953:370). „Za makedonckite raboti“ be{e odgovor na Misirkov na neuspehot na Ilindenskoto vostanie (Koneski 1967b:41) i pretstavuva ideolo{ka kulminacija na razvojot na makedonskiot nacionalen i jazi~en identitet vo devetnaesettiot vek. Kako ilustracija na ova, eve go posledniot pasus od knigata: 1, Prilepcko-bitolckoto nare~je za literaturen jazik, kao jednakvo daleko i ot srbckijot i bugarckijot jazici, i centralno vo Makedonija.

2, Foneti~nijot pravopis ... so mali otstapki na etimologijata i 3, re~ni~nijot materijal da jet sobrajn'e ot site makedoncki nare~ija (Misirkov 1903:145).

21 Spored Xambaz (1946:v), knigata ja uni{til probugarskiot Vrhoven makedonski komitet (vrhovistite) predvoden od Boris Sarafov, a spored Lant (Lunt 1953:370), toa go storila bugarskata policija.

153

Viktor Fridman

Misirkov ja zavr{uva knigata so povik da se vostanovi makedonski literaturen jazik upotrebuvaj}i gi bukvalno istite principi do koi se dojde kone~no vo 1944 godina, me|utoa bez eksplicitno povikuvawe na negovata rabota.22 „Za makedonckite raboti“ ne mo`e{e da izvr{i pogolemo vlijanie vo Makedonija me|u dvete svetski vojni, bidej}i site osven nekolku primeroci bea uni{teni; vtoroto izdanie ne se pojavi sè do 1946 godina. Ne e poznato dali vo Makedonija ima nekoj primerok od prvoto izdanie, no pisatelot Kole Nedelkovski najde eden primerok vo dr`avnata biblioteka vo Sofija (Koneski 1967b:44).

Vo periodot me|u Ilinden i krajot na Prvata svetska vojna, uslovite za `ivot vo Makedonija se dvi`ea od te{ki do ko{marni.

Pove}eto od intelektualnite aktivnosti se odvivaa nadvor od zemjata, glavno vo Sankt Petersburg, odnosno vo politi~koto spisanie „Vardar“, koe, kako i „Za makedonckite raboti“, be{e pe~ateno na eden makedonski jazik mo{ne blizok na sovremenata literarna norma (Ristovski 1966a, 1996:71; Nihtinen 1992), i „Makedonski Golos“ („Makedonski glas“) (Sazdov 1975b) {to se izdava{e na ruski jazik. Znaeweto za makedonskite nacionalni i jazi~ni aktivnosti od devetnaesettiot vek be{e potisnato, barem delumno, kako rezultat na politikata za eliminirawe na svesta za nivnoto postoewe.

Ristovski (1973:142) se `ali deka mnogu od detalite za makedonskiot intelektualen razvoj od devetnaesettiot vek i ponatamu gri`livo se ~uvaat vo dr`avnite arhivi vo Sofija, i toa trae i denes.23 Pa, sepak, onie spisanija i memoari {to se za~uvani uka`uvaat deka makedonskata inteligencija bila aktivna vo potragata po svojot identitet i, kako {to }e vidime podolu, deka ovoj identitet po sè

22 Jazikot na Misirkov ima{e pomalku zaedni~ki crti so srpskiot literaturen jazik i so bugarskiot literaturen jazik otkolku {to gi ima sovremeniot makedonski literaturen jazik, {to go obezvrednuva tvrdeweto deka kodifikatorite na moderniot makedonski jazik se rakovodele samo od principite za maksimalno diferencirawe (na pr., Skendi 1980:53). Slednive crti na jazikot na Misirkov se ilustracija za toa: 1) /{~/ kako refleks na */tj/ nasproti literaturnoto /}/; 2) intervokalnoto /v/ se gubi nasekade, na pr., osnoa~ nasproti literaturnoto osnova~; 3) /jnj/ nasproti literaturnoto /w/, kako vo glagolskite imenki na -we; 4) tretoto lice ednina vo sega{no vreme na -t, nasproti literaturnoto -Ø; 5) brojni neologizmi (Koneski 1967b:43). Ortografijata na Misirkov e vo osnova ista kako i sovremenata, so isklu~ok na bukvata <ạ> za etimolo{koto * % (Ristovski 1966a:56). (Ova be{e otstapka na etimologijata od to~ka dva od citiraniot paragraf).

23 Endrju Rosos, Univerzitet Toronto: li~na komunikacija bazirana na iskustvo.

154

Makedonisti~ki studii

izgleda se pro{iril mnogu podaleku otkolku {to generalno se priznava.24 Ako go svrtime na{eto vnimanie od Makedoncite kon Zapadnoevropejcite, koi odigraa isklu~itelna uloga vo re{avaweto na nivnata sudbina i pretstavuvawe, }e vidime deka ovie, vtorive, po~naa da stanuvaat svesni za etnolingvisti~kata raznolikost na Jugoisto~na Evropa pribli`no istovremeno koga lu|eto koi `iveeja tamu po~naa da go menuvaat svojot identitet od religiski vo lingvisti~ki, odnosno vo po~etokot na devetnaesettiot vek (vidi: Wilkinson 1951:10-11). Do sredinata na devetnaesettiot vek, Evropejcite ve}e pravea etnografski karti na Balkanot vtemeleni vrz sfa}awata za lingvisti~kite klasifikacii od toa vreme. Vilkinson tvrdi deka formiraweto na Egzarhijata go predizvikalo po~etokot na srpskite aspiracii sprema severna Makedonija, i pi{uva deka â&#x20AC;&#x17E;srpsko-bugarskata etnografska karanicaâ&#x20AC;&#x153; u{te ne bila po~nata pred Konferencijata vo Carigrad vo 1876 (Wilkinson 1951:61-63). Vrz osnova na mapata na Gop~evi} od 1885 godina, toj pi{uva: â&#x20AC;&#x17E;Nikoj pred 1885 godina, so isklu~ok na nekolkumina diskreditirani srpski {ovinisti, kakov {to e M.S. Milivojevi}, ne veruva{e deka Srbite se navistina zna~ajno malcinstvo ju`no od Sar [sic] Planinaâ&#x20AC;&#x153; (Wilkinson 1951:102). Me|utoa, istra`uvaweto na drugi izvori, pokraj etnografskite karti, poka`uva deka srpskiot interes vo Makedonija e postar od formiraweto na Egzarhijata.25 Spored Vilkinson (Wilkinson 1951:105), vtoroto izdanie na mapata na N.S. Zarjanko objavena od V.V. Komarov vo Sankt Petersburg (1890) - koja Ristovski (1973:140) ja opi{uva kako prva {to ja priznava posebnosta na Makedoncite so toa {to im dava poinakva boja od onaa na Srbite i na Bugarite - gi ostavi Makedoncite bez posebna boja, odnosno ni srpska, ni bugarska, kako rezultat na pretenziite na srpskite etnografi. Lamu{ (Lamouche 1899:23-24) napi{a deka Makedoncite ne se ni Srbi, ni Bugari, no zaklu~uva, vrz osnova na pretpostavkata deka jazikot e edinstveniot nepobiten indikator na nacionalnosta, deka Makedoncite se Srbi ako zboru24 Faktot deka podocna vo `ivotot, razo~aran od podelbata na Makedonija i od situacijata vo Vardarska Makedonija pod Srbija, Misirkov objavuva{e probugarski knigi, e irelevanten vo odnos na faktot deka vo po~etokot na vekot toj be{e silen i jasen zagovornik na makedonskiot jazi~en i etni~ki identitet. Vidi: Nihtinen (1995) i Lunt (1984:107-108) za izbalansirana procenka.

25 Stefan Verkovi} bil ispraten od srpskata vlada vo Makedonija vo 1862 godina. Negovata primarna zada~a bila krevaweto na slovenskata svest kaj slavofonskoto selanstvo vo Makedonija za da se bori protiv elinizacijata. Pra{aweto dali tie }e se izjasnat kako Srbi ili Bugari treba{e da bide ostaveno za posle, po nivnoto osloboduvawe (Verkovi}: 1985:334-36), {to zna~i deka toa bilo smetano za va`no pra{awe.

155

Viktor Fridman

vaat srpski i Bugari ako zboruvaat bugarski. Me|utoa, Gavrilovi} (1904:516), pravej}i pregled na dramskite dela napi{ani i postaveni na scena vo Srbija od Vojdan ^ernodrinski, gi opi{uva piesite kako „makedonski drami na makedonski jazik“ i prodol`uva, „pred nas gi imame po~etocite na edna nova, ~etvrta ju`noslovenska literatura“ (citirano kaj Dimitrovski 1978:29).

Vilkinson (Wilkinson 1951:151) mu oddava priznanie na srpskiot geograf Jovan Cviji} deka „ja sfatil idejata za 'Makedoncite' i deka na ona {to prvobitno bilo politi~ka etiketa, mu dal etni~ko zna~ewe“. O~igledno, Vilkinson znael ne{to za deloto na Misirkov (1903), {to go citira na istata stranica kako „statija“ od nekoj „Missinko“ pod naslov Des Affaires Macèdoniennes (sic). Vilkinson na nekoj na~in go previde jasniot etni~ki karakter na tezite na Misirkov, {to ostava somnevawe dali toj voop{to ja pro~ital knigata. Ona {to e neverojatno za ovoj i za mnogu drugi izve{tai za po~etnite godini na formiraweto na makedonskiot identitet, e otsustvoto na glasovite na samite Makedonci, koi, ako voop{to i se slu{nale, bile izvrteni ili otfrleni. Braun (Brown 1996) otkril zapisnici na amerikanskata Slu`ba za imigracija, koi svedo~at za faktot deka me|u 1900 i 1906 godina imigrantite koi pristignuvale od Makedonija, toga{ sè u{te osmanska Turcija, se narekuvale sebesi Makedonci, a svojot jazik makedonski. Duri po intervencijata na amerikanskite „eksperti“, klasifikacijata Makedonec bila eliminirana od dokumentite za imigracija, a samoproglasenite Makedonci bile zapi{uvani kako Bugari, Srbi ili Grci.

Postojat uka`uvawa od drugi patopisci od istiot period deka me|u ruralnoto naselenie ve}e bil ra{iren eden poseben makedonski identitet i deka toj ne bil ograni~en na zanemarliv broj intelektualci (Troebst 1994:104, 124). Da go zememe za primer sledniov pasus od Apvord: „Na vtoriot den od mojot prestoj vo Vodena otidov na ekskurzija so g. Kalopatakes vo dve sela.[...] Vo Vladovo, prvoto selo, stignavme po dva ~asa javawe. [...] Pobarav da go povikaat ~ovekot koj izgleda be{e vode~ki ~ovek na toa mesto i toj dojde vo stra`arskata ku}i~ka i slobodno odgovori na moite pra{awa vo prisustvo na eden turski kapetan. [...] Pra{av na koj jazik zboruvaat tie, a mojot gr~ki preveduva~ nevnimatelno prevede: „na bugarski“. A ~ovekot vsu{nost re~e „makedonski“! Jas go svrtev vnimanieto kon toj zbor i svedokot objasni deka toj ne go smeta selskiot dijalekt {to se upotrebuva vo Makedonija za ist so bugarskiot jazik i odbi da go nare~e so toa ime. Toa be{e makedonski, zbor {to toj go izgovara{e vo negovata slovenska forma - „makedonski“... (Upward 1908:202-204).

Podelbata na Makedonija so Bukure{kiot dogovor na krajot na Vtorata balkanska vojna vo 1913 godina, {to be{e potvrdena so mali izmeni vo polza na Srbija vo 1919 godina, po zavr{uvaweto na 156

Makedonisti~ki studii

Prvata svetska vojna (Dogovorot od Neji), pretstavuva{e ogromno unazaduvawe za razvojot na makedonskiot jazik i identitet (Koneski 1967b:44-45). Uslovite bea nesomneno najlo{i vo Grcija, kade {to u~itelite ponekoga{ gi ma~ea decata {to zboruvaa makedonski vo u~ili{tata (odnosno, jazicite im bea trieni so luta piperka, ili bodeni so igli; Risteski 1988:102). Tamu nema{e publikacii na makedonski jazik;26 a vo 1938 godina duri i zboruvaweto makedonski privatno be{e proglaseno za kriminalen ~in (Apostolski 1969b: 271-72; Risteski 1988: 97-102). Vo Srbija i vo Bugarija be{e dozvoleno ograni~eno izdava{tvo na makedonski jazik (kako srpska, odnosno bugarska literatura na dijalekt) i dodeka decata bea podlo`uvani na „voobi~aeni“ telesni kazni zatoa {to zboruvaat „dijalekt“ na u~ili{te (spored moite prijateli, u~itelite gi tepale), takviot tretman samo pomogna da se potvrdi ~uvstvoto kaj narodot deka makedonskiot e poseben jazik.

Vo celiot me|uvoen period, na Balkanot i na drugi mesta se vode{e polemika za nacionalnosta i za jazikot na Makedoncite.

Lingvistite bea po~nale da gi prou~uvaat makedonskite dijalekti u{te vo devetnaesettiot vek, no debatata okolu nivnoto klasificirawe se zasili po Prvata svetska vojna.

Vajgand (1924:67-76), so odobruvawe citiran kaj Vilkinson (1951: 331), go pretstavuva bugarskoto gledi{te, koe ja ima{e voenata poddr{ka na Germanija za vreme na Prvata svetska vojna (Wilkinson 1951:327). Vajgand tvrdi, vrz osnova na morfolo{kite inovacii i nekoi fonolo{ki karakteristiki, deka „das makedonische nur als ein bulgarischer dialekt autgefasst weden kann“. (Weigand 1924: 75-76). Beli} (Beliћ 1919:250) go pretstavuva srpskoto gledi{te, tvrdej}i deka severnite i centralnite makedonski dijalekti se vo osnova srpski, dodeka ju`niot e vo osnova bugarski. Toj go bazira ova tvrdewe re~isi celosno na refleksite na op{toslovenskite */tj/, */dj/ vo Makedonija, odnosno vo severnite i centralnite /}/, /|/, ju`nite /{~/, /`x/.

Meje (Meillet 1918:168) pi{uva deka makedonskite dijalekti „ne sont ni vraiment serbes ni vraiment bulgares“. Vo prodol`enie pi{uva: „Vsu{nost, tie ne $ pripa|aat na niedna od dvete grupite koi gi osporuvaat. Politikata }e ja opredeli lingvisti~kata idnina na Makedonija“ (moj prevod).

Vo 1938 godina, se pojavija tri teksta od trojca istaknati lingvisti slavisti vo tri razli~ni zemji, koi se zalagaa za nezavisen 26 Vo soglasnost so ~len 9 od Dogovorot vo Sevr (10 avgust 1920) {to se odnesuva na jazi~nite prava na malcinskoto naselenie vo Grcija, tri~lena komisija sostavi eden makedonski bukvar, nare~en „Abecedar“, otpe~aten vo Atina vo 1925 godina, koj koriste{e latini~na ortografija i be{e baziran na dijalektite {to se zboruvaa me|u Bitola i Lerin (Florina), no knigata nikoga{ ne be{e upotrebena, a pove}eto primeroci bea uni{teni (Andonovski 1985b:XIII; Apostolski 1969b:250-53).

157

Viktor Fridman

status za makedonskiot vis-à-vis srpskiot i bugarskiot jazik (Skendi 1980:37). Imaj}i ja predvid prirodata na izdava{tvoto vo porane{niot Sovetski Sojuz, Bern{tejn (Bern{teйn 1938) go izrazuva oficijalnoto rusko i sovetsko priznavawe na makedonskiot kako jazik razli~en i od bugarskiot i od srpskiot. Malecki (Małecki 1938:14243, citiran kaj Lunt 1984:93 i kaj Dimitrovski 1978:33), koj vr{el obemni terenski istra`uvawa vo Makedonija, napi{a deka makedonskite dijalekti „ne se ni ekskluzivno srpski ni bugarski; tuku pove}eto od niv pretstavuvaat poseben dijalekten tip (koj mo`e da se nare~e makedonski jazik), vrzan so mo}ni srodni~ki vrski i so dvata spomenati jazika. Makedonskiot jazik e vrskata me|u srpskiot i bugarskiot, i negovoto priklu~uvawe samo kon edniot od niv, od lingvisti~ka gledna to~ka, e neosnovano“. Vajan (Vaillant 1938:119) pi{uva deka mnozinstvoto slavisti se soglasuvaat deka makedonskiot jazik e del od makedonsko-bugarskata grupa, podlo`en na dolgotrajno vlijanie na srpskiot. Toj naveduva brojni fonolo{ki belezi koi go povrzuvaat makedonskiot pove}e so bugarskiot otkolku so srpskiot jazik, kako {to e sudbinata na jerovite i jusovite, sekvencata /v/+temno jer, i vokalnoto /l/, i prodol`uva so zabele{kata deka ostatocite od /{t/ vo poleto na /}/ poka`uvaat deka ovoj refleks e rezultat na zamena, kako, na primer, vo Gali~nik ga}i (dolgi pantoloni), no ga{nik (sporedi so bugarskiot ga{tnik) za „u~kurot {to gi dr`i ga}ite“.

Me|utoa, Vajan (Vaillant 1938:204-08), avtor na nekoi od najavtoritativnite trudovi za slovenskata lingvistika, gi zaklu~uva zabele{kite velej}i deka makedonskiot ne e dijalekt na bugarskiot jazik i zaslu`uva posebno mesto vo makedonsko-bugarskata grupa: „Poimot 'makedonski slovenski' e zbunuva~ki samo za onie koi navistina sakaat da bide takov. Makedonskiot slovenski jazik e realnost do taa mera {to vo devetnaesettiot vek postoel makedonski literaturen jazik, jazikot na edna mo{ne mala nau~na literatura, no na obemna narodna literatura. [...] Centri bile Skopje, Tetovo, Ohrid, Bitola (Monastir), Voden i drugi. [...] Problemot na makedonskiot slovenski jazik e vo negovoto mesto vo ramkite na ju`noslovenskite jazici i vo negovata relacija so dvete sosedni jazi~ni grupi, srpskata i bugarskata, i negovata pripadnost na ednata od ovie grupi. [...] Za pra{aweto `estoko se debatira, {to poka`uva deka toa ne im e jasno na site. Nekoi gi istaknuvaat bugarskite odliki na makedonskiot, drugi srpskite: tie se borat `estoko, mavtaj}i so postpozicionoto ~lenuvawe ili so tretmanot na }, zadavaj}i udari so jerovite ili so nazalnite samoglaski; bitkata e konfuzna i nemetodi~na [...], i poka`uva deka makedonskiot jazik im dava oru`je i na dvete strani. [...] Vo vremeto na prvite istoriski podatoci od devettiot i desettiot vek [...] makedonskiot jazik bil tesno povrzan so bugarskiot, i negovata podocne`na evolucija bila paralelna so onaa na bugarskiot; sepak bila dovolno nezavisna, taka {to e te{ko od makedonskiot jazik da se napravi ednostavno dija158

Makedonisti~ki studii

lekt na bugarskiot, i mnogu poto~no e da mu se opredeli posebno mesto vo makedonsko-bugarskata grupa...“ (Vaillant 1938: 195-96, 208) 27.

Vajan tvrdi deka pokraj vlijanieto na srpskiot, intenzivnite i kompleksni kontakti so neslovenskite balkanski jazici, osobeno so vla{kiot, bile re{ava~ki za posebniot karakter na zapadniot makedonski jazik, pravej}i od nego centar na balkanskata lingvisti~ka inovacija. Iako, kako {to naveduva Vajan, makedonskiot jazik ima zaedni~ki odliki i so srpskiot i so bugarskiot, zapadnocentralnite dijalekti, koi istoriski go pretstavuvaa jadroto i na sega{niot makedonski literaturen jazik i na prethodnite obidi da se sozdade eden takov, imaat mnogu zaedni~ki i unikatni karakteristiki na site gramati~ki nivoa: na primer, fiksiran akcent na tretiot slog od krajot na zborot, uprostuvawe na morfofonemi~nite alternacii vo glagolniot sistem, trojna opozicija na opredeluvawe na ~lenot, nov perfekt so upotreba na pomo{niot glagol „ima“, so nepromenliva glagolska pridavka od sreden rod, po~etni klitiki vo re~enicata i gramatizirano udvojuvawe na predmetot.

Vo vremeto koga pi{uval Vajan, vo periodi~nicite vo Jugoslavija i vo Bugarija se objavuva{e, a vo skopskiot teatar se izveduva{e edna vitalna literatura napi{ana na makedonski jazik (Koneski 1967b:47; Risteski 1988:80-81, 104-107; Rossos 1995:245). Vo vreme koga Grcija zabranuva{e da se zboruva makedonski duri i privatno, Srbija dozvoluva{e da se objavuva bitova literatura na makedonski jazik, kako na primer, dramata na Vasil Iqoski „Len~e Kumanov~e“,28 prvpat izvedena vo Skopje vo 1928 godina, i zbirkata pesni „Oginot“ (1938) od Venko Markovski (Koneski 1967b:47). Jas imav mo`nost da go razgledam originalniot rakopis na dramata od Risto Krle „Milion mu~enika“ (sega „Milion ma~enici“) (1940), delata na Dimitar Ko~ov, kako i prvoto izdanie na dramata „Pe~albari“ (1937-38) od Anton Panov vo spisanieto „Lu~“, i dodeka detalite moraa da bidat ostaveni za nekoja druga studija (vidi: Kramer 2002), sosema e jasno deka jazikot na ovie dela e blizok na onoj {to se poja-

27 Nasproti ovaa jasna formulacija, zapadnite novinari prodol`uvaat da ja prifa}aat bugarskata linija na koja aludira Vajan, naveduvaj}i odliki koi se zaedni~ki ne samo na makedonskiot i na bugarskiot, tuku i na sosednite srpski dijalekti, kako „dokaz“ deka makedonskiot jazik e bugarski dijalekt (Glenny 1995:24). Pulton (Poulton 1995:116) sli~no ja privilegira bugarskata pozicija. Vidi: Lant (Lunt 1984:87-88), za razbirliv tretman na bugarskite izvori od strana na Pulton.

28 Objavena pod imeto „Begalka“ vo: Iqoski, „Izbor“ (Skopje, 1966).

159

Viktor Fridman

vi kako standarden makedonski jazik po 1944 godina.29 Ova ne se samo dela na dijalekt, iako nivnoto objavuvawe i izveduvawe be{e dozvoleno samo pod taa maska. Tuka tie se svesni obidi za vnesuvawe na edna posebna naddijalektna norma (vidi: Rossos 1995:244-45).30 Vo 1934 godina, Kominternata proglasi deka Makedoncite imaat pravo da postojat kako poseben narod so poseben jazik i po~naa da se izdavaat i rasturaat vesnici i letoci na ilegalnata Komunisti~ka partija (Apostolski 1969b:85, 101, 116; Hristov 1970:395-400; Koneski 1967b:46-48).31 Vo Vtorata svetska vojna, jugoslovenskite partizani se izborija za nadle`nost vrz Makedonija i ja sledea Titovata politika na kulturna avtonomija preku pe~atewe letoci i bilteni na makedonski jazik (Lunt 1959:23). Razvojot na literaturata i na propagandata vo Makedonija pred vojnata bea re{ava~ki faktori za brzata kristalizacija na literaturniot jazik po 1944 godina (Lunt 1953: 373; Koneski 1967b: 48). Taka, kako {to uka`uva Lant (Lunt 1959:23), formalnoto proglasuvawe na makedonskiot za literaturen jazik na 2 avgust 1944 godina be{e samo oficijalno priznavawe na status kvoto.

IV. PERIODIZACIITE, PERSPEKTIVITE I POVOENIOT RAZVOJ NA NASTANITE Razvojot na makedonskiot jazik i nacionalniot identitet vo devetnaesettiot i po~etokot na dvaesettiot vek mo`e grubo da se podeli na ~etiri periodi, koi ne se neprikosnoveni vremenski sek29 Edinstvenata golema razlika vo knigata na Krle e tendencijata da go upotrebuva zavr{etokot -t vo treto lice ednina, zapadna odlika {to ne be{e usvoena vo literaturniot jazik.

30 Karakterizacijata na Trebst (Troebst 1994:124) na makedonskiot jazik na krajot od Vtorata svetska vojna kako „govoren idiom upotrebuvan vo pi{ana forma samo od partizanite“ e o~igledno obezvredneta od ovie predvoeni publikacii.

31 Povrzuvaweto na makedonizmot so komunizmot e slo`eno. Vo Grcija, Bugarija i vo Jugoslavija, gr~kite, bugarskite i jugoslovenskite komunisti rabotea zaedno so makedonistite za nivno „osloboduvawe“, no konfliktite bea neizbe`ni. Iako povremeno ja poddr`uvaa makedonskata afirmacija, gr~kite komunisti i ponatamu bea vo osnova elinizatori (Rossos 1997, Risteski 1988:161). Po eden kratok period na priznavawe (1946-1948), bugarskite komunisti go odrekoa prvo makedonskiot jazik, a potoa i makedonskata nacionalnost (Koneski 1948, ^a{ule 1972, Lunt 1984:101-102; ovie pozicii ostanaa vo osnova nepromeneti), dodeka vo Jugoslavija makedonskite nacionalisti, koi bea premnogu nezavisni od Tito, bea obvineti za bugarofilstvo i bea eliminirani od javniot `ivot (Endrju Rosos, Univerzitet Toronto: usna komunikacija bazirana na arhivsko istra`uvawe).

160

Makedonisti~ki studii

venci, tuku pove}e indikacii za toa koga pribli`no opredeleni tendencii bile posilni: 1.

1794 - okolu 1840: periodot na prvite objaveni tekstovi so upotreba na makedonski dijalekti. Glavni figuri: Haxi Daniil od Moskopole, Haxi Joakim Kr~ovski i Haxi Kiril Pej~inovi}. Glaven trend: budewe na slovenskata nacionalna svest. Osnovata za identitetot se prefrla od sprotivnosta musliman-hristijanin na Grk-Sloven, a Slovenite se borat za sopstven literaturen jazik.

2.

Okolu 1840 - 1870: periodot na prvite u~ebnici.

Glavni figuri: Dimitar i Konstantin Miladinovi, Jordan Haxi Konstantinov-Xinot, Kuzman [apkarev. Glaven trend: antifanariotskata borba. Mnogu intelektualci pretpo~itaat zaedni~ki makedonsko-bugarski literaturen jazik baziran vo golema mera na makedonskiot.

3.

1870 - 1913: periodot na prvite gramatiki i nacionalisti~ki publikacii. Glavni figuri: \or|i Pulevski, Krste P. Misirkov, Dimitrija ^upovski, Petar Pop-Arsov i drugi ~lenovi na VMRO. Glavni nastani: vostanovuvaweto na Bugarskata egzarhija, Ilindenskoto vostanie i podelbata na Makedonija. Makedonskiot nacionalen identitet im se protivstavuva na bugarskite i srpskite (i drugi) interesi.

4.

1913 - 1944: razvojot na makedonskiot literaturen jazik vo Jugoslavija i vo Bugarija, {to vodi kon kristalizacija i kone~no vostanovuvawe na makedonskiot literaturen jazik.32 Od dosega{noto izlagawe bi trebalo da bide jasno deka po~etokot na razvojot na sovremeniot makedonski identitet i na literaturniot jazik e vo devetnaesettiot vek. Procesot be{e popre~uvan od formiraweto na sosednite nacii-dr`avi i prekinat od Balkanskite vojni i nastanite {to sleduvaa potoa, no sepak prodol`i vo istata nasoka na razvoj vo Jugoslavija (i vo pomala mera vo Bugarija) vo periodot me|u dvete vojni, taka {to normata {to se razvi po oficijalnoto priznavawe vo 1944 godina vo osnova be{e prodol`enie na nastanite od prethodniot vek. Spored toa, tuka ne stanuva zbor deka „prvo be{e formirana dr`avata, a potoa usledija manifestaciite na nacionalniot identitet“ (Skendi 1980:37), nitu deka „propagiraweto na makedonizmot“ ednostavno be{e „Titovo re{enie na makedonskiot problem“ (Troebst 1993: 139). Vistina e 32 Kaj Koneski (1975:81) ima tri periodi: pred 1913, 1913-1944 i od 1944 do denes, odnosno podemot na nacionalnata i lingvisti~ka svest, borbata za nejzino vostanovuvawe i vostanovuvaweto. Ristovski (1983:145-146) go smestuva po~etokot vo 1814 godina, datumot na izdavaweto na prvata kniga na Kr~ovski „Slovo iskazanoe zaradi Umiranie“, uka`uvaj}i deka namerata na tekstot na Daniil go diskvalifikuva samiot tekst. Toj potoa gi razlikuva periodite 1814-1870, 1870-1903 i 1903-1944, odnosno periodot do Egzarhijata, od Egzarhijata do „Za makedonckite raboti“ i ottoga{ do Republikata.

161

Viktor Fridman

deka sovremeniot standarden makedonski jazik ja nema{e mo`nosta da se razviva po normalni jazi~ni planski linii sè do osnovaweto na makedonskata republika, kako {to e, isto taka, vistina deka Tito i drugi komunisti~ki partii gi poddr`uvaa (do izvesna mera) makedonskite napori za samoopredeluvawe, me|utoa, izvrtuvawe na faktite e da se tvrdi deka konceptite za poseben makedonski jazik i identitet bile sozdadeni ex nihilo so jugoslovenska odluka (vidi: Friedman 1985a:34).33 Ovoj pregled e revidirano dopolnenie na Fridman (1975), koe zavr{uva tuka. Ottoga{, jas objaviv pove}e studii za standardizacijata na sovremeniot makedonski jazik (Friedman 1985a, 1993, 1998).

Kako rezultat na raspadot na porane{na Jugoslavija i osamostojuvaweto na Republika Makedonija, ovoj region se najde vo fokusot na zgolemenoto nau~no i popularno vnimanie na golemite sili, za razlika od denovite koga jas bev diplomiran student koj gi istra`uva gramati~kite kategorii na eden mal i relativno malku prou~uvan slovenski jazik (Friedman 1977, Fridman 2009). Ostavaj}i gi na edna strana publikaciite so o~igledni nacionalni agendi, nekoi avtori pogre{no go pretstavija ili pogre{no go razbraa ne samo procesot na formiraweto na makedonskiot identitet tuku i na ranite denovi na kodifikacijata. Zatoa }e go zavr{am ovoj pregled so eden kratok epilog {to gi ocrtuva najistaknatite odliki vo standardizacijata na makedonskiot jazik vo prvite godini na oficijalnata standardizacija i }e se osvrnam na nekoi pogre{ni mislewa {to se pojavija vo pe~atot.

Iako makedonskiot be{e proglasen za oficijalen jazik na makedonskata republika na 2 avgust 1944 godina, poradi voenite uslovi prvata jazi~na komisija se sostana duri na 27 noemvri - 4 dekemvri istata godina za da rasprava za konkretni pra{awa na jazi~noto planirawe.34 Na 3 maj 1945 godina predlo`enata azbuka be{e podnesena i usvoena od Ministerstvoto za obrazovanie, po {to usledi eden kratok prira~nik so ortografski i morfolo{ki pravila, podnesen na 2 juni i usvoen od Ministerstvoto za obrazovanie na 7 juni istata godina. Na 15 april 1948 godina, vo dnevniot vesnik „Nova Makedonija“ be{e objavena lista na {est oficijalni modi33 Za `al, linijata deka makedonskiot separatizam go izmislil Tito i negovite komunisti (koristena od bugarskata oficijalna politika koga ne tvrdi deka makedonskiot e i otsekoga{ bil bugarski) ponekoga{ nekriti~ki se prifa}a na Zapad, kako od Palmer i King (1971). Iako Trebst (Troebst 1994:111) kritikata na Lant (Lunt 1972) sprema taa kniga ja opi{uva kako „malku histeri~na“, Lantovoto po~ituvawe na subjektivnoto opredeluvawe vo formiraweto na identitetot i negovata naso~enost sprema istoriskite izvori od devetnaesettiot vek se sosema racionalni.

34 Za razlika od ona {to go pi{uva{e Trebst (Troebst 1994:125), Komisijata ne be{e imenuvana sè do pred samiot sostanok.

162

Makedonisti~ki studii

fikacii na pravilata od 1945 godina. Na 11 noemvri 1950 godina be{e odobren ortografskiot prira~nik na Bla`e Koneski i Krum To{ev i otpe~aten vo mart 1951. Dodeka dokumentot od 1945 godina be{e kni{ka od 20 stranici koja gi ozna~uva{e osnovnite principi na izgovorot, akcentiraweto i morfologijata, vtorata sodr`e{e del so pravila od 75 stranici, po koj sleduva{e ortografski re~nik od 6.000 zbora. Od gledna to~ka na normativnata stabilizacija, 1950 godina ja pretstavuva godinata vo koja bea doneseni pove}eto bazi~ni dokumenti, a procesot na jazi~noto planirawe premina od faza na kodificirawe vo faza na elaboracija (vidi: Friedman 1985a, 1993, za natamo{na rasprava).

Edno od prvite nedorazbirawa ili pogre{ni pretstavuvawa na ovoj klu~en najran period be{e objaveno od Barker (1950:104-105); „Pi{aniot jazik {to sega e vostanoven vo Narodna Republika Makedonija prvobitno bil zasnovan vrz govorniot jazik na severna Makedonija i zatoa sodr`el nekoi srbizmi (iako makedonskite voda~i podocna odlu~ija deka dijalektite od bitolsko-vele{kiot region se podobra osnova, taka {to nivniot literaturen jazik stana posroden so bugarskiot)“. Pulton (1995:116) ja citira Barker bez da ja navede stranicata, i vaka ja prenesuva informacijata: „Na novata nacija ѝ be{e potreben pi{an jazik i kako osnova za makedonskiot jazik prvobitno be{e odbran govorniot dijalekt na severna Makedonija.

Me|utoa, toj se smeta{e za premnogu blizok do srpskiot, pa zatoa norma stanaa dijalektite od bitolsko-vele{kiot region. Ovie dijalekti bea poblisku do literaturniot jazik na Bugarija, no bidej}i toj be{e baziran na isto~nobugarskite dijalekti, toa dozvoluva{e dovolna diferencijacija za da mo`at Jugoslovenite da tvrdat deka toa e jazik razli~en od bugarskiot - tvrdewe koe Bugarite ogor~eno go osporuvaat u{te ottoga{“. Obrnete vnimanie deka Barkerovite „makedonski voda~i“ kaj Pulton se transformirani vo „Jugosloveni“, {to e suptilno preina~uvawe koe go naglasuva bugarskoto tvrdewe deka makedonskiot identitet bil izmislen od jugoslovenskite komunisti.

Iako Barker e inaku pedantna vo svojata dokumentacija, taa ne dava izvor za pogore citiranoto tvrdewe, a podatocite vo arhivite se tokmu sprotivni (Friedman 1993d:167). Stenografskite bele{ki na Jovan Kostovski od sostanokot na prvata Komisija jasno poka`uvaat deka postoel celosen konsenzus u{te od samiot po~etok deka zapadnocentralnite dijalekti }e poslu`at kako osnova na literaturniot makedonski jazik.35 Najranite publikacii, isto taka, go potvrduvaat ovoj fakt. To~no e deka vo 1944-45 be{e usvoena edna istaknata odlika {to se sre}ava vo severnite makedonski dijalekti 35 Dokument #167, dosie Jovan Kostovski, Makedonska akademija na naukite i umetnostite. Edna pogre{na no upotrebliva verzija be{e objavena od Risteski (1998:228-317).

163

Viktor Fridman

i vo srpskiot jazik (produktivniot nesvr{en izveden sufiks: vo severniot -ue, vo zapadnocentralnite dijalekti -uva) i deka vo 1948 godina be{e zameneta so negoviot zapadnocentralen ekvivalent (Friedman 1985:42). Ova bi mo`elo da bide izvorot na nedorazbiraweto na Barker.

Trebst (1994:126) na sli~en na~in pogre{no go pretstavuva procesot na kodifikacijata koga go opi{uva kako da vklu~uva „odluka za isklu~uvawe na isto~nite i severnite dijalekti“. Kako {to poka`av (Friedman 1985a:39), faktot deka zapadnocentralnite dijalekti bea zemeni kako osnova za literaturniot jazik ne zna~i deka novata norma be{e identi~na so tie dijalekti. Naprotiv, bea vklu~eni izvesen broj zna~ajni isto~ni i severni odliki, a najranite kodifikatori bea eksplicitni vo svoite nastojuvawa da ja informiraat javnosta deka literaturniot jazik ne e identi~en na svojata dijalektna baza (Friedman 1985a: 47).36 Na krajot, posledniot primer za pogre{noto pretstavuvawe vo raspravata za kodifikacijata na sovremeniot makedonski jazik poka`uva kako lokalnite interesi mo`at da se vkrstat so zapadnite akademski agendi i da proizvedat - za doma{nite - neo~ekuvani rezultati. Trebst (1994:126) go koristi Risteski (1988) da doka`e deka standardizacijata na makedonskiot jazik „ne be{e delo na razli~ni ekspertski komisii, tuku na me{aweto od strana na novoto politi~ko rakovodstvo, odnosno na KPM“, {to toj potoa go upotrebuva da ja potkrepi pozicijata deka moderniot makedonski jazik i identitet bile vo osnova izmislica na jugoslovenskite komunisti.

Trebst, o~igledno, ne bil svesen za kontekstot i za zna~eweto na knigata na Risteski. Pretstavuvaj}i ja selektivno dokumentacijata za prvite godini na kodifikacijata na makedonskiot jazik, Risteski se obiduva{e da go diskreditira toga{niot makedonski akademski lingvisti~ki establi{ment, kako del od edna po{iroka polemika {to be{e po~nala taa godina za odnosite me|u srpskohrvatskiot i makedonskiot jazik vo ramkite na jugoslovenskata federacija.37 Me|utoa, kako {to e jasno u{te od prvite stotina stranici na negovata kniga, namerata na Risteski e daleku od tvrdeweto deka te`nenijata za makedonski standarden jazik bile izmislica na Tito.

Naprotiv, toj se obiduva da doka`e deka procesot na standardizaci36 Me|u najistaknatite nezapadni crti se za~uvuvaweto na intervokalnoto /v/, prisustvoto na fonemskiot zadnonep~en frikativen konsonant, prisustvoto na krajnoto -t vo neproksimativniot/nedale~en opredelen ~len i negovoto otsustvo vo treto lice ednina sega{no vreme, zamenski formi za indirekten predmet i nivna upotreba pred sè kako vo isto~niot dijalekt, a ne kako vo zapadniot, i prifa}aweto na zbirnata mno`ina i imperfektivni aoristni formi.

37 Vo toa vreme, takvite polemiki imaa naglaseno separatisti~ki implikacii. Vidi: Kosteski (1990).

164

Makedonisti~ki studii

jata bil kooptiran od komunisti~koto rakovodstvo od ~isto politi~ki pri~ini. Ova e sosema razli~na rabota i toa takva {to samata dokumentacija na Risteski ja pobiva, ako se ~ita vnimatelno i so poznavawe na lingvistikata i na dokumentite {to bile ispu{teni.

Ona {to stanuva jasno e deka - dali namerno, ili slu~ajno, sosema e neva`no - lokalnite komunisti, vsu{nost, gi poddr`uvale podobrite nau~nici i jazi~ni aktivisti i go odbegnuvale nadvore{noto me{awe (vidi: Friedman 1993d za detali).38 Pojavata na makedonskiot identitet i jazik e elokventno sumirana od Bla`e Koneski (roden vo Nebregovo 1921) - vode~ka figura vo kodifikacijata na sovremeniot makedonski jazik i vode~ka pisatelska i kulturna figura - vo eden vid literaturen testament {to toj go napi{a vo 1993, godinata vo koja po~ina. Kako i samiot identitet, i izjavata e subjektivna i, zgora na toa, isto kako i identitetot, i izjavata se temeli vrz istoriskite nastani. Namesto zaklu~ok tuka }e navedam dva kratki citati.39 „No, vo XIX vek toj region [Makedonija] ostana periferen sprema centrite na nacionalnata diferencijacija na Balkanot. Nitu eden od tie centri ne be{e dovolno zakrepnat vo kulturen i ekonomski pogled da mo`e da gi privle~e vo svojata sfera na{ite krai{ta i da go modernizira `ivotot vo niv. Nie ne mo`evme da ~ekame duri tie da sozreat. Kaj nas po~na samostojna nacionalna akcija. Taka, po silata na istoriskite okolnosti, se slu~i da staneme mal, osporuvan narod”. Na krajot toj pi{uva: „Pritoa ne treba da se gubi od predvid deka i komponentata {to ja imenuvame kako lokalna tradicija ne e ograni~ena samo na dadena etni~ka grupa i nejziniot jazik, ami pretstavuva slo`ena struktura, sozdadena vo edna mnogu po{iroka kulturna sfera, vo koja toj narod i negoviot jazik bile so vekovi inkorporirani.

Toj proces i tie rezultati ne mo`ea dosega da bidat spre~eni od balkanskite cinici, planeri na genocid. Imeno, postigawata na makedonskata literatura vo pove}e `anrovi za poslednive pedeset godini se najdobar dokaz za toa deka nie ne sme imale zo{to da ~ekame. Sega tie imaat mo`nost barem da sru{at ne{to vredno“.

38 Na primer, Risteski (1988:409-427) reproducira eden anonimen, nedatiran predlog za makedonskite literaturni normi, za koj smeta deka poteknuva od nekoj „dobar filolog“ (Risteski 1988:176), i pokraj faktot {to avtorot gi me{a bukvite so glasovite i pravi brojni pogre{ni i poluvistiniti formulacii na istoriskite lingvisti~ki fakti.

39 Vidi: Koneski (1994) za celosniot tekst. Citatite se od str. 217 i 218.

165

Makedonisti~ki studii

Za dijalektolo{kite raboti: Misirkov, Pulevski i Teodorov-Balan Vrskata me|u \or|ija Pulevski, Krste Misirkov i Aleksandar Teodorov-Balan se nao|a, me|u drugoto, vo toa deka Pulevski (1875:49) za prvpat vo edna pe~atena kniga gi izrazi poimite za makedonskiot nacionalen i gra|anski (dr`aven) identitet. Misirkov (1903:95), isto taka, gi upotrebuva{e dvata poimi, no i za prvpat gi izrazi osnovnite principi na makedonskiot literaturen jazik, i Teodorov-Balan (1904) napi{a edna statija kade {to se sprotivstavuva na ideite na Misirkov, no istovremeno, bez da saka, gi pazi i ideite i samite zborovi na Misirkov za idnite generacii. Kako {to se znae, najgolemiot del na prvoto izdanie na Misirkovata kniga „Za makedonckite raboti“ bil uni{tuvan ne od bugaraskata policija (Lunt 1953:370) nitu od bugarskata vlada (Szobries 1999:59), tuku od Makedonci vrhovisti so Boris Sarafov na ~elo (Xambaz 1946:v).

I taka, ja imame istoriskata ironija deka od 1903 g. do vtoroto izdanie vo 1946 g. knigata na Misirkov ne bila dostapna za po{irokata makedonska publika poradi sporot me|u Makedoncite, no bila poznata pove}e poradi recenzijata na eden seriozen bugarski lingvist.

Vo uvodot na svojata diplomska rabota „Jazikot na Krste P. Misirkov“, Blagoja Korubin (1956:17) pi{uva{e za statijata na TeodorovBalan (1904) so slednive zborovi: „Deneska nema potreba da se pobiva ona {to go pi{uval Balan pred okolu 50 godini. Nego go pobi istorijata“. Pa, iako e taka, sepak skoro pedeset godini po iska`uvaweto na Korubin, nekoi bugarski (i bugarofilski) lingvisti, sega, na po~etokot na dvaeset i prviot vek, sè u{te gi upotrebuvaat skoro identi~nite argumenti od po~etokot na dvaesettiot vek. Takva, na primer, e situacijata vo takanare~eniot „B†lgarski dialekten atlas“ izdaden od Institutot za bugarski jazik vo 2001 (Ko~ev 2001:55).

Ko~ev, kako Balan, izveduva izvesen broj crti koi, |oa, ja opredeluvaat bugarskata jazi~na teritorija, no sekako ottamu ne e daleku do politi~kata teritorija. Vo ovoj referat, bi sakal da razgledam nekoi aspekti na misleweto i praksata {to se odnesuvat na pove}ejazi~nosta, dijalektot i identitetot kaj Misirkov vo vrska so Pulevski i Teodorov-Balan.

Kako {to se znae, na naslovnata stranica na „Re~nikot od tri jezika“, pe~aten vo Belgrad (1875), vo makedonskiot del Pulevski go narekuva jazikot „S. Makedonski“ i vo turskiot „S. Makedonluxes“, koj{to srpskite vlasti mo`ele da go razbiraat kako „srbo-makedonski“, no vo albanskiot del pi{uva {kini{t makedonise, koj nedvosmisleno zna~i slavo-makedonski. Zna~i od po~etokot se jasni i 171

Viktor Fridman

orientacijata na Pulevski i okolnostite vo koi toj treba{e da gi izrazuva negovite idei. Vo klu~nata stranica, 49, kade {to Pulevski pi{uva za poimot „narod“, toj go zavr{uva paragrafot vo makedonskiot del so zborovite: „Taka i Makedoncive se narod i mestovo wivno je Makedonija“. Sepak, vo albanskiot i turskiot prevod, toj go adaptira{e negovoto izrazuvawe. Dodeka prethodniot del na paragrafot e ist vo albanskiot i turskiot prevod, sepak, zaklu~nata re~enica e druga vo sekoj jazik. Na albanski pi{uva: „A{tu ede {kipitarat jan weraz, ede vendin, etijse poөojn Makedonija ciqi, poroin aћe.“ Zna~i: „Taka i Albancite se narod, i tie {to tamu `iveat go vikat nivnoto mesto Makedonija.“ A vo turskiot: „Dahi, makedonlular, kavmdir ve jerin dahi onlarin anilr Makedonija, her, ћim, makedonijada, ja{arsa, makedonlu anilr“. Zna~i: „Taka, Makedoncite se narod i nivnoto mesto se vika Makedonija, sekoj {to `ivee vo Makedonija se vika Makedonec.“ So ovie zborovi Pulevski istovremeno ja izrazuva idejata za poseben makedonski narod i za temelite na makedonskata gra|anska ideja, t.e. razlikata me|u naroden i dr`aven identitet. Toa e pojasno koga imame predvid deka, iako Pulevski treba{e da ja izrazuva svojata lojalnost kon sultanot, sepak, vedna{ po ovoj paragraf, toj postavuva eden paragraf za nacionalno samoopredeluvawe i samobitnosta.

Vo jazikot na Pulevski, kako {to doka`uva Bla`e Koneski (1967v:258-60), se razvi eden streme` kon edno naddijalektno izrazuvawe, i taka, dodeka vo prvite knigi ima crti od negoviot roden gali~ki govor, sepak, vo podocnite raboti Pulevski po~nal da se adaptira kon centralno-zapadnite govori, na primer, vo refleksot na zadnata nosovka (golemiot jus) so /a/ namesto negoviot roden /o/.

Vo knigata „Za Makedonckite raboti“ gledame izvesni paraleli so Pulevski. Iako Misirkov jasno i glasno ja izrazuva razlikata na makedonskiot identitet i jazik od srpskiot, bugarskiot i gr~kiot, toj e isto taka svesen za razlikata me|u makedonskata narodnost kako takva i makedonskite narodnosti, t.e. narodnostite na Makedonija. Kako {to pi{uva samiot Misirkov: „Nije trebit da sozdademe takvo polo`ejn'e, da nemat vo Makedonija ni bugarcki, ni srbcki, ni grcki interesi, za{~o tamo nemat Bugari, Srbi i Grci, a imat samo Makedonci ot slovencki proishod i nekoji druzi makedoncki narodnosti.“ (95) Na drugo mesto (10) toj gi broi narodnostite po jazik i religija. Interesno e da se zabele`i deka Evreite se sosema otsutni kaj Misirkov, a Romite figuriraat samo vo eden pejorativen izraz (57): „Za g. Be{kov popra{ajte kogo sakate vo Bitol'a: bilo to ot personalo na tamo{nite konsulstva, bilo od bugarckite u~iteli, bilo od vla{kite, bilo od grag'anite, ili naj posle od Cigan~in'ata, so koji se imat razgovarano g. Be{kov (...)“ Pa toa e, po sè izgleda, izraz na op{testveni okolnosti na vremeto.

Teodorov-Balan (1904:822-27) go kritikuva Misirkov tokmu 172

Makedonisti~ki studii

poradi negovata otvorenost kon edna multietni~ka i pove}ejazi~na dr`ava. Mo`e da se ka`e deka samiot Teodorov-Balan e zatvoren vo „silogizmite“ (negov zbor) na devetnaesettiot i prviot del na dvaesettiot vek (i ponatamu vo nekoi slu~ai), koga se veruva{e (i vo nekoi mesta sè u{te se veruva) deka jazik, narodnost, teritorija, i dr`ava postojat kako prirodni pojavi, koi treba da se sovpa|aat.1 Vo prvite decenii na HH vek, takvoto mislewe dovede do etni~ko ~istewe so blagoslov i pomo{ na golemite sili: Ja imam predvid sudbinata na narodnostite vo Grcija, Bugarija, i Turcija koi bea „razmeneti“-- ili „dobrovolno“ ili otvoreno so sila - po principot na sovpa|aweto na ~etirite gorespomenatite pojavi. Iako i deneska postojat lu|e {to sè u{te mislat na takvi re{enija, sega mo`eme da ka`eme deka ne samo {to mnogu nevini lu|e stradaat od takvite „re{enija“ tuku i spored najnovite istra`uvawa na politi~kata nauka, delbata ne doveduva do mir. Taka Sambanis (2002) vo edno istra`uvawe za Svetskata banka doka`al so empiri~ni pokazateli deka razdeluvaweto nitu dava re{enija, nitu go spre~uva nasilstvoto vo idninata.

No, da se vratime kon dijalektologijata. Ve}e spomnav deka Pulevski, iako bez teoretska formulacija, sepak probal da go pribli`i negoviot pismen jazik do centralno-zapadnite govori. Misirkov za prv pat eksplicitno go formulira{e ovoj princip za osnovata na makedonskiot literaturen jazik, iako toj bil isto taka pod vlijanieto na kulturen presti`. I taka, iako pi{uva (Misirkov 1903: 141) deka Veles e geografski centar, sepak Prilep, Bitola i Ohrid imaat pove}e presti` od poznati pri~ini. I taka negoviot pismen jazik ima{e i nekoi jugozapadni periferni crti i duri hipokorekcii kako {~ab za {tab (Misirkov 1903: 2). Kaj Misirkov, edinstvenata crta {to toj eksplicitno ja formulira e refleksot na zadniot nazalen vokal, koj, kako {to pi{uva samiot Misirkov, dava roka vo Debar, ronka vo Kostur, rъka vo Solun, i ruka vo Skopje, nasprema raka vo centralna Makedonija. Interesno e {to Balan vo negovata recenzija gore dolu ja ignorira ovaa crta i na tri stranici pi{uva za refleksite na praslovenskitte *tj/*dj. Vo negovoto izlagawe, Balan pravilno zabele`uva deka vo delot na Makedonija kade {to *tj/*dj dava refleks k'/g' fonetikata e razli~na od srpskata, no izgleda ne sfatil ili ne sakal da sfati deka i dvofonemskiot refleks {~/`x isto taka su{tinski se razlikuva od bugarskiot {t/`d.

Treba da se priznae deka na drugo mesto Balan pi{uva za refleksite na zadniot nazal, za vokalnoto /l/, za erovite, kako i za analitizmot i vo deklinacijata i vo infinitivot, upotrebata na ~le1Treba da se priznae deka i Misirkov gi prifa}a poimite na negovoto vreme, iako so drugi zaklu~oci. Sepak, toj istovremeno se obiduva da izrazuva eden pomoderen na~in na mislewe, koe{to e sli~eno na dene{noto razbirawe na konstruktivisti~kiot pristap kon op{testvenite pojavi.

173

Viktor Fridman

not i prostite minati vremiwa, kako i za akcentot. Sepak toj ne si dozvoluva da vidi deka navistina vo seto toa postoi dijalektna baza za drug literaturen jazik.

Drugo interesno vo statijata na Balan e slednovo: Iako toj mnogu pretpazlivo gi citira argumentite na Misirkov, ~estopati i so diretkni citati, i bez nikakva doza na pejorativnost -- toa se gleda od Balanovata upotreba na prosti glagolski formi, kako toj da dozvoluva samiot avtor da zboruva sam za sebesi - sepak toj citira od po~etokot na knigata do stranica 123, a statijata za jazikot e str.

132-44. I taka, iako Balan pi{uva deka ova pra{awe e centralno za negovata recenzija, sepak toj ni{to ne citira tokmu od toj del, nitu odgovara direktno na upotrebata na zadniot nazal kako distinktiven znak.

Vo vrska so stilot na izlagaweto, sakam da go zavr{am referatov so edna zabele{ka za edna dijalektna crta na Misirkoviot jazik. Kiril Koneski i Aleksandar Xukeski (1966:160) ja spomnuvaat upotrebata na glagolskata l-forma kaj Misirkov kako ne{to {to ne otstapuva od sovremenite literaturni normi. Korubin (1956:37) zabele`uva deka ~esto se upotrebuva pomo{niot glagol vo treto lice kaj Misirkov, ~esto i perfekt so ima, no ne napravil drugi zabele{ki.

Treba da spomneme deka vo ovaa upotreba Misirkov otstapuva od zapadno-centralnite govori, no sistemot potpolnio se slo`uva so negoviot roden dolnovardarski sistem, iako pomo{niot glagol vo treto lice dosledno go koristi vo formite jet/set - formi {to se sre}avaat samo vo nekolku bitolsko-prilepski i ohridsko-prespanski govori (Vidoeski 1999:200). Vkupno 127 l-formi treto lice se sre}avaat bez pomo{niot glagol, 27 so nego, 10 se vo prvo lice mno`ina, i vo 29 slu~ai imame perfekt so ima. Op{to zemeno, formite bez pomo{en glagol nosat so sebe nekoja vozdr`anost ili neutralnost. Onie so pomo{niot glagol jet/set nosat relevantnost na moment na iska`uvawe, dodeka perfektite so ima se za minati dejstva, koi ve}e se pretvoraat vo sostojba. Slednive primeri se ilustrativni.

(1) Da. Sekoga{ je t i m alo razni vozgledi. (2) (2) Vlasite nikoj pat ne se t i m ale nikakva vlast nad nas, i nikoj pat ne ni se s tor ile nikakva pakost. Isto taka i oni nem aa t ni{~o p aten o od nas. Na opaku, u{~e ot strednite vekoi meg'u nas i vlasite sekoj pat je t im al o soglasie. (37) (3) Tije jednoglasno ke re~at (...) oti nikoj pat ne m alo makedoncka narodnost i sega ja nemat; (...) Sekoj pat na sekade je t biv al o taka i taka ke bidit sega i kaj nas. (82) (4) Bugarite go po ddr `a le vostajn'eto. I srbite go poddr ` uv a a. Bugarite go p odd r` uvaa poeke, za{~o nivnite interesi toa go sakaa, a ne za atarot na{. (...) sekoja arnotija od Bugarija za makedoncite ne jet ni{~o, osim jedna konpensacija za glupostite, {~o i im a t na pr aeno . (49) (5) Ne jedna{ Rusija ni im a t re~e no, oti (...) Rusija po makedonckoto pra{ajn'e tolku pati je t pub lik ual a prai174

Makedonisti~ki studii

tel'stveni soob{~uajan'e(...) (54) (6) [~o i mat b iden o vo strednite vekoi, za{~o da ne mo`it da bidit sega? Bugarskiot narod je t izgubil gotoo cela dene{na Srbija vo korist na srbite, i se pr i miri l so misl'ata za taja zaguba, i ne brojeki je za takva. (104) (7) I taka, prvo na{e narodno ime ni imat bideno imeto sloveni. (106) Kako zaklu~ok sakam samo da ja istaknam va`nosta na knigata â&#x20AC;&#x17E;Za Makedonckite rabotiâ&#x20AC;&#x153; ne samo za istorijata na makedonskiot literaturen jazik i makedonskiot naroden identitet, tuku i kako izvor na op{testvenata misla na svoeto vreme i u{te nekoi dijalektolo{ki vrednosti.

175

Makedonisti~ki studii

Набљудувајќи ги набљудувачите: Јазикот, етнитетот и моќта во Македонија за време на пописот во 1994 година и потоа Во Сараево, пред Југословенската војна, имаше музеј на крајот на мостот каде што бил убиен принцот Фердинанд. Меѓу експонатите во музејот имаше политичка карикатура од периодот непосредно пред избивањето на оваа таканаречена голема војна (Првата светска војна). На неа беше прикажан неправилен круг од буриња барут, некои беа со долги фитили што се нишаа, а од други се излеваше барут. Во центарот на кругот направен од овие буриња барут стоеја слаби, неизбричени луѓе со темни мустаќи, облечени во национални носии на балканските народи, вчудовидено обѕрнувајќи се околу себе. Надвор од кругот, ревносно подавајќи им запалени чкорчиња, стоеја дебели, бледи, негувани луѓе во официјални западноевропски облеки на Големите сили. На овој начин во поранешна Југославија се сфаќаше концептот за „балканското буре барут“. Има определена иронија во сликата на која во центарот се наоѓа Балканот, а Големите сили се на периферијата затоа што, всушност, речиси во секоја сфера од односите меѓу Југоисточна Европа и остатокот од тој континент случајот е обратен, а Македонија останала и останува да биде потенцијален центар на конфликти затоа што е на периферијата на сите свои соседи, кои, пак, и самите се на периферијата од Европа. Во текот на деветнаесеттиот и во почетокот на дваесеттиот век националните движења во Албанија, во Бугарија, во Грција и во Србија се искристализираа на начин на кој Македонија беше (и сè уште е) на работ на нивните барања што се преклопуваат. Еден од начините на кој се изразува тој конфликт е преку пописите и ривалските претензии. Во споредба со сегашната позиција на Албанија и на Косово, позицијата на Република Македонија истовремено е и централна и периферна. За разлика од Косово со својата влада во сенка и паралелниот образовен систем, Македонија ги исполнува барањата на една независна земја, но, за разлика од Албанија, со својот јасен меѓународен статус и со членството во Обединетите нации под своето сопствено име, Македонија не го ужива нормалното признавање на независна европска земја бидејќи само некои 177

Viktor Fridman

земји ја признаа под нејзиното уставно име, додека другите го користат привремениот термин на Обединетите нации „Поранешна Југословенска Република Македонија (ПЈРМ)“. Косово може да се смета за регион во кој етнолингивстичкото српско малцинство доминира врз албанското мнозинство. Албанија е земја управувана од своето етно-лингвистичко мнозинство. Но, во Македонија, која има странски војски стационирани во рамките на нејзините граници (американските и нордиските баталјони на Обединетите нации во Македонија за распоредување за превенција [UNPREDEP]) самиот легитимитет на идентитетот на мнозинската етнолингвистичка г рупа, т.е. Македонците, с è уште е подложен на двосмисленост, и намерен и наивен. Згора на тоа, некои актери би полемизирале дали Македонците се мнозинство или дури плуралитет во Република Македонија. Иако од многу аспекти ситуацијата на албанското мнозинство и во Албанија и во Косово може да се смета како економски или политички полоша од ситуацијата на албанското малцинство во Македонија, дискутабилно, Македонија е најнестабилната од нив трите, земја врз која е фокусирано албанското и косовското внимание. Еден таков израз на нестабилноста во Македонија е постоењето на контрадикторни податоци за бројот на населението. Пописот: политика на броењето Броењето на населението со илјадници години е потенцијално оптоварено со политичка тензија. „Броевите“ (Четврта книга Мојсеева, I:23) го опишуваат пописот како цел за подготвувањето на војна, а пописот спомнат во „Евангелието по Лука“ (II:1-5) најверојатно се поврзува со римските напори за консолидирање на хегемонијата во она што во тоа време сè уште било кралство (а подоцна провинција) на Јудеја. Од 21 јуни до средината на јули 1994 година, под и нтензивен внaтрешен и надворешнополитички притисок, во Република Македонија се спроведе вонреден попис - редовниот попис е спроведен во 1991 година, кога Републиката сè уште беше „социјалистичка“ и дел од она што сега е поранешна Југославија. Во 1994 година пописот не беше финансиран од страна на владата на земјата, што обично е случај со модерните пописи во суверените држави, туку од меѓународните организации - Советот на Европа (СЕ), кој во тоа време сè уште одбиваше да ја признае Република Македонија, и Европската унија (ЕУ), чиј политички став спрема Македонија честопати беше доминиран од Грција. Вонредниот попис од 1994 година на тој начин дава можност пошироко да се согледа и комплексноста на македонската сцена и улогата на европското посредништво. Пописот од 1994 година во Маке-

178

Makedonisti~ki studii

донија поставува фундаментални прашања за неодамнешните конфликти, како на пример оние околу образованието и употребата на јазикот на републичко ниво, како историски момент околу кој се кристализираа националните и меѓународните тензии. Како и да се развива иднината на Македонија, пописот од 1994 година е една од главните врски во веригата настани што водат до тоа. Во ова поглавје го разгледувам македонскиот попис од 1994 година и како настан сам по себе и како дел од поголем контекст на потраги по идентитетот и хегемонијата на Балканот. На овој начин, се надевам, ги расветлив не само специфичните и општите прашања поврзани со концептот на етничкиот, лингвистичкиот и религиозниот идентитет туку и врската на супранационалното со националното, на централното со маргиналното и на Европа со територијата западно од Урал и северно од Медитеранот. Сметам дека западните сили, кои во голема мера ја определуваат (и ја финансираат) политиката на оние актери назначени како Меѓународна заедница продолжија да ја маргинализираат Македонија со наметнување на своите сопствени конструкции. Овие обиди не придонесоа за стабилизирање на Македонија. Во летото на 1994 година работев како постар политички и политиколошки аналитичар покривајќи ја Македонија во Единицата за анализа и оценувања, организирана од страна на Сузан Вудворд за Јасуши Акаши, Специјален претставник на Генералниот секретар на Обединетите нации, во состав на Силите за заштита (UNPROFOR) стационирани во поранешна Југославија. Во врска со овие должности, добив овластување да бидам надворешен набљудувач на вонредниот попис во 1994 година како член на една меѓународна организација, во согласност со членот 33 од Законот за попис. Иако не бев официјално поврзан со ниедна од организациите кои го финансираа пописот, повеќето од нивните претставници ми дозволија да ги придружувам во нивните задачи и да присуствувам на состаноците. Како резултат на тоа, можев да го набљудувам и процесот на пописот и европските набљудувачи кои официјално го набљудуваа. Прашањата за етничкиот идентитет, за државјанството, за јазичните права и за меѓусебните односи на концептите за јазикот, за религијата и „националноста“ беа крајно оспорувани во Македонија. Затоа беше јасно дека пописот е политички настан, а не статистичко истражување како што тврдеа властите. Ова не беше првпат бројките од пописот во Македонија да бидат предмет на конфликт, земајќи ги предвид овие фактори. На почетокот од веков, како и на неговиот крај, економските и политичките струк-

179

Viktor Fridman

тури на Балканот беа нестабилни или во транзиција, се водеа војни, меѓуетничките тензии беа големи, а Македонија беше предмет на конфликтни барања, во определена мера поддржани од контрадикторните пописни податоци. Табелата 1 покажува примери кога бројките се користеле за да се поткрепат ваквите претензии спрема Македонија на крајот од деветнаесеттиот и во почетокот на дваесеттот век, кога отоманската моќ слабеела, а малите земји од Југоисточна Европа се обидувале да се консолидираат и да ги прошират своите хегемонии. Иако Дако во својата книга значајно насловена како „Албанија: главниот клуч за Блискот Исток“ цитира слични податоци, а очигледните несовпаѓања ги нарекува „забавни“, овие несовпаѓања не се целосно арбитрарни. Напротив, барем до одредена мера, авторите на разни статии или книги, давајќи националистички аргументи, избираа критериуми кои ги поткрепуваа нивните гледишта. Во случајот со грчките и со турските автори, изборот е базиран врз религијата, врз образованието или пак и врз двете. Секој член на грчката православна ц рква, или по 1870 година секој „патријархист“, како и секој оној кој одел во грчко училиште (а бидејќи образованието било контролирано од религијата, македонските христијани имале мал избор до средината на деветнаесеттиот век) од страна на Грците бил сметан како Грк. Ова ги создава изразите како „славофонски Грк“ и „албанофонски Грк“. Отсуството на Албанци во грчките податоци се објаснува со тоа што тие биле броени како Турци, Грци или друго врз основа на религијата (муслимани, православни, католици). Српската православна црква и српските училишта биле релативно слаби, освен во одредени северни и западни делови на Македонија, па поради тоа српските власти избирале специфични изоглоси, односно дијалектни граници, врз основа на одделни јазични карактеристики за да ги оправдаат етничките, а со тоа и територијалните барања, како што е прикажано во табелата 2.

180

Makedonisti~ki studii

Табела 1. Контрадикторни пописни податоци за Македонија во 1889-1905 година етничка група Бугари1 Срби Грци Албанци Турци Други2 Вкупно

бугарски %

српски

%

грчки

%

турски

%

1.181.336 7000 228.702 128.711 499.204 219.571 2.258.224

57.600 2.048.320 201.140 165.620 231.400 166.540 2.870.620

2,01 71,35 7,0 5,77 8,06 13,86 100

332.162 0 1652.795 0 634.017 105.844 1.724.818

19,26 0 37,85 0 36,76 6,13 100

896.497 100,000 307.000 0 1.508.507 99.000 2.911.004

30,8 3,4 10,6 0 51,8 3,4 100

52,31 0,03 10,13 5,70 22,11 9,72 100

Забелешки 1. Бугарските податоци се од 1900 г., српските од 1889 г., а грчките од 1904. Сите заедно се дадени во Baron d'Estournelles de Constant et al. 1914: 28-30 и ги претставува овие три земји, кои биле независни, имале територијални претензии спрема Македонија и се бореле една против друга во Втората балканска војна во 1913 г. За споредба ги додадов и турските податоци од отоманскиот попис од 1905 (Saral 1975: 152). Грчките податоци го испуштаат Скопскиот санџак (Nicolaïdes1899: 25), додека пак бугарските податоци ја вклучуваат казата Тетово (Kalakan-delen, Призренски санџак, Косовски вилает) и казите Дебар (Dibre-i bala) и Река (Rokkalar/Zir Nanice) кои географски и припаѓаат на Македонија. За полесна споредба, ги додадов процентите. Го избрав d'Estournelles de Constant, поради тоа што тој дава типичен пример за несовпаѓањата и поради тоа што со препечатувањето во 1993 доби поголема актуелност за сегашната ситуација. Категоријата „други“ ги вклучува Власите, Евреите, Циганите (модерно Роми), „разно“ (Черкези, Ерменци итн.) За грчкото гледиште на периодот видете и други извори, Kristides (Christides 1949: 32-22). Види Klisold (Clissold 1968: 136). За податоците во врска со поствоениот период види: Поповски (1981: 187, 192-93, 247).

2. Сарал (1975: 152) не разликува Албанци и Турци, меѓутоа пишува: „Муслиманите (поголемиот број Турци, а помалку Албанци)“. Единствената друга етничка група која е дадена кај Сарал (а овде ја има под „друго“ заради полесна споредба) се „ Власите“.

Табела 2. Различни изоглоси кои се користат за да ги поддржат контрадикторните територијални претензии [1]рамена [2]жена/жената Српски плећи жена Македонски плеќи жена/жената Бугарски плещи жена/жената Забелешка: Овие форми се користат во модерните стандардни јазици. Ситуацијата со дијалектите е значително посложена, но небитна за она што во овој случај го илустрираме.

181

Viktor Fridman KARTA 1.

Изоглосите илустрирани во првата колона - рефлекс на општословенското *tj, каде што српскиот и македонскиот имаат еднократно палатално запирање или африкат наместо комбинација на палатален фрикатив или запирање, било искористено од Белиќ за да ги оправда српските претензии спрема речиси цела северна и централна Македонија. Цитирајќи го Меје, Белиќ пишува дека македонските дијалекти не се ниту српски ниту бугарски и дека политиката ќе биде таа што ќе ја одреди лингвистичката судбина на Македонија. Потоа сепак тврди, врз основа на една изоглоса, дека северните и централните македонски дијалекти всушност се српски, додека јужните в сушност се бугарски. Белиќ ги исмева бугарските учени луѓе, кои тврдат дека цела Македонија и Јужна Србија имаат бугарски дијалекти, велејќи дека неговото мислење сe совпаѓа со мислењето на непристрасните европски научници, односно неговото толкување на Меје. Тој изјавил дека, поради тоа што Србија има контакт со Западот, а Бугарија „длабоко спие под турскиот јарем“, разликата во интелектуалниот развој нема да може лесно да се надмине. Непристрасниот француски научник Вајан сепак го смета аргументот на Белиќ за заснован врз само една фонетска карактеристика и вели дека повеќето слависти се согласуваат дека македонскиот е всушност дел од македонско-бугарската група, која била подложна на пролонгирано 182

Makedonisti~ki studii

влијание од српскиот јазик. Тој набројува разни фонолошки карактеристики кои го поврзуваат македонскиот со бугарскиот јазик, а не со српскиот. Вајан заклучува дека македонскиот не е дијалект на бугарскиот, туку дека заслужува посебно место во македонско-бугарската група. Важно е да се напомне дека Вајан го напишал ова шест години пред политичкото признавање на македонскиот како независен јазик. Во исто време, карактеристиките, како, на пример, присуството на постпозитивниот определен член, како што е покажано во втората колона од табелата 2, помогнале во оправдувањето на бугарските претензии спрема долината Тимок-Морава во Јужна Србија, како и спрема Македонија. Бугарските податоци претпоставуваат дека буквално секој Словен во Македонија бил Бугарин; бројките исто така се зголемени со претпоставување на поголема фертилност и појавата на повеќечлени словенски семејства во однос на другите групи. Така, на пример, ако во некое село имало педесет албански куќи и четириесет словенски, со броењето по пет члена на албанските домаќинства и по седум члена на словенските домаќинства според претпоставките, на крајот излегува словенско мнозинство и покрај помалиот број куќи: 280 Словени наспроти 250 Албанци. Ова е ран пример за тоа колку можат да бидат важни статистичките и демографските претпоставки при процедурата на броењето за исходот од пописот; ваквите претпоставки продолжуваат да бидат карактеристични и за пописите денес. Од овие статистики значително отсутни се податоците кои ги претставуваат гледиштата на самите етнички Македонци. Општо, постојат многу малку докази за македонските гледишта во издадената литература освен во неколку моменти. Како што појаснува Росос (Rossos 1995), потиснувањето на македонскиот етнички идентитет во сите свои манифестации било во интерес на сите мали сили кои имале претензии врз територијата, но и на големите сили кои ги поддржувале малите сили и кои сметале дека одржувањето на поделбата на Македонија е погодно решение за мир. Браун (Brown 1996) затоа ги разгледува недопрените извори надвор од Балканот и го потврдува постоењето на одделното чувство за македонската националност на почетокот на овој век, како и обидите тоа да се отфрли. Од определен аспект оваа ситуација се повторува и денес и податоците за населението пак се користат за да се поткрепат контрадикторните претензии, минувајќи од правата на малцинствата до иредентизмот. Всушност, техниката на привилегирање на религијата наспроти јазикот како основа за идентитетот, која се користела и од Турците и од Грците (а подоцна и од Бугарите и од Србите) за хегемонизација и асими-

183

Viktor Fridman

лација на различното население во Македонија, повторно стапува на сцената, како што е покажано подолу. Југословенскиот попис во Македонија од 1991 година Од 1 до 15 април 1991 година, во услови на заканувачка политичка дезинтеграција, Социјалистичка Федеративна Република Југославија го спроведе својот последен попис. Пред крајот на таа година, додека с è уште се обработуваа податоците од пописот, започна војната во поранешна Југославија, а Република Македонија ја објави својата н езависност. Самиот попис беше спроведен во атмосфера на недоверба и непријателство. Предводени од двете најголеми албански политички партии во Македонија, Партијата за демократски просперитет (ПДП) и помалата, но погласна радикална Народна демократска п артија (НДП), поголемиот дел Албанци во Македонија (и насекаде низ Југославија) го бојкотираа пописот во 1991 година, тврдејќи дека ќе бидат намерно прикажани како помалку. Партијата за демократски просперитет беше формирана на 15 април 1990 година во Тетово, сега претежно албански град, со блиски историски и комуникациони врски со Косово, кое се наоѓа веднаш од другата страна на Шар Планина. Филијали на ПДП продолжија да се формираат во разни градови низ Западна Македонија во текот на таа година. ПДП прокламираше заштита на малцинските права како примарна цел, и навистина во 1990 година на локалните избори од нејзината листа беа избрани седуммина Турци и седуммина муслимани (кои најверојатно зборувале македонски) во локалните совети. На бојкот прво повика Народната демократска партија и тој беше почитуван во општините: Дебар, Гостивар, Кичево, Куманово, Охрид, Скопје, Струга, Тетово и Титов Велес. Заводот за статистика ги процени податоците за општините бојкотирани од страна на Албанците преку статистички проекции, користејќи ги податоците од пописот во 1981 година за природниот пораст на населението во периодот меѓу пописите, за миграцијата и други статистички податоци. Прелиминарните податоци беа објавени во ноември 1991 година. Табелата 3 дава компаративна статистика за сите повоени пописи спроведени на територијата на Република Македонија. Категориите „Египќани“ и „Бошњаци“ се нови социо-политички реалности. Пред да бидат објавени прелиминарните податоци за пописот во 1991 година, албанските политички актери започнаа меѓународна медиумска кампања, изјавувајќи не само дека биле погрешно преброени туку дека

184

Makedonisti~ki studii

Албанците сочинуваат 40 проценти од населението во Македонија, т.е.

700.000 до 800.000. Албанските политички актери беа поддржани во нивното барање од Грција, која го негира постоењето на македонскиот јазик и нација, особено на нејзината територија. Претставниците на другите групи исто така даваа поголеми статистички податоци: Србите тврдеа дека се 300.000, Турците 200.000, Ромите 200.000, Грците 250.000, а Ѓупците, Бугарите и Власите по 30.000 сите. Сите овие собрани заедно даваат бројка која го надминува вкупниот број жители на Македонија без да се бројат Македонците. Сите тие бараа јасно жртвување на статистичката прецизност за да добијат политичка моќ и хегемонија. Албанските јавни напори беа успешни. Во рок од една година по излегувањето на прелиминарните резултати од југословенскиот попис од 1991 година, Герт-Хинрих Аренс, германски дипломат на ниво на амбасадор и претседавач на Работната група за човекови права и малцинства во рамките на Меѓународната конференција за поранешна Југославија, побара вонреден попис во Македонија надгледуван од „меѓународната заедница“. Амбасадорот Аренс даде два предлога: едниот ги вклучуваше само оние места со голем број албанско население, другиот се однесуваше на целата земја. Ваквите предлози имаа многу импликации и реперкусии. Првиот предлог се фокусираше врз Албанците со исклучување на другите малцинства во Македонија, кои според пописот во 1991 година сочинуваа до 14,37 проценти од населението. Ова им даде имплицитен легитимитет на барањата на Албанците за специјално третирање, како и легитимизирање на правата на албанските политичари да се повикуваат на дискриминација и да бараат повторно броење. Во исто време, предлозите помогнаа да се конкретизира македонско-албанскиот конфликт и тензиите кои почнаа да се градат уште од немирите на Косово во 1981 година, но кои не се наследна карактеристика на македонскиот живот во сите периоди. Табела 3. Вкупен збир и проценти на народности во сите пописи спроведени во Република Македонија по Втората светска војна. Попис по години, броеви и проценти (на некои места податоците се зaокружени) .

1948 Makedonci 789548 Albanci 197389 Turci 95940 Romi 19500 Vlasi 9511 Srbi 29721 Muslimani 1560

% 68.5 17.1 8.3 1.7 0.8 2.6 0.1

1953 860699 162524 203938 20462 8668 35112 1591

% 66.0 12.4 15.6 1.6 0.6 2.7 0.1

1961 % 1000854 71.2 183108 13.0 131481 9.4 20606 1.5 8046 0.6 42728 3 3002 0.2

1971 % 1142375 69.3 279871 17.0 108552 6.6 24505 1.5 7190 0.6 46465 2.8 1248 0.1

185

Viktor Fridman Bugari Grci E|ip}ani Bo{waci

889 0.1 Jugosloveni Drugi 8928 0.8 Vkupno 1152986 100 1981 Makedonci 1279323 Albanci 377208 Turci 86591 Romi 43125 Vlasi 6384 Srbi 44468 Muslimani 39513 Bugari 1980 Grci 707 E|ip}ani Bo{waci Jugosloveni 14225 Drugi3 15612 Total 1909136

920 0.1 848 0.1 9752 0.8 1304514 100 % 67.0 19.8 4.5 2.3 0.3 2.3 2.1 0.1 0.1 0.7 0.8 100

3087 0.2 836 0.1 1260 0.1 10995 0.7 1406003 100

1991 % 1328187 65.3 441987 21.7 77080 3.8 52103 2.6 7764 0.4 42775 2.1 31356 1.5 1370 0.0 474 0.0 3307 0.2 15703 0.8 31858 1.6 2033964 100

3334 0.2 536 0.0 3652 0.2 29580 1.7 1647308 100

19941 % 1295964 66.5 441104 22.9 78019 4.0 43707 2.3 8601 0.4 40228 2.0 15418 0.8 1682 0.1 368 0.0 3080 0.2 6829 0.4 5952 0.0 9797 0.4 1945932 100

Izvori: Antonovska i dr. 1991, 1994a, 1994b, 1996, Latifi¢ i dr. 1970, Pekevski i dr. 1973, Savezni Zavod za Statistiku 1954, 1981.

1. Според д -р Светлана Антоновска (личен контакт, 25 мај 1995 г.) директор на Републичкиот завод за статистика, пониските бројки за некои народности во 1994 наспроти оние од 1991 се поради тоа што граѓаните кои живееле надвор повеќе од една година биле вклучени во пописот од 1991, но не и во пописот од 1994 - што е според меѓународните норми - се броеја само оние граѓани кои живееле во странство една година или помалку. Податоците за 1994 се врз основа на прелиминарните резултати достапни до моментот на пишувањето на текстов (април 1996 г.). Републичкиот завод за статистика требаше да се сретне со Групата експерти од 18 јуни до 15 јуни 1996 за да ги даде крајните резултати објавени дополнително.

2. Овде се вклучени и оние кои се декларирале како Југословени, но и народностите кои не се броени засебно во пописот, претежно од Африка, Источна Азија и Средниот Исток (МИЦ, 5 јануари, 1995).

3. Југословенските и македонските пописи разликуваа 34 категории народности, како и неколку други типови вклучувајќи ги оние кои се декларираа според регионалниот идентитет како и оние кои не се декларираа како народност. Такви беа следниве специфични групи: Австриец, Белгиец, Хрват, Чех, Данец, Холанѓанец, Англичанец, Французин, Германец, Унгарец, Италијанец, Евреин, Црногорец, Норвежанец, Полјак, Романец, Русин, Словак, Словенец, Швајцарец, Швеѓанец и Украинец. Оваа категорија ги вклучува и интелектуалците кои протестираа против употребата на терминот народност за класификација, па се декларираа како „светилка“ и „фрижидер“ (личен контакт, Роберт Хејден, Универзитет во Питсбург).

186

Makedonisti~ki studii

1994: Европскиот попис во Македонија По изјавата на Аренс од ноември 1992 година, следеше деветнаесетмесечна непрекината расправа. Прво, имаше интензивни контроверзи за тоа дали да се одржи или да не се одржи пописот. Откако се договори тоа, следеше долга дебата за тоа како треба да гласи Законот за попис, кој на крајот беше изгласан со поддршка на албанските членови во Парламентот. Едно од главните прашања беше употребата на јазикот при п описот, а членот 35 од Законот за попис гласеше: употреба на двојазични формулари на албански, турски, ромски, влашки и српски покрај македонскиот јазик. Конечно, само што почна пописот, имаше сериозни заткулисни преговори со албанските членови на Парламентот, кои се закануваа дека ќе повикаат на бојкот, и покрај присуството на набљудувачите од Меѓународната мисија за набљудување на пописот и трошоците кои ги направија европските организации. Набљудувачите на пописот, назначени од европските о рганизации официјално беа наречени Група експерти. Нивното искуство, сепак, не беше поврзано со Македонија. Напротив, повеќето од нив беа статистичари и бирократи без претходно искуство од Балканот. Многу членови од тимот на Меѓународната мисија за набљудување на пописот, вклучувајќи ги и оние на највисоките позиции, ми кажаа дека се изненадени кога откриле дека се вплеткани во длабоки политички прашања, за разлика од механичкото статистичко искуство и беа збунети и вчудовидени поради сложената етничка ситуација на која наидоа. Во поглед на потеклото на македонскиот попис од 1994 опишан погоре како и јасните изјави на албанските политички актери, настанот беше јасно поврзан со политички прашања, односно со барањето на албанските политичари за специјален (немалцински) статус на Албанците во Македонија врз основа на нивниот голем број. Групата експерти, сепак се обидоа да го избегнат впечатокот дека е вклучени во внатрешни политички прашања на суверена држава, јавно изјавувајќи дека пописот има само статистичка природа. Може да се каже дека со нарекување на лидерите на Меѓународната мисија за набљудување на пописот како Група експерти, со што се избегнува директната вклученост на секој оној кој е запознат со Македонија, СЕ (Советот на Европа) се обидуваше да се вмеша во македонските внатрешни работи, истовремено создавајќи слика на објективност. Недоволните познавања за Македонија од страна на СЕ и Меѓународната мисија за набљудување на пописот доби симболично претставување на пакетот за ориентација за членовите на тимот на Меѓународната мисија за набљудување на пописот. Единствената работа што се однесуваше на земјата, а не на задачата на Меѓународната мисија за набљудување

187

Viktor Fridman

на пописот, беше табелата во која беше дадена кирилицата, со печатни и со курзивни букви, а имињата на буквите беа напишани на кирилица и латиница и , едноставно означени како азбука. Недостатокот на описна придавка на еден начин го брише македонскиот јазик од ставот на набљудувачите, а во табелата не беше претставена македонската кирилица, туку руската од која беа избришани последните шест букви. Иако овие букви не се појавуваат во македонската кирилица, седум други букви кои се користат во македонската азбука, а ги нема во руската, недостасуваа на т абелата. И покрај тоа, имињата на руските кирилични букви користат самогласка чија буква доаѓа на крајот на азбуката, значи имињата на буквите користат симбол што не е даден во листата на букви. Оваа табела не само што беше приказ на недостатокот на грижа со кој СЕ и Меѓународната мисија за набљудување на пописот му пристапија на македонскиот контекст во кој требаше да работат, туку таа исто така даде и погрешни информации за оние што се стекнуваат со стручно знаење. Фокусирајќи се врз албанското прашање, Меѓународната мисија за набљудување на пописот го превиде македонското. Слично на ова, привилегираните албански барања над другите беа симболично претставени во контролните формулари на Меѓународната мисија за набљудување на пописот за домаќинствата што се попишуваа. Иако македонските контролни формулари имаа делови кои укажуваа на шест етнички припадности дефинирани со јазиците во формуларите за попис, како и контролните формулари на Меѓународната мисија за набљудување на пописот за попишувачите, контролните формулари за домаќинствата на Меѓународната мисија за набљудување на пописот беа само на македонски и на албански, а остатокот беше сумиран под „други“. Разликата во овие формулари даде писмено претставување за различните концепти на Меѓународната мисија за набљудување на пописот и на македонската влада по однос на целта на пописот. На првиот ден од пописот, 21 јуни 1994 година, учествував на прес-конференцијата на амбасадорот Аренс на МКПЈ (Меѓународна конференција за поранешна Југославија), Вернер Хауг, претседавач на групата експерти, и Робин Гутри, директор за социјални и економски прашања на Советот на Европа. И покрај инсистирањето на оние кои беа тука собрани дека пописот има статистичка цел без политичка димензија, експертскиот тим се фокусира врз албанските приговори на прашањето 6 од формуларот п -1, државјанство, за кое четирите можни одговори беа македонско, странско, лице без државјанство и во тек. Главниот проблем беше

188

Makedonisti~ki studii

тоа што и покрај убедувањето во спротивното, Минстерството за внатрешни работи не успеа да ги распредели сите документи за државјанство кога започна пописот. Во источна Македонија ова беше всушност небитно. Така, на пример, во Радовиш локалната власт всушност ги користеше попишувачите за распределување на државјанствата. Иако проблемот со дистрибуција на документите се јави низ цела Македонија, Албанците тврдеа дека непропорционално голем број Албанци останале без државјанства. Овој проблем беше усложнет од страна на Албанци кои побегнале од репресиите во Косово, но чиј статус во Македонија не беше решен. Иако на крајот се изнајде компромисно решение - во три области на втори јули беше додаден специјален ф ормулар на МВР за државјанство – Меѓународната мисија за набљудување на пописот беше вознемирена поради ваквата нерегуларност. По прес-конференцијата, присуствував на состанок меѓу членовите од Групата експерти и членови на ПДП, на чело со Абдурахман Алити, кој подоцна стана претседател на ПДП. Тема беше претходно спомнатата закана со бојкот во последната минута пред пописот. Гутри му зборуваше на Алити строго за потребата неговата Партија да соработува на пописот. Алити незадоволно забележа дека во реалноста пописот навистина имал политичка димензија и дека ако тој и неговата Партија отворено повикаат на поддршка на пописот би биле избришани од политичката карта. (Иако Алити не кажа кој би го сторил тоа, единствените логични кандидати беа НДП или радикалите од ПДП). Рече дека најмногу што може да стори неговата Партија е да вети дека нема да повика на бојкот, но не и дека ќе побара поддршка на пописот. Алити јасно кажа дека ја сфаќа ситуацијата и сака пописот да биде успешен, но исто така рече дека не гледа поента во тоа радикалите да му ја уништат политичката кариера. Потоа со експертите отидовме во Заводот за статистика, каде што прашањето за државјанство повторно беше главна тема. Бидејќи никој од тимот од Меѓународната мисија за набљудување на пописот не знаеше ниту албански ниту македонски, се јави проблем кога се разговараше за формулирањето на прашањето за државјанство, а единствениот правилник беше на македонски. Членовите на Меѓународната мисија за набљудување на пописот исто така ми кажаа дека ја започнале мисијата без да знаат за политичките импликации или за огромната етничка и културна комплексност во регионот. Мислеле дека ќе ги набљудуваат техничките аспекти на статистичката задача.

189

Viktor Fridman

На крајот на тој прв ден, групата експерти дискутираше за компликациите на кои наишле и го откри погледот на членовите на Македонија како на нешто што не е европско. Еден од членовите од експертската група се пошегува дека треба да се спроведе попис како од пред 2000 години кога секој си доаѓал во своето родно место, нешто што се поврзува со Евангелието по Лука, спомнато на почетокот на овој текст. Ненамерната иронија на нејзиниот коментар беше дека Македонците би го сакале токму ова, а дека А лбанците би се плашеле од истото, затоа што огромен број Албанци по Втората светска војна, особено по немирите на Косово во 1981, се дојдени во Македонија од Косово или од друго место. Законот за државјанство им постави услов за престој од петнаесет години, што го исклучуваше најголемиот неодамнешен бран на албанска имиграција. В о текот на дебатите околу овој закон, албанските политичари вршеа притисок да се намали периодот на пет години, зашто подолг период од овој би ги исклучил Албанците кои се дојдени во Македонија од Косово. Друг член на тимот, кој зборуваше ф ранцуски, го опиша пописот во Турција, каде што имало полициски час (на француски couvre-feu – буквално: 'покри-оган'), со кој се барало секој да остане дома и да ги чека попишувачите, инаку во спротивно би платил голема парична казна. Еден британски член не го разбра Французинот и мислеше дека Турците ги изгореле селата во текот на пописот. И во првиот и во вториот случај, неразбирањето на Балканот воопшто, а со тоа и на Македонија посебно, се појавија како примитивно „друго“, назадно и варварско. На почетокот од еден друг состанок меѓу групата експерти и албанските политички лидери, следното утро го прашав амбасадорот Аренс дали не се зголемуваат етничките тензии со тоа што се интернационализираат албанските барања во Македонија преку пописот спонзориран од СЕ/ICFY. Д-р Аренс одговори дека тој смета оти меѓународните интервенции се корисни и како доказ укажа на фактот дека штом СЕ се сложил да го спонзорира пописот, тврдењата на Албанците веднаш се спуштиле од 40% на 30%. Навистина, во текот на преговорите на кои присуствував, албанските политичари покажуваа одредена загриженост во врска со државјанството - бројката што ја кажуваа како минимум под кој би го сметале пописот за фалсификуван беше 25%. Треба да кажам дека дури и пред да бидат објавени резултатите, процентот кој тие го тврдеа се покачи, а откако беа објавени првите резултати, и покрај тоа што беа одобрени од Меѓународната мисија за набљудување на пописот, повторно беше наведувана бројката до 40% (албанскиот премиер Александар Мекси, на пример, наводно дал бројка од 800.000).

190

Makedonisti~ki studii

Понекогаш, Меѓународната мисија за набљудување на пописот $ пристапуваше на македонската влада со недоверба, па дури и со негативен став. Поради тоа што пописот од 1994 се одржа како резултат на албанскиот бојкот на пописот од 1991, во Меѓународната комисија за набљудување на пописот имаше тенденција да се гледа на жалбите од страна на Албанците како на основани, наместо како на едно нерешено прашање. Поради тоа Меѓународната комисија за набљудување на пописот честопати гледаше на македонската влада како на виновна доколку не се докажеше дека е невина. Пописите што се одвиваат во суверените земји обично не се набљудувани од страна на други организации, додека пак пописите во ко лониите се надгледувани од страна на колонизаторите. Фактот што пописот кој се одржа во Република Македонија во 1994 година беше под притисок и финансиски помогнат од с трана на надворешни организации ја стави земјата во двосмислена позиција. Од една страна, финансирањето од надворешна страна и набљудувањето од страна на лица кои не се македонски државјани ја ставија земјата во позиција слична на несуверен ентитет. Од друга страна, пак, Македонија беше третирана како суверена земја која е опфатена од дискриминаторско однесување. Следниов инцидент покажува како недоволната подготвеност на Меѓународната комисија за набљудување на пописот во комбинација со нејзината тенденција да гледа на македонската влада со недоверба, доведоа до неправилни проценки. Во јули се сретнав со членови од Меѓународната комисија за набљудување на пописот, кои ме информираа дека владата има дискриминаторски однос кон муслиманите со тоа што не ги наведува во листите како Бошњаци или не го назначува нивниот јазик како српскохрватски. Овие членови на Меѓународната комисија за набљудување на пописот биле претходно во контакт со бошњачките политички активисти кои се обиделе да ги убедат дека сите словенски муслимани во Македонија зборуваат на српскохрватски јазик, или дека се Бошњаци или тоа и друго. Кога јас им кажав дека има голем број муслимани кои зборуваат македонски јазик - кои се познати меѓу народот како торбеши, и покрај тоа што тие преферираат да бидат нарекувани муслимани - кои не зборуваат на српскохрватски јазик и кои не се идентификуваат како Бошњаци, реакцијата на членовите на Меѓународната комисија за набљудување на пописот беше еден вид смеса од изненадување и скептицизам. На крајот тие увидоа дека ситуацијата е на вистина таква како што јас им ј а објаснив, но фактот што може да произлезе од едно такво недоразбирање не ја покажува само недовербата кон Македонците со којашто европските експерти му пристапија на пописот

191

Viktor Fridman

туку и нивната потешкотија да ги разликуваат информациите што ги шират некои етнополитички актери - кои од нив се точни, а кои неточни. Македонците муслимани често живеат во неразвиени, зафрлени и изолирани области, како што се општините Дебар и Кичево, каде што нема апсолутно етничко мнозинство. Поради тоа тие се лесно достапни за манипулација од страна на албанските и турските политичари, кои успеале да убедат некои од нив дека тие се словенизирани Албанци или Турци, а не исламизирани Словени и поради тоа мора повеќе да се потпираат на турските или албанските политички партии за да имаат поддршка во нивните економски интереси, бидејќи во скудни економии таквите интереси лесно се делат по етнички линии. Потенцирањето на македонските националистички политичари на врската меѓу Македонската православна црква и македонската националност уште повеќе ги оддалечи некои Македонци муслимани. Во обидите за попис во муслиманските села каде што се зборува македонски јазик имаше случаи еднојазично македонско муслиманско семејство да бара двојазичен албански или турски формулар со преведувач, но потоа мораше албанскиот или турскиот да им се преведува на македонски. Овие инциденти беа дел од поголемата шема за свесна јазична промена врз база на религијата, како што беше инцидентот во еднојазичното македонско муслиманско село Бачиште (Кичевско), каде што родителите бараа нивните деца да одат во училиште со настава на албански јазик. Генералниот проблем со пописот во Македонија од 1994 година, како и со другите европски пописи, беше дефинирање на категориите „мајчин јазик“ и „националност“ (во контролните формулари на Меѓународната комисија за набљудување на пописот се користеа наизменично изразите „етничка припадност“ и „национална припадност“). Концептите на етнитет, националноста, јазикот и религијата имаат сложена историја на меѓусебни врски во Македонија, чијашто сложеност продолжува и до ден-денес. Така, на пример, некои муслимани што зборуваат македонски јазик се декларираат како Албанци или Турци врз база на идентификување на нивната религија со турскиот или албанскиот етнитет. Слично на тоа, некои христијани што зборуваат албански јазик се декларираат по националност како Македонци, изедначувајќи го македонското православно христијанство со македонски етнитет. Како што може и да се очекува, албанските етнополитичари инсистираат дека оние што зборуваат албански јазик, а се идентификувале како Македонци, всушност се Албанци, додека пак Македонците инсистираат дека оние што зборуваат македонски

192

Makedonisti~ki studii

јазик, а се идентификувале како Албанци всушност се Македонци. Исто така, врз база на националноста постоеше и категоријата Југословен, која сè до 1991 година постојано стекнуваше сè поголема популарност како меѓу Словените така и меѓу оние кои не беа Словени (т.е. со словенски мајчин јазик). Сега кога Македонија не е дел од Југославија, оваа категорија не е веќе валидна за повеќето луѓе, бидејќи се однесува на друга земја. Некои од набљудувачите од Меѓународната комисија за набљудување на пописот не беа свесни за разликите меѓу српскохрватскиот и македонскиот јазик кога пристигнаа да го набљудуваат пописот, што се гледаше од прашањата што ми ги поставуваа мене. Кога тие конечно разбраа дека станува збор за лингвистичка разлика, заклучија дека поради ова јазикот е основа за националноста. Додека јазичната и етничката или националната припадност до определена мера коинцидираат во Македонија, тоа не е секогаш случај, што може да се види не само од категориите како на пример „муслиман“ туку исто така и од табелата 4, која ја дава статистиката за кореспондирање меѓу декларираната националност и декларираниот мајчин јазик за пописите во 1953 и 1981 година (податоците за 1994 покажуваат истата тенденција од 1981г.). Во обид да се наметне западноевропско конструирано израмнување меѓу јазикот и националноста (и националноста и државјанството), Меѓународната комисија за набљудување на пописот помогна на луѓето да им се наметнат избори што доведоа до сегашниот конфликт. ТАБЕЛА 4. Разлики меѓу декларираната националност и декларираниот мајчин јазик за шесте главни јазика во Република Македонија: 1953 и 1981 Декларирана националност Македонци Албанци Турци Роми Власи Срби Муслимани Југословени Останати Вкупно Македонци Албанци

Македонски Албански 853,971 1,986 2,152 153,502 32,392 27,087 1,040 860 137 4 3,945 0 (нема податоци) 2,152 25 322 341 896,651 183,805 1,276,878 1,218

190 374,181

Турски

Ромски Влашки

281 6,569 143,615 2,066 2 831,070

Српскoхрватски 934 181 534 25 14 41

277 70 70 16,456 0 9

2,565 1 10 1 8,130

50 569 153,160

563 5,258 38,579

2 173 17,089

4 31 10,751

160 3

547 440

316 1,697

-

193

Viktor Fridman Турци Роми Власи Срби Муслимани Југословени Останати Вкупно

16,608 4,160 1,111 8,521 15,075 7,645 13,282 1,334,498

8,592 1,697 1 10 4,968 1,943 4,247 391,829

60,768 808 0 3 2,038 274 2,853 64,907

366 24 3 35,867 16,325 2,746 17,031 63,349

94 36,399 2 14 308 530 1,280 37,780

5,257 30 5,931

Извори: Savezni zavod za statistiku (1954); Statistički godišnjak Jugoslavije (1988)

Пред сè, составеноста на формуларот за попис, на кој испитаникот требаше да се изјасни за еден мајчин јазик, ефикасно ја избриша повеќејазичноста што со векови го карактеризира Балканот - ако не и со милениуми - и којашто сè уште е значајна карактеристика на македонскиот живот во некои области. Лабилноста на идентитетот долго време го карактеризира животот во Македонија. Постарата генерација од западна Македонија се сеќава на времето кога христијаните и муслиманите живееле заедно под ист покрив како дел од една голема фамилија. Пред Мјурштегскиот договорот од 2-3 октомври 1903 година, само муслиманите можеле да служат како жандарми и ваквите официјални лица имале значајна моќ на локално ниво. Затоа, не било невообичаено во христијанските фамилии еден од браќата да ја прифати исламската вера за да може да ја заштитува целата фамилија. Сите јаделе на заедничка маса, но доколку, на пример, имало свинско месо, а се правел зелник, жените во куќата ќе ставеле свинско само во половина од питата, па и двете страни од фамилијата, и христијанската и муслиманската, јаделе од иста тепсија. Слободно се склопувале бракови по религиозна линија, но преку лингвистичките линии. Децата во ваквите „мешани“ бракови станувале двојазични или повеќејазични. Во последно време, соочени со потребата да се избере националност, изборите може да се прават според полот; н а пример, ако Турчин се ожени со Албанка, синовите може да бидат Турци, а ќерките Албанки, додека пак во други фамилии може да се направи избор според кој еден син ќе биде Албанец, а другиот Турчин. Европскиот концепт за националност, изедначувајќи го етнитетот со јазикот на државата, не кореспондира со комплексната реалност во Македонија (веројатно ниту пак со повеќето од другите земји), а со фокусирање на „националноста“, исклучувајќи ги другите карактеристики, добиваме контрадикторни ситуации, како што се случаите кога родителите инсистираат нивните деца да се школуваат на јазикот што не го познаваат, и покрај фактот што примарното оправдување за повеќејазично образование 194

Makedonisti~ki studii

на ниво на основно училиште е дека децата најдобро учат кога им се предава на нивниот мајчин јазик. Политизирањето на прашањето за јазикот и неговото мешање со националноста беше потенцирано во пописот од 1994 година при неколку инциденти, кои се случија во селата каде се зборува на албански јазик во југозападна Македонија, каде што жителите протестираа бидејќи некои од попишувачите што зборуваат Албански не се етнички Албанци туку Роми (Цигани), Египќани (Ѓупци) или Власи. Бидејќи за повеќето Ѓупци во југозападна Македонија албанскиот е прв јазик, а течно го зборуваат и многу Роми или Власи - особено во југозападна Македонија - не стануваше збор за нивното право да се регистрираат на нивниот мајчин јазик, туку стануваше збор за барање за етнички Албанец, што е пример за етнички предрасуди. Настаните што доведоа до бојкот на пописот во 1991 година, наметнувањето на пописот во 1994 година и настаните што следеа потоа, покажаа шема на манипулација и фрагментација на етнички и лингвистички идентитети, користејќи ги легитимните жалби за да имаат корист некои од претставниците од политичката елита. Во времето на пописот, мојата проценка беше дека ќе има статистички успех, а политички неуспех. До оној момент додека не резултираше во некои големи промени во бројките - и во официјалните и во смисловните - според кои се определуваат етнички базираните политички врски, тоа предвидување се покажа како точно. Финалниот извештај на Меѓународната комисија за набљудување на пописот, иако критичен, потврди дека пописот бил спроведен според „европските“ или „меѓународните“ стандарди. Тоа беше побиено од страна на албанските политички учесници, кои и го покренаа, но во исто време генерално продолжија да работат во склоп на постојната влада. Во јануари 1995 година, Уставниот суд пресуди дека членот 35 од Законот за попис, кој се осврнува на прашањето за употреба на јазикот, бил неуставен т.е. спротивен на член 7 кој го декларира македонскиот јазик како официјален и гарантира (или рестриктира) употреба на официјален јазик на малцинствата на локално ниво. Така Законот за јазик не најде никакво решение по ова прашање, и кога се вратив во Македонија во декември 1995 година како дел од мисијата за наоѓање факти на работната група за Јужен Балкан на Центарот за превентивни дејства, прашањето за употребата на јазикот на федерално ниво беше с еуште во фокусот на значајната политичка тензија. По завршувањето на пописот

195

Viktor Fridman

Ако една од целите на пописот што беше спонзориран однадвор беше или да се легитимизираат или да се замолчат жалбите на Албанците и така на еден или друг начин да се промовира поголема стабилност во македонското општество, присуството на европските медијатори во тековната расправа не послужи за промоција на стабилноста. Во еден напис во отворениот, иако владин, неделник Пулс, речиси по повеќе од половина година по завршувањето на пописот, беше цитиран амбасадорот Аренс: Аренс изготви теза за паралелна егзистенција наместо заедничка егзистенција меѓу етничките групи во Македонија, особено меѓу Македонците и етничките Албанци. Според Аренс, „никогаш не постоела вистинска коегзистенција“, туку националностите во Македонија „секогаш воделе паралелен живот“. Тој рече дека имал чувство оти знае многу повеќе за албанската историја и култура од еден просечен Македонец. Исто така, тој имал чувство дека националностите имаат аверзија едни спрема други. Тој го поддржа ова тврдење со фактот дека не постојат мешани бракови и дека постојат етнички тензии и во јавната и во приватната комуникација, особено меѓу Македонците и Албанците. Има значителна разлика меѓу советот на д -р Аренс и албанските политичари во почетокот на пописот, кога тие сè уште се закануваа со бојкот. Во тоа време тој им рече дека се во ист брод со Македонците, и дека доколку тие - Албанците - го занишаат бродот, сите ќе се удават. Моето лично искуство со новинарите ми укажа на фактот дека она што се појавува во печатот не е секогаш и она што е навистина кажано, но без оглед на нејзината точност, самата изјава е пример за проекција на сегашната конструкција врз минатото. Тоа наметнува поглед врз македонската реалност што во исто време му служи на интересот на локалната политичка елита што му ја дава на еден дипломат неговата меѓународна легитимност и промовира верзија за историјата на Македонија што варира од конкретните случувања - на пример, помошникот-министер за образование е син на татко-Албанец и мајка-Македонка, зетот на премиерот е Турчин, еден мој македонски пријател, кој порано работеше во Владата, има жена Албанка но исто така помага за конкретизирање на модерните етнички конфликти. Во малку поширок контекст, Тодорова (1994) исто т ака ја проектира сегашноста врз минатото, иако од сосем други причини, кога таа се обидува да го дефинира терминот „балканизам“ само како „политички и етнички фрагментиран“ или, цитирајќи го Берковиќ, „австроунгарска политика поврзана со Балканот “. Сепак, постои широко прифатено зна-

196

Makedonisti~ki studii

чење на терминот „балканизам“, што е сосем различно од фрагментиран. Во лингвистиката балканизам е карактеристика која ја делат неповрзаните или далечно поврзаните јазици на Балканот. Граматичката структура на јазиците на Балканот со векови ја потврдува повеќејазичноста и меѓуетничкиот контакт на најинтимни нивоа. Некои заеднички карактеристики на дијалектите на балканските Словени, на балканските Роми, на Албанците, на Грците, па дури и на некои балкански Турци, резултираат со тоа што едни луѓе ги зборуваат јазиците на другите. Во текот на пописот од 1994 година, Дебар се покажа како најнеприспособлива општина (од причини што се однесуваа повеќе на конкуренцијата меѓу периферијата и центарот отколку меѓу етнитетите), и на крајот таа беше единствената општина каде што не беше комплетиран пописот. Сепак, албанските и македонските дијалекти во Дебар даваат зачудувачки пример за фонолошка сличност, што е резултат на двојазичноста што трае со векови. Мисијата на Организацијата за безбедност и соработка во Европа (ОБСЕ), што беше стационирана во Скопје во 1995 година, даде други примери за потребата од подобра информираност на надворешните набљудувачи. Меѓу членовите на мисијата увидов погрешно сфаќање дека македонскиот јазик бил „всушност бугарски дијалект“, карактеристика што покажува значителна нечувствителност за средината каде што тие треба да ја вршат улогата на медијатори. Особено ме заинтересира настанот што се случи во селото Огњанци. За време на пописот, јас го запишав следниов заклучок з а ова село во моите забелешки: „Село со мешан состав (Македонци, Турци, Албанци, Роми). Според извештаите, меѓуетничките односи се одлични и сите доброволно учествуваа во пописот“. Но, сепак, само по малку повеќе од една година се појави следнава вест: Вчера во скопското село Огњанци група жители од македонска и српска националност се обидоа да го спречат влегувањето во училиштето на 40 ученици од албанска националност. Не дојде до инцидент бидејќи полицијата без употреба на сила успеа да ја растури собраната група. Министерството за образование реши да воведе настава на албански јазик за албанските ученици во училиштето. Оние кои протестираа сметаат дека тие го изградиле училиштето и нема да дозволат нивните деца да учат во мешани класови со деца од различни одделенија. Тие понудија решение – децата од албанска националност да го продолжат своето обрзование во претходната барака во селото, сè додека Министерството повторно не ја разгледа својата одлука и не р еши кому ќе му биде доделена училишната зграда. Министерот за образование, Емилија Симовска, изјави за Македон-

197

Viktor Fridman

ската телевизија дека Министерството нема намера да подлегне на каков и да е притисок и , доколку има нереди меѓу локалното население, ќе биде побарана помош од Министерството за внатрешни работи. Во настанот, што беше решен по мирен пат, беше инволвирана и самата мисија на ОБСЕ. Но, кога прашав еден од членовите на мисијата како се случи меѓуетничките односи толку многу да се нарушат за кратко време, тој ми одговори: „Можеби тие биле Срби. Не знаеме. Ние се грижиме само за човековите права и тогаш поминуваме“. Тој ист член на мисијата на ОБСЕ ми раскажа за нивното искуство во Дебарска Жупа, каде што родителите на муслиманските деца кои зборуваат македонски неодамна побарале нивните деца да имаат настава на турски јазик во училиштата (слично на претходно спомнатиот настан во Бачиште). Набљудувачот од ОБСЕ ме информира дека се сретнале со еден турски наставник кој „по случаен избор“ ги повикувал д ецата да покажат како добро го зборуваат турскиот јазик. Набљудувачот исто така ми кажа дека го зборуваат турскиот јазик и нивните баби и дедовци, имплицирајќи дека родителите бараат да ги вратат своите деца на нивните корени. Го прашав набљудувачот дали зборувале со некоја од фамилиите. Тој ми одговори дека не посетиле ниеден дом и дека не им е грижа на кој јазик, всушност, се зборува во домовите. Родителите имаат право да го изберат јазикот на којшто ќе учат нивните деца во училиштето, без оглед дали бараат од децата да учат на јазик што не го знаат. Околностите што довеле до ваква ситуација и решението за подлабоките причини на проблемот што таа го претставува, експлицитно не биле важни. Исто како и набљудувачите од Меѓународната комисија за набљудување на пописот така и мисијата на ОБСЕ не беше подготвена да се соочи со комплексноста на специфичниот контекст во којшто таа се најде. Статистички успех, политички неуспех: „Европа“, Меѓународната заедница и иднината на Балканот Пописот од 1994 година, меѓу другите работи, ја истакна и двосмисленоста на терминот Европа. Географски, тој се однесува на континент со граници определени од Медитеранот и Црното Море, јужните падини на Кавказ и западните падини на Урал. Од политичка или културна гледна точка, сеедно, терминот „Европа“ честопати значи „Западна Европа“ или „Европа на Големите сили“. Така, на пример, најмоќната политичка група на континентот се нарекува Европска Унија, и покрај тоа што во неа се

198

Makedonisti~ki studii

вклучени само земјите од Западна Европа плус Грција. Не е коинциденција што Грција врши силна внатрешна кампања потенцирајќи го своето членство во оваа Европа. Исклучувањето на југоисточниот дел од полуостровот на географската Европа од онаа што може да се нарече политичка Европа им е добро познато на жителите на Балканот. Чувството на алиенација генерирано таму јасно е искажано од страна на бугарскиот автор и новинар Алеко Константинов на крајот од една глава во неговото познато дело „Бај Гањо“, каде што на сатиричен начин ги прикажува авантурите на еден бугарски трговец со розово масло во „Европа“ во негово време и во тогашна новоослободена Бугарија. Во претпоследната реченица на приказната „Бај Гањо журналист“ („Бај Гањо како новинар“), Константинов вели: „Европејци сме ниј, ама все не сме дотам!“ („ Ние сме Европејци - но сеуште не сосема!“). Слична употреба на терминот „Европа“ слушнав во текот на пописот од 1994 година, кога еден етнички Албанец-политичар ме внесе во една зграда каде што не можеше секој да влезе, објаснувајќи им на стражарите (на македонски јазик): „Тој е од Европа“. Мојот придружник знаеше дека јас сум Американец и дека работев за УНПРОФОР, но тој ме идентификува како од Европа, бидејќи во тој момент имав улога на привилегиран западен аутсајдер, исто како член од Меѓународната комисија за набљудување на пописот. Досега, бидејќи меѓународните европски организации успеаја да ја натераат Македонија да спроведе попис што тие го финансираа и го набљудуваа, може да се расправа за тоа дека политичка Европа го применува авторитетот во југоисточната периферија на географската Европа, а особено во Македонија како периферија од перифериите. Оваа Европа беше користена, и од македонските и од албанските политички учесници, за исполнување на некои нивни цели. Албанските политичари активираа голем број легитимни општествени и политички жалби, базирани врз дискриминацијата спрема Албанците-жители на Македонија, започнувајќи од цензурирање и рестрикција на јазикот, како и правото на сопственост, преку отпуштања и затворски казни - особено уште од 1981 година - за продолжување на нивните кариери и барања за автономија, федерализација и на крајот иредентизам. Македонските статистичари и политичари беа соочени со избор меѓу попис наметнат однадвор или натамошна дестабилизација предизвикана од губење на легитимитетот во една меѓународна заедница, којашто во тоа време го дозволуваше економското задушување на Македонија, продолжувајќи да го спречува целосното реализирање на нејзината сувереност - тие го избраа пописот. Но, тогаш тие наметнаа свој сопствен услов, имено, финансирањето да биде

199

Viktor Fridman

доволно не само за покривање на националното прашање, кое беше единственото нешто што Европа сакаше да го реши и единственото нешто што албанските етнополитичари би можеле да го искористат за легитимизирање на своите барања на меѓународната сцена, туку и за сите оние карактеристики на македонската економија (како што е земјоделската сопственост и користењето на земјиштето) што се дел од целосниот попис, но што биле пропуштени во пописот од 1991 година поради недоволните финансии што се должеле на економската криза. Пописот во 1994 година с è на сè беше статистички успешен, но политички неуспешен. И покрај тоа што ги легитимизира основните статистики од пописот во 1991 година, сепак, не направи ништо за решавање на прашањето за политичка хегемонија и за влез во ресурсите што продолжуваат да ја мачат Македонија. Сепак, тој помогна да се конкретизира конфликтот, чии корени во македонската историја не се толку длабоки како што велат некои учесници во политиката. Барајќи да се наметне една визија за националност што не кореспондира со комплексниот културен контекст на Македонија, политичка Европа повеќе ја репродуцира својата визија за „поинаков“ Балкан и маргиналноста во Македонија отколку што придонесува за нејзина стабилизација. Понатамошното присуство на разни меѓународни организации во Македонија и постојните тензии во регионот го поставуваат прашањето за тоа како може да се реши сегашната криза на Балканот. Хајден (Hayden 1995) во својот преглед на Вудворд (Woodward 1995), вели дека научниците кои се специјализираат во југоисточна Европа - може да се додаде дека многумина од нив се обучувани со помош на американски стипендии посебно наменети за креирање специјалистички кадар - не биле земени предвид кога се расправало и се усвоила политиката на американската влада во однос на поранешна Југославија. Активностите на меѓународните организации што беа прикажани претходно откриваат слично исклучување на регионалната експертиза. Ако иднината биде поразлична од минатото, еден од начините за промоција на разбирање што би водело до стабилност е тесната соработка меѓу научниците и учесниците во политиката.

200

Makedonisti~ki studii

Pojavata na pove}ejazi~nosta kaj Marko Cepenkov So osobena radost $ ja posvetuvam ovaa statija na prof. d-r Radmila Ugrinova-Skalovska, ~ija prijatelska i kolegijalna pomo{ ja imam od mojata prva poseta na Makedonija vo 1971 godina, pa sè do denes. Vo statijata „Dve stilski osobenosti vo na{iot govoren jazik” (1960-61) Ugrinova-Skalovska koristi materijal od makedonskite narodni umotvorbi za analiza na nekoi pragmati~ko-gramati~ki pojavi vo makedonskiot jazik. Vo ovaa statija }e prou~uvam nekoi sociolingvisti~ki aspekti na tie umotvorbi, zemaj}i gi prikaznite na Marko Cepenkov kako osnova. Imeno, }e go razgleduvam takanare~enoto menuvawe na kodot (codeswitching) vo tie prikazni, koe spored mene gi izrazuva sociolingvisti~kite sostojbi vo Makedonija vo sredinata na 19 vek, koga tie prikazni bile sobrani i izdadeni. Materijalot na Cepenkov go odrazuva jazi~noto odnesuvawe na slovenskoto hristijansko mnozinstvo vo Makedonija neposredno pred politi~kite presvrti vo docniot 19 vek, koi{to imaat pokrenato radikalni promeni kako vo negoviot jazi~en taka i vo negoviot politi~ki status.

Iako interesot za menuvaweto na kodot zna~itelno e zgolemen vo poslednite decenii, a vo SAD zakonodavno e stimuliran po pat na aktot za bilingvalno obrazovanie vo 1968 (Bokamba 1988; sp. isto taka Meyers-Scotton 1993a), mo`e da se doka`e deka fenomenot sam po sebe e star kolku i jazi~niot kontakt. Toa e dokumentirano, na primer, vo Biblijata, kade aramejsko-hebrejskoto menuvawe na kodot se koristi vo knigata na Danail (II:4). Dobro e poznato deka menuvaweto na kodot i politikata mo`at da vlijaat eden na drug, pa duri i samoto prou~uvawe na menuvaweto na kodot ja odrazuva globalnata politi~ka situacija. Spored moite znaewa, edinstvena studija pred 1989 za menuvaweto na kodot kako takov vo porane{nite ili sega{nite komunisti~ki zemji vo 20 vek e trudot na Vingard, Romanija (McClure and McClure 1988). Mo`e da se spomene i povr{niot pregled na Romanija od Vajnrajh (Wenreich 1953: 74-82), a isto taka i statijata na Menovçikov (1969) za eskimsko-~uk~i kontakt vo Sibir i drugi trudovi za bilingvizmot na ruskiot so drugi jazici vo biv{iot SSSR (na pr. G¥lÝmagomedov 1986). Me|utoa, vo uslovi na biv{iot SSSR, se raboti za kolonijalizam ili za biv{ - kolonijalizam analogen na onoj {to se sre}ava vo mnogu studii za menuvawe na kodot vo Afrika, vo Azija i na Pacifikot. So ovoj isklu~ok jazicite na Isto~na Evropa figuriraat vo naslovite na studiite za menuvawe na kodot samo koga istoriskite okolnosti gi smestile govoritelite vo granicite na Zapadna Evropa (na pr., Gal 1979, 1988) ili koga lu|eto od Isto~na Evropa emigrirale vo Zapadna (na pr.

201

Viktor Fridman

Ewing 1984). Presvrtite vo 1989 i rasturaweto na Isto~na Evropa na ekonomski i politi~ki relativno ponapreden severen del i dvojno marginaliziran ju`en del isto taka se odrazuva i vrz progresot na studiite za menuvawe na kodot. Neodamna se pojavija knigi za polsko-germanski kontakt vo Polska (Brzezina 1989) i za triglosijata kaj ^esite (Sgall 1992), no sè u{te za kontaktot na balkanskite jazici nema ni{to pove}e od povr{en pregled vo literaturata za menuvawe na kodot (na pr., Meyers-Scotton 1993b: 219, koj e zasnovan samo na li~ni kontakti i ne go zema predvid Joseph 1983, sp. isto taka Weinreich 1953:74-82). Druga karakteristika na trudovite za menuvawe na kodot e nivnata sinhroni~nost. Iako postojat nekoi razmisluvawa za vrskata na menuvaweto na kodot so menuvaweto na jazikot so tekot na vremeto (na pr. Heath 1989, Meyers-Scotton 1993b), studiite za menuvawe na kodot go prou~uvaat fenomenot na zboruvaniot (govorniot) diskurs (isklu~ok e Timm 1978). Ovaa skoncentriranost e razbirliva, so ogled na potekloto i celite na prou~uvaweto na menuvaweto na kodot kako oblast na sovremenoto lingvisti~ko istra`uvawe, no tuka postojat i primeri i sekundarni tekstualni dokazi koi se odnesuvaat na istorijata na menuvaweto na kodot, koi ve}e treba da se iskoristat, na pr. zbirki na narodni prikazni i izve{tai na patuva~i. Prikaznite na Cepenkov, koi se sobrani vo Makedonija vo sredinata na 19 vek se osobeno vreden izvor vo ovoj pogled.

Sega }e bide pretstaven soodvetniot materijal.

Naj~est jazik na promena e turskiot, po koj sleduvaat gr~kiot, albanskiot, vla{kiot i romskiot, spored ~estotata na upotreba.

Od 155 anegdotski prikazni kaj Cepenkov (1972a) 24 imaat menuvawe na kodot na turski, 4 na gr~ki, 3 so albanski, 2 so vla{ki i 1 so romski. Vpe~atlivo e otsustvoto na evrejskiot {panski. Koga Evreite go menuvaat kodot od makedonska matrica na raska`uvaweto, toa e na turski. Pokraj 34 prikazni so me|ujazi~no menuvawe na kodot, ima i 11 prikazni so menuvawe na kodot na dijalektno nivo, dadeni taka {to ramkata im e makedonskiot prilepski dijalekt. Od niv 8 imaat menuvawe so dijalektot od Mariovo, a 3 go upotrebuvaat {opskiot (bugarskiot), taka {to skoro tretina od anegdotskite prikazni iskoristuvaat nekakva forma na menuvawe na kodot.

Da vidime sega koj go menuva kodot i zo{to. Turskiot e takov jazik {to ne bil upotrebuvan samo od Turcite, tuku isto taka i od Albancite i Makedoncite hristijani i muslimani, Romite i Evreite. Drugite jazici, osven turskiot i makedonskiot, se upotrebuvaat samo od strana na rodenite govoriteli. Bidej}i ovie anegdotski prikazni kako grupa go so~inuvaat humoristi~kiot `anr, identifikacijata na likovite preku nivnata pripadnost kon opredeleni etni~ki grupi obi~no gi izrazuva vidot na pritisocite i problemite na identitetot, koi{to gi ima vo etni~kite vicovi voop{to, a menuvaweto na kodot e edno od sredstvata za naglasuvawe na baraniot efekt. Me|utoa, tokmu kako {to turskiot e jazik koj se koristi od strana na drugite etni~ki grupi za menuvawe na kodot, isto taka Turcite ne se pojavuvaat samo kako predmet na humor tuku i kako 202

Makedonisti~ki studii

nemarkirani likovi, na pr., mu{terii vo du}an. Osven toa, dodeka menuvawata na kodot vo drugi jazici slu`at samo da ja karakteriziraat individuata kako ~len na soodvetnata etni~ka grupa, menuvaweto na kodot na turski odvreme-navreme e samata poenta na prikaznata. Vo ovie slu~ai, poentata na humorot naj~esto e musliman neturkofon (Albanec ili Makedonec) ‡ celta e da se poka`e deka iako tie se „Turci“ vo ramkite na milet sistemot, tie ne znaat mnogu turski ‡ ili selanec, ~ie ignorirawe na turskiot e ismeano kako ruralno i nesofisticirano, kako vo sledniov primer, {to vklu~uva eden turski ba`darxija i eden makedonski selanec, koj odi na pazaar: (1) ‡ Ne v ar o rd a, bre sinko? ‡ Var, aga, var. ‡ E var, am a n e var? ‡ Var, aga, var! (Cepenkov 1972a: 144).

Osven toa, turskiot isto taka e edinstven jazik koj se koristi pri menuvawe na kodot ne samo od strana na likovite tuku i od samiot raska`uva~, kako vo sledniov primer, kade se zavr{uva prikaznata so komentar na raska`uva~ot: (2) Dem ek, od lepe{ka zelnik ne biduaat! Turcite velat: So j kov ar ~ovekot. (Cepenkov 1972a: 109).

Od seto ova mo`e da se doka`e deka preminuvaweto na turski kaj Cepenkov ja odrazuva negovata pozicija kako jazik {to se nao|a na vrvot od sociolingvisti~kata hierarhija.

Ostavaj}i gi nastrana menuvawata na kodot so makedonskite dijalekti, gr~kiot e: em sledniot naj~est jazik na menuvawe em vtor jazik po mo} i status vo 19 vek vo Makedonija. I pokraj toa {to gr~kiot imal presti` kako kultursprache, toj ve}e bil istisnuvan so slovenskiot, a so sobiraweto i objavuvaweto na ovie prikazni Cepenkov svesno pridonesuval za toa. Tri od prikaznite na Cepenkov so menuvawe na kodot so gr~ki izrazuvaat etni~ka tenzija pretstavuvaj}i gi Grcite kako budalesti, na pr., eden Grk gleda golema riba vo moreto i se obiduva da ja ulovi bodej}i so no`. (Ovaa prikazna mo`e da se interpretira isto taka kako alegorija za gr~kite obidi za elinizacija na ne-gr~koto hristijansko naselenie vo 19 vek vo Makedonija). Gledaj}i deka seto toa e beskorisno, toj stoi pokraj vodata, go krie no`ot zad grb i veli: (3) Ela psari, den eho maheri! (Dojdi ribo, nemam no`!)

(Cepenkov 1972a: 149).

Vo ~etvrtiot slu~aj, edna grupa batak~ii (izmamnici) mamat nekoi trgovci vo Istanbul, taka {to oblekuvaat eden turski amal kako vladika i go u~at na sekoe pra{awe da odgovara na gr~ki: Malista, puli kala (Sekako, mnogu dobro) (Cepenkov 1972a: 152). Iako poentata na {egata se vrti okolu opasnostite na golemiot grad, upotrebuvaweto na turski amal da igra gr~ki vladika za da napravi izmama ja signalizira ogor~enosta {to ja ~uvstvuvale Slovenite vo odnos na dvete grupi na sila.

203

Viktor Fridman

^estotata na drugite tri jazika ja odrazuva kako nivnata relativna sociolingvisti~ka pozicija, taka i nivniot relativen broj na govoriteli vo toa vreme: albanskiot, pa vla{kiot, pa romskiot (sp. K†n~ov 1900: 296). Faktot deka Evreite go menuvale kodot na turski, a nikoga{ na evrejski {panski mo`e da se ka`e deka go odrazuva nivniot status „nadvor od“ sociolingvisti~kata hierarhija.

Menuvaweto na kodot so slovenskite dijalekti kaj Cepenkov, glavno ja odrazuva ruralnata/urbanata opozicija.

Postoi razlika i vo prirodata na menuvaweto na kodot.

Turcite, Grcite i Slovenite op{to u~estvuvaat vo interre~eni~no menuvawe na kodot, dodeka Albancite i Romite go menuvaat kodot intrare~eni~no, kako vo slednive primeri: (4) ]e mi vikne „Dade!” ‡ a pak jas }e mu re~am „Olum!...“ (Cepenkov 1972a: 108).

(5) Tungjateta, ore dervi{ baba! E po bujrum edno sari mexidija bak{i{ za tvojata amajlija (Cepenkov 1972a: 120).

Sepak, treba da se zabele`i deka i samiot raska`uva~ go menuva kodot vo sredinata na re~enicata, kako vo gorniot primer (2).

Polot e drug biten faktor pri menuvawe na kodot vo prikaznite na Cepenkov. Site onie {to go menuvaat kodot se ma`i. Mo`e da se doka`e deka ova e odraz na faktot {to pove}e ma`i od `eni bile bilingvalni vo ovoj period, a toa proizleguva od faktot {to `enite imale pomalku kontakti nadvor od svoite familii ili sela.

Me|utoa, interesno e da se zabele`i deka edinstveniot primer na koj{to naidov dosega so `ena {to go menuva kodot vo folklorna prikazna (Penu{liski 1981: 183) vklu~uva humoristi~en erotski kontekst, vo koj edna siroma{na ma`ena `ena primamuva vo svojot dom i hristijanski i muslimanski va`ni li~nosti, koi se nadevaat na intimen kontakt, taka {to nejziniot ma` mo`e da im gi ukrade ali{tata. Koga doa|aat turski likovi, `enata gi presretnuva na (dijalekten) turski: (6) Do{ol efendijata u edin saato: Dobro ve~er, dobro ve~er! ‡ O`xldi, o`bulduk ‡ odgovorila mu taa. (Penu{liski 1981: 183). @enata e glavniot protagonist vo ovaa prikazna i menuvaweto na kodot tuka ne samo {to gi zgolemuva i etni~kata razlika i humorot, zatoa {to ovoj pozdrav ja postavuva scenata za da sledi lakrdija, tuku i ja naglasuva dominantnata uloga na `enata (za dopolnitelen materijal relevanten za menuvaweto na kodot vo Makedonija vo 19 vek, v. Ja{ar-Nasteva 1987).

Vo ova pretstavuvawe se obidov da gi poka`am razli~nite na~ini na koi menuvaweto na kodot e iskoristeno vo 19 vek vo Makedonija za da gi izrazi sociolingvisti~kite odnesuvawa, onaka kako 204

Makedonisti~ki studii

{to se videni vo anegdotskite folkorni prikazni na Marko Cepenkov. Od osoben interes vo ovoj pogled e relativno nemarkiranata priroda na menuvaweto na kodot na turskiot i celosnoto otsustvo na evrejskiot {panski. Na ova mo`e da se dodade stilisti~kata razlika na me|ure~eni~noto menuvawe na kodot na albanski i na romski kako sprotivstaveni na intrare~eni~noto menuvawe na kodot na aromanski i na gr~ki. Osven toa, postojat dokazi {to poka`uvaat deka iskoristuvaweto na menuvaweto na kodot â&#x20AC;Ą kako multilingvizam sam po sebe â&#x20AC;Ą odrazuva razliki vo polot.

PRAZNA

205

Makedonisti~ki studii

Kulturno-jazi~nite pojavi kaj \or|i Pulevski Re~nik od tri jezika/Fjaltor nga tre gjuha/Ljugat uč lisaniden od \or|i Pulevski (1975) e bogat izvor za dijalektologijata i jazi~niot kontakt na po~vata na Makedonija vo devetnaesettiot vek. Iako re~nikot ve}e e predmet na prou~uvawe na mnogu nau~nici, na pr. Çabej 1971, Fridman 1990, Hazai 1963, Ja{ar-Nasteva 1984, 1996, Ja{ar-Nasteva i Koneski 1984, Koneski 1967, 1974, 1985, Ristovski 1974, Hamiti 2005, i drugi, sepak bogatstvoto na re~nikov e takvo {to ima mesto za u{te pove}e analiza. Vo ovoj moj pridones, bi sakal da obrnam vnimanie na sporedbata na eden paragraf {to e mnogu dobro poznat vo negovata makedonska verzija, no koj{to vo albanskiot i turskiot prevod poka`uva kako Pulevski mnogu moderno go sfatil poimot na nacionalnost i dr`avnost.

Od prvata stranica na svojot Re~nik Pulevski istovremeno poso~uva na va`nosta na znaeweto na mnogu jazici kako i potrebata za obrazovanie na maj~in jazik. Kako {to poso~uva Ja{ar-Nasteva (1996), edna interesna karakeristika na re~nikot na Pulevski e faktot deka vo izvesni slu~ai toj ne preveduva bukvalno, tuku so kulturni ekvivalenti. Taka na primer, vo spisokot po~esni tituli kade{to pi{uva - na makedonski sve{tenik i na albanski prift, na turski pi{uva imam, t.e. muslimanski ekvivalent a ne turskiot zbor za sve{tenik, {to bi bil papaz (Pulevski 1875:109). Ima cel red takvi primeri, no ovde sakam, kako {to rekov pogore, da razgledam eden paragraf od osobena va`nost, dosega poznat na makedonskata publika samo vo negovata makedonska verzija.

Prvo, vredno e da go stavime paragrafot vo negoviot kontekst. Na str. 44 vo sredinata ima edno pra{awe: Кољку наречија славјански има в Македонија, кажими ако знаеш. Potoa sleduvaat mnogu interesni etnografski i lingvisti~ki detali, a na str. 46 pi{uva: Кољку наречија имајед, сега во Македонија, кажими ако знаеш. Sleduvaat drugi interesni etnografski i lingvisti~ki detali, so nabrojuvawe na slovenskite etnografski grupi, a po~nuvaj}i so Jurucite gi naveduva i grupite koi zboruvaat drugi jazici vo Makedonija. Seto toa go pi{uva samo na makedonski, pa vo sredinata na str. 48 po~nuva povtorno trojazi~na prezentacija so redeweto na drugite slovenski narodi, spored Pulevski slednive: Rusi [sic!], i Poqaci i ^esi i Srbi i Slovaci i Bugari i Hrvati. Na krajot na str. 48 doa|a pra{aweto {to doveduva do paragrafot interesen za nas: mak. [to se veqid narod. alb. ^i{ pouөojet njeraz. tur. Kavm neanilr.

Sega da go razgledame odgovorot, vo koj{to e sodr`ana prvata pe~atena formulacija na makedonskata nacionalnost:

207

Viktor Fridman

Prviot paragraf e gore-dolu identi~en vo trite jazika i navistina nema nikakvi su{tinski razliki, osobeno ako dopu{time nekoi pomoderni razliki vo sovremenata leksika. No vtoriot paragraf ima interesni i su{tinski razliki, koi mnogu interesno ja izrazuvaat situacijata vo Makedonija pred pove}e od sto godini, a sè u{te se aktuelni. Za ~itatelite na ovaa statija makedonskiot tekst e jasen, no eve gi albanskiot i turskiot tekst vo sovremen makedonski prevod.

Albanskiot: Taka i Albancite se narod, i onie koi{to `iveat tuka nivnoto mesto go narekuvaat Makedonija. (A{tu ede {kipitarat jan weraz, ede vendin, etijse poөojn Makedonija ciqi, poroin aћe.)

Turskiot: U{te, Makedoncite (po turski makedonlular) se narod (turski kavm) i nivnoto mesto se vika Makedonija, sekoj koj{to `ivee vo Makedonija se vika Makedonec (Makedonlu anılır). (Dahi, makedonlular, kavmdir ve jerini dahi onlarin anilr Makedonija her, ћim, makedonijada, ja{arsa, makedonlu anilr.)

I taka, od trite paragrafi se gledaat tri realnosti vo toga{nata i sega{nava Makedonija. Vo makedonskiot, se afirmira makedonskiot narod kako slovenski narod me|u drugite slovenski narodi so Makedonija kako nivna tatkovina. Vo albanskiot paragraf se priznava albanskiot narod kako narod, od koj, odreden del ja ima Makedonija kako nivna tatkovina (vendin e tijse). A vo turskiot paragraf ima klasi~na formulacija na priznavawe i na nacionalno i na ona {to sega bi se narekuvalo gra|ansko opredeluvawe na identitet: Makedoncite se narod so Makedonija kako tatkovina, a istovremeno

208

Makedonisti~ki studii

sekoj koj{to ja ima Makedonija kako tatkovina e Makedonec, ili mo`ebi podobro, Makedonijanec.

So ova, mo`eme da napravime sporedba so mnogu drugi mesta vo svetov, no da go zememe kako primer Kazahstan vo Centralna Azija. Sekako, sekoja zemja ima svoja istorija i svoi specifi~nosti, no sepak mnogu e interesno da se zabele`i deka vo Kazahstan se pravi razlika me|u Kazah i Kazahstanec tokmu sprema etni~ki i gra|anski identitet. Gal i Kligman (2000:24-25, 123) davaat edno to~no sumirawe i bistra analiza na gra|anski i nacionalni identiteti koga pi{uvaat: â&#x20AC;&#x17E;Daleku od vzaemna ekskluzivnost, gra|anskonacionalizmot i etnonacionalizmot koegzistiraat kako razli~ni pozicii vnatre vo edno politi~ko pole, i dvata se na raspolagawe na elitite za vozmo`no mobilizirawe.â&#x20AC;? Dodeka \or|i Pulevski mo`e da se opi{e kako pripadnik na elita samo dokolku be{e pismen vo Osmanskata imperija na devetnaesetti vek, sepak se trude{e da go opredeli istovremeno kako i makedonskiot narodno-nacionalen identitet taka i makedonskiot gra|ansko-nacionalen identitet. Izdeluvaweto na ovie kategorii ve}e dolgo vreme pretstavuva predizvik (Fishman 1968). Slo`enostite se isti vo sekoja evropska etnonacionalna dr`ava od [panija do Rusija i od Norve{ka do Grcjia, pa i ponatamu nadvor od Evropa. Nema niedna takva dr`ava koja e ednoetni~na nitu ednojazi~na (barem vo stvarnosta, na pr. spored francuskiot ustav, site gra|ani na Francija se Francuzi (a ne francijani) iako se u{te se zboruva na bretonski, katalanski, baskiski, oksitanski, i dr.). Sekako, \or|i Pulevski `ivee{e vo Osmanskata imperija na devetnaesettiot vek, i vo re~nikot se pretstavuva kako veren subjekt na â&#x20AC;&#x17E;eljif{anli Sultan Abdul Aziz, azamet najslavnajeâ&#x20AC;? (p. 67), no znaeme od negovata biografija deka isto taka i u~estvuval vo vostanija (Koneski 1974). Zna~i vo \or|i Pulevski imame edna navistina kompleksna i moderna li~nost, i toj so negovite iskustva vo negovata rodna zemja, mnogu dobro gi razbiral slo`enostite na narodno-nacionalen i gra|ansko-nacionalen identitet i se trudel i dvata da ni gi harmonizira vo negovata rabota, imaj}i predvid deka toga{, kako i sega, Makedonija bila i e pove}ejazi~na i pove}ekulturna. Toj naso~uva mirno so`iveewe (Pulevski 1875:67) i se trudi da artikulira eden pogled spored koj{to makedonskiot narod i site lu|e za koi{to Makedonija e nivna tatkovina se vklu~eni. Od seto toa mo`e da izvadime tri pouki. Prvo, deka u{te vo vremeto na Pulevski ima{e pametni lu|e koi go prepoznavaa faktot deka nema totalno sovpa|awe na modelot jazik=narod=teritorija=dr`ava. Vtoro, deka ova nesovpa|awe sepak treba da se harmonizira so realnostite na etnolingvisti~kiot identitet, od edna strana, i uslovite na pove}ejazi~noto obrazovanie. I na kraj, faktot deka postoi eden tekst kako ovoj na Pulevski od devetnaeseti vek ja doka`uva prirodata na pove}ejazi~nata istorija na Makedonija, edna istorija na koja treba da se se}avame.

209

Viktor Fridman

210

Makedonisti~ki studii

BIBLIOGRAFIJA Agalliu, F. 1986. “Do të vij apo do vij?” Gjuha jonë 6,1.82-84.

Ajeti, I. 1966 “Gjuha e ‘Divanit të Sheh-Maliqit”. Gjurmime Albanologjike 3.27-52. (reprinted in Studime gjuhësore në fushën të Shqipes 2. 217-48, Prishtina, 1985).

Aksu-Koç, A. 1988. The Acquisition of Aspect and Modality: The Case of Past Reference in Turkish. Cambridge: Cambridge UP. Alexander, R. 1991-93. “The Balkan Nature of Macedonian Stress Phenomena”. Makedonski jazik 42/44.105-114.

Alexander, R. 1995. The Balkanization of Wackernagel's Law. Indiana Slavic Studies 7.1-8.

Alford, H. 1980. Alford's Greek Testament: An Exigetical and Critical Commentary, Vol I. Grand Rapids, MI: Baker [reprint of the seventh ed., 1874].

Anderson, J.D. 1913. The Peoples of India. Cambridge: Cambridge UP. Andrews, E. 1990. Markedness Theory: The Union of Asymetry and Semiosis in Language. Durham, NC: Duke UP. Aronson, H. 1977. “On the Interrelationships between Aspect and Mood in Bulgarian”. Folia Slavica 1,1.9-32.

Aronson, H. 1981. “Towards a typology of aspect in the languages of the Balkan peninsula”. Folia slavica 4.198-204.

Aronson, H. (ed). 1985. Da, Nă, Să, Të, Te: Constructions with Subordinating Complementizers in the Balkans. (=Folia Slavica, Vol. 7, No. 3), Columbus: Slavica Aronson, H. & B. J. Darden (eds). 1981, Studies in Balkan Linguistics to honor Eric P. Hamp in his Sixtieth Birthday (= Folia Slavica, Vol. 4, No. 2-3). Columbus: Slavica.

Atanasov, P. 1984. “Meglenoromâna”. Tratat de dialectologie românească. 476550. Craiova: Scrisul Românesc.

Atanasov, P. 1990. Le mégléno-roumain de nos jours. Hamburg: Buske.

Banffi, E. 1991. Storia linguistica del Sud-est Europa. Milan: Franco Angeli.

Barensten, A., B. Groen, R. Sprenger (eds). 1987. Dutch Studies in South Slavic and Balkan Linguistics (= Studies in General and Slavic Linguistics 10), Amsterdam: Rodopi.

Barker, E. 1950. Macedonia: Its Place in Balkan Power Politics. London: Royal Institute of International Affairs.

Bazin, L. 1987. Introduction à l'étude pratique de la langue turque. Paris: Maisonneuve.

Beis, S. 2000. Le parler aroumain de Metsovo. Description d’une langue en voie 211

Viktor Fridman

de disparition. Ph. D. dissertation. Université Paris 5 - René Descartes.

Beiträge zur Balkanlinguistik I. 1976. Linguistische Studien, Reihe A. Arbeitsberichte, Akademie der Wissenschaften der DDR, Zentral Institut für Sprachwissenschaft, No. 33. Berlin: AW DDR. Beiträge zur Balkanlinguistik V. 1987. Linguistische Studien, Reihe A. Arbeitsberichte, Akademie der Wissenschaften der DDR, Zentral Institut für Sprachwissenschaft, No. 157. Berlin: AW DDR. Beiträge zur Balkanlinguistik VI. 1989. Linguistische Studien, Reihe A. Arbeitsberichte, Akademie der Wissenschaften der DDR, Zentral Institut für Sprachwissenschaft, No. 192. Berlin: AW DDR. Belić, A. 1919. La Macédoine, Paris: Bloud &.Gay. Bercovici, C. 1932. The Incredible Balkans. New York: G. P. Putnam.

Berent, G. P. 1977. Specificity and the Reduplication of Indefinite Direct Objects in Macedonian. CLS Book of Squibs - Cumulative Index 1968-1977, S. Fox, W. Beach, S. Philosoph, (eds), 14-16. Chicago. Chicago Linguistic Society.

Birnbaum, H. & S. Vryonis (eds). (1972). Aspects of the Balkans. The Hague: Mouton.

Bokamba, E. G. 1988. “Code-mixing, language variation, and linguistic theory: Evidemce from Bantu languages”. Lingua 76.21-62.

Brown, K. 1995. Of Meanings and Memories: The National Imagination in Macedonia. Ph. D. dissertation. University of Chicago.

Brown, K. 1996. “Friction in the Archives: Nations and Negotiations on Ellis Island, 1904”. Paper presented at the Tenth International Conference of Europeanists. Chicago, March 1996.

Brzezina, M. 1989. Polszczyna Niemców. Warszawa: PAN. Buchholz, O. 1977. Zur Verdoppelung der Objekte im Albanischen. Berlin: Akademie der Wissenschaften der DDR. Buchholz, O. & W. Fiedler. 1987, Albanische Grammatik. Leipzig: Verlag Enzyklopädie.

Byron, J. 1976. Faik Konitza dhe gjuha letrare shqipe. Faik Konitza 1876-1976.

49-51. New York: Vatra.

Byron J, 1985. “An Overview of Language Planning Achievements among the Albanians of Yugoslavia”. International Journal of the Sociology of Language 52.59-92. Çabej, E. 1971 Zna~ajot na deloto na \or|i Pulevski -- kako prethodnik vo kulturnata prerodba na albanskiot narod. Bigorski nau~no-kulturni sredbi: Nau~en Sobir I, 169--175. Gostivar.

Camaj, M. 1969. Lehrbuch der albanischen Sprache, Wiesbaden: Harrassowitz. Çetta, A. 1979. Prozë popullore nga Drenica II. Prishtina: Enti i teksteve dhe i mjeteve mësimore i KSA të Kosovës.

212

Makedonisti~ki studii

Christides, C. J. 1949. The Macedonian Camouflage in the Light of Facts and Figures. Athens: Hellenic Publishing Co. Clissold, S. 1968. A Short History of Yugoslavia: From Early Times to 1966.

Cambridge: Cambridge UP. Comrie, B. 1976, Aspect: An Intoduction to the Study of Verbal Aspect and Related Problemes. Cambridge: Cambridge UP. Cortiade, M. 1989. Gramatika themelore e gjuhës rrome. n.s.

Cortiade, M. 1990. “Beleške za šestdeset strana prevođenja na romski jezik”.

Sveske Instituta za proučavanje nacionalih odnosa 1990,1.

Dako, C. A. 1919. Albania: The Master Key to the Near East. Boston: Grimes.

Darden, B.J. 1973. “Indirect Speech and Reported Speech in Lithuanian and Bulgarian”. You Take the High Node and I'll Take the Low Node: Papers from the Comparative Syntax Festival, C. Corum, T. Smith-Stark, A. Weiser eds, 326-332. Chicago: Chicago Linguistic Society.

De Bray, R. G. A. 1980. Guide to the Slavonic Languages I: South Slavonic Languages. Columbus: Slavica.

Demiraj, Sh. 1977. “Rreth kategorive gramatkore të mënyrës dhe të kohës në gjuhën shqipe”. Studime Filolgjike 14(=31),3.101-130 Demiraj, Sh. 1994. Gjuhësi ballkanike. Skopje: Logos-A. Demiraj, Sh. (ed). 2002, Gramatika e gjuhës shqipe I. Tirana: Akademia e Shkencave e Shqipërisë.

Deny, J. 1921. Grammaire de la langue turque (Dialecte osmanli). Paris: École des langues orientales vivantes. d'Estournelles de Constant, Baron, et al. 1914. Report of the International Commission to Inquire into the Causes and Conduct of the Balkan Wars.

Division of Intercourse and Education, Publication No. 4. Washington, DC: Carnegie Endowment for International Peace. (reprinted 1993 with an introduction by George Kennan).

Domi, M. 1971. Sintaksa e gjuhës shqipe, Prishtinë: Enti i teksteve dhe i mjeteve mësimore i KSA të Kosovës.

Domi, M. (red) 1976. Fonetika dhe gramatika e gjuhës së sotme letrare shqipe III, 2: Sintaksa (Maket). Tiranë: Akademia e Shkencave e RP Shqipërisë.

Dorovský I. i R. Pražák (eds). 1970. Studia balcanica bohemo-slovaca. Brno: Universita J. E. Purkyně.

Duijzings, G. 1992. “De Egyptenaren in Kosovo en Macedonia”. Amsterdams Sociologisch Tijdschrift 18,4.24-38.

Duijzings, G. 1997. "The Making of the Egyptians in Kosovo and Macedonia".

The Politics of Ethnic Consciousness. Hans Vermeulen and Cora Govers eds, Basingstoke: Macmillan.

Durham, M. E. 1925. The Serajevo Crime. London: George Allen & Unwin.

213

Viktor Fridman

Elöve, A. 1941. Türk dili grameri (Osmanlı lehçesi). Istanbul: Maarif matbaası.

Elson, M. 1990. Macedonian Verbal Morphology. Lewiston, NY:Mellen Ergin, M. 1972. Türk dil bilgisi. Istanbul: Istanbul universitesi edebiyat fakütesi.

Ewing, A, 1984. “Polish-English Code-Switching: A Clue to Constituent Structure and Processing Mechanisms”. CLS 20: Papers from the Twentieth Regional Meeting, J. Drogo, V. Mishra, D. Testen eds, 52- 64; Chicago: Chicago Linguistic Society.

Farkas, D. 1982. Intentionality and Romance Subjunctive Relatives. Bloomington: Indiana University Linguistics Club.

Feuillet et al. 1981. Cahiers balkaniques No. 1. Paris: ublications Langues’O. Feuillet, J. 1986. La linguistique balkanique. (Cahiers balkaniques No. 10).

Paris: Publications Langues’O. Fiedler, W. 1970. “Zur Kategorie des Aspekts in dem Balkansprachen”.

Zeitschrift für Slawistik 15.60-75.

Fielder G. 1995. “Narrative Perspective and the Bulgarian l-Participle”. Slavic and East European Journal. 39.585-600.

Fishman, J. 1968. “Nationality-Nationalism and Nation-Nationalism”. Language Problems of Developing Nations, 39-51. New York: John Wiley.

Forsyth, J. 1970 A Grammer of Aspect: Usage and Meaning in the Russion Verb. Cambridge: Cambridge UP. Foulon, J. 1985. “L'évolution des modes en macédonien”. Les oppositions modales dans les langues balkaniques. (Cahiers balkaniques No. 7), J. Feuillet et al. eds, 157-184. Paris: Publications Langues’O. Foulon, J. 1990. “Analyse des proverbes macédoniens correspondant aux trentehuit proverbes grecs proposés”. Les noms d'outils dans les langues balkaniques. (Cahiers balkaniques No. 16), J. Feuillet et al. eds, 157-178.

Paris: Publications Langues’O. Fowler, G., H. Cooper, and J. Ludwig. 1994. Proceedings of the 9th Biennial Conference on Balkan and South Slavic Linguistics, Literature, and Folklore. (Indiana Slavic Studies 7). Bloomington: Indiana Uiversity.

Fraenkel, Eran. 1993. “Urban Muslim Identity in Macedonia: The Interplay of Ottomanism and Multilingual Nationalism”. Language Contact, Language Conflict, Eran Fraenkel and Christina Kramer eds, 27-41. New York: Peter Lang.

Friedman, V. A. 1975. “Macedonian Language and Nationalism During the Nineteenth and Early Twentieth Centuries”. Balkanistica 2.83-98. (Reprinted in Macedonian Review 1986, 16,3.280-292.)

Friedman, V. A. 1976. The Question of a Bulgarian Indefinite Article, Bulgaria: Past and Present, 334-40. Columbus: American Association for the Ad-

214

Makedonisti~ki studii

vancement of Slavic Studies.

Friedman, V. 1977. The Grammatical Categories of the Macedonian Indicative.

Columbus: Slavica.

Friedman, V. 1978. “On the Semantic and Morphological Influence of Turkish on Balkan Slavic”. Papers from the Fourteenth Regional Metting, Chicago Linguistic Society, D. farkas et al. eds, 108-118. Chicago: Chicago Linguistic Society.

Friedman, V. 1980. “The Study of Balkan Admirativity: Its History and development”. Balkanistica. 6.7-30.

Friedman, V. A. 1981. “Admirativity and Confirmativity”. Zeitschrift für Balkanologie 17,1.12-28.

Friedman, V. 1982a. “Balkanology and Turcology: West Rumelian Turkish in Yugoslavia as reflected in Prescriptive Grammar”. South Slavic and Balkan Linguistics (Studies in Slavic and General. Linguistics, Vol. 2). Amsterdam: Rodopi.

Friedman, V. A. 1982b. “Reportedness in Bulgarian: Category or Stylistic Variant”, International Journal of Slavica Linguistics and Poetics 25/26.149-63.

Friedman, Victor A. 1985a. “The Sociolinguistics of Literary Macedonian”.

International Journal of the Sociology of Language 52.31-57.

Friedman, V. A. 1985b. “Aspectual Usage in Russian, Macedonian, and Bulgarian”. The Scope of Slavic Aspect (UCLA Slavic Studies 12), M. Flier and A. Timberlake eds, 234-46. Columbus: Slavica.

Friedman, Victor A. 1985c. Problems in the Codification of a Standard Romani Literary Language, Papers from the Fourth and Fifth Annual Meetings: Gypsy Lore Society. North American Chapter, 56-75. New York: Gypsy Lore Society.

Friedman, V. A. 1986. “Evidentiality in the Balkans: Macedonian, Bulgarian, and Albanian”. Evidentiality: The Linguistic Coding of Epistemology, J. Nichols and W. Chafe eds, 168-87. (Advances in Discourse Processes 20).

Norwood, NJ: Ablex.

Friedman, V. 1987. La typologie morpho-syntaxique des constructions en da-të-sa-na dans les langues balkaniques. Particules, emprunts lexicaux, languages anciennes. (Cahiers balkaniques No. 12, J. Feuillet et al. eds), 77-94. Paris: Publications Langues’O. Friedman V. A. 1988. “Morphological Innovation and Semantic Shift in Macedonian”. Zeitschrift für Balkanologie 24,1.34-41.

Friedman, V. A. 1989. “Toward Defining the Position of Turkisms in Romani [Romani: Arakhimaske o than e turkikane (khorane) elementengo an-i romani čhib]”. Jezik i kultura Roma, Milan Šipka et al. eds, 251-67. Sarajevo: Institut za proučavanje nacionalnih odnosa.

215

Viktor Fridman

Friedman, V. 1990. “Gjorgji Pulevski: Fjalorët e tij dhe Rilindja Kombëtare Shqiptare dhe Maqedonase”. Konferenca shkencore e 100-vjetorit të Lidhjës Shqiptare të Prizrenit, 2, I. Ajeti kryered, 245-256. Prishtina: ASHAK. Friedman, V. A. 1991. Romani Nominal Inflection: Cases or Postpositions?

Problemy opisu gramatycznego języków słowiańskych, (Studia gramatyczne 11), 57-64. Warsaw: Polish Academy of Sciences.

Friedman, Victor A. 1993a. Macedonian. The Slavonic Languages. B. Comrie and G. Corbett eds. London: Routledge. 1993. 249-305.

Friedman, Victor A. 1993b. The Loss of the Imperfective Aorist in Macedonian: Structural Significance and Balkan Context. American Contributions to the Eleventh International Congress of Slavists. Robert A. MacGuire and Alan Timberlake, eds. Columbus: Slavica. 285-302.

Friedman, V. A. 1993c. “Charakterystyka socjolingwistyczna współczesnego literackiego języka macedońskiego”. Socjolingwistyka 12/13.183-197.

Kraków: Polish Academy of Sciences. .

Friedman, V. A. 1993d. “The First Philological Conference for the Establishment of the Macedonian Alphabet and the Macedonian Literary Language: Its Precedents and Consequences”. The Earliest Stage of Language Planning: The ’First Congress’ Phenomenon. J. Fishman ed, 159-180. Berlin: Mouton de Gruyter.

Friedman, V. A. 1993e. “Language Policy and Language Behavior in Macedonia: Background and Current Events”. Language Contact, Language Conflict, E. Fraenkel and C. E. Kramer eds, 73-99. Peter Lang: New York.

Friedman, V. A. 1994a. Variation and Grammaticalization in the Development of Balkanisms. CLS 30 Papers from the 30th Regional Meeting of the Chicago Linguistic Society, Volume 2: The Parasession on Variation in Linguistic Theory. Chicago: Chicago Linguistic Society. 1994. 101-115.

Friedman, V. A. 1994b. Surprise! Surprise! Arumanian Has Had an Admirative!

Indiana Slavic Studies 7.79-89.

Friedman, V. A. 1996. “Observing the Observers: Language, Ethnicity, and Power in the 1994 Macedonian Census and Beyond”. Toward Comprehensive Peace in Southeastern Europe: Conflict Prevention in the South Balkans, B. Rubin ed, 81-105/119-126. New York: Council on Foreign Relations/Twentieth Century Fund.

Friedman, V. A. 1998. “The Implementation of Standard Macedonian: Problems and Results”. International Journal of the Sociology of Language 131:31-57.

Gălăbov. I., V. Georgiev, and J. Zaimov (eds). 1968. Actes du Premier congrès international des études balkaniques et sud-est européen VI. Sofia: BAN.

216

Makedonisti~ki studii

Gal, S. 1979. Language Shift: Social Determinants of Linguistic Change in Biligual Austria. New York: Academic Press.

Gal, S. 1987. “Codeswitching and Consciousness in the European Pheriphery”.

American Ethnologist 14, 4. 637-53.

Gal, S. 1988. “The political Economy of Code Choice”. Codeswitching, M. Heller ed, 245-64. Berlin: de Gruyter.

Gal, S. 1991. “Bartok's funeral: representations of Europe in Hungarian political rhetoric”. American Ethnologist 18,3.440-458 Gal, S. 1993. “Diversity and contestation in linguistic ideologies: German speakers in Hungary”. Language in Society 22.337-59.

Gal, S. & G. Kligman. 2000. The Politics of Gender after Socialism. Princeton: Princeton UP. Galton, H. 1976. The main functions of Slavic verbal aspect. Skopje: MANU. Gencan, T. 1979. Dilbilgisi. Ankara: Türk Dil Kurumu.

Gjinari J. 1989. Dialektet e gjuhës shqipe. Tiranë.

Glenny, M. 1995. “The Birth of a Nation (review of Poulton 1995)”. The New York Review, 16 November, 24-28.

Gołąb, Z. 1953, “Funkcija syntaktyczna proklityki zaimkowej w gwarach macedońskich”. Lingua Posnaniensis 4.275-91.

Gołąb, Z. 1956. “The conception of ‘isogrammatism’”. Biuletyn Pol. Tow. Językoznawczego 15.3-12.

Gołąb, Z. 1959. “Some Arumanian-Macedonian isogrammatisms and the social background of their development”. Word 15,3.415-435.

Gołąb, Z. 1960. “The Influence of Turkish upon the Macedonian Slavonic Dialects”. Folia Orientalia 1.26-45. Cracow: PAN. Gołąb, Z. 1961. “Nowomakedonski typ perfectum ze slowem imam/sum”.

Zeszyty Naukowe U. J.: Prace Językoznawcze 4.321-325.

Gołąb, Z. 1962. “Balkanisms” in the South-Slavic Languages. The Slavic and East European Journal 6.38-42.

Gołąb, Z. 1964a. Conditionalis typu bałkańskiego w językach południowυsłowiańskich. Cracow: PAN. Gołąb, Z. 1964b. “The Problem of Verbal Moods in Slavic Languages”. International Journal of Slavic Linguistics and Poetics 8.1-36.

Gołąb, Z. 1970. “Za 'mehanizmot' na slovensko-romanskite odnosi na Balkanskiot Poluostrov”. Makedonski jazik 21. 5-18.

Gołąb, Zbigniew. 1984. The Arumanian Dialect of Kruševo in SR Macedonia, SFR Yugoslvia. Skopje: MANU. Gourevitch, P. 1996. “Misfortune Tellers”. The New Yorker 8 April, 96-100.

Graur Al. et al. 1966. Gramatica limbii române II. Bucureşti: Academia Republicii Socialiste România.

217

Viktor Fridman

Groen, B. M. 1977. A Structural Description of the Macedonian Dialect of Dihovo. Lisse: Peter de Ridder.

Guentchéva, Z. 1994. Thématisation de l'objet en Bulgare. Bern: Peter Lang.

Gvardžaladze, I. & M. K’usrašvili, 1976. Inglisuri andazebi da xat’ovani sit’q’vatkmani kartuli targmanita da šesat’q’visebit. Tbilisi: Mecniereba.

Hamiti, A. 2005 Paralelja shqipe në dy fjalorët shumëgjuhësh të Gjorgji Pulevskit. Shkup: Vatra.

Hamp, E. P. 1977. “On some Questions of Areal Linguistics”. Proceedings of the Berkeley Linguistics Society 3, Kenneth Whistler et al. eds, 279-282.

Berkeley: Berkeley Linguistics Society.

Hancock, I. 1995. A Grammar of Vlax Romani. Columbus: Slavica.

Haugen, E. 1968. “The Scandinavian Languages as Cultural Artifacts”. Language Problems of Developing Nations. Joshua Fishman, Charles Ferguson and J. Das Gupta eds, 267-84. New York: John Wiley.

Hayden, R. 1995. Review of Woodward 1995. Slavic Review 54.1114-15.

Hazai, Gy. 1963. “Rumeli ağizları tarihinin iki kaynağı üzerine”. Türk Dili Araştırmaları Yılığı Belleten, 1963.117--120.

Heath, J. 1989. From Code-Switching to Borrowing: Foreign and Diglossic mixing in Moroccan Arabic. London: Kegan Paul International.

Holton, D., P. Mackridge, and I. Philippaki-Wharburton. 1997. Greek: A Comprehensive Grammar of the Modern Language. London: Routledge.

Human rights Watch/Helsinki. 1994. Denying Ethnic Identity: The Macedonians of Greece. New York: Human rights Watch.

Igla, B. 1996. Das Romani von Ajia Varvara: Deskriptive und historischvergleichende Darstellung eines Zigeunerdialekts. (Osteuropa-Institut der Freien Universität Berlin Balkanologische Veröffentlichungen 29.) Wiesbaden: Harrassowitz.

Ivić, P. 1958. Die serbokroatischen Dialekte: Ihre Struktur und Entwicklung.

The Hague: Mouton.

Jakobson, R. 1957/71. Shifters, Verbal Categories, and the Russian Verb reprinted in Selected Writings II: Word and Language, 130-47. The HagueParis: Mouton.

Jašar-Nasteva, O. 1992. “Soziolinguistische aspekte des Makedonischen und der anderen Sprachen in der Republik Makedonien”. Die Welt der Slaven 37.188-210.

Językowe studia bałkanistyczne I. 1986. Prace Slawistyczne 46. Wrocław: PAN. Językowe studia bałkanistyczne II. 1990. Prace Slawistyczne 74. Wrocław: PAN.

218

Makedonisti~ki studii

Jochalas. T. (ed). 1978. Actes du Deuxième congrès international des études balkaniques et sud-est européens IV. Athens: AIESEE. Jochalas, T. (ed). 1994a. Septième congrès international des études balkaniques et sud-est européens: Communications. Athens: AIESEE. Jochalas, T. (ed). 1994b. Septième congrès international des études balkaniques et sud-est européens: Rapports. Athens: AIESEE. Joseph, B. 1983. The Synchrony and Diachrony of the Balkan infinitive. Cambridge: Cambridge UP. Jusuf, Š. 1974. Duj kale mare: Drama pi romani čhib. MS. Jusuf, Š. 1996. Sikljova romani čhib. Skopje: Prosvetno delo.

Kallulli, D. 1999. The Comparative Syntax of Albanian: On the Contribution of Syntactic Types to Propositional Intrpretation. Ph. D. dissertation. University of Durham.

Kaplan, Robert D. 1991. History's Cauldron. The Atlantic Monthly. 270 (June).92-104.

Katona, L. 1969. “Le dialecte turc de la Macédoine de l'Ouest”. Türk dili araştırmalrı yıllığı belleten, 1969.57-194.

Kazazis, K. 1968. “On a Generative Grammar of the Balkan Languages”. Actes du Premier congrès international des études balkaniques et sud-est européens VI, I. Gălăbov, V. Georgiev, and J. Zaimov eds, 823-28. Sofia: BAN. Kazazis, K. and J. Pentheroudakis. 1976. “Reduplication of Indefinite Direct Objects in Albanian and Modern Greek”. Language 52.398-403.

Klagstadt, H. 1963. “Toward a morpho-syntactic treatment of the Balkan linguistic group”. American Contributions to the Fifth International Congress of Slavists, 179-190. The Hague: Mouton.

Koneski, B. 1959. “La question de la langue littéraire an XIX et au début du XX siècle”. Langue littéraire macédonienne, 10-17. Beograd: Jugoslavia.

Koneski, B, B. Vidoeski, and O. Jašar-Nasteva. 1968. Distibution des balkanismes en macédonien. Actes du premier congrès international des etudes balkaniques et sudest européens VI, I. Gălăbov, V. Georgiev, and J. Zaimov eds, 517-546. Sofija: Bălgarska Akademija na Naukite.

Koneski, B. 1974. The Image of Gjogji Pulevski. Translated by Victor A. Friedman. Macedonian Review, 4,1.57-59.

Koneski, Blazhe. 1985. “Beleshki za Pulevski”. Prilozi na MANU - Oddelenie za lingvistika i literaturana nauka 10,1.75-79.

Koneski, B. 1994. ’A Situation and a Personal Viewpoint.’ International Journal of the Sociology of Language, 108: 216-218.

219

Viktor Fridman

Koneski, B., B. Vidoeski, O. Jašar-Nasteva. 1966. “Distibution des balkanismes en Macèdonien”. Actes du Premier congrès international des études balkaniques et sud-est europèens VI, 517-546. Sofia: Kononov, A. 1956. Gramatika sovremennogo tureckogo literaturnogo jazyka.

Leningrad: Akademija nauk SSSR. Kopitar J. 1829. “Albanische, walachische und bulgarische Sprache”. Jahrbücher der Literatur, 46, Wien, 59-106.

Kostov V. 1972. “Semantische Beobachtung über die Verbindung von imam mit dem Partizipium Perfecti Passivi im Bulgarischen”. Zeitschrift für Slawistik 17,3.371-379.

Kramer, C. E.1986. Analytic Modality in Macedonian. (Slavistische Beiträge 198). München: Otto Sagner.

Kramer, C. E. 1987/88. Towards a Comparison of Conditionals in Bulgarian, Macedonan, and Albanian. Makedonski jazik 38/39. 263-70.

Kramer, Christina. 2002. “Anton Panov's play Pečalbari and Its Role in the Standardization of Macedonian”. Of All the Slavs My Favorites: In Honor of Howard I. Aronson on the Occasion of His 66th Birthday (Indiana Slavic Studies 12), V. A. Friedman and D. L. Dyer eds, 279-291. Bloomington, IN: Slavica.

Kristophson, J. 1974. “Das Lexikon Tetraglosson des Daniil Moschopolitis”.

Zeitschrift fur Balkanologie, 10 (1) : 1-128.

Kuryłowicz, J. 1956. L’apophonie en indo-européen. Wrocław:PAN. Lamouche, L. 1899. La péninsule balkanique. Paris: Paul Ollendorf.

Latifić, I. et al. 1970. Vitalna, etnička i migraciona obeležja. Popis stanovništva 1961. Belgrade: Savezni zavod za statistiku.

Leafgren, J. 1992. Object Reduplication and Topicality in Bulgarian. Ph. D. dissertation. U. of Virginia.

Leafgren, J. 2002. Degrees of Explicitness. (Pragmatics and Beyond, New Series, 102.) Amsterdam: Benjamins.

Lewis, G. 1967. Turkish Grammar. Oxford : Oxford UP. Lohmann, J. 1937. “Ist das idg. Perfektum nominalen Ursprungs?” Zeitschrift für Historische Sprachwissenschaft (Kuhns Zeitschrift) 64.42-61.

Koschmieder, E. 1953. “Das türkische Verbum und der slavische Verbalaspekt”. Münchener Beitrage zur Slavenkunde: Festgabe für Paul Diels,pp.

137-147. (Veröffentlichungen des Osteuropa-Institutes München, vol. 4), Munich: Isar.

Kostov, K. 1973. “Zur Bedeutung des Zigeunerischen für die Erforschung grammatischer Interferenzerscheinungen”. Balkansko ezikoznanie.

16,2.99-113.

Lunt, H. 1952. A Grammar of the Macedonian Literary Language. Skopje:

220

Makedonisti~ki studii

Državno Knigoizdatelstvo.

Lunt, H. 1953. “A Survey of Macedonian Literature”. Harvard Slavic Studies 1.363-396.

Lunt, H. 1959. “The Creation of Standard Macedonian: Some Facts and Attitudes”. Anthropological Linguistics 1,5.19-26.

Lunt, H. 1965. On the Loss of Declension in Macedonian and Bulgarian. Die Welt der Slaven 10.305-312.

Lunt, H. 1972. “Review of Palmer and King 1971”. Slavic and East European Journal 16.132-133.

Lunt, Horace. 1984. “Some Sociolinguistic Aspects of Macedonian and Bulgarian”. Language and Literary Theory (Papers in Slavic Philology 5), B. Stolz, I. Titunik, and L.Doležel eds, 83-127. Ann Arbor: University of Michigan.

Lunt, H. 1986”.On Macedonian Language and Nationalism”. Slavic Review 45.729-734.

Małecki, M. 1938. “Z zagadnień dialektologii macedońskiej”. Rocznik Slawistyczny 14.119-144.

Mazon A. 1938. Documents, contes et chansons slaves de l'Albanie du sud.

Paris: Droz.

McClure, E. & M. McClure 1988 “Macro-and Micro-sociolinguistic Dimensions of Codeswitching in Vingard (Romania)” Codeswitching,, M. Heller ed, 25-51. Berlin: de Gruyter.

Meillet, A. 1918. Les langues dans I'Europe nouvelle. Paris: Payot.

Messing, G. 1988. A Greek Romany Glossary: As Spoken in Agia Varvara (Athens). Columbus: Slavica.

Meyer, G. 1891. Etymologisches Wљrterbuch der albanesischen Sprache.

Strassburg: Trџbner.

Meyers-Scotton, C. 1993a. Social Motivation for Codeswitching: Evidence from Africa. Oxford: Oxvord.

Meyers-Scotton, C. 1993b. Duelling Languages: Grammatical Structure in Codeswitching. Oxford: Oxford.

Miklosich, F. 1861, “Die slavischen Elemente im Rumunischen”. Denkschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, Philosophisch-historische Klasse 12.1-70.

Miklosich, F. 1884. “Die türkischen Elemente in den südost- und osteuropäischen Sprachen”. Denkschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften in Wien, Phil.-Hist. Kl., 34, 35, 38.

MILS=Macedonian Information Liaison Service (News Service) Mindak, J. et al. (eds) 1994. Slavia Meridionalis: Studia linguistica, slavica et balcanica. Warszawa: PAN.

221

Viktor Fridman

Mithun, Marianne. 1992. The Substratum in Grammar and Discourse. Language Contact: Theoretical and Empirical Studies, E. H. Jahr ed, 103-115. Berlin: Mouton de Gruyter.

Mladenov. M. (ed). 1989, Résumés des communications linguistiques. Sixième congrès international des études balkaniques et sud-est européens. Sofia: BAN Naylor, K. E. 1980. “Serbo-Croatian”. The Slavic Literary Languages: Formation and Development, A. M. Schenker and E. Stankiewicz eds, 65-83. New Haven: Yale Concilium on International and Area Studies.

Naylor, K. with E. G. Walters. 1977-78. Balkanistica IV. Columbus: Slavica.

Nicolaïdes, C. 1899. La Macédoine. Berlin: Stuhr.

Nihtinen, A. 1992. Kr. P. Misirkov i istorijata na bălgarskija i makedonskija knižoven ezik. M. A. thesis. University of Helsinki.

Nihtinen, A. 1995. “Comments on Contradictions in the Life and Work of Kr. P. Misirkov”. Studia slavica Finlandensia 12.96-103.

Norrick, N. R. 1985, How Proverbs Mean: Semantic Studies in English Proverbs. The Hague: Mouton.

Office d'Information et de Documentation dans les Sciences Sociales et Politiques. 1974. IIIe Congrès international d'études du sud-est éuropéen: Résumés des communications II: Linguistique, Littérature, Folklore, Ethnographie, Arts, Droits et Institutions. Bucarest: Office d'Information et de Documentation dans les Sciences Sociales et Politiques.

Palmer, S. & R. King. 1971. Yugoslav Communism and the Macedonian Question. Hamden: Archon.

Panajoti J. & A, Xhagolli, 1983. Fjalë të urta të popullit shqiptar. Tirana, Akademia e shkencave e RPS të Shqipëria.

Papahagi, Per. 1908. Parallele Ausdrücke und Redensarten im rumänischen, albanischen, neugriechischen und bulgarischen. Leipzig: J. A. Barth.

Papahagi, T. 1974. Dicționarul dialectului Aromân. Bucureşti: Academia Republicii Socialiste România.

Papatsafa, D. 1997. Prikozmur din Meglenia. Skopje: Alfa Grafik Penchev, I. 1982. “The conjunctions da and za da ‘in order to’ in Standard Bulgarian”. International Journal of Slavic Linguistics and Poetics 25/26.347354.

Perry, D. M. 1988. The Politics of Terror: The Macedonian Revolutionary Movements 1893-1903. Durham: Duke UP. [Peri, D. M. 2001. Politikata na teror: Makedonskoto revolucionerno dvi`ewe 1893-1903.

Skopje: Magor].

Pipinelis, P. N. 1963. Europe and the Albanian Question. Chicago: Argonaut.

Poulton, H. 1995. Who Are the Macedonians? Bloomington: Indiana UP. 222

Makedonisti~ki studii

Prifti, S. 1971. Sintaksa e gjuhës shqipe, Prishtinë: Enti i teksteve dhe i mjeteve mësimore i KSA të Kosovës.

Prince E. 1988. “On Pragmatic Change: The Borrowing of Discourse Functions”. Journal of Pragmatics 12.505-518.

Reiter, N. (ed). 1983. Ziele und Wege der Balkanlinguistik, Beitrage zur Tagung vom 2-6 Marz 1981 in Berlin. Wiesbaden: Harrassowitz.

Reiter, N. 1994. Grundzüge der Balkanologie. Wiesbaden: Harrassowitz.

Ristovski, B. 1973. “The Macedonian Literary Society Loza” Macedonian Review 2.139-148.

Rossos, A. 1994. “The British Foreign Office and Macedonian National Identity 1943-49”. Slavic Review 53.369-94 Rossos, A. 1995. “Macedonianism and Macedonian Nationalism on the Left”.

National Character and National Ideology in Interwar Eastern Europe, I. Banac and K. Verdery eds, 219-254. New Haven: Yale Center for International and Area Studies.

Rossos, A. 1997. “Incompatible Allies: Greek Communism and Macedonian Nationalism in the Civil War in Greece, 1943-1949”. Journal of Modern History 69.42-76.

Roth, J. 1979. Die indirekten Erlebnisformen im Bulgarischen: Eine Untersuchung zu ihrem Gebrauch in der Umgangssprache. (Slavistische Beiträge l30). Munich: Otto Sagner.

Sambanis, N. 2000, “Partition as a Solution to Ethnic War: An Empirical Critique of the Theoretical Literature”. World Politics 52.437-83.

Sandfeld, K. 1930. Linguistique balkanique. Paris: Klincksieck.

Saral, O. Y. 1975. Kaybettiğimiz Rumeli. Istanbul: Boğazici.

Saramandu N. 1981. “Variation dialectale et variabilité sociolinguistique”. Logos semantikos: Studia linguistica in honorem Eugenio Coseriu V, H. Geckeler et asl. eds, 89-98. Berlin: De Gruyter.

Savezni Zavod za statistiku. 1954. Stanovnistvo po narodnosti (Knj. 9): Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.

Savezni Zavod za statistiku. 1981. Statistički bilten broj 1295 (1981). Popis stanovništva, domaćinstva i stanova u 1981 godini: Nacionalni sastav stanovništva po opštinama. Beograd: Savezni zavod za statistiku.

Savezni Zavod za statistiku. 1988. Statistički Godišnjak Jugoslavije 35.

Beograd: Savezni zavod za statistiku.

Sawicka, I. 1987. Struktura sloga u balkanskim jezicima. (Prace Slawistyczne 54). Wrocław: PAN. Schaller, H. 1975. Die Balkansprachen. Eine Einführung in die Balkanphilologie. Heidelberg: Carl Winter .

223

Viktor Fridman

Schaller, H. 1977. Bibliographie zur Balkanphilologie. Heidelberg. Carl Winter.

Seliščev, A. 1925. Des traits linguistiques communs aux langues balkaniques.

Révue des études slaves 5.38-57.

Sgall, P. 1992. Variation in Language: Codewitching in Czech as a Challenge for Sociolinguistics. Amsterdam: Benjamins.

Shangriladze, K. & E. Townswend (eds) 1984. Papers for the V Congress of South-east European Studies. Columbus: Slavica.

Silva-Corvalan, C. 1983. “Tense and Aspect in Oral Spanish Narrative”. Language 59.760-80.

Skendi, Stavro. 1968. The Albanian National Awakening: 1878-1912. Princeton: Princeton University.

Skendi, S. 1980. Balkan Cultural Studies. Boulder: East European Monographs.

Sokolova, B. 1983. Die albanische Mundart von Mandrica (Balkanologische Veröffentlichungen, Band 6). Wiesbaden: Harrassowitz. Şolohov, M. 1969. terc. Suat Derviş. İnsanın alınyazısı. (Sud√ba ~eloveka).

Skopje: Nova Makedonija.

Sholohov, M. 1978. përkth. Dhimitër Pasko. Fati i njeriut. (Sud√ba ~eloveka).

Prishtina: Rilindja.

Solta, G. 1980. Einführung in die Balkanlinuistik mit besonder Berücksichtigung des Substrats und des Balkanlateinischen. Darmstadt: Wissenschaftliche Büchgesellschaft.

Stavrianos, L. S. 1963. The Balkans: 1815-1914. New York: Holt, Rinehart and Winston.

Steinke, K. & Xh. Ylli. Die Slavische Minderheiten in Albanien 2: Golloborda Hrebel - Kërçishti i Epërm. (Slavistische Beiträge 462). München: Otto Sagner.

Szobries, T. Sprachliche Aspekte des nation-building in Mazedonien: Die kommunistische Press in Vardar-Mazedonien 1940-1943. Stuttgard: Franz Steiner.

Tanasković, D. 1992. The Planning of Turkish as a Minority Language in Yugoslavia. Language Planning in Yugoslavia. Ranko Bugarski and Celia Hawkesworth eds, 140-61. Columbus: Slavica.

TDK (ed). 1979. Abrégés des Communications et des co-rapports. Quatrième congrès international des études balcaniques et sud-est européens. Ankara: Turk Dil Kurumu.

Timm, L. A. 1978. “Code- switching in WAR and PEACE”. The Fourth LACUS forum 1977, M. Paradis ed, 239-47. Columbia, SC: Hornbeam.

Todorova, Maria. 1994. “The Balkans: From Discovery to Invention”. Slavic Review 53.453-82.

Topolińska, Z. 1994. “Factivity as a Grammatical Category in Balkan Slavic

224

Makedonisti~ki studii

and Balkan Romance”. Slavia Meridionalis 1.105-21 Troebst, S. 1994. “Yugoslav Macedonia, 1944-53: Building the Party, the State and the Nation”. Berliner Jahrbuch fǘr osteuropäische Geschichte 1994/2.103-139.

Tschenkéli, Kita. 1958 Einführung in die georgische Sprache II. Zurich: Amirani Verlag.

Tülbentçi, F. F. 1969, Türk atasözleri ve deyimleri. Istanbul: Inkilap ve Arka Kitabevleri.

Underhill, R. 1976. Turkish Grammar. Cambridge: MIT. Upward, A. 1908. Tne East End of Europe. London: John Murray.

Usikova, R P. 1995. “Towards a Contrastive analysis of the Balkan slavic Languages: Macedonian and Bulgarian”. Balkan Forum 3,1(10).289-312.

Vaillant, A. 1938. “Le problème du Slave macédonien”. Bulletine de la Société linguistique de Paris, 39 (2, 116).194-210.

Verdery, K. 1993. “Ethnic relations, economies of shortage, and the transition in Eastern Europe”. Socialism, Ideals, Ideologies and Local Practice. C.M. Hahn ed, 172-186. London: Routledge.

Vidoeski B. 1995. On Two New Theories of the Macedonian Language. Balkan Forum 3,1(10).279-87.

Vukelić, M. 1974. Linguistique: Résumes. Cinqième Congrès international des études balkaniques et sud-est européens, Belgrade: AIESEE. Weigand, G. 1924. Ethnographie von Makedonien. Leipzig: Friedrich Brandstetter.

Weinreich, Uriel. 1953. Language Contact. The Hague: Mouton.

Wilkinson, H.R. 1951. Maps and Politics: A Review of the Ethnographic Cartography of Macedonia. Liverpool: University of Liverpool.

Woodward, Susan L. 1995. Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War. Washington, DC: Brookings Institution.

Xhaferi, Arbër. 1994. “Regjistrimi i jashtëzakonshëm i popullsisë 1994”.

Tribuna-Sh 2,23/24.20-21.

Yokoyama, Olga T. 1994. “Reflections: Slavic Linguistics as a Discipline and an Occupation in the United States”. Journal of Slavic Linguistics, 2,2.186200.

Yusuf, S. 1975. Dilbilgisi. Skopje: Prosvetno delo.

Zeitschrift für Balkanologie. Berlin. 1963.

Zekeriya, N. 1970. Makedon hikâyeleri antolojisi. Istanbul: Tekin. Абдурамановски, I. 1994. Вештачка делба на Ромите. Нова Македонија 30 October, p. 7. Андоновски, Хр. 1985a. “Македонskoto dvi`ewe vo Kostursko”. “Македонија” 22,387.26.

225

Viktor Fridman

Andonovski, Hr. 1985b. “Predgovor”. Abecedar: Jubilejno izdanie 1925-1985. Skopje: Makedonska revija.

Antonovska, S. i dr. 1991. Број и структура на населението во Република Македонија по општини и национална припадност: Состојба 31.03.1991 година. Скопје: Републички завод за статистика. Антоновска S. i dr. 1994а. Статистички годишник на Република Македонија 1993. Скопје: Републички завод за статистика. Антоновска S. i dr. 1994б. Попис '94: Податоци за сегашноста и иднината. Први резултати. Соопштение 1, Соопштение 2. Скопје: Завод за статистика Apostolski, M. i dr. 1969a. Istorija na makedonskiot narod II. Skopje: Institut za nacionalna istorija.

Apostolski, M. i dr. 1969b. Istorija na makedonskiot narod III. Skopje: Institut za nacionalna istorija.

Arnaudov, N. 1963. Bъlgarsko narodno umotvorenie XIII. Sofi®: BAN. Arsova, L. 1970. Prevoђewe engleskog sada{weg perfekta i plusvamperfekta na makedonski jezik. Magisterska rabota: Univerzitet Novi Sad. Asenova. P. 1989, Balkansko ezikoznanie. Osnovni problemi na balkanskiя ezikov sъюz. Sofiя, Nauka i izkustvo..

Barker, E. 1992. Makedonija i nejzinoto mesto me|u balkanskite politi~ki sili. Skopje: Makedonska kniga.

Bern{teйn, S. B. 1938. “Makedonskiй яzыk”. Bolь{aя sovetskaя эnciklopediя. Moskva: Sovetskaя эnciklopediя.

Bern{teйn. S. B. i G. P. Klepikova (red). 1973. Balkanskoe яыkoznanie. Moskva: Nauka.

Verkovi}, S. I. 1985. Makedonski narodni umotvorbi V: Folklorni i etnografski materijali, K. Penu{liski red. Skopje: Makedonska kniga.

Vidoeski, B. 1962/63. “Makedonskite dijalekti vo svetlinata na lingvisti~kata geografija”. Makedonski jazik 13-14.87-108.

Vidoeski, B. 1999. Za formite na glagolot sum vo paradigmata na sega{noto vreme. Dijalektite na makedonskiot jazik III. Skopje: MANU. Demiraj, [. 1994. Balkanska lingvistika. Skopje: Logos-A. Der`avin, I. S. 1934. “Jàni Janàki”. Sergeю Fedorovi~u Olьdenburgu: K pяtidesяtiletiю nau~no-obщestvennoŸ deяtelьnosti 1882-1932, 181-183. Leningrad: AN SSSR. Desnickaя, A. (red). 1979. Problemы sintaksisa яzыkov balkanskogo areala. Leningrad: Nauka.

Deяnova, M. 1966. Imperfekt i aorist v slavяnskite ezici. Sofiя: BAN. 226

Makedonisti~ki studii

Dimitrovski, T., B. Koneski, T. Stamatoski. 1978. Za makedonskiot jazik. Skopje: Institut za makedonski jazik.

Drakul, S. 1969. Bela no}. Skopje: Misla.

Gavriloviћ, A. 1904. ’Pred ~etvrtom kwi`evno{ћu’. Brankovo kolo, 10(17) [=29 april (12 maj N.S.)].516.

Golomb, Z. 1958. “Nekolku bele{ki vrz istorijata na makedonskiot jazik”. Makedonski jazik 9. 1-15.

Golomb, Z. 1974. “Strukturalna sporedba na eden vla{ki i makedonski tekst”. Prilozi; Makedonska akademija na naukite i umetnostite: Oddel za op{testvenite nauki 5,1-2.35-40 Gudkov, V. 1973. “Slavяnskie predlogi bolg. kъm, kъde, kod, maked. kon, kade, kaj, s.-horv, kod, kude,i inoяzы~nыe balkanskie sootvetstviя”. Balkanskoe яыkoznanie, S. B. Bern{teйn i G. P. Klepikova red, 142-148. Moskva: Nauka.

G¥lÝmagomedov, A. G. 1986. “Russko-dagestanska® dvu®zì~n® leksikografi®: Istori®, sosto®nie, perspektivì”. Voprosì ®zikoznani® 1986,5.132-139.

Zografski, D., O. Ja{ar-Nasteva, B. Ristovski, (red). 1991. VI me|unarden kongres na Jugoisto~na Evropa: Prilozi na u~esnici od Makedonija. Skopje: MANU. Ikonomov, N. 1968. Balkanska narodna mъdrost. Sofiя: BAN. Ilievski, P. 1962/63. “Prilog kon hronologijata na eden balkanizam vo makedonskiot jazik”. Makedonski jazik 13/14.67-85. (prepe~ateno vo: Ilievski 1988:167-181).

Ilievski, P. 1971. “Balkan Slav SVOI SI, SEBE/ SI and Latin SUUS SIBI, SE SIBI”. @iva Antika 21.370.

Ilievski, P. 1973. “Kon interpretacijata na modelot na udvoeniot objekt vo makedonskiot jazik”. Godi{en zbornik. Filozofski fakultet na Univerzitetot, Skopje 26.205-220. (prepe~ateno vo: Ilievski 1988:167-182).

Ilievski, P. 1988. Balakanolo{ki lingvisti~ki studii. Skopje: Institut za makedonski jazik.

Ivanov, V., I. Revzin, T. Civьяn (red). 1973. Simpozium po grammati~eskoŸ tipologii sovremennыh balkanskih яzыkov. Moskva: Nauka.

Ivanov. V. i dr. 1989. Materialы k VI me`dunarodnomu kongressu po izu~eniю stran Юgo-vosto~noŸ Evropы: Lingvistika. Moskva: Insitut slavяnovedeniя i balkanistiki AN SSSR. Ivan~ev, S. 1978. Prinosi kÍm bÍlgarsko ezikoznanie. Sofi®: Nauka i izkustvo Ivi¢, P. 1956. Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Novi Sad: Matica Srpska.

227

Viktor Fridman

Ja{ar-Nasteva, O. 1984. “Za re~nicite na \or|i Pulevski i albanskata paralela vo niv”. Prilozi na MANU - Oddelenie za lingvistika i literaturana nauka 9, 2.43-56.

Ja{ar-Nasteva, O. 1987: Turski elementi vo jazikot i stilot na makedonskata narodna poezija. Skopje: MANU. Ja{ar-Nasteva, O. 1996. “Iska`uvaweto na \or|i Pulevski za jazi~nata situacija vo Makedonija”. Jazicite na po~vata na Makedonija. (Prlozi za istraæuvaweto na istorijata i kulturata na po~vata na Makedonija 3), G. Stardelov i dr. red, 33-51.

Skopje: MANU. Ja{ar-Nasteva, O. i B. Koneski. 1984. “Balkanski jazi~ni paraleli na \or|i Pulevski”. Prilozi na MANU - Oddelenie za lingvistika i literaturna nauka 9,2.57-63.

Jusuf, [. i K. Kepeski. 1980. Romani gramatika - Romska gramatika.

Skopje: Na{a kniga.

Kavaev, F. 1961. Narodni poslovici i gatanki od Struga i stru{ko.

Skopje: Institut za makedonski jazik.

Kolonomos, @. (red) 1995. Sefardski odglaski. (Nezavisni izdanija 50.) Skopje: \ur|a.

Konstantinov, A. 1895. Baj GanÓ. Sofi®: Daskalov.

Koneski, B. 1948. Po povod najnoviot napad na na{iot jazik. Skopje: Zemski odbor na Narodniot front na Makedonija.

Koneski, B. 1949. “Prilepskiot govor”. Godi{en zbornik, Filozofski fakultet na Univerzitetot - Skopje 2.247-301.

Koneski, B. 1950. “Za pade`ite”. Makedonski jazik I,1.165-172.

Koneski, B. 1965. Istorija na makedonskiot jazik. Skopje: Ko~o Racin.

Koneski, B. 1967a. “Za makedonskiot literaturen jazik”. Skopje: Kultura.

Koneski, B. 1967b. Gramatika na makedonskiot literaturen jazik: Skopje: Kultura.

Koneski, B. 1967v. “Makedonskiot \or|i (\orgo) Pulevski”. Za makedonskiot literaturen jazik, 253-265. Skopje: Kultura.

Koneski, B. 1968. Makedonskiot jazik vo razvojot na slovenskite literaturni jazici. Skopje: Kultura.

Koneski, B. 1975. Od istorijata na jazikot na slovenskata pismenost vo Makedonija. Skopje: Makedonska kniga.

Koneski, B. 1986. “Makedonskiot XIX vek”. Skopje: Kultura.

Koneski, B. 1993. “Makedonskiot literaturen jazik”. “Referati na makedonskite slavisti za XI me|unaroden slavisti~ki kongres vo Bratislava”, uredile Bo`idar Vidoevski i Olga Ivanova, 9-32.

Skopje: MANU. Koneski, K. i A. Xukeski. 1966, “Pogled vrz pravopisnata norma vo jazikot na Krste Misirkov”. Krste Misirkov: Nau~en sobir posveten na 40-godi{ninata od smrtta, H. Andonov-Poljanski, B. 228

Makedonisti~ki studii

Ristovski, T. Stamatoski red, 153-160. Skopje: Institut za makedonski jazik.

Korubin, B. 1956. Jazikot na Krste P. Misirkov. Skopje: Katedra za ju`noslovenski jazici, Filozofski fakultet na Univerzitetot vo Skopje.

Kosteski, N. 1990. Zboruvame li makedonski. (Nezavisni izdanija 05). Ohrid: Nikola Kosteski.

Koneski, B i Olivera Ja{ar-Nasteva. 1966. “Makedonski tekstovi 10-20 vek”. Skopje: Sojuz na dru{tvata za makedonski jazik i literatura.

Ko~ev, I. (glav. red). 2001. Bъlgarski dialekten Atlas. Obobщavaщt tom: I-III Fonetika, Akcentologiя, Leksika. Sofiя: Institut za bъlgarski ezik, Bъlgarska akademiя na naukite.

K†n~ov, V. 1900. Makedoni®, Etnografi® i statistika. Sofi®: D†r`avna Pe~atnica.

Lape, Q. 1965. “Dokumenti za formirawe na slavjanskomakedonskoto nau~no-literaturno drugarstvo i negoviot ustav”.

Makedonski jazik 26.191-202.

Limanovski, N. 1993. Исламизацијата и етничките промени во Македонија. Скопје: Македонска книга.

Lopa{ov, Ю. A. 1978. Mestoimennыe povtorы dopolneniя v balkanskih яzыkah. Leningrad: Nauka.

Lant, H. 1951. “Morfologijata na makedonskiot glagol”. Makedonski jazik 2,6.123-31.

Maleski, V. 1969. Sinovi. Skopje: Misla.

Markovi}, M. 2000. Govorot na Aromancite Far{eroti od ohridskostru{kiot region (vo balkanski kontekst). Doktorska disertacija, Univerzitet Sv. Kiril i Metodij, Skopje.

Maslov, Á.S.1959. “GlagolÝnìŸ vid v sovremennom bolgarskom literaturnom ®zìke (zna~enie i upotreblenie)”. Voprosì grammatiki bolgarskogo literaturnogo ®zika, S. B. BernÈeŸn red, 157-312. Moskva: AN SSSR. Menovщikov, G. A. 1969. “O nekotorìh socialÝnìh aspektov evol¥cii ®zìka”. Voprosì socialÝnoŸ lingvistike, 110-34.

Leningrad: Nauka.

Mindak, J. 1987/88. “Morfosintaksi~ko zapadnomakedonskialbanski paraleli”. Makedonski jazik 38/39.151-63.

Minova-\urkova, L. 1994. Sintaksa na makedonskiot standarden jazik. Skopje: Rading.

Misirkovъ, K P. 1903. Za makdonckite raboti. Sofiя: LiberalniŸ Klubъ. [Fotoizdanie 1974, Skopje: Institut za makedonski jazik.]

Mitrev, Dimitar. 1962. “Po tragite od podvigot na Miladinovci”.

Zbornik Miladinovci 1861-1961. Skopje: Ko~o Racin.

229

Viktor Fridman

Mladenoviħ. M. 2001, Govor {arplaninske `upe Gora. (Srpski dijalektolo{ki zbornik XLVIII). Beograd: Institut za srpski jezik - SANU. Mutaf~iev, R. 1964. Sega{no istorisko vreme v s†vremenni® b†lgarski ezi. Sofi®: BAN. Pavloviħ, M. 1939. Govor srete~ke `upe. Beograd: Srpski dijalektolo{ki zbornik VIII, Institut za srpski jezik - SANU. Papatsafa, D. 1999. Vla{ki prikazni od Meglen. Skopje: Zdru`enie na `enite Vlainki od Republika Makedonija.

Peev, K. 1987. Kuku{kiot govor I. Skopje: Studentski zbor.

Pekevski, B. i dr. 1973. Население по народност во СР Македонија. Попис на населението и становите, 1971 год. Скопје: Републички завод за статистика.

Penu{liski, K. (red). 1981. Makedonski erotski prikazni.

Skopje: Misla.

Penu{liski, K. 1969. Makedonsko narodno tvore{tvo: Poslovici i gatanki. Skopje: Makedonska kniga. Петрушевски, Илија (rед.). 1992. Macedonia on Old Maps. Skopje: Detska radost.

Pokrovskaя, L. A. 1979. “Nekotorыe osobennosti sintaksisa gagauzskogo яzыka i balkansko-tureckih govorov”. Problemы sintaksisa яzыkov balkanskogo areala, A. V. Desnicka® red, 199-225.

Leningrad: Nauka.

Polenakovi}, H. 1973. Nikulcite na novata makedonska kni`evnost.

Skopje: Misla.

Pop`el®zkov, T. 1962. “Po v†prosa za preizkaznoto naklonenie”.

B†lgarski ezik 12.84-91 Popov, K. 1979. Sъvremenen bъlgarski sintaksis. Sofiя: Nauka i izkustvo. Поповски, Тошо. 1981. Македонското национално малцинство во Бугарија, Грција и Албанија. Скопје: Македонска книга.

Pulevski, \. 1875. Re~nik od tri jezika - Fjaqtor nka tre |uha Qugat u~qisaniden. Belgrad: Dr`avna {tamparija.

Remetiħ. S. 1996. Srpski prizrenski govor. (Srpski dijalektolo{ki zbornik XLII). Beograd: Institut za srpski jezik - SANU. Risteski, S. 1988, Sozdavaweto na sovremeniot makedonski literaturen jazik. Skopje: Studenski zbor.

Ristovski, B. 1966a. ““Vardar”: Nau~no-literaturno i op{testvenopoliti~ko spisanie na K. P. Misirkov“. Skopje: Institut za makedonski jazik.

Ristovski, B. 1966b. “Makedonskiot ‘nacionalen separatizam’ kako ideja i kako dvi`ewe vo vrska so pojavata i dejnosta na K. P. Misirkov”. Krste Misirkov: Nau~en sobir posveten na 40-

230

Makedonisti~ki studii

godi{ninata od smrtta, Skopje 24-25 juni 1966. Hr. AndonovPoljanski i dr. red, 23-54. Skopje: Institut za makedonski jazik.

Ristovski, B. (red) 1974. ≥or÷ija M. Pulevski -- Odbrani stranici.

Skopje: Makedonska kniga.

Ristovski, B. 1983. “Makedonskata op{testvena misla vo prviot period na nacionalnata prerodba”. Referati na makedonskite slavisti za IX me|unaroden slavisti~ki kongres vo Kiev, B Koneski i dr. red, 145-159. Skopje: Makedonski slavisti~ki komitet.

Sabota. Nova Makedonija (Skopje).

Sazdov Tome. 1975a. @ivotot i deloto na K. A. [apkarev. Skopje: Sovremenost.

Sazdov Tome. 1975b. “The Role of the Periodical Macedonian Voice (1913/14)”. Macedonian Review 5.44-51.

Seliщev, A. 1918. O~erk po makedonskoй dialektologii. Kazan: Umid. prepe~atena 1981 Sofiя: Nauka i izkustvo.

Spasov, Q., Z. Topoliwska, A. Spasov. 1986. Opis na klasifikacija na pogovorkite kako avtonomen semioti~en jazi~en mikrosistem.

(Makedonska akademija na naukite i umetnostite. Oddelenie za lingvistika i literaturna nauka, Prilozi 11.1) Skopje, MANU. Stankov, V. 1967. “Kategorii na indikativa v s†vremenni® b†lgarski ezik”, B†lgarski ezik 17.330-44.

Stankov, V. 1980. Glagolni®t vid v b†lgarsi® kni`oven ezik. Sofi®: Nauka i izkustvo.

Stankov, V. 1981. Stilisti~ni osobenosti na bъgarskiя glagol.

Sofiя: Narodna prosveta.

Stamatoski, T. 1995. Kon likot na Bla`e Koneski. Skopje: Detska Radost.

Stamatoski, T. 1986. Borba za makedonskiot literaturen jazik.

Skopje: Misla.

Stevanoviħ, M. 1950. Ћakovi~ki govor. (Srpski dijalektolo{ki zbornik XI). Beograd: Institut za srpski jezik - SANU. Sыtov, A. 1979. Kategoriя admirativa v albanskom яzыke i eë balkanskie sootvetstviя. Problemы sintaksisa яzыkov balkanskogo areala, A. V. Desnicka® red, 90-124. Leningrad: Nauka.

Teodorov-Balan, A. 1904, “Edna makedonska teoriя”. Periodi~esko spisanie na bъlgarskoto kni`ovno dru`estvo v Sredec 15.780-833.

Topoliwska, Z. 1992: “Za pragmati~nata i semanti~nata motivacija na morfosintaksi~ki balkanizmi”, Prilozi: Oddelenie za lingvistika i literaturna nauka - Makedonska akademija na naukite i umetnostite, 16,1.119-27.

Trubeckoй, N. S. 1923. “Vavilonska® ba{n® i sme{enie ®z∫kov”.

Evraziйskiй vremennik 3.107-24.

Ugrinova-Skalovska, R. 1960-61: “Dve stilski osobenosti vo na{iot 231

Viktor Fridman

govoren jazik”. Makedonski Jazik 11-12.105-111.

Usikova, R. 1973. “Zna~eniя i upotrebleniя pri~astiŸ v makedonskom literaturnom яzыke”. Balkanskoe яыkoznanie, S. B. Bern{teйn i G. P. Klepikova red, 257-282. Moskva: Nauka.

Fridman, V. A. 1974. “Za nekoi osobenosti na makedonskiot glagol od glednata to~ka na generativnata semantika”. Makedonski jazik 25.205-210.

Fridman, V. A. 1980 „Admirativnost vo balkanskite jazici”. Makedonski jazik 31.121-129 Fridman, V. A. 1981. Nekoi zabele{ki za indirekten govor i preka`uvaweto vo makedonskiot i albanskiot jazik. Makedonski jazik 32/33.69-76.

Fridman, V. A. 1991a. Dijalektna osnova, varijacija i kodifikacijata na balkanskite literaturni jazici: albanski, bugarski, makedonski, romski. XVII Nau~na diskusija: Seminar za makedonski jazik, literatura i kultura. Skopje: Univerzitet "Kiril i Metodij", 17-24.

Fridman, Viktor A. 1991b. Glagolskite kategorii, morfolo{kite paradigmi i opredeluvaweto na izoglosite na makedonskata jazi~na teritorija.. Studia Lingvistica Polono-Jugoslavica. 6. 33-40.

Fridman, V. 1992. Makedonistikata vo Amerika i Amerikancite vo makedonistikata. Literaturen zbor 1992, 38: 5-6, 19-27.

Fridman, V. A. 1995. Amerikanskite slavisti i makedonistikata.

Lik t. 9, br. 340-341. Nova Makedonija (6/13.IX.95), 11, 13.

Fridman, V. A. 2009. Gramati~kite kategorii na iskazaniot na~in vo makedonstiot jazik. Deloto na akademik Viktor Fridman.

Skopje: Abakus komerc.

Haйdakov, S. M. 1961. O~erki po leksike lakskogo яzыka. Moskva: Nauka.

Halilov, H. M. (red). 1976. Satira i юmor narodov Dagestana.

Maha~kala, Dagestanskoe filial, AN SSSR. Хаџи-Ристиќ, Миодраг. 1994. Прашањето на етногенезата на Египтјаните во Македонија. Нова Македoнија 13-17 септември str. 16, 15, 22, 9.

Hristov, A. 1970. Zbornik na dokumenti za sozdavawe na makedonskata dr`avnost (1893-1944). Skopje: Univerzitet “Kiril i Metodij”.

Cepenkov, M. 1972a. Makedobnski narodni umotvorbi VI: Narodni prikazni, K. Penu{liski red. Skopje: Makedonska kniga.

Cepenkov, M. 1972b. Makedonski narodni umotvorbi VIII: Poslovici, pogovorki, T. Sazdov red. Skopje, Makedonska kniga.

Civьяn, T. 1965. Imя suщestvitelьnoe v balkanskih яzыkah. Moskva: Nauka.

Civьяn, T. 1976. Sintakti~eskaя struktura balkanskogo яzыkovogo soюza. Moskva: Nauka.

Civьяn, T. 1990. Lingvisti~eskie osnovы balkanskoŸ modeli mira.

Moskva: Nauka.

232

Makedonisti~ki studii

Civьяn, T. 1994. Vremя v prostranstve Balkan. Moskva: RossiŸskaя akademiя nauk.

Conev, B. 1934. Istoriя na bъlgarski ezik II. Sofiя: Pridvorna pe~atnica.

Crvenkovska, Emilija. 1986. Nekoi zabele{ki vo vrska so (ne)udvojuvaweto na indirektniot objekt. Literaturen zbor 33, 4. 99-10.

Cыhun, G. 1968. Sintaksis mestoimennыh klitik v ю`noslavяnskih яzыkah: Balkanoslovяnskaя modelь. Minsk: Nauka i tehnika.

Cыhun, G. 1981. Tipologi~eskie problemы balkanoslavяnskogo яzыkovogo areala. Minsk: Nauka i tehnika. ^a{ule, V. (red). 1972. Od priznavawe do negirawe: bugarskite pozicii za makedonskoto pra{awe. Skopje: Kultura.

Xambaz, Dare. 1946. “Predgovor”. Za makеdonckite raboti (2 izdanie).

Skopje: Dr`avno kingoizdatelstvo na Makedonija. [anova, Z. 1979. Glagol√n∫e form∫ dl® pereskaz∫vanni® v makedonskom literaturnom ®z∫ke. Problemы sintaksisa яzыkov balkanskogo areala, A. V. Desnicka® red, 125-33. Leningrad: Nauka. [klifov, B. 1973. Kosturski®t govor. (Trudove po bÍlgarska dialektologi® 8). Sofi®: BAN [olohov, M. 1975. “Sudьba ~еloveka”. Mihail [olohov: Sobranie so~ineniй v vosьmi tomah, tom 7, 591-623. Moskva: Pravda. [olohov, M. 1981. prev. As® Spirova. S†dbata na ~oveka. Sofija: B†lgarski pisatel. [olohov, M. 1970. prev. Cvetko Martinovski. Sudbinata na ~ovekot.

(Sud√ba ~eloveka). Skopje: Na{a kniga. Юlli, D`. (Ylli, Xh.) i A. Sobolev. 2002. AlbanskiŸ toskskiŸ govor sela Le{n® (kraina Skrapar): Sintaksis, leksika, ƒtnolingvistika, tekst∫ (Materialen zum Südosteuropasprachatlas 2) Marburg an der Lahn: Biblion Verlag Юlli, D`. (Ylli, Xh.) i A. Sobolev. 2003. AlbanskiŸ gegskiŸ govor sela Muhurr (kraina DibÍr): Sintaksis, leksika, ƒtnolingvistika, tekst∫ (Materialen zum Südosteuropasprachatlas 3.) Marburg an der Lahn: Biblion Verlag Яnakiev, M. 1962. “Za gramemite nari~ani v bъlgarska gramatika ‘sega{no vreme’ i ‘bъdeщe vreme’”. Izvestiя na Instituta za bъlgarski ezik 8.420-32.

ARHIVSKI IZVORI University of Chicago - Regenstein Library. Special Collections. Minutes of the Council of the University Senate, vol. 14, 1967-69 University of Chicago - Regenstein Library. Special Collections. President's Papers. Accession no. 8667 box 8. File: Honorary Degrees, Recipients of: Koneski, B, 3/15/68 233

Viktor Fridman

University of Chicago - Regenstein Library. Special Collections. Presidents' papers. Accession no. 8767 Box 6. Addenda 1924-1983. File: 1964-68.

University of Chicago - Regenstein Library. Special Collections. The Three Hundred Twent-Second Convocation: The Winter. March Fifteenth, A. D. Nineteen Hundred Sixty-Eight.

IZVORI: Razlikuvaweto na makedonskite glagolski paradigmi so pomo{nite glagoli s um i im a. Literaturen zbor 36, 1-2. 87-90. Skopje: 1990.

Za slo`enite minati vremiwa vo dihovskiot govor vo sporedba so makedonskiot literaturen jazik i so drugite dijalekti. Jazi~nite pojavi vo Bitola i Bitolsko deneska i vo minatoto, 193-200.

Skopje: MANU. 1988.

Primenetata lingvistika i makedonskite glagolski kategorii. Prv me|unaroden kongres, Makedonska Asocijacia za primeneta lingvistika, 107-113. Skopje: Univerzitet â&#x20AC;&#x153;Sv. Kiril i Metodij.â&#x20AC;? Skopje. 2000.

Nekoi zabele{ki za indirektniot govor i preka`uvaweto vo makedonskiot i albanskiot jazik. Makedonski jazik 32-33. 769-776.

Skopje. 1981-1982.

Tipologijata na upotrebata na d a vo balkanskite jazici. Prilozi: Oddelenie za lingvistika i literaturna nauka - MANU 12,1.

109-119. Skopje. 1987.

Pot~inet vid vo makedonskiot i drugite balkanski jazici. Studies in Macedonian Language, Literature, and Culture, ed. by Benjamin Stolz.

Ann Arbor: Michigan Slavic Publications. 37-48. 1995.

Upotreba na glagolskite vremiwa vo makedonskite i drugi balkanski gnomski izrazi. Makedonski jazik 40-41. 661-670. Skopje. 1989-1990.

Udvojuvaweto na objektot na Balkanot vo minatoto i denes. Klasika - Balkanistika - Paleoslavistika: posveteno na akad. Petar Ilievski, 235-249. Skopje: MANU. 2007.

Dijalektna osnova, varijacija i kodifikacijata na balkanskite literaturni jazici: albanskiot, bugarskiot, makedonskiot, rom-

234

Makedonisti~ki studii

skiot. XVII Nau~na diskusija, Seminar za Makedonski jazik, literatura i kultura, 17-24. Skopje: Univerzitet “Sv. Kiril i Metodij.” Skopje. 1991.

Gramatikalizacijata na balkanizmite vo makedonskiot jazik. Makedonski jazik 51-52. 31-38. Skopje. 2000-2001.

Diferencijacija na makedonskiot i bugarskiot jazik vo balkanski kontekst. Pristapni predavawa, prilozi i bibliografija na novite ~lenovi na Makedonskata akademija na naukite i umetnostite. 105-133. Skopje: MANU. 1997.

Makedonskiot jazik sprema ruskiot i bugarskiot: vid, vreme i modalnost. Makedonsko-ruski jazi~ni, literaturni i kulturni vrski.

79-93. Skopje: Univerzitet “Sv. Kiril i Metodij.” Skopje. 1998.

Zna~eweto na makedonskiot jazik za balkanisti~kata lingvistika i negovata afirmacija na me|unarodno nivo. Pedeset godini na makedonskata nauka za jazikot. 75-82. Skopje: MANU. 1997.

Bla`e Koneski i severnoamerikanskata lingvistika. Pridonesot na Bla`e Koneski za makedonskata kultura, 29-36. Skopje: Univerzitet “Kiril i Metodij.” Skopje. 1999.

Moderniot makedonski standarden jazik i negovata vrska so moderniot makedonski identitet. Makedonskoto pra{awe, 241-288.

Skopje: Euro-Balkan Pres. 2004.

Za dijalektolo{kite raboti: Misirkov, Pulevski i TeodorovBalan. Deloto na Misirkov 2, Tom. 2, 69-74. Skopje: MANU. 2005. Набљудувајќи ги набљудувачите: Јазикот, етнитетот и моќта во Македонија за време на пописот во 1994 година и потоа. New Balkan Politics 1.123-159. Skopje. 2001/2002.

Pojavata na pove}ejazi~nosta kaj Marko Cepenkov. Zbornik vo ~est na Radmila Ugrinova-Skalovska po povod sedumdesetgodi{ninata, 329-334. Skopje: Univerzitet “Sv. Kiril i Metodij.” Skopje. 1997.

Kulturno-jazi~nite pojavi kaj \or|i Pulevski. XXXIV Nau~na diskusija, Seminar za makedonski jazik, literatura i kultura, 15-20. Skopje: Univerzitet “Sv. Kiril i Metodij.” Skopje. 2008.

235

МАКЕДОНСКА АКАДЕМИЈА НА НАУКИТЕ И УМЕТНОСТИТЕ ИСТРАЖУВАЧКИ ЦЕНТАР ЗА АРЕАЛНА ЛИНГВИСТИКА

Компјутерска обработка Марјан Марковиќ Корица Кочо Фидановски Печат „Македонска ризница“ – Куманово Тираж 300 примероци Информации: Македонска академија на науките и уметностите Истражувачки центар за ареална лингвистика бул. Крсте Мисирков бр. 2 1000 Скопје, Р. Македонија тел.: + 389 2 3235 400 факс: + 389 2 3235 500 e-mail: ical.manu@gmail.com www.manu.edu.mk