Poklopili su se odlični rezultati . str

RK LUDBREG Odlični rezultati naših rukometaša

Početkom rujna RK Ludbreg svečano je proslavio 50. godišnjicu uspješnog djelovanja, a samo dva tjedna kasnije započelo je prvenstvo Druge hrvatske rukometne lige Sjever. U godini slavlja Ludbreškim rukometašima poklopili su se odlični rezultati koje nisu očekivali niti najveći optimisti. Naši rukometaši su tako u prvih deset kola pobijedili čak osam puta, jedanput igrali neriješeno i tek jednom izgubili u susjednoj Koprivnici.

Posebno vrijedna pobjeda ostvarena je na gostovanju u Zagrebu kod legendarnog Medveščaka. Nekada istaknuti prvoligaš s trećeg je mjesta, u subotu 5. studenog točno u podne, dočekao naše dečke. Utakmica je odigrana u sportskoj dvorani Kutija šibica na Trešnjevci, a ekipa RK Ludbreg u hrvatsku je metropolu doputovala kao lider na ljestvici. U utakmici protiv Medveščaka ludbreški rukometaši napravili su pravu senzaciju zbog ostvarene visoke pobjede usred Zagreba. Ludbrežani su vodili tijekom cijele utakmice, a posebno dobro igrali su u drugom poluvremenu kada su razliku od dva gola sa poluvremena u 48. minuti digli na visokih 9 razlike. Najefikasniji u redovima Ludbrežana bio je naš desnokrilni igrač, iskusni Elvin Petrošanec koji je postigao dvocifrenih 11 golova. Elvin upravo taj broj nosi i na majici, ali čestitke zaslužuje cijela ekipa. U prijašnjim utakmicama najbolji strijelac bio je dominantno visoki Petar Horvat.

Tjedan dana kasnije u svojoj su dvorani ludbreški rukometaši, u novim dresovima, dočekali drugoplasiranu Petrinju. Kada su čuli da pišemo tekst o njihovim uspjesima za naše Ludbreške novine rekli su: 'Protiv Petrinje ne smijemo izgubiti'. I nisu izgubili. Pobijedili su 30:28 preokretom u 'ludoj' završnici iako su dvije i pol minute prije kraja gubili dva razlike. No zahvaljujući ogromnoj motivaciji, koju je dodatno pojačavala mnogobrojna publika gromoglasnim navijanjem, širokoj klupi, odličnim pojedincima i dugogodišnjem treneru Andriji Pišpeku naši rukometaši su ostali lider na ljestvici. Pobjeda protiv Petrinje bila je i svojevrsni poklon treneru Pišpeku koji je uoči utakmice počašćen klupskim poklonom za svoj šezdeseti rođendan. Iznenađenje za trenera organizirao je sveprisutni predsjednik RK Ludbreg Zlatko Sinković koji daje svekoliku podršku dečkima, a ako treba briše i pod za vrijeme utakmice. -Pod sam brisao kako bih ekipu motivirao na pobjedu, a sada više nemam potrebu to raditi jer dečki jednostavno rasturaju. Najavio sam borbu za prvo mjesto na proslavi, sjećate se? Naši odlični rezultati imaju za posljedicu povećani interes publike za rukomet pa se tako možemo pohvaliti gotovo punim tribinama kao što je to bio slučaj protiv Petrinje. Ako pobijedimo uvijek neugodni Trnovec u gostima, koji se protiv nas posebno 'nabrusi', u sljedećem kolu Hrvatskog kupa mogli bi dobiti za protivnika neku atraktivnu prvoligašku ekipu ili čak premijer ligaša – rekao je Zlatko Sinković. Tjedan dana kasnije naši rukometaši ponovno su bili domaćin ovog puta ekipi Zaprešića. Utakmica je završila neriješenim rezultatom 30:30 što je našu ekipu ostavilo na prvom mjestu prvenstvene tablice. Trener Pišpek i predsjednik Sinković nikoga nisu htjeli izdvajati pa smo odlučili nabrojiti sve igrače koji nastupaju u drugoligaškom društvu: Erik Skupnjak, Rok Potočnik, Karlo Trojak, Alen Novosel, Petar Horvat, Mateo Gotić, Roko Vugrinec, Elvin Petrošanec, Borna Kolak, Marko Virag, Mislav Novota, Marko Đeri, Vanja Pišpek, Goran Sinković i Eugen Mikulčić. Bravo rukometaši! Ludbreg može imati prvoligaša već sljedeće godine. Piše: Dražen Vađunec

Ludbreški Kramarić: Zabit ću 15 golova ove sezone!

Prije nešto više od mjesec dana svoj seniorski debi za prvu ekipu Podravine imao je 18-godišnji Leo Tropšek. Već u prvoj utakmici u Murskom Središću postigao je pogodak. U drugoj je u Koprivnici postigao vodeći pogodak, a zatim se u pobjedi protiv Dinama iz Domašinca dva puta upisao u listu strijelaca. Precizan je bio i protiv Podravca u Virja, a do pogotka nije došao u smiraj polusezone, u utakmicama protiv Poleta i Radnika, dvije najbolje ekipe u ligi, koje su mu posvetile posebnu pozornost. Ukupno šest utakmica, pet zgoditaka, prosjek 0.8 po utakmici. Odlično i za neku iskusnu zvijezdu, a kamoli ne za mladog, nadirućeg topnika, koji neodoljivo podsjeća, staturom pa i igrama, na Andreja Kramarića. - Vjerujem da ću do kraja sezone zabiti 15 pogodaka, a da ćemo kao klub završiti među prvih pet. Atmosfera je odlična, imam dobar odnos s trenerom,predsjednikom Crnkovićem , upravom. Mlada smo ekipa, koju predvodi na terenu Golubar, ruke mu daju Kovačić i Sambolec, pa mislim da su pred nama lijepi trenuci – kaže Leo.

Lijepo je čuti ovaj optimizam, volimo kad ga ima. A, kako je sve krenulo. - Već s pet godina igrao sam u pionirima Podravine . Tu sam ostao negdje do 11. godine . Zatim sam nastavio u prvoligašu Varaždinu. Tamo sam bio gotovo pet godina, bio ponajbolji strijelac, zabijao protiv splitskog Hajduka . Nakon toga otišao sam u Slaven – Belupo, pa sam bio u Koprivnici, nakratko u Hrženici , i sad sam tu u Ludbregu.-

Kao i sve prave sportaše krasi ga polivalentnost. - Da, za školu sam bacao kuglu i koplje, bio na Državnom prvenstvu u rukometu, volim sve sportove.-

Ne preostaje nam drugo nego Leu poželjeti odličan drugi dio sezone i neka čim duže oblači dres „nebeskoplavih“ Piše: Neven Jerbić RK Ludbreg lider prvenstva

RK Ludbreg vs Petrinja, ponovno pune tribine

Čestitka treneru Andriji Pišpeku za 60ti rođendan

Kraj još jedne sportske sezone

Lagano nam kraju ide još jedna sezona naših sportaša i sportašica. Što se tiče sportašica, tu je naš pogled bio ponajviše usmjeren prema naše tri sportske princeze. Sara Kolak imala je ove sezone najduži hitac u nizozemskom Leidenu 62,62. Šteta što takav ili bolji hitac nije uspjela baciti na SP u Eugenu (SAD-u) ili na EP u Munchenu . Sezona koja je obećavala povratak na staze stare slave ipak se nije ponovila. Nadamo se da će nas Sara opet oduševljavati, dovoljno je još godina pred njom. Ivana Dežić, naša seniorska reprezentativka dres zagrebačke Lokomotive zamijenila je onim francuskog Besancona. Želimo joj mnogo sreće, poglavito zdravlja, neka se dokazuje u jakoj francuskoj ligi i da bude i dalje na reprezentativnom popisu. Iva Gerić osvojila je ove sezone broncu na Europskom juniorskom prvenstvu u Rimu, a na Svjetskom hrvačkom prvenstvu U-23 u španjolskoj Pontaverdi zaustavljena je u prvom kolu. Rezultati su to koji su za nas obične smrtnike nedostižni, ali vjerujemo da Iva može još i više.

Što se tiče sportskih klubova, tu je bilo svega. Podravina je znatno pomladila ekipu, nakon prošlosezonske Lige za prvaka. Naravno, to se osjetilo na rezultatu, pa Ludbrežani ove sezone ne kandidiraju za vrh ljestvice gdje se nalaze znatno iskusnije ekipe Poleta i Radnika. Kod nogometaša istaknimo još dvije ekipe koje s velikim ambicijama igraju u 1.ligi ŽNS Varaždin, Mladost iz Sigeca i Plitvicu iz Selnika. Obje ekipe krojit će vrh ljestvice, a posebno nam se dopadaju Brazilci koji igraju u Mladosti, njihov potencijal je velik.

Košarkaši su napravili korak unatrag, otišli u 3. Košarkašku ligu, da se tamo kale mlađi igrači. No, nije ih napustila ambicija igranja u višem rangu. Korak unatrag za dva koraka naprijed. Rukometaši su ove sezone kad obilježavaju 50 godina djelovanja istakli cilj osvajanja naslova prvaka 2. HRL. Na vrhu su, dosta utakmica dobili su u samoj završnici. No, prvenstvo donosi niz izazova, domaći parket je velika prednost, a Ludbrežani imaju nekoliko zahtjevnih gostovanja. Samo neka ih posluži zdravlje i sve je moguće.

Što se tiče pojedinaca nekako su ove sezone najviše iskočili rukometaš Petar Horvat, koji igra sezonu života, Leo Tropšek- 18 godišnja skrivena tajna hrvatskog nogometa te košarkaši Filip Crnković i Matija Bačani, čija su prezimena podvučena u bilježnicima mnogih košarkaških skauta.

Piše: Neven Jerbić

Piše: Aleksandar Horvat LUDBREŽANSTVO

Ne jemput sam pisal da sam čisti autohtoni Ludbrežanec, z ludbreškoga rodilišta, z prizemlja, doli, desno. Onda sam zmislil tu reč - ludbrežanstvo. Če bole premislim, dobro je zišla na kraju. Če vas je baš tu ili v bližeši okolici sonce prvi put zablesnulo, ili ste več dugo let v ovomu kraju pak ste tu pustili korenje, velke su šanse da bute imeli i ludbrežanstvo. To je automatski. Ludbrežanstvo jedino more biti ludbreško, kajti ne postoji varaždinsko, zagrebačko ili minhensko.

Ludbrežanstvo bi (i z tem bum ovo tumačenje reči skončal) trebalo značiti da je Ludbreg tvoj grad, da ti je Ludbreg broj jen, da je Ludbreg sredina tvojega zavičaja i kak se to veli - identiteta. A ti se, kak imatelj ludbrežanstva, v Ludbregu imaš točno tak i ponašati. Po njemu ne smrdiš i ne ščiš, ne hodaš ze blatnim nogama, po njemu ne mlatiš z još bole zmazanim jezikom, poštuješ druge ljude, kak Ludbrežance tak i ludbreške goste. Kritizeraš, če treba, tam gde treba i v četri oka, a fališ kaj je dobro na se strane (kajti tak delamo i doma). Na koncu, tak bi trebalo biti sigdi, i na svetu, i v državi, i pri hiži vu familiji, i v kleti, i za šankom, i na mlekari. Takvi su normalni ljudi.

A v praksi… tu je za ludbrežanstvo još kojekakvoga bonusa. Videl sam več na svoje oči da nekakvi turisti dojdeju na trg i zgledavaju se kak zgubleni, obračaju se kak diridajci, kriliju z rokama, ne znaju kam bi vdrapili dale. Sretneju Ludbrežanca i pitaju ga nekaj, nisam čul kaj, a of naš domači se takaj hapil sukati, zgledavati i z rokami mlatiti isto kak i oni. Po tem sam skontal da namesto da on njima objasni kam moraju iti, oni su njemu objasnili da niti on ne zna gde je. Za one koji imaju ludbrežanstvo je stvar jasna. O Ludbregu znaš od Kalnika do Drave, a če ne znaš - moraš znati ko zna.

A kaj se o Ludbregu ima znati? Ko to pita, ima mom, makar pod stare dane, dobiti hakla s prirode i društva. Normalno da se ima kaj znati. Če ne znate makar abecedu isto je kak da od neznanja idete k vulkanizeru kupovat smesu za piceke. Ljudi kaj v Ludbreg dohađaju pitaju kojekaj, to nigdar ne znaš: gde je koja vulica, kak se dojde v koje selo, kaj bi zanimlivo mogel pogledati če ima pol vure čas, kam bi išel nekaj jest, gde se more prespati, ko je Mladen Kešner, kaj predstavlja on slamnati nosorog pri Bednji, gde je koja firma, benzinska, ambulanta, veterinarska, policija, škola, gde je automehaničar, pošta, bankomat, apoteka, knižnica… Pitaju još zakaj nemreju nuter v dvorac, kaj je nutri v dvorcu, gde ima besplatni parking, v koje vreme je Sveta nedela, gda je Sejem cvetja. Pitaju i kaj je to opče Sveta nedela, zakaj je, gde se dogodilo čudo i kakvo, kak se zove ova mala kapelica prek mosta, kolko imamo stanovniki, kolko imamo sela, kaj je to Centar sveta, kaj z Rimljanima, kaj je ono okroglo kamenje pred gradom i gde smo to zeli… a niti tu je ne kraj, ali to je ono kaj stranjski i gosti ne znaju, a zanima jih, a mi bi morali znati.

A negda stranjski pitaju i trik pitanja na koja treba paziti kaj vas ne zmotaju: gde je opčinski sud, kak je prezime Ludbergi, kak je ime križaru Lodbringu, gde je vila Peričić, v kojem mestu se Plitvica pritače v Bednju ili kaj je Sv. Iovia i druge zmotanosti. Jer oni negdi krivo čujeju, napak razmeju i onda mi moramo to znati poravnati i spelati jih na pravi put kak pravi i skrbni domačini. Se su to stvari z kojima ludbrežanstvo živi, a čim si stareši to več znaš.

Oni kaj pak pratiju detalje i koji se zanimaju za se, znali bi rešiti i ovo: Kolko je kolosjeki na ludbreški železnički stanici? Ko je Eleonora Magdalena Uršula von Strattmann? Kak ji se zove muž? Gde je najvekše ginkgo drevo v Ludbregu? Koja je nadmorska visina Ludbrega? Kak se zove potok kaj teče čez Globočec? Kaj su Loke, Černik i Zastrož? Kakve veze z Ludbregom ima Caspar Riss von Rissenfels? Kolko ima cestovnih izlazi z Ludbrega i prema kam? Koji su ludbreški operni pjevači? Koje tri stvari v Ludbregu imaju naziv po Svetomu Trojstvu? Kakve je farbe zgrada ludbreške Šumarije? Z koje strane sveta na cirkvi nema vure? Kak se je predi zval Centar za kulturu i informiranje „Dragutin Novak”? A kak još predi toga? Gde je polek Bednje jedino bočalište? Kolko je platani na Trgu slobode? Se bi to Ludbrežanec mogel predi ili potlam videti i zeznati, makar ga turisti nebudu to niti pitali, ali po mojemu, lepše je znati takve stvari nego biti informerani kud je soseda halosila potlam pol noči i s kim se je Joža pre Štefu napil radi Franca.

Ali, kaj nebi bilo da mora on koji ima ludbrežanstvo biti turistički vodič. Ma kakvi, ne mora. Samo spustimo loptu na zemlu. Neste niti informativni novinar, pa sejeno znate ko je koga preklel, ko se s kim pohrval na gumnu i ko je doma dobil z mlinčenjakom. Neste niti sportski komentator pak znate ko je trebal igrati na krilu, a koga je trebalo hititi vun. Neste niti policaj pak znate ko je v saobračajki krivi, a ko pravi, koga bi v rešt, a koga z pendrekom. Pak onda - neste niti turistički vodič, a zakaj ne bi znali na koji je datum Dan grada i koji je svetec Ludbreški zaštitnik. Neje to znanje zato kaj bi bili vučenjak, nego zato kaj vas ne bu sram da ne znate. Isto je kak i znati pisati i čitati.

Oni koji imaju ludbrežanstvo se srdiju dok neko v gradu kakvoga kvara napravi. Se kaj je potrto, pošarano, prehičeno, zrušeno, zrezano, raskoleno, zdrapano, odšarafleno, sporigano, sposcano, stackano, naštrajeno, stuleno, zavijeno, v Bednju hičeno i na se druge načine vništeno, makar toga nema puno, nečem po imenu niti nabrajati kajti nečem reklamirati one koji ludbrežanstvo nemaju. Ludbrežanstvo znači da se kvara po svojemu gradu ne dela. Točka. Za to služi vandalstvo. I tolko o njemu.

Ludbrežanstvo treba čoveku plavati v krvi. Nema veze jel ste bili v ludbreškom rodilištu ili ne. Kajti onda imate oči širom otprte, veselite se danu, godišnjim dobima, štimate se z Ludbregom. Ne čekate turiste niti slučajne putnike, kajti je to ne vaš posel, ali i dok odidete v svet, makar na kratko, morali bi znati reči od kud ste došli i kam se bute vrnuli. Gda god vas neko pita nekaj o kraju od kud ste, vi postajate predstavnik i glasnogovornik svojega zavičaja. Ludbrežanstvo je lepo vživati, po oni znameniti izreki - ko više zna, više vživa. Dok vam neko veli: „O, pa vi dosta toga znate o svojemu gradu! Kaj ste vi nekakvi profesor?”, a vi ga iznenadite: „Ne, ja tu živim!”. Onda mu vidite v očima: „Pa kak?”, ali ne vupa reči. Jer dok mu nabrojite se svoje glazbenike, filozofe, književnike, sportaše, gradonačelnike, župnike, moste, zgrade, brege, reke, otoke, firme, udruge, vladare, rimljane, sorte vina, vrste cvetja, manifestacije, čuda i legende, a on v svojemu gradu samo zna kak se mu zove glavna vulica i gde je dobra pizza i piva, onda vodite 1:0, jer od toga momenta on zna više o Ludbregu nego zna o svoji domaji. Se kaj sam nabrojil je tek falačec sega kaj se nas dotikavle, jer niti sam još jezero stvari ne znam. Ali jeno znam. Če me kakov stranjski zastavi, ja ne bum vu vlastitomu gradu zgubleno mlataral z rokama kak da sam i sam turist koji je z padobranom opal v sred kuruzišča i ne zna gde je sever. Če ništ drugo bum ljude poslal k nekomu ko zna kaj ja ne znam. Jer gle, če smo se razmeli, ne mora čovek najpre ovo se znati kaj bi onda kakti imel ludbrežanstvo. Niti se znanje sveta ne pomore. Ludbrežanstvo dojde prvo, a onda ti za njim najemput nekak, od nekud dojde i v glavu se zavleče i se drugo.

Ludbrežanstvo, to je ono dok ze sobom i v sebi furt imaš komad ove naše domaje, kam god da odideš. Ludbreška neba, ludbreške jeseni, ravnice, bregi, pajdašije, senje, živlenje, mir i mesto kaj te navek čeka z raširenim rokama i otprtim srcem dobrih ljudi. E, to je to!

A. Horvat, 11/2022