Br. 3 Decembar 2018
B
I
L
T
E
N
www.mzhe-ks.net
Sadržaj: 22%
32%
Uvoz
Termoeletrana Kosova A
43%
3% GODINA 2017
Obnovljivi
Termoeletrana Kosova B
DOMAĆA 70 PROIZVODNJA
miliona evra
37% ENERGIJE Termoeletrana “Kosova e Re”
POKRIVA
POTREBE
0
2 Hungary 1
Romania
4
Croatia Bosnia & Herzegovina
23%
Obnovljivi Serbia
8
0
Bulgaria
1
1 40% FYROM
Montenegro Kosovo GODINA 2023 1
Termoeletrana Kosova B
Albania 0
Greece
REGION
PROJEKCIJA
NOVA
POVEĆAVA BROJ 75 TERMOELEKTRANA
UPOTREBE
TERMOELEKTRANA
UGLJA NA
SA NAJNOVIJIM
NA UGALJ
KOSOVU
EVROPSKIM
Turkey
STANDARDIMA
1
KOSOVA Planned Coal Power Plant Total Number of Planned Power Plants
DOMAĆA PROIZVODNJA ENERGIJE POKRIVA POTREBE KOSOVA Potražnja za električnom energijom na Kosovu veća je iz godine u godinu. U ovom trenutku, domaća proizvodnja na Kosovu nije u stanju da pokrije potražnju za električnom energijom, što je problematično posebno tokom zime, kada je potražnja još veća i kada su prekidi u snabdevanju uobičajeni. Nestabilna i vrlo skupa cena električne energije teret je za sve potrošače i istovremeno utiče na nemogućnost održivog ekonomskog razvoja. Shodno tome, Kosovo treba da uloži u energetsku infrastrukturu i da poveća nove proizvodne kapacitete. Godine 2017, potražnja za električnom energijom na Kosovu pokrivena je iz sledećih izvora: 43% „Kosova B”, 32% „Kosova A” i 3% iz obnovljivih izvora energije (OIE). Sa druge strane, preostali deo ili 22% je uvezeno čiji je iznos dostigao oko 70 miliona evra. Energetska strategija Kosova predviđa 2023. godine transformaciju kapaciteta za proizvodnju električne energije na Kosovu. S tim u vezi, ove godine se predviđa dekomisija termoelektrane „Kosova A” kao i rehabilitacija termoelektrane „Kosova B“. Takođe, predviđa se i porast proizvodnje energije
iz obnovljivih izvora do 23% domaće potražnje. Uz sve ovo, još uvek više od 37% domaće potražnje za električnom energijom nije pokriveno, zbog čega je od presudne važnosti da se privede kraju termoelektrane „Kosova e Re“, koja će popuniti ovu prazninu, čineći da zemlja bude samostalna i eliminišući potrebu za uvozom kako bi se postigla sigurnost snabdevanja električnom energijom. Termoelektrana „Kosova e Re” će odigrati važnu ulogu kada govorimo o budućnosti energetskog sektora, time što će pružiti sigurnost u snabdevanju električnom energijom, eliminisati potrebu za uvozom i tako što će zagarantovati čisto i zdravo okruženje za građane zemlje, imajući u vidu da će najsavremenijom tehnologijom na raspolaganju ispuniti i ispoštovati poslednje direktive Evropske unije o emisiji gasova. Termoelektrana„Kosova e Re” je od presudne važnosti za zemlju, pošto obezbeđuje energetsku samostalnost, ekonomsku perspektivu i sveobuhvatan razvoj Kosova.
Izvor Energije
22%
32%
Uvoz
Termoeletrana Kosova A
43%
Termoeletrana Kosova B
3% GODINA 2017
Obnovljivi
70
miliona evra
23%
37%
Termoeletrana “Kosova e Re”
Obnovljivi GODINA 2023
40%
Termoeletrana Kosova B
REGION POVEĆAVA BROJ TERMOELEKTRANA NA UGALJ 0
2 Mađarska 1
Rumunjska
75
4
Hrvatska Bosna i Hercegovina
0
Srbija
8
1
Montenegro
Kosovo
1
Bugarska 1
FYROM
Albania
Turska
0
1
Grčka
Planirane elektrane na ugalj Ukupan broj planiranih elektrana na ugalj
Izvor: coalmap.eu
Ugalj je i dalje u velikoj meri prisutan na evropskim tržištima
potrebu da bi se obezbedilo održivo snabdevanje energijom
i privredi. Iako je Evropska unija zacrtala 2050. godinu za
kosovskih potrošača.
dekarbonizaciju, potpuni prelazak na obnovljive izvore energije (OIE) nije moguć u bliskoj budućnosti.
Ilustracije radi, predstavljamo planove za izgradnju novih termoelektrana na ugalj u regionu, uključujući Kosovo:
Termoelektrane na ugalj i dalje pružaju stabilnost i bezbednost snabdevanja i u zemljama u regionu. Postojeće
Kosovo – 1 „Kosova e Re”
jedinice i planirane termoelektrane nastavljaju da doprinose
Hrvatska – 1
ekonomskom
Makedonija – 1
razvoju
i
da
omogućavaju
sigurnost
snabdevanja zemalja u regionu, ali i zemalja Evropske unije.
Crna Gora – 1 Srbija – 4
Shodno tome, imajući u vidu aktuelnu situaciju kada govorimo
Bosna i Hercegovina – 8
o snabdevanju u zemlji, regionu i Evropi i potrebe za dodatnim
Rumunija - 2
kapacitetima za proizvodnju električne energije, postaje
Grčka - 1
nužno da Kosovo izgradi TC „Kosova e Re“ kao neposrednu
Turska – 75
BROŠURA
OSNOVNE ČINJENICE
NAJČEŠĆE POSTAVLJANA PITANJA
2
PROJEKCIJA UPOTREBE UGLJA NA KOSOVU Nastavak korišćenja uglja za proizvodnju energije i
„Kosova e Re” 2023. godine, nakon predviđene
izgradnja termoelektrane „Kosova e Re” zapravo su
dekomisije TC „Kosova A”.
neophodnost i deo dugoročne strategije koju je donela Vlada Kosova kako bi obezbedila stabilnost i sigurnost
Korišćenje uglja će se prepoloviti na 4 miliona tona
u snabdevanju. Ovo će biti moguće eksploatacijom
godišnje nakon čega će se izvršiti dekomisija „Kosova B”
domaćeg uglja, koji se nalazi među najvećim rezervama
2040. godine.
u Evropi nakon Nemačke i Poljske. Kosovo ne mora da uvozi ugalj, za razliku od drugih evropskih zemalja koje
Paralelno sa smanjenjem i konačnim izbacivanjem uglja
koriste energiju proizvedenu iz uglja. Ovo državno blago
iz upotrebe kao izvora za proizvodnju energije oko
omogućuje Kosovu da projektuje svoju energetsku
2060. godine, Kosovo je posvećeno da razvije kapacitete
budućnost i da odgovori na sve veću potražnju za
proizvodnja energije iz obnovljivih izvora energije i da
električnom energijom.
pokrije domaću potražnju za energijom.
Kosovo koristi oko 8 miliona tona uglja godišnje za rad
Shodno tome, treba izneti da termoelektrana „Kosova
postojećih termoelektrana. Očekuje se da ovaj nivo
e Re” neće povećati potražnju za većom eksploatacijom
ostane isti i kada se pusti u proizvodnju termoelektrana
uglja u odnosu na aktuelnu proizvodnju.
8 Mt/a
8 Mt/a
KOSOVO
KOSOVO
B
B
4 Mt/a
A
0 Mt/a KOSOVA E RE
2018
2023
KOSOVA E RE
2040
2060
3
NOVA TERMOELEKTRANA SA NAJNOVIJIM EVROPSKIM STANDARDIMA
KOSOVA E RE
≥ 42,0%
EFIKASNOSTI
Termoelektrana „Kosova e Re” će biti dizajnirana i izgrađena u okvirima Direktive o industrijskim emisijama (Industrial Emissions Directive - IED)1 Evropske unije. Energija proizvedena u termoelektranu „Kosova e Re” emitovaće u atmosferu mnogostruko manje gasova u poređenju sa postojećim termoelektranama „Kosova B” i posebno „Kosova A”. Prethodno utvrđen prag efikasnosti za „Novo Kosovo” u potpunosti je u skladu sa zahtevima EU za Nabolje raspoložive tehnike (Best Available Techniques – BAT). Direktiva EU o industrijskim emisijama gasova pruža integrisani pristup, koji uzima u obzir najbolje tehnike na raspolaganju kao i dozvole za rad u vezi sa datom jedinicom. Ove dozvole bave se opštim ekološkim učinkom proizvodne
jedinice, uključujući i ispuštanje gasova u vazduh, vodu, zemlju; proizvedene otpatke; upotrebu sirovine; energetsku efikasnost; buku; sprečavanje nesreća i restauraciju lokacije po zatvaranju. Nova jedinica radiće po standardu efikasnosti od najmanje 42% koji se pretvara u nižu potrošnju uglja, vode i posledično manju emisiju. Dakle, dekomisijom termoelektrane „Kosova A”, obnovom termoelektrane „Kosova B” kao i izgradnjom termoelektrane „Kosova e Re”Republika Kosovo postaje proizvođač električne energije čime ispunjava sve kriterijume koji proizilaze iz najnovije direktive Evropske unije o industrijskim emisijama.
1. European Industrial Emission Directive http://ec.europa.eu/environment/industry/stationary/ied/legislation.htm
PROJEKTNA DOKUMENTACIJA Podrobnije informacije o termoelektrane „Kosova e Re” mogu se naći na dolenavedenim linkovima u dokumentima kao što su komercijalni ugovori, brošure, glavne činjenice, učestala pitanja, internet stranica i društvene mreže. Sporazum o kupovini energije
Sporazum o odlaganju pepela i gipsa
Sporazum o implementaciji
Sporazum o snabdevanju lignitom
Sporazum o sponzorskoj podršci
Sporazum o mrežnoj konekciji
Sporazum o prenosu lokacije
Sporazum o snabdevanju vodom
LINKOVI
DRUŠTVENI MEDIJI
Ministarstvo Ekonomskog Razvoja
Termoelektrana “Kosova e Re”
Energetska Strategija Republike Kosovo
Youtube DOKUMENTI
BROŠURA
VLADA KOSOVA MINISTARSTVO ZA EKONOMSKI RAZVOJ Tel. 038 200 215 83 www.mzhe-ks.net
OSNOVNE ČINJENICE
?
NAJČEŠĆE POSTAVLJANA PITANJA
ADRESA: VLADA KOSOVA MINISTARSTVO ZA EKONOMSKI RAZVOJ TRG “ZAHIR PAJAZITI” BR.36 10000 PRIŠTINA, REPUBLIKA KOSOVA